Vodoprivredna Osnova Republike Srbije

5/22/2018 Vodoprivredna Osnova Republike Srbije

1/385

REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE [UMARSTVA I VODOPRIVREDE

VODOPRIVREDNAOSNOVA

REPUBLIKE

SRBIJE

INSTITUT ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ^ERNI

BEOGRAD JUNI 2001. GODINE


2/385

Vodoprivredna osnova Republike Srbije Sadràj

I

S A D R A J

UVODNE NAPOMENE.....................................................................................................1

I CIQEVI, POLAZI[TA I PODLOGE...................................................................3

1. CIQEVI I POLAZI[TA........................................................................................51.1. Karakter dokumenta i ciqevi Vodoprivredne osnove .................................5

1.2. Polazi{ta za izradu Vodoprivredne osnove .................................................6

2. PRIRODNI INIOCI...........................................................................................14

2.1. Klimatske karakteristike..............................................................................14

2.2. Reìm povr{inskih voda ...............................................................................20

2.3. Reìm podzemnih voda.....................................................................................292.4. Bilans voda .......................................................................................................53

2.5. Ostali prirodni ~inioci..............................................................................56

3. DRU[TVENI INIOCI........................................................................................71

3.1. Stanovni{tvo i naseqa ..................................................................................713.2. Privredni ~inioci.........................................................................................73

II POSTOJE]E STAWE VODOPRIVREDE ..............................................................81

1. KORI[]EWE VODA................................................................................................831.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva.......................................................................83

1.2. Snabdevawe industrije vodom.........................................................................991.3. Navodwavawe...................................................................................................102

1.4. Hidroenergetika.............................................................................................1051.5. Plovidba..........................................................................................................108

1.6. Ribarstvo.........................................................................................................117

1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe .........................................................................122

2. ZA[TITA VODA .....................................................................................................1262.1. Kriterijumi i osnove kontrole kvaliteta

povr{inskih i otpadnih voda.....................................................................126

2.2. Kriterijumi kontrole emisije .....................................................................128

2.3. Izvori zaga|ivawa.........................................................................................1292.4. Stawe kvaliteta povr{inskih voda ............................................................136

2.5. Postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda .............................................144

3. ZA[TITA OD VODA................................................................................................146

3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava ....................................................1463.2. Erozija, bujice i re~ni nanos......................................................................161

3.3. Odvodwavawe...................................................................................................171

3.4. Kanalisawe naseqa i industrije.................................................................182

4. KOMPLEKSNI VODOPRIVREDNI SISTEMI.............................................188

4.1. Tendencije razvoja..........................................................................................188

4.2. Akumulacije .....................................................................................................1904.3. Kompleksni regionalni sistemi ................................................................192


3/385

Sadràj Vodoprivredna osnova Republike Srbije

II

IIIBUDU]E STAWE VODOPRIVREDE ................................................................... 199

1. KORI[]EWE VODA.............................................................................................. 2011.1. Vodosnabdevawe stanovni{tva .................................................................... 201

1.2. Snabdevawe vodom industrije...................................................................... 218

1.3. Navodwavawe .................................................................................................. 2211.4. Hidroenergetika............................................................................................. 229

1.5. Plovidba ......................................................................................................... 234

1.6. Ribarstvo......................................................................................................... 242

1.7. Rekreacija, turizam, le~ewe......................................................................... 2451.8. Za{tita ìvotne sredine, prirodnih i kulturnih dobara..................... 247

2. ZA[TITA VODA...................................................................................................... 250

2.1. Pristup re{avawu za{tite voda ................................................................. 2502.2. Elementi re{ewa za{tite voda ................................................................... 260

3. ZA[TITA OD VODA .............................................................................................. 265

3.1. Ure|ewe vodotoka i za{tita od poplava.................................................... 2653.2. Erozija, bujice i re~ni nanos ..................................................................... 270

3.3. Odvodwavawe .................................................................................................. 280

3.4. Kanalisawe naseqa i industrije ................................................................ 289

4. INTEGRALNI, KOMPLEKSNI I JEDINSTVENI

VODOPRIVREDNI SISTEM SRBIJE............................................................... 2924.1. Akumulacije..................................................................................................... 293

4.2. Kompleksni i jedinstveni sistem vodosnabdevawa ................................. 2974.3. Kompleksni i jedinstveni sistem vodotoka.............................................. 305

5. VODNI RE@IM....................................................................................................... 317

6. PRATE]I SISTEMI ............................................................................................ 320

6.1. Monitoring.................................................................................................... 3206.2. Vodoprivredni informacioni sistem Srbije.......................................... 324

6.3. Upravqawe sistemima................................................................................... 328

7. OSTALI ASPEKTI VODOPRIVREDE............................................................... 331

IV SMERNICE RAZVOJA VODOPRIVREDE......................................................... 333

1. REGULATIVA ............................................................................................................ 335

2. INSTITUCIONALNA ORGANIZOVANOST .................................................. 343

3. FINANSIRAWE..................................................................................................... 346

4. ME\UNARODNI I ME\UREPUBLI^KI

VODOPRIVREDNI ASPEKTI ............................................................................ 352

5. NAU^NOISTRA@IVA^KI RAD.......................................................................... 366

PRILOG I: UÊSNICI U IZRADI

VODOPRIVREDNE OSNOVE


4/385

Vodoprivredna osnova Republika Srbije 1

UVODNE N POMENE

Novelacija Nacrta Vodoprivredne osnove Republike Srbije (VOS) radi se premaZakonu o vodama Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/91), a prema usvojenom Pro-

gramu radova (Fond za vode, br. 1181/2 iz 1992. god.).Shodno ~lanu 9 navedenog zakona: Vodoprivredna osnova je dugoro~ni plan za

odràvawe i razvoj vodnog reìma na teritoriji Republike Srbije na jednom ili vi{evodnih podru~ja ili delu vodnog podru~ja.

Vodoprivredna osnova sadrì naro~ito: postoje}e stawe vodnog reìma i vodo-privrednih objekata na odre|enom podru~ju, uslove za odràvawe i razvoj vodnog reìmakojima se obezbe|uju najpovoqnija i najsvrsishodnija tehni~ka, ekonomska i ekolo{kare{ewa za jedinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnog dejstva voda, za{titu vodai kori{}ewe voda.

Po isteku vremena od 10 godina od dana dono{ewa vodoprivredne osnove pre-ispita}e se re{ewa utvr|ena vodoprivrednom osnovom.

Vodoprivredna osnova vodnog podru~ja i dela vodnog podru~ja mora biti u skladu

sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije.Vodoprivredne osnove iz stava 1. ovog ~lana, prostorni i urbanisti~ki planovi

moraju biti me|usobno uskla|eni.Vodoprivrednu osnovu Republike Srbije (na osnovu ~lana 10 pomenutog zakona)

donosi Vlada, a priprema ministarstvo nadle`no za poslove vodoprivrede.Do sada nije ra|ena nijedna Vodoprivredna osnova po jedinstvenoj metodologiji i

za celo podru~je Republike Srbije.Ura|eni Nacrt Vodoprivredne osnove SR Srbije iz 1987. godine bazirao se na vo-

doprivrednim osnovama pojedinih delova Srbije izra|enim prema posebnim Zakonima ovodama (Sl. glasnik SAPV, br. 21/81, SAPK, br. 30/76 i SRS br. 33/75).

Naravno, navedena dokumentacija je bila neuskla|ena kako metodolo{ki tako ivremenski i prostorno. Ovo je iziskivalo potrebu dopune podloga i preispitivawa

datih re{ewa sa stanovi{ta obezbe|ewa najpovoqnijih i najcelishodnijih tehni~kih,ekonomskih i ekolo{kih re{ewa za jedinstveno upravqawe vodama, za{titu od {tetnogdejstva voda, za{titu voda i kori{}ewe voda.

Pri izradi ove Vodoprivredne osnove imalo se u vidu da }e se raditi vodopri-vredne osnove za vodna podru~ja i delove vodnih podru~ja, kao i da }e se raditi ostaladokumenta predvi|ena pozitivnim Zakonom o vodama i Programi za pojedine grane vo-doprivrede.

U 1995. godini izvr{ena je javna diskusija o Radnoj verziji Prostornog plana Re-publike Srbije koja sadrì i deo o vodoprivredi. U toku javne diskusije o navedenomPlanu date su i zna~ajne sugestije u vezi sa razvojem vodoprivrede.

U martu mesecu iste godine na zahtev Ministarstva za urbanizam, komunalno-stam-bene delatnosti i gra|evinarstvo, Institut za vodoprivredu uradio je Informaciju osnabdevawu vodom stanovni{tva Srbije - stawe i neposredni zadaci, koju je navedenoministarstvo distribuiralo svim okruzima, op{tinama, vodovodima i nau~no-stru~nimradnicima koji se bave ovom obla{}u.

Ministarstvo je organizovalo konsultativno-informativni skup sa svim gore na-vedenim subjektima, gde su u pisanim materijalima i u diskusijama izneta sagledavawa osada{wem stawu vodosnabdevawa i o neposrednim aktivnostima u ovoj oblasti gotovo zasve op{tine na teritoriji Srbije.

Sredinom maja 1995. godine odràno je i savetovawe Ure|ewe vodnih tokova iza{tita od poplava u organizaciji Jugoslovenskog dru{tva za odvodwavawe i navod-wavawe, na kome su razmatrane navedene vodoprivredne oblasti i date veoma zna~ajnesugestije za unapre|ewe predmetnih aktivnosti.

Tako|e treba ista}i i niz nau~no-stru~nih skupova koji su tretirali i pitawa izoblasti voda i na kojima su saradnici na izradi Vodoprivredne osnove Srbije iz-nosili svoje analize i sinteze. Tokom ovih aktivnosti ~iweni su dragoceni pomaci ka


5/385

2 Vodoprivredna osnova Republike Srbije

boqem upoznavawu voda i razvoju reìma voda, kao i sagledavawu interakcije iste sawenim okruèwem.

Brojne organizacije, institucije i pojedinci stavqaju}i na uvid obra|iva~imasvoju dokumentaciju i neposrednim u~e{}em omogu}ili su prezentirawe Vodoprivredneosnove Srbije u datom obliku.

Saradnici Gra|evinskog fakulteta iz Beograda, kao revidenti kod izrade Vodo-privredne osnove Srbije, svojim sugestijama i neposrednom pomo}i obra|iva~ima pru-ìli su izvanredan doprinos izradi predmetne dokumentacije.

Vodoprivredna osnova Srbije koja se daje u ovom dokumentu ura|ena je u svemuprema postoje}oj zakonskoj regulativi.

U ciqu {to kvalitetnije izrade radne verzije VOS-a obra|iva~ je u okviru fina-lizacije dokumenta organizovao interne preglede (recenzije) pojedinih delova VOS-a.Na ovim skupovima, pored recenzenata (12 recenzenata), prisustvovali su obra|iva~ipoglavqa iz predmetnog dela, saradnici na izradi VOS-a, kao i drugi stru~waci. Usvo-jene pismene primedbe recenzenata, kao i usmeno izloène na nazna~enim skupovimaunete su u radnu verziju Vodoprivredne osnove Republike Srbije.

Revident je tako|e tokom izrade u okviru finalizacije VOS-a dostavqao odre|eneprimedbe i sugestije u ciqu poboq{awa predmetnog dokumenta.Kona~no uobli~ewe radne verzije Vodoprivredne osnove Republike Srbije

izvr{io je Redakcioni odbor.Posle izrade radne verzije VOS-a izvr{eno je kona~no uskla|ivawe stavova Ob-

ra|iva~a i Revidenta (Aneks I), a nakon toga i uskla|ivawe stavova Obra|iva~a i suges-

tija koje su na navedenu dokumentaciju dala Javna vodoprivredna preduze}a (Aneks II).

U ovim uskla|ivawima u~estvovali su, pored Obra|iva~a, predstavnici Fonda zavode, predstavnik Ministarstva za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu, predstav-nik Revidenta, kao i predstavnici Javnih vodoprivrednih preduze}a.

Sintezu radne verzije Vodoprivredne osnove Republike Srbije i navedenih Ane-ksa, kao i kona~no uobli~ewe Nacrta VOS-a, izvr{io je Redakcioni odbor.

Stru~na rasprava se oficijelno vodila na ~etiri nivoa: po op{tinama, okruzima,grupama okruga i Republici kao celini. Osim toga, pojedine stru~ne i nau~ne insti-tucije, organizacije, kao i pojedinci, dali su svoj doprinos {to uspe{nijoj izradipredmetnog dokumenta.

Radna grupa Ministarstva za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu formiranau ciqu pra}ewa stru~ne rasprave i pripremu zavr{nog dokumenta prikupila je i sis-tematizovala prispele primedbe (ukupno 70 mi{qewa, odnosno 1316 pojedina~nihprimedbi, predloga, sugestija i stavova).

