Na osnovu lana 133. stav 3. Ustava Republike Srbije i lana 25. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ("Slubeni glasnik RS", br. 48/94 i 11/98),Narodna skuptina Republike Srbije, na Drugoj posebnoj sednici Narodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, odranoj 8. novembra 2006. godine, donela jeODLUKUO PROGLAENJU USTAVA REPUBLIKE SRBIJEProglaava se Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije na Prvoj posebnoj sednici Narodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, odranoj 30. septembra 2006. godine i koji je konano usvojen na republikom referendumu odranom 28. i 29. oktobra 2006. godine.** *Polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etnikih zajednica u Srbiji,polazei i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloaj sutinske autonomije u okviru suverene drave Srbije i da iz takvog poloaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dravnih organa da zastupaju i tite dravne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutranjim i spoljnim politikim odnosima,graani Srbije donoseUSTAV REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

Prvi deoNAELA USTAVARepublika Srbijalan 1Republika Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.Nosioci suverenostilan 2Suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana.Vladavina pravalan 3Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poiva na neotuivim ljudskim pravima.Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlau i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.Podela vlastilan 4Pravni poredak je jedinstven.Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli.Sudska vlast je nezavisna.Politike strankelan 5Jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje graana.Osnivanje politikih stranaka je slobodno.Nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.Politike stranke ne mogu neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi.Zabrana sukoba interesalan 6Niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom reavanju odreuju se Ustavom i zakonom.Grb, zastava i himnalan 7Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava.Himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde".Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ureuju se zakonom.Teritorija i granicalan 8Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom za promenu Ustava.Glavni gradlan 9Glavni grad Republike Srbije je Beograd.Jezik i pismolan 10U Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo.Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava.Svetovnost dravelan 11Republika Srbija je svetovna drava.Crkve i verske zajednice su odvojene od drave.Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna.Pokrajinska autonomija i lokalna samoupravalan 12Dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.Zatita dravljana i Srba u inostranstvulan 13Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu.Republika Srbija razvija i unapreuje odnose Srba koji ive u inostranstvu sa matinom dravom.Zatita nacionalnih manjinalan 14Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina.Drava jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta.Ravnopravnost polovalan 15Drava jemi ravnopravnost ena i mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.Meunarodni odnosilan 16Spoljna politika Republike Srbije poiva na optepriznatim principima i pravilima meunarodnog prava.Opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.Poloaj stranacalan 17Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani Republike Srbije.Drugi deoLJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE1. Osnovna naelaNeposredna primena zajemenih pravalan 18Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju.Ustavom se jeme, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.Svrha ustavnih jemstavalan 19Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava.Ogranienja ljudskih i manjinskih pravalan 20Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava.Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati.Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava.Zabrana diskriminacijelan 21Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije.Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.Zatita ljudskih i manjinskih prava i slobodalan 22Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.2. Ljudska prava i slobodeDostojanstvo i slobodan razvoj linostilan 23Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite.Svako ima pravo na slobodan razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom.Pravo na ivotlan 24Ljudski ivot je neprikosnoven.U Republici Srbiji nema smrtne kazne.Zabranjeno je kloniranje ljudskih bia.Nepovredivost fizikog i psihikog integritetalan 25Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv.Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog radalan 26Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu.Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.Pravo na slobodu i bezbednostlan 27Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost. Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvieni zakonom.Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode i da naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito.Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.Postupanje s licem lienim slobodelan 28Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode.Zabranjeno je iznuivanje iskaza.Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke sudalan 29Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati.Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom se puta na slobodu.Pritvorlan 30Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinog postupka.Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrena neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koji potom ponovo odluuje o pritvoru.Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuje se pritvoreniku najkasnije 12 asova od pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.Trajanje pritvoralan 31Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora. Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu.Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sa zakonom.Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen.Pravo na pravino suenjelan 32Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem.Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom.Posebna prava okrivljenoglan 33Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu odbrane.Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom.Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanjen, ako mu nije omogueno da bude sasluan i da se brani.Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja.Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo.Pravna sigurnost u kaznenom pravulan 34Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena.Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom.Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda.Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka za neko drugo kanjivo delo.Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim injenicama koje su, da su bile poznate u vreme suenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv ovenosti ne zastareva.Pravo na rehabilitaciju i naknadu tetelan 35Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom.Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo.Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvolan 36Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.Pravo na pravnu linostlan 37Svako lice ima pravnu sposobnost.Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina.Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.Pravo na dravljanstvolan 38Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije ureuje zakon.Dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien dravljanstva ili prava da ga promeni.Dete roeno u Republici Srbiji ima pravo na dravljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave.Sloboda kretanjalan 39Svako ima pravo da se slobodno kree i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se zakonom. Stranac moe biti proteran samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava zajemenih ovim ustavom.Nepovredivost stanalan 40Stan je nepovrediv.Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvu dva punoletna svedoka.Bez odluke suda, ulazak u tui stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien zakonom.Tajnost pisama i drugih sredstava optenjalan 41Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.Zatita podataka o linostilan 42Zajemena je zatita podataka o linosti.Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom.Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe.Sloboda misli, savesti i veroispovestilan 43Jemi se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje.Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.Crkve i verske zajednicelan 44Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.Prigovor savestilan 45Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje upotrebu oruja.Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom.Sloboda miljenja i izraavanjalan 46Jemi se sloboda miljenja i izraavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire obavetenja i ideje.Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.Sloboda izraavanja nacionalne pripadnostilan 47Izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.Podsticanje uvaavanja razlikalan 48Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavetavanju, Republika Srbija podstie razumevanje, uvaavanje i potovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta njenih graana.Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnjelan 49Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.Sloboda medijalan 50Svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavetavanja.Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.U Republici Srbiji nema cenzure. Nadleni sud moe spreiti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavetavanja samo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povreeno neije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju ureuje se zakonom.Pravo na obavetenostlan 51Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavetavan o pitanjima od javnog znaaja i sredstva javnog obavetavanja su duna da to pravo potuju.Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom.Izborno pravolan 52Svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lino.Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.Pravo na uee u upravljanju javnim poslovimalan 53Graani imaju pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije.Sloboda okupljanjalan 54Mirno okupljanje graana je slobodno.Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavljivanju.Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu, u skladu sa zakonom.Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.Sloboda udruivanjalan 55Jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruenja.Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka.Pravo na peticijulan 56Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga trai.Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice.Niko ne moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo.Pravo na utoitelan 57Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji.Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom.Pravo na imovinulan 58Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona.Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine.Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine.Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.Pravo nasleivanjalan 59Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja javnih obaveza.Pravo na radlan 60Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.Svako ima pravo na slobodan izbor rada.Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.Pravo na trajklan 61Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunikalan 62Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka.Brak se zakljuuje na osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom.Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene.Brak i odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.Sloboda odluivanja o raanjulan 63Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece.Republika Srbija podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome.Prava detetalan 64Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoj zrelosti.Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu roenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoj identitet.Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja ili zloupotrebljavanja.Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku.Prava deteta i njihova zatita ureuju se zakonom.Prava i dunosti roditeljalan 65Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelja i detetalan 66Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, u skladu sa zakonom.Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle poroaja.Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihikom ili fizikom razvoju.Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral.Pravo na pravnu pomolan 67Svakome se, pod uslovima odreenim zakonom, jemi pravo na pravnu pomo.Pravnu pomo pruaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.Zakonom se odreuje kada je pravna pomo besplatna.Zdravstvena zatitalan 68Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom.Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureuju se zakonom.Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.Socijalna zatitalan 69Graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde, humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva.Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje ureuju se zakonom.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u skladu sa zakonom.Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.Penzijsko osiguranjelan 70Penzijsko osiguranje ureuje se zakonom.Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.Pravo na obrazovanjelan 71Svako ima pravo na obrazovanje.