BEOGRADSKIza{to nam je smrt jedna te ista. 2008. (Pesme iz rukopisne zbirke Sveto i prokleto koja treba da iza|e u Izdava~kom preduze}u Matice srpske) Beogradski kwi`evni ~asopis,

SADR@AJ

Stevan Tonti}: Sveto i prokleto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Vladan Matijevi}: Komunist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Ibrahim Haxi}: Hubertus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Jasmina Topi}: Ostale delikatne stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Radivoj Stanivuk: Sa velikih obala, iz velikih ti{ina . . . . . . . . . . . . 30

Danilo Jokanovi}: Karta za spavawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Milen Alempijevi}: Bele i druge laì . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

n n n SVETlarnik

PET AMERI^KIH PRIÂ

Xon îver: Ponovni susret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Xojs Kerol Outs: Gde je ovde? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Xon Apdajk: Prirodna boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Robert Olen Batler: Gospodin Grin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Denis Xonson: Posao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Entoni Heht: Svetlosti jo{! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

n n n TUMAÊWARi~ard Ford: Autoritet kratke pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

n n n@IVOTI PESNIKAGrejem Rob: Remboovi posledwi meseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Huan Hose Sebreli: Komedijanti i mu~enici – razlike i sli~nosti izme|u ~etiri latinoameri~ke ikone . . 130

leto

godina V / broj 15 / 15. jun 2009.

BEOGRADSKIKWI@EVNI ÂSOPIS

n n n BEOGRADSKI SVEMIR

Aleksandar Milosavqevi}: Dveri Sterijinog pozorja . . . . . . . . . . . . . . 143

Qubodrag Stojadinovi}: Priti Gazela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

Tijana Spasi}: Grad pod mostom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Slobodan Jovanovi}: “Preuzete uspomene” u Muzeju detiwstva . . . . . . 159

Mirko Magara{evi}: Trg Slavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

n n n KWIGENemawa Devi}: Monumentalna paleta likova

(Medaqoni I-IV D. Jovanovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Dragana Stoli}: Vuk i wegova dlaka (Solidno srce Z. ]iri}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

Ivan Radosavqevi}: Pod kre~om i pra{inom (Top je bio vreo V. Kecmanovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

Rastko Simi}: Privatne zamke (Va{arski ma|ioni~ar J. Lengold) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

Dobrivoje Stanojevi}: Dirigentska palica ~uda (Melod na vodi Z. Koci}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

Marjan âkarevi}: Terorizam za poneti (MakulalalalaturaM. Solar; Tehnologija mame Q. Jovanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

n n nAutori i prevodioci Beogradskog kwièvnog ~asopisa . . . . . 187

n n nLikovni prilozi u broju:

Fotografije sa izlo`be u okviru

Festivala jednog pisca:

Tajne Mom~ila Nastasijevi}a,

Galerija Artget, Kulturni centar Beograda

Beogradski kwièvni ~asopis, br. 15, leto 2009. 5

Stevan Tonti}

SVETO I PROKLETO

HVALA TI, GOSPODE

1.

Hvala Ti, Gospode, {to me oslijepi(i tu si ostao jak)jer {ta bih ja o svemu znaobez ovog pogleda s druge strane(iza zauvijek spu{tenih trepavica)iz svoga u svjetski mrak?

Mislio bih da ìvim me|u svojtom,mo`da i samim an|elima,da rajskim se ba{tama {etam,a ovako znamna ~emu sam.

Hvala Ti {to najzad miotvori o~iprije no {to Tidu{u predam.

2.

Hvala Ti {to dar mi sluha uze,ne zavodi{ me vi{e ni muzikom sfera,ni dobo{ima za pohod na neprijateqa –

jo{ mi bubwaju u glavi!

(Ve} od dreke pod prozoromne mogu oka da sklopim.A lelek majke ubijenoga u grob me tjera.)

Jedino mi je ào {to nikad vi{e(stalno mislim o woj)ne}u mo}i da ~ujem glas moje voqene èneu no}ima bez sna:

“Ne boj se, ne boj, mili,spavaj, mi{i}u moj...”

3.

Hvala Ti {to dar mi govora uzei u~ini da zauvijek zanijemim.

Jer ako sam ostajao bez rije~ipred milotom qudskog lica,ènskog tijela izbezumquju}om qepotom, krasotama koje si {tedronebom i zemqom razastro,kako da ne zanijemim pred ovomrugobom i strahotom.

I na {ta bi sve li~ilokad bih u ovu buku i bijesi ja pokoju udjenuo?

I sve to jo{vidio i ~uo!

2008.

6 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 15, leto 2009.

MALA RASPRAVA O QEPOTI @IVOTA

Mihajlu Panti}u

Pi{e mi beogradski prijateq(vaqda da me malo utje{i)da ìvot je u osnovi lep, da mu se prepustim i uìvam.

Nije da ìvot nije i – lijep.U osnovi i u akcidentima,~ak u incidentima.I ja mu se prepu{tam –

otpu{ten, napu{ten, kr{ten.

Ne samo da je ìvot lijepnego je, {tavi{e, fascinantancure} ti kroz prste iz sekunde u sekundu.

Bezumno je fascinantanu svom neprozirnom sredi{tu,i u burnom glavnom toku(kad ponekad glavu i{tu),posebno u ekstazama qepotom i grozotom –diè te i ru{i iz dana u dansve dok ne preda{ zavr{nu rundu.

Java ili san, java ili san?

Vaqa to podnijeti.

Mra~no je fascinantan sa svoja dva me|usobno zavjetovana,namagnetisana pola –ènskim i mu{kim(ènski te bezumno o~ara,sredwi je izmi{qotina gramati~ara).


Vaqa to podnijeti.

Ako ne postoji sredwi pol,postoji sredwi ìvotni put,tvrde kastrati i mudraci.

Da se zaobi|e Golgota?Da te uvede u mirnu, u luku spasa –

od ìvota!?

2009.

NEPOPRAVQIV

Iako su te doga|aji sveli na pravu mjeru –na obi~nu qudsku krpu(istoriju i sam naziva{ ma{inomza masovno ubistvo i torturu)opet si jutros zaludni izlazak sunca pozdravio,bacio pogled na susjedov ruì~wak,na jednu goli{avu curui zajedni~kog sme}a hrpu.

Smogao si snageda “qubne{ svoju dragu”,(eh, da te vidi mati!)dok umjesto u crkvuu kupovinu kre}e.

Raduje{ se novoj zelenoj salati.Za ro|endan – svije}e!

Zar si sve zaboravio!?


Toliko ti je, bezumni~e,stalo da si ìv.Da vidi{ tre{wu u cvatu,~uje{ pijetla: kukuri~e!

Ba{ si nedokazan.Nepopravqiv!Nepopravqiv!

2008.

POVRATNIK

[ta li te vrati u domaju zlo~inâ?Svladao te nagon zabludjelog sina?

Znanac te do~eka sa: Vrnu se i ti!?Drugi ti {apu}e: Taj zna i ubiti!

Prijateqi, svojta – mrtvi, raseqeni...@ivi ti li~e na aveti, na sjeni.

Asfalt ispred ku}e s ruòm od granate.Spomen boje krvi – mo`da spomen na te?

Stan ti opeqe{en – ni slika, ni kwiga.Nova WC-{oqa glavna je sad briga.

(Ko pita, tom kaè{: @ivi se, taqiga...)

Stavio si bravu, staklo u prozore.[to si onda budan sve do «rujne zore»?

Zemqica je, zna se, gostoqubna, mila...Jadni~e, ovdje si u srcu egzila.

2002/2008.


BEZBO@NA VRANA

Rano jutros, oko pet,sve treperi od cvrkuta slavuja.Vasiona }e – nije san! –u pjesan da se slije.

U pjev se udjenu ezan mujezina iz zvu~nika,svemilosnom Alahu zovs novosazdane xamije.

Kakva zvu~na slika! Prekrila zemqu, zvijeri, qude {to se iz grozomornih snova bude.

Sveti }e danovdje da svane!

A onda to Gra!Gra!, Gra! Graaa!jedne bezbo`ne vrane.

Ima, ima vranasvoje crno, pakosno,svoje prokleto “ja”!

2008.

IZVJE[TAJ IZ SVETOG GRADA

(prema zapisu jednog turiste)

Sve{tenici, qudi, na sve tri stranenabijeni svetim elektricitetom.Svaki dan ~eka{ krv da pane,ne ide{ u {etwu sa djetetom


[kole, hramovi, vojni objektizavjereni~ki se poslawa drè;mo`da su u vlasti tajnih sektikoje nevidqive rane prè.

Jedni ùstro navode Jehovu,drugi Alaha, tre}i Raspetoga –sve je re~eno u Svetom Slovu,u polemici Satane i Boga.

Tu onda pita{ izdanog Hristaza{to nam je smrt jedna te ista.

2008.

(Pesme iz rukopisne zbirke Sveto i prokleto koja treba da iza|e uIzdava~kom preduze}u Matice srpske)


Mom~ilo Nastasijevi} na karikaturi Bo{ka Tokina u seriji “Na{i kwièvnici i wihove omiqene kwige”

Vladan Matijevi}

KOMUNIST

Vukao sam se ka àrkova~koj stanici, tu su, izme|u osta-lih, stajali i me|ugradski autobusi. Moja pohabana sportskatorba marke adidas do vrha je bila puna sve`weva nema~kih ma-raka. Valuta novca i poreklo torbe bili su u skladu, drugo ni-{ta. Nov~anice su bile nove, mirisale su na {tampariju. Na sta-nicu sam stigao mnogo rano, ukoliko je i daqe vaìo red vo`weod pre deset godina. Verovatno jeste, u na{oj zemqi promene suretke i spore. Svuda okolo bili su izlepqeni plakati predsed-ni~kih kandidata koji su nudili svaki put isto, nikad ni{ta no-vo. Nisam se iznenadio kad sam video plakat sa wegovim likom,ali sam skrenuo pogled. Bilo je obla~no i ne mnogo hladno. Te-{ko mi je bilo da stojim, malo-malo pa bih ~u~nuo. U stomaku mije kuvalo. êsto sam bio prinu|en da pqunem, usta su mi se puni-la gorko-kiselom pquva~kom. Bio sam na granici da ponovo po-vra}am. Stawe mi je pogor{avao ukus duvana, kojeg sam ose}ao ugrlu i plu}ima.

îtavu no} proveo sam u kafani. Cigo je posle pono}izakqu~ao i ugasio svetlo. Uli~no osvetqewe je prodiralounutra, ali nedovoqno. Sedeli smo tako u polumraku i pili.Sto je bio pretrpan ~a{icama, dosta je bilo punih. Preko danasmo stvorili lepe zalihe, me|utim, broj praznih ~a{ica jeprogresivno rastao. Ivona ih nije sklawala, a ni pepeqaru ni-je praznila. Naqutila se zato {to sam je jednom prilikomuhvatio za dupe. Ponekad voli da je diram dok radi, ponekad nevoli. Hajde ti sad znaj. Nama nisu smetale prazne ~a{ice, a ni


puna piksla, pu{a~i su pepeo tresli na pod. Cigo je zaspao saglavom na {anku.

Prvo je oti{ao Sergej. Na glavu je stavio svoju {ubaru ibez pozdrava oti{ao. Nije imao vi{e viwaka, a nas trojica munismo dali na{u rakiju. Ni mi nismo imali dovoqno. Cigo je po-pisao stawe jo{ pre nego {to je zakqu~ao, i od tada se ni{ta vi-{e nije moglo dobiti. Pred zoru su oti{li i Pampur i Okrugli.Vi{e nije bilo nijedne pune ~a{ice. Cigo se probudio, i bez re-~i se negde izgubio. Mislio sam da je oti{ao u klozet, ali kakose nije vra}ao zakqu~io sam da je oti{ao ku}i. îm je nestalorakije, odmah mi je po~ela nedostajati. Bez obzira {to sam pio~itav dan i ~itavu no}, bez obzira {to sam bio dobro pijan, ne-dostajala mi je. Rekao sam da na svetu najvi{e volim rakiju. Ra-kiju, pitala je Ivona. Da, od onog {to se pije, rekao sam, od onog{to se jebe, najvi{e volim tebe. Nasmejala se. Mazno mi je pri-{la i opkora~ila me. Po~ela je ne{to da petqa oko mog {lica.Nije nam i{lo, pa je odustala bez velikog àqewa. Divna devoj-ka. Rekao sam joj da je divna. Ona me lupila po glavi i donela mifla{u piva, neotvorenu. Sakrio sam je pod kaput, da ne vidi Ci-go, ako se slu~ajno vrati. Onda me je Ivona zaprosila. Najozbiq-nije me pitala ho}u li da je uzmem za ̀ enu. Rekla je da ne vidi mu-{karca kojem je potrebnija èna, da }u ìveti i cr}i sam, akowu ne uzmem. ]utao sam. Mrtvog }e te pojesti beli mi{evi, ube-|ivala me je. Ganula me je wena spremnost da se ̀ rtvuje, me|utim,ubrzo sam shvatio da je to ~inila zato {to se u woj probudio sta-ri poriv da sebi ~ini lo{e. Odbio sam je. Tu`no me je zagrlila.Vatra se u {poretu ugasila i u kafani je postalo mnogo hladno.Oslobodio sam se wene ruke, ustao i oti{ao. ^vrsto sam dràopivsku fla{u, bojao sam se da mi ne ispadne i razbije se. Po~elose razdawivati. Hladan vazduh mi je vra}ao snagu i treznio me.Ulicom je vetar nosio flajere koji su reklamirali novoosnova-nu politi~ku stranku, i meni su se po~eli vra}ati sino}wi stra-hovi. Jedva sam ~ekao da odem iz grada, samo sam svratio do stana.Ispod kreveta sam uzeo adidas torbu, oko vrata sam omotao svojtamnozeleni {al i krenuo. Soba mi je bila steci{te belih mi-{eva, oni su upirali svoje roze wu{~ice ka meni. Bili su gro-zni. Morao sam da se ispovra}am. Na àrkova~koj stanici sampopio pivo. Nimalo mi nije bilo boqe.

Ispred mene su se otvorila vrata trolejbusa koji je vozioza Orlova~u. Zakqu~io sam da to ne moè biti slu~ajno. U{aosam, i tek onda pogledao na sat. Jo{ uvek je bilo vrlo rano, imao


sam vremena da prisustvujem Toromanovoj sahrani i da stignemna autobus za rodni grad. Ne{to me je vuklo da odem na grobqe. Utrolejbusu je bilo svakojakih spodoba, da je neko od wih znao {tanosim u bednoj sportskoj torbi, ubio bi me pre prve stanice.

Onog dana kad su se odigravale nasilne demokratske pro-mene, kod nas trojice se zadesilo vi{e od milion nema~kih ma-raka u ke{u. Novac je bio namewen za predsedni~ku izbornu kam-pawu, ali je iz nekog razloga prispeo sa zaka{wewem. Tada je tobila ogromna svota. Toroman, On i ja sedeli smo u tajno iznajm-qenoj garsoweri i }utali. Na{a partija je bila u rasulu, za tajnovac znalo je samo nekoliko qudi, a niko od wih nije imao ~vr-ste dokaze da je kod nas. Vreme nije bilo pogodno za ispoqavaweradoznalosti, tim vi{e {to taj novac nije bio legalan. Neizve-snost i panika ve} su se bile uvukle u qudska srca, svi su se boja-li svih. Napoqu je ruqa palila Skup{tinu, èlela je da fasci-nira Ameriku. Sve trojici bilo je na umu da novac treba podeli-ti i utajiti, ali niko se nije usu|ivao da to predloì. Zato smotoliko dugo }utali. Sa umrqanog bilborda, kroz prozor nas jeradoznalo posmatrao nasme{eni, tada ve} svrgnuti predsednik.Onda je On otvorio kofer i po~eo da deli novac, ne progovaraju-}i ni re~. Kad je zavr{io, samo je upitao je li sve u redu, i, ne ~e-kaju}i odgovor, svoj deo strpao u neprozirni najlonski xak,ustao i ̀ urno oti{ao. Ruqa je ispred Skup{tine klicala novimliderima. Nisu imali ga}e, a radovali su se demokratiji. Iz po-stavqenih zvu~nika ~ulo se jako pi{tawe.

Si{ao sam sa trolejbusa i krenuo ka ulazu u grobqe. Uma-lo me nije udario prazan minibus zrewaninske registracije.[ofer ga je preparkiravao na boqe mesto. Videv{i me, nakost-re{io se i po~eo da vi~e, iako sam ja i{ao trotoarom. Nazvao meje slepcem. Mora da sam izgledao o~ajno, da nisam, ne bi na menevikali i oni koji su bili krivi. Pomislio sam na pi{toq koji jebio na dnu torbe s novcem, ali ta misao, umesto da mi ulije sigur-nost, pokrenula je novi talas straha. Uvukao sam glavu u ramenai ùrno se udaqio od minibusa. Ispred kapije grobqa, bila jepostavqena uli~na tezga na kojoj su dve napadno na{minkane de-vojke prodavale sve}e i vence. Li~ile su na prostitutke. Sukwi-ce su im bile vrlo kratke, oko vrata su imale bezbroj lan~i}a.Bile su preterano qubazne. Kupio sam najjeftiniju sve}u. O~e-kivao sam da mi kaù do|ite nam opet. Ni{ta nisu rekle, cupka-le su u mestu i hukale u prste. Zverale su iznad moje glave, kao dasu ~ekale ne{to da padne s neba. Sunce je izvirilo iza oblaka,


primetio sam da se po~elo presijavati niklovano raspe}e nalan~i}u devojke koja mi se ~inila lep{a. Pomislio sam da jetrebalo da kupim malo ve}u sve}u.

Oprezno sam tro{io novac koji se nalazio kod mene. Kad jedo{lo vreme zamene maraka za evro, nisam se usudio da to u~i-nim. Zamenio sam samo mali deo od ukupne svote. I{ao sam odmewa~nice do mewa~nice i mewao po sto maraka. Pla{io sam seda me ne prepoznaju i ne uhapse. U to vreme bio je sumwiv svakoko je imao vi{e od trista maraka a nije bio vo|a opozicionestranke. Nisam smeo da traìm pomo}, nisam smeo nikom da ve-rujem. Jo{ uvek se nije znalo da li }e se svetiti biv{im funkci-onerima, i kojih }e razmera eventualna osveta biti. Uslovi zaodmazdu bili su idealni, ruqa je za sve neuspehe u ìvotu, za svusvoju nesposobnost, krivila nas. I hroni~nim bolesnicima mismo bili krivi, i usedelice su svoje àlosno stawe dovodile uvezu sa na{om pogubnom spoqnom politikom, i svi su bilispremni da nas lin~uju, samo se ~ekao znak, samo se ~ekao prvikoji }e da baci kamen u pravcu pripadnika svrgnutog reìma.

Sve te godine drào sam novac u adidas torbi, pod kreve-tom ispalih federa. Oko pola miliona nema~kih maraka. Nisamznao na koje sigurnije mesto da ga sakrijem. Toroman je svoj novaczakopao na Ko{utwaku, i svaki dan je i{ao u {etwu pored togmesta. On se nije usudio da zameni nijednu marku. Ja jesam, ali ne-dovoqno. To sam shvatio vrlo brzo. A bio sam ube|en da }u dugobiti finansijski bezbriàn. Prevarilo me ono vreme kad je mo-glo da se ìvi sa dvadeset maraka ~itav mesec. Ko je mogao dapretpostavi da }e nam ubrzo trebati sto evra na dan? Ali, zahva-quju}i takvom razvoju situacije, na{a rehabilitacija je mogu}au dogledno vreme. îm se ona dogodi, ja }u avionom polako doFrankfurta, gde }u bez ikakve bojazni izvr{iti dugo odlaganunov~anu transakciju.

Toromanova raka bila je iskopana. Grobari su stajali ipili rakiju iz fla{e. Pored wih, na brda{cu crvenkaste zemqe,leàla je jo{ jedna fla{a, puna do vrha. Zakqu~io sam da rakijuapsolutno najvi{e volim, mnogo vi{e nego Ivonu. Ali {ta mi jeto vredelo, kad svoje nisam imao ni kap. Grobari su bili svesnivlastite sre}e i nisu pokazivali voqu da je dele. Od wih nikoboqe nije znao da se ̀ ivot sastoji od velike patwe i sitnih uì-vawa. Po{to je bilo rano za sam ~in sahrane, udaqio sam se odToromanovog groba i krenuo da {etam grobqem. Gledao sam spo-menike, ~itao godine ro|ewa i smrti, ra~unao. Da je bilo samo


malo toplije, seo bih na klupu i uìvao. Beograd ima grobqaslatka kao {e}er. Sve je lepo izbetonirano, sre|eno, upakovanopoput {ibice. Nema zelenila i drve}a, nema ptica da pevaju ivr{e nu`du po grobovima.

OVO DOPISUJEM ÎSTE SVESTI I ZDRAVOG RA-ZUMA: èlim da budem sahrawen na beogradskom grobqu. Ho}uda mi se postavi mala spomen plo~a od crnog mermera, a ne odonog bojenog {to izbledi posle dva sun~anija leta. Na spomenplo~i neka bude uklesano moje ime i prezime, godine ro|ewa ismrti – ni{ta vi{e!

U centru grobqa bila je mala kapelica, primetio sam da seoko we tiskaju qudi. Ispred je bio sto na koji su poloìli kov-~eg. Pomislio sam da bi on mogao biti Toromanov, i pri{ao sam,no{en radoznalo{}u. Bio sam u pravu. Na kov~egu je bila zale-pqena Toromanova umrlica, iza koje je bio zadenut cveti}. Is-pred kov~ega je bila krsta~a. Preko we je bio preba~en pe{kir,pa se nisu videle godine ro|ewa i smrti, ve} samo ime i nekoli-ko slova prezimena. Oko kov~ega su stajali oni {to su glumilioàlo{}ene. Neke ène su bile u crnini. Toromanova èna jebila vrlo seksi, crnina joj je lepo pristajala. Qutito je prima-la sau~e{}a, ja joj nisam pri{ao. Pri{ao sam samo kov~egu, i po-red wega spustio sve}u. Narod je pristizao. Smatrao sam da ne}edo}i mnogo qudi, i ~udio se {to ih je i toliko do{lo. Ali, ni-sam se za~udio kad sam video da su do{li tipovi iz Dràvne bez-bednosti. Prepoznao sam neke od wih, demokrate su zadràlena{ najgori kadar.

Po~eo sam da razmi{qam o svojoj sahrani. Na wu ne}e po-hrliti ~itav grad, o woj ne}e pisati novine, pogotovo ne one ko-je drè do svog dobrog glasa, ali }e do}i qudi iz policije da vi-de ko me ispra}a, ko za mnom àli. Te posledwe sumwam da }e us-peti da registruju.

Kada je zavr{eno izjavqivawe sau~e{}a, primetio sam daje kod pokojnikovih bli`wih prisutna uznemirenost. Razlog ni-je bio taj {to se sahrana odvijala pod policijskom prismotrom,na to se u na{oj domovini naviklo, ve} neki drugi. Koliko samuspeo da shvatim, nije bilo popa. Da bi po~ela ceremonija sahra-ne, samo se ~ekao on. U vazduhu sam ose}ao prisutnu bojazan da onne}e ni do}i. Pomislio sam na mogu}nost da je Toroman izvr{iosamoubistvo. Neki od onih kraj kov~ega bili su vidno nervozni.Svi su èleli da se sahrana {to pre zavr{i, samo neki su to po-kazivali, neki su uspe{no krili. Toromanova udovica je demon-


strirala vrhunsku pribranost i strpqivost. Prepoznao sammomka koji je bio u Toromanovom dvori{tu. Ponovo me pogle-dao. Stajao je uza sam kov~eg i nije pokazivao sumwu u popov do-lazak. Bio je gologlav i nosio je crni kratki kaput. Zakqu~iosam da on, prethodne ve~eri, nije bio u Cigovoj kafani. To mi jebilo mnogo va`no, ni sam nisam znao za{to.

I onda je stigao pop. Jedva je hodao od svoje debqine. @ur-no se ispozdravqao sa onima najbliìm kov~egu i krenuo da vadisvoje drangulije iz torbe. Jedan namra~eni ~ovek mu je ne{to ̀ u-stro govorio, reklo bi se da ga je grdio. Pop se pravio blesav.Ubrzo je po~elo opelo. Pogre{io bih da sam ostao kraj groba,glavni deo sahrane odvijao se tu, kraj kapelice. Stajao sam sastrane, malo daqe. Nadao sam se da nas Bog ne uzima za ozbiqno.Popovo pona{awe, kao i pona{awe svih nas, bilo je karikaturaiskrene pobo`nosti.

Toroman je bio profesor~i} ma{instva u nekoj tehni~koj{koli u Banatu i uz to ~lan opozicione stranke. Posle jednogmitinga prisustvovao je sva|i, koja je izbila izme|u wegovihstrana~kih kolega, zbog podele honorara, i upitao se koliko }eti qudi uzimati kad do|u na vlast, kad tako bestidno grabe doksu opozicija. Po{to je smatrao da nije u redu da wihovi simpati-zeri trpe policijsko batinawe, a da se oni otimaju oko novca ko-ji stiè iz Amerike, te ve~eri ih je napustio. Ali, po{to mu jepolitika ve} bila zatrovala krv, ubrzo je u{ao u vladaju}ustranku. Reìm ga je prihvatio oberu~ke i postavio za direkto-ra neke propale hemijske industrije u Zrewaninu, planiraju}ida od wega na~ini `rtvenog jarca. Me|utim, zahvaquju}i wego-vom fanatizmu i ludoj sre}i koja ga je pratila, a zatim i pravo-vremenoj finansijskoj pomo}i dobijenoj od reìma – koji se pre-domislio po pitawu wegove sudbine – tu fabriku je preporodioi ona mu je postala odsko~na daska za uspeh. Pratio sam de{ava-wa na grobqu i trudio se da ne razmi{qam koliko je taj uspehuticao da se on na|e u situaciji da ga sahrawuju u trideset osmojgodini. Ali, bar su ga sahrawivali na beogradskom grobqu.

Do{ao je u Beograd kad i ja. Uop{teno, moglo bi se re}i dasmo nas dvojica imali sli~ne politi~ke karijere. Izba~eni smou prvi plan kad je brod po~eo da tone, kad su se pametniji pregru-pisavali. Uz nas dvojicu bio je i On. Ja sam bio izvrstan u tele-vizijskim debatama, da ne kaèm sva|ama, Toroman je umeo da seprikaè kao blago retardiran kadar, takvi su najboqe pridobi-jali uzdràne glasa~e, a On je bio sposoban da na prividno zako-


nit na~in namakne uvek dovoqno sredstava za lagodno funkcio-nisawe stranke. Bili smo super trojka. Dok je trajalo Toromano-vo opelo, ni u mislima nisam smeo da pomenem ime tog tre}eg.Ne}u smeti ni kasnije. On se izuo sekund pre sloma. Preko no}ise pre{altao u pobednike, a najnoviji uli~ni plakati su svedo-~ili da je stigao do kandidata za predsednika dràve. Znaju}iWega, ta kandidatura je imala za ciq ne{to sasvim drugo od onogza {ta se izdavala. A to {to nije do{ao na sahranu nekada{wembliskom drugu, bilo je razumqivo i opravdano sa bezbedonosneta~ke, ali i u skladu sa wegovim karakterom.

Kov~eg su stavili na kolica sli~na onima iz restorana, pasam sve o~ekivao da se pojave konobari koji }e ih pogurati ùr-no, kao kad prevoze poruxbinu za mnogo va`ne goste u luksuznomsepareu. Polako se obrazovala pratwa. Onaj momak je nosiokrst, de~aci su nosili panaiju. Iza popa je bila udovica. Prime-}ivao sam da joj sve to polako postaje dosadno. U pratwi je bilomnogo vi{e qudi nego {to sam o~ekivao. Mnogi su do{li da bise nasla|ivali, u to nije bilo sumwe. Trudio sam se da stanem{to je mogu}e daqe od kov~ega, ali ne skroz na kraj kolone. Naza~equ su bili oni iz Dràvne bezbednosti. Oslu{kivali su{ta se govori. ûo sam provokatora koji je suvi{e glasnim {a-patom pitao da l’ se zna kako je umro. Slegao sam ramenima kaoda je pitawe meni bilo postavqeno.

Kretali smo se ka iskopanom grobu, ja sam drhtao. Znoj mije orosio slepoo~nice. Dobro sam ~uo pitawe da l’ se zna kako jeumro, i istog trena sam naslutio svu wegovu dvosmislenost. Mo-je najcrwe slutwe pokazale su se ispravne: Toroman je bio ubi-jen. Zato su do{li tipovi iz Dràvne bezbednosti, zato je do{lotoliko policije u civilu. Sumwali su da }e biti prisutan i onajko je naru~io ubistvo, i onaj ko je slede}i na listi za odstrel. Jasam bio tu, a oni su se verovatno ~udili za{to nema Wega. Kao daje On lud da se izlaè opasnostima. Nisam uspevao da shvatim{ta me je navelo da do|em na sahranu, za{to sam se tako nepromi-{qeno poneo. Ipak, ostao sam u pratwi. Strah me je dobrim de-lom paralisao, pa nisam bio u stawu da beìm. Uspeo sam daskrenem misli, na neko vreme. Posle analizirawa Toromanovesahrane, do{ao sam do zakqu~ka da je ona zbir gluposti.

Ne èlim da se ogla{ava moja smrt, ne èlim da mi se{tampaju ~ituqe. @elim da se {to pre zaboravi da sam ikad po-stojao. Na moju sahranu pozvati dru{tvo iz Cigove kafane, i tousmeno. Niko drugi me ne interesuje. Ako neko od wih ne bude


èleo ili ne bude mogao da do|e, razumem ga i pra{tam mu. Ne}upopa, ne}u nekrologe, ne}u krst. Nikako krst! Ho}u piramidu saurezanom petokrakom. @ivot me je gurnuo u komuniste, komuni-sta }u i ostati, pa nek gorim u paklu.

Kad smo stigli do groba, qudi su se rasuli svud okolo. Bi-lo ih je znatno mawe, nego {to ih je bilo kod kapele. Gledao samda se i ja izgubim. Nisam znao {ta jo{ traìm tu, {ta }u na gro-bqu sa torbom punom novca. Onda sam primetio da ona fla{a ra-kije i daqe leì na iskopanoj zemqi, i daqe nena~eta. Rodila mise misao da joj prosto pri|em i uzmem je. Smatrao sam da niko, utom tu`nom ~asu, ne}e intervenisati. Sputa}e ih svest da je nasahrani nedoli~no ~initi ekscese. Znao sam da nemam vremenaza odlagawe tog poduhvata, da }e kasnije biti neostvariv, ali ne-{to me je spre~avalo da na~inim prvi korak.

Stajao sam kao ukopan. Ponovo su me obuzimali strahovi.Sve ve}i i ve}i. Pitao sam se da li me ko posmatra, osvrtao se.Svaki put bih se iznova zaprepastio kad bih video u {ta se pre-tvorio na{ mladi svet. Svi su mi li~ili na ubice. Tamne nao~a-ri, o{i{ani na kratko, izbrijana, bezizraàjna lica. Izgleda-li su onako kakve nas je tokom rata predstavqala neprijateqskapropaganda, kakve nas je prikazivala ameri~ka {tampa i holi-vudska kinematografija. Kao krvoloci. ̂ itav svet su ubedili dasmo takvi, pa ~ak i nas same. Poprimili smo izgled kanibala.Ali to i nije bilo ~udno, veliki je novac uloèn u na{ staj-ling.

Onaj momak me je sve ~e{}e pogledao. Svi su me pogledali,neki su se do{aptavali gledaju}i u mene. Takav sam utisak imao.Bilo je krajwe vreme da nestanem sa grobqa. Po~eo je da duva le-deni vetri}, osetio se miris snega. Niko nije gledao u popa, samoja. On je ne{to mumlao i mahao kandilom. Mo`da mi je pop ulionenadanu snagu i hrabrost, tek, probio sam se do groba i uzeo onurakiju. Dok sam odlazio ose}ao sam strah da me neko ne pojuri iotme mi fla{u, ali kako sam odmicao tako sam ose}ao sve ve}usre}u, i spremnost da se za wu borim.

(Odlomak iz romana)


Ibrahim Haxi}

HUBERTUS

Kao i mnogih jutara pre, tako su i tog ranojeseweg hladnogjutra wih dvojica otpo~eli preko telefona jedan drugom da pri-~aju o onome {ta im se doga|alo prethodnog dana i no}i: recimo{ta su pro~itali, {ta su gledali na televiziji, pa ~ak i {ta susawali. Wihovo prijateqstvo traje jo{ od studentskih dana i,kao svako pravo prijateqstvo, i wihovo je pro{lo kroz sve fazeisku{ewa i u~vr{}ivawa. Sada kada su ve} dobrano u{li u godi-ne, druèwe im je poprimilo razmere mentalne zavisnosti: mo-rali su, ako ne da se sretnu, a ono bar da se svakog dana ~uju prekotelefona.

– Ko kaè da odelo ne ~ini ~oveka? – odmah otpo~e svojupri~u prijateq kroz smeh u telefonsku slu{alicu umesto uobi-~ajenog “dobro jutro” ili “}ao”. – I izvini, budi na vezi, provremi voda za kafu.

Dok je ~ekao da se wegov prijateq vrati od {poreta, ~uo jekroz odloènu slu{alicu lupkawe ka{i~ice po kutiji, zatimlupkawe xezve po ringli, i najzad sipawe kafe u {oqicu.

– Evo, spreman sam da ti nastavim pri~u. Zna{ dobro koli-ko sam ~eznuo za |ubretarcem, crnim |ubretarcem. Mada, ne bibio lo{ ni braon kamilhar |ubretarac. To su boànski kaputi.Ali, kad boqe razmislim, setim se bar dvadesetak drugorazred-nih pisaca koji nose |ubretarce. Jedan je pozer, drugi tupaxija,tre}i je obi~an profesor~i}, ~etvrti skriboman. [to da ti na-brajam, i sam zna{ taj olo{ u |ubretarcima. No, ruku na srce,uvek sam èleo jedan takav kaput.


– Pa {ta si uradio, kupi l’ ga? – upade prijateq s pitawemu nameri da ga prekine s nabrajawem svih beogradskih pisaca ko-ji nose |ubretarce.

– [ta sam uradio? [ta sam uradio! Odlu~io sam se za obi-~an kaput. Kao svaki porodi~an ~ovek, da ne kaèm ne{to gore,poveo sam ènu sa sobom. S wom mi je lak{e da izaberem takvustvar u prodavnici iz prostog razloga {to ne mogu sebe da vidims le|a. Bez we ne znam kako mi stoji otpozadi.

– I {ta kaè, kako ti stoji? – ubaci prijateq dvosmislenopitawe u bujicu telefonskih re~i.

– Kaè da mi boqe stoji spreda. Ali ja wu vodim zbog otpo-zadi – nasmeja se i srknu prvi gutqaj kafe.

– Ali, manimo to, sve je to prolazno, pre|imo na ve~nestvari: {ta bi sa |ubretarcem?

– Probao sam jedan hubertus, plav, sa divnom dubokom fal-tom na le|ima. Ta falta pokriva svaku liniju. Moè{ biti de-beo, a moè{ i mr{av. “Zbiqa je divan i dobro ti stoji”, re~e mièna bez zadr{ke. I ja sam ga kupio. Dowi deo kragne je u drugojboji, zelen je. Zanimqiv detaq. Kada smo stigli ku}i i sin i bu-du}a snajka mi reko{e da je veoma elegantan, odnosno da sam u we-mu veoma elegantan. Eto {ta treba ~oveku: malo, malo, prijate-qu. Odjednom kao da sam dobio krila – i ponovo po~e da se smeje uslu{alicu.

– Pa, sjajno. Dobro si to uradio. Jebemti, tebi je lako, ti sipravi konfekcijski tip. [ta god obu~e{, dobro ti stoji. Zna{onu pesmu: “Rodi me majko da budem konfekcijski tip!” – re~e muprijateq {aqivo.

– Vraga konfekcijski, sve mi je duga~ko ili usko.– Pa zar nisi otprve kupio tako dobru stvar?– Imao sam sre}e. Kaè mi sin da je to nameweno za izvoz,

zbog toga je to tako dobro, i zbog toga sam ga prona{ao otprve.– Sada si prebrinuo brigu. Ti si sve svoje probleme re{io.

Rekao si mi da si pro{le godine izvadio li~nu kartu sa doì-votnim trajawem. Bio si se zbog toga rastuìo, ali {ta }e{, ta-kva je birokratija nebeska – podseti ga prijateq re~enicom u ko-joj je bila sadràna sva tuga prolaznosti. – Sada si se osiguraokaputom. Zna{ {ta je rekao na{ zajedni~ki prijateq Stanis:“Sada, kad kupujem ne{to, gledam da mi to traje do kraja ìvota,a jo{ da pri tom ostane ~isto i dobro, da ga posle naslede deca.”

Jedan drugom su ubacivali rugawa i smeh u u{i kroz tele-fonske slu{alice. Uveseqavala ih je prijateqeva cicija{ka


izjava. Znaju oni wega dobro, pa i to {to bi kupio bilo bi u naj-boqu ruku ne{to iz prodavnice “Seknd hend”.

– Da, treba posti}i tu mudrost ìvota – nastavi prijateq.– Ali ~uj: izjutra je trebalo da idem kod doktorice da zakqu~imbolovawe i da uzmem lekove. Obu~em nov kaput, stavim rukavicena ruke i krenem. Prolazim pored izloga i zagledam se: kao sali-ven. “Glavu gore!”, kaèm sebi. Pewem se uz strmu ulicu, ali je neose}am. Kao da ja{em Pegaza. Kaput me prosto nosi. Ba{ sam pi-sac! Idem tako kad, jebemti, neki tip ispred radwe ne{to {vajsu-je. E ne}e{ ti meni pregoret kaput, kaèm, i ustremim se na dru-gu stranu ulice. Izbegavam automobile da me ne isprskaju, da sene o~e{em o wih. Beìm od qudi koji pu{e ulicom. Izbegavam iprolaznike koji nose torbe u rukama, ali svakom zagledam u o~ine bih li ulovio tra~ak divqewa mom kaputu. Do|oh do stanice,kad tamo gu`va. “Beì, bre, ne}u u autobus, ne}u da me izgu`vaju.Kada sam lako do{ao dovde, nastavi}u pe{ice”, rekoh sebi.

Obojica su se naglas smejala tome kako je kaput postaoglavni junak dana.

– Da li te neka ma~ka zapazila u novom kaputu?– îni mi se svaka. Ti nema{ pojma {ta je to nov kaput.

Kao da si pao s Meseca. Elem, do|em kod doktorice, kad tamo gu-`va. Ne}e da me propuste iako to zbog godina i kaputa zasluù-jem. Sednem na klupu, umorio sam se od dugog pe{a~ewa, ali prenego {to sednem, razgrnem kaput pozadi, kao {to to ~ine ène,da ga ne izgu`vam. Ali, vidi vraga. Kada sam ga zadigao, prime-tim da sam se isprskao otpozadi. Prskalo me sa cipela. Brzoo~ima pre|em po ~ekaonici i ugledam vrata WC-a. Ustremim seu tu smrdqivu prostoriju i sa pokvarene ~esme jedva iscedim ne-koliko kapi vode da obri{em prqav{tinu. Zapravo, vi{e sam jerazmazao i utrqao nego {to sam je oprao. Jebemti, ako je ne{tomasno, ode mi kaput. Obrisah ga platnenom maramicuom, koju samna kraju bacio u korpu za sme}e.

– Vidi koji si ti baksuz, kako to nisi gledao kako ide{?ûva{ se od sto |avola ispred i sa strane, a ne ~uva{ se od sop-stvenih nogu koje te prskaju otpozadi.

– Tako ti je to. No, u|em kod doktorice. Sijam. îni mi seda joj se dopadam: “Pa vi ste se sasvim oporavili”, re~e. “Prepi-sa}u vam jo{ jedan krug lekova.” I ja sa receptima u apoteku.Kad: “Nema lekova”, kaù. “Ma ne}ete vi mene ceo dan maltreti-rati, sada }u ja to kupit u privatnoj apoteci, tamo gde ste uz pro-viziju dràvne lekove prebacili u privatne. Nisam ja bilo ko!”Tako ja qutito odràh u mislima govor.


– Da, da. Tako se najboqe drè govori. [ta }e{, niko nezna koliko si vredan i to u novom kaputu, osim tebe – odgovorimu prijateq i ponovo se obojica nasmeja{e.

– U privatnoj apoteci ima lekova. Qubazni, da se polome.Ne znam da li zbog mog kaputa ili zbog toga {to }e me odrati.Ipak, uradi{e ovo drugo: odra{e me. Kupio sam neke sitne ta-bleti}e. Da ih vidi{, ni{ta, a skupi. Svaki ko zlatnik. Setih seone pri~e o tvom krupnom zemqaku sa ogromnim {akama koji jetablete za srce sipao na dlan i jedva ih ugledao koliko su bilemale. “[ta je za mene jedna”, rekao je pa je odjednom popio 5-6 ko-mada. Ali od toga zamalo nije umro. Eto, ja ti pri~am ono {to siti meni pri~ao, a i ovi moji stra{no su sitni, a skupi. “ûva}uvas ja”, kaèm im. “Ne}u vas ja sve odjednom.”

– O~isti li kod ku}e kaput? – vrati ga prijateq na glavnitok razgovora.

– O~istih. Sre}om, bilo je samo blato. Oka~ih ga da visi.Gledam ga. Ni malo se nije deformisao od celodnevne {etwe. Je-bote, razlomio sam se. Ceo dan sam bio na nogama.

– Dobro, eto, istog dana si probao kaput, zakqu~io bolova-we, uzeo lekove, odmorio se no}as, i {ta bi jo{ hteo od ìvota?

– Vraga odmorio. Ne da se meni – i ponovo po~e da se smeje.– Dobili smo pre neki dan mesne prera|evine, ne prera|evine izmesta ve} od mesa. Kobasice nam nisu ba{ najboqe osu{ene. Ire{im ja da ih iznesem u svetlarnik i da ih oka~im da se na ovomjesewem mrazu dosu{e. Kaè mi èna: “Ej bre, dimili smo ih isu{ili na prirodnom drvetu u selu, a ovde ih zaga|ujemo smradomod nafte.” Ona je u pravu, ali {ta }e{, moraju da se dosu{e jo{malo. Ako to ne uradimo, pokvari}e se.

– Pa, jesu li ti na sigurnom? Da ti ih ne dohvate ma~ke iligolubovi?

– Jesu, {to se ti~e toga, mada posle onoga {to mi je ènakazala, ja sam ih u{u{kao odozgo novinama da po wima ne padapra{ina. Me|utim, ima ih dosta pa se {ipka iskrivila, kobasi-ce skoro doti~u plo~ice.

– Imate sre}e, hladno je. Za desetak dana }e vam se isu{i-ti. Ako ti se ne sru{i konstrukcija, sve }e biti u redu.

