BS – Beogradski sindikat

Београдски синдикат је једанаесточлани хип хоп састав из Београда. Група је настала 21.

марта 1999, спајањем група „Ред Змаја“ и „ТУМЗ“ (Техника Управљањем Микрофоном и

Знањем). Касније су се придружили MC Flex и Шеф Сале, а 2005. и Прота.

Чланови групе су:

1. Блажо

2. Оги

3. Деда

4. Дарко

5. Ђолођоло

6. Шкабо

7. Дајс

8. MC Flex

9. Шеф Сале

10. Прота

11. ДЈ Ајрон

pesme-

ja u zivotu imam sve

Ja, ja, ja u zivotu imam samo reci, muda, ljubav za druga, prva matura i mukai puno srece svuda kuda lutam, nikad sputan, s mnogo truda, zalja gruba, BS, BS kao ljubavI bilo, bilo sta ova ona glava da tripuje i misli i sanja, i za tugu bice danaja zna, ja znam da je zivot samo jedan i da proci ce ko nista ako ga nepravilono gledamJer sve, sve, sve, krece, pocinje sa rovcemI sve, sve, sve se zavrsava sa novcembilo da blejim, il se cimam i sa kime ljubav imam

cuvam osmeh kao podstrek on mi je dragocenI imam, imam jos pesama da snimam, i snove koje imam da spivam ne prodajem ni mrtavPijan il kad sam trezan za iste stvari sam vezanod problema ne prezam, dobro se zezam bez obzira gde samMoje, moje, moje srce puno je ko oko i ne prodajem ga nikadni kad zivot cima zestokoSvi su, svi su puni i ja sam medju njima da ne istrajem ne pristajema to je vec vrlinaPosle, odmah, posle sranja najgoreg, stvari samo idu, samo idu na boljeAko strahujes da sanjas. kloni se od nevoljePali odma, bezi, pali, bezi napoljeTi se samo kezi i cimaj majmune, za tebe cuvam najbolje napusavanjeZato, vise-manje, idem dal;je, nisam smoren, imam volje, istim sjajem, dugo trajemne odustajem bez borbeJa, ja, ja u zivotu imam sveImam naj, naj, naj najbolje za drugovei zato daj, daj, daj muziku da prati mepa, pa ,pa, pa, srce uvek puno jeJa imam sve sto mi treba, parce zemlje, komad neba, koru hleba, i nekog gore sto me gledaI kad pomislim medju kojom ekipom se krecem i s kime se srecem osecam se pun sreceI necu, necu da jurim snove tudjeludje bi da istripujem ovo vreme koje samo je mojeI koliko god da se cimam ja vec u zivotu sve imam, maltene sve, ziku i drugoveA ja dobro, dobro znam ja dobro, dobro znam da sve to, sve sto mi je sveto i nesto, sve ostalo smesnoStvoreno greskom prekom suzom i smeskomSUZE ZA GETO, GETO VOLI KAD JE TESKOI ja svoj imam stav, ziv sam i zdravPa bi bilo bruka, bruka nesto tu da kukamJedna ruka, druga ruka, jedna noga, druga nogaljubavi mnogo, s'toga je sam bezgranicno bogatMoja porodica mi je kao poglavicanasa deca, moja sreca, moja pleca, moja ledja, koga da gledamImam kevu koja trpi me, burazera sto trpi me drugove kad dobro je, iste drugove za nevoljeImam kevu da me trpi, tera, brata na mene da gleda, kera po kuci da cepa, ortake iz proslog vekaImam malo rePa od repa, par tuga, traceva iz sveta, puno lepih momenata, pre svegaU zivotu sta ti treba?I familija najmilija, sam, ili ja sa drugovima koji su

mi ko familijaJEDNA LJUBAV, SAMO RAJ, GORNJI, DONJI, SIPKA, MAJalal vera ovaj-onaj, ALAL VERA CEO KRAJ!!!!I znam za snove moje koje cuvam samo za nas dvojekad smo jurili, bezali, rezali, ja znam za boljeSta sve nismo birali kao nacKliji u akciji glupirali,blamirali, sve ono, kao, najgoriI skloni smo sabaniji, padobranstvu i tarzanijiLosi momenti iz proslosti sad mnogo smo pribranijiIpak malo stariji, zreliji, normalniji, s rezonima smo zdraviji, s fazonima ispravnijiPosle svakog pada ustajem, nikad ne odustajem, jaci postajem, do kraja ostajemI kad mislim, dosta je, ljubav ne izostajeDovoljno i zrno je da SRCE UVEK PUNO JE!!!!Ja, ja, ja u zivotu imam sveImam naj, naj, naj, najbolje za drugoveI zato daj, daj, daj muziku da prati me