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju. Republika Srbija omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.Autonomija univerzitetalan 72Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova.Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ureenju i radu, u skladu sa zakonom.Sloboda naunog i umetnikog stvaranjalan 73Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.Zdrava ivotna sredinalan 74Svako ima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju.Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine.Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.3. Prava pripadnika nacionalnih manjinaOsnovna odredbalan 75Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemena svim graanima, jeme se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinano, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i meunarodnim ugovorima.Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, uestvuju u odluivanju ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.Zabrana diskriminacije nacionalnih manjinalan 76Pripadnicima nacionalnih manjina jemi se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zatita.Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija moe uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom ivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalne manjine i graana koji pripadaju veini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih posebno pogaaju.Ravnopravnost u voenju javnih poslovalan 77Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali graani, pravo da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.Pri zapoljavanju u dravnim organima, javnim slubama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.Zabrana nasilne asimilacijelan 78Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.Zatita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se zakonom.Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici nacionalnih manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju.Pravo na ouvanje posebnostilan 79Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korienje svog jezika i pisma; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na kolovanje na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanje na svom jeziku, ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom.U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.Pravo na udruivanje i na saradnju sa sunarodnicimalan 80Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruenja, koja dobrovoljno finansiraju.Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina.Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.Razvijanje duha tolerancijelan 81U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstie duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet.Trei deoEKONOMSKO UREENJE I JAVNE FINANSIJE1. Ekonomsko ureenjeOsnovna naelalan 82Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.Republika Srbija je jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga.Uticaj trine privrede na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih usklauje se kroz socijalni dijalog izmeu sindikata i poslodavaca.Sloboda preduzetnitvalan 83Preduzetnitvo je slobodno.Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.Poloaj na tritulan 84Svi imaju jednak pravni poloaj na tritu.Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograniava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog poloaja.Prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.Strana lica izjednaena su na tritu sa domaim.Svojinska prava stranacalan 85Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom.Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom.Ravnopravnost svih oblika svojinelan 86Jeme se privatna, zadruna i javna svojina. Javna svojina je dravna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zatitu.Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u rokovima predvienim zakonom.Sredstva iz javne svojine otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim zakonom.Dravna imovinalan 87Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odreeno da su od opteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u dravnoj su imovini. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima u optoj upotrebi, pod uslovima i na nain predvien zakonom.Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predvien zakonom.Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nain njenog korienja i raspolaganja, ureuju se zakonom.Zemljitelan 88Korienje i raspolaganje poljoprivrednim zemljitem, umskim zemljitem i gradskim graevinskim zemljitem u privatnoj svojini, je slobodno.Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korienje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanoenja tete ivotnoj sredini ili da bi se spreila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.uvanje naslealan 89Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom.Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.Zatita potroaalan 90Republika Srbija titi potroae.Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu.2. Javne finansijePorezi i drugi prihodilan 91Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju se iz poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom.Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika.Budetlan 92Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadlenosti.Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog finansiranja.Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija.Narodna skuptina razmatra predlog zavrnog rauna budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije.Javni duglan 93Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zaduuju.Uslovi i postupak zaduivanja ureuju se zakonom.Ujednaavanje razvojalan 94Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.Narodna banka Srbijelan 95Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara.Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skuptina.O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.Dravna revizorska institucijalan 96Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara.O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.etvrti deoNADLENOST REPUBLIKE SRBIJENadlenost Republike Srbijelan 97Republika Srbija ureuje i obezbeuje:1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen meunarodni poloaj i odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama;2. ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava graana utvrenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata; amnestije i pomilovanja za krivina dela;3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja;5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stranaca i stranih pravnih lica;6. jedinstveno trite; pravni poloaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;7. svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine;8. sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opteg interesa;9. odrivi razvoj; sistem zatite i unapreenja ivotne sredine; zatitu i unapreivanje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, borake i invalidske zatite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zatite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slubi;11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistikih i drugih podataka od opteg interesa;12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljuujui i razvoj nedovoljno razvijenih podruja; organizaciju i korienje prostora; nauno-tehnoloki razvoj;13. reim i bezbednost u svim vrstama saobraaja;14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;15. finansiranje ostvarivanja prava i dunosti Republike Srbije, utvrenih Ustavom i zakonom;16. organizaciju, nadlenost i rad republikih organa;17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.Peti deoUREENJE VLASTI1. Narodna skuptinaPoloaj Narodne skuptinelan 98Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.Nadlenostlan 99Narodna skuptina:1. donosi i menja Ustav,2. odluuje o promeni granice Republike Srbije,3. raspisuje republiki referendum,4. potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza njihovog potvrivanja,5. odluuje o ratu i miru i proglaava ratno i vanredno stanje,6. nadzire rad slubi bezbednosti,7. donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije,8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,9. usvaja strategiju odbrane,10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,11. usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na predlog Vlade,12. daje amnestiju za krivina dela.U okviru svojih izbornih prava, Narodna skuptina:1. bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara,2. bira i razreava sudije Ustavnog suda,3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca, javne tuioce, sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom,4. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,5. bira i razreava Zatitnika graana, i nadzire njegov rad,6. bira i razreava i druge funkcionere odreene zakonom.Narodna skuptina vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.Sastav Narodne skuptinelan 100Narodnu skuptinu ini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.U Narodnoj skuptini obezbeuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skuptinelan 101Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana.Prvu sednicu Narodne skuptine zakazuje predsednik Narodne skuptine iz prethodnog saziva, tako da se sednica odri najkasnije 30 dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora.Narodna skuptina na prvoj sednici potvruje poslanike mandate.Narodna skuptina konstituisana je potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika.Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata doputena je alba Ustavnom sudu, koji po njoj odluuje u roku od 72 sata.Potvrivanjem mandata dve treine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skuptine.Poloaj narodnih poslanikalan 102Mandat narodnog poslanika poinje da tee danom potvrivanja mandata u Narodnoj skuptini i traje etiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skuptine.Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika.Narodni poslanik ne moe biti poslanik u skuptini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua, niti moe obavljati druge funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom utvreno da predstavljaju sukob interesa.Izbor, prestanak mandata i poloaj narodnih poslanika ureuje se zakonom.Imunitet narodnog poslanikalan 103Narodni poslanik uiva imunitet.Narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije.Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skuptine.Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duem od pet godina moe biti pritvoren bez odobrenja Narodne skuptine.U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljuuje pravo Narodne skuptine da uspostavi imunitet.Predsednik i potpredsednici Narodne skuptinelan 104Narodna skuptina, veinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili vie potpredsednika Narodne skuptine.Predsednik Narodne skuptine predstavlja Narodnu skuptinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vri druge poslove odreene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skuptine.Nain odluivanja u Narodnoj skuptinilan 105Narodna skuptina donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika.Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina:1. daje amnestiju za krivina dela,2. proglaava i ukida vanredno stanje,3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti,5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,6. odluuje o Poslovniku o svom radu,7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, lanovima Vlade i Zatitniku graana,8. usvaja budet i zavrni raun,9. bira lanove Vlade i odluuje o prestanku mandata Vlade i ministara,10. odluuje o odgovoru na interpelaciju,11. bira sudije Ustavnog suda i odluuje o njihovom razreenju i prestanku mandata,12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republikog javnog tuioca i javne tuioce i odluuje o prestanku njihove funkcije;13. bira sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu s Ustavom;14. bira i razreava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zatitnika graana,15. vri i druge izborne nadlenosti Narodne skuptine.Veinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skuptina odluuje o zakonima kojima se ureuju:1. referendum i narodna inicijativa,2. uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,3. plan razvoja i prostorni plan,4. javno zaduivanje,5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,6. zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora,7. druga pitanja odreena Ustavom.Zasedanjalan 106Narodna skuptina se sastaje u dva redovna zasedanja godinje.Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moe trajati due od 90 dana.Narodna skuptina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred odreenim dnevnim redom.Narodna skuptina sastaje se bez poziva posle proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.Pravo predlaganja zakonalan 107Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skuptina autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 biraa.Zatitnik graana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadlenosti.Referendumlan 108Na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa Narodna skuptina raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadlenosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz meunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni raun, uvoenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti Narodne skuptine.Rasputanje Narodne skuptinelan 109Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade, raspustiti Narodnu skuptinu.Vlada ne moe predloiti rasputanje Narodne skuptine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.Narodna skuptina se rasputa ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.Narodna skuptina ne moe biti rasputena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti Narodnu skuptinu u sluajevima odreenim Ustavom.Istovremeno sa rasputanjem Narodne skuptine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okonaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.Narodna skuptina koja je rasputena vri samo tekue ili neodlone poslove, odreene zakonom. U sluaju proglaenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.Zakon o Narodnoj skuptinilan 110O Narodnoj skuptini se donosi zakon.2. Predsednik RepublikePoloaj predsednika Republikelan 111Predsednik Republike izraava dravno jedinstvo Republike Srbije.Nadlenostlan 112Predsednik Republike:1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,2. ukazom proglaava zakone, u skladu s Ustavom,3. predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista,4. predlae Narodnoj skuptini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,7. daje pomilovanja i odlikovanja,8. vri i druge poslove odreene Ustavom.Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske Srbije.Proglaenje zakonalan 113Predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati Narodnoj skuptini, na ponovno odluivanje.Ako Narodna skuptina odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odluivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog broja poslanika.Predsednik Republike je duan da proglasi ponovno izglasani zakon.Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u Ustavom predvienom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skuptine.Izborlan 114Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skuptine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.Prilikom stupanja na dunost, predsednik Republike, pred Narodnom skuptinom polae zakletvu koja glasi:"Zaklinjem se da u sve svoje snage posvetiti ouvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukljuujui i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, potovanju i odbrani Ustava i zakona, ouvanju mira i blagostanja svih graana Republike Srbije i da u savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dunosti."Nespojivost funkcijalan 115Predsednik Republike ne moe obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.Mandatlan 116Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.Ako mandat predsednika Republike istie za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za predsednika Republike.Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razreenjem.Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skuptine.Ostavkalan 117Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obavetava javnost i predsednika Narodne skuptine.Danom podnoenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.Razreenjelan 118Predsednik Republike razreava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skuptine, glasovima najmanje dve treine narodnih poslanika.Postupak za razreenje moe da pokrene Narodna skuptina, na predlog najmanje jedne treine narodnih poslanika.Ustavni sud je duan da po pokrenutom postupku za razreenje, najkasnije u roku od 45 dana, odlui o postojanju povrede Ustava.Imunitetlan 119Predsednik Republike uiva imunitet kao narodni poslanik.O imunitetu predsednika Republike odluuje Narodna skuptina.Zamenjivanje predsednika Republikelan 120Kada je predsednik Republike spreen da obavlja dunost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skuptine.Predsednik Narodne skuptine moe da zamenjuje predsednika Republike najdue tri meseca.Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skuptine je obavezan da raspie tako da se odre najkasnije tri meseca od nastanka spreenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.Zakon o predsedniku Republikelan 121O predsedniku Republike donosi se zakon.3. VladaPoloaj Vladelan 122Vlada je nosilac izvrne vlasti u Republici Srbiji.Nadlenostlan 123Vlada:1. utvruje i vodi politiku,2. izvrava zakone i druge opte akte Narodne skuptine,3. donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona,4. predlae Narodnoj skuptini zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje kad ih podnese drugi predlaga,5. usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri nadzor nad njihovim radom,6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.Odgovornost Vladelan 124Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku Republike Srbije, za izvravanje zakona i drugih optih akata Narodne skuptine i za rad organa dravne uprave.Predsednik Vlade i lanovi Vladelan 125Vladu ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri.Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednaenom politikom delovanju Vlade, usklauje rad lanova Vlade i predstavlja Vladu.Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skuptini.Nespojivost funkcijalan 126lan Vlade ne moe biti narodni poslanik u Narodnoj skuptini, poslanik u skuptini autonomne pokrajine i odbornik u skuptini jedinice lokalne samouprave, niti lan izvrnog vea autonomne pokrajine ili izvrnog organa jedinice lokalne samouprave.Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa poloajem lana Vlade.Izbor Vladelan 127Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini iznosi program Vlade i predlae njen sastav.Narodna skuptina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i lanova Vlade.Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika.Poetak i prestanak mandata Vlade i lanova Vladelan 128Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skuptine koja ju je izabrala.Mandat Vlade poinje da tee danom polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom.Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, rasputanjem Narodne skuptine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim sluajevima utvrenim Ustavom.Vlada kojoj je prestao mandat moe da vri samo poslove odreene zakonom, do izbora nove Vlade.Vlada kojoj je prestao mandat ne moe da predloi rasputanje Narodne skuptine.lanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skuptini i razreenjem od strane Narodne skuptine, na predlog predsednika Vlade.Interpelacijalan 129Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog lana Vlade.Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.Narodna skuptina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili lan Vlade kome je interpelacija upuena.Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skuptina nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu.Ako Narodna skuptina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne podnese ostavku.O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.Glasanje o nepoverenju Vladi ili lanu Vladelan 130Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade moe zatraiti najmanje 60 narodnih poslanika.Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom lanu Vlade Narodna skuptina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podnoenju predloga. Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili lanu Vlade ako je za njega glasalo vie od polovine od svih narodnih poslanika.Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.Ako Narodna skuptina izglasa nepoverenje lanu Vlade, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lana Vlade, u skladu sa zakonom.Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.Glasanje o poverenju Vladilan 131Vlada moe zatraiti glasanje o svom poverenju.Predlog za glasanje o poverenju Vladi moe se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skuptine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podnoenja. Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.Narodna skuptina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo vie od polovine od svih narodnih poslanika.Ako Narodna skuptina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.Ostavka predsednika Vladelan 132Predsednik Vlade moe podneti ostavku Narodnoj skuptini.Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skuptine i istovremeno o njoj obavetava predsednika Republike i javnost.Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.Kada Narodna skuptina konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je duan da raspusti Narodnu skuptinu i raspie izbore.Ostavka i razreenje lana Vladelan 133lan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade.Predsednik Vlade dostavlja ostavku lana Vlade predsedniku Narodne skuptine, a Narodna skuptina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.Predsednik Vlade moe predloiti Narodnoj skuptini razreenje pojedinog lana Vlade.Narodna skuptina razmatra i glasa o predlogu za razreenje lana Vlade na prvoj narednoj sednici.Odluka o razreenju lana Vlade doneta je ako je za nju glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika.lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a lanu Vlade koji je razreen, danom donoenja odluke o razreenju.Poloaj i ovlaenja lana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razreenje, do prestanka mandata, ureuju se zakonom.Predsednik Vlade je duan da po prestanku mandata lana Vlade zbog podnoenja ostavke ili razreenja, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog lana Vlade.Imunitet predsednika i lana Vladelan 134Predsednik Vlade i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skuptine, ili za glasanje na sednici Vlade.Predsednik i lan Vlade uivaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i lana Vlade, odluuje Vlada.Zakon o Vladilan 135O Vladi se donosi zakon.4. Dravna upravaPoloaj dravne upravelan 136Dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.Poslove dravne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dravne uprave odreeni zakonom.Poslovi dravne uprave i broj ministarstava odreuju se zakonom.Unutranje ureenje ministarstava i drugih organa dravne uprave i organizacija propisuje Vlada.Poveravanje javnih ovlaenja i javne slubelan 137U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad, zakonom se moe poveriti obavljanje odreenih poslova iz nadlenosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.Pojedina javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.Javna ovlaenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima.Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne slube.Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slube, njihovo ureenje i rad propisuje se zakonom.5. Zatitnik graanalan 138Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave, organa nadlenog za pravnu zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzea i ustanova kojima su poverena javna ovlaenja.Zatitnik graana nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuilatava.Zatitnika graana bira i razreava Narodna skuptina, u skladu sa Ustavom i zakonom.Zatitnik graana za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini.Zatitnik graana uiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu zatitnika graana odluuje Narodna skuptina.O Zatitniku graana donosi se zakon.6. Vojska SrbijeNadlenostlan 139Vojska Srbije brani zemlju od oruanog ugroavanja spolja i izvrava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliu upotrebu sile.Upotreba Vojske Srbije van granicalan 140Vojska Srbije se moe upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skuptine Republike Srbije.Kontrola nad Vojskom Srbijelan 141Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.O Vojsci Srbije donosi se zakon.7. SudoviNaela sudstvalan 142Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo u skladu s Ustavom.U suenju uestvuju sudije i sudije porotnici, na nain utvren zakonom.Zakonom se moe propisati da u odreenim sudovima i u odreenim stvarima sude samo sudije.Sud sudi u veu, a zakonom se moe predvideti da u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac.Vrste sudovalan 143Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne nadlenosti.Osnivanje, organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuju se zakonom.Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji.Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.Predsednik Vrhovnog kasacionog sudalan 144Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom miljenju opte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne moe biti ponovo biran.Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razreenjem iz zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika suda.Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.Sudske odlukelan 145Sudske odluke se donose u ime naroda.Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud, u zakonom propisanom postupku.Pomilovanjem ili amnestijom izreena kazna moe se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimino.Stalnost sudijske funkcijelan 146Sudijska funkcija je stalna.Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.Izbor sudijalan 147Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.Visoki savet sudstva odluuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili vii sud.Prestanak sudijske funkcijelan 148Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo albe Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje Ustavne albe.Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razreenje od dunosti predsednika suda, ureuju se zakonom.Nezavisnost sudijelan 149Sudija je u vrenju sudijske funkcije nezavisan i potinjen samo Ustavu i zakonu.Svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije je zabranjen.Nepremestivost sudijelan 150Sudija ima pravo da vri sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen u drugi sud.U sluaju ukidanja suda ili pretenog dela nadlenosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moe bez svoje saglasnosti biti trajno premeten ili upuen u drugi sud, u skladu sa zakonom.Imunitetlan 151Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije.Sudija ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.Nespojivost sudijske funkcijelan 152Zabranjeno je politiko delovanje sudija.Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.8. Visoki savet sudstvaPoloaj, sastav i izborlan 153Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.Visoki savet sudstva ima 11 lanova.U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom.Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.Predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi Visokog saveta sudstva.Mandat lanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za lanove po poloaju.lan Visokog saveta sudstva uiva imunitet kao sudija.Nadlenost Visokog saveta sudstvalan 154Visoki savet sudstva bira i razreava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlae Narodnoj skuptini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, uestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na nain predvien Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom.Pravni leklan 155Protiv odluke Visokog saveta sudstva moe se uloiti alba Ustavnom sudu, u sluajevima propisanim zakonom.9. Javno tuilatvoPoloaj i nadlenostlan 156Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti.Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.Osnivanje i organizacijalan 157Osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva ureuju se zakonom.Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u Republici Srbiji.Republiki javni tuilaclan 158Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava i dunosti Republike Srbije.Republikog javnog tuioca, na predlog Vlade, po pribavljenom miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skuptina.Republiki javni tuilac bira se na period od est godina i moe biti ponovo biran.Republikom javnom tuiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatrai, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga.Odluku o prestanku funkcije Republikom javnom tuiocu donosi Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade.Javni tuioci i zamenici javnih tuilacalan 159Funkciju javnog tuilatva vri javni tuilac.Javnog tuioca bira Narodna skuptina, na predlog Vlade.Mandat javnog tuioca traje est godina i moe biti ponovo biran.Zamenik javnog tuioca zamenjuje javnog tuioca pri vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po njegovim uputstvima.Narodna skuptina, na predlog Dravnog vea tuilaca, bira za zamenika javnog tuioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.Mandat zameniku javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu.Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo.Odgovornostlan 160Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini.Javni tuioci odgovaraju za rad javnog tuilatva i za svoj rad Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, a nii javni tuioci i neposredno viem javnom tuiocu.Zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu.Prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuiocalan 161Javnom tuiocu i zameniku tuioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tuiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade.Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca, u skladu sa zakonom, donosi Dravno vee tuilaca.Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik javnog tuioca mogu uloiti albu Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe.Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, ureuju se zakonom.Imunitetlan 162Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca.Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine.Nespojivost tuilake funkcijelan 163Zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.Zakonom se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuilakom funkcijom.Poloaj, sastav i izbor Dravnog vea tuilacalan 164Dravno vee tuilaca je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu sa Ustavom.Dravno vee tuilaca ima 11 lanova.U sastav Dravnog vea tuilaca ulaze Republiki javni tuilac, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom.Izborne lanove ine est javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.Mandat lanova Dravnog vea tuilaca traje pet godina, osim za lanove po poloaju.lan Dravnog vea tuilaca uiva imunitet kao javni tuilac.Nadlenost Dravnog vea tuilacalan 165Dravno vee tuilaca predlae Narodnoj skuptini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu, odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuilaca, na nain predvien Ustavom i zakonom, vri i druge poslove odreene zakonom.esti deoUSTAVNI SUDPoloajlan 166Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue.Nadlenostlan 167Ustavni sud odluuje o:1. saglasnosti zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima,2. saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom,3. saglasnosti drugih optih akata sa zakonom,4. saglasnosti statuta i optih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,5. saglasnosti optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, politikih stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.Ustavni sud:1. reava sukob nadlenosti izmeu sudova i drugih dravnih organa,2. reava sukob nadlenosti izmeu republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,3. reava sukob nadlenosti izmeu pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,4. reava sukob nadlenosti izmeu organa razliitih autonomnih pokrajina ili razliitih jedinica lokalne samouprave,5. odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova,6. vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom.Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije ili udruenja graana.Ustavni sud obavlja i druge poslove predviene Ustavom.Ocena ustavnosti i zakonitostilan 168Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu dravni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moe pokrenuti i sam Ustavni sud.Svako pravno ili fiziko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vai danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slubenom glasilu.Ustavni sud moe, do donoenja konane odluke i pod uslovima odreenim zakonom, obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opteg akta iju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.Ustavni sud moe oceniti saglasnost zakona i drugih optih akata sa Ustavom, optih akata sa zakonom i po prestanku njihovog vaenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od est meseci od prestanka njihovog vaenja.Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagulan 169Na zahtev najmanje jedne treine narodnih poslanika, Ustavni sud je duan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jo nije proglaen.Ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud e nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danom proglaenja zakona.Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zakona ija je usklaenost sa Ustavom utvrena pre njegovog stupanja na snagu.Ustavna albalan 170Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu.Obezbeenje izvrenja odlukelan 171Svako je duan da potuje i izvrava odluku Ustavnog suda.Ustavni sud svojom odlukom ureuje nain njenog izvrenja, kada je to potrebno.Izvrenje odluka Ustavnog suda ureuje se zakonom.Sastav Ustavnog suda.Izbor i imenovanje sudija Ustavnog sudalan 172Ustavni sud ini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skuptina, pet imenuje predsednik Republike, a pet opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmeu 10 kandidata koje predloi predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmeu 10 kandidata koje predloi Narodna skuptina, a opta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmeu 10 kandidata koje na zajednikoj sednici predloe Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca.Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina ivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvie dva puta.Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.Sukob interesa. Imunitetlan 173Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud.Prestanak dunosti sudije Ustavnog sudalan 174Sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonom propisane opte uslove za starosnu penziju ili razreenjem.Sudija Ustavnog suda razreava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda, bude osuen na kaznu zatvora ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda.O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odluuje Narodna Skuptina. Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da podnese Ustavni sud.Nain odluivanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudulan 175Ustavni sud odluke donosi veinom glasova svih sudija Ustavnog suda.Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasova svih sudija.Ureenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, ureuju se zakonom.Sedmi deoTERITORIJALNO UREENJE1. Pokrajinska autonomija i lokalna samoupravaPojamlan 176Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.Razgranienje nadlenostilan 177Jedinice lokalne samouprave nadlene su u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadlena Republika Srbija.Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja odreuje se zakonom.Poveravanje nadlenostilan 178Republika Srbija moe zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.Sredstva za vrenje poverenih nadlenosti obezbeuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadlenosti.Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ovlaenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vrenjem poverenih nadlenosti ureuju se zakonom.Pravo na samostalno ureivanje organalan 179Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju ureenje i nadlenost svojih organa i javnih slubi.Skuptina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samoupravelan 180Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.Skuptinu autonomne pokrajine ine poslanici, a skuptinu jedinice lokalne samouprave odbornici.Poslanici i odbornici biraju se na period od etiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zakonom.U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava, omoguuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skuptinama, u skladu sa zakonom.Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samoupravelan 181Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drava, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz potovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.2. Autonomne pokrajinePojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajinelan 182Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Sutinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredie se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvienom za promenu Ustava.Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve osnovane ukidati ili spajati po postupku predvienom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju graani na referendumu, u skladu sa zakonom.Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu autonomnih pokrajina odreuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraene na referendumu, u skladu sa zakonom.Nadlenost autonomnih pokrajinalan 183Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju.Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti:1. prostornog planiranja i razvoja,2. poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.Autonomne pokrajine utvruju simbole pokrajine i nain njihovog korienja.Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom.Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni raun.Finansijska autonomija autonomnih pokrajinalan 184Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti.Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom.Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.Pravni akti autonomne pokrajinelan 185Najvii pravni akt autonomne pokrajine je statut.Statut autonomne pokrajine donosi njena skuptina, uz prethodnu saglasnost Narodne skuptine.O pitanjima iz svoje nadlenosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opta akta.Nadzor nad radom organa autonomne pokrajinelan 186Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. U tom sluaju, Ustavni sud moe, do donoenja svoje odluke, odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.Zatita pokrajinske autonomijelan 187Organ odreen statutom autonomne pokrajine ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenost autonomne pokrajine.Organ odreen statutom autonomne pokrajine moe pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili opteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreuje pravo na pokrajinsku autonomiju.3. Lokalna samoupravaOsnovne odredbelan 188Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd.Teritorija i sedite jedinice lokalne samouprave odreuje se zakonom.Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i budeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine autonomne pokrajine.Poloaj jedinica lokalne samoupravelan 189Optine se osnivaju i ukidaju zakonom.Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predvienim zakonom kojim se ureuje lokalna samouprava.Grad ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadlenosti.Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Statutom grada se ureuju poslovi iz nadlenosti grada koje vre gradske optine.Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadlenosti.Nadlenost optinelan 190Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:1. ureuje i obezbeuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;2. ureuje i obezbeuje korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora;3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od optinskog znaaja; ureuje i obezbeuje lokalni prevoz;4. stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zatite, deije zatite, sporta i fizike kulture;5. stara se o razvoju i unapreenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;6. stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih nepogoda; zatiti kulturnih dobara od znaaja za optinu;7. zatiti, unapreenju i korienju poljoprivrednog zemljita;8. obavlja i druge poslove odreene zakonom.Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raun, urbanistiki plan i program razvoja optine, utvruje simbole optine i njihovu upotrebu.Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u optini.Optina samostalno upravlja optinskom imovinom, u skladu sa zakonom.Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih propisa.Pravni akti i organi optinelan 191Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina optine.Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan optine, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odreene zakonom i statutom.Organi optine su skuptina optine i drugi organi odreeni statutom, u skladu sa zakonom.Skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine, u skladu sa zakonom i statutom.Izbor izvrnih organa grada i grada Beograda ureuje se zakonom.Nadzor nad radom optinelan 192Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.Vlada moe, pod uslovima odreenim zakonom, ras