– Vraga u redu. Kada sam se ju~e vratio umoran iz ambulan-te, odspavao sam malo i seo da radim na tekstu. Napisao sam tri-~etiri stranice novog i prekucao ne{to starog. Sve u svemuuspe{no sam zavr{io dan. Kada sam legao, bio sam umoran kaopas. Ali, slatko ose}awe da sam vlasnik novog kaputa i da sam


uradio poprili~no par~e nove kwige, nosili su me u kovitlacsnova. Tonuo sam kroz neki levak prema beskrajnom krevetu pokojem su bile posute rumenobele latice iz bratovqevog vi{wi-ka. Taman da zaspim, kad me ne{to {trecnu. Oslu{nem. Svi u ku-}i spavaju. Odjednom me obli hladan znoj: pa da, to su pacovi. Neznam za{to mi oni pado{e na pamet. Na wih nisam ra~unao. Ose-tili su na mom spratu kobasice pa ih sada `deru. Kao alpinistise uzverali uz fugovane cigle. Koà mi se najeìla. Mo{nicemi se skupile. Dlake na rukama i nogama ispravile: “E, ne}ete vimeni tako”, pa ustadoh na obra~un s wima. Zami{qam ih kako suse kao kenguri popeli na repove i `deru bez ikakvog pardona mo-je kobaje. U tom trenu prisetih se da su pacovi opasni i po qude,pa na brzinu obukoh gumene ribarske ~izme koje su visile u kupa-tilu. Uzeh drveni tu~ak za meso i lagano iza|oh na terasu. Podi-goh novine koje su prekrivale improvizovanu su{aru i zamahnuhda klepim prvog po glavi. Ali wega nema. Kobasice mirno vise,pa ~ak, ako bi se tako moglo re}i, vise tu`no na improvizovanimve{alima. Pomilovah ih rukom. Pomirisah i olizah dlan. “Div-no, bajno!” zadovoqno zakqu~ih. Tiho se u{uwah u sobu. Vratih nagomilu prikupqene stvari. Uvukoh se u krevet. @ena spava. Pre-bacih joj onu ruku kojom sam pomilovao kobasice preko ramena.Ona kao da ne{to oseti, pa mqacnu. Ja se smirih i zadovoqno uto-nuh u san. I sawam: idem niz blatwavu obalu Tami{a. Nosim pe-caro{ki {tap u rukama. Iz ranca izvla~im crvi}e i nabijam ihna udicu. Pravim grozdove. Crvi}i su nekako previ{e mekani iraspadaju se pre nego {to ih nabijem na udicu. Bela lepqiva te~-nost razliva mi se po rukama. Obala je visoka i ne mogu da se spu-stim do vode i da operem ruke, a salvetu koju obi~no drìm za pa-som, nisam poneo, pa sam prinu|en da bri{em ruke o sebe. Odjed-nom zaprepa{}eno prime}ujem da ruke bri{em o svoj novi tegethubertus. “Jao”, vrisnuh iz sveg glasa i uspravih se sa uzdignutimrukama visoko iznad glave. @ena se probudi i gleda me zapaweno.

– [ta je? – upita me upla{eno. – Gde je kaput? – izustih iskola~enih o~iju. – U ormaru – odgovori mirno. – Vaqda je u ormaru. [ta je,

jesi li ne{to sawao, zlato moje? – re~e i poqubi me u oznojeno~elo.

Ja se zastideh i ne smedoh da joj kaèm svoju moru.– Ne, ne, samo ti spavaj. Ti si ne{to sawala pa si me probu-

dila – poku{ah podlo da na wu svalim krivicu za na{e iznenad-no bu|ewe i pono}ni razgovor o kaputu u krevetu.


Jasmina Topi}

OSTALE DELIKATNE STVARI

MIRISALO JE NA KI[U

Mirisalo je na ki{u. I na ose}awekoje izmi~e re~i, kao {to izmi~e i definiciji. U nepoznatom gradu, dobrovoqnom izgnanstvu,s one strane mogu}eg ìvota.Kada ulice nisu poznate a jesu prepoznatqive,i ima ~e`we u pokretu rukomprema neotkrivenoj ta~ki na mapi –U okretawu pedala, ubrzanom mewawu svetala na semaforu...

Mirisalo je na ki{u. Na neoqu{tene krompire u pe}nici – toplotnoj pe}ini. Oni, nalik delovimasparu{ene koè, ùte pa rumene.Umetnost i mo} pedale, markiraju mesta:autobusi, tramvaji i metro,tiho nalik Dunavu {umi pod zemqomGlista {to bez ki{e ne moè da izbije na povr{inu.

Miri{e. Kada si sam, nepoznat u nepoznatom gradui ima{ samo umetnost koju tek treba stvoriti;I nebo treba podsticaj da bi se otvorilo!Zakucalo remek-dela za zemqui ispralo krv {to iznova boji fasade...


Ima{ samo svoje ruke i noge i pozajmqeni bicikl:grabi kilometre u uvek istim, prepoznatim krugovima.

Jedan }e se izduìti u ki{nu kap i potom }e jo{ stotinu,hiqadu pasti da speru tragove.

II

Druìmo se, pri~amo, {etamo,zvoncaju bicikli u majskoj no}i –Samo da si|e miris samo}e.

Crveni se cvet nepoznatog kestena dok iz susednog parka ne pri{uwa sei miris zove i te{ke izmaglicekoja se zove: privi|ewe zatrovanog rodnog grada.I u tebi su ulice kao magistrale. Jure brzi sportski

automobilièqni straha i sudara, vreve {to }e prerasti u histeriju onog mogu}eg ìvota, na isti na~in u spoznavanom gradu

I ti i grad mewate se u brzini i u sporosti ~asa, nosi sve to mali i veliki Dunav, a gostiona Stomak dobru probavu obe}ava.

Muzika u meni sve je ti{a. Za{kripi sic i zacvili ko~nica.Tako je sve lepo, mesta ugla|ena, sjajna,Barokni de~aci i jake ène,vesele bakute iz obli`weg doma staraca,sto evra vredi svaka stota cigla s grbom Franca Jozefa.Misti~ne prostitutke, vidqive jedino kao neonske reklame, roze i plave, dobre su dru`benice. Tihe.Kom{iluk subotom usudi se da odvrnePaka de Lusiju, ali tu ipak nema plahosti gitare.

Muzika mog stiha povla~i se me|u ti{inu pustog stana.Muzeji su sada tihi i remek-dela mogu da odahnuod svakodnevne upotrebe.Mocart jo{ uvek ne pla{i decu, ali mo`da }e!


Kada utihnu glasovi gradai aparati se pokvare u trenutku i{~ekivawa ki{eImam samo grafitnu olovku i pesmuna jedino meni poznatom jeziku.

I uop{te, ko jo{ mari za ki{u.

OSTALE DELIKATNE STVARI

@urka se bliìla krajuUmesto figurica fudbaleraSada svi ~ekaju svoje mesto na terenu.

Umetnici su popili doma}e pivo i bugarsko vino,Dim je polako napu{tao prostorijuPovla~e}i se zajedno sa [ve|anima koji traè [vedenplacda bi napustili popri{te doga|awa.Srbi i Albanci u istoj ekipi protiv ostatka... ekipe.Oh, kako smo blizu realnosti,ponekad u snu pomislim, prekrivena gotovo bezbojnom posteqinom.Gladak zeleni podijum i ru~ke na stonom fudbalu upisuju istorijublejawa u carstvuju{~oj Vijeni. Hrvatski navija~i preplavili su grad.Turci vrebaju priliku.Austrijanci su doma}ini kao na va`noj politi~koj konferenciji.U fudbalu ipak ne{to slabiji.

Goblen nas posmatra sa zidova ateqea,kontakt za kulturu pali iz prveIz druge ruke stiè i poziv na stipendiju.Ponekad, samo, u krevetu pomislimkako je dobro onima u gostioni Kod Hansadok se vesele ispod mog prozora,


uz vir{le i pivo,jer su im i Srbi i Albanci i Bugari jedno te isto.

Dana{wa {etwa donosi novi uvidu potrebu da se kompletan ve{ve} jednom opere na 40 stepenis ostalim delikatnim stvarima.

SNE@ANA I JA

Sneàni Bukal

@ivimo tako Sneàna i ja(ne, ne nije to pri~a o sedam patuqaka)kao u rialitijumajka i k}erkaja kuvamona pere ve{ dok se i sudopera i bubaw ve{-ma{inene usijaju od obrtajaZapr{ka od luka vrati nas u dobrovoqno napu{ten zavi~ajSvaki ~as nas maltretira doma}icastrejt hevi metal pop pank angaòvana devoj~icadobra i legalnaBudimo se u podnenadmudrujemo oko internetaod skajpa i mejla ne moè da se di{eIpak predajemo se strasnom gledawu filmovaprivatnosti nam se ukr{taju kaotek kalemqena vo}ka u novu stvarnostovog prebivali{taKafa traje pola danadoru~ak od jagoda i avokada s instant {lagomPotom malo barenog karfioladosta dimqenog lososa odvakuumirane slanine


I tako svakog danaSneàna na svom laptopu bez wireless-api{e prozu za 50 jevri}aja se razvla~im s poezijomH&M-ovih majica, bluza i bikinijaTopao majski vetar duva kroz Seegasse Informacije nas zaobilaze{to se ne bi moglo re}i za ru~kove i ve~erenestalne kao i inspiracijaIstorija je ovde pomalo napornakao i razgledawe fasadabe~ka {nicla i fi{-burgeri dobro do|upoeti~ka intermeca Poseta Prateru mawe je interesantnaod srpsko-rumunskog buvqaka.@ivimo tako na na{em jezikukao dva ilegalcanevidqivija od ilegalacaNa jednom zelenom biciklu prelazimo kilometreu otkrivawu drugosti ovog podnebqaHöch kulturSve vreme odjekuje neka Mocartova

Povremeno ko~nice naprave trag na asfaltu od naglog zaustavqawaPodsvesna potreba ostavqawa svedo~anstva

Izgubimo se zatim u lavirintimaAusgarten-akao uostalom {to bi se izgubile u nama samima


Radivoj Stanivuk

SA VELIKIH OBALA, IZ VELIKIH TI[INA

IZ PODSVESTI

Iz podsvesti nadolazi vreme, ucrtano u suzu.Iz podsvesti bruje mora, crtaju se i ocrtavaju karte nasveu~ili{tima.

Iz podsvesti bruj ko{nica, roj, zunzara, let.Iz podsvesti nadolazi – ex nihillo.

Iz podsvesti nadolaze bu|ewa.Iz podsvesti ne dolaze ko{mari, dolazi vreme,ucrtano u osmeh, u lepu re~, za stoloim.Iz podsvesti te qubim, kao brujawe skazaqki ~asovnika,kao penu{ava rika i stiska,iz podsvesti ma~, i svetlost, i opanak, i kaldrma,iz podsvesti gusenice, vo}e, qu{ti se i cedi smokva,iz podsvesti me~ i ma~, mora i more,– u daqini se kao srebrna ~iniga svetluca Okean –,rekao bi Crwanski u nekom putopisu,iz podsvesti ~avke zobqu na{e {qive i oranice,iz podsvesti bruj, svetlost, cika, rika, ~vok, krak, blum,iz podsvesti motoristika, pakost, oval, trn i sve i zev,iz podsvesti putuju la|e po nepreglednim daqinama,


na pu~inama svih mora dolazi Ankh, prolazi vreme,iz podsvesti, tek iz igre, pu{im tri xokavca i dve cigarete,iz podsvesti {lang i {lank, {qank i zid, i krak i krank,iz podsvesti se ~upaju `lezde, truju se tkiva otrovima dana,iz podsvesti ìvotiwski urlik i zov instinkta i ~ula,iz podsvesti pastorak sveta prohodao na èravici i ogwu,iz podsvesti peva cvr~ak i kotrqaju se bale slamne,iz podsvesti se osmehiva jutro i pla~em bez suza,iz podsvesti pro{lost, sada{wost i budu}nost,iz podsvesti ùti list uramqen kao sudbina,iz podsvesti se mesi “testo budu}ih vekova,kalendar isti~e, pribliàvaju se zime, cvrku}u sjenice i

vrapci,da, jo{ jedan dan proti~e u o~aju, da, jo{ jedan dan i bi}u vredan.

Magli}, 3. septembar 2008.

SA VELIKIH OBALA, IZ VELIKIH TI[INA

Sa velikih obala zapquskivanih talasima dolaze re~i.Iz Velikih Ti{ina, koje u glavi zvone kao svetlost brujawa,iz bezmernih dubina beskraja, ponovo re~i,iz solarnih predela, iz okamewenih }utwi, ponovo re~i,ve}e od tvoga malog, suènog pogleda na sveti slaù se u poredak zvu~nih maglina, spiralnih sredi{ta

sazve`|a.Sa velikih obala, koje niko ugledao nije,s pe{~anih sprudova i {koqki zvu~i vaseqena, i {iri se,samo “to vi{e nisu pesme, nego zvezdana jata metaforas kojim bi rado zamenio svoj mali ìvot, ako ga jo{ ima,ìvot davna{wi, zatvoren u }utwu, qu{tura ìvota,skameweni poriv ka smrti, fosilizirani zametaknekog budu}eg ìvota; da, to si bio ti!A bezbroj puta dolazio je @eqeni, i tvoji dani su prolaziliu snu bez snova i u snu s mno{tvom snova,


jer, napokon, negde se zatureni ìvot u tebi morao ispoqiti.Re}i }e: bilo te je vi{e u ùtom drve}u s tamnim i plavim

bregovima,re}i }e: pome{ao se sa travom i korewem,ili, druga~ijom metaforom: zaspao na pu~ini ìvota.Da li te je nekad i bilo, to znaju samo re~i koje delimona one koje dolaàhu iz }utwei one koje dolaàhu iz Velike Ti{ine, Prevelikog Mira.No, vaqda, tako je, i jedno i drugo na{e,sraslo sa na{om sve{}u, {to treba da se {irikao talasi s podivqalom penom koja peva iz beskraja, jer predati se }utwi ravno je smrti.Spavaj propali, }utqivi svete!Neka na tvome mestu pqu{te metafore!Veruj re~ima {to dolaze iz beskraja.Veruj re~ima {to dolaze sa livade iz snova, gde mirno pasu

krave.Veruj u daqinu, koju nikada ne}e{ dosegnuti.I spavaj, spavaj, kratki su dani!

FURUG FERRUHZAD

Furug Ferruhzad Furug FerruhzadFurug Ferruhzad Furug Ferruhzad Furug Ferruhzad Furug Ferruhzad Furug Ferruhzad Furug Ferruhzad Furug Ferruhzad, vrhunska iranska pesnikiwa,pevala o qubavi i o bolu ìvota,ponavqala je re~i, motive, rituale, molitve,ponavqala refrene,Furug Ferruazad je volela mladi}e,Furug Ferruhzad sam kasno otkriou jednoj Antologiji savremene poezije Irana,Furug Ferruhzad ima ritmi~ka ponavqawa stihova,Furug Ferruhzad ima tajanstvenu postepenost izraza,Furug Ferruhzad, propisala u triinaestoj godini,ro|ena u Teheranu 1943,


stradala u saobra}ajnoj nesre}i ìvota 1967-me,mlada, mlada, mlada,Furug Ferruhzad, prema re~ima Xaka Be}ira, prevodioca– emancipatorka iranskih èna,Furug Ferruhzad, kojoj je rano oduzeto dete,neizbrisiv bol, sin wenog ìvota,neizbrisiva qubav za svet u wenih stihovima,a bolovala je od ìvota i verovalada se pesma ra|a iz ìvota, samo iz ìvotanadolaze pesmeFurug Ferruhzad Furug Ferruhzad Furug Ferruhzad.


Mom~ilo Nastasijevi} sa slikarom Du{anom Risti}em, 1937.

Danilo Jokanovi}

KARTA ZA SPAVAWE

NENAPISANA PRIÂ

Ovaj grad je pun junaka mojih nenapisanih pri~a. Najvi{eje onih za koje i ne znam da postoje. Wihova rola iska~e iz svako-dnevnog scenarija ìvota grada i moju muku s nenapisanim pri-~ama ~ini stvarnijom. A samo su nenapisane pri~e u skladu saèqom u koju bih hteo sebe da u{u{kam.

Bez namere da ne{to mewam po ceo dan sedim uz prozor ka-fane i gledam kako ìvi grad. Wegov ìvot se tako lepo uklapau nenapisane pri~e, a staklo koje me od wihovih doga|aja deli da-je pri~ama dimenziju nestvarnog.

Moj sagovornik za stolom u kafani je sasvim neko drugikad s one strane prozorskog okna ode niz ulicu – u nenapisanupri~u.

Samo sam ja s ove strane i ne da mi |avo mira nego – pi{em.

PEPEQUGA

Dok sam tumarao iz bajke u bajku, jedne no}i, pored mene je,kao da beì, projurila bosonoga lepotica.

U ku}i, u koju je utr~ala, zatekao sam samo malu, prqavusluàvku. Pre nego sam uspeo bilo {ta da je pitam – oglasili suse petli.


SREBRNA RIBICA

@ive}i svoj dugi vek, stari ribar je s mreàma svakodnev-no odlazio na pu~inu i sobom nosio tri èqe i nadu da }e mu ihjednoga dana zlatna ribica ispuniti. Iz mreà je u barku istre-sao male i velike ribe, ali ona o kojoj je sawao ìvela je u nedo-ku~ivim dubinama. Zaka~io bi je katkad mreòm ma{te, ali ni-kada je u stvarnost nije izvukao.

U pri~i se obi~no dogodi ono ~emu se najmawe nadamo. Ta-ko se stari ribar, kad je pred kraj dana, rukama oteàlim od umo-ra, izvukao posledwu mreù, silno obradovao videv{i u woj svo-ju ribicu. No, opet kao u pri~i: ribicu je zalaze}e sunce samoprelivalo zlatastim sjajem, a i glas kojim je progovorila samo seprividno zlatio.

– Ja sam srebrna ribica, mogu da ispunim samo jednu èqu.Kaì je i vrati me u vodu.

I taman kad je, ne mogav{i da se odlu~i za jednu od tri svo-je èqe, hteo da je spusti u more – sinu mu:

– U~ini da uhvatim zlatnu ribicu.

NESOJ

Kad pro|em Cetiwem ovako mali i zdepast uvek i iznovase divim ovda{wim Crnogorcima – kako su stasiti, kako...

Znaju izgleda i oni koliko im se mi stranci divimo pa mepogleduju ispod oka i frk}u za mnom:

– Vi|e li ga?A ima jedan i od mene mawi. I mawi i guzatiji. Kao da nije

Cetiwanin. On me gleda nekako s najvi{e prezrewa i slatko bimi jebo oca samo da sme od ovih mojih ro|aka.

SKADARLIJA

Grmqavina iz daqine javqa da je oluja zaobi{la grad. Kr~mar od stola do stola raznosi krigle mese~ine. I Danas, kao i Ju~e, pro|e ispred kafane. Znam, ili se bar nadam, da }e jednoga dana sve ovo {to pi-

{em prestati da me boli.


KOD TRI LISTA DUVANA

U Beogradu, na mestu gde je nekad bila kafana «Tri listaduvana», ve} godinama zjapi prazan prostor. Ponovo je, kao da ne-ko ne{to priprema za gradwu, ogra|en plac. Po ogradi su izle-pqeni veliki reklamni plakati. Na goloj i lepoj butini devojkes reklame neko je napisao:

Ovde je nekad bila kafana Kod tri lista duvana.

LIPA

Pored moje zgrade, ka ulici, raste velika, stara lipa...Jutros su do{li majstori s motornim testerama i potkre-

sali je. U odse~enim granama, s moje terase odneli su debelu la-dovinu.

KARTA ZA SPAVAWE

Posle probdevene no}i, pravo iz kafane, krenuo sam zaNovi Sad. Samo {to sam seo u autobus do{ao je kondukter i na-platio kartu.

San me izgleda savladao pre nego {to smo iza{li iz grada.îm sam zaspao, u snu je, ponovo do{ao kondukter i naplatio mikartu za spavawe.

Jo{ je ~uvam.


Milen Alempijevi}

BELE I DRUGE LA@I

NAJMLA\I OD MOJIH SINOVA

sred sobe mojnajstariji sin(kukavica) kaè:ne znam mu imetata (jednu ruku nema jedno lice ima) zovu ga: baksuzijapla{i me on i paswegov me pla{i(ruka ne ma{eu woj povodacrep ne ma{eodse~en je)

u pismu sredwimoj sin (vagabund)pi{e mi:vest iz dalekatata (preveliko jemore da bi lagalo):zec je ugrizao


bogiwu pirin~a(vidi ti to!)blistava vladarka kewka

vreme jede izme|u obroka dok mojqubimac {ap}e: tata

sawao sam vilu

ra{irenihnogu

neobi~an prizortata

UZMI ILI OSTAVI

fragment iz ju`noameri~ke TV novele

on

nudio se wenom cve}u za slugudetetu wenomza haruspikanepodmitqivojstazi u wenom vrtuza sumwivcawenom hodnikunepokolebqivomza no}no svetlouzmi ili ostavigovorio je

ona


rekla je: neneve} previ{e toga imamspali}u ovaj novac ku}udugorogu stoku slamnekolibe seqaka i wihove{e{ire od slame iplantaù sav rodspali}uni{ta mi vi{e ne trebasem dima

BELE LA@I

beli sto(pogledostavqa mrqe)

bela àba u~a{i jogurta(bi}e buncawauskoro)

beli klovnovpas (zasmejavadruge pse)



Mom~ilo Nastasijevi} sa prijateqima u Gorwem Milanovacu, oko 1915.(Muzej Rudni~ko-takovskog kraja)


SVETlarnik nnn

PET AMERI^KIH PRIÂ

Xon îver

PONOVNI SUSRET

Posledwi put sam video svoga oca na Grand centralnoj ̀ e-lezni~koj stanici. Vra}ao sam se od babe iz Adirondaksa u ku}i-cu u Kejpu koju moja majka be{e uzela u najam, pa sam napisao ocupismo da }u u Wujorku izme|u dva voza imati oko sat i po vreme-na, i pitao ga da li bismo mogli da odemo negde zajedno na ru~ak.Otpisala mi je wegova sekretarica da mi poru~uje kako }e me ~e-kati ispred {altera za informacije u podne, i ta~no u dvanaestugledao sam ga kako hita kroz gu`vu. Bio mi je stranac, razveo seod moje majke tri godine ranije i otad se nismo videli, ali ~imsam ga ugledao, osetio sam da mi je otac, moja budu}nost i mojasudbina. Znao sam da }u kad odrastem biti kao on; da }u morati daratujem s wegovim manama. Bio je krupan, dobrodrè}i ~ovek, ibio sam presre}an {to ga opet vidim. Trasnuo me je po ple}ima iprotresao mi ruku. “Zdravo-ìvo, ̂ arli!” rekao je. “Zdravo-ì-vo mom~e! Rado bih te odveo u moj klub, ali to je ~ak kod [ezde-sete ulice, pa ako ve} mora{ da hvata{ voz tako rano, boqe bibilo da svratimo na ru~ak negde ovde u blizini.” Zagrlio me i jasam osetio miris oca kao kad moja majka pomiri{e ruù. Bio jeto zasi}en miris viskija, losiona za bradu posle brijawa, ima-lina, vune i zrelog mu{karca. Nadao sam se da }e nas neko vide-ti zajedno. Poèleo sam da nas fotografi{u. Hteo sam da imamne{to {to bi potvrdilo da smo bili zajedno.

Iza{li smo sa stanice i on nas je poveo jednom sporednomulicom do nekog restorana. Bilo je jo{ rano, restoran je bioprazan. Barmen se raspravqao sa voza~em, a jedan veoma star ko-nobar stajao je sa strane u crvenom mantilu koji se vukao po po-du. Seli smo i moj otac ga je gromko pozvao. “Kellner!” povikao je.“Garçon! Cameriere! ûje{ li ti, tamo!” Wegova vika u pra-znom restoranu izgledala je neumesno. “Da li bi neko mogao danas posluì ovde, moli}u!” vikao je. “Smesta!” Onda je pqesnuorukama. To je privuklo konobarovu pa`wu, i on se kona~no dovu-kao do na{eg stola.

“Jeste li vi to meni pqesnuli?” upitao je. “Polako, samo polako, somelier”, uzvrati otac. “Ako nije

preterano {to uop{te pitamo – i ako to ne bi izlazilo daleko sonu stranu i izvan okvira koje nalaè du`nost jednog konobara,hteli bismo da naru~imo dva londonska gibsonsa.”

“Ne volim kad me qudi dozivaju pqeskawem”, re~e kono-bar.

“E, trebalo je da ponesem pi{taqku”, re~e moj otac. “Imamnaro~itu pi{taqku koju mogu da ~uju samo matori kelneri. A sadse lepo udaqi s tim svojim blok~i}em i pisaqkom i gledaj da do-nese{ ta~no ovo {to ti kaèm: dva londonska gibsonsa. Ponoviza mnom: dva londonska gibsonsa.”

“Boqe da odete na neko drugo mesto”, re~e tiho konobar. “E ovo je”, re~e moj otac, “jedan od najbriqantnijih pred-

loga koji sam ikada ~uo. Idemo, ârli, gubimo se odavde.” Oti{li smo u drugi restoran. Ovoga puta otac nije bio to-

liko bu~an. Pi}e je stiglo, i on me na brzinu presli{ao celu se-zonu basketbola. Onda zvecnu vrhom noà o ivicu ~a{e i po~eponovo da vi~e. “Garçon! Kellner!Ovamo, ti! Izvini ako smeta-mo, moè li jo{ dva pi}a?”

“Koliko momak ima godina?” zapita kelner. “Gledaj ti”, re~e moj otac, “svoja posla!”“Izvinite gospodine”, re~e konobar, “ali ne}u da servi-

ram de~ku jo{ jedno pi}e.”“E pa slu{aj, imam jednu vest za tebe”, re~e moj otac.

“Imam veoma interesantnu vest za tebe. Zamisli, ovo nije jedinirestoran u Wujorku! Otvorili su nedavno jedan boqi na }o{ku.Idemo, ârli!”

Platio je, pa smo pre{li u novi restoran. Tu su kelnerinosili ruì~asto-zelene jakne kao lovci na divqa~, a svuda pozidovima visili su delovi kowske opreme. Seli smo i moj otac


po~e ponovo da vi~e: “Halo, goni~i, hau-hau, ojs-ojs, i tome sli~-no! Mi bismo da naru~imo ne{to te~no {to bi nas malo prodr-malo. Jenom re~i, londonski dibson, gipsond... moli}u!”

“Dva londonska gibsonsa?” ponovi kelner sme{e}i se. “Zna{ ti dobro {ta sam traìo”, odbrusi moj otac qutito.

“Donesi nam dva londonska gibsonsa, samo da bude muwevito.Stvari su se zaista malo promenile u na{oj staroj, dobroj En-gleskoj. Lepo mi je govorio moj prijateq, vojvoda. E, pa, ba{ davidimo da li maj~ica Engleska moè da nam priu{ti ne{to usmislu dva obi~na koktela.”

“Ovo nije Engleska”, re~e konobar. “Nemoj sa mnom da se raspravqa{“, re~e moj otac, “nego

uradi {to ti se kaè.”“Mislio sam da biste mo`da voleli da znate gde se nalazi-

te”, re~e konobar. “Ako ima ne{to {to ne mogu da podnesem”, re~e otac, “to je

neotesan posluìteq. Hajdemo, ârli.”êtvrti restoran u koji smo oti{li bio je italijanski.

“Buon giorno!” re~e moj otac s vrata. “Per favore, possiamo averedue coctail americani, forti, forti. Molto gin, porco vermut.”

“Ne govorim italijanski”, re~e konobar. “Nemoj da me zavitlava{“, re~e moj otac. “Zna{ ti odli~-

no da govori{ italijanski, i vrlo dobro zna{ da zna{. Vogliamodue coctail americani. Subito.”

Kelner se udaqio i porazgovarao sa {efom sale, koji jeodmah zatim pri{ao na{em stolu i rekao: “Izvinite, gospodine,ali ovaj sto je rezervisan.”

“Dobro”, re~e otac. “Daj nam drugi sto.”“Svi stolovi su rezervisani”, re~e {ef sale. “Tako, dakle”, re~e otac. “Mi za vas nismo dobre mu{teri-

je? Tako, zna~i. E, pa, nosi se do sto |avola! Vada all’inferno. Ide-mo, ârli.”

“Moram da stignem na voz”, rekoh. “Eh, ba{ mi je ào”, re~e otac. “Stvarno mi je ào.” Zagr-

lio me je i privukao sebi: “Otprati}u te do stanice. Da smo barimali vremena da odemo do mog kluba!...”

“Sve je u redu, o~e”, rekoh.“Kupi}u ti novine”, re~e on. “Kupi}u ti neke novine da

ima{ da ~ita{ u vozu.”Onda smo oti{li do trafike i moj otac re~e: “Dragi go-

spodine, da li biste bili toliko qubazni da me po~astite nekom


od va{ih besramnih, jeftinih i lo{ih ve~erwih novina?” Pro-davac okrenu glavu i zagleda se u naslovnu stranicu jednog lista.“Da li je mo`da preterano zatraìti, qubazni gospodine”, re~emoj otac, “da nije po vama mo`da preterano ako zatraìm da miprodate jedan od gnusnih primeraka ùte {tampe?”

“Moram da idem, o~e” rekoh. “Ve} kasnim.”“Sa~ekaj samo sekund, sine”, re~e. “Samo trenutak. Ho}u

malo da isprovociram ovog prikana.”“Zbogom, o~e”, rekoh, str~ah niz stepenice i usko~ih u voz,

i to je bilo posledwi put da sam video svoga oca.

Preveo s engleskogDejan Mihailovi}


Mom~ilo Nastasijevi} i Milo{ Crwanski, Beograd,dvadesete godine HH veka (Zadu`bina Milo{a Crwanskog)

Xojs Kerol Outs

GDE JE OVDE?

Godinama su ìveli bez trzavica u svojoj ku}i u mirnojstambenoj ~etvrti dok se, jedne novembarske ve~eri u sumrak, ni-je za~ulo zvono na vratima. Otac je oti{ao da otvori i ugledaona svom pragu ~oveka koga nikada ranije nije video. Stranac seizvinio {to ga uznemirava u vreme kada mo`da ve~eraju i obja-snio da je nekada i sam ̀ iveo tu – “Ho}u da kaèm, odrastao sam uovoj ku}i” – rekao je, dodaju}i da je bio u gradu poslovno i pomi-slio da bi mogao da svrati. Nije video ku}u od januara 1949, kadaje imao jedanaest godina, rekao je, to jest od vremena kada je wego-va majka, tada ve} udovica, ku}u prodala i odselila se, ali je mi-slio na wu ~esto, sawao o woj tako|e, a nikada sna`nije nego po-sledwih meseci. Otac je ponudio: “Da li biste voleli da u|etenakratko i razgledate?” Stranac je oklevao, a onda mirno rekao:“Mislim da }u da procuwam okolo neko vreme, ako vam to ne sme-ta. To bi moglo biti dovoqno.” Bio je u poznim ~etrdesetim, ot-prilike istih godina kao otac. Nosio je tamno odelo starinskogkroja, bez {e{ira, kosa mu je bila uredno za~e{qana i pro{ara-na sedim vlasima, lice obi~no, razborito i inteligentno, po-gled pomalo namr{ten. Otac, uzdràn po prirodi, ali qubazan,~ak druèqubiv kada bi ga okolnosti iznenadile, rekao je bla-gonaklono: “Naravno da nam ne smeta. Ali bojim se da se mnogotoga promenilo od 1949.”

Tako je u hladan, vlaàn i sve dubqi sumrak stranac lutaopo imawu; majka je postavqala trpezarijski sto, a otac kri{omvirio kroz prozor. Deca su bila gore u svojim sobama. “Gde je sa-


da?” upita majka. “Upravo je oti{ao u garaù”, re~e otac. “Gara-ù! [ta traì tamo?” pitala je majka s nelagodom. “Mo`da bibilo boqe da bude{ tamo s wim...” “Ne verujem da bi mu prijalodru{tvo”, re~e otac. Kradom je oti{ao do drugog prozora i tamovirio kroz zavesu. Nekoliko trenutaka je bila ti{ina. Nakrat-ko prekidaju}i razme{tawe tawira, uredno presavijenih salve-ta i pribora za jelo od ner|aju}eg ~elika, majka re~e nestrpqi-vo: “Gde je sada? Ne svi|a mi se ovo.” “Sada izlazi iz garaè”, re-~e otac i brzo se odmaknu od prozora. “Odlazi?” upita majka.“Volela bih da sam ja otvorila vrata.” Otac je gledao za trenu-tak u ti{ini, a onda rekao: “Krenuo je ka zadwem dvori{tu.”“[ta radi?” pitala je majka. “Ne radi ni{ta, samo {eta”, re~eotac. “Izgleda da malo hramqe.” “Je li to stariji ~ovek?” pitalaje majka. “Nisam obratio pa`wu”, priznao je otac. “To ba{ li~ina tebe!” re~e majka.

Zabrinuto je nastavila: “Mogao bi da bude bilo ko. Mo`dalopov, neki ludak, ili ~ak ubica. Pozvoni tako na na{a vrata,bez upozorewa, a ti ne zna{ ni kako izgleda!”

Otac je oti{ao do slede}eg prozora, stao tamo i tiho po-smatrao, obraza prislowenog na staklo. “Si{ao je do starih qu-qa{ki. Nadam se da u ime dobrih starih vremena ne}e sesti najednu od wih i poku{ati da se zaquqa – stubovi su zar|ali skorocelom duìnom.” Majka je zaustila da ne{to kaè, ali umestotoga samo je uzdahnula, kao da je sna`na bujica ose}awa prostru-jala kroz wu. Otac re~e: “Da li je mogu}e da se se}a tih quqa{kiiz svog detiwstva? Ne mogu da verujem da su toliko stare.” “Bilesu ve} stare kad smo kupili ku}u”, neodre|eno je odgovorila maj-ka. “Ali govorimo o ~etrdeset godina ili vi{e, to je mnogo vre-mena”, re~e otac. Majka je opet nevoqno uzdahnula. “Jadan ~o-vek”, promrmqala je. Stajala je ispred stola, ali ga vi{e nijeprime}ivala. U rukama je dràla neke predmete – viqu{ke, no-ève, ka{ike – nije znala koje. Rekla je: “Ne moèmo mu zatvori-ti vrata pred nosom. To bi bilo okrutno.” Otac re~e: “Molim?Nismo nikome zatvorili vrata.” “Stavi se na wegovo mesto”, re-kla je majka. “Kazao je da ne}e da u|e”, re~e otac. “O, to ba{ li~ina tebe!” razdraèno re~e majka.

Bez re~i je oti{la do stra`wih vrata i pozvala stranca dau|e unutra, ako èli, kada zavr{i s razgledawem.

Upoznali su se snebivqivo, izgovaraju}i imena i zabora-vqaju}i ih, zbuweni situacijom. Stran~ev stisak bio je hladan,


vlaàn i oklevaju}i. Sme{io se prenagla{eno, treptawem zadr-àvaju}i suze; bilo je o~ito da je ulazak u ku}u iz detiwstva zawega bio izuzetno uzbudqiv, ali i prili~no uznemiruju}i. “Ta-ko je lepo od vas {to ste me primili, ne bih da vam smetam, stvar-no sam vam zahvalan”, ponavqao je, ali prave re~i su mu izmica-le. Dok je govorio, o~i su mu letele po kuhiwi, skoro kao da je iz-gubio kontrolu nad wima. Stajao je ~udno, uko~eno, rukama se dr-è}i za revere svog sakoa kao da ho}e da ih iscepa. Da bi izbeglaneprijatnu ti{inu, majka je srda~no pri~ala o tome kako su zado-voqni ku}om i kom{ilukom, {to je i otac potvrdio, ali stranacih je slu{ao iz puke qubaznosti, nastaviv{i da piqi, i to izra-zito upadqivo. Kona~no je rekao da je kuhiwa toliko izmewena,“tako modernizovana” da je gotovo nije prepoznao. Plo~ice napodu, veli~ina prozora, mesto gde je stajao ormari} – sve je bilodruga~ije. Ali sudopera je bila na istom mestu, naravno, i fri-ìder i {poret, kao i vrata koja vode u podrum – “Ovo su vratakoja vode u podrum, zar ne?” Izgovorio je to nekako neobi~no, za-gledan u vrata. Na trenutak je izgledalo da }e zatraìti da vidipodrum, ali to je, sre}om, pro{lo – to nije bio deo ku}e koji biotac i majka bez ustru~avawa pokazali strancu.

Kona~no, s mukom se nasme{iv{i, stranac je rekao: “Va{akuhiwa je tako... prijatna.” Zastao je. Nakratko se ~inilo da ne-ma vi{e ni{ta da kaè. Zatim je nastavio: “Jedno sre|eno mesto.Moja majka... kad smo mi ìveli ovde...” Wegove re~i izgubile suse u sawala~koj ti{ini, majka i otac se pogleda{e, vode}i ra~u-na da im izrazi lica ni{ta ne odaju.

Na prozorskoj dasci iznad sudopere, u kerami~kim saksija-ma stajalo je nekoliko rasko{nih afri~kih qubi~ica u cvetu,{to je stranca sasvim ushitilo. Nagnuo se da pomiri{e cve}e –“Divno!” – iako afri~ke qubi~ice ne miri{u. Kao posramqeno,dodao je: “I majka je dràla biqke na prozoru, ali ne pamtim dasu ikada cvetale.”

Majka je takti~no rekla: “O, to su verovatno bile neke vr-ste koje ne cvetaju – kao br{qan.”

U slede}oj prostoriji – trpezariji – izgledalo je da je stra-nac jo{ vi{e potresen. Neko vreme je samo stajao i gledao, bez re-~i. Sporim gadqivim pokretom okrenuo se na peti, trep}u}i, mr-{te}i se i isteù}i dowu usnu u grubu grimasu koja mora da ga jezabolela. Kona~no, kao da se setio prisustva doma}ina i potrebeda pokaè neki izraz uqudnosti, stranac je pohvalio privla~anizgled i ugodnost prostorije. On je se se}ao kao ogromne, s dva pu-


ta vi{im plafonom. “I uglavnom mra~ne”, rekao je zami{qeno.“Mra~ne dawu, mra~ne no}u.” Majka poja~a svetlost malog mesin-ganog lustera na najja~e: senke se raspr{i{e kao duhovi, a ~inijaza vo}e od rezanog stakla, koja je stajala nasred stola, zasja poputnekog fantasti~nog, ve{to izbru{enog dijamanta. Stranac je uz-viknuo od iznena|ewa. Izvadio je maramicu iz xepa i wome laga-no tapkao po licu, na kom su se presijavale sitne kapqice znoja.Kao da misli naglas, i daqe zami{qen, re~e: “Moj otac je bio po-sebna osoba. Svi koji su ga znali, divili su mu se.” “On je sedeo ov-de”, rekao je, oprezno dodirnuv{i stolicu koja je u stvari bilao~eva, u ~elu stola. “A majka je sedela tamo”, dodao je, samo poka-zav{i u tom smeru. “Ne se}am se gde smo sedeli ja i sestra, alipretpostavqam da to nije va`no... Vidim da vi imate ~etiri me-sta za stolom, gospo|o...? Dvoje dece, pretpostavqam?” “De~koima jedanaest godina, devoj~ica trinaest”, rekla je majka. Stra-nac nije gledao u wu, gledao je u sto i sme{io se. “Tako je bilo i sanama – mislim, bilo nas je dvoje, moja sestra i ja.”

“Jeste li bliski?” upita majka, ne smisliv{i ni{ta boqe. Stranac slegnu ramenima, vi{e pometeno nego grubo, i

pre|e u dnevnu sobu. Tako|e prijatno osvetqena, ta prostorija bila je najpa-

`qivije name{tena u ku}i. Tamno zeleni, ~upavi itison, lepr-{ave zavese od cica, foteqa i stolice od istog {tofa boje vre-ska, uramqene reprodukcije dela klasi~ne umetnosti, iznad ka-mina ogledalo sa svetlucavom pozlatom: zar dnevna soba nije bi-la impresivna kao da je izloèna u prodavnici name{taja? Alistranac nije prvo ni{ta rekao. Dodu{e, o~i su mu se najednom su-zile, kao da je ugledao neki neugodan prizor. Pro{aputao je: “Iovde, i ovde”.

Sada ve} vidno hramaju}i, oti{ao je do kamina; s mu~nomsporo{}u prevukao je prstima preko okvira, kao da proverava dali je stvaran. Neko vreme je samo stajao, posmatrao i slu{ao.Kucnuo je prstima jedno mesto na zidu: “Ovde je bila velika, vla-`na mrqa, kao senka.”

“Zaista?” promrmqao je otac iz pristojnosti. “Zaista!”promrmqala je i majka. Naravno, nijedno od wih nikada tu nijevidelo mrqu od vlage.

Potom, ugledav{i sedi{te ispod prozora, stranac je je is-pustio slab uzvik iznena|ewa i uputio se da sedne u wega. Izgle-dao je o~arano, obgrliv{i svoja kolena kao dete da bi izgledaomawi. “Ovo je bilo jedno od mojih sre}nih mesta! Bar kada otacnije bio kod ku}e. Krio bih se ovde satima, ~itao, sawario, gle-


dao kroz prozor! Ponekad bi mi se pridruìla i majka, ako je bi-la raspoloèna, i onda bismo zajedno planirali... sve same neve-rovatne stvari!” Stranac je ostao da sedi pod prozorom tako du-go, sa suzama koje su mu sijale u o~ima, da su otac i majka gotovopomislili da ih je zaboravio. Gladio je bar{unasti materijalsedi{ta, s oklevawem dodirivao ~eli~na prozorska okna. Otaci majka su bez re~i izmewali poglede: ko je ovaj ~ovek, i kako daga se uqudno re{e? Otac je napravio grimasu kojom je nagovestionestrpqivost, majka je neprimetno odmahnula glavom. Nisu mo-gli da budu nequbazni prema gostu u svojoj ku}i.

Stranac je govorio sporim, zbuwenim glasom: “Sad mi sesve vra}a. Kako sam mogao da zaboravim! Majka bi mi ~itala,pri~ala mi pri~e, postavqala zagonetke na koje nisam umeo daodgovorim.” “Koje stvorewe ide ujutru na ~etiri noge, u podne nadve, a uve~e na tri?” “[ta je okruglo i ravno, {to meri samo ne-koliko centimetara u jednom pravcu, a u drugom ~itavu ve~-nost?” “Odakle dolazi ìvot? Odakle na{a svest? Za{to smoovde? Gde je ovde?”

Otac i majka su bili zaprepa{}eni ovim ~udnim re~ima inisu znali {ta da odgovore. Majka je nesigurno rekla: “Na{a}erka je isto volela da sedi tu, kada je bila mla|a. To je zaistadivno mesto.” Otac, sa iznenadnim àrom, re~e: “Ja mrzim zago-netke, ako nisu moronske onda su nerazumqive.” Izgovorio je totako neobi~no grubo da ga je majka pogledala u ~udu.

Brzo je rekla: “Da li je va{a majka jo{ ìva, gospodi-ne...?” “A, ne. Uop{te ne”, rekao je stranac, naglo ustav{i sa se-di{ta ispod prozora, gledaju}i pri tom u majku kao da je reklane{to blago priglupo.” “@ao mi je”, rekla je majka. “Nema po-trebe”, odgovori stranac. “Svi smo mrtvi – oni su svi mrtvi –ve} odavno.”

Stran~evi obrazi su se sna`no zarumeneli, kao od besa, adisawe mu je postalo ubrzano i glasno.