Posle razmatrawa prispelih primedbi, predloga, sugestija i stavova Radna grupaje sa~inila Izve{taj o obavqenoj stru~noj raspravi o Nacrtu Vodoprivredne osnove Re-publike Srbije, na osnovu koga je sa~iwen Aneks 1 Nacrta Vodoprivredne osnove Re-publike Srbije (februar 1997. god.).

Predmetni dokument predstavqa sintezu Nacrta Vodoprivredne osnove RepublikeSrbije (maj 1996.) i Aneksa 1 Nacrta Vodoprivredne osnove Republike Srbije (februar1997.).


6/385

DEO

I

CIQEVI POLAZI[TA I PODLOGE

1. CIQEVI I POLAZI[TA ................................................................................51.1. Karakter dokumenta i ciqevi Vodoprivredne osnove...........................5

1.2. Polazi{ta za izradu Vodoprivredne osnove...........................................6

2. PRIRODNI ÎNIOCI ..................................................................................14

2.1. Klimatske karakteristike ......................................................................14

2.2. Reìm povr{inskih voda .......................................................................192.3. Reìm podzemnih voda ............................................................................29

2.4. Bilans voda ..............................................................................................53

2.5. Ostali prirodni ~inioci......................................................................56

3. DRU[TVENI ÎNIOCI................................................................................71

3.1. Stanovni{tvo i naseqa ..........................................................................713.2. Privredni ~inioci ................................................................................73


7/385

4


8/385

Vodoprivredna osnova Republike Srbije 5

1. CIQEVI I POLAZI[TA

1.1. KARAKTER DOKUMENTA I CIQEVI VODOPRIVREDNE OSNOVE

Vodoprivredna osnova Republike Srbije (VOS) je bazni dokument kojim se utvr|ujeosnovna strategija kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda na teritoriji Repub-like Srbije.

Osnovni strate{ki ciq Vodoprivredne osnove je definisan Zakonom o vodama:

Odràvawe i razvoj vodnog reìma kojim se obezbe|uju najpovoqnija i najceli-shodnija tehni~ka, finansijska i ekolo{ka re{ewa za jedinstveno upravqawe vo-

dama, za{titu od {tetnog dejstva voda, za{titu voda i kori{}ewe voda.

Vodoprivredna osnova Srbije ima zadatak da obezbedi ostvarivawe navedenog osnov-nog strate{kog ciqa, vode}i ra~una o ~esto opre~nim interesima pojedinih vodoprivred-nih oblasti i grana i u velikoj meri suprotstavqenim zahtevima ostalih korisnika pros-tora.

Imaju}i u vidu prirodne karakteristike podru~ja Srbije, prostorni i vremenskirazme{taj resursa voda i wihovih korisnika, kao i me|usobnu interakciju kori{}ewa voda,za{tite voda i za{tite od voda, vodama na ~itavoj teritoriji Srbije mora se gazdovati in-tegralno, jedinstveno, kompleksno i racionalno, sa gledi{ta svih navedenih aspekata, a usklopu integralnog ure|ewa, kori{}ewa i za{tite svih resursa i potencijala na prostoruSrbije (i {ire).

Zato se ne mogu postavqati strate{ki ciqevi za pojedine vodoprivredne oblastiili grane, ve} svi ostali ciqevi moraju biti podre|eni navedenom osnovnom strate{komciqu i predstavqati wegov integralni deo, kako do izraàja ne bi mogli do}i parcijalniinteresi, kako unutar vodoprivrede, tako i van we.

Kao delovi osnovnog strate{kog ciqa sistematizovani su slede}i ciqevi:

definisawe i realizacija dugoro~nog plana za odràvawe i razvoj vodnog reìma na te-ritoriji Republike Srbije, i unapre|ewe svih vidova racionalnog i integralnog ko-ri{}ewa voda, na osnovu poboq{awa svih komponenata vodnog reìma (raspodela poprostoru i vremenu, koli~ina, kvalitet), a {to bi se ostvarivalo u okviru integralnogkompleksnog i jedinstvenog sistema kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda,

utvr|ivawe raspoloìvih vodnih potencijala na teritoriji Republike Srbije i uslovaza integralno kompleksno jedinstveno i racionalno upravqawe vodama, uzimaju}i u ob-zir konturna ograni~ewa i spre~avaju}i da se parcijalnim interesima i/ili jednona-menskim re{ewima ugroze ova opredeqewa,

sagledavawe vodnih resursa kao ~inilaca integralnog kompleksnog i jedinstvenog raz-voja dru{tva u celini i utvr|ivawe mera kojima se razli~iti interesi u oblasti voda, i

suprotstavqeni interesi sa drugim dru{tvenim ~iniocima, racionalno razre{avaju ime|usobno uskla|uju, ~ime se unapre|uje razvoj dru{tva u celini,

definisawe vodoprivrednog razvoja i mogu}nosti vodoprivrede kao podsticajnog, iliograni~avaju}eg faktora u okviru drugih komponenata razvoja Republike, kako bi seomogu}ilo da vodoprivreda uskla|eno prati privredni, dru{tveni i urbani infra-strukturni razvoj Srbije,

integralno kompleksno racionalno i jedinstveno kori{}ewe vodnih resursa na teri-toriji Republike Srbije u svim sferama, kako za vodosnabdevawe stanovni{tva, tako iza podmirewe potreba ostalih korisnika voda, odnosno odre|ivawe optimalne konfigu-racije i parametara budu}ih sistema za integralno kori{}ewe, ure|ewe i za{titu vodaodre|enih prostora i teritorije Srbije u celini,

osigurawe za{tite i unapre|ewe kvaliteta voda do nivoa nesmetanog kori{}ewa voda za

predvi|ene namene, kao i za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine uop{te i poboq{awekvaliteta ìvqewa qudi, a sve u kompleksu integralnog kori{}ewa voda, za{tite vodai za{tite od voda,


9/385


o~uvawe i unapre|ewe za{tite od poplava, erozija i bujica, kao i drugih vidova {tetnogdejstva voda, pri ~emu se i drugi sistemi (urbani, privredni, infrastrukturni itd.)upu}uju kako da usmere svoj razvoj da bi se za{titili od {tetnog dejstva voda, a sve ukompleksu jedinstvenog ure|ewa reìma voda i pove}avawa stepena obezbe|enosti

za{tite od voda do racionalnog nivoa, unapre|ewe svih delatnosti na vodama i oko wih, kako bi se uspe{no mogli realizovatidrugi ciqevi u oblasti vodoprivrede,

za{tita i ure|ewe slivova sa gledi{ta razvoja vodoprivrednih sistema i razvoja drugihprivrednih grana, posebno {umarstva, putem za{tite i revitalizacije ugroènihekosistema, antierozionog gazdovawa {umama, unapre|ewa estetskih vrednosti, o~uvawai unapre|ewa arheolo{kih, istorijskih, biolo{kih, geolo{kih i drugih prirodnih i~ovekom stvorenih resursa i vrednosti,

unapre|ewe saradwe sa susednim zemqama u domenu voda u svim oblastima vodoprivrede(za{tita kvaliteta voda, raspodela koli~ina voda, za{tita od voda i leda, itd.),

utvr|ivawe optimalnih okvira izrade vodoprivrednih osnova vodnih podru~ja i sli-vova, Akcionih planova pojedinih vodoprivrednih grupacija i grana, kao i drugih plan-

skih dokumenata vezanih za vode i oko wih i usmeravawe nau~nih, istraìva~kih, studijskih i osmatra~kih aktivnosti, kao i projek-

tantskih i izvo|a~kih delatnosti iz oblasti upravqawa vodnim resursima u ciqu ra-cionalnog napretka dru{tva u celini.

1.2. POLAZI[TA ZA IZRADU VODOPRIVREDNE OSNOVE

Razvoj vodoprivrede Srbije

Dosada{wi razvoj vodoprivrede u Srbiji bio je uslovqen potrebama i mogu}nostimaprethodnih generacija.

Najzna~ajniji radovi u pro{losti izvo|eni su u oblasti za{tite od poplava naravni~arskim terenima i re~nim dolinama, sa ciqem da se onemogu}e ~esta plavqewa i da

se ove povr{ine prevedu u visokoproduktivna poqoprivredna zemqi{ta.Kori{}ewe ve}ih reka za plovidbu bilo je posebno zna~ajno, zbog skromnog obima

putne mreè i malih brzina na woj.Vode koje su se koristile za snabdevawe stanovni{tva bile su relativno dobrog kva-

liteta i locirane u neposrednoj blizini ne tako velikih naseqa i pojedina~nih korisnika(I faza razvoja). Zaga|ewe koje se produkovalo i ispu{talo u vodotoke imalo je lokalni

karakter, tako da su vodotoci mogli da ga prihvate i oporave se na relativno malom rasto-jawu od mesta upu{tawa.

Razvoj urbanizacije, kao i porast industrijske i poqoprivredne proizvodwe, zahte-vali su sve ve}e koli~ine voda odre|enog kvaliteta, koje se nisu mogle na}i neposredno uzkorisnike. U oblasti vodosnabdevawa stanovni{tva ovo se manifestovalo izgradwom cen-

tralnih vodovodnih sistema naseqa, a sli~no je i kod drugih vidova kori{}ewa voda. Pritome se zahva}ena voda, naravno, ne vra}a u vodotok u kvalitetnom stawu u kakvom se zahvatana izvori{tu.

Naprotiv, vode u vodotocima sve vi{e sluè kao transportno sredstvo i medijum ukoji se odlaù otpadne materije. Na ovaj na~in se sve ve}i broj vodotoka na sve ve}em pros-toru pretvara u objekte u kojima je stawe vode nezadovoqavaju}e, pri ~emu te vode postajuopasne po zdravqe qudi i ìvog sveta u wima i oko wih.

Razvoj ove komunalne faze vodosnabdevawa i dispozicije otpadnih voda (IIfaza raz-

voja), koja je i danas u velikoj meri prisutna, sve o{trije se sukobqava sa daqom ekspanzi-jom potreba u kvalitetnim vodama, pri ~emu pitawe kvaliteta i kori{}ewa re~nih vodapoprima nacionalni i globalni karakter.

Ovome treba pridodati i veliku zavisnost od karakteristika voda koje doti~u nana{u teritoriju, odnosno zavisnost od razvoja uzvodnih korisnika i zaga|iva~a voda i merakoje oni preduzimaju u domenu za{tite voda, racionalnog kori{}ewa voda i za{tite odvoda. Ovo je od posebnog zna~aja za prostore severno od Save i Dunava, po{to su tranzitne


10/385


sredwe vode deset puta ve}e od doma}ih, a eksploatabilne (male) tranzitne vode dvadesetpet puta ve}e od doma}ih, pa se kao imperativ name}e saradwa sa susednim zemqama.

Stawe je u odre|enoj meri druga~ije na prostoru ju`no od Save i Dunava, gde je domi-nantan uticaj doma}ih voda. Naravno, ova podela je uslovna po{to }e u budu}nostiverovatno biti racionalna intenzivna razmena voda izme|u ovih prostora.

Integralni kompleksni jedinstveni vodoprivredni sistem Srbije

U sada{woj fazi razvoja (IIIfaza), a posebno u perspektivi, kao posledica prirod-

nih karakteristika, prostornog razme{taja resursa voda i korisnika voda, kao i me|usobneinterakcije razli~itih vidova kori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda, name}e seneophodnost formirawa integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistemaSrbije.

Bez ovakvog pristupa, racionalnost i mogu}nost zadovoqewa potreba u vodi, za{titevoda i za{tite od voda veoma je oteàna, odnosno gotovo je nemogu}e zatvarawe vodo-privrednog bilansa za pojedina podru~ja Republike u dugoro~nom periodu.

Pored toga, o~uvawe i unapre|ewe kvaliteta voda se ne moè ostvariti i ekonomski

stabilno funkcionisati samo na osnovu tehnolo{kih mera iz oblasti za{tite voda, ve} seovo moè racionalno posti}i samo u sklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog sistemakori{}ewa voda, za{tite voda i za{tite od voda, uz optimalno zahvatawe voda za pojedinekorisnike, dobro tehnolo{ko kori{}ewe, recirkulaciju, kao i racionalne mere utehnolo{kom proizvodnom procesu, uz {to mawu emisiju opasnih i {tetnih materija ukori{}ene vode i smawewe otpadnih i nepoèqnih materija uop{te.

Za{tita od voda i nanosa tako|e mora biti u sklopu jedinstvenog sistema na teri-toriji Srbije, a pove}awe stepena obezbe|enosti zbog pove}awa vrednosti dobara koja sebrane uslovqava da se odbrana, pored izgradwe odgovaraju}ih objekata, mora vr{iti u kom-pleksu sa kori{}ewem voda i za{titom od voda, {to je i do sada bio slu~aj na nekimdelovima teritorije.