divljina Znam da ovde je sranje, al meni je do jaja,

jer bruka i sramota kol'ko imam para,imam zlatni rover, i s ajkulom pulover,dok moj licni shofer zivo helikopter,imam i zenu i decu, a i par cica-maca,pa moram da se stekujem zbog silnih paparaca,na kraju mog placa je bazen sa penom,okruzen golf i teniskim terenom,na zidovima freske, ornamenti, arabeske,mesingane kvake i pozlacene cesme,namestaj iz skupstine i tadz mahala,jedem samo ostrige jer kavijar me smara ,pijem casicu kristala kada suvo mi je grlo,sa prozora gledam dvoje kada penju se na drvo,zivot k'o na slici, al ne placam poreze,moj zivotni moto je "ima se, moze se",pare su u Shvici, neka ih mnoze se,leto na Ibici, ribice loze se,

U gliseru vozim se, dok starleta skija,shampanjac je u ledu, i 'ladan je ko zmija,to mnogo mi prija jer covek sam od stila,na meni vise zlata, no sto imam kila,burazeru zivot na najvisoj nozi,pa cuku vremena biram sta ce danas da se vozi,

Dok obrcu se repa, ti samo budi lepa,ne vidi se dno mog dubokog dzepa,

Drzim lance hotela i cetiri kazina,rafineriju nafte, i podrume vina,i nikome ne odgovaram jer teska sam "divljina",svoje pare perem uz pomoc strucnog tima,

advokata iz londona, tokia i rima,slazem kamatu na kamaru, ko Jezda i Dafina,ne pogadjaju mene fruktoacije berze, na sve cetri strane sveta imam nevidjene veze,znam i zidare, i templare, dabome,tu je malteski red i sudija Falkone,i kod svetske policije sto imam beneficije,koje koristim u biznisu da zaobidjem restrikcije,imam multi-kompanije, prosto ne znam sta mi je,plus milion malih firmi, al to su boranije,drzim pola Zambije, i dobar deo Spanije,i sa Hesus Hilom pravim papazjanije,rudnik dijamanata, i nalazista platine,perverzije u dvorcu dok ga kubanke ne zadime,na putu oko sveta reputacija prati me,trulo dekadentan, jebi ga shvati me,Ja, Bil Gates i sultan od Brinea,menju nama trojicom ja najveca sam dilea,imam sest satelita i petnaest raketa,ako neko mi smeta ode pola sveta,

Dok obrcu se repa, ti samo budi lepa,ne vidi se dno mog dubokog dzepa,

Stigli smo na reviju u prvi red smo seli,bacam kosku Armaniju, dok mashem Donateli,ja se raskalasno ponasam dok delim beli prasak,dobacujem Naomi......djido vamo na casak,podji samnom na prasak, na ostrvo Lezbos,da nam svira Santana, i na uvce peva Eros,onaj tamo s maskom, to je Majkl Dzekson,ona opsednuta sexom, to je Toni Brekston,vidim dosla je sa deckom, al je spremna da ga vara,ajde palimo odavde ima gadno da me smara,atmosfera kamerna u zamku vise prija,dok siroko carlija, svira Pako Delusija,stani evo je Mia, jel ono sa njom Alijail' ona mala droplja iz TLC-javidi Pavarotija ala se ugojio, idi kuci debeli al' si se oznio,a ja sam se smorio, ajmo negde na party, samo pokazi na karti, Sahara il' Antartik,go u Dzakarti, sa Shumaherom na karting,nema ogranicenja, moze mi se slati,moj privatni dzet, samo jedan od pet,ili dva'est pet, zaboravih vec, spreman je za let, ka savakoj destinaciji, kad si s najvecim igracima nema kraja zajebanciji,kazu Zemlja je do jaja, ne znaju, seru,sedi u shatl, palimo na veneru,Pluton ili Uran nije vazna planeta,moja briga su repa ti samo budi lepaaa....