Poseti je tu mogao biti kraj, ali stranac je tako upadqivoèleo da produì na prvi sprat, nepokolebqivo je, gotovo prko-sno, hramao ka stepenicama, da ni otac ni majka nisu znali kakoda ga odvrate. Bilo je to kao da je neka prirodna sila, najpre do-bro}udna, a sada razularena, provalila u wihovu ku}u! Majka jekrenula za wim, nervozno napomenuv{i da nije sigurna u kakvomsu stawu gorwe sobe. “De~ija soba posebno.” Stranac je promr-mqao da mu ni najmawe nije va`no stawe u kojem je ku}a i nasta-vio nagore, a da se nije ni osvrnuo.

Otac, kome je lice gorelo od qutine a srce ubrzano tuklokao da se sprema za dvoboj, nije imao drugog izbora nego da prati


stranca i majku uz stepenice. Stezao je i opu{tao {ake kao daèli da ih oslobodi napetosti.

Na spratu, stranac je odjednom zastao da pogleda polukru-`ni prozor od obojenog stakla: “Boè, nisam se ovoga setio go-dinama!” Uzbu|eno je pri~ao o tome kako je stajao na vrhovimaprstiju i posmatrao dijamantska prelivawa obojenog stakla: cr-venog, plavog, zelenog, zlatnoùtog, sa ~u|ewem gledaju}i svetnapoqu tako promewen. “Posle takve lekcije te{ko je ozbiqnoshvatiti spoqa{wi svet, zar ne?” pitao je. “A kako onda treba daga shvatimo?” upitao je otac, iznerviran. Pogledav{i ga ravno-du{no, sa jedva primetnom primesom prezira, stranac odgovori:“Pa, nikako uop{te.”

Stranac je najvi{e èleo da vidi sinovqevu sobu – igromslu~aja to je bila i wegova nekada{wa soba. Sobe na drugomspratu, pogotovo veliku spava}u sobu, uop{te nije hteo da vidi.Dok je govorio o tome, usta su mu se gr~ila kao da su mu ponudiline{to odvratno da pojede.

Majka je poùrila napred da upozori de~aka i malo sredisobu. Niko nije o~ekivao gosta ove ve~eri! “Zna~i, imate dvojedece”, stranac je promrmqao, gledaju}i u oca malim zagonetnimosmehom. “Za{to?” Otac je buqio u wega kao da nije dobro ~uo.“Za{to?” upitao je. “Da. Za{to?” ponovio je stranac. Gledalisu se jedan dug napet trenutak, a onda je stranac brzo rekao: “Alivi ih volite – naravno.” Otac je suzbio bes i, jedva prelomiv{ire~i preko usta, rekao: “Naravno.”

“Naravno, naravno”, mrmqao je stranac vuku}i svoju krava-tu i poku{avaju}i da opusti kragnu, “ina~e bi sve propalo.” Dva~oveka bila su pribli`no iste visine ali otac je bio sna`niji uramenima i grudima; wegova kosa se dosta istawila tako da mu sevidelo teme, koje je bilo rumeno, vla`no od znoja i mutno se ca-klilo.

*

Sa usiqenom ro|a~kom formalno{}u stranac se rukovaosa sinom. “Zna~i, ovo je sad tvoja soba! Zna~i, ti sad ovde ì-vi{!” mrmqao je, kao da ga ta ~iwenica ~udi. Nenaviknut na ru-kovawe, de~ak se postideo i oborio o~i. Stranac je proteturaopored wega, zure}i uokolo. “Isto! Isto! Zidovi, plafon, pod,prozor!” Prevukao je lagano prstima preko daske ispod prozora,zatim preko prozorskog okna; kucnuo je po staklu, kao da prove-rava da li je i ono stvarno; nagnuo se da pogleda napoqe, ali bi-


la je no} i na staklu se pojavio samo wegov odraz, nestvaran i sa-blastan. Pipao je po zidovima, otvorio vrata od ormana pre nego{to je majka stigla da se usprotivi, seo na de~akov krevet svomteìnom, da su opruge za{kripale pod wim. Dahtao je, sav crvenu licu i o{amu}en. “I plafon iznad”, {aptao je. Lagano je kli-mao glavom, sme{e}i se. “I pod dole. To je stvarno.”

Izvadio je opet maramicu i pa`qivo obrisao lice. U~i-nio je vidan napor da se pribere.

Otac, koji je stajao na vratima, pro~istio je grlo i rekao:“Bojim se da je ve} kasno – skoro je {est sati. “

Majka je rekla: “O, da, bojim se... bojim se da je zaista kasno.Ve~era ~eka, deca treba da urade doma}e zadatke...”

Stranac je ustao. Na trenutak se ispravio u punoj visini,klate}i se kao da mu se prekinuo dotok krvi u glavu i da }e sesru{iti. Ali se pridrào rukom za kosi plafon spava}e sobe.“O, da... znam... stra{no sam vas uznemirio... bili ste tako quba-zni.” Izgledalo je da sada svakako mora oti}i, ali desilo se damu je pogled pao na de~akovu ve`banku iz matematike, koja je le-àla otvorena na stolu sa jo{ nekoliko i`vrqanih papiri}a, iimpulsivno odlu~io da de~aku pokaè matemati~ku zagonetku:“Moè{ je sutra poneti u {kolu i iznenaditi u~iteqa!”

Tako je, iz ose}awa obaveze, de~ak seo za radni sto, a stra-nac se prisno nagnuo nad wim, spretno mu demonstriraju}i lewi-rom i olovkom kako “ono {to zovemo ’ve~no{}u’ moè da se pri-kaè pomo}u male geometrijske figure na par~etu papira”. “Pr-vo nacrta{ kvadrat, onda nacrta{ trougao unutar tog kvadrata;zatim nacrta{ drugi trougao, pa tre}i, pa ~etvrti, svaki unutarkvadrata, ali tako da im se temena ne dodiruju, i kako nastavqa{– vidi, sine, pokaza}u ti – daj mi ruku i pokaza}u ti – ivice trou-gla postaju sve zgusnutije – uskoro }e ti trebati lupa da vidi{detaqe, onda mikroskop, i tako daqe, dok ucrtava{ trouglove uisti kvadrat tako da im se temena ne dodiruju!” Stranac je govo-rio sa sve ve}im àrom, pquva~ka mu se caklila u uglovima usa-na. Sin je fascinirano zurio u geometrijske oblike koji su se ve-likom brzinom materijalizovali na listu papira pred wim, o~i-to ne shvataju}i ni{ta, ali kao da se ne usu|uje da skrene pogled.

Nekoliko minuta kasnije otac je iznenada pri{ao i spu-stio strancu ruku na rame. “Poseta je zavr{ena”, rekao je mirno.To je bio prvi put da su se dva mu{karca dodirnula nakon {to suse rukovali, {to je imalo snaàn u~inak na stranca: odmah je is-pustio lewir i olovku, uko~io se u svom pogrbqenom poloàju iprestravqeno briznuo u pla~.


Sada je poseta zaista bila zavr{ena, stranac je kona~noodlazio, obrisav{i suze i u~iniv{i stoi~ki napor da se pribe-re; ali na ulaznim vratima, na o~evo iznena|ewe, izneo je kona~-nu molbu – ̀ eleo je da vidi podrum. “Samo da sedim na stepenica-ma? U mraku? Nekoliko minuta? Vi moète da zatvorite vrata izaboravite na mene, vi i va{a porodica moète da ve~erate i...”

Stranac je molio, ali otac je bio re{en. Ne podigav{iglas, rekao je: “Ne. Poseta je zavr{ena.”

Zatvorio je vrata i zakqu~ao ih. Zakqu~ao! Ruke su mu se tresle a srce besno tuklo.Posmatrao je stranca kako odlazi, ka plo~niku, pa na uli-

cu, i nestaje u mraku. Jesu li se to uli~na svetla ugasila?Iza oca stajala je majka u klasi~nom pokajni~kom, odbram-

benom stavu, kr{e}i ruke. “Zar nije bilo tu`no! Zar nije bilo –tu`no? Ali nismo imali izbora nego da ga pustimo unutra, to jebilo jedino pristojno.” Progurao se mimo we bez re~i. U dnevnojsobi je video da svetla podrhtavaju kao da }e se svakog trenutkaugasiti; {arene tapete su izgledale kao da je iz wih iscurila svaboja, a na wima je leàla senka nalik na kru{kasti oblak, ili naneku ~udovi{nu izraslinu. âk je i jarko zelena boja tepiha de-lovala izbledelo. Ili je to bila opti~ka varka? Gde god da jeotac pogledao, puls bi mu tukao prigu{enim besom. “Nisam jabila ta koja je otvorila vrata tom ~oveku”, rekla je majka, poja-viv{i se iza oca i dotakav{i wegovu ruku. Kao da nije svestan{ta radi, otac je grubo trgnuo rukom i odgurnuo je.

“U}uti. Zaboravi}emo na to”, rekao je otac.“Ali...”“Zaboravi}emo.”Majka je u{la u kuhiwu, hodaju}i sporo kao da je dobila

udarac. Zapravo, masnica veli~ine kru{ke pojavi}e se na wenojpodlaktici do jutra. Kada je posegnula da se zaustavi nije dobroprocenila razdaqinu do ragastova – ili se ragastov izmakao ko-ji centimetar – i gotovo da je izgubila ravnoteù.

Svetlo u kuhiwi bilo je mutno, a miris kiselkastog dima,blag ali osetan, u{tinuo joj je nozdrve.

Sa treskom je otvorila vrata od rerne i zgrabila dve ku-hiwske rukavice. “Nisam ja bila ta, proklet bio”, uzviknula jedah}u}i, “i ti to zna{.”

Prevela s engleskogTijana Spasi}


Xon Apdajk

PRIRODNA BOJA

Frenk ju je video nekoliko ulica daqe, u gradu u koji je do-{ao da ìvi, u kojem Megi nije imala nikakvog razloga da bude,niti je on o~ekivao da }e je tu videti. Prepoznao ju je po na~inuna koji je dràla glavu, kao da se ~udila ledenicama na nadstre-{nicama radwi u centru. Ili mo`da po na~inu na koji je niskozimsko sunce padalo na wenu ri|u kosu, tako da se sijala kao se-mafor. Wegova èna je obi~no naglas govorila da ne veruje da jeta boja prirodna, a on je onda morao da je pobija argumentom daako Megi farba kosu onda mora da farba i stidne dlake kako bise wihove boje slagale. Bilo je ta~no da je Megi veoma ponosnana svoju kosu. Kada bi je pustila, weni pramenovi su u krevetupostajali kao tre}a osoba koja se {iri i hvata sve u svoju mreù,a kada je bila vezana, kao danas, wena glava je izgledala ve}a, avrat, u svojoj prkosnoj borbi, bedno tanak.

Bila je sa mu{karcem vi{im od we, mada je i ona sama biladosta visoka. Gegao se pored we kao medved koji je brani, okrenutprema woj da ne bi propustio nijednu re~ koju je ona izgovarala,dok su wene gole ruke mahale na februarskom suncu. Frenk se se-}ao wenog lica pobelelog od {oka i mokrog od suza. Svaka re~ ko-ju je nerado cedio kroz zube bila je za wu {amar koji joj je pove}a-vao bledilo i gurao dubqe ka porazu. “Ne mogu da nastavim daqe”,rekao je. Wihovi domovi bili su u haosu, a wihov grad uàsnut.

“To zna~i da ho}e{ da se vrati{ nazad?” rekla je, weno li-ce se naboralo, wena gorwa usna zategla u naporu da joj tog tre-nutka sve postane jasno.


“Nije to ono {to èlim, ali mislim da bi trebalo.”“Onda idi, Frenk. Idi, dragi. Na neki na~in mi olak{a-

va{.”Pomislio je da je to ̀ ensko razmetawe hrabro{}u qupko i

pateti~no, wen poku{aj da na odbacivawe odgovori odbaciva-wem, a u stvari ona je ta koja se razvodila, dok je on svoju porodi-cu sa~uvao ~itavu i preselio se u drugi grad. Bilo je to pre vi{eod dvadeset godina. Vremenom su deca s kojom je odlu~io da osta-ne odrasla i odvojila se od ku}e. @ena s kojom je ostao sa~uvalaje sopstvenu nezavisnost, pretvaraju}i je kako su se pribliàva-li sredwem dobu u nepremostivu distancu, ~uvaju}i je prikrive-nim humorom i nedodirqivim dostojanstvom. On se odlu~io zaènu, a ona je bila èna, ni mawe ni vi{e.

[to se ti~e Megi, ona se oporavila; imala je pratioca, isa distance je izgledala pametno, u nadutoj vetrovki sa kapuqa-~om, zelenoj kao gra{ak i crnim pantalonoma u kojima su wenenoge izgledale teatralno duge. Uzbu|en sjajnom iskrom u wenojkosi, Frenk se zabio u najblià vrata od apoteke, kako bi po-{tedeo sebe od prisilnog suo~avawa, upoznavawa i razgovora.Na neki na~in, to {to se ona tako {eta po wegovom gradu pred-stavqalo je napad na wega.

Dok je tumarao izme|u apotekarskih rafova kao da je u po-trazi za ~udotvornim lekom ili savr{enim ro|endanskim po-klonom, postepeno je po~eo da ga obuzima bes prema woj, jer je na-stavila da ̀ ivi svoj ̀ ivot bez wega. Seksualna qubomora, u pot-punosti nerazumna, besnela je u wemu dok je kao muva bez glavei{ao pored tableta protiv prehlade, losiona za koù, pilula zaspavawe i regulatora stoma~ne kiseline. Bacio je pogled na sta-lak sa kondomima, postavqenim u ovo moderno doba borbe pro-tiv SIDE kao {arene sve}ice, a na svakoj kutiji stajale su sen-ke mu{karca i ène koji su konspirativno pribliìli glave.Dok mu je krv kqu~ala, palo mu je na pamet da seks nema gotovonikakve veze sa ne`no{}u. Na vrhuncu veze bio je grub, okrutanprema Megi. Wemu je bilo prvi put, woj ne. Na predwem sedi{tuwegovog auta, ozbiqno i fokusirano piqe}i u wega, rekla mu je:“Kada smo se Sem i ja rastali, bila sam prava kurva. Spavala bihsa bilo kim.”

Neodoqivo sve~ano ispovedawe bi ga nasmejalo da nijeose}ao strahopo{tovawe prema wenom uzvi{enom promiskuite-tu dok je poku{avao da ga zamisli. Izgledala mu je tako velika,tamo, pored wega, na predwem sedi{tu wegovog Ford karavana,


koji je parkirao u slepoj ulici izme|u dva grada. Sastanak po-~etkom prole}a, koji su dogovorili na brzinu preko telefona,li~io je na intervju za posao. Ona u zimskom kompletu od tvidakupqenom u Bostonu, on u odelu za posao. Nije se raspitivao zadetaqe. Pomenula je instruktora skijawa u Vermontu, instruk-tora rowewa na Karibima – mi{i}ave, bezbri`ne, mlade lovcena ène. Nije rekla da je spavala sa wihovim kom{ijama, ali jeon zami{qao neke od wih, i tako mu se srce skorilo pre nego{to je wihova veza i po~ela. Sada je wegova du`nost bila da spa-va s wom. Bila je to neka vrsta trke, u kojoj je on bio u opasnomzaostatku. Svaki mu{karac s kojim je spavala bio je i daqe u woj,kao neka vrsta investicije koja donosi kamate, dok ju je on ~ednooboàvao iz daleka. Deli} onoga {to joj je Frenk poklonio bilaje wena povi{ena vrednost koju joj je pripisala wegova nevinost.I po{to je bila tako iskusna, nikada nisu mogli da postanu pot-puno jednaki. Dolaze}i kod wega, izlagala se istim rizicimakao i on, rizicima da ih otkriju i da joj bude rasturena porodica,ali on je wen brak smatrao ve} toliko upropa{tenim da nije biovredan àqewa, dok se wegov poboq{ao zbog wegove izdaje. We-gova èna i deca bili su divni u svojoj rawivosti. Vra}aju}i imse, mokar i zadihan od greha, gotovo je plakao nad wihovim slat-kim neznawem. Pa ipak, nije mogao da prestane. Navu~en na Megii bezbri`nost wihove veze, navodio ju je na zlo, sve dok nije do-{lo vreme da se wihove sudbine razi|u. Sama je rekla: “Pali{se na mene, Frenk.”

Pomislio je da je mo`da mislila samo na wegovo energi~-no vo|ewe qubavi. Leàli su mokri u wenom sun~anom krevetusa pogledom na mawe`, a ona, ispod wega, dvaput znojavija. Po~e-li su da se sastaju po~etkom aprila, a otkrili su ih i prekinulisu sa vi|awem pre po~etka jeseni. Zapamtio ju je u haqinama odsvetlog pamuka, nasmejanu na zabavama okupanim letwom sve-tlo{}u, se}ao se osmeha koje mu je tajno upu}ivala. Iako je onabila topla prema En, wegovoj èni, a on srda~an sa Semom, we-nim muèm, ~ak je i tu vladala nejednakost. Izgledalo je kao daona zaista voli En, i, kada bi bila sa Frenkom, naglas bi se pi-tala kako je mogao ~ak i da pomisli da ostavi tako divnu supru-gu. Svaki sastanak, sa druge strane, poja~avao je wegov utisak daSem, velik, crven u licu, te{ke, pognute glave sa izrazom neu-mesne i kratkovide pretwe, nije bio vredan, i da je weno ostaja-we u braku bio znak slabosti, krotko pristajawe na svakodnevnudozu otrova.


“Ima{ li ne{to boqe da mi ponudi{?” suprotstavila muse jednom Megi i, stiskaju}i usne, odlu~ila da presko~i prepre-ku. U tom trenutku, wene su o~i bile krupne, kao u deteta.

Osetio je napetost, kao da se smawuje, i tiho odgovorio:“Zna{ da bih voleo da ti budem mu`. Da ve} nisam ne~iji.”

“Lepi zatvorenik”, rekla je i, kao da joj je odjednom posta-lo dosadno, prestala da zuri u wega. “Zaista mislim da bi treba-lo da prestanemo da se vi|amo.”

“O, moj Boè, ne. Umre}u.”“Pa, nervira{ me. Ne pona{a{ se zrelo. Gospodin, nakon

{to se zabavi sa svojom damom, odlazi.”Mrzeo je kada je svoje ve}e seksualno iskustvo zloupotre-

bqavala protiv wega. Hteo je da u~i, ali ne da bude podu~avan.“Je l’ bi se Sem tako poneo?”

“Sem nije tako lo{ kao {to misli{“, rekla je nespretnopoku{avaju}i da sakrije suze koje su joj odjednom navrle na o~izbog druga~ije slike koju je sada, u ovoj neizvesnoj situaciji, do-bila o wihovim zategnutim odnosima.

“Dobar je u krevetu”, promrmqao je Frenk. Mrzeo ih jeoboje. U krevetu, ba{ u ovom krevetu, sa pogledom na sre|enu ko-wu{nicu i ogra|en pa{wak.

Ignorisala je qubomorno propitivawe. Rekla je zami-{qeno: “On ima ose}aj za mene koji nije potpuno besmislen. Nasvoj grub na~in, on poseduje manire.”

“A ja ne?”“Frenk”, uzviknula je razdraèno i daqe sa suzama u o~i-

ma. “Za{to sve uvek mora da se vrti oko tebe?”

“Zato {to sam zahvaqu}i tebi po~eo da volim sebe”, mogaoje da odgovori. Bilo je puno stvari koje je mogao da joj kaè, prenego {to su odjednom morali da prekinu komunikaciju, pre nego{to je Sem upao unutra besan kao bik i zapretio advokatom, aEn, povre|enog ponosa, po~ela da uzmi~e. Frenk je shvatio da jeMegin neprijateq zato {to nije uspeo da joj postane mu`.

Tokom ledene zime i hladnog prole}a, pre nego {to su seon i wegova porodica doselili iz onog mesta u ovo, udaqeno{est miqa, dugo je trajao period tokom kojeg su svi i daqe bora-vili jedni pored drugih. Sem se odselio ~ak u drugo mesto, uda-qeno tri miqe, gde je iznajmqivao stan za samce, ali ne tolikodaleko da bi umakao brojnim zajedni~kim poznanicima i wiho-vom saose}awu. Uz dosta sva|e i me|usobnih optu`bi, Frenk i


En su se pomirili tako {to su obnovili sada ve} sme{no otrca-ne ven~ane zavete. Megi je bila sama u svojoj velikoj ku}i sa dvo-je dece, osmogodi{wom devoj~icom i {estogodi{wim de~akom.Wihovi biv{i zajedni~ki prijateqi morali su da biraju izme|utih eksplozivnih elemenata i na kraju su glasali za par koji jeostao zajedno. Sem, iako se wegovo lice ~inilo crvenije negoikad, a o~i spojene kao da ga je neko isprebijao, pravio se kao daje voqan da boravi u istoj prostoriji sa Frenkom, pa ~ak i darazmeni par usiqeno u~tivih re~i. Me|utim, En je jednom pri-likom pobegla iz istorijsko-dru{tvenog zdawa gde se odràvaogodi{wi Boì}ni koncert, na koji se Megi usudila da do|e. Me-gi se pojavila kasnije od svih, u zelenoj bluzi sa sjajnim {qoki-cama i dugim rukavima i u dugoj sukwi od somota boje skerleta.Frenk se nasmejao zbog wene drske ode}e, a En je vrisnula i brzoistr~ala iz sobe, pravo du` hodnika ukra{enog starim dagero-tipijama, prema ulaznim vratima, slavnim po svojim jednostav-nim dekoracijama iz doba federacije i finim olovnim vitra-òm iznad wih. Frenk je potr~ao za wom, po hladno}i, nose}iwihove kapute na ruci, i rekao joj: “Ovo je bilo okrutno.”

“Ne toliko koliko wen poku{aj da mi ukrade muà.”“Nije to poku{avala.”“A {ta je poku{avala? Jebawe radi duhovnog uzdizawa?”“En, molim te. Qudi nas gledaju sa prozora.” Me|utim, sa

visokih prozora na trotoar pokriven snegom dopirali su samozvuci pesme “Stari kraq Venceslav”. Uostalom grad je video igore sva|e od wihove, na primer, {izmu unitaristi~ko-kongre-gacionisti~ke crkve 20-tih godina XIX veka. “Obuci kaput”, re-kao joj je hladno i poveo za ruku prema parkiranom karavanu u ko-jem mu je Megi sve~ano saop{tila da je bila prava kurva. Wihovaunutra{nost je sada bila ~ista i mirisala je na mrvice de~ijihslatki{a i prosute milk{ejkove. Wihov brak se zapravo poboq-{ao zahvaquju}i prequbi: En je bila impresionirana {to je onosvojio senzacionalnu Megi, a Frenka je podsticao plamen qu-bomore wegove hladne ène. Kao da je Megi, ucveqena i odba~e-na, bila nagrada koju su zajedni~kim snagama dovukli ku}i.

“Mi poku{avamo da odemo iz grada, trgovci nekretninamanam izlaze na u{i”, govorila je En sa komi~nom ̀ estinom. “Pro-kleta bila ako izvadim decu iz {kole pre nego {to se u maju za-vr{i nastava. Srca su im ionako ve} slomqewa jer se selimo.”Kako je u kolima postajalo sve toplije, kiseli miris milk{ejkaje nestajao. Kotrqali su se po neravnim ulicama starog grada i


ona se povukla: “Izvini. Nije trebalo to da uradim. Ali, poslesvih tih nedeqa i nedeqa pri~awa o woj, ~im sam je videla uì-vo, spopalo me je to kako si je vi|ao... kako si znao svaki wen... aona, u stvari, izgleda sjajno u toj grotesknoj ode}i.” En je nasta-vqala daqe. “Bleda i nervozna, bar je izgubila nekoliko kilo-grama. Volela bih da i ja mogu da kaèm isto.”

Ispruìo je ruku i preko debelog zimskog kaputa stisnuowenu debelu butinu. “Razli~iti stilovi”, rekao je, hvali{u}i seneiskreno. Wemu se ~inilo da su bili ujediweni u divqewu pre-ma Megi, kao dva molioca koja se klawaju pred prirodnom stihi-jom. Iako je zbliàvawe na takvoj osnovi bilo osu|eno na pro-past, za trenutak je me|u wima stvorilo konspirativnu bli-skost. U me|uvremenu, Megi je izbrisana sa spiskova za zabave.Dnevne du`nosti obavqala je u veli~anstvenoj samo}i, a pose}i-valo ju je svega nekoliko èna gladnih tra~eva i neki ~udak kojije vrebao priliku. Frenk je bio rastrzan izme|u prihvatawa Me-ginog izbegavawa – wene mo}i nad wim, wene veli~ine u wegovimo~ima, wenog neostavqawa prostora za àqewe – i neostvariveèqe da ponovo budu zajedno, da joj kaè re~i koje bi ih izdigleiznad svega toga i ponovo spojile u krevetu. Mnogo iskusnija odwega, ona je znala da takve re~i ne postoje. Nekoliko meseci po-sle Boì}nog koncerta, gradski oci su finansirali lov na us-kr{we jaje na kosoj parceli, s ove strane grobqa. [etaju}i ukrug, dok su roditeqi jurili za uzbu|enom decom koja su se rastr-~ala po blatwavoj braon travi, on je udesio da {eta pored Megi.Nosila je obi~an prole}eni komplet od tvida. Pogledala ga jenezainteresovano i rekla mu, kao da je re~i izvukla iz nekogskladi{ta: “Tvoja èna mi je uni{tila dru{tveni ìvot. I mo-joj deci. Sem je besan.”

Bedna i neobi~na àlba ~inila mu se neverovatno neva-`nom za wih i wihovu qubav. Uzbu|en, Frenk joj je rekao: “En nepravi planove. Pu{ta da se stvari doga|aju.” Kao da su se posle~itave te ti{ine koja je vladala me|u wima na{li da bi raspra-vqali o karakteru wegove ène. Megi mu je okrenula le|a. Sitodbacivawa, divio se {irini wenih ramena i wenoj rasko{nojkosi, wenoj elegantnoj i sjajnoj frizuri za sve~ane prilike.

Turista koji putuje kroz Novu Englesku moè da stekneutisak kako sva mesta li~e jedno na drugo: beli toraw, zeleni pa-{waci, ìvi mali centri. Me|utim, ta se mesta znatno razliku-ju u ekonomskom i duhovnom pogledu, a wihovi gra|ani znaju ko su


i {ta su. Frenk i En su se posle {est meseci borbe sa trgovcimanekretnina preselili u grad gde su imawa bila ogra|ena zidovi-ma, ìvim ogradama i tablama s natpisom “Zabrawen prolaz”.Prijateqi koje su polako sticali bili su uglavnom stariji odwih, ve}ina ili u udovi{tvu ili u penziji. Sve je bilo sre|eno –ìvoti, letwe ku}e su adaptirali za zimu, zemqi{te je odràva-la slu`ba za ko{ewe travwaka. Grad iz kojeg su se iselili raz-vijao se polako: krivudave ulice koje su ugazili puritanci, gra-nice izme|u poseda obeleàvali su izgubqeni veliki kamenime|a{i i legendarno drve}e ~iji su pawevi bili ukoreweni ni u{ta. Mladi ku}evlasnici su se trudili da sami odràvaju ku}e,pa su do narednog leta ostavqali merdevine naslowene na krovtrema i dve strane ku}e neofarbane. ̂ opori dece su se igrali podvori{tima; subotom popodne neko je stalno odlazio i dolaziona tenis ili ragbi, {to se na kraju zavr{avalo odlaskom na pi-}e, a potom bi svi ùrili ku}i da se istu{iraju i obriju za ve-~erwu zabavu. @iveli ste u tu|im ku}ama koliko god ste mogli;biti svoj ~ovek izazivalo je bol, neizbe`nu sumwu koja nepre-stano podbada da se sre}a krije negde drugde. Odbaciv{i bebisi-terku ku}i i vra}aju}i se nazad, Frenk je prolazio pored ku}a umraku u kojima su muèvi koje je poznavao leàli u krevetima,glavama okrenutim prema glavama koje mrmqaju, sa ̀ enama za ko-jima je ùdeo.

Pre promiskuitetnog prijateqstva, pre konfuzne ku}negungule, pojavila se Megi, na zabavama bi svojim kukom dodiri-vala wegov, dok su stajali jedno pored drugog na travwaku za zau-zetim {ankom prekrivenim lanenim stolwakom, ili uzvikivalanesvesno, gotovo glasom devoj~ice: “Oh, ne idite!” kada bi on iEn kona~no ustali da krenu ku}i sa ve~erwe zabave ~iji su doma-}ini bili ona i Sem. A kada bi na nekoj zabavi u predgra|u, pri-re|enoj u dobrotvorne svrhe ta~no utvr|enog datuma, do{ao redna wega da ple{e sa Megi, oni bi se priqubili onoliko blizukoliko je koli~ina alkohola to dozvoqavala, i na kraju se s wimrukovala o{trim, strogim, prili~no treznim stiskom. Trebaloje da weni signali budu dosta vidqivi da bi probili maglu wego-ve stidqivosti i bra~ne inertnosti, a ona je bila dovoqno isku-sna da zna da }e on, kada se ve} zapali, dugo plamteti od strasti.

Gledaju}i unazad, weno inicirawe je bilo ne`no i strpqi-vo. Sastajali su se uglavnom u wenoj ku}i, po{to je Sem radio uBostonu, a En nije imala posao. Frenk se se}ao, idu}i od stalkasa kondomima do lekova protiv alergije, kako je kolski put do


wene ku}e, na kraju grada, pored farme kowa i {tala, bio sakri-ven iza drvene ograde od visokog koqa i izxikqalog jorgovana.Sem je ponavqao kako }e pomeriti ogradu i sase}i jorgovan, alitog leta to nije u~inio. Pribliàvaju}i se, Frenk je morao dauspori zbog o{tre krivine na putu; bio je to opasan trenutak ka-da bi neko sa puta mogao da prepozna wegova kola, deca nekih wi-hovih prijateqa koja su i{la na ~asove jahawa, i on bi, zadràva-ju}i dah, polusakriven iza velikih, visokih jorgovana, preko{qunka koji pr{ti klizio u garaù. Megi bi mu podigla vratagaraè, {to je zahtevalo dosta snage u to doba kada nije bilo da-qinskih upravqa~a. êkala bi ga iza vrata koja su iz garaè vo-dila u kuhiwu, u kupa}em kostimu ili jo{ oskudnije odevena.Wegove o~i bi se jo{ prilago|avale sun~evoj svetlosti. Sko~i-la bi mu u naru~je drhte}i kao dugo {tene glatke dlake. Buqio jeu lekove protiv gripa, Sudafed i Contac, i stresao se ~itavim te-lom zbog glupe ozloje|enosti da je sve to izgubio.

Na kraju, po{to je nasumice kupio par stvari kako bi sena~inom pla}awa osigurao, odvaìo se da napusti apoteku. Po-gledao je niz ulicu i laknulo mu je kada na ledenicama radwi ni-je video crveni odsjaj. Srce mu je lupalo kao da ga juri neprija-teq, oti{ao je do kola i vratio se ku}i. Bila je to dobro gra|enai prostrana ku}a, kutija za sve vremenske prilike, na dva jutrazemqe. Osnovu je maskiralo `buwe posa|eno ba{ kada su se use-lili, sada izraslo, stepenice od cigli i predwi prozori. U ku-hiwi je En, u svom ùtomrkom kaputu, vadila namirnice iz kesai stavqala ih u friìder. Kada se okrenula, lice joj je bilo is-krivqeno, ispuweno oprezom i sumwom. “Videla sam jednog tvogstarog prijateqa u radwi Stop & Shop.” Ogromni svetli super-market bio je deo tr`nog centra koji se gradio u ovoj zemqi far-mera, koja se polako razvija, izme|u dva mesta, onog iz kojeg su seodselili i ovog u kojem su ìveli.

“Koga?” pitao je, iako je na osnovu wenog neobi~no ìvah-nog izraza lica ve} znao koga.

“Megi Linsford. Ili kako se ve} sada preziva.” Megi jeposle razvoda od Sema uzela svoje devoja~ko prezime, a En se ni-kada nije potrudila da ga zapamti.

“êjs”, rekao je Frenk. “Osim ako se nije ponovo udala.”“Ne bi ona tako ne{to tebi priredila. [ta je to u torbi

koju drì{?”“Brija~i. Sudafed. I uzeo sam ti jednu od onih miri{qavih

francuskih kupki koje voli{. Pi{e Dorlotez-vous.”


“Zlatan si i blesav. Imam ih gomilu. Zar ni{ta ne èli{da ~uje{ o Megi?”

“Naravno da èlim.”“Bila je sa nekim ~ovekom, predstavila ga je, na svoj qupki

na~in, sa ’moj prijateq’. Podsetio me je na Sema, velik, crven ulicu i briàn.”

“Dobro.”“Frenk, ne gledaj na to tako gadqivo. Razmi{qa{ dvadeset

pet godina unazad.”“Ma ne, razmi{qao sam o ’bri`nom’. Pretpostavqam da je

bio. Da li je bila prijatna?”“Oh, prequbazna. Ona se meni uvek dopadala, naravno, dok

ti nisi stao izme|u nas. I ja woj, zar ne?”Razmi{qao je. Na vrhuncu wihovih prequba, wihove su-

pruge su pod wima izgledale male i pateti~ne, kao poqski mi{e-vi ispod jastreba, prakti~no premale da bi se o wima raspravqa-lo. “Naravno”, rekao je, “ona ti se mnogo divila. Nije mogla darazume {ta sam video u woj.”

“Ne budi sarkasti~an, Frenk. Nimalo nisi zabavan. Done-la sam ti ove slatki{e, a ti izgleda{ kao da ima{ zatvor.”

“O ~emu ste vas dve prequbazno razgovarale?”“O zimi. Hrani. Izgradwi tr`nog centra. Izgleda da gra-

de jo{ jedan, tamo na zemqi{tu gde su bile stare staje, pored ku-}e gde je ìvela sa Semom. @alila se {to u ~itavoj radwi nigdene moè da na|e bra{no bez glutena i keks sa niskim procentommasno}e. Mo`da poku{ava da pomogne svom debelom prijatequda oslabi. Ja sam joj rekla da imamo novu prodavnicu zdrave hra-ne, tek otvorenu ovde, i {armantnu devojku punu ideala kojoj svipomaèmo da razvije posao. Rekla je da }e odmah da se odveze ta-mo. ûdno mi je {to je nisi video, ako si bio u apoteci.”

Video je da mora da se ispovedi; nije bilo {anse da pobegneènskoj intuiciji. “Video sam je. Video sam tu hrpu crvene kosedole kod po{te, i zabio sam se u apoteku da ne bih pri~ao s wom.”

“Dragi Frenk, opet se pona{a{ blesavo. Sigurna sam da bibila samo prijatna i ni{ta vi{e.”

“Nije mi se dopao izgled tipa s kojim je bila.”“Da je bila sama, da li bi oti{ao do we?”“Sumwam.”En je stavila posledwi paket u friìder i zatvorila vra-

ta, dovoqno jako da magnet u obliku ananasa padne na pod. Nije gapodigla. “Tvoje neobi~no pona{awe ne obe}ava ni{ta dobro.”


Neverstvo, razmi{qao je, u po~etku razbukta erotskustrast izme|u dvoje qudi, ali je na kraju smawi i uni{ti. Kaodroga koja intenzivira ose}awa, a uni{tava }elije. Rekao je En:“Nisam osetio ni{ta. Osetio sam se odba~enim.”

“Kaza}u ti samo ’Hrpa crvene kose’. Ovih dana je farba uneverovatnu boju.”

“Uvek si govorila da je farba.”“Pa uvek ju je i farbala. Sada pogotovo.”“Ne mislim tako. Ne Megi.”“Oh, jadni~ak, pa wena kosa bi bila seda kao tvoja i moja

kada je ne bi farbala. Izgledala je jeftino, jeftino i kurvin-ski, a to je ne{to {to, iskreno govore}i, nisam mogla da kaèmranije. Pametno si uradio {to je nisi video izbliza.”

“Ku~ko. Poznajem Meginu kosu boqe od tebe.” En se sledi-la, nije mogla da zakqu~i na osnovu wegovog izraza da li }e pri-}i i udariti je ili ne. Ali bila je na sigurnom. On je ~ak nije nivideo. Video je ̀ enu koja gola ide prema wemu preko tepiha i{a-ranog sun~evim zracima i koju }e, dok god je bude voleo, moratida mrzi.

Preveo s engleskogPredrag Mir~eti}


Mom~ilo Nastasijevi}: Gorwi Milanovac od Te{ine ku}e, 1924.

Robert Olen Batler

GOSPODIN GRIN*

Katolkiwa sam, k}erka roditeqa katoli~ke veroispove-sti, i ne verujem u oboàvawe predaka, prevashodno ne onih kojisu poprimili obli~je papagaja. Roditeqi moga oca preminuli sudok je bio veoma mlad, te je postao katolik u siroti{tu kojim suupravqale opatice u Hanoju. Majka moje majke bila je katolki-wa, a wen otac nije bio katolik, ve} je, poput mnogih Vijetnama-ca, verovao u Konfu~ijevo u~ewe o precima. Se}am se kako me jeuzeo za ruku dok su moji roditeqi i baka sedeli pod drvetom ba-nane u dvori{tu, i kako je rekao: “Hajde da razgovaramo sa gospo-dinom Grinom.” Uveo me je u ku}u i kaìprstom dodirnuo svojeusne da bi mi ukazao da je re~ o tajni. Gospodin Grin je bio dedinpapagaj i volela sam da razgovaram sa wim, ali deda i ja smo samopro{li pored wegovog stalka u dnevnoj sobi. Gospodin Grin jerekao: “Dobar dan, dobri gospodine”, a mi mu nismo odgovorili.

Deda me je odveo u zadwi deo ku}e, u odaju za koju je moja maj-ka govorila da je tajna, i iz koje me je isterala kada sam jednomprilikom poku{ala da u wu zavirim. Imala je zavesu od perli naulazu, kroz koju smo pro{li, a perle su za{u{tale poput visoketrave. Odaja je bila tamna, osvetqena sve}ama, i mirisala je natamjan, a deda me je postavio pred mali oltar oki}en cve}em, gdese nalazila posuda sa tamjanom koja se pu{ila pored dva mesin-gana sve}waka, izme|u kojih je stajala fotografija ~oveka sa ki-


* U zavisnosti od konteksta, re~ green na engleskom jeziku moè da zna~i: zelen,nezreo, sirov. – prim. prev.

neskim mandarinskim {e{irom. “Ovo je moj otac”, rekao je, gla-vom mi pokazuju}i fotografiju. “On ovde ̀ ivi.” Potom mi je pu-stio ruku i dodirnuo mi rame. “Pomoli se za moga oca.” Lice ~o-veka sa fotografije bilo je donekle okrenuto u stranu i blagose sme{ilo, kao da mi je postavio neko pitawe i da sada i{~eku-je zadovoqavaju}i odgovor. Kleknula sam pred oltarom, kao {tosam kle~ala na misi, i o~itala jedinu molitvu koju sam znala na-pamet, O~ena{.

Ali, dok sam se molila, bila sam svesna dedinog prisustva.âk sam ga kri{om posmatrala dok je prilazio vratima, razdva-jao perle i gledao ka predwem delu ku}e. Potom se vratio i staopokraj mene, a ja sam dovr{ila molitvu, oslu{kuju}i perle kako{u{te i lagano se sti{avaju iza nas. Kad sam naglas izgovorila“Amin”, deda je kleknuo pokraj mene, nagnuo se i pro{aputao:“Tvoj otac ~ini uàsnu stvar. Ukoliko je prinu|en da bude kato-lik, to je jedna strana stvari. Ali on je napustio duhove svojihpredaka i ostavio ih da ve~no lutaju u samo}i.” Bilo mi je te{koda poverujem da moj otac ~ini ne{to tako uàsno, a jo{ teè dapoverujem da moj deda, kao neko ko je jo{ stariji od moga oca, mo-è da gre{i.

Deda mi je objasnio {ta je svet duhova i za{to je du{amana{ih predaka i daqe potrebna qubav, pa`wa i odanost. Ukoli-ko im to pruìmo, oni }e u~estvovati u na{im ìvotima, blago-siqati nas i ~ak nas upozoravati na nesre}e kroz na{e snove.Ukoliko, pak, zapostavimo du{e svojih predaka, oni }e biti iz-gubqeni i usamqeni, i luta}e carstvom mrtvih, zate~eni u nima-lo boqem poloàju od ubijenog ratnika koji nesahrawen leì napirin~anom poqu, kao hrana le{inarima.

Kada mi je deda ispri~ao pri~u o pticama koje mrtvima ko-paju o~i i o mogu}nosti da i na{i preci, na{i najro|eniji, istotako pate ukoliko ih zanemarimo, rekla sam mu: “Ne brini se, de-ko, uvek }u se moliti za tebe i prinositi ti darove, i pored toga{to sam katolkiwa.”

Mislila sam da }e ovo odobrovoqiti moga dedu, ali on jesamo o{tro odmahnuo glavom, kao da je qut na mene, i rekao: “Tonije mogu}no.”

“Ja bih mogla”, rekla sam.Onda me je pogledao i pretpostavqam da je shvatio da je

grubo govorio. Neznatno je nagnuo glavu i blago se osmehnuo –ba{ kao wegov otac na fotografiji – ali ono {to je izgovorionije bilo sme{no. “Ti si devoj~ica”, rekao je. “Zbog toga nije mo-


gu}no da sama to radi{. Samo mu{ki potomak moè da nadzireoboàvawe predaka.”

Osetila sam ne{to ~udnovato u sebi, neku odbojnost, kaoda sam bosonoga zgazila puà gola}a. Ali, kako moè{ da ose-ti{ odbojnost prema sopstvenom telu? Stoga sam briznula upla~. Deka me je potap{ao po glavi, poqubio me i rekao da je sveu redu, iako za mene nije bilo. @elela sam da za{titim dedinudu{u, ali to nije bilo u mojoj mo}i. Bila sam devoj~ica. Zajednosmo sa~ekali pred oltarom, i kada sam prestala da pla~em, vra-tili smo se u dnevnu sobu, a deda se poklonio svome papagaju i re-kao: “Dobar dan, dobri gospodine” i gospodin Grin mu je odgovo-rio: “Dobar dan, dobri gospodine”, a ja toga dana nisam htela darazgovaram sa papagajem, uprkos tome {to sam ga volela, jer je onbio mu{ko, a ja nisam.

Ovo se dogodilo u na{em gradu, koji se nalazio na obaliCrvene reke, ju`no od Hanoja. Nedugo potom, napustili smo tajgrad. Tada sam imala sedam godina i se}am se da sam slu{ala dedukako se prepire sa mojim roditeqima. Spavala sam na prostirciu zadwem delu ku}e, probudila se i za~ula wihove glasove i dedukako govori: “To nije mogu}no.” Te re~i su me prestravile, a on-da sam na~uqila u{i i shvatila da raspravqaju o putu na koji jetrebalo da po|emo. Svi su bili veoma upla{eni i uzbu|eni.Mnoge porodice iz na{eg gradi}a nameravale su da odu. âk suskinule zvono sa crkvenog torwa da bi ga ponele sa sobom. Svismo mi bili katolici. Ali moj deda nije brinuo katoli~ke bri-ge. Brinuo se za duhove svojih predaka. Oni su se ovde rodili, ov-de su umrli i ovde bili sahraweni. Strahovao je da oni ne}e kre-nuti na put. “I {ta }e onda da bude?”, jadikovao je. Zatim je govo-rio o qudima sa juga i o tome kako }e nas omrznuti zato {to do-lazimo sa severa. “I {ta }e onda da bude?”, upitao je.