Imaju}i u vidu specifi~nosti potreba pojedinih korisnika voda, uslove wihove

za{tite, stepen rizika po zdravqe pri wihovom kori{}ewu, kao i razli~itost uklapawa udruge dru{tvene sisteme, integralni kompleksni jedinstveni sistem upravqawa vodamaSrbije uslovno se deli na dva podsistema:

Kompleksni jedinstveni sistem vodosnabdevawa

Kompleksni jedinstveni sistem vodotoka

Polazi{ta iz domena kori{}ewa voda

Sve potencijalno eksploatabilne, obnovqive vode (atmosferske vode, zemqi{navlaga, povr{inske i podzemne vode) ~ine jedinstveni vodni ciklus, odnosno jedinstvenukoherentnu celinu na teritoriji Republike Srbije.

Sporo obnovqive akumulacije podzemnih voda (pre svega u Vojvodini) moraju se ko-

ristiti do racionalnog nivoa koji obezbe|uje dugoro~nu eksploataciju bez bitne promenekvaliteta voda. U budu}nosti }e se razmotriti da se ve{ta~kim prihrawivawem ove akumu-lacije dovedu u ciklus eksploatabilnih, obnovqivih voda, odnosno da se moè ra~unati sazna~ajnijim kori{}ewem ovih voda u daqoj perspektivi.

Vode u vodotocima i podzemne vode, kao deo ukupnih voda, predstavqaju jedinstvenvodoprivredni podsistem i wihove koli~ine i kvalitet moraju biti u skladu sa potrebamadru{tva i za{titom ivotne sredine.

Sve vode na na{oj teritoriji moèmo podeliti na doma}e i tranzitne vode.Raspoloìve doma}e vode izraène preko ukupnih padavina na ~itavoj teritoriji

Srbije mogu se oceniti kao umereno zadovoqavaju}e. Me|utim, eksploatabilne koli~inepovr{inskih i podzemnih doma}ih voda su veoma skromne i potrebno je uloìti zna~ajnenapore za popravku wihovog reìma, kako bi se u perspektivi zadovoqile potrebe.

Zbog toga se mora ra~unati sa kori{}ewem zna~ajnijih koli~ina tranzitnih voda(iu centralnim delovima Republike) koje doti~u na teritoriju Srbije, kao i sa doma}im vo-dama koje odlaze na druge prostore.


11/385


Me|utim, pri kori{}ewu tranzitnih voda mora se imati u vidu ~iwenica da se ovevode po prihva}enim normama moraju tretirati kao me|unarodne vode, ~ije su kori{}ewe,ure|ewe i za{tita ~esto uslovqeni odgovaraju}im bilateralnim i multilateralnim spora-zumima. Tako|e, wihovi reìmi, a posebno kvalitet u malom obimu mogu da zavise od akcijai mera na na{oj teritoriji. Te ~iwenice moraju se imati u vidu pri planirawu i reali-zaciji vodoprivrednih re{ewa, i name}u potrebu saradwe sa drugim zemqama u ciqudovo|ewa stawa reìma ovih voda u uslove da bi se mogle zadovoqiti budu}e potrebe naovim prostorima, za{titio kvalitet voda i za{titili ovi prostori od velikih voda.

Naravno da svi vodotoci prema prirodnim karakteristikama i verovatnim razvojemna uzvodnim prostorima ne}e biti u istim uslovima. Najpovoqnije uslove u pogledukori{}ewa voda i za{tite kvaliteta voda pruà reka Drina, pa ove vode i u tom pogleduimaju odre|eni prioritet za perspektivno kori{}ewe.

Zbog potrebe visokog obezbe|ewa kvaliteta i koli~ina voda za vodosnabdevawe sta-novni{tva, iz ukupnog ciklusa voda izdvojene su vode koje sluè kao izvori{ta vode zapi}e. Ove vode ~ine, pored regionalnih (ve}ih) izvori{ta, i sva lokalna izvori{ta vi-sokokvalitetnih voda koje se mogu eksploatisati do racionalnog nivoa. Na ovaj na~in se

postiè, pored povoqnijeg kori{}ewa ukupnih koli~ina voda, i vi{i stepen obezbe|e-nosti korisnika voda. Visokokvalitetne vode su, pored op{te za{tite voda, iz ovih razlogaposebno za{ti}ene.

Na àlost, postoje i javne vode, koje se ne mogu uspe{no koristiti ni za koju namenui koje su opasne po ìvi svet. Takve vode se najhitnije moraju prevesti u korisne i be-zopasne vode.

Prilikom kori{}ewa voda ne smeju se ugroziti propisani vodni reìmi (kvalita-tivne i koli~inske komponente), dovesti u opasnost zdravqe qudi, ugroziti ìvotiwski ibiqni svet, prirodne i kulturne vrednosti i dobra (estetske vrednosti voda i okoline, ar-heolo{ki, istorijski, biolo{ki i geolo{ki resursi, itd.), kao i racionalne potrebe niz-vodnih korisnika i zainteresovanih za vode.

Prvenstvo pri kori{}ewu voda ima vodosnabdevawe stanovni{tva; me|utim, pri

tome se ne sme ugroziti ìvotna sredina, niti egzistencijalne potrebe qudi.Kod kori{}ewa povr{inskih voda za prostornu i vremensku preraspodelu voda

neophodna je izgradwa odgovaraju}ih akumulacija i regionalnih sistema dopremawa vode, asve u racionalnom odnosu sa kompleksnim sistemom za{tite i kori{}ewa re~nih voda. Vi-sokokvalitetne vode bi se koristile prvenstveno za vodosnabdevawe stanovni{tva, a vodene{to nièg kvaliteta treba koristiti za druge namene (snabdevawe industrije, navodwa-vawe, ribarstvo itd).

Pri ovome je potrebno u vodovodne sisteme ukqu~iti sva lokalna izvori{ta ~ijevode zadovoqavaju potrebne standarde vode za pi}e.

Pri ovakvim re{ewima treba posti}i stepen obezbe|enosti vodosnabdevenosti odnajmawe 95%-97% (zavisno od zna~aja sistema), uz smawewe rizika prekida vodosnabdevawau ekscesnim i vanrednim uslovima.

Sve ove resurse voda, kao jedinstvenu celinu, potrebno je racionalno i optimalnokoristiti defini{u}i uloge pojedinih objekata sistema u okviru celine (bazna izvori{ta,izvori{ta za pokrivawa vrhova dijagrama potro{we, itd.).

Podzemne vode su skoro jedini izvor visokokvalitetnih voda u severnom delu Re-publike. Posebno su zna~ajne aluvijalne izdani pored ve}ih reka (Sava, Dunav, Drina, Mo-rava), pa se na wima predvi|aju izvori{ta regionalnog zna~aja. Podzemne vode odgovaraju}egkvaliteta potrebno je na savremen i racionalan na~in za{tititi i iskoristiti za vodos-nabdevawe stanovni{tva. Ostale podzemne vode, ukoliko wihova eksploatacija ne ugroàvaprirodnu sredinu, mogu se koristiti za potrebe industrije, navodwavawa i u druge svrhe.

Kod snabdevawa industrije privrede) vodom (izuzev prehrambene industrije isli~nih) koristi se, po pravilu, voda iz reka i kanalskih sistema, uz zahvatawe racional-

nih koli~ina i kori{}ewe recirkulacije.Integralnim i kompleksnim merama neophodno je obezbediti dovoqne koli~ine voda

za potrebe industrije, pri ~emu se ne smeju ugroziti propisani reìmi u vodotocima, {tose obezbe|uje dovo|ewem voda iz susednih slivova, ~eonim akumulacijama, racionalnim zah-


12/385


vatawem koli~ina voda, tehni~ko-tehnolo{kim merama u procesima proizvodwe - ukqu-~uju}i i recirkulaciju, pre~i{}avawem otpadnih voda, i drugo, {to sve upu}uje na potrebukompleksnog jedinstvenog upravqawa reìmom voda vodotoka.

Vode koje sluè za navodwavawe zemqi{ta moraju biti odgovaraju}eg kvaliteta.

Prednost kod navodwavawa imaju zemqi{ta povoqnijih klasa pogodnosti za navodwavawe,uz uvaàvawe socijalnih i ekolo{kih ~inilaca. U zavisnosti od karakteristika zemqi{tai reìma podzemnih voda, navodwavawe, po pravilu, treba da je u sprezi sa odvodwavawem iop{tim ure|ewem meliorativnog podru~ja.

Posebnu pa`wu treba pokloniti revitalizaciji i boqem kori{}ewu postoje}ih sis-tema za navodwavawe.

Potrebno je otkloniti zaostajawe Srbije u ovoj oblasti u odnosu na sve susednezemqe, s obzirom na to da raspolaèmo velikim prirodnim potencijalima u ovoj oblasti(voda, zemqi{te, temperatura, svetlost, itd.).

Budu}i sistemi moraju se planirati i koristiti u kompleksu integralnih vodo-privrednih re{ewa.

Pri ovome treba obuhvatiti kako za{titu od spoqnih voda (za{tita od poplave), un-

utra{wih voda (odvodwavawe), tako i sve mere hidrotehni~kih i agrotehni~kih melio-racija.

Kori{}ewe voda za potrebe hidroenergetike mora biti uskla|eno sa potrebamadrugih korisnika voda, za{tite voda i za{tite od voda. Izgradwi novih hidroenergetskihpotencijala, posebno na rekama kod kojih se predvi|a izgradwa stepenica, mora pre-thoditi ure|ewe slivnog podru~ja i dovo|ewe kvaliteta voda u ovim vodotocima na nivopri kome se usporavawem vode ne}e ugroziti kvalitet vode, kori{}ewa tih voda za drugenamene, kao i priobalne podzemne vode. Kori{}ewe voda za ove namene posebno dobija uzna~aju za pokrivawe vr{ne elektroenergetske potro{we (reverzibilne hidroelektrane), uciqu optimalnog rada ukupnog energetskog sistema, pri ~emu za to postoje povoqni pri-rodni uslovi na ve}em broju lokacija.

Potrebno je realizovati iskori{}avawe svih racionalno iskoristivih hidropoten-cijala, s obzirom na to da se na ovaj na~in najmawe (ili nikako) ne ugroàva ìvotna sred-ina.

Potrebno je tako|e poboq{ati performanse postoje}ih hidroenergetskih objekata usklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog upravqawa reìmom voda.

Isto tako, treba racionalno iskoristiti zna~ajne mogu}nosti realizacije objekatasa malim padovima, kao i brojnih malih hidroelektrana (ukqu~uju}i i hidroelektrane navi{enamenskim vodoprivrednim sistemima).

Kod kori{}ewa voda za plovidbumora se obezbediti racionalan razvoj vodnog sao-bra}aja, posebno na postoje}im vodotocima evropskog ranga, a zatim i na ostalim vodoto-cima i kanalima, kao i izgradwa novih plovnih puteva. Kako je me|unarodnom plovnom re-kom Dunavom Srbija povezana sa ~itavom plovnom mreòm Evrope (ukqu~uju}i Severno i

Crno more) potrebno je rekonstruisati i dograditi postoje}u infrastrukturu na woj kakobi ona odgovarala evropskim standardima. Razvoj ostale postoje}e plovne mreè treba daskladno prati razvoj ove plovidbene ki~me Evrope. O~ekuje se pro{irivawe plovne mreè udaqoj perspektivi u pravcu prioritetnih osovina privrednog razvoja Republike i povez-ivawe sa ovim me|unarodnim plovnim sistemom.

U tom ciqu potrebno je poboq{awe postoje}e plovidbene infrastrukture, kao iweno pro{irewe. Kod toga prednost treba dati vi{enamenskim re{ewima, koja poredplovidbe predvi|aju i druge vidove iskori{}avawa vodotoka (hidroenergetika, navod-wavawe, itd.).

Predvi|a se znatno {ire kori{}ewe prirodnih i ve{ta~kih akvatorija za sport,rekreaciju i turizam, posebno u blizini svih ve}ih naseqa, {to }e se ostvariti integral-

nim, kompleksnim i jedinstvenim vodoprivrednim sistemom.

Tako|e, treba znatno intenzivnije koristiti vode za ribarstvo i sportski ribolov,pri ~emu se ne smeju ugroziti osnovne namene voda. Dosada{wa praksa masovne izgradwe


13/385


mnogobrojnih pastrmskih ribwaka i kaveznog uzgoja riba u akumulacijama predvi|enim zavodosnabdevawe stanovni{tva, ozbiqno je ugrozila odre|ene delove ina~e veoma ~istih ak-vatorija. Ova praksa se mora kontrolisano svesti u prihvatqive okvire.

Predvi|a se intenzivan razvoj toplovodnih (ciprinidnih) ribwaka na zemqi{timanepogodnim za poqoprivrednu proizvodwu, kao i depresijama i stara~ama pored reka, kakobi se pored pove}awa proizvodwe konzumne ribe smawio uvoz komponenata za ishranu ìv-otiwa.

Sve vode moraju biti racionalno iskori{}ene za razvoj ribarstva (privrednog isportskog).