Dok obrcu se repa, ti samo budi lepa,ne vidi se dno mog dubokog dzepa

govedinaSvako jutro isti kurac, kada otvorim novine,Dorucak mi presedne ko da hrsam pomije,Od tolike baronije, trange-frange ekonomije,Sve te silne promene svode se na obmane,Uzimala-davala, na pljugama spavala,Zbog akciznih slicica ubistva zataskavala,I dripaca navala, na suvarak alavaRaspodela stanova po kongresnim salama,A grad mirise na cevape i kobasice,Audi se kupuje iz kasice prasice,Sta ste vi lasice? A mi slikari naivci?Opici se basket da bi ispali gotivci,,To je isto marketing ko OTADZBINO VOLIM TETri sekunde u reketu... Ministre, molim te!Znam te jos od skolice kad kupio si forice,A sada si na konju. Zaduzen za plocice,Najobicnija boranija, sto mnogo me ne zanima,Ajmo sada paljba! Da bih bljunuo po glavnima,Sto rukovode kanalima oslobodjenim carina,Firmama za izvoz oruzja i malina,Aferama, skandalima sa bivsim generalima,Veselim bankarima s elektricnim gitarama,Sto valjaju sve: PTT, cementare...A bog te pita gde su sve te pare nestale!!!

Ref.Ajmo svi zajedno kao psi da lajemoAV AV AV AV AV AV AV AV AV AV AVAjmo svi zajedno funjare da karamoUNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGHAjmo svi zajedno pijani da slavimoNA NA NA NA NA NA NA NA NA NA

Menjam kanal, skupstina, talasika, komusina,Nosata orlusina me udara po usima,Narkomane, pusi ga! Znam te jos od mitinga,Odelo si promenio al ista si ti bitanga,Divi onog kiklopa, svakoj reci pritoka,Zajaho BG pa pobego iz istoga,Geje nova replika, eto laznog cetnika,Ko je jaho popa? Galami sa tepiha,Nastala polemika o pravima pedera,U prvom planu dnevnika Zaretova perika,Opusteno, trenerka sa flekama od cvaraka,Na vesalici visi odelo... soma maraka,Nema premijera, znaci brifing je kod Caneta,Iz privatnog fluhcojga mase nam iz slafroka,[A sada vesti dana...] Divim stigo nam Solana,U ustima Havana, medju nogama Svilana,Vamo viski za ortaka! Vice kozna jasa,

I promoterke za novi sajt moga ministarstva,U skupstinskoj kafani, mrtav pijan Sami,Tesi ga budala sto na Pinku svira klavir,Ma olomi table, baki! Alavera Kavasaki,Dvesta na sat, s Bastovanom pozadi,A srpski Nostradamus, poznatiji ko Labus,Predvidja jos pet dina sviranja u falus!?

Ref.

Na Dvaespetom sedim zagledan u Dunav,I pitam se sada ko nam sada kroji novi ustav,Pitam se zasto nam je predcednik mutavI sta li Milo mulja... Jebem ga u usta!Dal u pitanju je sverc banana ili pljuga,Dal je prevozno sredstvo avion ili pruga,Dal se roba placa kesom il prebijanjem duga,Dal su partner zabari il plemena s juga,A vlada bela kuga, sve je manje Srba,Sestro, da bi rodila trebaju ti muda,Da se odreknes svega i da radis kao konj,Ili obraz kao djon pa da vacaris fond,Da pricas suplje price, vodis duple knjige,U drustvu kulturne elite sa osmehom gnjide,Sto na poslovnoj veceri lazira ko keceri,Da se foliras ko Englez, kad dodju neki strendzeri,Da se odreknes Guce, kajmaka i radze,A tolerises Hrvate, Borku, gej parade,Ma, jebes Levijeve dokumentarce,Nije me sramota sto poreklom sam odavde.

Ref.