I gospodin Grin isto tvrdi. “I {ta }e onda da bude?” – uz-vikivao je hiqadu puta, deset hiqada puta, u proteklih {esnaestgodina. Papagaji mogu da ìve i stotinu godina. Premda nisammogla da za{titim du{u pokojnog dede, mogla sam da se staram owegovom papagaju. Kada je deka preminuo u Sajgonu 1972. godine,postarao se da gospodin Grin pripadne meni. Imala sam tadadvadeset i ~etiri godine, tek sam se bila udala i jo{ uvek sam vo-lela gospodina Grina. êsto mi je sedeo na ramenu i grickao vrhmoga uha svojim kqunom, kojim bi mogao da smrvi i najtv|u{koqku, ali je moje uho uvek drào sa najve}om ne`no{}u i do-dirivao ga jezikom.


Povela sam gospodina Grina sa sobom u Sjediwene Dràve,pa on ovde, u Wu Orleansu, tokom dugih letwih dana i toplihprole}a i jeseni, pa ~ak i tokom mnogobrojnih blagih zimskihdana, sedi na mom zaklowenom zadwem tremu, nedaleko od vrata,i govori glasom moga dede. Kada poèli da mi sedne na rame i dasa mnom ide u gradsku ba{tu, pita me: “I {ta }e onda da bude?”, akada mu izjutra pri|em, kaè mi: “Dobar dan, dobri gospodine.”

Voli me: ja sam jedina osoba koja moè da mu se pribliì, ada on ne poku{a da prolije krv. Ali, voleo je on i moga dedu premene, te se pokatkad ~ini da u sebi nosi wegov duh i wegovo zna-we. Gospodin Grin sedi na na mom ramenu, primi~e se mome licui ponavqa re~i koje je ~uo od moga supruga i dece. Moja deca gau~e da izgovara i neke engleske re~i. On sve te re~i izgovara,ali ih nimalo ne ose}a. No zato vijetnamske re~i moga dede u we-govim ustima zvu~e mo}no, kao da se u wemu nalazi neko veomasnaàn. I kada god gospodin Grin progovori glasom moga deke,wegove o~i se neprestano {ire i skupqaju, ~ime papagaji izra-àvaju svoju radost. Ju~e sam poku{ala da mu dam kapi koje mu jeprepisao veterinar, ali gospodin Grin je rekao: “To nije mogu}-no”. Uprkos tome {to je bolestan, wegove o~i su govorile koli-ko je zadovoqan {to mi prkosi.

Kada smo se naposletku svi preselili u Sajgon, moj deda jeotkrio pti~ju pijacu u Ulici Ham Nghi, kuda me je pokatkad vo-dio. Na toj uli~noj pijaci bilo je, naime, svakojakih ìvotiwa:pasa, majmuna, ze~eva, korwa~a, pa ~ak i divqih ma~aka. Ali kadagod bi me uzeo za ruku i rekao mi: “Hajde, malena”, i kada bismoi{li niz Ulicu Tran Hung \ao, gde se nalazila na{a ku}a, i do-lazili u Ham Nghi, uvek bi me vodio da vidim ptice.

Kanarinci su bili miqenici svih posetilaca pijace, a mojdeda je sa wima pevao. Svi kanarinci bi doskakutali do dela kave-za koji je mome deki bio najbliì, a on bi zvi`dao, mrmqao, pa ~aki pevu{io pesme sa severa, ali veoma tiho, tako da su samo pticemogle da ga ~uju. Nije ̀ eleo da Sajgonci shvate da je do{qak sa se-vera. I svi kanarinci su otvarali kqunove i punili zrak svojimcvrkutom, dok su im se grla nabirala i nadimala, a ja sam posma-trala dedino grlo da bih videla da li se mrda isto kao i pti~ija.Nimalo se nije mrdalo. Koà na wegovom vratu bila je mlitava, ikad god bih ga posmatrala kako op~iwava ptice, nikada ne bihuo~avala da mu se grkqan pomera, kao da nije istinski stvarao tezvuke. Svi qudi su se smejali kada bi uo~ili {ta ume da uradi i go-vorili bi da je moj deda ~arobwak, a on bi ih ignorisao.


înilo se da su mu kanarinci omiqene ptice na pijaciHam Nghi, iako je i sa ostalima provodio vreme. One tamnomo-dre – svrake i kosovi – uvek su pevale same za sebe, naro~ito ko-sovi naranxastih kqunova. Moj deka im je prilazio, a oni su }u-}orili me|u sobom, zbog ~ega se mr{tio na wih, kao da su budalejer se zadovoqavaju iskqu~ivo vlastitim dru{tvom. Nije im biopotreban on da bi podstakao wihovo pevawe. Gun|ao je: “Vi steobi~na gomila babuskera!”, te smo prilazili tihim golubovimakrupnih o~iju, sa kojima je deka gugutao i govorio im koliko sulepi. Zatim smo posmatrali tetrebice kako po patosu svojih ka-veza kqucaju poput koko{aka i `dralove ~iji su se predivnivratovi savijali i istezali.

Pose}ivali smo sve ptice i moj deda ih je voleo. Kada smoprvi put oti{li na pijacu Ham Nghi, neposletku smo se zateklikod kaveza prepunih vrabaca. On se sagnuo da oslu{ne wihovcvrkut, a ja sam zavolela ove ptice. Bile su malene, svetlih o~i-ju, i uprkos tome {to ih je bilo previ{e, vazda su se kretale, ska-kutale, lepr{ale i {epurile se poput mojih ta{tih prijateqa.Premda sam bila mirna devoj~ica, i ja sam se katkad ogledala uogledalu, doterivala se i pu}ila, i ~ak sam se trudila da se udru{tvu pomalo razlikujem od ostalih devoj~ica.

Iznenadila sam se i obradovala toga prvog dana kada je mojdeda mahnuo prodavcu ptica i po~eo da upire prstom u vrapce, ikada ih je trgovac jednog po jednog vadio iz kaveza i stavqao ukartonsku kutiju. Moj deda je kupio dvanaest ptica koje nisu le-tele dok su bile u kutiji. “Za{to ne lete?”, upitala sam.

“Krila su im potkresana”, odgovorio mi je deda.To mi nije zasmetalo. Bilo je o~ito da nisu trpele nikakav

bol i da su jo{ uvek mogle da skaku}u, a da nikada ne}e odletetiod mene. âk mi ni kavez ne}e biti potreban za moje malene ta-{te drugare.

Uverena sam da je deda znao o ~emu razmi{qam. A ipak mini{ta nije rekao. Kada smo stigli ku}i, dao mi je kutiju i rekaoda ptice pokaèm majci. Na{la sam je na stepeni{tu iza ku}ekako secka povr}e. Pokazala sam joj kutiju, a ona je rekla da je de-da divan. Spustila je kutiju i rekla mi da ostanem s wom jer bihmogla da joj pomognem. û~nula sam pokraj we, sa~ekala malo, ioslu{kivala cvrkut vrabaca iz kutije.

Oduvek smo dràli koko{ke, patke i guske. Neke od wihkqucale su nedaleko od nas, ~ak i dok sam ~u~ala pored majke.Znala sam da se hranimo tim ̀ ivotiwama, ali mi je Ham Nghi, iz


nekog razloga, delovao kao sasvim druga~ije mesto, i ~inilo mise da bi vrapci mogli da sluè samo za pevawe i druèwe. Ali,naposletku je moja majka zavr{ila sa seckawem povr}a, posegnu-la za kutijom i izvukla iz we jednog vrapca, ~ije su se noìceklatile ispod wene pesnice, dok mu je glava virila kroz vrh. Po-gledala sam vrapca u lice i videla da je ̀ enka, a moja majka je re-kla: “Evo kako se to radi” i drugom rukom joj je {~epala glavu iuvrnula je.

Ne se}am se koliko mi je vremena trebalo da se na to pri-viknem. Ipak sam uvek nekuda odlazila kada bi moj deda prila-zio kavezu s vrapcima na pijaci Ham Nghi. Nije mi se dopadao iz-raz wegovog lica dok ih je kupovao. înilo mi se da je isti kaoizraz koji je imao dok je gugutao sa golubovima ili pevu{io sakanarincima. Mora biti da sam donela odluku da je sve to deo od-rastawa i stasavawa u ènu poput moje majke, jer ih je, na krajukrajeva, upravo ona ubijala. Nau~ila me je kako se to radi, a jasam èlela da budem ista kao ona, te sam uvrtala {ije vrabaca,~upala im perje, i mi smo ih pekli i jeli, a moj deda je posle obe-da duboko uzdisao i `mirkao od zadovoqstva.

Bilo je i papagaja na pijaci Ham Nghi. Svi su umnogome na-likovali na gospodina Grina. Bili su boje li{}a hlebnog drve-ta, sa malo ̀ ute na vratu. Deda je uvek birao po jednu pticu, podi-zao glavu prema woj, imitiraju}i wenu pozu, i govorio: “Zdravo”ili “Kako se zove{?” – ono {to nikada nije govorio gospodinuGrinu. Papagaji sa pijace Ham Nghi ni{ta mu nisu odgovarali,iako je jedan od wih jednom prilikom ispustio zvuk nalik onomkoji ispu{taju sirene ù}kastih i plavih taksija koji jure uli-cama. Ali nikada nisu izgovorili nijednu re~, pa se moj deda po-trudio da mi objasni da su ovi papagaji tek nedavno uhva}eni, teda nisu stigli da i{ta nau~e. Rekao je i da verovatno nisu pamet-ni kao gospodin Grin, ali da }e jednoga dana progovoriti. Nakon{to mi je ovo objasnio, nagnuo se ka meni, pokazao mi papagajakoji je trebio va{i ispod krila i rekao: “Ova ptica }e i daqebiti ìva i razgovara}e sa nekim kada ti postane{ starica, ikada umre{, i kada te sahrane.”

Sada imam ~etrdeset i jednu godinu. Svakoga dana odlazimu ba{tu na obali re~nog rukavca koji proti~e kroz ovo mesto na-zvano Versaj. Ono je deo Wu Orleansa, ali je udaqeno od centragrada i prepuno je vijetnamskih do{qaka sa severa. Moj deda ni-kada nije video Sjediwene Dràve. Ne znam {ta bi o wima mi-slio. Ali svakoga dana dolazim u ovu ba{tu, ~u~im na plodnoj ze-


mqi, nosim svoj slameni {e{ir i crne pantalone i uzgajam zele-nu salatu, blitvu, repu i nanu, dok moja stopala, koja su nekadabila veoma lepa, postaju hrapava. Ali, moja porodica voli povr-}e koje iznosim na trpezu.

Pokatkad i gospodin Grin dolazi sa mnom u ovu ba{tu. No-sim ga na ramenu, gde dugo sedi i ~esto podraàva kardinale io{tar odbijaju}i zvuk koji oni proizvode. A naposletku si|e smog ramena, sko~i na zemqu i gega se po ba{ti, i kada po~ne dagricka stabqiku neke biqke, ja mu podviknem: “To nije mogu}-no”, a on me pogleda kao da je qut, kao da sam se drznula da wegovesopstvene re~i, re~i koje su pripadale wemu i wegovom prvomgospodaru, upotrebim protiv wega. Stoga sa sobom uvek nosimgran~ice i bacam mu jednu da je gricka, tako da niko od nas ne mo-ra da popusti. Oduvek sam nastojala da sa~uvam wegovo dostojan-stvo. Stariji je od mene bar pedeset godina. Moj deda je imaoosamnaest godina kada je gospodina Grina svojeru~no uhvatio naputovawu sa ocem u planinske krajeve.

Gospodin Grin je, dakle, veoma star, a stari qudi pokatkadizgube ose}aj za stvari koje ih okruùju. Otuda nije nimalo ~ud-no {to je pre nekoliko nedeqa po~eo da ~upa svoje perje. Oti{lasam kod veterinara kada je to postalo o~igledno. Veliki deogrudi gospodina Grina bio je ogoqen, i nalazila sam perje ispodwegovog stalka, te sam ga jednog popodneva posmatrala kroz ku-hiwski prozor. Stajao je na svom stalku pokraj vrata zadweg tre-ma i i{~upao dvanaest pera iz svojih grudi, jedno po jedno, pri~emu je svako dotakao jezikom i bacio ga na pod. Iza{la sam natrem, a on se brecnuo na mene, kao da je radio ne{to intimno ikao da sam morala da znam da ga ne treba ometati. Sela sam natrem i on je prestao.

Odvela sam ga kod veterinara koji je rekao da papagaji po-katkad ~upaju perje zato {to im nedostaje odre|eni vitamin ilimineral. No ~e{}e je razlog u tome {to se ptica dosa|uje. Poku-{ala sam da ubedim sebe da je gospodin Grin zbog toga prestao da~upa perje ~im sam se pojavila na tremu. “Zanimajte ga ne~im”,rekao je lekar. Stoga sam gospodinu Grinu kupila novo drvo zapewawe, sa mnogo sveè kore za grickawe, i po~ela da provodimvi{e vremena sa wim. Vodila sam ga u ba{tu ~ak i kada nije tra-ìo da ide, i prenela na trem deo svojih {iva}ih obaveza, pa ~aki deo svog kulinarskog posla. I dok sam obavqala ove ku}ne po-slove, razgovarala sam sa wim. Bilo je to samo dokono ~avrqawe,ali se u wemu skrivalo obiqe re~i, te me je gospodin Grin ~esto


pomno posmatrao dok sam govorila, a ja sam mogla da se ~ujem ka-ko zvu~im dok brbqam kao kos.

Ipak sam ose}ala da treba ne{to da uradim za wega. Bio jestar i bolestan, i znala sam da ne{to moram da preduzmem. Momdedi je trebalo ~itavih {est meseci da umre, leào je na krevetuna spratu ku}e, a gospodin Grin je uvek stajao na stalku pokrajwega. Se}am se jednog zvona na prozoru koje je brujalo na vetru.Bilo je napravqeno od mesinga i nikada nisam dràla takvo zvo-no u svom domu, zato {to kada god ga ~ujem, za wim usledi jo{ je-dan zvuk, dubok i hrapav ka{aq moga dede. ̂ esto sam ga sa majkompose}ivala u wegovoj sobi, i jednom me je pozvao da se vratim doksmo se spremale da po|emo. Pri{la sam mu, a majka je iza{lakroz vrata, te sam mogla da je ~ujem kako brzo razgovara sa mojombakom. Deda me je pozvao da mu se pribliìm i po~eo je da se sa-vija u krevetu. Lice mu se gr~ilo od bola dok je to ~inio, ali jeistrpeo bol jer je hteo da mi saop{ti neku tajnu. Sasvim sam muse pribliìla. “ûje{ li ih kako razgovaraju?”, upitao me je.Glavom je pokazao u pravcu vrata i bilo je o~ito da misli na mo-ju majku i babu.

“Da”, odgovorila sam. Namr{tio se. “Kako glupavo zvu~e! Toro~u i nagva`daju.

Sve ̀ ene tako zvu~e. Ali ti ne ̀ eli{ da zvu~i{ kao ove glupaveèntura~e kad poraste{, zar ne?”

Nisam znala kako da odgovorim na wegovo pitawe. Silnosam èlela da budem kao moja majka i kada je moj deda ovo rekao,osetila sam kako se u meni budi odbojnost i kako mi suze nadiruna o~i. Ali, u tom trenutku majka me je pozvala, te nisam moralada odgovorim na dedino pitawe. Okrenula sam mu le|a i otr~alakroz sobu bez ijedne re~i. Ali, dok sam prilazila vratima, go-spodin Grin je rekao: “I {ta }e onda da bude?”, {to je zvu~alokao da je zapravo dovr{io dedinu misao. Ti }e{ da odraste{ i dapostane{ èna – i {ta }e onda da bude?

Moè biti da je zaista dovr{io dedinu misao. Papagaji suveoma pametni. Poglavito gospodin Grin. On zna mnogo vi{e odpukog ponavqawa dedinih re~i. Budisti veruju u selidbu du{a,ali pretpostavqam da nije mogu}no useliti se u bi}e koje je ve}ìvo. No, posle nekoliko dana ispuwenih qutitim pogledimagospodina Grina, dok sam na tremu ispredala pri~u koja je treba-lo da mu spase ìvot, on je po~eo da uzvikuje: “To nije mogu}no!”,{to je neprestano ponavqao sve dok nisam prestala da govorim.Mo`da bi mu neki mu{ki glas bio prihvatqiv, ali moj mu nije


bio, te je ponovo po~eo da ~upa svoje perje, ~ak i u mome prisu-stvu. Pri{la sam mu kad je po~eo to da radi i rekla: “To nije mo-gu}no”, a on me je ignorisao. Nije ~ak ni podigao glavu da me po-gleda, ve} je kidao svoje perje, pri ~emu je svako pero stvaraloblagi, praskavi zvuk dok se otkidalo. A narednog dana po~eo jeda ka{qe.

Dobro sam poznavala taj ka{aq. Ipak sam ga odvela kod ve-terinara koji je rekao ono {to sam o~ekivala da ~ujem – da ka-{aq nije pti~ji. Bio je to samo jedan od zvukova koje je imitirao.“Da li je neko u va{oj ku}i nedavno bio prehla|en ili imaogrip?”, upitao je lekar.

“Moj deda”, odgovorila sam.Tokom moje posledwe posete dedinoj sobi, on je po~eo da

ka{qe. Majka je oti{la kod wega, a on joj je rukom dao znak daode. Ona se povukla, a ja sam pri{la, u èqi da mu pomognem. Se-deo je uspravno, savio se i ka{aq je za{kripao duboko u wegovimgrudima, a onda je nastupila ti{ina. Pribliìla sam se, misle-}i da }e mu to zaista pomo}i, a moj deda je podigao glavu, i o~i sumu bile veoma tu`ne, te sam shvatila da je razo~aran. Moja bra}ajo{ nisu bila ro|ena i ja sam sti{avala svoj dah da bi ti{inapotrajala, ali onaj zvuk je izleteo iz wegovih grudi i ponovo is-punio sobu.

Jutros sam oti{la na zadwi trem, a gospodin Grin je ~upaoperje i nije me ni primetio, ~ak ni toliko da mi se naruga oslo-vqavaju}i me re~ju “gospodine”. Ispustio je jedno pero i po~eoda ~upa drugo ispod levog krila. Grudi su mu sada bile gole, a ko-à je izgledala podjednako mlitavo kao dedin vrat. Stala sam is-pred wega i ponudila mu ruku da mi sedne na rame. Ju~e je rekao:“To nije mogu}no”, a danas nije rekao ni{ta. Ispustio je pero,nagnuo se i sna`no me ujeo za ruku. Potekla mi je krv. Ali nisampomerila ruku i on me je posmatrao. O~i su mu bile mirne u svo-joj àlosti, {irom otvorene, kao da razmi{qa o svemu ovome.Ponovo sam mu pruìla ruku i shvatio je da nema izbora, te sepopeo na wu, ali mi nije seo na rame.

Ruku sam dràla visoko i izvela ga napoqe. Sunce jo{ ni-je bilo rasteralo maglu nad re~nim rukavcem i oti{la sam pra-vo u ba{tu. Stopala su mi bila bosa, poput de~jih, a zemqa je bi-la meka i vla`na, te sam ~u~nula, brzo posegnula za gospodinomGrinom, uhvatila ga za grudi, podigla i {~epala ga drugom ru-kom pre nego {to je mogao da mi se suprotstavi. Krila su mu bi-la prigwe~ena i bio je ve}i u mojim rukama nego {to sam ikada


zami{qala. Ali, vijetnamske ène su iskusne u ovim stvarimai gospodin Grin nije stigao ni da pisne kada sam ga poloìlana stranu, prigwe~ila kolenom, povukla ruke nagore i zavrnu-la mu {iju.

Molim se za du{u moga dede. Nimalo se ne qutim na wega.Pokatkad odlazim na misu tokom nedeqe. Versaj ima katoli~kucrkvu namewenu iskqu~ivo Vijetnamcima, pa se misa obavqa nana{em jeziku. Sedim u pozadini i posmatram deo u koji dolazesve starice. One se svakoga dana pri~e{}uju i zajedno sede, ode-vene u narodne no{we, s kosom povijenom u marame i uvijenom napotiqku. Pitam se da li }u naposletku i ja zavr{iti tamo, uodeqku za starice, na svakodnevnoj misi. Niko iz moje crkve ve-rovatno ne}e biti dugog veka kao papagaj. Ali, na{ spasiteq jeìveo samo trideset i tri godine, pa to mo`da i nije zna~ajno.Kada je Isus preminuo, uz wega su bile ène, dve Marije. Ni{tanisu mogle da u~ine za wega. Ali nisu mogli ni mu{karci, kojisu se svi do jednog razbeàli.

Prevela s engleskogSneàna Kalini}


Nastasijevi}eva ~lanska karta PEN-a, (vlasni{tvo Jasmine Petrovi})

Denis Xonson

POSAO

Sa svojom devojkom, sigurno najlep{om ènom koju samikada poznavao, proveo sam tri dana u “Holidej Inu” pod la`nimimenom, fiksaju}i se heroinom. Vodili smo qubav u krevetu, je-li {nicle u restoranu, fiksali se u klowi, povra}ali, plakali,optuìvali i prekliwali jedno drugo, opra{tali, zaricali se iuznosili jedno drugo na nebo.

Onda smo se posva|ali. Stajao sam ispred motela i stopi-rao, obu~en na brzinu, s jaknom na golo telo, a vetar mi je zvi-`dao kroz min|u{u. Stigao je autobus. Popeo sam se i seo na pla-sti~no sedi{te dok su se deli}i na{eg grada okretali na sta-klima prozora kao slike na poker aparatu.

Jednom, dok smo stajali i sva|ali se na uglu, udario sam jepesnicom u stomak. Presamitila se i briznula u pla~. Automo-bil pun mladi}a sa kolexa zaustavio se pored nas.

“Muka joj je”, rekao sam im. “Ne seri”, re~e jedan od wih. “Zavalio si je laktom pravo u

stomak.”“Jeste, jeste”, rekla je jecaju}i. Ne se}am se {ta sam im odgovorio. Se}am se usamqenosti

koja mi je stegla prvo plu}a, pa srce, a na kraju muda. Smestili suje pored sebe u kola i odvezli se.

Ali ona se vratila. Ovog jutra, posle sva|e, posle nekoliko blokova koje sam

presedeo u autobusu praznog, sprènog mozga, isko~io sam napo-qe i u{etao u “Vajn”.


U “Vajnu” je bilo tiho i hladno. Jedina mu{terija je bioVejn. Ruke su mu se tresle. Nije mogao da podigne ~a{u.

Spustio sam levu ruku na Vejnovo rame i desnom rukom,krutom i utrnulom od igle, prineo mu ~a{icu burbona usnama.

“[ta kaè{ na to da zaradi{ malo para?” upitao me je. “Upravo sam hteo da odem do ugla i odremam malo”, saop-

{tih mu. “Smislio sam”, re~e, “kako da zaradim neke pare.” “Pa {ta?” rekao sam. “Po|i sa mnom”, molio me je. “Ho}e{ da kaè{ da ti treba prevoz.”“Imam alat”, rekao je. “Sve {to nam treba je taj tvoj bedni

automobil da se wime odvezemo.”

U jednoj od ulica blizu mog stana prona{li smo moj “{e-vrolet” vredan {ezdeset dolara – s obzirom na cenu, najfinija inajboqa stvar koju sam ikada kupio. Dopadao mi se taj auto. Bioje od one vrste da wime moè{ udariti u telefonsku govornicui da se ni{ta ne dogodi.

Vejn je torbicu od jute sa alatom pa`qivo drào u krilu,dok smo se vozili iz grada ka mestu na kojem su poqa po~ela da sezbijaju u brda, a zatim spu{taju prema hladnoj reci nad kojom subdeli dobro}udni oblaci.

Sve ku}e na obali reke, desetak wih, bile su napu{tene.Ista kompanija ih je gradila, to je bilo o~ito, i onda ofarbalau ~etiri razli~ite boje. Prozori u prizemqu bili su bez staka-la. Pro{li smo pored wih i video sam da su podovi prekrivenimuqem. Jednom je bujica prejurila preko obale, uni{tavaju}isve. Ali sada je reka bila mirna i spora. Vrbe su dodirivale vo-du svojom kosom.

“Je l’ ovo pqa~ka?” pitao sam Vejna.“Ne moè{ pqa~kati zaboravqene, napu{tene ku}e”, re-

kao je, zgranut mojom glupo{}u. Nisam rekao ni{ta.“Gledaj na to kao na spasavawe”, rekao je. “Parkiraj kod

one, ta~no tamo.”Ku}a ispred koje smo stali izgledala je nekako jezivo. Po-

kucao sam.“Ne radi to”, rekao je Vejn. “Glupo je.”Muq koji je reka ostavila unutra lepio se za na{e noge.

Linija vode {arala je prizemqe skoro metar iznad poda. Prava,


skru}ena trava leàla je svuda okolo u sve`wevima, kao da ju jeneko rasprostro da se su{i.

Vejn je uzeo {ipku, a ja sam imao blistavi ~eki} sa plavomgumenom dr{kom. Uglavili smo alatke u pukotine u zidu i po~e-li da odvaqujemo malter. Ru{io se sa zvukom koji je podse}ao nastarca koji ka{qe. Kad god bismo na{li ìcu u beloj plasti~-noj izolaciji, i{~upali bismo je iz zida, izvukli napoqe i baci-li na gomilu. Zbog toga smo do{li. Nameravali smo da prodamobakrenu ìcu na otpadu.

Kad smo stigli do drugog sprata, ve} mi je bilo jasno da }e-mo ne{to i zaraditi. Ali postajao sam umoran. Bacio sam ~eki},oti{ao u kupatilo. Bio sam znojav i èdan. Naravno, vode nijebilo.

Vratio sam se do Vejna, u jednu od dve male spava}e sobe, ipo~eo da ska~em uokolo, vrtim se, udaram u zidove, razbijam mal-ter i pravim groznu buku, sve dok se ~eki} nije zaglavio. Vejn jeignorisao ovo divqawe.

Jedva sam do{ao do daha, i onda ga upitao: “Ko su bili vlasnici ovih ku}a, {ta misli{?” Prestao je s radom. “Ovo je moja ku}a.”“Stvarno?”“Bila je.”Istrgnuo je ̀ icu jednim dugim, mirnim pokretom, gestom pu-

nim nepomu}ene mr`we, i oslobodiv{i je iz zida bacio je na pod.Posle nekih sat vremena rada urolali smo velike hrpe ̀ i-

ce koje smo ostavili nasred svake prostorije. Gurnuo sam Vejnakroz kapak na plafonu koji je vodio na tavan a on me je povukao zasobom; obojica smo se znojili i kroz pore ispu{tali otrovna al-koholna isparewa koja su vowala poput oguqenih kora ubu|alihlimunova. Izvukav{i je iz poda, napravili smo brda{ce beleìce na vrhu nekada wegove ku}e.

Bilo mi je zlo. Morao sam da se ispovra}am u uglu – tek ba-rica sive ù~i. “Sav ovaj trud”, poàlio sam se, “zajeban je kadsi ura|en. Zar ne moè{ da smisli{ neki lak{i na~in da se do-|e do para?”

Vejn je oti{ao do prozora. Udario ga je nekoliko puta{ipkom, sve dok se uz tresak nije sru{io. Izbacili smo ìcukroz wega, na blatwavu livadu koja se podizala od reke, ta~no is-pod nas.

Bilo je tiho u ovom ~udnom kraju uz obalu, sem vetra koji jeneprekidno {u{tao kroz mlado li{}e. Ali, sad se za~uo brod


kako dolazi uzvodno. Zvuk je vijugao kroz mladice stabala poputp~ele, i ubrzo se pojavio sportski brod pqosnatog pramca, kojije sekao sredinu reke idu}i najmawe trideset ili ~etrdeset.

Brod je za sobom na konopcu vukao ogromnog trouglastogzmaja. Na zmaju, tridesetak metara iznad, lebdela je èna – neka-ko privezana, pretpostavio sam. Imala je dugu ri|u kosu. Bila jene`na i beloputa, i gola, izuzev te predivne kose. Ne znam o ~e-mu je mislila dok je plovila pored ovih ru{evina.

“[ta to radi?” bilo je sve {to sam uspeo da kaèm, iakosmo mogli da vidimo da leti.

“E, to se zove lep prizor”, rekao je Vejn.

U povratku, Vejn me je zamolio da ka gradu krenemo zaobi-lazno, starim autoputem. Morao sam da stanem pored nahereneseoske ku}e, podignute na zatravqenom brdu.

“Ne}u duè od par sekundi”, rekao je. “Ho}e{ da u|e{?”“Ko je tu?” pitao sam.“Do|i i vidi”, rekao mi je. Kada smo se uspeli do trema i on pokucao, izgledalo je da

kod ku}e nema nikoga. Nije kucao ponovo, a posle dobra tri mi-nuta jedna èna je otvorila vrata, vitka ri|okosa u haqini sasitnim cveti}ima. Nije se nasme{ila. “Zdravo”, to je bilo sve{to nam je rekla.

“Moèmo li da u|emo?” pitao je Vejn. “Ja }u iza}i na trem”, rekla je, pro{la pored nas i stala,

pogleda uprtog ka poqima. êkao sam s druge strane trema, naslowen na ogradu, nisam

slu{ao. Ne znam {ta su govorili jedno drugom. Si{la je niz ste-penice, a Vejn je i{ao za wom. Stajao je obgrliv{i sam sebe ipri~ao ne{to gledaju}i u pod. Vetar je podigao pa spustio wenudugu ri|u kosu. Imala je oko ~etrdeset godina, a wena lepota bi-la je beskrvna, kao izbeqena vodom. Pretpostavqao sam da jeVejn ta oluja koja ju je nasukala ovde.

Minut kasnije rekao je: “Idemo.” Seo je na mesto voza~a iupalio auto – nije ti potreban kqu~ da ga pokrene{.

Ja sam si{ao niz stepenice i smestio se pored wega. Po-gledao je u wu kroz {ofer{ajbnu. Nije jo{ uvek u{la unutra, ni-ti se pomakla s mesta.

“To je moja èna”, rekao mi je, kao da nije bilo o~igledno. Okrenuo sam se na sedi{tu i promatrao Vejnovu ènu dok

smo se udaqavali.


[ta bi se moglo re}i o tim poqima? Ona je stajala u wimakao na nekoj visokoj planini, s ri|om kosom koju je vetar nosiona obe strane, a oko we zelene i sive zaravwene doline kroz kojesve trave Ajove zvi`de jednu notu.

Prepoznao sam je. “To je bila ona, zar ne?” rekao sam. Vejn nije odgovorio. Nisam sumwao. To je bila èna koju smo videli kako leti

preko reke. Sve je izgledalo kao da sam dospeo u nekakav san kojije Vejn sawao o svojoj ̀ eni, i svojoj ku}i. Ali nisam rekao ni{tavi{e o tome.

Zato {to je, posle svega, ovo po~elo da se pretvara u jedanod najboqih dana u mom ̀ ivotu, bez obzira da li je ne~iji san iline. Prodali smo ̀ icu u staro gvo`|e na otpadu pored svetlucaju-}ih {ina na obodu grada, od ~ega smo obojica zaradili po dvade-set osam dolara, i vratili se u “Vajn”.

Koga bismo boqeg poèleli da tamo sluì pi}a od mladeène ~ije sam ime zaboravio. Ali se}am se kako je sipala. Biloje to kao da ti novac dvostruko vi{e vredi. Wene gazde ne}e setako ovajditi. Ne moram da nagla{avam da smo je mi oboàvali.

“Ja pla}am”, rekao sam.“Nema {anse, ni slu~ajno”, rekao je Vejn. “Ma hajde.”“To je”, rekao je Vejn, “moja `rtva.”@rtva? Odakle mu re~ kao {to je `rtva? Ja svakako nisam

~uo za wu. Video sam Vejna kako gleda preko pokera{kog stola u baru

i napada – ne preterujem ni malo – najve}eg, najcrweg tipa u Ajo-vi da vara, ni zbog ~ega drugog osim {to se wemu, Vejnu, odnekudnije dopao tok partije. Tako ja zami{qam `rtvu, samoodricawe,odbacivawe tela. Crnac je ustao i obuhvatio prstima grli} piv-ske fla{e. Bio je vi{i od svih koji su ikada u{li u taj bar.

“Iza|i napoqe”, rekao je Vejn. “Nije ti ovo {kola”, odgovori ~ovek.“[ta koji kurac u pi~ku materinu”, re~e Vejn, “to treba da

zna~i?”“Ne}u da izlazim napoqe kao u {koli. Odmeri}emo se ovde

i sada.”“Ovo nije mesto za takve stvari”, re~e Vejn, “ne unutra sa

ènama i decom, psima i bogaqima.”“Srawe”, re~e ~ovek. “Ti si samo pijan.”


“Ba{ me briga”, re~e Vejn. “Za mene nisi ni{ta stra{nijiod prdeà u papirnoj kesi.”

Ogromni, strahoviti tip nije rekao ni{ta. “Ja }u sad da sednem”, re~e Vejn, “i da igram moju igru, i ko

te jebe.”ôvek je odmahnuo glavom. I on je seo. To je bilo nevero-

vatno. Da je podigao jednu ruku i zadrào je dve-tri sekunde, mo-gao je da raspoluti Vejnovu glavu poput jajeta.

A onda je do{ao jedan od onih trenutaka. Se}am se da samne{to sli~no doìveo kad mi je bilo osamnaest, jednog popodne-va koje sam proveo u krevetu sa svojom prvom ènom, pre nego{to smo se ven~ali. Na{a gola tela po~ela su da svetle, vazduh jedobio tako ~udnu boju da sam pomislio da mora da me ̀ ivot napu-{ta, i sa svakom mladom }elijom i vlaknom ùdeo sam da ga zadr-ìm jo{ jedan udisaj. Neki potmuli zvuk mi je tutwao u glavi doksam posrtao nagore, a zatim otvorio vrata viziji koju ne}u vi{enikada doìveti. Gde su sada moje ̀ ene, sa wihovim slatkim vla-`nim re~ima i postupcima, i ~udesne loptice grada koje padajupo poqima u zelenoj prozra~nosti?

Obukli smo se, ona i ja, i u{etali u grad koji je bio do gle-`weva urowen u belo, plove}e kamewe. Ro|ewe bi trebalo takoda izgleda.

Taj trenutak u baru, po{to je tu~a jedva izbegnuta, bio jenalik na zelenu ti{inu posle oluje s gradom. Neko je pla}ao tu-ru pi}a. Karte su leàle razbacane po stolu, neke okrenute nagore, neke na dole, i izgledalo je kao da prori~u da }e, {ta godmi radili jedni drugima, sve biti sprano alkoholom ili obja-{weno tu`nim pesmama.

Deo svega toga bio je Vejn.“Vajn” je li~io na vagon restoran koji je nekako sleteo sa

{ina u mo~varu vremena, gde ~eka na udarce kugle za ru{ewe. Audarci su stvarno stizali. Zbog rekonstrukcije grada, ru{ili sui ra{~i{}avali celi stari deo.

Tu smo bili nas dvojica, ovog popodneva, svaki sa po skorotrideset dolara, i na{a omiqena, najomiqenija, osoba za {an-kom. Voleo bih da mogu da se setim wenog imena, ali se}am se sa-mo wene gracioznosti, i wene velikodu{nosti.

Svi zaista dobri trenuci de{avali su se kada je Vejn biotu. Ali je ovo popodne, nekako, bilo najboqe od svih. Imali smonovca. Bili smo prqavi i umorni. Obi~no bismo bili krivi ili


upla{eni, jer ne{to nije bilo u redu s nama a mi nismo znali{ta je to, ali danas smo se ose}ali kao qudi koji su radili.

U “Vajnu” nije bilo xuboksa, ve} su sa muzi~kog ure|aja ne-prestano dopirale pesme o pijanom samosaàqewu i raskidimapunim sentimentalnosti. “Sestro”, zaje~ah. Sipala je duple po-put an|ela, do vrha koktel ~a{e, bez merewa. “Ima{ prelepu ru-ku baca~ice.” Morate da im se primi~ete lagano, kao kad se ko-libri pribliàva cvetu. Video sam je mnogo kasnije, ne takodavno, i kada sam se nasme{io izgledalo je kao da misli da joj senabacujem. Ali to je bilo samo zato {to sam se setio. Ne}u te ni-kad zaboraviti. Mu` }e te tu}i produ`nim kablom, autobus }eoti}i i ostaviti te da stoji{ u suzama, ali meni si bila majka.

Prevela s engleskogTijana Spasi}

(Sve pri~e u ovom izboru prevedene su iz kwige American Short Story, Edited andintroduced by Richard Ford, Granta Books, London 2007.)


Slavka i Darinka Nastasijevi} sa prijateqicama (Muzej Rudni~ko-takovskog kraja, Legat porodice Nastasijevi})

Entoni Heht

SVETLOSTI JO[!

BRE@UQAK

U Italiji, gde se takve stvari doga|aju,Jednom sam imao viziju – razume seNi{ta nalik Danteu ili vizijama svetaca,A mo`da nije ni bila vizija. Prijateqi i jaRazgrnuli smo vrelinu pjace pod suncemRanoga jutra. Senkama ogromnih ki{obranaIspletena re{etka zastirala je ~itav plo~nik[ire}i u sebi mesta za svetlucave barice,A u te marine ve} pristala mala mornaricaPokretnih tezgi. Kwige, nov~i}i, stare mape,Jeftini pejzaì i ru`ne religijske litografijeBehu svi na rasprodaji. Boje i raspu{teni glasoviKao ruke zawihane kad kli~u pobedi,Zbog ~ega se ~ak i cewkawe ùspeloDo sluha u vidu leporekog obra}awa Bogu.A onda, kada se to zbi, glasovi utihnu{e,Sve se smra~i; kolica i qudi se razi|o{ePa i palata Farneze veli~ajna kakva ve} jesteNesta, iako te{ka od silnog mermera; na tom mestu namahDiè se ogoqeni breùqak boje mladeà. Zavlada velikaStuden, mraz skoro, s jakim nagove{tajem snega.Drve}e poput starog gvo`|a na gomili otpad


Odloèn van fabri~kih zidina. Nije bilo vetra,Jedino {to se kratko za~u be{e tiho puckaweLeda kao da se lomio u muqu poda mnom. Spazih komad trake za kosu nasukan na ìvicu,I vi{e nijedan znak ìvota. A onda zvuk kakavMogao je imati samo kur{um. Lovac, pomislih;Bar nisam sam. No odmah zatimUsledi blagi, papirni padVelike grane koja se van doma{ajaVida obru{avala negde na zemqu.

I to je bilo sve, ako izuzmemo hladno}u i mûkSa ose}ajem da }e trajati ve~no, kao breùqak.

Utom sam ponovo za~uo cene, ugledao prste, vra}enSuncu i prijateqima. No vi{e od nedequ dana prepla{enBejah samom gor~inom onoga {to sam video.Sve ovo zbilo se otprilike pre deset godinaI nije me mu~ilo od tada, ipak danas, kona~no,Setih se tog breùqka; on leì s leve strane putaSeverno od Paukipsija;1 kao de~akZimi bih pred wim stajao satima.

EGZIL

za Josifa Brodskog

Vetar je razneo pusto{ s mesta biv{e parade,Hrpa automobilskih guma tro{na na humci kruna,Grimizni klinker uz o~vrsli nanos sagorelog ugqaPodupire stepeni{te jedne napu{tene crkve Prika~ene jo{ na telefonski vod, sumorno mestoOvo jeste terra deserta, Josife, Egipat je to.


1 Poughkeepsie, grad u dràvi Wujork, nekada ~uven po lepom poloàju i bogata{kimvilama, propao krajem pro{loga veka i postao simbol urbane truleì; naziv gradaje preuzet iz jednog od jezika Indijanaca i pribli`no zna~i „{ator kraj malevode“, budu}i da se lokalna re~ica uliva u reku Hadson. Po{to je bio „raj“, potompro{ao kroz „pakao i ~istili{te“, dana{wi Paukipsi je na putu oporavka.

Boravio si ovde, mada davno be{e.Najpre kad proda{e te ro|ena bra}a,Dar snevawa izbavi te tada.Drugi put bi ti poznato, opet, jo{ teè.Pristigao sa ènom i detetom, detetom koje nije tvoje,Jedino {to moè{ da prizove{, uzev{i i snove,Sâmo je ro|ewe, a potom dug pût,Uz tu`nu muziku od koje pometen Ne razabire{ miris sena od bazda sveè balege.Sve je nejasno od tog vremena, {ta nastaOd one ène i deteta izmi~e ti u celosti.

Ipak, pogledaj prazninu umesto izrazaNa ovoj fotografiji Volkera Evansa.Takva lica sre}e{ svuda oko sebe;Zjape poput jame iskopane u {qunku.I evo, vidi tu, u nabujalom korovu Gde prqavu vodu bacaju kroz prozor

kuhiwskiI vazda tako otkako su ku}u podigli.Oxak {apu}e o lakoj difteriji, hortenzijeIsti~u ~a|avi polen {to podse}a na pesak.Ovo je Egipat, Josife, stara {kola du{e.Prepozna}e{ rasko{ni vow {tale,Blagost u strpqivom pogledu magarca,Dobrodo{ao ku}i, kaù ti najzad pristiglom.

LOTOVA @ENA

Male radosti u danima detiwstva,Sitne a do kraja ispune nam du{u.Dúgine boje paukovog lavirinta,Sapeto a gipko gnezdo poligonaOd lahora nabrekne, tanu{no jedro – Sâmo opaàwe uìtak je bez konca.Zvuk ki{e. Retko tkawe grafitnog zastora


Ki{e {to pretvara svet u metalnu graviru,Ne`no utihnu}e i daqine ve} i{~ezle.Zadovoqstvo kada muva ~estita sebi,Trqa ruke. Grao dvodomni mozakOrahovog ploda. Miris voska. Oset[e}era na jeziku: dobar ukus peska.I tako nam postaje jasno zbog ~ega je PrustToliko drào do svih tih filigranskih tan~ina.Ko bi odoleo ~arima osvrta na ono {to je bilo?

CEZAROVE MISTERIJE

“Gospodine,” obra}ali su se de~aci profesoru Sajferu,]elavcu iz latinskog, namirisanom, ugla|enom matorcuKoji je prkosio doìvotnoj osudi na sredwu {koluSveìm, pa`qivo odabranim cvetkom u reveru

Dok svakoga dana slu{ao je odbranu Helve}anaUlan~enih zato~enika Suo~enih s nametima ablativa,Te{kim prestupima i mukama gramati~kih zakona.

Bez milosti sputani ogromnom zaprekomOd re~i i bagaà nalik osvaja~kim stegama,O’Rork, taj lik nebeski sa sun~evim pegama(Jedan Gal oboren davno pro{lim vremenom)

Podanici jeda u najteìm patwamaBolom su ve`bali ~itawe Galskih ratova.Svi sa tamnim, sramotnim oìqcimaOd onoga {to se u uxbeniku naziva “zadacima”

Izmo`deni kao u nekom nadmetawu te{kom.Ali gospodin Sajfer je slu{ao s pa`womCarskoga mira {to drì pod komandomStrpqewe, s pomalo zagonetnim sme{kom.