Polazi{ta iz domena za{tite voda

Dugoro~ni zadatak iz domena za{tite voda je potpuna za{tita kvaliteta povr-{inskih i podzemnih voda, odnosno o~uvawe i unapre|ewe kvaliteta voda do stepena da seone mogu koristiti za potrebe korisnika sa najvi{im kvalitativnim zahtevima. Ovaj zada-tak se ostvaruje kompleksnim, racionalnim i jedinstvenim gazdovawem vodama u okviru in-tegralnog kompleksnog jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbije.

Komponente ovog integralnog i kompleksnog sistema koji ima interakciju na~itavom prostoru Srbije jesu: racionalno zahvatawe koli~ina voda, mere unutartehnolo{ko-proizvodnih jedinica, racionalne tehni~ko-tehnolo{ke mere na otpadnim vo-dama i drugim otpadnim materijama, mere na poboq{awu reìma vodoprijemnika (druge te-hni~ke mere prilikom upu{tawa vode u prijemnike), tehni~ke mere u vodotocima, kontrolarasutih i posrednih, kao i potencijalnih izvora zaga|ivawa voda, kontrola prometa ikori{}ewa opasnih supstanci kao i druge neinvesticione mere. Sve ovo ostvaruje se usklopu integralnog kompleksnog jedinstvenog upravqawa reìmom voda u saglasnosti sa ra-cionalnim kori{}ewem drugih resursa (posebno zemqi{ta), uzimaju}i u obzir i dru{-tveno-ekonomska ograni~ewa.

Istovremeno sa razvojem vodosnabdevawa stanovni{tva neophodno je izgraditi sis-teme za odvo|ewe upotrebqenih (otpadnih) i atmosferskih voda, tj. kanalizaciju. Kao i kodvodosnabdevawa i ovde se sve vi{e ose}a potreba za izgradwom regionalnih kanalizacionihsistema, a sve u sklopu integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.

Okolnosti na na{im prostorima daju prednost izgradwi separacionih sistema(poseban sistem za odvo|ewe otpadnih voda, a poseban za odvo|ewe atmosferskih voda). Pritome treba sve ove vode (otpadne i atmosferske) nakon pre~i{}avawa, kontrolisanoispu{tati u vodoprijemnike. Kod atmosferskih kanalizacija, po pravilu treba realizovatisisteme kod kojih je mogu}e prve talase ki{nih voda (najzage|eniji deo) odvesti kanalizaci-jom za otpadne vode do postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda i posle pre~i{}avawaupustiti u vodoprijemnike.

Industrijekoje otpadne vode upu{taju u komunalne kanalizacione sisteme du`ne suda obavqaju predtretman svojih otpadnih voda do nivoa kvaliteta koji ne ugroàva zdravqe

qudi, kanalizacione sisteme i ne ometa procese na centralnim postrojewima za tretmankomunalnih otpadnih voda, kao i da iz tih voda odstrane materije koje ugroàvaju recipi-jente, a koje se malo ili nikako ne mogu ukloniti u centralnim ure|ajima za tretmangradskih otpadnih voda.

Kod industrijskih preduze}a koja neopravdano produkuju velika zaga|ewa potrebno jeizvr{iti odre|ene redukcije i zamene (izmene tehnologija, sirovina, materijala, relokacijai drugo). Kada je re~ o pre~i{}avawu industrijskih otpadnih voda, ukqu~uju}i i rashladnuvodu termoelektrana, potrebno je primeniti dobre (za konvencionalne izvore zaga|ivawa),odnosno najboqe (za toksi~ne materije i posebno opasne supstance) tehnolo{ke postupke upogledu za{tite voda.

Kod pre~i{}avawa komunalnihotpadnih voda potrebno je, po pravilu, primeniti

biolo{ko pre~i{}avawe (sekundarno pre~i{}avawe). Ukoliko su one u zoni za{tite iz-vori{ta vodosnabdevawa, potrebno je, pored biolo{kog pre~i{}avawa sa nitrifikacijom idenitrifikacijom, izvr{iti i odstrawivawe hranqivih materija. Stepen pre~i{}avawakomunalnih i drugih otpadnih voda potrebno je pove}ati ukoliko to zahtevaju propisane


14/385


kategorije vodotokova, ili neposredni nizvodni vodozahvat, odnosno potrebno je izvr{itipopravku reìma vodoprijemnika, redukciju izvora zaga|ewa ili preduzeti druge tehni~kemere kako bi se zadovoqili propisani standardi, {to zna~i da se izvori{ni delovi vodo-toka o~uvaju (vrate) u prvu kvalitetnu klasu, a ostali u drugu klasu kvaliteta.

Ispu{tawe termi~ki zaga|enih voda iz termoelektrana i sl. dozvoqeno je dogranica koje treba ustanoviti posebnim studijama o mogu}nosti prijema termi~kog zaga|ewaod strane vodotoka a da se pri tome ne ugroze postoje}i ekosistemi, ne ubrzaju negativniprocesi na re~nom dnu (posebno kod usporenih deonica) i ne naru{e povoqne kvalitativnekarakteristike re~nih voda za pojedina kori{}ewa.

Tako|e, potrebno je izvr{iti adekvatnu kontrolu rasutih izvora zaga|ewa,prvenstveno od poqoprivrede (|ubrivo i pesticidi), sa gradskih povr{ina (ki{ne vode),od {umarstva ({umski putevi, se~a, poàri, pesticidi), od saobra}aja (uqne materije,olovo), sa deponija otpadaka i septi~kih jama, kao i kontrolu prometa i kori{}ewa opas-nih supstanci.

Dosada{wa iskustva su pokazala da i akumulacije mogu predstavqati izvore zaga|ewa

voda (posredni zaga|iva~i) zbog neminovne eutrofikacije koja se vremenom javqa ~ak i udobro obezbe|enim akumulacijama. Predvi|a se za za{titu od ovih izvora zaga|ivawa pre-duzimawe mera na slivnim podru~jima akumulacija, kao i na samim akumulacijama, kako bise kvalitet voda u ovim akvatorijumima o~uvao u predvi|enim granicama.

Za za{titu od potencijalnih izvora zaga|ivawa (rezervoari i druga stovari{taopasanih i {tetnih materija), pored preduzimawa mera na wima samim, predvi|a se ade-kvatno osmatrawe i odràvawe istih, kao i potrebne intervencije u ekscesnim uslovima.

Tranzitne vodekoje dolaze na teritoriju Srbije (izuzev Drine) zna~ajno su zaga|ene.Incidentna zaga|ewa na Savi pre raspada druge Jugoslavije trajala su i preko 30 dana.Stawe kvaliteta voda na vodotoku sada je ne{to povoqnije zbog poznatih razloga; me|utimmoè se o~ekivati u perspektivi nastavqawe nepovoqnih trendova iz osamdesetih godina.

Posebno nepovoqno stawe kvaliteta tranzitnih voda prisutno je na banatskim vodo-tocima koji doti~u iz susedne Rumunije (u pojedinim vodotocima koncentracija nekih{tetnih i opasnih materija jednaka je, pa i ve}a od koncentracije odgovaraju}ih supstanci uotpadnim vodama).

Reka Tisa tako|e doti~e sa visokim zaga|ewem na teritoriju Srbije, sa tendencijompogor{avawa ovog stawa.

Ocewuje se da se u bliòj perspektivi ne moè o~ekivati zna~ajnije poboq{awe kva-liteta voda ovih vodotoka, {to se mora imati u vidu kod opredeqewa u Vodoprivrednoj os-novi.

Potrebno je i daqe vr{iti napore da se ova pitawa adekvatno razre{e.

Kao dugoro~ni ciq postavqa se o~uvawe (vra}awe) svih izvori{nih delova vodotoka,kao i podzemnih voda koje mogu da sluè za vodosnabdevawe stanovni{tva u odli~no kvali-

tativno stawe (Iklasa). Ostale vode u vodotocima, kao i podzemne vode, potrebno je o~uvati,odnosno vratiti u vrlo dobro kvalitativno stawe (IIa klasa).

Prilikom planirawa akumulacija potrebno je obezbediti, u uslovima kada je to neo-phodno, oplemewivawe malih voda (poboq{awe reìma). Kod svih akumulacija potrebno jenizvodno od brane obezbediti odgovaraju}i proticaj i kvalitet voda (vodoprivredni mini-mum) kojim se za{ti}uju vode i priobalni ekosistemi, obezbe|uju propisana stawakvaliteta voda u vodotocima i zadovoqavaju racionalno potrebe nizvodnih korisnika voda.

Kao {to je to pozitivnim zakonom o vodama predvi|eno, potrebno je izraditi i do-neti Plan o za{titi voda od zaga|ivawa u skladu s kojim se provodi za{tita voda odzaga|ivawa. Tim planom treba utvrditi mere za spre~avawe ili ograni~avawe uno{ewa uvode opasnih i {tetnih materija, mere za spre~avawe odlagawa otpadnih i drugih materijana podru~jima na kojima to moè uticati na pogor{awe kvaliteta voda, mere zapre~i{}avawe zaga|enih voda, na~in sprovo|ewa interventnih mera u odre|enim slu~a-jevima zaga|ewa, organizacije koje su du`ne sprovoditi pojedine mere, rokove za smawewe


15/385


zaga|ivawa vode, odgovornosti i ovla{}ewa u vezi sprovo|ewa za{tite voda, kao i drugemere u ciqu racionalizacije postizawa navedenih ciqeva.

Pored ovoga potrebno je sistematski vr{iti odgovaraju}u kontrolu kvaliteta ambi-jentalnih i otpadnih voda. Potrebna je izrada i aùrirawe katastra zaga|iva~a, izradavodoprivrednog informacionog sistema, i odgovaraju}a institucionalna organizovanost uciqu sprovo|ewa integralnog, kompleksnog i jedinstvenog upravqawa reìmom voda(koli~ina, kvalitet, nivo i sl).

Polazi{ta iz domena za{tite od voda

Radovi u oblasti za{tite od voda treba da omogu}e, sa odgovaraju}im nivoomprihvatqivog rizika, obezbe|ivawe naseqa i drugih privrednih i dru{tvenih sistema i ob-jekata, zemqi{ta i drugih dobara od {tetnog dejstva voda. Za{titu od poplava i ure|ewevodotoka treba, u prvom redu, realizovati kombinacijom investicionih(pasivnih i aktiv-nih) i neinvesticionihmera za{tite, u sklopu integralnog kompleksnog i jedinstvenogvodoprivrednog sistema Srbije.

Investicione mere mogu se u osnovi podeliti na pasivne, linijske sisteme (nasipi,

regulacije) i aktivne mere (akumulacije, retenzije, kanalski sistemi).Neinvesticione mere koje igraju veoma zna~ajnu ulogu kod za{tite od {tetnog dejstvavoda obuhvataju preventivne mere kojima se ograni~ava gra|ewe odre|enih objekata uugroènim zonama, ~ime se spre~ava porast potencijalnih {teta od poplava.

Naravno da ove mere ne treba da ugroze privredni razvoj posmatranih podru~ja, takoda se moraju primewivati do racionalnog nivoa.

Stepen za{tite je dinami~ka i ekonomska kategorija i mewa se u zavisnosti odpromene vrednosti brawenih dobara, ekonomske snage dru{tva, promene reìma velikihvoda i nivoa razvoja integralnog, kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema.

Kada su u pitawu izuzetno velike poplave, vrlo dugog povratnog perioda (nekolikostotina godina), nema ni ekonomskog ni dru{tvenog opravdawa, a negde ni tehni~kihmogu}nosti da se obezbe|uje od takvih izuzetnih pojava.

U zonama od posebnog zna~aja u istorijskom, arheolo{kom, biolo{kom ili ge-olo{kom pogledu naro~it zna~aj daje se o~uvawu i za{titi ovih prirodnih ili ~ovekomstvorenih vrednosti.

Kod svih radova na za{titi od voda i ure|ewu vodotoka potrebno je o~uvati skladizme|u prirode i interventnih radova, i poboq{ati estetski izgled vodotoka i neposredneokoline, kao i poboq{ati op{ti reìm voda.

U sklopu ovih radova potrebno je na mawim vodotocima, a posebno u za{ti}enimzonama, projektovati i realizovati radove koji ne remete (najmawe remete) prirodnu rav-noteù (naturalna regulacija).

U okviru Plana za upravqawe vodnim reìmom potrebno je predvideti mogu}nostkori{}ewa akumulacija i retenzija u odbrani od poplava.

Dugoro~an zadatak je i sanacija svih erozionih i buji~nih àri{tai konzervacijai rekultivacija slivova (kao element kompleksnog gazdovawa vodom i zemqi{tem). Kod za{-tite slivova prednost imaju slivovi akumulacija, a posebno akumulacija za vodosnabdevawestanovni{tva, kao i ostali posebno za{ti}eni prostori. Prednost kod antierozionih meraza{tite imaju biolo{ke mere za{tite (po{umqavawe i melioracija {umskih pa{waka).

Radi spre~avawa eolske erozijepotrebno je realizovati {umsko-za{titne pojaseve.