Dzukacki sindikat! Repovi sa Kosova!Nova govedina! Crna Gora, Vojvodina...

duga ulicaduga je ulica, èesto se staje

šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više!što se èita iako ne piše, što èoveku daje životi kad prestane da diše, razbija klišestraha od smrtisve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrtii ako staneš, brate zapamtiniko ne može da ugasi život što u tebi plamtivatru koja goriželju èoveka da se bori da nešto stvoriiza sebe ostavida se suprotstavi zlu koje vreba a sve što trebaje odreæi se potreba koje tu su da te kvare!novac i žene dodju i odu ali èuvaj drugare!pakao il' raj!zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!!

iz prašine i blata ulice beograda

stižu slike rezervata pod kišom granataoružje na gotovs težak život od smradadetinjstvo noæna mora zakon ulice vladaodrastanje u duhu narodnih pesamak-k-kubure, sablje, preki sud, vešalai šta se sada dešava na ovom trulom svetusve odlazi u kurac ništa nije u redui jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu velièa, politièare psea politika je bila kurva, uvek biæe takvastiže razglednica od srbije sa letovanja iz paklaa deca su ko deca svako traži nešto višesvoje mesto pod suncem jer ovde teško se dišea gde æeš više kada prepušten si sam sebida žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bida razmisliš o svemu ulici, životumožda tu æeš naæi sreæu ako spreman si za borbuaaah! da se snadješ kako umeš i znašsve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je bašbudan da budeš za sve što ti život sprematežak život u beogradu bez ikakvih dilemaal i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodioi ratove s demonima bih neprekidno vodiokada bi ih dobio sve do jednog pobiozahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio. 

ref.

u poèetku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje moæi trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešæu ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj maè i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojaèa oblièje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod èekam na kraju puta èas tvoga dolaska; i usput moja senka padaæe na tebe oslabiæeš mislio sam izvesnost iscrpeæe te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moæi ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umiruæeg sunca zrak

tvoj poslednji pokret beše moæan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.

ref.

lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i èudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obuèen u belo odelo veštine upravljanja i od tad mene korak ima veæ danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja nesluæena doživesmo dobra nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskušenja uz pomoæ strpljenja i velikoga htenja i nema odstupanja i nema povlaèenja i poseban znaèaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla ja da to priznam više od srca i obraza èista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledaæu u lice bez straha crnoga kosaèa i volja mi svakodnevno jaèa dok ka njemu ja koraèam a do tad sve ovo komad po komad dobiæe znaèaj i videæu ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu velièinu života moga

moj je život pun problema. na ulici od malenapoštovan kod klinaca i drugara kojih nemapratim ulicu što krivuda. ja je pratim ona me cimakao sundjer upijam sudbine. trenutke delim sa svimai zovu me lutaluice psi da podjem s' njimaznam u svakom zlom èoveku dobrote malo imadrugovima iz kraja želim da poruèim samo jednosuze za geto trinest brate veèno!idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo!možemo i sutra da umremo al nikada glavu da spustimoniz bujicu da se pustimo da nas bespomoæne nosini rim èak nije bio sagradjen preko noæine treba goreti u želji, s vremenom sve æe doæikad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oèi.

zalzak treceg sunca

zalazak treæeg sunca, nepodnošljiva vrelinabrujanje mašina, skuèena metalna kabinamoj svet je praznina samo kamen i prašinai pokoje seæanje, odblesci davninaobronci planina, šume, kristalna jezeramoje novo okruženje razara atmosferahisterije, ludila, raspada sistemazemlju napadaju bolesti, pošast ko himerakonaèna dilema: preživeti il' statirazmatram situacije koje uslediæe zatimbespoštedna borba il' spokoj u rakizloslutna izmaglica veæ danima me pratiali šta su ovde dani kad vreme je staloi ono malo preživelih je posrnulo i paloegzistencije sramne dotukle ih raneporok im je vodilja na putevima tametela zagadjuju otrovom, svi navuèeni su mahomobrazac ponašanja koji uslovljen je strahom.

alarm detektora kretanja, poznat odraz na vizirunakaze su tu! neæe otiæi u mirušaljem izvidjaèku sondu da preleti mraènu horduobaveštavam toranj da spreme se za borbui molim se bogu, mada sumnjam u njegaza pokolj ili trijumf da se okonèa ova bedaprimam signal iz sonde, neverovatni podacio neprijatelja snazi. ako postoje junacinisam jedan od njih. maksimalnom brzinomletim ka bazi, sve do sudara s dinomsituacija bez izlaza, nemam vremena da mislimkontrolu nad delom mi preuzima instinktkoji sumanutim trkom vodi me put otvorau magmatskoj steni. gori pogonska komora!ostavljam za sobom zvuk eksplozije prodorangubim tlo pod nogama, klizim ko niz tobogan.