“Tompson”, tiho re~e, “objasnite razredu, zahvaqujem.”

I Tompson bi se odvaìo, stidqivo, kao da recituje,

“Cezar jeste zaustavio svoje qude da se ne bore,

A imao je sasvim dovoqno u vremenu sada{wem

Da spre~i neprijateqa od daqih gubitaka,

Zalihe hrane od op{te grabeì.” Tokom dugog pohoda

Kroz zimu, posrnu}a, tugu i po~iwena zla,

Mala vojska mar{irala je sna`no, bez po~inka.

“Xons, da li biste pomogli?” Sajfer ne`no usko~i;

I Xons je nastavio nesigurno, s tremom

Da odgoneta Cezarovu mistiku drevnu

Govorom ve} uru{enim u zbrku re~i.

“Zna se, ako prihvatimo proverene ~iwenice,

On je uistinu verovao... u tu stvar,” Xons se odazva.

Neizbe`no, zvu~ale su ~udno

Premda birane wegove re~enice

Van zakona obi~nog op{tewa.

Duge ki{ne nedeqe, potom rani mraz,

Ni{ta da ulije moralnu snagu, ali poraz

Ne nastupa sve dok postoje gora re{ewa.

Voleli su gospodina Sajfera, tu finu pojavu,

Blage ocene. Da li je ostao bez ène?

Pri~alo se da mu je nedavno umrlo dete.

êsto su se pitali {ta mu prolazi kroz glavu

Dok mirno je poha|ao wihove pote{ko}e,

Zamuckivawa, ne pomisliv{i ni od jednog de~aka

Da mo`da je Antinoj u slu`bi unutra{weg oka

Koje nema milosti u blaèwu samo}e.


TARANTULA ili PLES SMRTI

Ja do{ao sam na svoje u doba kuge.

Kotlovi su punili ku}e isparewima

Protiv infekcije. Gola kost slepe glave

Cerila se jednako svima

Zlorabqenima poput dobrog demokrate.

Recitovali su rune, povazdan se vra~alo.

Bilo je to vreme kada sam do{ao na svoje.

Pola Evrope je skapalo.

Simptomi su groznica i tamne pege

Po rukama dok ne zahvate vrat i lice,

Prvo se raspadne um, potom telo klone.

Bolest traje

Pre smrti samo jedan dan.

ûdesno je to {to `rtva tanca.

Ukratko, ona na~isto poludi.

Neka vrsta transa

Zacakli o~i, zatim mi{i}i raznesu

Snagu voqe, krene u nogama te{kim

Posledwi ples, ruke i stomak se tresu

Nalik du{ama gre{nim.

Zna se za neke koje ovaj gr~ {~epa

Da su sko~ili s prozora, skr{ili ki~me.

Ima i davqenika. Glatka nadgrobna plo~a,

Sanduk od borovine,

Nisu za takve. [tavi{e, vatre plam

Nemo}an je pred zarazom.

Crna zima be{e kada ja sam

Postao svoj na svom.


UZMAK

Dan je presahnuo. No} izbija u tragovimaTo~kova, podzemnoj cevi, sveèm prokopu;

Ali petao i daqe isijava ìvotom,Visoko na crkvenom vetrokazu;

Sunce hitne mikensko zlatno tek da se odbijeO staklo prozora u susedstvu.

“SVETLOSTI JO[! JO[ SVETLOSTI!”2

za Hajnriha Bluhera i Hanu Arent3

Sastavqeni u Londonskoj kuli pre pogubqewaStihovi wegovi potresni, kazani pred loma~omUsled bola kada svaka tvrdwa postaje dilema:“Ti si mi svedok, Gospode, nikad ne u~inih zlo.”

I hrabrost osta uz wega, ali smrt be{e stravi~na,Barut miran u vre}i umesto da prasne u plamenu. Noge mu {tapi}i u plikovima, uzavrela crna sr`Buknu dok kricima doziva{e svetlost blaènu.

Nije to jedini slu~aj, bilo je i mnogo gore;Kada to malo ~asti pred kraj za~u{e;Jer tako su nastajale molitve u ime Hrista,Sud za sve qude, za spokoj wegove du{e.

Sada se selimo u jedan nema~ki {umarak.Tri ~oveka kopaju jamu, to im je zadatak,Potom dva Jevrejina treba da legnu u wu,A ìve da ih zakopa tre}i, neki Poqak.


2 Veruje se da su ovo posledwe Geteove re~i. Za razumevawe pesme treba imati na umuda se koncentracioni logor Buhenvald nalazio nedaleko od Vajmara.

3 Heinrich Blücher, autor ~uvenog “Porekla totalitarizma”, mu` Hane Arent.4 Misli se na ~uveni pi{toq koji je bio neka vrsta simbola nacista, mada ne treba

iskqu~iti ni aluziju na politi~ara Lugera, gradona~elnika Be~a s po~etkadvadesetog veka, ~ije su antisemitske ideje umnogome inspirisale Hitlera.

Nema svetlosti iz kapele u Vajmaru, za brdomS neba svetlosti nema. Ali on odbi nare|ewe.Luger4 se nije micao iz svoje rukavice.Wemu, pak, zapovedi{e da zameni Jevreje.

Odvi{e pogubqewa neznanih isu{i ove du{e.Zgru{ana zemqa se uspe do uzdrhtale brade.Kada osta tek glava da viri stiè nova komandaDa wega iskopaju, a oni da se unutra vrate.

Nigde svetla, ni trunke svetlosti u plavim o~ima Poqaka.Po obavqenom poslu jaha~kom ~izmom utaba tlo.Luger se prome{koqio u svom leì{tu.Pogo|en u stomak, iskrvario je za tri sata.

Nigde molitve ni mirisa tamjana da se uzdignu U satima izraslim u godine, svaki dan bez re~iPrikaze iz pe}nica jo{ seju vazduh zakoreli,I sleè se po wegovim o~ima talog crne ~a|i.

Prevela s engleskog Marija Kneèvi}



Mom~ilo Nastasijevi} sa bratom @ivoradom, Gorwi Milanovac, 1915. (Muzej Rudni~ko-takovskog kraja)

TUMAÊWA nnn

Ri~ard Ford

AUTORITET KRATKE PRIÊ

Po svojoj prirodi, kratka pri~a je jedna veoma smelo zami-{qena spravica koja, gotovo uvek, od svog tvorca zahteva podjed-naku meru smelosti. Prvo, ona èli da nam da ne{to veliko, aliu veoma kratkom vremenu i na veoma malom prostoru. Drugo, tojoj polazi za rukom ili tako {to namerno izvr}e veliki broj va-`nih ~iwenica iz stvarnog ìvota, kojim se ina~e i sama inspi-ri{e, ili tako {to neke od wih potpuno izostavqa, nastoje}i danas uveri da to nije ne{to zbog ~ega treba da brinemo. Kratkapri~a ~esto radi ~udne stvari s vremenom – stvari za koje znamoda se stvarno ne bi mogle dogoditi – ali nas onda ipak privolida ih prihvatimo takve kakve jesu. Kratka pri~a nastoji da nasuveri da se karakteri nalik na qudska bi}a koje nam ona predo-~ava mogu dobro upoznati ~ak i u sasvim slaba{nom osvetqewu,i èli da poverujemo da se ~itavi ìvoti mogu promeniti (ipreokrenuti) u jednom jedinom izmi{qenom trenutku prosve-tqewa. Zbog svega toga moglo bi se re}i da je, osim same kratko-}e, najva`nija osobina kratke pri~e wena smelost. Kratka pri-~a je najzahtevnija ònglerska ta~ka u literaturi, zahtevnija~ak i od sestine; to je ona ta~ka u kojoj òngler drì sve one le-pe tawire u vazduhu vrte}i ih na tankim {tapovima.

Naravno, kratka pri~a radi mnogo istih stvari koje rade i“duè forme”, ali ih, kao {to svi znamo, ne radi uvek tako dobrokao one. U romanima se predo~ava ìvot u malom. Romani tvrdeda junaci imaju bogat unutra{wi ìvot i otkrivaju nam ga. Roma-ni sadrè epifanije. Romani imaju elaborirane po~etke, sredi-


ne i zavr{etke i, naravno, ponekad su skladno gra|eni. U romani-ma junaci pri~aju i obavqaju razne poslove. Romani umeju da nasiznenade i zabave manipuli{u}i na{im o~ekivawima i razot-krivaju}i svoju artificijelnu prirodu. Uop{teno posmatrano,romani se razlikuju od kratke pri~e samo po tome {to su od weduì. Iako su potpuno druk~ija vrsta predstave, romani su krat-koj pri~i sli~ni po funkciji i postupcima kojima se sluè. Iroman i kratka pri~a su linearni i napravqeni od re~i. I romani kratka pri~a nastoje da se svide i teè lepom. I roman i krat-ka pri~a predstavqaju vrstu pripovednog teksta i nastoje da ~i-taoca nateraju da pa`qivije sagleda ìvot pre nego {to se tomistom ̀ ivotu vrati preporo|en i svesniji onoga {to je piscu bi-lo va`no. I romani mogu da budu smeli i odva`ni, {to ~esto i je-su. Oni se od kratke pri~e razlikuju samo po tome {to imaju vi-{e “efektive”. Po{to teè za ve}im, vi{e i rizikuju (kao {toto uvek biva). Osim toga, romani su obi~no mnogo boqe “opre-mqeni” od kratkih pri~a; imaju vi{e junaka, vi{e razli~itihmesta radwe, vi{e doga|aja, vi{e re~i, vi{e {ansi za dokaziva-we. Zbog toga je roman raznovrsnija forma, forma u kojoj se gre-{ke lak{e pra{taju. Roman s defektnom strukturom, s lo{e uve-denom radwom, s radwom koja je zapala u }orsokak, ili roman sa“odse~enim” krajem jo{ uvek moè da bude roman, pa ~ak – u celi-ni posmatrano – i dobar roman (setimo se romana kao {to su Bu-ka i bes, Za{titni~ko nebo, Blaga je no}). Ali ako kratka pri~apati od nekog od ovih estetskih nedostataka, onda postoji rizikda ona jednostavno ne}e biti ni{ta. Nebitna esteti~ka nula.

Izgleda da je ono po ~emu se kratka pri~a, koja sa svojimduìm ro|akom deli tako mnogo zajedni~kih osobina, razlikujeod svih ostalih formi, ono {to izraàva weno su{tinsko bi}e(i {to je wena najve}a vrednost), izgleda da je to u vezi s wenomkratko}om, bravurozno{}u koju zahteva, s wenom odva`no{}u i(jo{ jednom) smelo{}u, s tim kako uspeva da od malog napravimnogo, i s tim kako joj polazi za rukom da uspostavi autoritet“verbalnog artefakta” – da se posluìmo Odnovim re~ima –uprkos tome {to joj najve}im delom nedostaje podr{ka roma-nesknih rekvizita za maskirawe i kamuflaù. Kao pomalo uzne-miravaju}e, ali ipak veoma prijatno estetsko iskustvo, kratkepri~e su ~esto dobre samo zahvaquju}i svojoj drskosti.

Ne voli svako kratke pri~e, niti su ih ranije svi voleli.Valter Benxamin je rekao da ih voli – bar one koje se mogu govo-riti naglas. Ali, u eseju “Pripoveda~”, pomalo ozloje|enim to-


nom, napisao je: “Vi{e ne radimo na stvarima koje se ne moguskra}ivati.” Napisav{i mnogo kratkih stvari, pesnik HauardNemerov se zaustavio kod kratke pri~e. Pomalo isuvi{e kon-sternirano, Nemerov je rekao: “Mo`da je to {to se sredstvimakratke pri~e obra|uje toliko na{ih razli~itih iskustava, ilistereotipova koji se izdaju za ta iskustva, simptom neprivla~-nog cini~nog stava prema qudskoj prirodi, koji i ina~e nije re-dak u sferi javnog mi{qewa.”

U Americi, i nekad i sad, kada mladi pisac s prvom kwigompri~a do|e kod izdava~a, obi~no nai|e na hladan prijem. Ili mukwigu prihvate, ali pod ucewiva~kim uslovom da obe}a da }e na-pisati i roman. Onu istu Judoru Velti koja je napisala da “sviozbiqni poduhvati po~iwu iznutra”, dok je jo{ bila na po~etkusvog spisateqskog ̀ ivota, naterali su da to svoje uverewe potvr-di i u praksi. Tridesetih godina pro{log veka vi{e wujor{kihizdava~a odbilo je wenu prvu majstorsku zbirku pri~a, [irokamreà, zato {to nije htela da se pokori i pristane da napi{e ro-man. Jednostavno nije htela. Gotovo pet decenija kasnije – sredi-nom osamdesetih – kad sam ja sam obigravao oko ~asopisa Esquire ipovremeno objavqivao po neku pri~u, onda{wi glavni urednikmi je jedne ve~eri, za ve~erom (u restoranu Ilejns, naravno) re-kao da uop{te ne bi objavqivao kratke pri~e u Esquirei-u (za kojisu pisali Hemingvej, Ficxerald, Kapoti, Flaneri O’Konor,Karver, Belou, Rot, Apdajk, Salter, Biti) kad bi na{ao ne{todrugo {to moè da se uglavi izme|u oglasa. Pretpostavqam da sukratke pri~e, kad isplatite honorare, bile jeftinije od foto-grafija ili tekstova u ànru “novog ùrnalizma”.

Vredno je razmisliti o tome {ta to u stvari kratke pri~erade kad hrabro primewuju svoj autoritet, naro~ito zato {to seskoro sve umetnosti – vajarstvo, slikarstvo, muzika, ~ak i ples –mogu bar donekle shvatiti kao manifestacije autoriteta. Vajaruzima bezobli~an ispquvak gline ili o~igledno besmislenu ko-madinu nekog balvana i ne{to od toga pravi. Slikar istiskujefarbu iz tube, nanosi slojeve boje, itd, itd. Pisac, sa svoje stra-ne, oblikuje ina~e neorganizovan jezik, stvara re~enice pomo}ukojih privremeno podre|uje na{e interese svojim interesima, i– dok nas ne{to vu~e da ~itamo daqe – odvra}a nas od na{ih sop-stvenih misli i usmerava ka onome {to on misli. A kad smo mu setakore}i potpuno predali (predavawe ne~ijem autoritetu moèbiti uzbudqivo, u wemu se moè uìvati, moè biti katarti~-ko, i jo{ mnogo toga), pisac }e primeniti sve one lukave, pre-


predene i prevejane na~ine na koji fikcija na nas deluje da bi usvakoj pojedinosti svoje pri~e vladao svakom na{om reakcijom.

“U stvarnosti, veze se nigde u potpunosti ne prekidaju...izvanredan problem umetnika je da, u nekoj svojoj geometriji,stalno iznova iscrtava krug unutar kojeg }e se samo ~initi da suone prekinute.” Ovako je Henri Xems objasnio kako se u rukamaumetnika stvarni ìvot apstrahuje i saìma u umetni~ko delo.Kada je re~ o prozi, Xemsova “svoja geometrija” je u stvari onamanifestacija pi{~evog autoriteta koja se vr{i restrikcijomi pripisivawem zna~ewa, a izraàva se u takvim odlukama piscakao {to su koliko }e od svojih likova otkriti, kada }e zavr{itiscenu, gde }e po~eti pri~u, a gde }e je svr{iti. Kada pripoveda~Xona îvera, na sjajnom kraju potresne pri~e “Ponovni susret”,lakonski kaè “To je bio posledwi put da sam video oca”, ose}a-mo kako se “geometrija” ove pri~e okrutno zatvorila. îverovadva junaka – oca i sina – poznajemo svega dve-tri strane i ~ininam se da ih nismo dobro upoznali. Zar sin zaista vi{e nikadne}e videti oca? U stvarnom ̀ ivotu to bi nam sigurno bilo ~ud-no i hteli bismo da saznamo vi{e – bio bi nam potreban roman danam sve to objasni. Ali pri~a ne ostavqa nikakvu sumwu, pa nesumwamo ni mi. U stvarnom ̀ ivotu veze se mo`da zaista nigde neprekidaju. Ali u uzavrelom kazanu manufakture pri~e to nijeslu~aj. “Ponovni susret”, objavqen 1962. u The New Yorker-u, pri-mer je besprekornosti, koncentrisanosti i saètosti kratkepri~e. U mawe od hiqadu re~i, dvaput odlazimo na Veliku cen-tralnu stanicu, ulazimo u tri razli~ite kafane u centru grada iizlazimo iz wih. Pijemo koktele, razmewujemo o{tre, uvredqi-ve, ~ak i histeri~ne re~i, strasti se raspaquju, o~ajawe prera-sta u ogor~ewe. Na pre~ac su uni{tene sve nade naivnog sina da}e povratiti o~evu qubav, a najva`niji deo wegovog ìvota zau-vek je zavr{en.

Samo, ìvot nije takav, kaèmo mi opet. Bar na{ ìvotnije takav, nadamo se. Ipak, zahvaquju}i îverovom velikomautoritetu, ne{to od tog ìvota {to nismo mogli saznati nika-ko druk~ije, i {to se ne moè sasvim parafrazirati, uobli~ilose u neospornu istinu o kojoj je ova pri~a jedini dokaz i jedinosvedo~anstvo. [tavi{e, brutalnost i koncentracija formalnihsredstava (kratko}a pri~e, dramska emfaza, izbor re~i, neo~e-kivan kraj) predstavqaju estetske osobine koje nam se dopadaju,osobine kojima se sa zadovoqstvom prepu{tamo – ako ni zbog ~e-ga drugog, onda zato {to se predo~eni doga|aji ne de{avaju nama.


Iako nam ovo {to smo do sad rekli mo`da ne}e re}i zbog ~ega jeta~no “Ponovni susret” tako divna pri~a, mo`da }e nam ipak po-mo}i da naslutimo kako ona to postaje. A svest o tom kako tako-|e moè da nam pri~ini zadovoqstvo.

U stvari, ne moè se s potpunom izvesno{}u re}i {ta ~i-ni dobru pri~u. ̂ iverova pri~a govori o susretu oca i sina u jed-nom kriznom, razotkrivaju}em trenutku – na taj na~in istaknutesu dramske i moralne vrednosti pri~e ({to uvek pomaè). Scenai ambijent su prepoznatqivi, predo~eni su ìvopisno i ve{to.Pri~a je veoma sme{na, ali nekako neprijatno sme{na. Komi~-nog, zlobnog i jadnog pijanca stiè (po nama) zadovoqavaju}apravedna kazna, a simpati~ni i naivni sin preìvqava da bi namispri~ao svoju pri~u. Estetsko zadovoqstvo se i ovde crpe izjedne bolne situacije, a sve to isporu~eno nam je u malom, aero-dinami~nom verbalnom torpedu koji nam eksplodira u lice go-tovo i pre nego {to ga opazimo.

Naravno, to nije sasvim to. To se sastoji u povezanom,amalgamiranom, ~vrsto uobli~enom i nedeqivom bi}u pri~e ko-je utelovquje, predo~ava, prenosi i saop{tava ne{to su{tinskiva`no o ìvotu, ne{to {to ~ak i ne postoji kao saznawe (odno-sno nije pre postojalo) ni u jednoj drugoj formi, osim u ovom po-sebnom obliku. îver je bio veliki pisac – i ta~ka, kao {to En-glezi vole da kaù. Wegova pri~a, sa svim skra}ivawima, sme-lim prostornim i vremenskim nelogi~nostima, drasti~nim sa-ìmawima i ograni~ewima ne moè se do kraja objasniti. Onajednostavno jeste.

Jedan privremeni, improvizovani opis dobre kratke pri-~e, koji delom ukazuje i na jedan izvor wene privla~ne snage, mo-gao bi da glasi ovako: “Fikcionalno predo~avawe onog {to je ustvarnom ìvotu neverovatno kao verovatnog, i to snagom pi-{~eve inspiracije, u malom prostoru i s malo re~i”. (Nama sedopada kada neverovatno u fikciji postaje verovatno; kako bi-smo ina~e objasnili ameri~ki predsedni~ki sistem?) Klasi~napri~a Donalda Bartelmija, “Ja i gospo|ica Mandibl”, u kojojagenta osiguravaju}eg dru{tva vra}aju u {esti razred zato {toje nezadovoqnog klijenta savetovao da tuì osigurawe, bez sum-we }e vas podsta}i da se sloìte sa ovakvom definicijom. U pro-vokativnoj, vragolastoj pri~i Meri Gejtskil, “Romanti~ni vi-kend”, dvoje mladih, komi~no nezrelih seksualnih mazohista upotrazi za pustolovinom dolazi na svoj prvi sastanak – sasvimneverovatno – u prestonicu na{e dràve. Stvari kre}u naopako


za “qubavnike”, pogor{avaju se, najzad postaju veoma lo{e (i ko-mi~ne), emocije se komplikuju, tu`no je i beznade`no, a onda, za-hvaquju}i snazi spisateqi~ine imaginacije, pre nego {to }epropali vikend biti skoro spasen i pre nego {to }e se junacisre}no vratiti ku}i, dolazi do neobi~nog i naglog preokreta ukojem se me|u junacima ra|a ne{to nalik na prijateqstvo i sao-se}awe. Zasnovana na odli~nom ose}aju za vreme, na duhovitosti,inteligenciji, saose}awu i konciznosti, pri~a “Romanti~ni vi-kend” drì se na ume}u Meri Gejtskil da – pomo}u oìvqavaju}esnage umetnosti u kombinaciji sa adekvatnom formom – crpesnagu iz neizvesnosti i saètosti, kao i iz re{enosti da jednuneverovatnu situaciju transformi{e u verovatnu pri~u, odno-sno u pri~u o ne~emu {to je nalik na tek probu|enu qubav.

Nije mi namera da formuli{em pravilo koje bi glasilootprilike ovako: u svim dobrim kratkim pri~ama ne{to neo-bi~no i neverovatno postaje verovatno zahvaquju}i pi{~evojimaginativnoj snazi i ve{tini. Ponekad jeste tako. Ali, ni{taneverovatno se ne doga|a u êhovqevoj elegantnoj pri~i “Dama spsetancetom”, zlatnom standardu kratke pri~e za sva vremena, ukojoj jedan prili~no nezanimqiv oèwen ~ovek sre}e jednu pri-li~no neuzbudqivu udatu ènu, u jednom letovali{tu na krim-skoj obali, namewenom upravo ovakvim, tajnim i neobaveznimrandevuima. Bez mnogo àra, oni se upu{taju u qubavnu vezu, azatim poslu{no odlaze ku}ama, svako u svoj grad i u svoj ìvot,ali samo zato da bi se ponovo zbliìli iz razloga koji se ni po~emu ne ~ine neobi~nim (dosadno im je, to èle, i to mogu). Ob-noviv{i svoju vezu, oni bez re~i prihvataju saznawe da }e im bu-du}i ìvot biti teàk i li{en smisla i mire se s tim. Na tommestu, na na~in koji deluje i sasvim nedramati~no i neobi~nonapeto, pri~a se zavr{ava.

êhov se ovde ne razme}e hrabro{}u – osim ako ne}ete dakaète (a ja, naravno, ho}u) da se êhovqevo majstorstvo sastojiu tome {to je prvo izabrao ovo dvoje bleduwavih, gotovo beska-rakternih qudi, i wihovo prozai~no pona{awe, za formalne isadrìnske konstituente svoje pri~e, a zatim nas naterao da sezainteresujemo za wih. Boqu pri~u od ove te{ko da }emo ikadimati prilike da pro~itamo. “Dama s psetancetom” je puna fi-nih, suptilnih, poetskih nijansi, ubojite verbalne i dramskeironije, efektne i jezgrovito formulisane emfaze, patosa upredo~avawu qudskih slabosti napola probu|enih erotskomùdwom. Ali prvi i najva`niji majstorski potez sastojao se u


zami{qawu – u tome {to se êhov usudio da zamisli o ~emu bimogla da govori jedna dobra pri~a. (...)

îm poverujete da je najva`niji posao pisca pri~a da na-metne svoj autoritet ~itaocima, dokaze za to vide}ete svuda –kao u onim Diznijevim stripovima iz mog detiwstva na kojima subili predo~eni na prvi pogled prazni {umski pejzaì, a zadatak~itaoca je bio da “prona|e kravu na slici”. Prvo ne bih videonikakvu kravu. Onda bih ugledao jednu kravu kako zagonetno zuriu mene. Ubrzo bih video jo{ nekoliko krava i ni{ta osim krava,a na kraju od svih tih krava vi{e ne bih video {umu.

Nametawe pi{~evog autoriteta, naravno, nije ono {to ~i-ni kratku pri~u, niti je to kqu~ni razlog zbog kojeg su neke pri-~e dobre. Dobre pri~e su me{avina planirawa, dinami~nosti,energije i ve{tine, ali i sre}e i zablude i intuicije, pa ~ak i,Bog sam zna, neo~ekivane inspiracije. Za tu me{avinu ne posto-ji gotova formula, u pri~ama se ~esto stvari jednostavno dese,{to je razlog zbog kojeg bi ih trebalo jo{ vi{e ceniti. One sunalik ìvotu po tome {to su u stawu da stvore utisak da se tomajstorstvo stvorilo tu pred nama gotovo ni od kuda (ba{ kaoone krave), ~ime nas u~vr{}uju u veri u umetnost i misteriju ̀ i-vota. U Uvodu u prvu Grantinu zbirku ameri~ke kratke pri~e,objavqenu 1992, citirao sam Forda Medoksa Forda koji je rekaoda proza uop{te treba da deluje na ~itaoce onako kako “ìvotdeluje na qude”. Decenijama sam verovao da recept Forda stari-jeg nije ni{ta drugo do dubokoumno edvardijansko iska{qavawekojim je hteo da kaè samo to da je ̀ ivot dosadan i ozbiqno “zna-~ajan” kao edvardijanski name{taj, kao i da ukaè na uzaludanqudski napor da se ìvot, kako se on pribliàva svom kraju, bo-qe razume. Ali, ponekad (ne uvek), {to vi{e razmi{qate o ba-nalnim istinama, one vam se ~ine sve istinitijima. I tako sampo~eo da verujem da je Ford mo`da stvarno mislio da je ̀ ivot za-ista sa~iwen od svog tog nerazgovetnog sivila, ali i da je isto-vremeno krajwe nepredvidiv (o ~emu svedo~e i wegovi romani),pun iznena|ewa, opasan, {okantan i sposoban da nam, sluè}i sesredstvima koje i egzistenciju kao takvu ~ine uzbudqivom, pa~ak i privla~nom, pruì ne{to novo. Ford bi rekao da bi i pri-~e trebalo da budu takve.

Da bi se izvelo ovo veliko mimeti~ko majstorsvo, po kojemumetnost i ìvot postaju sli~ni, kratke pri~e (i romani) goto-vo uvek moraju da sadrè velike i male, upadqivo o~igledne i je-


dva primetne dokaze o pi{~evom autoritetu. Uop{teno govore-}i, pod pi{~evim autoritetom podrazumevam wegovu nameru, ko-ja se moè sprovesti na razli~ite na~ine, da preuzme privreme-nu kontrolu nad ~itao~evom pa`wom i voqom, odnosno da savla-da ~itao~ev otpor i pridobije wegovo poverewe kako bi mu na-metnuo neku ideju za koju veruje da je vredna i wegovog i ~itao~e-vog vremena i truda.

Sama ~iwenica da je neko uop{te napisao pri~u i odaslaoje u mentalni “prostor” nekog gra|anina koji bi bio sasvim zado-voqan da ve~e provede uz TV prenos boks me~a ili bocu ChateauMontrose-a iz ’64, predstavqa krajwe arogantan ~in nametawabespogovornog autoriteta i nu`no anticipira da }e mu usleditii mnogi drugi zahtevi. (To je ono prijateqsko tap{awe po rame-nu budu}eg ~itaoca koje mnogi mladi pisci smatraju svojom oba-vezom, dok su mnogi stariji pisci – zahvaquju}i vremenu prove-denom u ~itawu – shvatili da se tako name}u ~itaocima, te da imteìnu postavqenog zadatka moraju po{teno nadoknaditi i nakraju ih nagraditi.)

Pi{~ev autoritet prvo se manifestuje u konceptualnojformi (“Zamislio sam jednu pri~u, za nekoga”), ali se vrlo brzomaterijalizuje u konkretnu pri~u i, ne ra~unaju}i naslov, wenprvi vaàn gest. “Majka se zaklela da nikad vi{e ne}emo ̀ ivetiu pansionu, ali joj okolnosti nisu dopustile da odrì to obe}a-we...”, tako, skoro tonom tu`balice, po~iwe “Svetlost s ogwi-{ta”, divna pri~a Tobijasa Vulfa. I sâm sam jednom po~eo pri~ure~enicom za koju sam verovao da je drska i neodoqiva (tada sammislio da je drsko dobro): “Upozoravam vas da ovo nije sre}napri~a.” Ali Vulfova mirnija, meditativnija, ni najmawe drskaili razmetqivo bezobrazna prva re~enica preuzima kontrolunad ~itao~evom pa`wom bar podjednako efikasno kao {to to ~i-ni moja re~enica, ako ne i lukavije i mudrije.

Naravno, ne postoji pisano pravilo o tome kako prevazi}i~itao~evu preokupiranost drugim stvarima, odnosno kako omo-gu}iti piscu da ostvari {to je naumio. “Kada ne znate {ta da ra-dite, neka vam na vrata u|e ~ovek s pi{toqem u ruci”, ~uveni jeêndlerov predlog jedne mogu}e strategije. To je dobar predlogako je to ono {to èlite da radite i ako ste spremni da `rtvuje-te neke druge mogu}nosti. Ali {ta ako, poput Vulfa, imate naumu ne{to {to nema veze s naoruànim qudima, a ipak izgledava`no? Ne{to treba da ubedi nas ~itaoce da smo se sreli s ne-kom silom (s nekim mi{qewem, zanimqivom idejom, riznicom


re~i, privla~nom imaginacijom) koja ima ne{to {to nam je po-trebno, zbog ~ega }emo se boqe ose}ati i {to }e nas mo`da pre-poroditi. Ovaj prvi gest, po kojem naslu}ujemo da nam pri~a obe-}ava ne{to lepo, predstavqa jedan vid autoriteta pri~e i jedandeli} dokaza o wegovom postojawu. Vulfova majstorska, prigu-{ena, gotovo u~tiva prva re~enica name}e nam nekoliko zakqu-~aka: (1) Pri~a govori o pripoveda~evoj majci i wegovom odnosuprema woj, pa je to {to ima da nam kaè verovatno va`no; (2) Ov-de se o~igledno radi o nekim te{kim vremenima, pa je mogu}e da}emo biti dirnuti; (3) Velika o~ekivawa su na kraju izneverena,dakle re~ je o jednoj od klasi~nih ìvotnih drama; (4) Pripove-da~eva kompetentnost i autoritet manifestuju se u wegovomume}u da govori saèto, razumqivo i direktno. Sve su to poèq-ne osobine za pri~u koja treba da nam verno do~ara ìvot, {toova pri~a o~igledno namerava da u~ini. To je hrabro, ta hra-brost dolazi iznutra.

Ne mora se sve re}i s prvom linijom na papiru, kao {to se,recimo, doga|a u pri~i Denisa Xonsona “Posao” koja po~iwe naslede}i na~in: “Ve} tri dana boravio sam pod la`nim imenom uHolidej Inu, u dru{tvu stvarno najlep{e ène koju sam ikadupoznao, i ubrizgavao heroin u venu.” Ovakav po~etak odu{eviobi êndlera, a odu{evqava i mene. Ali, sloì}emo se da se pi-{~ev autoritet moè nametnuti i glasnim i prigu{enim tono-vima. “Stara pri~a”, sumorna pri~a Ri~arda Bau{a o porodi~-nom okupqawu na parastosu po~iwe ovako: “”U kolima koja su sekretala ka jugu, posle mnogo sati provedenih u ti{ini u kojoj se~ulo samo kr~awe i pucketawe s radija, po~ela je da pri~a o svomodrastawu u blizini Va{ingtona, o tome kako je bilo ìveti sasvim tim svetiwama Demokratije u svom domu; naravno, ona je sveto prihvatala zdravo za gotovo. ’Ali tvoj otac je uvek bio turi-sta u svom sopstvenom gradu’, rekla je. ’To ga je stvarno uzbu|iva-lo. Zato smo tu proveli i medeni mesec. Svi su mislili da smokupili karte i odnekud doputovali, a mi nismo bili ni petnaestminuta daleko od ku}e...”

Ali, negde vrlo blizu po~etku pri~e pisac mora da zgrabipriliku i preuzme kontrolu. I, osim ako ja nisam najrasejaniji~italac na svetu, i ako svi ostali nisu mnogo pa`qiviji od me-ne, ~ini mi se da je ta prilika od kqu~ne va`nosti.

Pri~a “ûvar” Debore Ejzenberg po~iwe ovako: “Godina-ma po{to je Izobela oti{la iz grada (odnosno, po{to su je po-


slali u San Francisko da ìvi s tetkom), Lini bi se ponekadu~inilo da je vidi u daqini, kako prelazi ulicu ili zaokre}e zaugao. Ali, ~im bi Lini po{la za wom, Izobela bi i{~ezla, a za-menila bi je neka dugonoga strankiwa svetle, lepr{ave kose. Idok je Lini ina~e mo`da bila potpuno sre}na uprkos tome {tonije vi|ala Izobelu, u ovakvim trenucima ophrvala bi je uàsnatuga, kao da je tamo negde neki glasnik koji ju je traìo upao u za-sedu ili se izgubio.”

[ta, u stvari, Debora Ejzenberg i wena pri~a èle da namkaù u ovom prili~no pri~qivom, nepretenciozno napisanomprvom pasusu? To nije tako te{ko videti: (1) Pi{~ev (odnosnopripoveda~ev) izbor re~i ~itaocu uliva poverewe. Ona kaè“lepr{ava kosa” i da ju je “ophrvala ... tuga” (a ne da ju je pogodi-la, savladala ili obuzela). Tome doprinosi ~ak i junakiwinoneobi~no ime, “Lini”. (2) Umetawe neo~ekivane, ali o~iglednoneophodne parenteze u prvu re~enicu svedo~i o pripoveda~evojpotrebi da se aktualizuje u svetu svoje pri~e. (3) Dvosmislenostu vezi s tim {to Lini prvo vidi, a zatim ne vidi Izobelu predo-~ena je kao mala, ali intrigantna misterija (Izobela je “i{~e-zla”). (4) Na kraju pasusa pisac/pripoveda~ pribegava uzbudqi-voj, zna~ewski pregnantnoj, pro{irenoj metafori (to jest, pore-|ewu). Najzad, (5) veze me|u stvarima predo~ene su inovativno,nagla{avawem svakog aspekta predo~enog doìvqaja koje trebada posvedo~i o wegovoj sposobnosti da izazove “uàsnu tugu”.

Svi ovi naizgled sitni detaqi, predo~eni odmerenim re-~enicama Debore Ejzenberg, nagomilani su ne toliko zbog togada bi ~itaoca privoleli da svesno “sara|uje”, kako je to formu-lisala Virxinija Vulf, koliko da bi ga podstakli da se bar pri-vremeno pot~ini namerama pri~e, posle ~ega i mi i Debora Ej-zenberg i “ûvar” nastavqamo, prelazimo na drugi pasus, i takodaqe.

Po{to sam odrào ovu vatrenu pridiku o po~ecima pri~a,sada mi se ~ini prirodno da kaèm ne{to i o wihovim zavr{e-cima kao manifestacijama pi{~evog autoriteta. Xemsova tvrd-wa da se veze nigde ne prekidaju, osim u posebnoj pi{~evoj “geo-metriji”, moè se, po mom mi{qewu, sasvim prikladno primeni-ti i na zavr{etke pri~a kao artefakte ~ija priroda zavisi is-kqu~ivo od toga kako je pisac odlu~io da stvar zavr{i. Za razli-ku od po~etaka, u kojima se postavqaju neke obaveze neposrednorelevantne za pri~u koja sledi – obaveze koje se mogu izvr{iti


na vi{e razli~itih na~ina, ali se retko kad mogu ignorisati –zavr{eci nemaju takvih obzira. Pri~a moè da se “prekine”, mo-è da se “sklopi”, moè da rekapitulira ono {to se prethodnodogodilo, moè da se zavr{i, pa ponovo po~ne, pa opet prekine,neko moè da zapuca iz pi{toqa. Moè i jednostavno da se osta-vi pripovedawa i pusti da se svi razi|u ku}ama. Takav utisak mise neretko name}e dok ~itam uzbudqive pri~e Edvarda P. Xonsa.êsto mi se ~ini da Xons prestaje da pripoveda u trenutku kad sewemu u~ini da je zavr{io, ne obaziru}i se na ostale sitnice.Ipak, ma {ta ~italac li~no mislio o strategiji kojom se pisacposluìo, odnosno da li je zadovoqan na~inom na koji je ovaj za-vr{io pri~u, kraj je kraj, i ~italac to nekako uvi|a i miri se stim da je kraj nastupio autorovom voqom (a ne zato {to se osaka-}eni pas vratio ku}i, ili zato {to se zavr{io Edijev razvod,ili zato {to su Mirni najzad skinuli zavoje pa je ona ponovoprogledala). Nezavisno od toga da li je pisac zabio gol i posti-gao pun pogodak ili je ~itaoce ostavio u neizvesnosti i nedou-mici, svi ~itaoci s trunkom senzibilnosti i ose}aja za pri~uznaju da je pisac, da je hteo, mogao jo{ da pi{e, jo{ da izmi{qa,ali da je zbog ovog odre|enog efekta koji je proizveden time {tose ba{ ovde zaustavio, re{io da to ne radi. Sa stanovi{ta auto-riteta, sa stanovi{ta smelosti, sa stanovi{ta hrabrosti i pe-tqe, kraj je gotovo uvek onaj deo kratke pri~e koji najvi{e upadau o~i. U stvari, to je onaj deo kratke pri~e koji wenu kratko}u~ini wenom distinktivnom, gotovo opipqivom osobinom. Pri-~e u ovom izboru zavr{avaju se na mnoge razli~ite divne na~ine.U meri u kojoj je kraj pri~e mesto na kojem se izme|u pisca i ~i-taoca razmewuju posledwe re~i, razumqivo je {to pisci upravotu nastoje da ih {to pa`qivije odmere. Ali, sa stanovi{ta onog{to se stavqa na kocku, sada kada se ~itava pri~a ve} zavr{ila,zavr{etak je, bar u strukturalnom smislu, onaj deo pri~e koji }e~italac najverovatnije doìveti najsna`nije i prema kojem }ebiti najtolerantniji, svideo mu se on ili ne. Jedan moj dobarprijateq, renomirani urednik za prozu, iz sve snage osporavaovu moju posledwu tvrdwu dokazuju}i da je kraj onaj deo kratkepri~e koji }e pisac najverovatnije oma{iti. Zato je on sam naj-mawe tolerantan ba{ prema tom delu pri~e: kraj je ~esto razlog{to pri~e vra}a tamo otkuda su do{le. Ali, meni se ~ini (a ovdeja imam posledwu re~) da je najva`niji zadatak svakog piscakratke pri~e da navede ~itaoca da pro~ita celu pri~u – to jeuslov koji pri~a mora da zadovoqi pre nego {to se uop{te upu-


stimo u raspravu oko toga da li je dobra i da li se svi|a ~itaoci-ma. Prema tome, ako sam u stawu da svoju pri~u napi{em dovoqnodobro da je pro~itate s kraja na kraj, verovatno je da }ete vi, mo-ji ~itaoci, pro~itati i sve ono {to budem napisao kasnije, goto-vo bez obzira na to {ta }e to biti. (Priznajem da je ovo minima-listi~ka definicija uspele kratke pri~e, ali ona piscu pruànajvi{e slobode tokom ~itavog procesa pisawa, sve do samogkraja posledwe re~enice.)

Me|utim, sredine su ne{to sasvim drugo. Najve}i brojkratkih pri~a – osim onih novotarijica koje zovu “neo~ekivanepri~e” ili “instant fikcija” koje nikad ne uspevam da do~itamdo kraja zbog wihove krute posve}enosti toksi~noj saètosti –najve}i broj pri~a uglavnom se odvija u onom {to moèmo nazva-ti wihovom sredinom, u onom {to je napisano izme|u presudnova`nog, pa`qivo sro~enog po~etka i geometrijskog, bespogo-vornog kraja. Upravo ovde, u toj maglovitoj sredini – u tom ri-skantnom drugom ~inu i posle wega, u kojem se ispituju najzamu-}enija pitawa ovog mutnog ìvota – moè se ispustiti vazduh izdramskog balona, a kad se to u~ini, taj vaàn posao pisawa prozemora ovde da demonstrira sav svoj neosporni autoritet i spisa-teqsku hrabrost koji iskustvo ~itawa pri~e ~ine potpunim,sna`nim i okrepquju}im doìvqajem.

U pri~i “Samopouzdawe” Emerson je napisao da se “snagaprikupqa u trenutku po~inka; ona se pribira u trenutku kada seiz nekog starog prelazi u neko novo stawe, u trenutku u kojem sebaca pogled u provaliju”. Emerson je ovde mo`da opisao jednu odnajzna~ajnijih osobina svih dobrih kratkih pri~a: one svedo~e oneprikosnovenom autoritetu koji se manifestuje samim ~inomizbora da se upotrebi ova a ne ona re~, da se ovaj red, ova re~eni-ca i scena zamene ne~im {to se smatra va`nijim, da se odustane inastavi u jo{ saètijoj formi, da se odugovla~i, poùruje, dopi-suje jo{ re~i. Emerson je verovao da se snaga sti~e u trenucimaovakvih sudbonosnih izbora. A u fikciji, pri~a preuzima na se-be tu mo} ube|ivawa, mo} koju ~italac moè da iskusi u autoro-vom izboru ove a ne one re~i, u wegovoj odluci da predo~i unu-tra{wi ìvot li~nosti, da ovaj deo teksta ne ispripoveda svo-jim glasom ve} da ga predo~i kao dijalog, da ovu scenu zavr{i ov-de, a onu po~ne tamo. Snaga koja proizlazi iz ispravnog izboradeo je velikog potencijala pri~e da obuzme na{u pa`wu i da nasuveri da je upravo zahvaquju}i tom izboru jasno istaknuto i raz-


ja{weno ne{to veoma va`no o ìvotu, ne{to {to ne bi moglobiti u~iweno ni na jednom drugom mestu, iako je ìvot na svusre}u uàsno mnogo bogatiji nego {to }emo to ikad mo}i da is-pri~amo ({to se najsna`nije ose}a upravo u sredini pri~e).

Kad razmi{qamo o sredinama i o tome kako pisci u wimaprimewuju svoje majstorstvo, smesta nam opet pada na pamet îve-rova pri~a “Ponovni susret”. U “Ponovnom susretu” predo~ennam je Wujork u malom: Velika centralna stanica dva puta, neko-liko koktel barova, re~i junaka, kao pravih Wujor~ana, pune suironije, na jednom ili dva mesta veoma gorke, i iz tog majstorskioblikovanog tela pri~e odjednom nekako izbija ìvot transfor-misan onako kako to niko nije mogao da predvidi. Podjednako do-bar primer je i pri~a “Da li je ovo prava kilometraà?”, savr{e-no malo remek-delo Rejmonda Karvera, objavqena u prvom Gran-tinom zborniku. U otprilike 1500 pa`qivo odabranih re~i i unekoliko do krvi izbru{enih kratkih narativnih pasaà, putuje-mo s kraja na kraj mra~ne strane du{e: èna ostavqa muà, o~ajan,on se napija, padaju stra{ne, neoprostive re~i, brak je na iviciprovalije, istog tog ~oveka koji je tako propatio, pred ro|enomku}om, slu~ajno izvre|a neki prodavac polovnih automobila kogavidi prvi put u ìvotu. Plus, jedan kabriolet je prodat.