Kod tranzitnih tokova uticaji na reìm velikih voda na na{im prostorima suograni~enog i pasivnog karaktera.

Ranije usvojena strategija za{tite od velikih voda reke Save mora se preispitati, sobzirom na to da je sasvim neizvesno kori{}ewe predvi|enih retenzija za prijem poplav-nih talasa. Pri ovom se mora uzeti u obzir mogu}nost koincidencije velikih voda Save iDrine.

Sli~no vaì za druge tranzitne vodotoke kod kojih se zbog radova u slivovima(iskqu~ivawe inundacija, regulacije, akumulacije, izgradwa naseqa) velike vode mogu


16/385


zna~ajno pove}ati dok se male vode mogu jo{ vi{e smawiti. Optimalno re{ewe mo`e sena}i samo u racionalnim i jedinstvenim merama na ~itavom slivnom podru~ju, sara|uju}isa susednim zemqama.

Kod svih vodoprivrednih grana, odnosno radova na vodama i oko wih, potrebno je

primeniti odgovaraju}e neinvesticione mere, ~ime se osigurava postizawe osnovnih vodo-privrednih ciqeva na najracionalniji na~in.

Za realizaciju usvojenih ciqeva potrebno je, pored izgradwe objekata i postrojewa,kao i realizacije neinvesticionih mera, adekvatno zakonski regulisati ovu oblast,izvr{iti odgovaraju}u insitucionalnu i drugu organizovanost, formirati odgovaraju}i lo-gisti~ki sistem podr{ke i na odgovaraju}i na~in ukqu~iti javno mwewe.


17/385


2. PRIRODNI ÎNIOCI

2.1. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Klima odre|enog podru~ja uslovqena je geografskim poloàjem i reqefom zemqi{ta.Teritorija Srbije se pribli`no nalazi izme|u 42o00' i 46o20' severne geografske {irinei 19o 30' i 23o 00' isto~ne geografske duìne. Na ovoj teritoriji, ~ija povr{ina iznosi88 361 km

2, sre}u se raznoliki tipovi reqefa, po~ev{i od prostranih ravnica na severu,

preko brdovitih terena i dolina idu}i na jug, do planinskih oblasti u zapadnim, ju`nim iisto~nim delovima Republike. Sa ju`ne strane, Srbiju okruùje pojas planina: [ara (2 640m), Crna Gora (1 490 m), Kozjak (1 280 m) i Dukat (1 829 m). Na zapadu Republike su: Korit-

nik (2 394 m), Prokletije (2 656 m), Javorje (2 656 m), Mokra Gora (2 155 m), Zlindar (1 616

m), Kamena glava (1 463 (1 486m), Zvijezda (1 444 m) i Jagodwa (940m). Na istoku se nalaze:

Besna Kobila (1 922 m), Lu`nica (1 461 m), Vidli~ (1 583 m) i Stara Planina (2 169 m).

Sa promenom geografske {irine mewa se trajawe osun~avawa i ja~ina sun~evogzra~ewa u toku dana i u toku godine. Prijem toplotne energije uslovqen je reqefomzemqi{ta, posebno u planinskim predelima gde se smewuju uzvi{ewa sa kotlinama, poqimai dolinama nejednako strmih i visokih strana. Pored toga, doline Drine, Morave i nizamawih reka pruàju se meridijalno, pa prodori hladnog vazduha sa severa prema jugu u ve-likoj meri ublaàvaju termi~ke razlike u ovom delu Republike.

Teritorija Srbije podlo`na je u toku godine strujawima vazduha raznih smerova.Ipak, po rezultuju}im vetrovima moèmo razlikovati dva izrazita perioda: zimski period,kada su dominantna isto~na i jugozapadna vazdu{na strujawa i letwi period, kada na uskojteritoriji dominiraju severozapadna vazdu{na strujawa. U prelaznim periodima, od zimeprema letu i od leta prema zimi doga|aju se u~estale promene u smeru strujawa vetra, us-lovqene reqefom zemqi{ta i promenama u raspodeli vazdu{nog pritiska.

Razmatraju}i rezultuju}a godi{wa strujawa nad teritorijom centralne Srbije,moèmo zakqu~iti slede}e: na planinama u zapadnim i jugozapadnim krajevima rezultuju}ivetrovi su isto~ni. Kao posledica ovakvih strujawa na planinama, u re~nim dolinamajavqaju se kao rezultuju}i vetrovi strujawa najraznovrsnijeg smera i skoro su iskqu~ivouplivisana orijentacijom re~ne doline. U Pomoravqu i Podunavqu duvaju jugoisto~ni iisto~ni vetrovi, u dolini Zapadne Morave isto~ni, a u dolini Ju`ne Morave severni vet-rovi. Kolubara i Pocerina u ukupnom preno{ewu vazdu{nih masa u toku godine, obeleènesu konvergentnim strujawima; za razliku od grebena Homoqskih planina koji su obeleènikao podru~je divergentnih strujawa.

Raspodela temperature vazduha u Srbiji uslovqena je uglavnom reqefom, tako da suuticaji planina na klimu izrazitiji od uticaja geografske {irine. Tako|e, u zavisnosti odreqefa i ekspozicije padina, svuda na ovom podru~ju susre}emo odlike lokalne klime.

Najve}i deo teritorije Srbije pripada klimi umerenog pojasa (karakteristi~no je

postojawe dvostrukog maksimuma padavina sa ~estim i obilnim ki{ama u letwoj polovinigodine (jun), sekundarnim maksimumom u jesen (novembar) i prili~no suvom zimom). Jugoza-padni deo Republike (Kosmet) nalazi se na granici sredozemne klime (velike koli~inepadavina u zimskom periodu, hladne zime i topla i suva leta) i kontinentalne klime.Planinski venci koji okruùju ovo podru~je su ispresecani re~nim dolinama koje us-lovqavaju modifikaciju klime, kako sredozemne (sa zapada), tako i kontinentale (sa severai istoka). Ovo uslovqava da se na teritoriji Kosova sre}u regioni sa specifi~nim irazli~itim klimatskim osobinama.

Na severu Republike (Vojvodina) vlada umerenokontinentalna klima. Odlike takveklime su topla leta i hladne zime, sa godi{wim prose~nim kolebawem temperature od

preko 22 C (januar-juli). Na ovoj teritoriji je jesen toplija od prole}a, prose~no za oko

0,7 Ci o{triji je prelaz od zime ka letu nego od leta ka zimi. Sli~nu klimu imaju cen-

tralni nizinski delovi Republike. Na sredwim i visokim planinama je zastupqena plan-inska klima.

Temperature vazduha (sredwe mese~ne i godi{we) na izabranim klimatolo{kimstanicama u Republici, obra|ene i popuwene za usvojeni period obrade 1946-1991, prika-


18/385


zane su u tabeli 2.1.1. Kao {to se iz tabele vidi, najvi{e sredwe mese~ne temperature vaz-duha javqaju se u julu mesecu. Najniè sredwe mese~ne temperature vazduha su u januaru.

Generalno posmatrano, sredwe godi{we temperature vazduha su znatno ujedna~enijenego sredwe temperature u pojedinim mesecima. Na severu Republike sredwe godi{we tem-

perature vazduha kre}u se od 10 do 11,8C, u nizinskim delovima centralnog i ju`nog delaod 10 do 12 C. U brdskim i planinskim regionima se javqaju niè temperature. Sredwe

godi{we temperature opadaju linearno sa pove}awem nadmorske visine. Za teritoriju Re-

publike su sredwe godi{we temperature pribli`no: na visini 300 m11,4 C; na 1000 m

7,3 Ci na 1700 m 3,3 C. Prema tome, vertikalni gradijent sredwih temperatura iznosi

-0.6 C/100 m.

Tabela 2.1.1: Prose~ne mese~ne i godi{we temperature vazduha (C)

Meteorolo{ka Meseci God.stanica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13) (14)

Sombor -1,2 1,0 5,7 11,2 16,3 19,5 21,1 20,4 16,6 10,8 5,5 1,2 10,7

Kikinda -1,3 0,8 5,8 11,5 16,6 19,7 21,4 20,8 17,1 11,1 5,7 1,2 10,9Zrewanin -1,1 1,0 5,8 11,5 16,6 19,7 21,4 21,0 17,4 11,4 5,8 1,3 11,0Novi Sad 0,1 2,1 6,8 12,1 17,0 19,9 22,0 21,6 18,2 12,5 6,8 2,4 11,8S.Mitrovica -0,7 1,3 6,0 11,6 16,4 19,5 21,0 20,4 16,8 11,1 5,9 1,4 10,9Beograd 0,4 2,4 6,9 12,4 17,1 20,2 22,0 21,7 18,0 12,3 7,0 2,6 11,9[abac -0,4 1,9 6,5 11,6 16,4 19,6 21,3 20,8 17,0 11,3 6,3 1,8 11,2Vaqevo -0,3 1,7 6,1 11,1 15,9 19,3 21,0 20,5 16,8 11,1 6,3 1,9 10,9S. Palanka -0,2 1,6 6,0 11,5 16,3 19,5 21,3 20,8 17,0 11,2 6,4 1,9 11,1Rudnik -0,6 1,8 6,0 11,0 15,6 18,9 21,1 21,0 17,2 11,5 6,1 1,4 10,9Negotin -1,0 0,9 5,3 11,8 16,9 20,4 22,4 21,5 17,4 10,9 5,7 1,4 11,1Kragujevac 0,1 2,0 6,1 11,4 16,1 19,3 21,1 20,6 16,9 11,3 6,6 2,2 11,1Poèga -2,5 0,3 5,0 10,2 14,7 17,9 19,5 19,0 15,4 9,8 4,7 -0,4 9,5

Zlatibor -3,3 -1,7 2,1 6,5 11,5 14,7 16,7 16,7 13,4 8,2 3,3 -1,2 7,2Sjenica -4,9 -2,9 1,3 6,2 10,9 13,9 15,5 16,4 11,9 7,1 2,5 -2,4 6,2Dimitrovgrad -1,1 0,8 4,8 10,1 14,6 17,8 19,8 19,5 15,8 10,4 5,4 1,0 9,9Ni{ 0,1 2,3 6,7 12,1 16,8 20,0 22,0 21,5 17,8 12,0 6,9 2,2 11,7Vrawe -0,6 1,8 6,0 11,0 15,6 18,9 21,1 21,0 17,2 11,5 6,1 1,4 10,9Pri{tina -1,3 1,0 5,0 10,0 14,6 17,9 20,0 19,9 16,1 10,5 5,4 0,6 10,0Prizren 0,2 2,8 7,1 11,9 16,7 20,4 22,6 22,2 18,3 12,3 7,0 2,1 12,0

Verovatno}e pojave, sra~unate za sredwe godi{we temperature vazduha, ukazuju da sesa verovatno}om od 1% (100-godi{wi povratni period) na teritoriji Srbije mogu

o~ekivati sredwe godi{we temperature vazduha od 7,7 C(Kukavica) do 16,2 C (Prizren).

Za dvogodi{wi povratni period taj raspon je znatno mawi i kre}e se od 6,7 C(Kukavica)

do 11,9 C(Beograd).Na osnovu podataka o apsolutno ekstremnim temperaturama vazduha moè se zakqu~i-

ti da najniè registrovane temperature na podru~ju Republike Srbije, na klimatolo{kim

stanicama, iznose: Sjenica (-38,0 C), Vrbas i Vr{ac (-32,6 C), Vlasina (-31,2 C), Ja{a

Tomi} (-31,0 C), @agubica (-30,8 C), Poèga (-30,7 C), Zrewanin (-30,4 C), Babu{nica,

Kru{evac, [abac i [u{ara (-30,0 C), itd. Apsolutno maksimalne temperature vazduha re-

gistrovane su na slede}im klimatolo{kim stanicama: Ni{ (42,2 C), Dimitrovgrad

(42,0 C), Beograd (41,8 C), Smederevska Palanka (41,3 C), Ba~ki Petrovac i Negotin

(41,2 C), Zaje~ar (41,1 C), â~ak i Kragujevac (41,0 C), itd.

Relativna vla`nost vazduhastoji u obrnutom odnosu sa temperaturom: najnià je utoplim mesecima (juli, avgust) a najvi{a u decembru i januaru. Prose~na mese~na relativnavla`nost vazduha je na teritoriji Republike prili~no ujedna~ena. Ovo se vidi iz tabele2.1.2, gde je dat prikaz vrednosti sredwe mese~ne i godi{we relativne vla`nosti vazduha naodabranim stanicama u Srbiji, za usvojen i popuwen period obrade 1946-1991.