bolno trljam potiljak, koliko bio sam bez svesti?u mraku tražim izvor piska, postaje sve cešæii ko zvuk aparata kad bolesni bledineprekidan, glasnik kraja koji sledisvetlost ... ispunjava celu odajubljesak zaslepljuje oèi, zenice se skupljajupolako postajem svestan oblika ovog mestasavršen tetraedar, u centru podnožja pijedestaloko opisan krug meni starnim simbolimapiktografsko pismo, sigurno staro je eonimakako sam dospeo ovamo? šta je ovo mesto?nigde ne vidim otvor!? odakle dopire svetlo?preispitujem se dok proucavam muralna jednom od zidova, opisuje ritualako ga dobro tumaèim ovo je neka vrsta hramasveštenici formiraju krug oko piktogramana postolju stoji deèak koji zrakom iz oèiju

u zidu otvara prolaz u drugu prostorijuu koju ulazi naoružan odatle crtež se raèvau prikaz moænog božanstva i leš mrtvog deèakaobred prosveæenja? test za mlade ratnike?il nešto sasvim treæe? al prostorija sa slikeje možda moja jedina veza sa površinomtom se mišlju smirujem dok okružen tišinomkoraèam ka središtu jednakostraniènog trouglapenjem se na postolje napetih èulau isèekivanju èuda. stiže istog sekundatelo prožima sila, iz oènih duplji svetlost kulja.

ništa ne mora biti ko što nekad je bilo. spoznaja je blizu, budi spreman za epilog, kad se vizija silnog otelotvori kroz život.

taj trenutak pamtiæu ostatak moga vekakao nepregledno belilo planete veènog ledakao oseæaj spokojstva, miline, svetlaskidam kacigu, trljam oèi, netremice gledamopèinjen, sa osmehom i pogledom deèakazaštiæen i spokojan u okrilju oblakai nema više ograda ni traga ljudske rukeko da nevreme je iza mene, ispred mirne lukei tako sreæan ali neoprezan na tren sklopih oèii nestadoh ko kapljica na užarenoj ploèii kao maèem po stomaku tada preseèe me hladnaslutnja kao munja grom iz tmurna neba hadaispred mene par prilika izlaze iz otvorai prekri me crni oblak poput pogrebnog pokrovaternutak tišine i napetosti kranjebljesak laserskog pištolja, u levu ruku sam ranjenja se prenuh u sekundi sav zaprepašæen od strahauz talas hladne vode ko kad podigne se branai tada jasno kao dan shvatih šta mi se spremaokom tražim zaklon ali zaklona nemaviše refleksno no svesno brzo bacih se u stranupunim oba pištolja vraæam kacigu na glavugledam suviše ih ima. bacam bombu neutronaekspolozija razbija formaciju kordonazujanje fejzera, miris sprženog mesane znam stvarno šta da radim kada ne znam ni gde samu prostoriji sam ja, ispred nepregledna masadok nasumice pucam oni padaju bez glasaja se okreæem ka izlazu al da izadem ne moguoštar bol padam (padam, padam)... pogodjen u noguda se predam? ipak ne dam život suviše je vredangrabim pištolj pucam, pucam. pao je još jedani oseæaj besa dok gledam grozne nemanima, nek ide život! dodjite, sad potpuno sam spreman! i

na interfejs vizira pada odsjaj svetlostiuz kapljice krvi...

novi odred spodoba se zaleæe obrušavaja kosim kao furija, ni korak ne ustruèavamdavno sam obuèavam, sad sve mi se vraæalikvidacija pogledom kao oštricom maèasada vladam situacijom, levitiram, manevrišemsnagom svoga uma zveri dezintegrišemmogu da se skoncentrišem, tehnikom baratamrazlog njihovog dolaska napokon shvatamzamahujem rukama, pokreæem vetarusmeravam kristale i formiram spektarjedinstvo svih energija isijavam kroz etarpoistoveæujem se sa sredinom, kameleonprestajem da budem... sijam kao freon!

kreæem ka površini iz ovog pakla. izleæem uz gejzir peska krvi i stakla

lebdim nad pustinjom do grupacije dinaupirem prst ka njima iz zemlje raste planinapod njom izviru reke, duž obala rastu šumepostajem natprirodna sila, prisutan za uveku svemiru i u svesti potomakasvetu knjigu pišu na osnovu odlomakamog života, trijumfa nad nakazama sotonedalekih kolonija hramove krase moje ikone.

BS 4EVER