U svakoj pri~i, zahvaquju}i svakom autorovom izboru kojiima neko zna~ewe – izboru detaqa, re~i, tropa, odluci da preki-ne ili ponovo zapo~ne pri~u – ~italac se (samim tim {to ~ita)podvrgava pi{~evoj nameri, a sama pri~a se osposobqava da po-nudi ono {to ~itaoci vaspitani na dobroj prozi od we i o~ekuju:da nas izvede iz na{ih privatnih ìvota, da potvrdi zagonetnopostojawe sveta, da nam pokaè i pomogne nam da shvatimo da ne-{to novo i lepo postoji i tamo gde to nismo o~ekivali, da namobnovi veru u jezik i mo} kwièvnosti, da zahteva poverewe uzamenu za zadovoqstvo i prosvetqewe.

U pogledu izbora i primene pi{~evog autoriteta, odlo-mak iz pri~e Kevina Kantija “Plavi de~ak” odlikuje se svimovim vrlinama. One se sastoje prvenstveno u tome {to je piscupo{lo za rukom da uhvati jedno mesto u sredini pri~e, mesto zakoje bi se moglo pomisliti da je nedovoqno dramski napeto, i danas tu drì ~vrsto prikovane sve dok nam Kanti ne sloì sve de-taqe svoje pri~e u do tad nezamislivu ali neospornu istinu:

Keni je stajao na vratima kuhiwe, pored zimskih ka-puta, mu{kih i ènskih vunenih kaputa, koji su visili o


klinovima kao napu{teni qudi. U jeku leta, izgledali suegzoti~no, kao odela ronilaca na sun|ere. Na ~iviluku jevisio mu{ki sivi kaput u dobrom stawu, muèvqev kaput.Keni je osetio neku neobja{wivu qubomoru, kao da je onsam bio oèwen gospo|om Xordan, kao da je dete koje je spa-valo pod vodom bilo wihovo dete, ponovo vra}eno u ìvot.Ne razmi{qaju}i, Keni je zavukao ruku u xep kaputa, meka-ni ove}i xep namewen ve}oj ruci od wegove, i izvadio pro-pusnicu za va{ingtonsku podzemnu ̀ eleznicu, belu pamu~-nu maramicu, komadi} omota od `vake i sedam dolara, dvenov~anice od jednog dolara i jednu od pet. Keni je zadràonovac i propusnicu, a maramicu gurnuo nazad u xep kaputa,u ùrbi, ùti omot od `vake, odlepr{ao je na pod. Odjed-nom je u tom obi~nom hodniku osetio nekakvu opasnost, kaoda ga je neko iznenada podigao pedeset stopa iznad zemqe,pa mora da hoda obazrivo.

U ovom sjajnom pasusu u kojem je predo~en junakov unutra-{wi doìvqaj, Kanti se o~igledno hrabro opredelio da kaèvi{e umesto mawe, da se zaputi na neistraènu teritoriju, gdemo`da vi{e ne}e biti mogu}a nijedna jedina re~enica, ali gde jeisto tako mogu}e da }e ba{ slede}a re~enica biti najboqa re~e-nica koju je napisao u ìvotu. Balansiraju}i pa`qivo odabra-nim detaqima i slikama – kaputi su “izgledali egzoti~no, kaoodela ronilaca na sun|ere”, “ove}i xep namewen ve}oj ruci”,“komadi} omota od ̀ vake i sedam dolara, dve nov~anice od jednogdolara i jedna od pet” – Kanti evocira i oìvqava nepoznato,zaodeva ga u jezik koji poku{ava da kaè ne{to {to nikad rani-je nije bilo re~eno (ukqu~uju}i i ono na {ta se odnosi re~ “opa-snost” pri kraju ovog odlomka).

Setimo se jo{ jednom uvodnog pasusa Debore Ejzenberg (ukojem su dodu{e predo~eni doga|aji koji padaju duboko u sredinupri~e). Zamislimo kakav bi taj pasus bio da u wemu nema onogsmelog gesta, èqe da se kaè ne{to vi{e, ono {to je sadrànou metafori posledwe re~enice. Ili, zamislimo kako bi izgle-dao slede}i pasus “Svetlosti sa ogwi{ta” da se Tobijas Vulfnije napregao, i time naterao i nas na dodatni napor, dopisaojo{ jednu re~enicu i time definitivno utvrdio pazar:

Prestao sam da ga slu{am i vratio se posmatrawu va-tre. Doktor Ejveri je nastavio da blebe}e. Ranije je }utao,


ali kad bi jednom progovorio, vi{e nije mogao da se zau-stavi, a ja to nisam ni ̀ eleo. Zvuk wegovog glasa me je umi-rivao i uspavqivao, kao {to vas uspavquje brujawe motoradok leìte na zadwem sedi{tu u kolima kojima se voziteku}i posle dugog puta.

Na osnovu onog {to je predo~eno u pri~i ne moèmo da ka-èmo kako je ona u stvari nastala. Ali moèmo da kaèmo ~emuse Vulf nadao dok je, pi{u}i ovaj odlomak, odlu~io da dopi{ejo{ jednu re~enicu. Povezivawem de~akovog se}awa na trenutaku kojem mu se prispavalo sa ose}awem smirenosti, i samim tim sajednom sre}nijom slikom detiwstva od one kakvu stvarni svetmoè da ponudi, Vulf je dobio jedno novo i specifi~no zna~ewe.

Najzad, zamislite ovaj veli~anstveni odlomak iz sredi-{weg dela pri~e Elizabet Spenser, “Ostrvo brodova”, ali bezonog strate{kog skoka, pi{~eve odluke da opis standardnog de-kora jednog ju`wa~kog kupatila zavr{i ekspertskim zakqu~komo moralnom karakteru qudske vrste:

Kupatilo Skeltonovih je svo bilo u bledo plavom ibelom, s lepim teglama ruì~aste soli za kupawe i veli-kim debelim miri{qavim komadima ruì~astog sapuna.Rasveta je bila impresivna, a slavine masivne, pa ipak sveje nekako delovalo mrtvo. Nensi je pomislila da se svevreme, jo{ otkako je, dok je skakala na trambulini, ugleda-la one momke kako igraju tenis, me|u kojima je mo`da bio iRob, pitala kako bi se ose}ala u jednom ovakvom kupatilu.Mesto je izgledalo kao tajno svetili{te, ali {ta se tustvarno moglo videti? Poklopci svih fla{ica bili su~vrsto zatvoreni, a sapun na kadi bio je suv. Neko je sve tobio pa`qivo odabrao – u tome je bila stvar – razmi{qalisu o sapunu i soli za kupawe isto onako kao {to su mislilio autsajderima, biznisu, nekretnimama, politici. I Nen-sin otac je imao svoja mi{qewa. Jednom je celo ve~e tvr-dio da je Hitler bio dobronameran ~ovek; jednom drugomprilikom, rekao je da je svet spreman za komunizam.

Za{to toliko insistiram na autoritetu pri~e kad imajo{ toliko drugih stvari o kojima treba govoriti? Na primer, oposrtawu na{e nacionalne kwièvne “proizvodwe” koja se gu{iu hladnom stisku ameri~ke industrije kreativnog pisawa; ili o


tu`nom propadawu tradicionalne pri~e koju je jo{ jednom poti-snuo jo{ jedan “novi stil”; ili o budu}nosti grafi~kog romana ipri~e, sada kad su ̂ ehov i ̂ iver postali bajati. Jedan razlog mo-gao bi biti taj da, s obzirom na stilsku i intelektualnu razno-vrsnost dela koja su ukqu~ena u ovu kwigu, primena pi{~evogautoriteta mo`da predstavqa jedinu zajedni~ku stvar koje sveove pri~e tako sjajno izvode – autoriteta koji stavqa u pogon tusloènu spravicu, odlu~uje {ta stvarno moè da postane pri~a,procewuje {ta je vi{e a {ta mawe va`no, bira detaqe koje }eukqu~iti u junakov “ìvot”, i one koje }e izostaviti, odlu~ujekoje “misli” }e staviti u junakovu glavu, kako }e potisnuti ~ita-o~evu nevericu u samu formu kratke pri~e koja izvire iz weneisuvi{e elegantne prirode, nimalo nalik stvarnom ìvotu,smi{qa na~ine da upravqa ~itao~evom reakcijom na svaki va-àn detaq, svaki brz prelaz, svaku jezi~ku ekstravaganciju, sva-ki zavr{etak.

Priznajem da se sa stanovi{ta autoriteta moè ste}isamo letimi~an uvid u su{tinsku prirodu pri~e. Ali, upravo za-hvaquju}i spremnosti i sposobnosti pri~e da preuzme kontrolui zagospodari na{om pa`wom, woj polazi za rukom da nas dovededo posledwe re~i posledwe re~enice. Kao {to sam ve} nagove-stio, ve}ina pisaca bi se sloìla da bi ve} i samo to malo ~udobilo dovoqno da bi pri~a “radila”.

Mo`da ima i drugih razloga da razmislimo o va`nosti pi-{~evog autoriteta. Romansijer Martin Ejmis je u svojim memoa-rima, Iskustvo, napisao da mi, kao ~itaoci, uvek “razgovaramo”(mo`da ~ak i raspravqamo) s kwièvnim delima, pa i sa onomvrstom kwièvnih dela od kojih je sastavqena ova zbirka. Govo-re}i retori~ki, to je u prirodi umetni~ke proze, a umetni~kaproza èli da to u~ini i na{om prirodom. U najzahtevnijim de-lovima pri~e, odnosno u onim delovima u kojima autoritet pri-~e postavqa pred nas najteè zahteve – da potisnemo nevericu,da se suo~ima sa izazovom novih i lepih kombinacija re~i, saneo~ekivanim doga|ajima, s wenom voqom – u takvim delovimapri~e obi~no se odvija ovakva uàsno va`na konverzacija: “Zarzaista moè biti”, nesvesno se pitamo dok ~itamo, “da se takavotac tako pona{a prema svom sinu?” Pri~a, îverova pri~a“Ponovni susret”, tvrdi da moè. “Da li je logi~no da }e obi~nestvari koje se nalaze u obi~nom kupatilu pokrenuti pitawa mo-rala?” “Da li je ovo dobro mesto za po~etak pri~e? Za kraj? Dali je ovo dobro mesto da se pri~a prekine i zapo~ne iz po~etka?”


“Da li je ovo stvarno posledica onoga?” “Razotkriva li se kvin-tesencija bola u nemom, potajnom tugovawu oja|ene majke i ènei moè li nam to pruìti utehu?” “Moè li ovo uop{te da budedobra pri~a?” Postavqali mi sebi ovakva pitawa svesno ili ne-svesno, ona predstavqaju onaj izazov koji dobra proza upu}uje na-{em ~itala~kom autoritetu, to je ona vrsta dijaloga koji pri~aèli da vodi s nama. îtaju}i, i ~itaju}i, mi se upu{tamo u tajdijalog, a prihvataju}i wegove uslove, priznajemo autoritetpri~e i prepu{tamo se velikom ~udu literature, wenoj sposob-nosti da nas preporodi i prosvetli.

Naravno, kao {to sam tako|e ve} rekao (verovatno vi{eputa), jedno od jedinstvenih zadovoqstava koja nam pri~iwava~itawe moè da potekne upravo iz tog pot~iwavawa autoritetupri~e, iz poklawawa pa`we tom drugom od kojeg mnogo o~ekuje-mo, piscu. Ovog zadovoqstva – zadovoqstva koje proizlazi iz sa-radwe sa autoritetom pri~e – postao sam prvi put svestan premnogo godina, u Misisipiju, dok sam jo{ bio mlad i neve{t ~ita-lac. Tada sam po~eo i da maglovito naslu}ujem koliko bi bilodobro pruìti takav ose}aj potpunom strancu. Zato sam odlu~ioda se posvetim pisawu. Mogu}e je da }e sada neki drugi mladi ~i-talac pro~itati pri~e iz ovog izbora, doìveti ono isto zado-voqstvo koje sam ja nekad doìveo, shvatiti u ~emu se sastojimo} pri~e, kakvu vrstu ~e`we ona moè da probudi i zadovoqi, itako prona}i svoju vokaciju.

(Iz: American Short Story, Edited and introduced by Richard Ford, “Introduction”, Granta Books, London 2007. Nalov, podnaslov i obrada prevoda: Beogradski kwièvni ~asopis.)

Prevela s engleskogAdrijana Mar~eti}



@ivorad Nastasijevi}, Elio Martineli, Vilko Gecan, Minhen 1914.(Muzej Rudni~ko-takovskog kraja)

@IVOTI PESNIKA nnn

Grejem Rob

REMBOOVI POSLEDWI MESECI

Poglavqe 39

“SVIREPI INVALID”

Vrati}u se, s udovima od ~elika(“Zla krv”, Sezona u paklu)

Rembo je primqen u bolnicu “Konsepsion” u Marseju 20.maja 1891, i sme{ten je na odeqewe na prvom spratu: “Rembo, Ar-tur, 36 godina, trgovac, ro|en u [arlvilu, u prolazu.”

Prvobitna dijagnoza – néoplasme de la cuisse – pokazivalaje da se bolest pro{irila i na bedro. Ovaj, kao i kasniji izve-{taji ukazuju na neku vrstu raka kostiju, verovatno osteosar-kom. Uspeh u le~ewu jo{ uvek zavisi od blagovremenosti inter-vencije.

Sutradan po prijemu, Rembo je poslao pismo ku}i. Ono po-kazuje znakove konfuzije: pogre{an dan i pogre{an datum, levanoga umesto desne – sénestre, a ne dextre. Prvi put u ìvotu dozvo-qava da se nasluti da razmi{qa o tome da sebi prekrati muke:

Ovo }e sigurno trajati dugo, ako usled komplikacijane bude nu`no da se noga se~e. [ta god da se desi, osta}u bo-gaq. Ali sumwam da }u to da ~ekam. @ivot mi je postao ne-mogu}. Kako sam nesre}an! Kako sam postao nesre}an!


Narednog dana, u seosku ku}u u Ro{u stigao je telegram:

Danas ti ili Izabela do|ite Marsej ekspresni vozujutru mi seku nogu mogu}a smrt treba urediti ozbiqnestvari Artur bolnica Konsepsion odgovorite

Odgovor gospo|e Rembo stigao je iste ve~eri:

Polazim stièm sutra uve~e budi hrabar i strpqiv

Rembo jo{ uvek ni~im nije pokazivao da bi svoju àlbuuputio vi{oj instanci. Nije traìo sve{tenika. Jedina cere-monija kojoj je podvrgnut bio je ritual operacione sale – umestoraspe}a i {kropilice: forceps, retraktori i drena`ne cev~i-ce; antisepti~ki rastvori i sun|eri natopqeni karbolnom ki-selinom, posluàvnik na kojem stoje stega za zaustavqawe krva-rewa, noèvi i testera.

U sredu, 27. maja, dvojica doktora i dvojica staìsta izvr-{ili su tu nepovratnu operaciju.

*

Sama operacija bila je relativno jednostavna. Zahvaquju-}i Krimskom i Francusko-pruskom ratu, ve{tina amputirawaudova ostvarila je veliki napredak. Stopa preìvqavawa bilaje visoka, o ~emu mogu da posvedo~e mnogobrojni sakati ratni ve-terani. Izabela je poslala ohrabruju}e pismo u kojem opisujejednog ìvahnog i veselog amputirca koji ~esto prolazi ispodwenog prozora: drvena noga mu uop{te ne smeta da bude “najneu-morniji od svih plesa~a na seoskim slavqima”.

Amputacija je za Remboa predstavqala najgore {to mu semoglo dogoditi. Iako nikada nije voleo svoje telo, prema stopa-lima, broj 41, imao je sasvim izuzetan odnos: doìvqavao ih jekao sredstvo za beg i za odràvawe dodira sa zemqom – skorokao dva mala, samosvojna Artura, koji zasluùju udobnost i po-{tovawe:

(...) slaù}i rime sred ~arobne tmice,Ja sam prebirao, ko na liri, ìceRawenih mi crevqi – stopu pored srca!

(“Moje boemstvo”)


Patrqak je bio uàsno kratak.[est dana kasnije, krvarewe je prestalo, pa je bio u stawu

da po{aqe pismo guverneru Makonenu, najavquju}i da se vra}a uHarar “za nekoliko meseci”, “da nastavi sa trgovawem”.

Oìqak se brzo formirao, ali jedna starija rana i daqe jebila zagnojena. Gospo|a Rembo oti{la je od wega 9. juna popodne.“Htela sam da idem danas”, rekla je 8. juna Izabeli, “ali me jeArtur suzama naterao da se predomislim.”

Je li Rembo od majke o~ekivao da odigra onu scenu iz Sezo-ne u paklu – “@ene se brinu o onim svirepim invalidima koji sevra}aju iz vru}ih zemaqa” – a ona za to nije bila raspoloèna?Postoji samo jo{ jedan odjek wenih bolni~kih poseta, nalazimoga u jednom pasusu wegovog narednog pisma Izabeli, koju je napa-la neka nejasna bolest (ili mu je barem tako rekla majka): “Biosam veoma qut kad me je mama napustila. Nisam razumeo za{to.Ali boqe je da sada bude uz tebe, tako da moè da se pobrine zatebe.” Ova zadwa re~enica ima mra~an prizvuk. On ne kaè “ta-ko da moè da se brine za tebe”.

Ovaj ponovni susret obnovio je wihovu razdvojenost. Vi{enikada nije pisao svojoj majci. Sva naredna pisma posla}e Iza-beli.

*

Tokom dva meseca koja je proveo u toj bolnici u Marseju,Rembo se svojoj onesposobqenosti suprotstavqao svojim uobi~a-jenim oru`jem: op{tim o~ajawem pri pomisli na celinu qudskeegzistencije i divqim optimizmom usmerenim na detaqe. Dokto-ri su ga upozorili na to da }e u patrqku ose}ati bolove mo`dajo{ godinu dana, ali nakon toga }e mo}i da po~ne da koristi ve-{ta~ku nogu i vrati se aktivnom ìvotu u Africi.

Po~etkom jula, jo{ uvek u jakim bolovima i sa drugom no-gom uko~enom, mo`da usled nedostatka fizi~ke aktivnosti, is-probao je “veoma laganu drvenu nogu, lakiranu i tapaciranu, iveoma dobro izra|enu (ko{ta 50 franaka)”. Uspeo je nekako daod{epesa preko nadkriqenog trema, ali je kod stepenica moraoda se vrati natrag: “Patrqak mi se upalio, pa sam skinuo to pro-kleto pomagalo.”

Remboova pisma Izabeli ne bi trebalo da smatramo potpu-nim svedo~anstvom o wegovom mentalnom stawu. Ona su bila deowegovog planiranog oporavka. Odeqci naizgled prepuni dubo-kog samosaàqewa predstavqaju neku vrstu eksperimenta. Ti


pasaì romanti~arske proze – koji spadaju me|u najkonvencio-nalnije koje je Rembo uop{te ikada napisao – predstavqali suretori~ki skok u dubinu radi izazivawa blagotvorne reakcije:

[ta bi s planinskim prelascima, jahawem kowa, po-hodima, pustiwama, rekama i morima? (...) Ja, koji sam od-lu~io da se ovog leta vratim u Francusku, da se oènim!Zbogom braku, zbogom porodici, zbogom budu}nosti! Mojìvot je gotov. Sad sam obi~an nepokretni patrqak.

Usled razumqivog po{tovawa koje su ukazivali Remboo-vim patwama, tuma~i su u ovim pismima previ|ali raznolikosttonaliteta i smisao za humor. Jo{ uvek je to bilo ono objektiv-no “ja” koje je moglo samo sebe da posmatra iz publike, nemilo-sno se osmehuju}i – isti onaj ironi~ni Rembo koji je, kako kaèwegova sestra, ~esto druge pacijente zasmejavao do suza.

Kad hodam, moram da gledam kuda gazim ovom jednomnogom i dvema {takama. Glava i ramena mi se povijaju, i te-turam se naokolo kao grbavac. Mu~im se da na vreme ugle-dam predmete i qude koji se kre}u naokolo, da me ne oborei ne slome mi drugu nogu. Qudi se kiko}u kad me vide kakoskaku}em. Kad ponovo sednem, ruke su mi utrnule, pazuhapredvojena, a u licu sam kao idiot. Obuzima me o~aj, i se-dim tu kao potpuni bogaq, cmizdrim i ~ekam da padne no},da me opet mu~i nesanica, i da svane novo jutro, jo{ sumor-nije nego prethodno, itd, itd.Nastavi}e se.

Stvarno ne znam {ta da radim. Izlude}u od ovih bri-ga. Ne uspevam ni minut da odspavam.

U svakom slu~aju, na{ ìvot je bedan, beskrajno be-dan! Za{to uop{te postojimo?

Pi{i {ta ima novo.Najboqe èqe.

Rembo

Sa sun~anog juga stizale su ne`ne poruke: Sezar Tijan,Pjetro Felter, koji je zaposlio Remboovog slugu \amija, te je-dan od bra}e Rigas, Grk, koji je poslao beskrajno duga~ko pismonapisano na lo{em francuskom: “Vi{e bih voleo da su meni od-


sekli nogu nego tebi. (...) Otkad si oti{ao iz Harara, ose}am sekao da sam izgubio ~itav svet.”

Sotiro, wegov stari ortak u istraìvawima, pismom izZelije izraàva àqewe i nagla{ava da je ba{ dobro vreme da~ovek bude odsutan iz Harara: “50 do 60 qudi umire od gladi sva-kog dana”. “Mokonon (sic) je pobio mnogo Itua s visoravni Gala,koji su jeli wihovu bra}u i decu. Ne{to je u ovoj zemqi ~udno ovegodine!” Makonen mu je li~no pisao da mu ~estita na uspe{nojoperaciji. Savure prenosi da je ta vest duboko dirnula harar-skog guvernera: “Rekao je da si ti izvanredno ~astan ~ovek i da sise ~esto pokazao kao istinski prijateq.”

Dani su se vukli, i po~iwali su da se javqaju tanani znacikoji su nagove{tavali da operacija nije u potpunosti uspela.Remboove neuroze umnoàvale su se kao bakterije. Poverovao jeda su ga hirurzi iskoristili kao lutku za ve`bawe. Amputacijanije bila neophodna:

Da me je neko pitao za savet, tako bih mu rekao. Moguda te seckaju, da te otvore i da te iseku na komadi}e, alinikad im ne dozvoli da amputiraju. Ako i umre{, to je bo-qe nego da ̀ ivi{ bez ruke ili noge. (...) Boqe da godinu da-na pati{ kao du{a u mukama, nego da ti ne{to amputiraju.

âk i bez jedne noge, jo{ uvek se uàsno pla{io da ga vojnevlasti ne pokupe. Na po{ti bi mogli da ga izdaju. Izabeli je na-loìo da pi{e {to re|e moè, i to samo na ime “Rembo” (“Nemojda stavqa{ ’Artur’!”). Jo{ boqe, neka koristi razli~ite po-{tanske ispostave. Jedan bolesni policijski inspektor dosa|i-vao mu je pri~ama o beguncima od regrutacije, a Rembo je smatraoda “namerava da (ga) nasamari”.

Nema sumwe da bi Rembo bio pozvan u vojsku, ili poslat uzatvor. U wegovom vojnom dosijeu stoji da je uvek ispuwavao svezakonske uslove, pa je prosto neverovatno da je wegovoj majci isestri toliko dugo trebalo da stvar izvedu na ~istac.

Ono {to ga je istinski pla{ilo bila je ona kona~na regru-tacija. Doktori su ga proglasili “izle~enim” krajem juna, aliRembo je ve} umeo da prepozna svog neprijateqa. No}u je leàobudan, oslu{kuju}i ho}e li ~uti lopova u dowim sobama:

Pravo da vam kaèm, ~ak ne mislim da sam iznutraizle~en. O~ekujem nekakvu eksploziju...


Ova nesanica me navodi na strah da mo`da bolujemjo{ od ne~ega. Sa uàsom pomi{qam na svoju drugu nogu –to je jedina podr{ka koja mi je ostala! (...) Mo`da mi je su-|eno da budem beznogi bogaq! Barem bi me onda vojne vlastvaqda pustile na miru!

Rembo je odlu~io da ode 23. jula. Lekar mu je preporu~iopromenu, a on je i ina~e o~ajni~ki ̀ eleo da pobegne odande. Bol-nica je bila prepuna bolesti: “male bogiwe, tifus”, kao i neuni-{tivi virus dosade. Trebalo je da do|u da ga pokupe, kao nekibalvan, na maloj seoskoj stanici u Vonku.

Kad je pisao Izabeli, naro~ito je traìo da u Ro{u budesme{ten u sobi na spratu. Vra}ao se u rodno mesto Sezone u pa-klu. Osamnaest godina kasnije, kwièvni lik se vra}a ku}i davidi u kakvom je odnosu vizija sa stvarno{}u.

Vrati}u se, s udovima od ~elika, tamne koè i s be-som u pogledu...

*

U broju od februara-marta 1891, ~asopis Moderna Francu-ska na sva zvona objavquje svoje veliko otkri}e:

Ovog puta smo ga uhvatili! Znamo gde se nalazi Ar-tur Rembo – veliki Rembo, istinski Rembo, Rembo Ilumi-nacija.

Ono nije nikakva dekadentska {ala.


Seoska ku}a u Ro{u

Na{li smo tajno skrovi{te ~uvenog nestalog pe-snika.

Remboovo afri~ko skrovi{te bilo je razotkriveno, alinije postojala opasnost da bilo ko ode da ga traì u blatwavomseocetu na severu Francuske. Delae, koji je radio u Ministar-stvu obrazovawa, ìveo je u jednom pariskom predgra|u, sa è-nom i tri }erke. Verlen – kona~no priznat kao veliko, staro de-te francuske kwièvnosti – upravo se vra}ao u bolnicu “Bru-se”, sa raznovrsnim tegobama: reumatizam, sr~ana bolest, dijabe-tes i sifilis. @ermen Nuvo proìveo je misti~ku krizu i togoktobra je iza{ao iz jedne pariske ludnice kao lutaju}i religij-ski pesnik. Brat Frederik je jo{ uvek vozio autobus, u Atijniju,tri kilometra daleko, ali po{to se osramotio ènidbom s jed-nom trudnom siroticom, smatralo se da ne postoji, i s wim nikonije odràvao vezu.

Remboov “put krsta” kao da se zavr{avao tamo gde je i po-~eo. Ro{ je bio zelen, vlaàn i proèt starim mirisima. ZaRemboove afri~ke pojmove, ovo je bila ledena severna zemqa.Pisao je Morisu Riesu iz “vu~ije jame”, pripisuju}i uko~enostsvojih kostiju letwoj sveìni i dopu{taju}i da ga zagreje po-misao na novu, hrabru avanturu: “Kad god poèli{“, odgovorioje Ries, “kroz Xibuti moè{ da pronese{ koliko ho}e{ oru`-ja, samo da ne govori{ ni{ta ~ime bi privukao pa`wu Itali-jana.”

Uprkos zlokobnom bolu, Rembo je jo{ uvek pravio plano-ve za budu}nost. Zarada od oru`ja omogu}i}e mu da zasnuje sop-stvenu porodicu. Izabela kaè da je izmenio svoj plan: “Ume-sto da se izlaè prekorima neke burùjske }erke, oti}i }e usiroti{te da na|e devojku besprekorne loze i obrazovawa. Akomu to ne uspe, oèni}e neku katolikiwu plemenitog abisin-skog porekla.”

Nije mnogo verovatno da je Rembo razmatrao mogu}nost dasvojoj majci podari unuke me{ane rase. Pisma koja je diktirao uRo{u nisu nam sa~uvana, ali iz Sotirovih odgovora moèmo za-kqu~iti na {ta se àlio:

Ni{ta nije ravno materinskoj qubavi! Weni blago-slovi done}e ti sre}u. Sasvim mogu da poverujem da ti nato nisi navikao. Ali ipak, treba slu{ati i po{tovatimajku, kojoj su uvek na srcu na{i najboqi interesi.


Op{ta dijagnoza neukog seoskog lekara, koji je Rembou re-kao da pati od obi~ne tuberkulozne infekcije, bila je precizni-ja. Kad god bi se gospo|a Rembo pojavila, “wegovo lice bi se zgr-~ilo”. “Kao da mu je sámo weno prisustvo pri~iwavalo fizi~kunelagodnost.” “Jednog dana, bez ikakvog vidqivog razloga, grubojoj je rekao da iza|e napoqe.”

Koliko god bilo lo{e vreme ili jaki bolovi koje je tr-peo, Rembo je svakog popodneva beào iz ku}e u otvorenim ko~i-jama; “Voleo je da ga voze na mesta gde se qudi nedeqom ili pra-znicima okupqaju u svojoj najboqoj ode}i (...) da vidi koliko suse stvari promenile u posledwih deset godina.” Istraìva~ jei daqe promatrao strane obi~aje, pitaju}i se ho}e li se ikadavratiti ku}i.

*

Tragi~ki hor lokalnih tra~ara intervjuisan je 1922. i po-~etkom tridesetih godina:

Mogli ste da ga ~ujete kako stewe od bola i psuje dositnih sati, ili kako mu na Aristonu* sviraju de~ije ri-tornele da ga umire.

“Kakva gu`va!”, kaèm ja wemu. “Prezdravi}e{ ti, utvojim godinama.” “Nikako!” kaè on meni. Onda se zagle-da u daqinu i samo }uti, kao da ja nisam tu.

Se}am se da sam pomagao Arturu da skine zavoj s noge,u dvori{tu, kad je sunce izgrejalo. Psovao je kao bezbo-`nik i ismevao me {to idem na misu.

(...) Pazi da kaè{ da su wegova majka i sestra Izabe-la dve pobo`ne licemerke, i da svi u selu kaù da nisu sa-mo Kapetan i Artur krivi za odlazak od ku}e.

*

Te godine jesen je do{la rano. Odjednom je pao mraz, pa sujaki vetrovi ogolili grane. Bilo je vreme za novi odlazak na jug.


* Male orguqe na navijawe, vergl.

Rembo je uzimao ~aj od maka protiv bolova, ali se uàsnuokad mu je Izabela kazala da je u stawu opijenosti govorio najin-timnije stvari. Odlu~io je da }e biti boqe da trpi bol.

[to je mawe bio sposoban da izdrì duga~ko putovawe, toje vi{e ̀ eleo da ode. Smatrao je da }e hirurg koji je izvr{io ̀ r-tveni ~in znati kako da ga izle~i. U Marseju }e biti blizu mora,spreman da otplovi do Afrike ~im oseti da mu se zdravqe vra}a.

Za Izabelu, koja je imala samo trideset jednu godinu, po-sledwih mesec dana bili su prepuni novih saznawa. Arturovepri~e o Africi i Arabiji – koje je on pri~ao neobi~nim, “izvr-snim” jezikom punim “isto~wa~kih izraza” – pobudile su wenekwièvne ambicije, iako jo{ uvek nije imala pojma o tome da jeArtur nekada bio pesnik. (Imala je samo trinaest godina kad jeobjavqena Sezona u paklu, a majka joj svakako nije pomiwala Ar-turovo piskarawe.) Bio je to vrhunac wenog ìvota. Taj istra-ìva~ bronzanog tena bio je prva osoba koja je za wu marila. [o-kirala ju je prividna nezainteresovanost koju je ispoqavala we-na majka. Kao da je smatrala da Artur pravi predstavu od nekesitne nesre}ne slu~ajnosti. Ali gospo|i Rembo je oduvek bilote{ko da izrazi bilo koja ose}awa osim ogor~enosti i besa. Je-dva je uspela da odglumi prigodnu scenu kad joj je omiqeni sin od-lazio od ku}e posledwi put, obogaqen i u bolovima.

*

Polazak je bio zakazan za nedequ, 3. avgusta 1891. Izabelaje dobila posebnu maj~inu dozvolu da Artura otprati do Marseja.

Probudio se u tri ujutru, sasvim na vreme da uhvati voz ko-ji je polazio u pola sedam sa seoske stanice udaqene tri kilome-tra. Me|utim, kowu{ari se nisu ùrili, a kow nije hteo da seprobudi.

Dok je ko~ija vozila izme|u tamnih livada, Rembo je ski-nuo svoj ko`ni opasa~ da wime kowa potera brè, ali kad su sti-gli na stanicu voz je ve} bio oti{ao. Vratili su se ku}i da ne-voqno ponove celu predstavu, pa su ponovo krenuli u pola deset,da stignu na voz koji je polazio u dvadeset do jedan.

Tokom dvo~asovnog ~ekawa na stanici probio se posledwiodsjaj starog Remboa, ironi~nog antropologa iz pesama “Les As-sis” (“Zaseli”) i “A la musique” (“Uz muziku”). [ef stanice je is-pod kestenovog drveta zasadio jednu ru`wikavu leju cve}a: u sre-dini jedna georgina, a oko we razbacane astre, sve to u krugu pre-


krivenim peskom. Naàlost, Izabela je smatrala da komentarwenog brata nije pristojno ponoviti.

Voz je stigao. U Amawu, petnaest kilometara daqe, Remboasu prebacili u voz za Pariz. Svaki trzaj voza preplavqivao jewegovo telo bolom. Patrqak je oslonio na ogrta~ i }ebe, levimlaktom se oslonio na ivicu prozora, a desnom na kofer ispredsebe, uzaludno poku{avaju}i da ublaì udarce.

Vreme je bilo toplo i sun~ano. Kroz prozor su gledali jah-te na reci i letwe haqine u ba{tama. Uskoro se voz ispunio po-rodicama koje kre}u na nedeqni izlet. Rembo je zurio u drugeputnike pogledom ispra`wenim od groznice. Mislio je na Mar-sej, gde }e mu svakako biti potrebna jo{ jedna operacija.

S prvim sumrakom dohvatili su se pariskih predgra|â. Upola sedam uve~e voz je stigao na stanicu Gar-del-Est, gde su bi-le otpo~ele wegove velike avanture. Obuzet proplamsajem nade,Rembo je odlu~io da odu da preno}e u hotelu. Mo`da }e pariskilekari znati neki lek.

Da je taj plan sproveden, mo`da bi ugledao }elavu glavu iod duvana ùtu bradu Pola Verlena kako se nagiwe nad wegovbolni~ki krevet. Ali dok je taksi vozio bulevarima, po~ela jeki{a, a ulice su se ispraznile. Rembo se zagledao u blistave tro-toare i prepune odvode za ki{nicu, pa je voza~u rekao da prome-ni odredi{te i odveze ga pravo na stanicu Gar-de-Lion. Kad sesunce pojavi, hteo je da bude ponovo na jugu.

U tom trenutku, na drugoj strani reke, u mirnoj ulici Sen-@ermen-de-Pre, na stolu jednog izdava~a stajala je gomila pesa-ma. Napisao ih je dvadeset godina ranije jedan {kolarac iz [ar-lvila. Mladi novinar po imenu Rodolf Darzons tragao je za tim~udesnim pesmama otkad je pro~itao Verlenov ~lanak o Rembou uUkletim pesnicima. U pripremi je bilo celovito izdawe, sa bi-ografskim predgovorom.

Mnoge od tih pesama nikada niko nije video osim Izambarai Demenija. Nekoliko odvratnih falsifikata, kao {to je “Pu`”,pojavili su se u popularnom Dekadentu, ali originalne pesme bi-le su dovoqno sna`ne da pokaù da je tu na delu bio pesnik obda-ren velikom romanti~arskom imaginacijom, koji je ~amio u vla-`nim, provincijskim sobama poput neke inteligentne bolesti,

Dok je ulica odozdo slala svoje zvuke,Sâm, leè}i na ~ar{avima od neizbeqenog lana,Sa silovitim predose}awima plovidbe!


Poglavqe 40

NA MORU

Brzo! Ima li drugih ìvotâ?(“Zla krv”, Sezona u paklu)

Rembo nije bio svestan kad se sunce podiglo nad dolinomRone. Nije ni{ta jeo otkad je oti{ao iz Ro{a. Na stanici u Pa-rizu, poput nekog uro|enika iz plemena Danakil koji je do{aoda obi|e zemqu bledolikih ludaka, prsnuo je u histeri~an smehkad je ugledao vojnu uniformu. Uzeo je lek za spavawe, ali je dugotrebalo dok nije po~eo da deluje. Dok je kroz drvene kapke u kupeprodirala vrelina Provanse, on se nekoliko puta budio, preki-daju}i no}ne more.

Pre mnogo godina, ovo je bio jedan od puteva ka slobodi:Lion, Valons, Oran`, Aviwon, Arl i kona~no Marsej, gde subrodovi kompanije “Messageries Maritimes” plovili za Suec i zaceo svet.

Stani~ni posluìteqi izneli su Remboa u stani~no dvo-ri{te. Izabela ga je smestila na zadwe sedi{te taksija, kojim suoti{li do bolnice, udaqene kilometar i po.

Za slu~aj da ga vojne vlasti jo{ uvek gone, prijavio se podimenom “@an Rembo” – neki drugi Rembo...

Dezerter je planirao svoj posledwi beg.

*

Nije poznato {ta se ta~no de{avalo narednog meseca, alitu nema ni~eg tajanstvenog. Kad je Izabela 22. septembra posla-la pismo ku}i, wen brat bio je u jo{ gorem stawu: imao je crnekolutove oko o~iju, neprestano se znojio, a iznenadni bolovi usrcu i glavi budili su ga iz dnevne uko~enosti.

Jednom nedeqno, wegovo nago, ispijeno telo prebacivalisu na stolicu, dok su mu name{tali krevet. Desna ruka mu se odu-zela. Dve nedeqe kasnije, leva ruka se neobi~no osu{ila i “tri~etvrtine paralizovala”. Izabela je majku o svemu izve{tavala:“Pla~e otkad se osvestio. Ne veruje da }e ostati paralizovan (tojest, ako preìvi). Doktori ga varaju, a on se drì zubima i nadase u oporavak.” “Zagrli me, jeca i pla~e, i moli me da ga ne osta-vqam.”


Iz Ro{a je stigla jedna lakonska poruka, ili mo`da dve, sauobi~ajenim novostima – razboleo se kow, sluge ne slu{aju – izahtevom da ne dozvoli Arturu da napravi neku glupost: “On mi-sli da je wegovih 30.000 franaka u Ro{u”, uveravala je Izabelamajku, “a mogu da mu kaèm i da si taj novac negde uloìla. Timebismo dobili jedan mesec, ako je stvarno odlu~io da ga uzme na-trag.”

Kao posledwe sredstvo, 3. oktobra lekari odlu~uju da is-probaju struju. Pri~vrstili su elektrode za wegovu beìvotnuruku i izazvali jedan gr~, a zatim vi{e ni{ta. Lekar je ube|ivaoIzabelu da ostane u Marseju: “U wegovom stawu, bilo bi surovoda mu uskratite svoje prisustvo.” Prenela je wegove re~i majci,koja je èlela da se Izabela vrati na selo.

Iz Afrike su i daqe stizala prijateqska pisma, a pose}i-vao ga je Alfred Bardej, koji je s pouzdawem pri~ao o ve{ta~kimudovima i pozvao Remboa da do|e na oporavak u wegovu ku}u naselu.

Ali kad je specijalno naru~ena noga stigla, u kutiji – odkoje su najpre pomislili da je mrtva~ki sanduk – Rembo je u wu zu-rio s o~ajawem: “Nikad to ne}u da stavim”, rekao je. “Svr{eno je,sve je svr{eno. Ose}am da umirem.”

*

Za onog drugog Artura Remboa po~iwao je ìvot ispuwendoga|ajima. Revija za dru{tveni, nau~ni i kwièvni razvoj ob-javqivala je niz napisa o “Pesnicima i degenericima”. Jedan le-kar dao je stru~no mi{qewe o odsutnom pesniku: o~evidno je“poreme}en”. (Ta dijagnoza zasnovana je na la`nim pesmama izDekadenta.) No gde je sada taj ludak? Govorkawa su neprestanostizala u Pariz. Xorx Mur, koji je video neke “divne” pesme“neobi~nih naslova”, ~uo je da je autor Sezone u paklu verovatnojo{ uvek ìv, ali da boravi negde daleko:

Napustio je Evropu da se zauvek zatvori u neki hri-{}anski manastir na obalama Crvenog mora; on se nalazina stenovitom rtu, gde su ga videli kako kopa zemqu u sla-vu Boìju.

Od svih izmi{qenih Remboa, ovaj je bio najbliì stvarno-sti. Ta “usamqena figura koja kopa u isto~wa~kom sumraku” po-


stojala je i u Remboovom umu. Posmatrao je kretawe sunca krozbolni~ke prozore i ùdeo za odlaskom u Nicu, Alìr ili Aden– makar i na kostima posejane obale Oboka. Da je Izabela htelada po|e s wim van zemqe, mo`da bi poku{ao da ode.

*

Od 5. oktobra sestre mu vi{e nisu mewale ~ar{ave. Svakipokret nanosio mu je bol. Leva noga mu je bila hladna, a jedan o~-ni kapak mu se spustio. Imao je drhtavicu i zatvor. Izabela jeprenosila majci: “No}u dopu{ta da bude sasvim natopqen zno-jem, i tako trpi, a ne}e da pozove no}nu sestru.”

Kad padne mrak de{avale su mu se uàsne stvari...

Optuùje sestre, pa ~ak i kalu|erice za neke groznestvari koje nikako ne mogu biti istinite. Kaèm mu da jeverovatno sawao, ali on ne}e da poveruje i govori mi dasam naiv~ina i budala.

Rembo je znao da se ne}e oporaviti. Izabela je dobila op-{ta uputstva i ostavili su je da mu sama daje terapiju. Kupala gaje i utrqavala mu lekovite masti po telu. Traìo je da mu obri-je glavu, da ga ne bi sestre mu~ile makazama. Povremeno mu je ka-~ila elektrode i poku{avala da strujom oìvi mrtvu ruku.

Koliko god sve to bilo uàsno i skupo, Izabela je bilasre}na na jedan poseban na~in. Arturova nesre}a omogu}ila joj


Pesnikov kov~eg, sada u Remboovom muzeju u [arlvilu

je da prvi put u ìvotu pobegne od ku}e. Razgovori s wim, koji suse kretali od svetih do opscenih stvari, woj su otvorili vidikeka jednom {irem svetu. U Marseju, gde “uvek blista sunce” i ima“brdâ vo}a svih vrsta”, prvi put je iskusila da se prema woj odno-se kao prema odrasloj èni.

Ovde treba do}i ako ho}ete da vidite i osetite davas uvaàvaju, pa ~ak i duboko po{tuju, kao {to zasluùje-te. Kolika je razlika izme|u prefiwenih manira u ovommestu i divqe prostote onih finih mladi}a iz Ro{a! (...)A po{to razgovaram samo sa starijim qudima, niko nema{ta da kaè protiv mene.