19/385


Tabela 2.1.2: Prose~ne vrednosti sredwe mese~ne i godi{we relativne vla`nosti vazduha (%)

Meteorolo{ka Meseci God.

stanica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13) (14)Sombor 86 83 75 70 89 70 69 71 75 77 85 87 76Kikinda 86 82 74 69 68 69 67 69 71 75 84 87 75Zrewanin 86 82 74 70 69 71 68 69 71 75 83 87 75Novi Sad 81 77 69 65 66 67 65 65 68 71 80 83 71S. Mitrovica 86 82 75 71 72 74 73 74 77 74 85 88 78Beograd 79 74 66 62 64 63 63 63 67 71 77 80 69Vaqevo 82 78 72 69 71 72 69 71 75 78 81 82 75S. Palanka 81 78 70 67 69 70 68 69 71 75 79 83 73Negotin 81 79 75 68 68 67 63 65 69 76 82 83 73Kragujevac 80 77 71 68 70 71 69 69 72 75 78 81 73Poèga 86 81 75 71 74 76 75 76 79 82 85 88 79

Zlatibor 84 81 75 71 72 74 72 70 74 77 81 84 76Sjenica 85 82 78 73 74 76 75 74 77 79 82 85 78Dimitrovgrad 80 77 70 66 70 71 67 65 69 73 79 81 72Ni{ 80 76 68 64 67 67 64 63 68 72 78 81 71Vrawe 83 78 71 66 68 67 63 62 67 74 81 84 72Pri{tina 83 78 71 65 68 68 64 63 69 74 80 83 72Prizren 81 75 69 64 64 62 59 60 66 73 79 82 70

Isparavawe sa slobodne vodene povr{inese meri na relativno malom broju meteo-rolo{kih stanica. U tabeli 2.1.3 su date sredwe mese~ne i godi{we sume isparavawa u pe-riodu merewa (april-novembar), za pet stanica na kojima RHMZ Srbije vr{i osmatrawa.Podaci se odnose na obrade rezultata merewa na isparitequ klase A koji su popuweni me-

todom Ivanova za celu godinu za usvojeni vi{egodi{wi period obrade.Tabela 2.1.3: Sredwe mese~no i godi{we isparavawe sa slobodne vodene povr{ine (is-

pariteq klase A, popuweno metodom Ivanova)(mm)

Meteor. Meseci God.

stanica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13) (14)

Novi Sad 16,9 27,4 59,0 103,8 140,4 157,9 191,5 185,2 132,8 78,6 35,3 19,9 1 147Beograd 28,6 41,9 77,6 121,0 151,0 171,2 204,8 196,7 147,3 92,3 51,7 32,9 1 317Negotin 16,0 22,1 41,0 91,0 125,4 161,0 197,6 172,2 114,4 57,9 27,9 18,6 1 044Zlatibor 18,4 26,0 46,4 73,2 96,1 112,2 131,3 134,9 91,7 56,5 36,6 22,1 845Pri{tina 21,8 35,8 65,0 107,9 134,3 153,8 189,5 188,8 135,6 81,3 43,5 25,9 1 183

Padavinesu jedan od najva`nijih klimatskih elemenata. S obzirom na atmosferskeprocese i karakteristike reqefa, padavine su na teritoriji Republike nepravilno raspo-re|ene u vremenu i prostoru. Jugozapadni delovi Kosova pripadaju maritimnom reìmupadavina (u hladnoj polovini godine (X-III) padne vi{e od 50% od ukupne godi{we koli~ine

padavina). Ostali deo Republike ima kontinentalan reìm (u toplijoj polovini godinepada vi{e od 50% od godi{we visine padavina). U centralnim i isto~nim delovima Kos-ova je prelazna zona, gde se ose}a uticaj oba pomenuta reìma.

Prose~na visina padavina na teritoriji Republike Srbije iznosi 734 mm/god. Re-

ìm padavina je veoma heterogen po prostoru, jer se godi{we sume padavina kre}u u veoma{irokom dijapazonu. U slivu Belog Drima, a naro~ito wegovih desnih pritoka (Pe}ka Bis-trica, Erenik i druge), godi{wa suma padavina je do 1 500 mm/god. Ne{to niè, ali tako|e

zna~ajne padavine su na slivovima gorweg Ibra, Plavske reke i Lepenca (preko

900 mm/god). U centralnim delovima Republike visina godi{wih padavina se kre}e od1 000 mm/god (u planinskim regionima) do 600 mm/god. U ravni~arskim delovima se kon-

statuje generalna tendencija smawewa visine padavina od zapada ka istoku. Najmawe


20/385


21/385



22/385


godi{we koli~ine padavina su registrovane u dolinama reka Sitnice, Ju`ne i Velike Mo-rave sa {irom okolinom, kao i na teritoriji Vojvodine. Koli~inu padavina ispod800 mm/god imaju svi niì delovi u Srbiji, kao i dowi tok Drine. Sa pove}awem nadmor-

ske visine pove}avaju se godi{we sume padavina. U planinskim regionima Srbije verti-

kalni gradijent padavina se kre}e od 26-40 mm/100 m. Prostorni raspored padavina prika-zan je na prilogu prose~ne godi{we sume padavina za period 1946-1991. godina (sve karte suoriginalno obra|ene na podlogama razmere 1:500.000).

Unutargodi{wa raspodela padavina, koja je za odabrane stanice prikazana u tabeli2.1.4, a odnosi se na usvojen i popuwen period obrade 1946-1991. god., pokazuje da skoro naceloj teritoriji Srbije najvi{e ki{e padne u periodu maj-juli, a najmawe u periodu januar-mart. Izuzetak je sliv Belog Drima, gde se u periodu novembar-januar pojavquju najve}e sumepadavina, a su{ni period je od jula do septembra. Generalno se moè re}i da je mesec sa na-jve}om koli~inom padavina jun, a sa najmawom februar, odnosno mart.

Pored prose~nih mese~nih i godi{wih vrednosti, od interesa su ekstremne dnevne,mese~ne i godi{we koli~ine padavina. Navodi se nekoliko vrednosti koje su registrovanena teritoriji Srbije. 1) Apsolutne maksimalne dnevne koli~ine padavina: Rakov Do

220 mm,Negotin 211 mm,\akovica 192 mm,Plavna 175 mm,ûmi} 169 mm,Jabukovac 162mm,Opovo 151 mm,2) Maksimalne mese~ne visine: Junik 443 mm,[id 358 mm,Sr. Mi-

trovica 309 mm,Surdulica 299 mm,3) Maksimalne godi{we koli~ine: Junik 1 664 mm,

Klina 1 431 mm,Div~ibare 1 404 mm,Vrwa~ka Bawa 1 241mm.

Tabela 2.1.4: Prose~ne mese~ne i godi{we sume padavina(mm)

Meteorolo{ka Meseci God.

stanica 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13) (14)

Sombor 35,4 33,5 33,0 48,7 60,0 76,3 60,9 48,8 35,8 40,6 53,4 44,7 571Kikinda 33,5 34,7 32,3 44,8 53,0 74,1 52,9 50,2 36,4 35,1 48,0 46,3 541Zrewanin 35,2 36,3 36,1 45,7 62,4 83,9 58,8 47,7 36,0 35,1 47,8 47,3 571

Novi Sad 43,6 43,4 43,8 52,0 62,5 85,9 67,5 54,0 38,4 41,6 54,4 56,6 643S. Mitrovica 40,8 39,7 40,3 49,6 60,9 84,5 65,1 52,0 39,5 44,0 54,0 53,1 623Beograd 48,3 44,1 48,9 55,3 73,6 95,8 66,2 50,0 47,6 44,9 57,8 57,5 690[abac 47,7 43,9 46,1 54,8 65,4 84,6 65,4 55,7 47,6 47,6 60,3 60,0 678Vaqevo 50,1 45,5 52,1 62,7 86,7 98,8 75,9 69,4 54,5 54,0 62,7 57,8 770S. Palanka 44,9 38,5 44,7 49,7 66,9 88,4 59,1 47,3 42,6 45,3 54,4 49,0 631Rudnik 71,3 72,1 72,2 80,2 105,2 121,3 90,9 74,8 66,2 61,7 74,6 75,8 966Negotin 51,8 47,7 46,8 55,7 82,3 91,0 68,3 56,4 50,5 45,8 56,1 60,2 713Kragujevac 42,6 38,5 43,9 50,6 74,2 82,5 67,8 48,8 42,5 39,4 48,8 49,1 629Poèga 50,3 45,5 47,3 54,9 82,6 83,8 79,1 57,9 56,9 55,2 63,5 52,7 729Zlatibor 62,0 58,6 58,0 72,7 100,8 103,0 90,0 76,3 77,5 73,1 84,7 67,9 924Sjenica 45,5 40,4 37,8 47,7 73,6 80,2 65,3 61,6 55,0 60,8 74,0 53,0 695

Dimitrovgrad 39,2 39,2 43,7 52,4 79,2 85,8 55,5 43,5 39,1 43,3 58,9 48,8 629Ni{ 38,6 38,3 39,8 51,6 64,5 63,4 43,3 41,8 41,0 40,0 57,8 51,6 571Vrawe 40,0 41,5 42,6 50,3 65,5 70,1 49,2 38,2 45,8 52,2 66,1 52,8 614Pri{tina 35,8 38,3 38,6 51,4 69,7 62,0 48,3 44,7 43,2 50,0 65,0 53,2 600Prizren 67,8 54,5 57,9 58,2 69,1 65,2 54,5 44,4 56,5 60,5 84,1 72,3 744

Ekspertske grupe Svetske meteorolo{ke organizacije, koje su ukqu~ene u projekatSvetski klimatski program, prezentovale su vrlo pesimisti~ne rezultate po pitawu ras-podele padavina na zemqinoj povr{ini koja se o~ekuje u budu}nosti. Antropogeno delovawese prevashodno ogleda u daqem eksponencijalnom pove}awu gasova koji izazivaju efekatstaklene ba{te u atmosferi (ugqen-dioksid, ugqen-monoksid, metan, freon, troposfer-ski ozon i dr.).

Ukoliko se taj trend nastavi, po prihva}enom scenariju, u narednom periodu do{lobi do permanentnog pove}avawa sredwih temperatura. Sa gledi{ta vodoprivrede, navedenetemperaturne promene izazvale bi zna~ajnu nepovoqnu izmenu hidrolo{kog ciklusa padav-

ina (smawewe sredwih padavina, pogor{awe prostorne i vremenske neravnomernosti ipove}awe ekstremuma), {to bi se manifestovalo pove}anom neravnomerno{}u povr{inskihi podzemnih voda - su{e bi bile ve}eg intenziteta i duèg trajawa, a zna~ajno bi se pove}aodeo teritorije Srbije sa prosekom godi{wih padavina mawim od 650 mm.


23/385


Da bi se ovaj nepovoqni efekat kompenzirao bi}e potrebna izgradwa dodatnih aku-mulacija, odnosno pove}awe akumulacionog prostora kod postoje}ih objekata, kao i izgradwavelikih kanalskih sistema (sa odgovaraju}im objektima).

2.2. RE@IM POVR[INSKIH VODA

Hidrografska mreà

Sa teritorije Srbije vode oti~u u pravcu tri mora: Crnog mora (sliv Dunava), Jad-ranskog mora (Drim i Plavska reka) i Egejskog mora (P~iwa, Dragovi{tica i Lepenac).

Dunav sa povr{inom sliva od 817 000 km2 i sredwim protokom kod u{}a u Crno

more od 6 500 m3/sje po veli~ini druga reka u Evropi (posle Volge). Dolaze}i iz Ma|arske

prima glavne pritoke: Dravu, Tisu, Savu i Veliku Moravu.Najve}a leva pritoka Dunava je Tisa (157 200 km

2), koja na teritoriju Srbije ulazi iz

Ma|arske kod banatskog sela \ale, a uliva se u Dunav kod Slankamena. Najve}a pritokaTise u Vojvodini je Begej. Slede}e leve pritoke Dunava, koje dolaze iz Rumunije su: Tami{,Kara{ i Nera.

Desna pritoka Dunava - Sava, najve}a je reka koja se na teritoriji Srbije uliva u Du-nav. Povr{ina wenog sliva iznosi 96 400 km

2, a duìna 206 kmna teritoriji Srbije (od

sremskog sela Jamene do u{}a). Du` toka, Sava prima zna~ajne pritoke - Drinu, Kolubaru iBosut. Drina je najve}a pritoka Save, koja nastaje spajawem Tare i Pive kod [}epan Poqa,a uliva se u Savu kod sela Crna Bara. Lim je desna pritoka Drine u koju se uliva kod selaMe|e|e. Izvori{te mu je u Prokletijama; na teritoriju Srbije, iz Crne Gore, ulazi kod Bi-jelog Poqa, a napu{ta je kod Priboja. U granicama Republike, Lim te~e na duìni od oko70 km, a ima povr{inu sliva oko 2 660 km

2. Najnizvodnija pritoka Save je Kolubara sa

povr{inom sliva od 3 641 km2. Nastaje spajawem Obnice i Jablanice uzvodno od Vaqeva, a

uliva se u Savu kod Obrenovca.Desna pritoka Dunava - Velika Morava (37 400 km

2) nastaje spajawem Ju`ne Morave

(15 400 km

2

) i Zapadne Morave (15 680 km

2

) kod Stala}a. Nizvodno od sastava, Velika Mo-rava prima pritoke: Jasenicu, Lepenicu, Lugomir, Crnicu, Ravanicu, Resavu i dr, sa ukup-nom slivnom povr{inom od 5 772 km

2. Najzna~ajnija pritoka Ju`ne Morave je Ni{ava (oko

4 000 km2), koja dolazi iz susedne Bugarske. Uzvodno od Ni{ave, Ju`na Morava prima Veter-

nicu, Jablanicu, Toplicu, a nastaje spajawem Bina~ke Morave i Pre{evske Moravice. Za-padna Morava nastaje spajawem Ivawi~ke Moravice i \etiwe. Najzna~ajnije pritoke Za-padne Morave su Ibar (oko 8 000 km

2), Rasina (oko 960 km2) i Gruà.