Svoj trideset sedmi ro|endan Rembo je proveo u agoniji.Patrqak mu se naduo, i pojavila mu se jedna ogromna izraslinaizme|u kuka i stomaka. Doktori su do{li da to u ~udu gledaju.

Bolni~ki kapelan, pak, kako kaè Izabela, bio je uzdr-àn. Po{to je video da Rembo ima nagon za povra}awem i da pqu-je, odlu~io je da mu ne ponudi pri~est, “iz straha od nevoqnogskrnavqewa”. Posledwa pri~est ne moè se dati ako }e bole-snik da se udavi od tela Hristovog.

Jedina Remboova uteha bila je no}na iwekcija morfijuma.U delirijumu, ponekad bi sestru oslovio “\ami”. Hteo je da svomslugi ostavi 3000 franaka i da ga prenesu u Aden, gde je grobqeblizu mora. Izgleda da je od toga odustao iz obzira prema sestri.

To nije bilo okruèwe u kojem bi istina mogla da cveta. Uovoj fazi korespondencije, Izabelino pismo majci zvu~i kao bu-dalasto samozavaravawe:

Neka je blagosloven Bog hiqadu puta! U nedequ samdoìvela najve}u radost koja mi je dostupna na ovom svetu.Onaj koji leì na samrti pored mene vi{e nije jadni, ne-sre}ni pokvarewak, nego ~estit ~ovek, svetac, mu~enik, je-dan od izabranih!

(...) Dok je odlazio, sve{tenik mi je rekao, sa ~udnimi zabrinutim izrazom lica: “Tvoj brat ima vere, dete moje(...) Zaista, nikada nisam video tako ~vrstu veru!”

(...) A on (Artur) mi je rekao s gor~inom: “Da, kaùda su poverovali oni koji se samo pretvaraju da su preobra-}eni, ali stvari tako stoje, qudi ~itaju ono {to su napisa-li. To je pitawe zarade!”


Ovo iznena|uju}e pismo nosi datum 28. oktobra 1891, {tozna~i da je Izabelu sre}a dràla cela tri dana (28. oktobar bi-la je sreda).

Odeqak o Remboovom preobra}ewu znatno se razlikuje odsvega {to je Izabela napisala majci. Ton, stil i upu}ivawe nalicemerne pisce pripadaju periodu po Remboovoj smrti. Pismoje o~igledno napisano posle toga, verovatno po{to je Izabelaotkrila da je Artur pisao satanisti~ke pesme kao {to su “Prvepri~esti”. Ne}e niko da kaè o wenom posve}enom bratu da jebio “vagabund, komunac, prevarant, karlist, huqa, pijanac, ludaki razbojnik” – naro~ito ne u bilo kojim novinama koje se ~itajuu Ardenima. “[to se ti~e biografije”, pisala je u januaru 1892,“dopu{tam samo jednu temu, a to je – moja.”

âk i ako Rembo jeste priznao boga koji mu je u mukama iz-vukao ispovest, ne bi bilo mudro imenovati tog boga. Izabela gaje li~no ~ula kako ponavqa frazu koju Kuran propisuje za takveprilike: Allah kerim! (“Alah je milostiv!”)

Nije ne~uveno da qudi na samrti, ~ak i u najgorem stawu,iznenada smireno i potpuno svesno progovore, neposredno predkraj. Izabela je mo`da bila svedok jednog takvog trenutka, pa gaje protuma~ila prema sopstvenim èqama. Mo`da je ~ak i ~ulane{to {to je izdaleka podse}alo na Bibliju.

Kad govori, gleda kroz prozor prema suncu koje ne-prekidno sija sa neba bez obla~ka, a onda po~ne da pla~e,govore}i da vi{e nikad ne}e sunce videti napoqu. “Jaidem pod zemqu”, rekao mi je, “a ti }e{ hodati po suncu!”

*

U ìvotu koji je u toj meri bio ispuwen }utawem, Remboo-ve autenti~ne posledwe re~i predstavqaju zapawuju}u zaostav-{tinu.

Na dan 9. novembra 1891. izdiktirao je pismo Izabeli.Uputio ga je neimenovanom “direktoru”. Izgleda da je isprva mi-slio na direktora bolnice, ali kasnije, kako mu je ̀ udwa dodava-la vetar u jedra, prebacio se na direktora parobrodske kompani-je koja }e ga vratiti u Afriku.

Vreme i prostor su se pobrkali. Bio je u Adenu ili u Hara-ru, organizovao je karavan slonova~e. Tovar }e morati pa`qivo


da sastavi, kako bi obezbedio da sve ono {to ponese zaista istigne na odredi{te. Ako nema dugova na bolni~kom ra~unu, bi-}e slobodan da krene.

Zaplovi}e iz mesta – ili brodom – po imenu “Aphinar”. Toime je verovatno izmi{qeno. Mo`da se prise}ao broda koji jenekada postojao, ili je upotrebio arapsku re~ koja ozna~ava sve-tionik: al fanar. Ali ~ak i ta svetlost je nesigurna. “Afinar” jesamo re~.

Stavka 1 zub samoStavka 2 zubaStavka 3 zubaStavka 4 zubaStavka 2 zuba

Gospodine direktore,

Molim da mi odgovorite imam li jo{ ne{to na ra~u-nu kod vas. @eleo bih da zamenim dana{wi prevoz. Ne znamni kako se zove, ali kako god da joj je ime, zva}u je linijaAfinar. Svi ti brodovi voze posvuda, a ja, obogaqen i ne-sre}an, ne mogu ni{ta da prona|em – to }e vam posvedo~itisvako pseto s ulice.

Stoga vas molim da mi po{aqete tarifu usluga odAfinara do Sueca. Potpuno sam paralizovan, te stoga è-lim na vreme da se ukrcam. Recite mi u koje vreme me mora-ju uneti na palubu.

*

Rembo je umro narednog jutra, u deset sati.

EPILOG

“Mo`da on zna tajne o promeni ìvota?”(“Delirijumi I”, Sezona u paklu)

Wegovo telo je preneto u Pariz, u hrastovom kov~egu, a za-tim u [arlvil. Prispelo je na stanicu 14. novembra.

Gospo|a Rembo stigla je na sahranu u ùrbi, kao da je re~ umedicinskom hitnom slu~aju. Opat @ile, koji je dvadeset dve go-


dine ranije predavao Rembou u [arlvilskom kolexu, imao je satvremena da pripremi slu`bu.

Uspeo je da prikupi ~etiri kantora, osam de~aka iz hora,dvadeset devoj~ica iz siroti{ta koje su nosile sve}e, crkvewa-ka, zvonara, pogrebnika i grobara. Ne{to pre pola jedanaest prepodne, isti onaj orguqa{ koji je Remboa 1875. godine na brzinupodu~io osnovama muzike sada je jurio ulicama u svom najboqemodelu, pitaju}i se koji je to ro|ak gospo|e Rembo preminuo.

Bila je to skupa, prvoklasna sahrana. Niko nije do{ao, jerniko nije bio pozvan, niti je u lokalnim novinama objavqenoobave{tewe.

Remboovo telo poloèno je u porodi~nu grobnicu. Naukra{enom belom nadgrobnom kamenu upisani su samo wegovoime, godine, datum smrti i re~i: “Molite se za wega.” Postavqenje odmah do grobqanske kapije, pri vrhu sumorne avenije koja izgrada vodi ka zapadu.

Osim ve}eg dela wegovih kostiju, nema ni~eg Remboovog na{arlvilskom grobqu. Vreme se moè boqe utro{iti na drugena~ine: u pi}u, u kafeu “Univerzum”, odakle se vidi bista na tr-gu Gar (“gde je sve lepo vaspitano, i cve}e i drve}e”), sa prostoneverovatnim natpisom: “@anu Arturu Rembou / Wegovi oboà-vaoci / Dràva”, ispod kojeg op{tina odràva leju cve}a; u kupo-vini kwige wegovih pesama u “Remboovom muzeju”, prekoputa ku-}e na keju Madlen (danas se zove Kej Artura Remboa); ili u u~ewurecitovawa tih pesama sa de~a~kim {arlvilskim naglaskom,{to se moè ~uti od lokalnih sredwo{kolaca, od kojih se svakipeti identifikuje sa Arturom Remboom, prema istraìvawu ko-je je 1991. godine sprovedeno me|u francuskim u~enicima liceja.

*

Dan posle smrti, Rembo je ponovo dospeo u vesti. Po zahte-vu Remboovog biografa Rodolfa Darzonsa, policija je zaplenila~itav tira` kwige wegovih stihova naslovqene Relikvijarij.Darzons je sa uàsom video da je izdava~ upotrebio wegove bele-{ke i skrpio nekakav sme{an predgovor, zasnovan na glasinama.

Tu sudbinu izbegao je dovoqan broj primeraka da bi se usvetu u~vrstila Remboova reputacija malog grubijana i lutali-ce, koji se ose}ao kao kod ku}e u najmra~nijim delovima qudskoguma, ba{ kao {to je ulazio u sobe nepoznatih qudi. Detaqno jeprepri~an napad noèm na Etjena Karà, a bila je tu i aluzija na“malu dramu” s Verlenom koja se odigrala u Belgiji.


Sama kwiga pokazivala je da je nagra|ivani {kolarac maj-storski izgazio cvetne leje francuske poezije. êsto pisaneàrgonom i pune opscenosti, ~ak i one pesme koje se nisu moglerazumeti imale su miris ìvotnog iskustva.

Prekora~iv{i avangardu, ve}i deo wegove poezije bio jeisuvi{e teàk ili nasilan da bi postao cewen. Detaqi o wego-vom ìvotu samo su potvr|ivali tezu o wegovoj ekscentri~no-sti. Novinari koji su pisali o zapleni Relikvijarija odavali suutisak da je Artur Rembo bio isuvi{e zanimqiva li~nost da biga ozbiqno shvatali kao pesnika.

12. novembar: Rembo, koga je Viktor Igo jednom pri-likom opisao kao “mladog [ekspira”, sada je “trgovac ro-bovima u Ugandi”. (Pariski odjek)

17. novembar: “Bio je nepodno{qiv savremenik. Po-znavao sam ga. Gutao je hranu bez ̀ vakawa i nije imao nika-kve manire za stolom. (...) Qudi skloni strahu ispuwavalisu se strepwom u wegovom prisustvu. (...) Kad smo mu pravi-li horoskop pre dvadeset godina, nismo mogli da budemosigurni da ne}e zavr{iti na ve{alima.” (Edmon Lepeleti-je u Pariskom odjeku)

28. novembar: “Smatra se da je pesnik Artur Rembo uParizu, gde treba da mu odseku nogu. Neobi~na je i tajan-stvena li~nost taj Artur Rembo. Wegove pesme upravo suobjavqene pod naslovom Relikvijarij.” (Anatol Frans uIlustrovanom univerzumu)

1. decembar: “Pri~a se da odlazi u Harar, na rt Gvar-dafui, u Africi. “Prezrivo odbaciv{i sve osim brutal-nog zadovoqstva, divqih avantura i nasilnog ìvota, ovajtoliko neobi~an pesnik izgleda da je okrenuo le|a pesni-{tvu.” (Remi de Gurmon u Francuskom glasniku)

6. decembar: “Objavqeno je da je umro Artur Rembo.(...) Umro je u marsejskoj luci.” (Pariski odjek)

6. decembar: “Dobro je poznato da pesnika ArturaRemboa simbolisti i dekadenti smatraju jednim od svojihnajzanimqivijih prethodnika.


Ako je ta~no, kao {to se pri~a u Latinskom kvartu,da je jo{ uvek ìv i da vodi neko crna~ko pleme u Africi,ovaj incident (zaplena Relikvijarija) verovatno ga ne}eama ba{ uop{te uznemiriti.” (Svet umetnika)

*

Tog decembra Izabelu je iz àlosti trgao jedan neprija-tan ~lanak u lokalnim novinama. U Malom Ardewaninu iza{lesu neke bele{ke o wenom bratu s potpisom izvesnog “M. D. ...”(Delae). Intonirane su tako da zvu~e kao da govore o ~oveku kojine zasluùje nikakvo po{tovawe: o svetogrdniku, teroristi, ~o-veku koji vre|a policiju, koji kopa po |ubretu i prijateq je Po-la Verlena.

Tako po~iwe Izabelina karijera zemaqskog predstavnikaArtura Remboa. Godine 1897. udala se za jednog od wegovih prvihbiografa, promi{qeno lakovernog pisca po imenu Patern Be-ri{on, koji ostavqa utisak kao da se uspava na polovini sop-


Remboova sestra Izabela, kasne 1890-e.

stvenih krivudavih re~enica. Pravo ime mu je bilo Pjer Difur– {to, slu~ajno, upu}uje na jedan pasa` iz Sezone u paklu:

Vidi{ li tog elegantnog mladi}a, kako stupa u mir-nu i prekrasnu ku}u? Zove se Dival, Difur, Arman, Morisili ne{to sli~no. Jedna èna se posvetila qubavi za togpateti~nog idiota.

Izabela i Beri{on su zajedni~ki prionuli da iznova us-postave “istinu”: Rembo se odrekao svojih “mladala~kih prestu-pa” i oti{ao da ìvi na neukom kontinentu gde su ga “uro|enicinazivali svecem, zbog wegovog ~udesnog milosr|a”. Tamo se pro-~istio od svake prqav{tine: “Nikad nije bilo qudskog ìvotamawe obeleènog olujama strasti.”

Ako bi neko slu~ajno pomislio da je Rembo bio poluludipustiwak, Izabela i wen mu` krivotvorili su pisma kako bi do-kazali da je “svetac” tako|e i zaradio poveliku sumu novca. Ni-jedan detaq nije bio isuvi{e neznatan da bi ga iskoristili zasvoju svrhu. Godine 1887. Rembo se ̀ alio {to mora da nosi 16.000franaka, koji su bili te{ki osam kilograma. Glupavo skrupulo-zni u svojoj prevari, Izabela i Beri{on pove}ali su obe te broj-ke – 40.000 franaka i dvadeset kila – {to zna~i da bi Kairom mo-rao da posr}e poput albatrosa na zemqi.

Kad su u Briselu 1901. godine otkriveni nepreuzeti pri-merci Sezone u paklu, Beri{on je ~oveka koji ih je prona{ao po-ku{ao da ubedi da uni{ti sve do posledweg primerka, ne bi lio~uvao fantaziju da je Rembo sva svoje dela poverio pro~i{}uju-}em dejstvu plamena.

Laskave biografije i izdawa Remboovih dela koja je poslewegove smrti {tampao wegov zet na~inili su veliku {tetu, nesamo time {to su zavarali lakoverne, ve} su i skeptike uveriliu to da se istina prosto nalazi na suprotnoj strani od svega {togovore Izabela i Beri{on. Rene Etjembl, koji je vi{e od tride-set godina sakupqao materijal za svoju podrugqivu bibliogra-fiju, Mit o Rembou, konstruisao je sopstvene protiv-legende:propali poslovni ~ovek, trgovac robovima, odrpani kolonijal-ni gazda koji voli “de~ake”. I jedan i drugi krug legendi pokaza-li su se izuzetno ìlavim.

Gospo|a Rembo, koja nije prisustvovala javnom otkrivawuArturove biste 1901. godine, bila je blià duhu wegovog dela odve}ine wegovih oboàvalaca. Izabela je objasnila Beri{onu:


Ne verujem da je ~itala Arturove kwige, i boqe {tonije, jer bi joj se sasvim sigurno zgadile, poznaju}i wihovstil i filozofiju (...) a ako bi joj nado{la odlu~nost ienergija, verovatno bi sve uni{tila, i dela i komentare.

*

U vreme smrti gospo|e Rembo, 1907. godine, ve} je bilo pre-kasno da se spre~i izlazak Arturovih dela na otvoreno. Prvo se1892. godine pojavilo novo izdawe Sezone u paklu i Iluminaci-ja, zatim Sabrane pesme 1895, i jedno i drugo s Verlenovim pred-govorom. Prakti~no svi poznati Remboovi spisi objavqeni supre Prvog svetskog rata, izuzimaju}i Srce pod mantijom (1924),“zutisti~ke” pesme (1942–1961) i obrade Jevan|eqa (1948). Naj-mawe jo{ jedna neobjavqena pesma postoji u privatnoj zbirci,iako nema novih vesti o koferu punom rukopisa koji je navodnoprona|en u Dire Davi, malo severno od Harara, kad su savezni~-ke trupe u{le u taj grad 1942. godine.

Ve}ina ~italaca doìvqavala je Remboovu poeziju kaoneobi~an izdanak kasnog romantizma, sve do tridesetih godinadvadesetog veka; ali ~ak i po{to je zvani~no prihva}ena u aka-demskim krugovima i po{to ju je Ministarstvo kulture uvrsti-lo u {kolske programe, zadràlo je avangardnu auru. Kao pesniksa statusom ikone me|u pesnicima beat generacije, kao i me|ustudentima u maju 1968, me|u rok muzi~arima – intelektualcima,i u gej pokretu, Rembo je u~inio vi{e nego bilo koji drugi pisacda romanti~arski ideali budu preneseni u daleki dvadeseti vek.Najboqi romanti~arski lo{ momak – i najboqe prodavani pe-snik – postao je Lord Bajron savremene kwièvnosti: zavodqiviprimer za ugled ~iji se ìvot i dela razumevaju kao sastavni de-lovi istog opasnog eksperimenta.

Na “ukletim, pustim obalama” ovog veka, Rembo je jo{ uvekdvosmislena pojava – upozorava svoje neznane ~itaoce na pakaoka kojem nu`no vodi “poreme}enost”, i pokazuje im kako ta~no dastignu do tamo.

Preveo sa engleskog Ivan Radosavqevi}




Huan Hose Sebreli

KOMEDIJANTI I MUÊNICI

RAZLIKE I SLI^NOSTI IZME\U ÊTIRI LATINOAMERI^KE IKONE

Mit je manihejski proces oboèwa i demonizacije, i pone-kad se oba svojstva ujedine u istoj osobi. Popularni idoli, kaomitolo{ki heroji, imaju dva lica: jedno svetlo i drugo mra~no,osciliraju}i uvek izme|u onog svetog i onog ne~astivog: izme|ubogova i demona koji uzrokuju i qubav i mr`wu. Gardel je bioglas naroda, nacionalni peva~, ali tako|e i lumpenproleter iìgolo, Evita za{titnica siroma{nih i fanati~ni progoni-teq, “dama nade” i “èna bi~”, ̂ e borac za boqi svet i grozni~a-vi govornik koji je `rtvovao samog sebe, ali i ostale u besmi-slenim pohodima, Maradona, najve}i fudabler a istovremenonarko zavisnik, prevrtqivac.

êtiri ikone imaju neke zajedni~ke crte i neke razli~i-tosti. Bilo je poku{aja da se spoje, na silu, u rok-operi: antipe-ronista ê pojavquje se u vezi sa Evitom. Narodni vo|a Ugo â-ves naloìo je da se na istom trgu u Karakasu podignu spomenicii Eviti i êu. Maradona ima na ruci istetoviranog êa, a zovuga “fudbalski ê Gevara” i “Evita osamdesetih”. Antonio Lo-bos Antunes1 je govorio da je ê “Gardel revolucije”.2


1 Savremeni portugalski pisac i publicista, nominovan za Nobelovu nagradu zakwièvnost; izme|u ostalog pisao o ìvotu i smrti Karlosa Gardela. (Prim.

prev.)2 Pariski Mond, 10 novembar 1995.

Kod êa i Evite, za razliku od ostalo dvoje, mit, koji jeuvek u pokretu u neistorijskom svetu, me{a se sa utopijom, po-sebnom formom mita koja teì da se uklopi u istorijski svet. Umitu bogovi su ti koji se spu{taju da bi se spojili s qudima, uutopiji qudi se uspiwu da bi postali bogovi. Kod Evite i êanailazimo tako|e na mit o spasiocu; zbog wihovih dela, naiz-gled herojskih i svetih, spasavali su narod od bede i siroma{tvau kojima je ìveo.

Wihove ideologije su bile opre~ne: Gardel je bio konzer-vativac, Evita populista, ê komunista, a Maradona oportuni-sta koji se slagao sa svim vlastima, ukqu~uju}i diktaturu, isto-vremeno ispaquju}i ì{ke infantilnog levi~ara. Uprkos tojrazli~itosti, svo ~etvoro je posthumno asimilovala preovla|u-ju}a populisti~ka kultura sredine dvadesetog veka, ~ak i u slu-~aju Gardela, koji je potekao iz liberalne kulture, kao i êa,koji je iz vladaju}e, marksisti~ke, proistekle iz prosvetiteq-stva. Ove razlike su se izgubile tokom no}i u kojoj je svaka kra-va crna.

Svo ~etvoro su bile nejasne, dvosmislene i ponekad kon-tradiktorne li~nosti: Evitu su mogli podjednako da oìve i le-vi~ari i desni~ari. Me|utim, svako u svom trenutku, svesno iline, raskinuo je s kanonima tradicionalnog ìvota i postao pre-poznatqiv po svojim ekscesima. Ipak, izuzev êa, koji je svojuosobenost ispoqio do krajwih granica, ostalo troje su znali dapomire svoje buntovni{tvo s prilago|avawem dru{tveno uspo-stavqenim pravilima i zakonima.

Gardel i Maradona su uìvali u svom prestiù, ali ne umo}i, koju su imali samo Evita i ̂ e, svako na svoj na~in. Ali kodovo dvoje u pitawu je bila mo} izaslanika, ona koja je u senci dru-gog. Kod mitskih heroja postoji jedan presudan trenutak kada ̀ i-vot, do tada uobi~ajen, prerasta u herojski. Eviti se taj “magi~antrenutak” desio kada je upoznala Perona, êu u istorijskom su-sretu s Fidelom.

Iako se kod troje od wih mit jo{ vi{e uve}ao wihovompreranom smr}u, sve ~etvoro su svesno i namerno po~eli dastvaraju mitove o sebi jo{ za ìvota. Jo{ od detiwstva bili suube|eni da }e u}i u istoriju. Gardel i Maradona znali su daimaju samo jedan na~in na koji mogu da se ostvare. Nasuprot wi-ma, Evita i ̂ e nisu znali do posledweg trenutka kako }e posta-ti besmrtni. Kroz sva ova pute{estvija, kako god da su razli~i-


ta bila, uvek postoji trenutak kada “~ovek jednom zauvek spoznako je”.3

Ne polazi za rukom svakom idolu da bude sve {to je èleo,ali onome kome uspe, to mu je bri`qivo nataknuto od najranijihdana. Napoleon je bio ludak koji je verovao da je Napoleon, po@an Koktoovoj boutade;4 svi idoli su vrlo rano ose}ali da sudruga~iji i ludo su verovali da su to {to su kasnije postali. êje do posledweg dana ìvota pisao Dnevnik, namewen da svedo~io wegovoj ulozi u istoriji. Na svom putu po Evropi, Evita se po-verila Lilijan Magomarsino de Gvardo da je wena ambicija da“postane deo istorije”.5

Idol je istovremeno oboàvan i voqen. Da bi bio oboà-van treba da bude druga~ij, udaqen, nedostupan obi~nom svetu,kao poluboànstvo. Me|utim, da bi bio voqen treba da li~i nasvog po{tovaoca – treba da je ~ove~an, izrazito ~ove~an. Neop-hodno je prona}i pravu meru za ove opre~ne karakteristike. Bi-ti dalek onome koji projektuje neostvarene èqe, jer idoli ì-ve na Olimpu bogatih, poznatih i mo}nih. I istovremeno blizui sli~an, kako bi po{tovalac mogao da se poistoveti s wim; idoltreba da je doìveo ista ponièwa i odricawa kao i najgori ne-sre}nik.

Trijumf nad bogatim i mo}nim, ciq koji su o~igledno sle-dili Evita, ê i Maradona, nije za wih zna~io pobedu dru{tvajednakih, jer da je takvo dru{tvo i postojalo, ono ne bi prihvati-lo ideju privilegije i udaqenosti idola. Mogli su eventualnoda budu autenti~ni predstavnici naroda u dru{tvu u kojem ne bibilo mesta idolima, {to bi zna~ilo da oni sami prestaju da buduto. Otuda proizilazi ceo paradoks.

Evita i Maradona su proklamovali jednakost, ali su ̀ ive-li u bogatstvu i koristili su mo}, a da nisu dovodili u pitawevlastite privilegije i prednosti. ê je bio jedini koji je poku-{ao da se izjedna~i s narodom i shodno tome ìveo u istoj nema-{tini kao i kubanski radnik, iako je branio svoju pripadnostvladaju}oj klasi zbog svojih osobenosti jednog nad~oveka. Paipak, wegovo zalagawe za jednakost u pogledu preraspodele dr-àvnih dobara protivre~ilo je autoritarizmu koji je primewi-vao u opho|ewu sa svojim pot~iwenima.


3 Horhe Luis Borhes, “Biografija Tadea Isidora Krusa”, Alef (1949).4 Domi{qata replika, sjajna dosetka, smicalica. (Prim. prev.)5 Lilijan Lagomarsino de Gvardo, I sada... pri~am ja (1986) – argentinski bestseler

prve pratiqe argentinske dame na putu po Evropi 1946. godine. (Prim. prev.)

Sumwivo poreklo ~ini sastavni deo mitologije popular-nih i modernih idola. Pele, Garin~a,6 Gatika7, Monson,8 PalitoOrtega,9 Gardel, Evita i Maradona ispunili su ovaj uslov: pote-kli su iz ni~ega i stigli su na sam vrh. ̂ e je jedini izuzetak, pri-padao je porodici patricija koja je po~ela da siroma{i; pred-stavnik je humanizma koji je danas skoro u nestajawu: “siroma-{ni ro|ak oligarhije”. Wegovo porodi~no poreklo, iako druga-~ije, bilo je jednako konfliktno kao i kod ostalih troje.

Idoli poteù za svojom siroma{nom pro{lo{}u poduslovom da su je napustili. Zbog toga wihovo rasipawe u bogat-stvu ne ~ini nesre}nim wihove po{tovaoce. Emblemati~an pri-mer je Salvatore Galijano,10 sicilijanski bandit koji je postaonarodni idol. Nosio je dijamantski prsten koji je za siroma{neseqake predstavqao simbol pobede nad bogatim i mo}nim.

Erik Hobsbaum je govorio:

Kadilaci obloèni zlatom i zubi ispuweni dija-mantima dripcu koji je stigao da se takmi~i na svetskom{ampionatu u boksu sluè da se pribliì svojim oboà-vaocima, a ne da se udaqi od wih, dokle god ne odstupa pre-vi{e od svoje uloge heroja koju mu je dodelio narod.11

Ne{to sli~no se de{ava sa argentinskim popularnim ido-lima. Na naj~e{}e vi|enoj fotografiji Gardel se pojavquje sa{e{irom, s ~a{om u ruci, u fraku, s crnom kravatom i {alom odsvile. Maradona je sijao u kaputu od grenlandske bele lisice i


16 Manuel Fransisko Dos Santos (1933–1983), brazilska fudbalska zvezda, zaslu`naza pobedu reprezentacije Brazila na svestkom {ampionatu 1958. i 1962. godine.Prema FIFA listi, me|u prvih deset vode}ih fudbalera 20. veka. (Prim. prev.)

17 Hose Marija Gatika (1925–1963), ~uveni argentinski bokser lake kategorije.Iako nikad nije osvojio svetsko prventsvo, uìvao je veliku popularnost u domo-vini. Zbog iskazane podr{ke Peronu wegova karijera je bila kontraverznog ka-raktera. (Prim. prev.)

18 Karlos Monson (1942 - 1995), argentinski bokser u polute{koj kategoriji, osvojiosvetsko prvenstvo 1970. i 1977. Zajedno s Maradonom, vaì za najve}eg argentin-skog sportistu svih vremena. (Prim. prev.)

19 Ramon Bautista Ortega (1942), zvani El Palito, slavni argentinski glumac i pe-va~ novog talasa, poznat pod nadimkom argentinski Elvis Prisli. Za vreme vojnehunte podràvao Peronov reìm. (Prim. prev.)

10 Salvatore Galijano, ro|en u posleratnoj Siciliji, bio na ~elu pobuwenika kojisu se borili za nezavisnost ove pokrajine, poznat u narodu kao sicilijanski RobinHud, inspiracija Mariju Puzu za roman Sicilijanac, po kojem je kasnije snimqenantologijski film Kum. (Prim. prev.)

11 Erik Hobsbaum, Primitivni buntovnici, 1959.

sa min|u{om od brilijanata. Evita je nosila ode}u KristijanaDiora i nakit Van Klifa. Govorila je da je skinula bisere idrago kamewe od oligarhije kako bi ih dala narodu, koji treba daih nasledi. Tada je bilo potpuno nezamislivo da }e do}i dan kada}e biti na rasprodaji na sajmu nakita.

Gardel, Evita i Maradona umakli su od svog porekla.Ipak, mit o wima daleko da je bio socijalno otelotvorewe. Dru-{tvene klase ostale su nepromenqive i poredak nepoquqan, alise umetno{}u magije moglo prikriveno pre}i iz jedne klase udrugu, i bilo je dovoqno da se jedan spase pa da se veruje u ~uda.

Nasuprot wima, ê, jedini idol ponikao iz visoke klase,ìveo je u asketizmu, nemaru, ~ak u prqav{tini; kad je zaro-bqen, izgledao je kao prosjak u ritama.


Ostalo troje bili su oli~ewa snova dru{tvenih margina-laca, pre{li su put od najmra~nijeg blata do najsjajnijih zvezda:oni su bili ti koji su uspeli i osvetili su sve one koji to nisumogli. Gardelova svita koja ule}e u ekskluzivne salone i Evi-tin upad u pozori{te Kolon daleko od toga da su bili izazovi.Pre svega su ozna~ili priznavawe postoje}eg poretka, koji senije dovodio u pitawe.

Ovakvi provokativni ~inovi navodili su osiroma{enipuk da poveruje da se socijalni problemi ne re{avaju natenane,trudom i strpqivim radom, kako bi trebalo da bude u istoriji,nego neobja{wivom i velikodu{nom magijom koja na pre~ac is-puwava sve èqe.

Kod jednih ego je impuls koji vodi ka stvarala{tvu, koddrugih jedini ciq je sopstveno zadovoqstvo u egolatriji. Posto-ji nepremostiva granica izme|u jednih i drugih. Ove ~etiri li~-nosti podjednako su bile narcisoidne, egoisti~ne, u krajwimgranicama egomanije. Dive i harizmati~ne li~nosti imaju neu-toqivu potrebu da zavedu svakoga u svakom trenutku i uspevaju daprivuku odre|eni tip qudi koji su skloni zavo|ewu, {ta vi{e,one kojima je potrebno da budu zavedeni.

Onaj koji zavodi sve od reda taj ne voli nikog posebno, izbog toga svaki harizmati~ni vo|a ima u sebi histeri~nu crtu iizvesnu hladno}u u opho|ewu s najbliìma oko sebe. Gardel iEvita su imali jednu zajedni~ku crtu: oboje su u mladosti kori-stili seks kao sredstvo za napredovawe u svojim karijerama, imo`da je to bio uzrok wihovoj ravnodu{nosti prema erotskom.

Evita, ê i Maradona su bili autoritarni, fanati~ni,agresivni, progoniteqi i progawani s paranoidnim crtama iprimesama sado-mazohizma. ê je izvr{io vi{e ubistava sop-stvenim rukama. Gardel je, naprotiv, bio hladan i ravnodu{anprema ostalima, nesposoban da voli kao i da mrzi. Kao takav, vi-{e je li~io na Perona nego na Evitu.

Evita, ê i Maradona imali su manihejski pogled na svet,{mitijanski – podeqen na prijateqe i neprijateqe. Suprotnowima, Gardelovo okruèwe ~inila je ogromna i promenqivamreà prijateqa, grupa mu{karaca solera koji su bili okupqe-ni oko muzike, igara i no}nog ìvota.

Svo ~etvoro su pot~inili svoje emotivne veze kako bi sesamoostvarili i li~ne qubavi su sublimirali u qubav prema go-mili. Svi su se strastveno predavali onomo ~ime su se bavili,bili su neumorni radnici, posve}eni mahnitim aktivnostima


koje }e ih dovesti, i Evitu, i êa i Maradonu, do nepriznavawabolesti i izdizawa nad telesnom nemo}i, uz nesalomqivu voqu.Iznenadna Gardelova smrt – kakva je posle zadesila i Hildu12 iRodriga13 – desila se na sredini plodne karijere, koja je po~elada se ostvaruje kroz nastupe na najrazli~itijim mestima.

Sva ~etiri junaka imala su razli~it stil ìvota. Gardelje pripadao konzervativnoj ve}ini i opona{ao je – osim kad nijepreterano gestikulirao – visokoparan stil, onaj koji su negova-le pristalice klasicizma tih godina. êovo govorni{tvo, vrlovatreno i pompezno, tako|e je bilo klasicisti~ko. Evita i Ma-radona, vode}i turbulentnije ìvote, bili su prepoznatqivi,svako na svoj na~in, po baroknim ekscesima.

Idolima je potrebna distanca izme|u wih i publike; da bito postigli, koriste vreme i prostor na poseban na~in. U svetspektakla, koji vrvi od popularnih idola, Gardel i Maradonauklopili su se povremenim ispadima na politi~ke teme. ê jebio aktivan iskqu~ivo u svetu politike, dok je Evita u~estvova-la u oba poqa, premda joj je gluma~ki period posluìo samo da biupoznala Perona i na taj na~in zakora~ila u svet politike. Evi-ta je predstavqala, vi{e nego bilo ko od ostalo troje, sponu iz-me|u sveta politike i kulture masa. Peronizam je bio prvi kojije umeo da iskoristi ovu dobitnu kombinaciju, koja je kasnije, spojavom televizije, postala neizbe`na praksa.

U pore|ewu s rimskim cirkusom, koji je nasledio gr~ko po-zori{te i bio prete~a sredwovekovnih katedrala ({to su bilemitolo{ke scene pro{lih vremena), savremeni spektakl masa,iako jo{ uvek nerazra|en, podjednako se razvija u posve}enom pro-storu – u bioskopskoj dvorani ili pozori{tu, sportskom stadionu,televizijskom studiju – i kratkog je daha, dug ta~no onoliko koli-ko traje sam spektakl. Ova tri prostora su replike svetog mesta imitskog vremena, izvan drevnog religijskog sveta i vremena.


12 Mirjam Alehandra Bjan}i (1961–1996), poznata pod umetni~kim imenom Hilda,slavna argentinska peva~ica tanga i bolera, dobitnica najve}e nacionalne nagra-de, koja nosi ime Karlosa Gardela, poginula je u saobra}ajnoj nesre}i, na 129. ki-lometru autoputa, kod mesta Entre Rios, na kojem se danas nalazi svetili{te, po-dignuto u wenu ~ast, koje pohodi svake godine veliki broj po{tovalaca. (Prim.

prev.)13 Rodrigo Bueno (1973–2000), s umetni~kim nadimkom El Potro, bio je argentinska

peva~ka zvezda u usponu. Samo {to je pobrao prve aplauze i disk mu doìveo zlat-ni tira`, posle jednog gostovawa na lokalnoj televiziji gine u saobra}ajnoj ne-sre}i, igrom sudbine na isti dan kada je Karlos Gardel preminuo – 23. juna. (Prim.prev.)

Ono {to je zajedni~ko popularnim zvezdama i bogovima saOlimpa jeste da ìve prelaze}i ~as u stvaran svet ~as u imagi-narni. Gardel se ograni~io na svet pozornice, Evita je pribeglapolitici. Jedina pozornica na kojoj je trijunfovala bio je bal-kon iznad trga, politi~ka zamena za pozori{nu predstavu.

Sredstva javnog informisawa ~ine osnov za stvarawe sa-vremenih mitova; svo ~etvoro su ih koristili ali u razli~itojmeri i u skladu s vremenom u kojem su ̀ iveli. Gardel je stigao dadoìvi pojavu bioskopa i radija skoro pred pred kraj ìvota –izme|u 1930. i 1934. – da bi ubrzo uvideo wihov veliki zna~aj ipre nego {to je umro zami{qao je da }e postati glumac od me|u-narodnog renomea.

Evita je proìvela svoje detiwstvo u vreme najve}eg uspo-na radija, bioskopa i ilustrovanih ~asopisa, a wen prvobitniimpuls privukao ju je radiju. Umrla je u trenutku nastajawa tele-vizije, a weno lice predstavqalo je prvu sliku koja je prikaziva-na na novom mediju: lako se moè zamisliti koliko bi jo{Apold14 mogao da koristi wen lik. Suprotno woj, maradona jeìveo u vreme televizijskog buma; za wegovu slavu vi{e od fud-balskog stadiona zasluàn je, bez sumwe, mali ekran.

Portret zauzima zna~ajno mesto u oblikovawu harizma-ti~nih vo|a; danas je to fotografisan portret, kao {to je nekadbio naslikan. Gardel, Evita i ê postali su poznati pre zahva-quju}i fotografiji, koja je do u beskraj umnoìla wihov lik,nego po delima koja su u~inili. Gardel i Evita su bili svesni va-`nosti slike u audiovizuelnoj epohi. Zapravo, oboje su imalili~ne fotografe. Evitu su fotografi pratili svuda gde jei{la, na svakom wenom putovawu.

Evita i Peron imali su uticaj na {irewe sopstvene slike,a to im je i pomoglo da se ustoli~e: wihovi portreti bili su nabro{urama, razglednicama, po{tanskim markama, almanasima ipropagandnim filmovima. Zalepqeni na zidove svih gradova isela, oka~eni u svim javnim kancelarijama, ukra{avali su izlo-ge svake radwe. Pojavqivali su se svaki dan, kako u dnevnoj{tampi i ~asopisima, tako i u nedeqnim novinama, poput Argen-tinskih doga|aja.

Jedine spontane fotografije Evite, poluopu{tene i po-luzabrinute zbog bisera i ode}e, delo su nema~ke fotografkiwe


14 Raul Apold, poznat kao argentinski Gebels, u vreme vojne diktature bio je {efPeronove propagandne ma{inerije. (Prim. prev.)

@izel Frond,15 koja je zbog sme-lih prikaza prve dame na krajumorala da pobegne iz zemqe.

ê je slu~aj za sebe, budu}ida su wegove dve najpoznatije fo-tografije napravqene potpunoslu~ajno: prva Kordina, ura|enaspontano za vreme jednog skupa,gde se ê pojavquje u drugom pla-nu, i druga – fotografija wego-vog nepomi~nog le{a. Me|utim,beskona~no umnoène, ove dvefotografije doprinele su vi{eêovoj posmrtnoj slavi nego we-govi stvarni pohodi.

Maradona se razlikuje odpredhodno troje po svom umere-nom glamuru. Novinar pariskogFigaroa poku{ao je da nam obja-sni “kako je mogu}e biti veran poklonik jednog Maradone, takodebelog i onièg, bez ikakve prefiwenosti, koji uvek trsi gru-di kao neki pija~ni nosa~ usred Hala,16 koji ima izbu{ene u{ikao neki dripac i pati od nervnih rastrojstava kao neka gospo-|a”. Wegova mo} zavo|ewa ne proizilazi ni iz lica, koje nimalonije lepo, niti iz telesne gra|e, jo{ mawe lepe. Maradona moèda zaseni samo kada je u pokretu. U Maradoninoj ikonografijiono {to o~arava ne nalazi se u stati~nosti jedne fotografije,ve} u filmskim ili televizijskim pokretnim slikama koje regi-struju piruete jednog akrobate ili uvijawa jednog rok plesa~a. U~asopisu Grafikon, da bi oìveli pokret u fotografiji, obja-vili su niz od osam fotografija, slikanih za redom, pod naslo-vom: “Pogledaj ovo platno. To je taj Maradona”. Popularni idol


15 @izel Frond (Berlin,1908 - Pariz, 2000), fotografkiwa, pionir fotografijeportreta u boji, i teoreti~arka fotografije, zavr{ila studije sociologije ipripadala istraìva~kom krugu Adorna i Manhajma, veliki borac protiv nacio-nalizma. Dolaskom nacizma u Evropu, odlazi za Buenos Aires gde {iri francuskukulturu. Portretisala je velikane 20. veka, poput Xemsa Xojsa, Valtera Bewami-na, Diega Rivere, Fride Kalo, Viktorija Okampa, Man Reja, Marsela Di{ana, Hu-lija Kortasara, Borhesa, Anri Matisa, Simon de Bovoar. (Prim. prev.)

16 Naziv za jedan od najstarijih kvartova Pariza; ujedno se odnosi i na parisku pija-cu koja se do sredine 60-tih nalazila u centru grada, a kasnije je izme{tena u Or-li. (Prim. prev.)

ima dosta sli~nosti sa drugimarhetipskim junakom: odmetni-kom. Oba su uqezi koji presre-}u predstavnike zakona, ugled-ne, i opstruiraju uspostavqenapravila kako bi ostvarili svo-ju ulogu u istoriji. Oba ìve uneizvesnosti, neprestano rizi-kuju}i, privu~eni opasnosti-ma, jer ih nepresu{na èqa go-ni da se nikad ne zaustave.

Dru{tvo poput argentin-skog, koje ve~ito pati od van-rednih okolnosti, traè}istalno pre~ice i zanemaruju}isva pravila, sklono je ovakvimlikovima i dopu{ta im da ima-ju svoj prostor za manevrisawe.

Marginalizovana putawapredstavqa izbor ovakvog idola i odmetnika. Ona po~iwe beà-wem od ku}e, koja je simbol rutine, korena, zakona i ustrojstva.Put inicijacije ka novom, nepoznatom prelomni je trenutak uìvotu mitskog heroja, to je beg ili potraga za ne~im {to mu ni-je nadohvat ruke. Napu{tawe doma u kojem su ro|eni zasnovan jeili na sukobu s ocem zbog nepriznavawa o~instva, u slu~aju Gar-dela i Evite, ili usled nedostatka o~evog autoriteta, kod êa,~iji je otac bio neuspe{an u poslu, koji je napustio wegovu majkui nije se slagao sa sinom.

Svi oni zamenili su svoje porodice grupom izabranihistomi{qenika: Gardel i Evitia svojim ulizicama, ê revolu-cionarnim bratstvima. Nasuprot wima, Maradona je svoju poro-dicu uklopio u putuju}i klan raznoraznih prijateqa, slugu i ko-ristoqubivih sledbenika.

Put inicijacije jeste pute{estvije, roman o odrastawu ukojem junak treba da pobedi nevoqe i re{i te{ke zadatke, izvo-juje najrazli~itije bitke kako bi osvojio magi~ni predmet –Sveti Gral, ~arobnu lampu, zlatno runo ili malte{kog sokola –{to nije samo po sebi ciq, ve} je smisao svega toga da, zahvaquju-}i svojim zaslugama, zadobije identitet koji mu je mawkao: da bu-de priznat od strane drugih, da postane heroj i da zasluì poseb-no mesto u svetu.


Gardelov ìvot se sastojaood ve~itih odlazaka i dolazaka.Kao de~ak, pobegao je s majkom odku}e i iz mesta u kojem se rodio,progowen belegom nepriznatogsina. U Buenos Airesu, mladi Gar-del je pre{ao simboli~an put, za-beleèn u stihovima tanga, odblatwavog predgra|a do svetlostivelegrada. Put prosve}ewa kamitskom gradu, Parizu, slede}istaze koje je utabala oligarhija,omogu}i}e Gardelu pristup ekslu-zivnim salonima i priznawe viso-ke klase. Tragi~na smrt koja ga jezadesila na po~etku drugog umetni~kog putovawa ozna~i}e we-gov kraj.