Ve}e desne pritoke Dunava, nizvodno od Velike Morave, su: Mlava, Pek, Pore~kareka i Timok. Mlava, sa povr{inom sliva kod u{}a 1 864 km

2, izvire iz @agubi~kog vrela,

a uliva se u Dunav uzvodno od Rama. Pek (1 237 km2) se uliva u Dunav kod Velikog Gradi{ta.

Pore~ka reka (520 km2) nastaje spajawem [a{ke i Crnajke i uliva se u Dunav nizvodno od

Doweg Milanovca. Timok, najnizvodnija pritoka Dunava u Srbiji (povr{ina sliva

4 630 km2), nastaje spajawem Belog Timoka (2 150 km2) i Crnog Timoka (1 269 km2) kodZaje~ara. Od sela Bregova do u{}a u Dunav (na duìni od 15,5 km) Timok je pograni~na reka

izme|u Srbije i Bugarske.Sa teritorije Srbije u pravcu Jadranskog mora oti~u Beli Drim i Plavska reka.

Beli Drim nastaje od jakog kra{kog vrela, ispod ulaza u Radava~ku pe}inu. Odatle silazi uMetohijsku kotlinu kroz koju te~e na jug do svog izlaska iz Jugoslavije (nizvodno od selaVrbnice). Povr{ina sliva Belog Drima na teritoriji Kosova je 4 732 km

2. Najzna~ajnije

desne pritoke Belog Drima su: Pe}ka Bistrica (505 km2), De~anska Bistrica i Erenik

(517km2), koji izvire iz ledni~kog jezera ispod @eravice. Najzna~ajnije leve pritoke su:

Klina, Miru{a, Toplura i Prizrenska Bistrica (279 km2), koja nastaje na padinama [are.

Plavska reka, sa povr{inom sliva na teritoriji Srbije od 272 km2, drenira zapadne padine

[are i oti~e u Albaniju.Od reka sliva Egejskog mora najzna~ajnija je Lepenac, leva pritoka Vardara, koja iz-vire na severnim padinama [ar-planine. Povr{ina wenog sliva na teritoriji Srbije jeoko 650 km

2. P~iwa izvire na jugozapadnoj strani planine Dukat. Sa wenog sliva, povr{ine


24/385


521 km2, voda oti~e u susednu Makedoniju. Dragovi{tica postaje od Boì~ke i Qubatske

reke koje se spajaju kod Bosilegrada. Uliva se u Strumu u Bugarskoj. Povr{ina sliva nateritoriji Srbije iznosi 694 km

2.

Reìm povr{inskih voda na hidrolo{kim stanicama

Za potrebe izrade Vodoprivredne osnove Srbije (VOS) reìm povr{inskih voda nateritoriji Srbije definisan je na bazi osmatrawa i merewa vode na 139 hidrolo{kihstanica hidrometeorolo{ke slu`be, u periodu 1946-1991. godina. Obra|eni su osnovnireìmski pokazateqi: prose~ni proticaji, male i velike vode. Analizirane su osnovnehidrolo{ke karakteristike neophodne za sagledavawe ukupno raspoloìvih koli~inapovr{inskih voda, wihov prostorni i vremenski raspored, i definisane su merodavneveli~ine ekstremnih proticaja za potrebe za{tite voda, odbrane od velikih voda i dimen-zionisawa vodoprivrednih objekata.

Prose~ni proticajpredstavqa karakteristiku vodnog reìma koja ukazuje na vodnostodre|enog slivnog podru~ja. Za potrebe izrade VOS-a, prose~ni proticaji su odre|eni za139 profila vodomernih stanica, na osnovu serija osmotrenih i popuwenih podataka.

Numeri~ki pokazateqi prose~nih vi{egodi{wih vrednosti sredwe mese~nih igodi{wih proticaja na odabranim ulazno-izlaznim hidrolo{kim stanicama prikazani su utabeli 2.2.1.

Tabela 2.2.1: Prose~ni sredwe mese~ni i godi{wi proticaji (m3/s)

Reka Hidrolo{ka F Meseci God.

stanica (km2) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13) (14) (15) (16)

Dunav Bezdan 210 250 1 855 2 037 2 390 2 830 2 843 2 941 2 900 2 474 1 843 1 583 1 623 1833 2 263V. Gradi{te 570 375 5 006 5 529 6 612 7 793 7 242 6 489 5 612 4 525 3 718 3 637 4 316 5 114 5 466

Tisa N. Be~ej 145 415 683 818 1 127 1 378 1 115 884 710 508 390 394 504 680 766Sava S.Mitrovica 87 996 1 714 1 839 2 107 2 387 2 065 1 479 998 693 699 995 1 541 1 863 1 532Drina Kozluk 17 493 388 398 474 613 591 369 209 143 149 240 408 472 371Lim Priboj 3 684 95 103 120 162 160 97 57 40 42 60 98 115 96Kolubara Draèvac 3 588 22 37 41 29 29 22 14 9 6 8 13 19 21V. Morava Q. Most 37 320 231 338 416 409 344 256 153 94 83 98 139 199 230Z. Morava Jasika 14 721 110 156 183 171 154 108 69 45 43 53 78 103 106J. Morava Mojsiwe 15 390 105 153 187 180 143 100 53 30 29 38 36 86 97Ibar Kraqevo 7 925 65 93 103 108 95 59 37 25 25 30 49 62 63Ni{ava Ni{ 3 974 29 42 55 58 49 34 19 12 11 13 18 20 24Timok Tamni} 4 191 26 44 75 67 39 23 10 6 6 8 15 24 29B. Drim Vrbnica 4 360 68 87 79 86 89 54 24 13 20 31 60 75 57Lepenac \. Jankovi} 582 9 11 13 14 15 11 6 3 3 4 6 8 9

Iz tabele se vidi da je unutargodi{wi raspored proticaja i izda{nost voda na po-jedinim slivovima dosta razli~it. Pregled prose~nih vi{egodi{wih proticaja na od-abranim hidrolo{kim stanicama dat je u tabeli 2.2.2.

Tabela 2.2.2: Minimalni sredwe mese~ni proticaji 95%-ne obezbe|enosti, prose~nivi{ego-

di{wi proticaji i maksimalni godi{wi proticaji 1%-ne verovatno}e

RekaVodomernastanica

F

(km2)Qmin, %95 (m3/s)

Q (m3/s)

Qmax, %1 (m3/s)

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Dunav Bezdan 210 250 837,00 2 263,00 7 324,0Dunav Veliko Gradi{te 570 375 1800,00 5 466,00 16 114,0Tisa Novi Be~ej 145 415 122,60 766,00 3 867,0Sava S.Mitrovica 87 966 285,42 1 531,70 6 407,7

Drina Radaq 17 493 54,85 370,68 5 831,1Drina Bajina Ba{ta 14 797 49,77 342,40 4 990,0Lim Prijepoqe 3 160 12,37 78,97 1 179,0Kolubara Slovac 995 1,04 9,47 336,6Kolubara Vaqevo 340 0,18 3,66 305,5Gradac Deguri} 159 0,43 2,81 154,8

Jablanica Sedlare 140 0,06 1,60 257,5Obnica Belo Poqe 185 0,04 1,65 214,0Ribnica Pa{tri} 104 0,07 1,22 268,0


25/385


(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Velika Morava Qubi~evski Most 37 320 35,20 229,90 2 465,0Velika Morava Bagrdan 33 446 31,87 223,00 3 090,0Velika Morava ]uprija 31 561 32,27 217,10 3 052,0Velika Morava Varvarin 31 548 27,00 212,50 2 934,0

Zapadna Morava Jasika 14 721 14,99 106,20 1 871,0Zapadna Morava Gugaqski Most 2 688 3,68 31,38 729,9Rasina Bivoqe 958 0,68 7,96 405,2Ibar Lopatnica Lakat 7 818 9,91 57,04 1 467,0Ibar U{}e 6 883 7,01 46,98 1 312,0Ibar Ra{ka 6 268 5,24 41,65 1 137,0Ibar Leposavi} 4 701 2,81 31,39 1 030,0Ibar Prelez 1 109 1,29 12,52 416,9Sitnica Nedakovac 2 590 0,30 12,29 482,2Ra{ka Ra{ka 1 036 1,71 7,23 319,0Jo{anica Biqanovac 265 1,01 3,45 104,0Studenica U{}e 540 1,64 7,02 224,0Moravica Ivawica 475 0,71 6,88 348,0Moravica Ariqe 831 1,28 10,58 470,8Veliki Rzav Ariqe 564 1,01 7,98 271,5

Skrape` Poèga 630 0,36 4,84 612,4Ju`na Morava Mojsiwe 15 390 11,48 96,58 2 144,0Ju`na Morava Korvin Grad 9 396 4,48 58,88 1 905,0Ju`na Morava Grdelica 3 782 1,45 25,29 676,0Ju`na Morava Vladi~in Han 3 242 1,22 19,32 665,8Vlasina Svo|e 350 0,79 3,92 328,0Ni{ava Bela Palanka 3 087 3,39 24,33 495,0Ni{ava Pirot 1 745 1,38 11,45 273,8Temska Stani~ewe 818 0,71 10,04 250,8Toplica Doqevac 2 083 0,86 11,05 760,7Toplica Pepeqevac 986 0,51 7,12 476,6

Lukovska Mer}ez 113 0,17 1,71 125,4Pek Ku~evo 849 0,33 7,17 299,9Crni Timok Zaje~ar 1 199 0,58 12,51 409,7

Beli Timok Kwaèvac 1 242 0,40 8,31 422,4Beli Timok Vratarnica 1 771 0,45 10,46 382,9Trgovi{ki Timok Gorwa Kamenica 331 0,31 3,36 245,1Beli Drim Kpuz 2 116 1,46 24,44 959,4Pe}ka Bistrica Pe} 264 0,66 6,12 279,0

De~anska Bistrica De~ani 114 0,18 4,41 199,0Plavska Or}u{a 252 0,47 5,25 277,2

Za vodomerne stanice, ~iji su rezultati obrade mawe pouzdani, daju se u nastavku po-daci o povr{inama sliva i sredwim vi{egodi{wim proticajima.

Tabela 2.2.3: Prose~ni vi{egodi{wi proticajiReka Vodomerna F Q Reka Vodomerna F Q

stanica (km2) (m3/s) stanica (km2) (m3/s)

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)Dunav Bogojevo 251 593 2 824,00 Kolubara Dra evac 3 588 20,82Dunav Slankamen 411 961 3 585,00 Qig Bogova|a 679 4,70Dunav Pan~evo 525 009 5 222,00 Ribnica Ribnica 102 1,40Tami{ Ja{a Tomi} 5 790 37,00 Ju`. Morava Aleksinac 14 284 91,65Tami{ Toma{evac 9 717 46,41 Ju`. Morava Grdelica 3 872 25,29plovni Begej Srp. Itebej 2 439 19,32 Ju`. Morava Ristovac 2 132 11,01Stari Begej Hetin 2 271 3,21 Bin. Morava Dowe Kormijane 1 017 5,39Kara{ Dobri~evo 1 366 10,46 Kriva reka Domorovce 609 3,84Nera Vra~ev Gaj 1 428 16,77 Veternica Leskovac 500 4,44Mlava Ra{anac 1 063 9,69 Jablanica Pe~ewevce 891 4,94Mlava @agubica 194 2,04 Pusta reka Pukovac 561 1,96

Lim Brodarevo 2 762 72,10 Lu nica Svo|e 318 2,93Lim Priboj 3 684 95,80 Vlasina Vlasotince 879 8,37Jadar Le{nica 875 8,29 Moravica @u~kovac 394 2,69Uvac Radijevi}i 757 7,38 Viso~ica Viso~ka Ràna 403 5,83Kolubara Beli Brod 1 869 16,06 Viso~ica Izatovac 156 1,10


26/385


(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)

Pe{tan Zeoke 125 0,73 Jerma Sukovo 795 5,44Ub Ub 214 1,01 Jerma Trn. Odorovci 557 3,53Tamnava Koceqeva 209 1,09 Ni{ava Dimitrovgrad 344 2,00V. Morava Mark. most 34 345 227,00 Ni{ava Ni{ 3 974 30,66

Crnica Para}in 338 3,40 Gaberska reka Mrtvine 232 1,28Ravanica ]uprija 161 0,77 Toplica Magovo 180 1,71Lugomir Jagodina 427 2,01 Toplica Dowa Selova 353 3,55Belica Belica 51 0,34 Pek Debeli Lug 316 3,58Belica Jagodina 174 0,62 Pek Kusi}i 1 220 9,02

Lepenica Bato~ina 594 1,97 Vitovnica Kula 243 1,17Resava M. Manasija 388 3,67 Crnajka Crnajka 96 0,64Resava Svilajnac 681 4,65 [a{ka Crnajka 236 1,76Veliki Lug Mladenovac 122 0,38 Pore~ka reka Topolnica 455 3,67Kubr{nica Sm. Palanka 743 1,70 Svrq. Timok Rgo{te 618 3,62Jasenica Sm. Palanka 496 1,85 Grli{ka reka Grli{te 191 1,48Zap. Morava Kraqevo 4 721 45,05 Beli Timok Zaje~ar 2 150 12,39\etiwa Stapari 332 3,50 Crni Timok Bogovina 467 6,22\etiwa Gorobiqe 550 5,62 Zlotska reka Sumrakovac 269 3,50Veliki Rzav Roge 424 6,07 Borska reka Rgotina 340 3,04

êmernica Preqina 624 3,81 Vel. Timok Tamni} 4 191 28,64Rasina Brus 213 2,48 Sikoqska reka Mokrawa 114 0,60Rasina ]elije 606 5,30 Dragovi{tica Ribarce 687 5,58Ibar Ribari}i 850 10,32 P~iwa Barbace 468 4,03Ibar Kraqevo 7 925 62,56 Lepenac Gen. Jankovi} 582 8,61Ra{ka Pazari{te 255 3,13 Beli Drim Vrbnica 4 360 57,10Ra{ka Novi Pazar 472 4,00 Klina Klina 423 1,62Studenica Devi}i 191 3,03 Pe}. Bistrica Dreqe 160 4,12Studenica Mlan~a 310 4,82 Erenik \akovica 455 12,21

Lopatnica Bogutovac 116 2,00 Priz. Bistrica Prizren 158 4,09

Analiza malih voda re~nih tokova od interesa je u svim granama vodoprivrede (snab-devawe naseqa i industrije vodom, ispu{tawe otpadnih voda, navodwavawe, plovidba,hidroenergetika itd.). Poznavawe malih voda je od posebnog zna~aja za za{titu kvaliteta

re~nih tokova. U periodu malih voda vodotok ima najmawu sposobnost da razblaì organskei druge otpadne materije. Merodavni minimalni proticaj u reci za za{titu vodotoka odzaga|ewa je minimalni sredwe mese~ni proticaj 95%-ne obezbe|enosti.

Merodavni minimalni proticaji na rekama Srbije obra|eni su na osnovu osmatrawana ograni~enom broju hidrolo{kih stanica na kojima su podaci bili pouzdani i koje ujednopredstavqaju najzna~ajnije profile sa aspekta za{tite vodotoka od zaga|ivawa, kao i zare{avawe drugih vodoprivrednih problema. Standardna statisti~ka analiza je obavqena zavremenske serije godi{wih ekstrema, zatim za prose~ne vrednosti malovodnih periodarazli~itih trajawa, kao i za serije minimalnih sredwe mese~nih vrednosti.

Analiza saglasnosti izme|u empirijskih i teorijskih funkcija raspodele, pokazalaje da je u ve}ini slu~ajeva najpovoqnija teorijska Log-Pearson III raspodela. U tabeli 2.2.2

prikazane su teorijske vrednosti minimalnih sredwe mese~nih proticaja 95%-neobezbe|enosti za odabrane hidrolo{ke stanice. Na osnovu prikazanih rezultata moè seizvesti zakqu~ak da je teritorija Republike Srbije veoma heterogena pri formirawu malihvoda. Najve}e izda{nosti u su{nom periodu su registrovane u slivu Belog Drima, zatimsledi sliv reke Drine i sliv reke Dunav na uzvodnom delu. Slivovi reka Velike Morave,Kolubare i Timoka su relativno siroma{niji vodom u su{nim periodima, {to se moère}i i za sliv reke Tise na ulazu u na{u zemqu.

Poznavawe velikih voda zna~ajno je pri izgradwi hidrotehni~kih objekata i odbra-ni od poplava. Za potrebe prora~una velikih voda na profilima vodomernih stanicakori{}eni su podaci originalnih serija maksimalnih godi{wih proticaja, preuzeti odRHMZ Srbije. Podaci su preuzeti za sve razmatrane hidrolo{ke stanice. Me|utim, s obzi-rom da se radi o ekstremnim vrednostima, za daqu analizu kori{}ene su samo one vremen-

ske serije koje su bile, sa stanovi{ta ocene statisti~kih parametara, dovoqno duge. Nu-meri~ke vrednosti maksimalnih godi{wih proticaja 1%-ne verovatno}e pojave, na od-abranim hidrolo{kim stanicama, prikazani su tako|e u tabeli 2.2.2.


27/385


Na osnovu sra~unatih teorijskih vrednosti maksimalnih godi{wih proticaja vidise da su specifi~na oticawa velikih voda najve}a kod Belog Drima, a zatim na Drini iKolubari, a najnià kod Tise, Dunava, Morave i Save. Na osnovu ovih prora~una us-postavqena je empirijska zavisnost maksimalnog modula oticaja u funkciji povr{inesliva.

10 100 1000 10000 100000 100000010

100

1000

10000

P = 1 %Slika 2.2.1:Specifi~na ot icawa na t erit oriji Srbije

Sliv: Dunava, Timoka i Kolubare

Sliv: Zapadne Morave

Sliv: Ju`ne Morave

Sliv: Velike Morave

Sliv: Drine i Belog Drima

F (km2)

Prostorna raspodela povr{inskog oticaja

Kori{}ewem podataka popuwenih serija sredwih mese~nih i godi{wih proticaja sa139 profila vodomernih stanica, sra~unate su prose~ne vi{egodi{we vrednosti sredwegodi{weg proticaja. Na osnovu wih je konstruisana karta izolinija prose~nog specifi~nogoticaja, koja je prikazana u prilogu (karta prose~nog specifi~nog oticawa). Iz karte sevidi prostorni raspored vodnog potencijala na teritoriji Republike Srbije. Generalnoposmatrano, jugozapadni, isto~ni i ju`ni delovi Republike su bogatiji vodom nego severnii centralni delovi. S obzirom na to da planinska podru~ja dobijaju ve}u koli~inu padav-

ina, a imaju ve}e koeficijente oticawa, sa ovih terena se javqaju specifi~ni oticaji ve}iod 15 l/spo km

2. U ravni~arskim i breùqkastim krajevima, na severnim i u centralnim

delovima Republike, specifi~ni oticaj je uglavnom mawi od 6 l/spo km2.

Detaqnom analizom obra|enih podataka po slivovima, moè se zakqu~iti da je na-jmawa izda{nost registrovana na prostorima Vojvodine i u slivovima levih pritoka Ve-like Morave i Kolubare (od 2 do 5 l/spo km

2). Tako, na primer, najve}a izda{nost je na

delovima sliva reke Beli Drim, gde je specifi~ni sredwe godi{wi oticaj najve}i kodDe~anske Bistrice (38,68 l/spo km

2), zatim Erenika (26,84 l/spo km

2), Prizrenske Bistrice

(25,87 l/spo km2), Pe}ke Bistrice (23,20 l/spo km

2). U izda{nije spadaju i slivovi Gradca

(27,69 l/spo km2), Plavske reke (20,85 l/spo km

2), Lopatnice (17,24 l/spo km

2), Studenice do

Mlan~e (15,56 l/spo km2), Velikog Rzava (14,31 l/spo km

2) i Ivawi~ke Moravice (12,72 l/spo

km2

).

roma{niji vodom u periodu oktobar-novembar. Na izlazu iz na{e Republike Dunav je

q (l/s km2)


28/385


29/385



30/385


Raspodela oticawa unutar godine

Na ve}em delu teritorije Srbije u zimskom periodu snegovi se naizmeni~no akumu-li{u i tope, a u uslovima povi{enih temperatura se javqaju ki{ne padavine, naro~ito uniìm zonama. U prole}nom periodu, oticaj vode se javqa zbog ki{a i topqewa akumu-

lisanog snega u planinskim regionima. Pomenuti procesi uti~u na raspodelu oticaja vode utoku godine, tako da reke koje nastaju na teritoriji Republike ve}inom pripadaju ki{no--sne`nom reìmu (Kolubara, Morava i Timok). Reka Sava ima uglavnom sne`no-ki{nireìm sa obilnim vodama u prole}e, usled topqewa snegova i od prole}nih ki{a, sa izra-ènim minimumom u avgustu i septembru i jako neujedna~enim (po vremenu pojave i ve-li~ini) jesewim maksimumom. Sli~na situacija je sa rekom Drinom. Kod reka centralnog iisto~nog dela Srbije je karakteristi~no da najve}a koli~ina vode otekne u periodu febru-ar-maj, da su veoma niski protoci u letwim mesecima (avgust-septembar) i da jesewi mak-simumi mogu potpuno da izostanu (ki{no-sne`ni tip). Za razliku od navedenih tokova sadve sezone velikih voda, desne pritoke Belog Drima pripadaju maritimnom reìmu padavi-na, dok su leve pritoke pod uticajem modifikovanog kontinentalnog reìma. Kao rezultatovakvih klimatskih uticaja, javqaju se prili~no ujedna~eni mese~ni protoci u periodu de-

cembar-maj.Reka Dunav u gorwem toku ima reìm koji karakteri{u samo dve izraène sezone: se-

zona bogata vodom i sezona siroma{na vodom. Do Bratislave Dunav pripada ledni~komtipu, sa maksimalnim mese~nim proticajima u mesecu junu i minimalnim u zimskim me-secima (decembar-januar). Drava ne remeti ovaj reìm tako da mese~ni proticaji Dunava kodBogojeva karakteri{u pomenuti uzvodni uticaji. Me|utim, du` toka Dunava se mewa reìmproticaja, tako da nizvodno od velikih pritoka (Tisa, Sava), histogram mese~nih proticajakod Velikog Gradi{ta nalikuje onima na Savi i Drini, sa dva maksimuma u toku godine, stom razlikom {to se na Dunavu male vode javqaju ne{to kasnije (u septembru i oktobru).

Slika 2.2.2: Reìmi proticaja

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1.6

1.8

2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Meseci

o

n

k

f

e

n

Dunav ul.

Dunav izl.

Tisa

Sava

V.Morava

B.Drim

Navedeni unutargodi{wi reìmi proticaja mogu se sagledati iz podataka prezen-

tiranih na sl. 2.2.2, gde su za glavne vodotoke u Srbiji dati grafi~ki prikazi modulnihkoeficijenata po mesecima.

Na osnovu prikazanih rezultata datih na slici 2.2.2 moè se videti da su karakteri

unutargodi{weg reìma proticaja na kqu~nim profilima vodomernih stanica u Republiciveoma razli~iti. Dunav na ulazu u na{u Republiku je najvodniji u periodu juni-juli, a najsi-najvodniji u periodu april-maj, a najsiroma{niji vodom u periodu septembar-novembar, {toje posledica unutargodi{weg karaktera glavnih pritoka, koje se ulivaju u Dunav na teri-


31/385


toriji Srbije. Sa gledi{ta sezona, Dunav je na izlazu najbogatiji vodom u prole}e, a najsi-roma{niji tokom jeseni.

Tisa je najbogatija vodom u aprilu, a najsiroma{nija u periodu septembar-oktobar.Po sezonama, najbogatija je vodom tokom prole}a, a najsiroma{nija tokom dugotrajnog pe-rioda avgust-novembar.

Sava je najvodnija, tako|e, u aprilu, dok je su{ni period avgust-septembar. Prole}nii zimski periodi, u pogledu vodnosti, izjedna~eni su, dok je letwi period izrazito su{an.Drina je najvodnija tokom perioda april-maj, a najsiroma{nija vodom u periodu avgust-septembar, odnosno, generalno tokom leta.

Morava, Kolubara, Timok i Beli Drim su najvodniji u martu mesecu (po sezonama -zimi), a najsu{niji u letwem periodu avgust-septembar. Ni{ava, Lepenac, P~iwa iDragovi{tica su najvodniji u aprilu i tokom prole}a, a najsiroma{niji vodom u perioduavgust-septembar. Tami{ je najbogatiji vodom tokom aprila (po sezonama u prole}e i zimi),a najsu{niji je tokom dugotrajnog perioda avgust-novembar.

Generalni zakqu~ak je da su re`imi voda reka na teritoriji Srbije prostorno i vre-menski veoma heterogeni.

Documents

Vodoprivredna Osnova Republike Srbije