Evita je na svoj prvi put krenula s porodicom, beè}i odkletve iz rodnog mesta, iz Toldosa, u drugo, malo ve}e mesto, Hu-nin. Na po~etku svoje inicijacije sledila je putawu imigranata,interno zvanih “~amoglavi”,17 iz maj~inskog doma i provincije uveliki grad, Buenos Aires. Kasnije, na svom putu prosve}ewa, naputu u Evropu, dosegla je svoj glamur i upisala se u kategorijuve~nih zvezda. Posledwe, ujedno i posmrtno putovawe, bilo jeono kada je wen le{ preno{en po raznim grobqima po svetu.

ê je pripadao porodici koja je imala uspone i padove zbogo~evih nestalnih ekonomskih izvora i êovog promenqivogzdravqa. Zapo~eo je svoj put inicijacije kao bitnik, po zabitimpredelima neprohodne Latinske Amerike, koji }e ga dovesti doneo~ekivane revolucije. Wegov pad po~iwe nizom besciqnih pu-tovawa po Africi i isto~noj Evropi, koja mu ne}e doneti ni{tanovo, osim {to se sa jednog putovawa ne}e vratiti, onog iz boli-vijske pra{ume.

Maradona se prosvetlio na svom putu u Napuq. U vremeopadawa wegove popularnosti, put spasewa predstavqao je od-lazak na mitsku, kastrovsku Kubu, na koji ga je nagovorila nova


17 Peòrativan naziv, prvobitno kori{}en da ozna~i tamnopute pripadnike rad-ni~ke klase, kasnije postaje sinonim za provincijalce koji dolaze u BuenosAires, zatim za ruralne do{qake u odnosu na one evropske, i danas na peroniste uodnosu na antiperoniste. (Prim. prev.)

levi~arska Bogorodica izLurda,18 obe}av{i mu ~udesnaisceqewa.

Posledwe pute{estvijeheroja je smrt, koja u mitologi-ji, vredi vi{e od ìvota, kojapredstavqa primordijalnitrenutak za ~oveka, po~etaknovog na~ina bivstvovawa; otu-da zna~aj posmrtnih rituala iobi~aja. Heroji umiru mladi –kako kaè stari gr~ki afori-

zam. Aleksandar Veliki bio je izuzetak. Tako|e postoji velikibroj popularnih idola dvadesetog veka koji su umrli mladi: Ru-dolf Valentino, Xejms Din, Xim Morison, Xon Lenon, MerlinMonro. Ovaj kanon vaì i za tri argentinske ikone: Evita i êsu umrli pre vremena, ̀ rtvuju}i se i predavaju}i se Bogu, mada jeu slu~aju Evite ~in mu~eni{tva koji ju je u~inio sveticom biosimboli~an, budu}i da je uzrok wene smrti bila opaka, ali vrlouobi~ajena bolest.

Gardel vi{e nije bio tako mlad kad je umro, ali je bio navrhuncu karijere. Legenda o Gardelu poprimila je drugo svojstvomita – da heroj nastavqa da ìvi i posle svoje smrti. Dugi nizgodina se pri~alo da je preìveo udes, ali sa uni{tenim licem ida se zbog toga krio.

Skriveni Evitin le{ je postao novi mit kojim su se nasla-|ivali poklonici argentinske nekrofilije. Istorija o mumi-fikovanom le{u koji luta – ve} vi{e od dvadeset godina – trajeduè nego wen javni ìvot.

Maradona je, kao izvrstan fudbaler, vi{e puta isfauliraosopstvenu, preranu smrt, stalno najavqivanu i ve~ito odlaganu;samo su jo{ nedostajali improvizovani oltari na vratima klini-ka. Suvi{e kasni odlazak na onaj svet moè da oskrnavi mit.

Prevela sa {panskog Jasmina Lazi}


18 Dvostruka aluzija na Bogorodicu iz Lurda, na jugu Francuske, koja se 1858. godinejavila mladoj devoj~ici Bernardeti, ~ije ukazawe je kasnije priznato od strane ri-mokatoli~ke crkve i mesto progla{eno svetim, i na sovjetsku kontraobave{tajnubazu pod nazivom Lurd, na jugoistoku Kube, podignutu 1964. godine s ciqem da pra-ti radio-elektronske signale, koja je krajem 2002 godine zatvorena. (Prim. prev.)


Mom~ilova majka Milica, otac Nikola Nastasijevi} i sestra Natalija,Ni{, kraj XIX veka (Muzej Rudni~ko-topli~kog kraja)

BEOGRADSKI SVEMIR nnn

Aleksandar Milosavqevi}

DVERI STERIJINOG POZORJA

[ta je danas zapravo koncepcija Pozorja

Beograd ima Bitef, a Novi Sad Sterijino pozorje. Jugo-slovensko dramsko pozori{te, osnovano da bi bilo najreprezen-tativniji teatar nekada{we Jugoslavije, locirano je u Beogra-du, a Srpsko narodno pozori{te, najstariji profesionalni tea-tar ne samo u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugosla-viji ili sada{woj Srbiji nego i u regionu, jedan je od za{titnihznakova Srpske Atine, kako Novosa|ani s ponosom zovu svojgrad.

I premda nije bilo ni{ta logi~nije no da koncem {estedecenije dvadesetog veka u tada liberalnom Beogradu bude po-krenut Beogradski internacionalni teatarski festival, ili dadva desetle}a ranije ba{ u glavnom gradu SFRJ, odlukom JosipaBroza, bude osnovan teatar koji }e, poput Moskovskog hudoèn-stvenog teatra u Sovjetskom Savezu, na me|unarodnoj teatarskojsceni reprezentovati jugoslovensko pozori{te, tako je isto bi-lo primereno da Novi Sad 1956. godine “dobije” Festival koji}e, nimalo slu~ajno, izrasti iz Srpskog narodnog pozori{ta dabi ~uvao tradiciju koju je svojim dramskim tekstovima iniciraoJovan Sterija Popovi}. Naime, te davne 1956. obeleàvano je150. godina od ro|ewa i 100. godina od smrti velikog pisca.

Pozorje je, me|utim, bilo iskqu~ivo posve}eno izvo|ewuSterijinih dela samo prve godine postojawa (predstave nastalepo delima drugih autora odigrane su tada van konkurencije), a


ve} od svog drugog izdawa Sterijada je dobila zadatak da afir-mi{e celokupnu doma}u dramsku ba{tinu i aktivno pomaè upromociji novih pisaca. U narednim decenijama Pozorje se pre-tvorilo u veoma jasno definisan ciq svih teatara onda{we Ju-goslavije, postalo je presti`ni festival ~iji je pokroviteqbio doìvotni predsednik ~ija fotografija je redovno krasilaprve stranice svakog izdawa festivalskog kataloga. Pozorje jeuvek sve~ano otvarano 26. maja, da Predsednikov ro|endan, vazdaproslavqan na Stadionu JNA u Beogradu dan ranije, ne bi biooptere}en prevelikim brojem de{avawa saveznog zna~aja.

Budu}i da je nastalo kao va`na “dràvna stvar”, Sterijinopozorje je taj svoj status potvr|ivalo ne samo imenom i fotogra-fijom novosadskog Najdraèg gosta za koga su, u vreme odràva-wa Festivala, organizovani ~uveni prijemi na Petrovaradin-skoj tvr|avi, ve} i imenima vrhunskih kulturnih delatnika idru{tveno-politi~kih radnika koji su se smewivali na ~eluPozorja, ali i u raznim odborima, ve}ima, selektorskim i inimkomisijama sada ve} ne vi{e jedino Festivalskog centra, ve} iinstitucije koja je u me|uvremenu dobila Dokumentacioni cen-tar i bogatu izdava~ku delatnost. Raspored ovih imena u struk-turama Pozorja, ba{ kao i wihova “rotacija”, vr{eni su, razumese, na osnovu famoznih republi~ko-pokrajinskih “kqu~eva”, a uobzir je uzimana ne samo funkcija nego i nacionalna pripadnostkandidata.

Ovakvo “organizaciono ustrojstvo” Pozorja logi~no semoralo odraziti i na sve ostale aspekte Festivala, a ponajprena wegovu takmi~arsku dimenziju, pa i na “distribuciju” nagra-da. Niko ìv tada nije mogao pouzdano da tvrdi kako su ba{ sveselektovane predstave uistinu zasluìle da budu izvedene uokviru Pozorja, ali ni da sva priznawa koja su tada dodeqivananisu bila optere}ena tzv. vi{im razlozima. Dakako politi~-kim, nimalo umetni~kim.

Pa ipak, izvesne “~iwenice iz ìvota” nije mogu}e uvek iu potpunosti laìrati, pa to nije po{lo za rukom ni onda{wojpolitici. Otuda su se od samog po~etka na Sterijinim pozorjimaizdvojila pozori{ta koja su bezmalo redovno u~estvovala i naj-~e{}e – pobe|ivala.

Danas, sa ove distance, mogu}e je tvrditi da podatak o naj-~e{}em u~estvovawu i najve}em broju nagrada Jugoslovenskodramsko pozori{te i Srpsko narodno pozori{te duguju ~iweni-ci da je JDP bio dràvni, reprezentativni teatar, odnosno da je


SNP na Pozorju “igralo” na doma}em terenu. S druge strane,ozbiqan uvid u naslove koje su na Sterijadi izvela ova dva tea-tra, te odjek tih predstava u tada{woj kritici, kao i sudbinatih predstava pred publikom i nagrade dobijene na drugim fe-stivalima, pokaza}e da su ~esta pojavqivawa JDP-a i SNP-a naPozorju bila opravdana, uostalom kao i nagrade koje su ove tea-tri dobijali na Festivalu.

Ovom dvojcu bi se najverovatnije pridruìo i Ateqe 212samo da Qubomir Dra{ki}, upravnik popularnog beogradskogpozori{ta, qut {to za Pozorje nije izabrana slavna predatavaCincari ili Kore{podencija Borislava Peki}a, u briqantnojMihizovoj dramatizaciji i reìji Arse Jovanovi}a, nije re{ioda ignori{e Festival. Bojkot je trajao godinama, a ko{tao jeAteqe velikog broja nagrada.

U me|uvremenu se pokazalo – naro~ito nakon raspada ne-kada{we Jugoslavije – da je Pozorje projektovano po modelumnogo ve}em od gabarita dràve koja je nasledila SFRJ, pa je ve}i ta ~iwenica otvorila svojevrsni “lov na Pozorje”. On se mani-festovao u energi~nim poku{ajima s raznih strana da Sterijinopozorje bude “preuzeto”, te da napokon postane definitivnosrpsko, odnosno da bude predato na upravqawe i rukovo|ewe po-dobnim nacionalnim kadrovima. Nije pro{lo.

Re{ewa novog koncepta Pozorja bila su u to doba na tragudovo|ewa inostranih predstava nastalih po delima ovda{wih,poku{aja uvo|ewa neverbalnog teatra, svakovrsnim angaòva-wem mladih, kreativnih pozori{nih snaga, i sl. Docnije je IvanMedenica u svojstvu umetni~kog direktora Pozorja na Pozorjeuveo i selekciju “Krugovi” u koju je, na osnovu tematskog odre|e-wa mewanog iz godine u godinu, pozivao zanimqive i po raznimosnovama atraktivne predstave iz regiona ali i Evrope. “Krugo-vi” su, s jedne strane, ponudili dragocenu teatarsku informaci-ju (naro~ito nakon dugih godina koje smo proveli u izolaciji),pove}avaju}i broj gledalaca Sterijade, pogotovo onih mla|ih,ali je ova selekcija, s druge strane, u prili~noj meri relativi-zovala dominaciju neprikosnovenih doma}ih teatara. Beograd-skih i Srpskog narodnog pozori{ta, pre svega.

Ravnoteà je donekle nanovo uspostavqena kada je pre trigodine uveden i tre}i repertoarski tok – selekcija koju ~inenajboqe doma}e predstave nastale po delima inostranih autora.Na taj su se na~in Beogra|ani, po prirodi svoje pozicije odre|e-ne ~iwenicom da prestonica ima najprofilisaniju i najprobir-


qiviju pozori{nu publiku, ponovo vratili u ìù interesova-wa Sterijinog pozorja. Ali su zato pozori{ta Srbije ostala bezmotiva da, upravo zbog ovog festivala, na svoje repertoare sta-vqaju drame doma}ih pisaca, pogotovo onih mla|ih i neafirmi-sanih. Jer, za{to bi se neko upu{tao u rizik da svoju lokalnu pu-bliku testira igrawem mladog dramskog autora, kada na presti-`no Pozorje moè da se stigne i igrawem na proverene adute –Sterije, Nu{i}a ili [ekspira.

Teza o beogradskim pozori{nim gledaocima kao “najpro-filisanijoj” i “najprobirqivijoj” publici nije bez osnova i te-meqi se na podatku da prestonica ima najve}i broj stanovnika,da ima najve}i broj teatara, te da oni, po prirodi stvari koje od-re|uje trì{te, nude raznovrsne pozori{ne sadràje. U ovu vr-stu raznovrsnosti svakako spada i spremnost beogradskih pozo-ri{ta da se bore za ve}i broj gledalaca, ali i poku{avaju da seme|usobno repertoarski razlikuju, pa i da – barem neka od wih –rizikuju upu{taju}i se u vi{e ili mawe hrabra tetarska istra-ìvawa. Ta mogu}nost se, me|utim, retko pruà pozori{tima izmawih sredina, teatrima koji, uostalom, imaju i mawe novca, aotuda i mawi broj premijera u sezoni.

Dominaciju beogradskih pozori{ta je najdirektnije po-tvrdilo i ovogodi{we Sterijino pozorje jer je na Festival po-zvano ~ak devet predstava nastalih u prestoni~kim teatrima.Istini za voqu, dve nisu planirane za prikazivawe u konkuren-ciji i rezultat su koprodukcije Sterijinog pozorja, s jedne, teJugoslovenskog dramskog pozori{ta, odnosno Narodnog pozori-{ta, s druge strane. Od preostalih sedam, samo jedna je koproduk-cija – beogradskog Bitef teatra, Kulturnog centra In|ija iPozori{ta mladih iz Novog Sada.

“Beogradski” deo repertoara ovogodi{weg Pozorja, da-kle, izgleda ovako: Maratonci Du{ana Kova~evi}a, reìja Ko-kan Mladenovi}, Pozori{te na Terazijama (umesto ove, naotvarawu Pozorja je, me|utim, zbog povrede glumca izveden mju-zikl Briqantin u reìji Mi{e Vukobratovi}a – van konku-rencije), [vabica Laze Lazarevi}a, dramatizacija i reìjaAna \or|evi}, Jugoslovensko dramsko pozori{te (uba~ena na-knadno, odlukom menaxmenta Sterijinog pozorja), [uma blistaMilene Markovi}, reìja Tomi Janeì~, Ateqe 212, NevinostDee Loer, reìja Dejan Mija~, Ateqe 212, Dervi{ i smrt Me{eSelimovi}a, dramatizacija i reìja Egon Savin, Narodno po-zori{te Beograd, Kandid ili Optimizam @. B. P. Molijera,


reìja Aleksandar Popovski, Jugoslovensko dramsko pozori-{te, Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi Toma Stoparda, re-ìja Jovan Gruji}, koprodukcija Bitef teatar Beograd, Kultur-ni centar In|ija i Pozori{te mladih Novi Sad, dok su van kon-kurencije izvedene predstave: Nebeski odred \or|a Lebovi}a,reìja Marko Manojlovi}, koprodukcija Jugoslovensko dram-sko pozori{te i Sterijino pozorje i Mo`da smo mi Miki MausMaje Pelevi}, Narodno pozori{te Beograd i Sterijino pozor-je. Malo li je?

Pa ipak, nekome se izgleda u~inilo da jeste. Naime, kako u ovoj dràvi sve mora da bude propu{teno

kroz filter politikantstva, tako je i prvobitna selekcija ko-ju su sa~inili Vladimir Kopicl, kwièvnik i teatrolog, teIgor Buri}, pozori{ni kriti~ar, provu~ena kroz gusto dnev-nopoliti~ko sito. Problem je bio u tome {to su Beograd i po-zori{na Srbija zakqu~ili da je wihov izbor isuvi{e “vojvo-|anski”, tj. da se u prvobitnoj selekciji na{lo odve} mnogopredstava pokrajinskih teatara. A tada se dogodilo ~udo, in-tervenisao je Ivan M. Lali}, direktor Pozorja, da bi dvanaestdana nakon {to je javno pohvalio selekciju, izrazio svoje neza-dovoqstvo na~iwenim izborom i selekciji dodao jo{ tri na-slova: pomenutu [vabicu JDP-a, [ekspirovu Buru u postavciAndra{a Urbana (Narodno pozori{te Ni{) i Sterijine Rodo-qupca koje je u Narodnom pozori{tu u Uìcu reìrao LariZapija (Lary Zappia).

Zanimqivo je da je Lali}evo obja{wewe ovog poteza i{lou tri pravca.

Prvo, tvrdi Lali}, on odgovara za finansijsko poslovawei umetni~ki profil Festivala. Ako je tako, ako uistinu on sam,ili zajedno s “menaxmentom Pozorja”, kako se izrazio, snosi od-govornost za umetni~ki aspekt programa, ~emu onda sluè se-lektori? Nisu li ba{ oni odgovorni za umetni~ko “oblikova-we” repertoara, i nije li na Upravnom odboru da wihov izborusvoji ili ne usvoji? A usvojio ga je.

Drugo, Lali} veli da su se sli~ne intervencije ve} de{a-vale u povesti Pozorja, aludiraju}i na “slu~aj Golubwa~a”, kadaje ova predstava voqom tada{we politike odstrawena s Festi-vala, kao i na situaciju u kojoj se u selekciji rediteqa DejanaMija~a na{la i wegova postavka La`nog cara [}epana Malog. Uoba slu~aja Lali} je izabrao pogre{ne primere. Golubwa~a svo-jevremeno uistinu nije izvedena na Pozorju, ali nije brisana iz


selekcije, a na dan kada je bilo planirano weno igrawe nije iz-vedena druga predstava; bio je to “prazan festivalski dan”. Sdruge strane, nije Mija~ uzeo u selekciju vlastitu predstavu, ve}je to u~inilo Umetni~ko ve}e Festivala, sastavqeno od najmewedvadesetak relevantnih imena pozori{nog ìvota Srbije. No,sada je odluku doneo “menaxment Sterijinog pozorja”, {to }e re-}i uprava.

Tre}e, Lali} je objasnio da wegovu korekciju vaqa razume-ti kao doprinos procesu decentralizacije, {to je jedna od dnev-nopoliti~kih mantri aktuelnog dru{tvenog trenutka. Uverensam, me|utim, da se decentralizacija, kao jedan od uslova na{egpristupawa Evropi, ti~e administrativnih mera i delegirawaodgovornosti, prava i prinadle`nosti iz centra prema regioni-ma. Kakve veze bi s tim mogla da ima umetnost? Osim u smislu po-boq{awa finansirawa institucija kulture van glavnog grada iumetni~kih dela koja nastaju van Beograda. Decentralizacija bivaqda trebalo da obezbedi ve}e mogu}nosti da vrhunska umetni~-ka dela, pa i pozori{na, budu {to dostupnija publici van presto-nice. Samo bi na taj na~in, indirektno, bio podignut nivo mate-rijalnih mogu}nosti, kriterijuma pa i kvaliteta pozori{nogìvota Srbije, i samo bi tako, opet indirektno, bili stvoreniuslovi za decentralizaciju teatarskog ìvota u Srbiji.

Sve ostalo neodoqivo podse}a na jo{ jednu politikantskukampawu sprovedenu “zarad decentralizacije”, nema blage veze skriterijumima kakve bi trebalo da podrazumeva selekcija zaPozorje i vra}a nas u doba ve} pomiwanih “kqu~eva” kojima suotkqu~avane dveri Pozorja.

Dopuwavaju}i tu|u selekciju Lali} je ustvrdio da na weganije vr{en pritisak iz Beograda i uè Srbije, ali je ipak na Po-zorje pozvao upravo beogradsku, ni{ku i uì~ku predstavu, pritom tvrde}i da je ove sezone Srbija ponudila jo{ sedam, osamprodukcija koje su se mogle na}i na Festivalu.

Ako se ovome doda i podatak da je tre}i programski tokFestivala, nekada{wi “Krugovi” sada preimenovani u “Drugo-ve”, u selektorskom izboru rediteqa Nikole Zavi{i}a, od prvo-bitnih sedam inostranih predstava silom novih finansijskihokolnosti sveden na tek tri predstave, postavqa se pitawe {taje danas zapravo koncepcija Pozorja. Ono postaje goru}e tim preako se zna da dramati~an nedostatak novca nije uticao na jedanod sterijanskih off programa, u okviru koga je u Novi Sad po-zvano ~ak pet brionskih produkcija iza kojih stoji Rade [erbe-


xija. Pokazalo se, naime, da su sada{wem Pozorju zna~ajnijioff programi od jedne od kqu~nih selekcija.

U ~asu kada ovaj tekst odlazi u {tampu 54. Sterijino po-zorje jo{ nije zavr{eno. Jo{, dakle, nije poznato kako }e Pozor-je da iza|e na kraj s jednom od najkriznijih sezona Festivala ko-ji je, mo`da vi{e no i jedan drugi segment ovda{weg pozori{nogìvota, odavno optere}en kriznim situacijama. Nisu poznate ninagrade, ne znamo imena pobednika, samim tim ni gubitnika. Jed-no je, me|utim, izvesno: Sterijino pozorje jo{ jednom deli sud-binu dràve koju reprezentuje. Kada Dràva bude znala {ta samaod sebe o~ekuje, zna}e to i Pozorje.

No, vratimo se “beogradskom” delu Festivala. Predstavekoje su u Novi Sad stigle iz Beograda nesumwivo su potvrdilevisoke kriterijume i visoke produkcijske standarde svojstveneprestoni~kim teatrima. Ovo se naro~ito odnosi na predstave[vabica, Dervi{ i smrt i Briqantin (Svi smo mi Miki Maus,naime, jo{ nije premijerno izvedena) te Kandid ili Optimi-zam, dok se Nevinost i [uma blista izdvajaju kao istinski sme-li proboji i predstave koje ne samo da se uklapaju u ve} visokestandarde nego i uspostavqaju nove – znatno vi{e. Beograd, da-kle, i daqe predstavqa lokomotivu na{eg teatarskog ìvota.


Qubodrag Stojadinovi}

PRITI GAZELA

Negde u septembru davne ’56. otu|io sam se i izmakao pa-`wi roditeqa, koja i nije bila preterana. Ali, kad se sa svojihzrelih devet godina nisam pojavio ni do pono}i, krenuli su(vaqda) da me traè.

Osobe tih godina najlak{e je na}i tamo gde jesu. A ja sambio u ciganskom taboru, na zapu{tenom igrali{tu OFK Draè-vac, gde je jedna romska nomadska grupa vretenara i koritara lo-gorovala.

Prethodnog popodneva upoznao sam svoje nove prijateqe,Qubu, Jovu i Milutina, koga su wegova mnogobrojna bra}a i se-stre zvali Malu}in.

Igrali smo krpewa~e, gledali kako iz pravca Morave sti-è mrak. Wihova sestra, lepa Danka terala me je ku}i, no nije mise i{lo. Ostao sam, ne gledaju}i ni sunce, ni zvezde, ni vreme.

Ve~erao sam s wima puru i poparu “i ono {to se na{lo”, azatim slu{ao duge, zamr{ene, no neodoqive pri~e baba Zorke,vra~are, od postanka sveta do vretena. Stari Ja{ar (jedini kojiu familiji nije imao pravoslavno ime) pri~ao je bajke o kowi-ma, dok su oko nas bile slobodno pu{tene raznobojne, pa i skroz{arene, izgladnele rage i bedevije.

Svi smo bili oko vatre, mi deca zamazana pra{inom odigre, i tada mi se ~inilo da sam u ~arobnom svetu gde je sve mogu-}e. A onda je stigla prepadnuta i zabrinuta moja majka, koja me jegrdila na sav glas, vi{e quta {to sam se zagubio, nego sre}na{to me je na{la tamo gde jeste.


Odgovorila joj je baba Zorka: “[ta je, mori, èno, {ta vi-ka{ da razbudi{ celo selo. Ako smo Cigani i mi smo qudi, dalismo mu ve~eru i ~uvali ga kao da je na{e. Izmij si dete, plakniga od pra{inu ima da bude isto belo, k’o {to je i bilo, ako je bi-lo belo!”

Kasnije sam se ~esto sretao sa svojim vr{wakom i imewa-kom Qubom, jednim bistrim momkom koji je zavr{io potkiva~kizanat i otvorio svoju radwu samo kojih stotinak metara ispodneravnog seoskog lopta~kog igrali{ta gde smo se upoznali.

Poginuo je negde krajem sedamdesetih u ni{koj ciganskojBeograd mali, kad je oti{ao da prosi devojku koja je ve} bila is-pro{ena.

Ali, ovo je ipak pri~a o beogradskim Romima. Da li oniuop{te postoje kao etni~ka celina? Svakog dana grupe dolaze iodlaze, traè mogu}nost da preìve. Beograd ume da se hvalisvojim velikim srcem. “On ima ~udesnu mo}, kad pesmom ispunino}, on osmeh svakome da...”

Da li ba{ svakome? Beogradski Romi nisu naviknuti naiskreni osmeh svoga grada. Svaki deseti wihov mali{an ide u{kolu, svaki petstoti zavr{i sredwu, svaki desetohiqaditi odwih diplomira negde.

Mnogi Beogra|ani veruju kako Romi ne moraju da stanujunigde, ne moraju da rade, jer to ne èle. Skoro niko ih ne}e zakom{ije. Delovi Beograda, koji se hvali svoji otvorenim srcem,a ima i takvu ulicu, organizovali su antiromske demonstracije.

Da li je to rasizam? Mislim da jeste. Mislim da je ta vrstasegregacije, utoliko opasnija zato {to svi koji to ne bi smelipre}utno pristaju na wu. Srpski antiromski rasizam dobio jepravo gra|anstva u Beogradu, da se ne laèmo.

Posle toliko godina, a to je bilo (ponovo u septembru)2006, kada sam umesto devet imao 59 godina, u{ao sam u jedan pra-vi ciganski tabor. Dobro, romski, ali moji prijateqi Cigani sene qute {to ih tako zovem, {to sami sebe tako zovu.

To je bilo ubogo, zastra{uju}e naseqe ispod mosta Gazela,napravqeno od kartona, lima, letava i najlona. Tamo je ìvelomnogo dobrih doma}ina, uveli su me u ku}e (kao svaki normalniSrbin koji je Ciganin) i ponudili rakijom i kafom. Gazda u jed-noj takvoj ku}i bio je Muzafer, “kraq bakra i kartona”, vitezdeponija, kako je sam rekao.

“Ja sam mogo negde da napravim ku}u, ali mi je rodbina ve-lika, sitna deca. Ovde smo se sku}ili, al’ ne ba{. Ja imam ~etiri


dece, kad oni polegaju uznem letvu i bijem pacovi. Veliki su bra-te kao risevi, jedan dan ima da manu decu i napadnu mene!”

O Begra|anima: “Ja im ne zameram {to ne}e da budemo kom-{ije. `Teli ovi da nas presele, ali gra|ani stalno nisu davali.Nama treba, na na{i qudi, da se navknemo na urbanluk, ali kakoovde pod nadvo`wak...”

A onda smo popili dobru kafu u restoranu od kartona, ta~-no ispod Gazele, koji je iz razloga po{tovawa prema bliskomsvetu koji ìvi drugim ritmom, dobio ime “Interkontinental”.

Kad je pravi “Inter” izgubio licencu, izgubio je i onajdowi.

Pisao sam o Muzaferu u “Politici”, poku{ao da otvorimpitawe rasizma, ali sve se zavr{ilo na poku{ajima. Jedan pod-zemni ~italac, bez imena javio mi se iz potaje: “Ako ih tolikovoli{, primi ih kod sebe, cigan~ino, pa vidi s kim ima{ posla!”

Da, ilegalac je pone{to i pogodio. Pre nego {to sam `56.“bio zagubqen” do pono}i, duboko sam verovao da je ciganska ~a-rolija i misterija koja pokriva wihov ìvot za mene nedosti-`na. Cigani-xambasi su uvek leteli u nebo.

@ivim u Mirijevu, delu Beograda gde ima najvi{e Roma poglavi stanovnika. Imaju i kowe, neki od wih su negovani i uhra-weni, i mirno pasu po ledinama. Mirijevski Cigani skupqajupapire i kartone, razne otpadne materijale, i wihove zapregekao diliànse pro{losti {araju Mirijevom.

Mirijevski psi vole, ili mo`da mrze takve karavane. Kadvidite da neobuzdane skitnice luda~ki laju i tr~e sa svih strananegde, to zna~i da su namirisali kowsku zapregu.


Iz kwige Beograd Gazela

Zanimqivo, ali u tim ìvim slikama iz pro{losti uzbu-|uju se samo psi. Mir Ciganina-ko~ija{a je skoro budisti~ki.Kao i kowa. Wihovo filozofsko ignorisawe pasa-skitnica, do-vodi lajavce do neobuzdanog besa. I sve to traje dok se spokojnazaprega ne izgubi, i nestane u svom ìvopisnom depou.

Nikada nisam uspeo da ustanovim gde odlaze te zaprege, pu-ne lima, kartona ili papira, i na koji na~in stare{ina karava-na deli zadatke. I kako se raspore|uju prihodi.

Beogradski Romi ìve svuda gde i Beograd. Niko kao onine ̀ eli da bude deo velegrada. Beogradski nacisti, koji su niklina raznim ideolo{kim |ubri{tima, veruju da ih mr`wa premaCiganima moè odràti u kontinentalnoj formi. Beogra|anine stiù da se sa dovoqno o{trine sukobe sa takvim rasizmom. Utome su na{i sugra|ani Romi prepu{teni sami sebi.

Beogradski Cigani su junaci motoristike, umetnici ì-vota, i filmova koje su sami stvorili a filmaxije se ubi{e odtruda da udese ono {to se ve} dogodilo. “Napoqu je apsolutnoromanti~no!” – kaè jedan junak filma koji je tu svoju mantru olepoti izlaska smislio za sebe i svoje uku}ane, a ne za film.

U ìvotu beogradskih Cigana nema mnogo zanosa, ali le-pote ima. Ona je u slobodi koju sami odre|uju dok im je neko neugrozi. To moè da bude i {tampa. Vidite ovaj naslov: “Malo-letni Rom opqa~kao kiosk!” Ube|en sam da trafiku nije opqa~-kao Rom, nego pqa~ka{, koji je mogao da bude i Slovak ili Ma-|ar. Ili Srbin. Ali, onda ne bi bila va`na nacionalnost raz-bojnika. Nego samo dodatak vesti. A to je da se “po~inilac uda-qio u nepoznatom pravcu!”



Zanimqivo, svi se po~inioci udaqavaju u nepoznatompravcu. Osim Cigana, ~iji su svi pravci poznati.

Beogradski Cigani su onomad blokirali jedan bulevar.Zato {to su ih isterali iz neke ku}e, koju su sami prona{li.Oni znaju da se ku}e tako ne pronalaze, samo su traìli da budu“negde”. Pa jedan od wih, Dragan po imenu, kaè: “Svaki dan po-neki zaustavi glavni saobra}aj u Beograd. Pasuqari, malinari,po{tari, bolni~ari, svi...A mi nemamo gde, pa àjde jedamput dazaustavimo i mi, u jedan sporedan bulevar od Gagarina, da vidimo{ta ima da se desi. Ni{ta, kad ti kaèm! Nas rasteraju, a wi za-molu i daju sve. Ja ne kaèm... al` tako je, kad ti kaèm!”

Beogradski Cigani, pored mirijevskih zaprega, voze naj-ìvopisnija vozila, koja vi{e li~e na skulpture iz nadrealnogsveta. To su fantasti~ni motori Beograda, sa unutra{wim ispoqnim sagorevawem, pa {ta se pre upali. Mnogi cirkulari,freze, polutraktori, ratraci i druge ~udesne ma{ine razbijajubruje}u monotoniju Beograda.

Kad ciganska freza urlikne, sve drugo zamukne, dok uli-com pro{parta tovar s kartonom, svi drugi zvuci su u defanzi-vi. Boris Miti} je napravio divan film, koji se zove “Priti Da-jana!”. I naravno da nije posve}en pokojnoj britanskoj princezi,nego modifikaciji auta.

Za one koji su propustili film, pitawe: se}a li se jo{ ne-ko “spa~eka”, i wegove mla|e sestre “diane-4”? To je omiqeno vo-zilo za spektakularnu modifikaciju. Ne mogu da se setim svega{ta je Boris Miti} snimao po ciganskim mehani~arskim radio-nicama, ali, kona~no, to je ipak nenadma{na poezija. Skidaju semotor, mewa~, dowi postroj i to~kovi. Zatim se karoserija se~e,kako bi predwi deo motora ostao bez lima. Tako se lak{e hladii ostavqa utisak.

Sajla za gas se skra}uje, kako bi delovawe na obrtaje biloneposrednije, a ru~ica mewa~a se modifikuje, kako bi mogla dase dohvati iz drugog reda, ili galerije. Motor se u~ini elasti~-nijim tako {to prima razblaèno uqe, koje ne pove}ava trewe,jer se me{a sa rabqenim zejtinom, ali tako se smawuje otpor, pai brzina.

Klasi~no ve{awe se ukida, a varewem se montira {asija,koja prima ve}i teret i celu familiju. Na motoru se dodaju i ka-napom sinhronizuje jo{ jedan dvotaktni motor, moè i od napra-ve za navodwavawe. Da bi se izbeglo stalno pumpawe i bu{ewe,gume su “ciganski tjubeles”, odnosno pune se bilo kojom elasti~-


nom masom, ~ime je omogu}eno automatsko lepqewe pneumatikakoji se ne bu{e.

Takav auto se kre}e, i za wega nije potrebna dozvola, jer sene moè registrovati. Mo`da bi i moglo, ali niko ne zna kakobi ga nazvao. Samo “priti dajana”.

U filmu smo videli nekoliko “dajana”, i sve su apsolutnooriginalne, i svi wihovi delovi, osim imena su unikatni.

Rediteq Boris je svoj poetski prikaz nastanka priti daja-ne, ilustrovao pesmom Pola Enke iz {ezdesetih. Taj wegov ro-manti~ni spev je posve}en devojci istog imena, u vremenu kad ci-ganska verzija auta jo{ ne be{e ni ro|ena.

Beogradski Cigani, a moè i Romi, vole svoja vozila, ta-man kao i nadmeni adolescenti svoje mo}ne blistave ma{ine. UMirijevu, gde ìvim, nedavno sam malo nezgodno zastao, tako dajedna ciganska posada s nekim urlaju}im modelom nije mogla dapri|e kontejneru.

Nisam ùrio da se sklonim. A onda je jedan ~lan posadesko~io s vozila, zaobi{ao ga sa strane i nekako smawio gas. @e-leo je ne{to da mi kaè, pa je rekao ovo: “Je li bre, seqak, {to sene mrdne{ odatle da radimo!”

Po~eo sam da se smejem, a momak je pomislio da je razlog zato izgled wegovog auta, za tu priliku premundurenog od “renoa-4”. Pa mi je rekao: “I ti tera{ kr{, samo ne vidi{!”

Mnoga romska deca provode dan sa ispruènom rukom. Onikoji znaju, tvrde da su ti mali{ani `rtve mafije, koja ih {aqeda prikupe zadatu koli~inu para. To niko ovde ne proverava, kaoda nismo gledali film “Milioner iz blata!”

Pre desetak godina u “[umatovcu” je na svoj na~in prosilaCigan~ica koja se zove Dona. Ali samo onoliko koliko joj je tre-balo ili je morala da prikupi. Dolazila je oko 10 i odlazila po-sle 17. @ivela je negde ispod Pan~eva~kog mosta. Godinama je iz-gledala kao da ima deset godina.

Pre dvadesetak dana, na uglu Hilandarske i Cetiwskejavila mi se lepa devojka crne kose. “Zar se ne se}ate? Ja samDona!”

Sama je rekla da vi{e ne prosi. Radi u nekom butiku. Kaèda je i tada radila samo za sebe. Li~ila mi je na lepu Danku, kojusam upoznao u ~ergi davne ’56. A napoqu je bilo apsolutno vetro-vito.


Tijana Spasi}

GRAD POD MOSTOM

O kwizi BEOGRAD GAZELA – Vodi~ krozsirotiwsko naseqe, Rende, Beograd 2009.

Izdava~ka ku}a “Rende” nedavno je objavila jedan sasvimneobi~an gradski vodi~, koji se ovaj put ne bavi beogradskimznamenitostima i spomenicima kulture, ve} jednim dobro pozna-tim a opet zanemarenim fenomenom Beograda – divqim romskimnaseqima od kojih je u fokus stavqena “Gazela”, naseqe ispodistoimenog mosta, poznato i kao “Karton siti”.

Kwiga je delo trojice Austrijanaca: Lorenca Agermanakoji radi na Univerzitetu u Bernu, Eduarda Frojdmana, predava-~a na Akademiji primewenih umetnosti u Be~u i \ana Gil|ija,umetnika turskog porekla koji ̀ ivi i radi u Be~u. Oni su prove-li dve godine (od 2005. do 2007.) prou~avaju}i obi~aje, kulturu,ishranu, religijske i politi~ke navike, zdravstveno stawe,obrazovawe, na~ine zara|ivawa za ̀ ivot i druge aspekte ̀ ivotaRoma u “Gazeli”, a kao proizvod svog istraìvawa ponudili ovumonografiju koja je bogato ilustrovana fotografijama koje suna~inili kako autori projekta, tako i sami Romi u naseqima,koji su u te svrhe dobili aparate za jednokratnu upotrebu.

Iz ovog dela moèmo saznati veliki broj do sada nepozna-tih ili nesistematizovanih podataka, kao {to je istorija na-stanka naseqa od 1983. godine do danas, uz osvrt na dve kqu~neekspanzije stanovni{tva, za vreme ratova u Bosni i Hrvatskojdevedesetih, i za vreme rata na Kosovu 1999, dva popisa stanov-ni{tva sa osnovnom podelom na stalno stanovni{tvo, sezonske


radnike i povratnike iz evropskih zemaqa, uglavnom Nema~ke.Ova posledwa skupina, koju je @elimir @ilnik opisao u svojojtrilogiji Kenedi se ̀ eni, Gde je Kenedi bio dve godine i Kenedise vra}a ku}i, izdvaja se po tome {to je, na{av{i se u statusuazilanta s po~etka devedesetih godina, provela dobar deo ìvo-ta u vi{e-mawe pristojim uslovima. Po prisilnoj deportaciji,na isteku Milo{evi}eve vladavine u Srbiji, ovi qudi na{li suse u sredini u kojoj vi{e nemaju nikakvu imovinu, a kada je re~ omla|oj populaciji, ro|enoj u nekoj od zemaqa Evropske unije –~iji jezik ne govore.

Autori kwige otkrivaju da, iako na prvi pogled nije tako,me|u stanovni{tvom “Gazele” postoje primetne socijalne, kul-turne i ekonomske razlike, koje zavise od toga kada je odre|enaporodica stigla u naseqe. Pri tom, naravno, boqa ekonomska si-tuacija ne zna~i da neke ku}e imaju vodu, struju i kanalizaciju,



jer ove osnovne uslove za ̀ ivot nijedna ku}a u “Gazeli” nema, ve}da su neke ku}e izgra|ene samo od kartona, najlona i automobil-skih guma, dok oni sre}niji imaju krov nad glavom koji je od ne-{to ~vr{}eg gra|evinskih materijala, ili recikla`ni otpadsakupqaju raznim improvizovanim motornim vozilima umestope{ice. Izme|u ostalog, u kwizi moèmo saznati da je zdrav-stveno stawe stanovnika “Gazele” alarmantno – usled veoma lo-{ih higijenskih uslova, nedostatka vodovoda i kanalizacije ilo{e izolacije ku}a, samo petina qudi doìvi 40. godinu, a tekzanemarqiv broj proslavi 60. ro|endan. Uz to, medicinske se-stre i doktori ne zalaze u naseqe, a birokratija onemogu}avaovim qudima bilo kakvu institucionalnu medicinsku brigu.“Gazela” i u drugim ìvotnim sferama vodi sasvim odvojen ì-vot od ostatka grada – deo stanovnika su vernici, ali bez konta-kata sa religijskim institucijama, bilo hri{}anskim, bilo mu-slimanskim, dok u politiku ne mogu biti ukqu~eni usled nedo-statka dokumenata.

Prema re~ima autora, ciq istraìvawa bio je prikupqa-we znawa o marginalizovanoj grupi, u ovom slu~aju Romima, da bise skrenula pa`wa na probleme te dru{tvene skupine, pre svegakroz pribliàvawa te grupe dominantnoj, srpskoj, koja se u svomodnosu prema Romima rukovodi naj~e{}e oskudnim ili nepotpu-nim informacijama, ponekad i sasvim iskrivqenim predstavamao wihovom ìvotu.

Uz podatke o “Gazeli” ~italac uporedo moè da prati i iz-vod iz diskusije odràne nakon prezentacije projekta u Be~u2007. godine, na kojoj su problematizovani koncept, ciqevi pro-jekta, kao i na~in wegovog ostvarewa. Autori su stavili ~itavudiskusiju na uvid, ukqu~uju}i i negativne sudove o nekim odaspekata ovakvog istraìvawa, ne strogo nau~nog, ve} izvedenogu formi antropolo{ko-umetni~kog rada sa {irim dru{tvenimzna~ajem.

Korisni za one koje ova tema interesuje su i dodaci na kra-ju kwige, me|u kojima su pregled kori{}enih termina, mali ne-ma~ko-srpsko-romski re~nik, bibiliografija radova o Romimana nema~kom, engleskom i srpskom jeziku, kao i spisak najva`ni-jih srpskih organizacija, vladinih i nevladinih, koje se baveproblemima Roma.

Projekat jer finansirala Erste banka, a {tampawe kwigedelimi~no je pomogao i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.Kwigu je sa nema~kog prevela Barbara Markovi}.


Slobodan Jovanovi}

PREUZETE USPOMENEU MUZEJU DETIWSTVA

Novi projekat Vladimira Peri}a

Posle deset godina rada pod pseudonimom Talent Factory islede}ih deset godina provedenih pod pseudonimom Talent, kra-jem 2006. godine Vladimir Peri} po~iwe novi desetogodi{wiprojekat Muzej detiwstva u kojem se predstavqa pod svojimimenom. U okviru ovog projekta, on planira da izloì selekcijuigra~aka, fotografija, predmeta iz svakodnevne upotrebe isli~nih objekata koji su bili veoma popularni u ve}ini doma-}instava tokom wegovog detiwstva u Jugoslaviji. Muzej detiw-stva je work-in-progress koji }e ~initi skup izlo`bi koje Peri}planira da napravi u raznim gradovima i na razli~itim lokaci-ja u Srbiji i Evropi tokom ovih deset godina. Prvo veliko pred-stavqawe projekta, Peri} je imao na izlo`bi Diznilend u Gale-riji Kulturnog centra Beograda, februara 2007. godine, a pro-{le godine je u Muzeju savremene umetnosti u Sent Etjenu nagrupnoj izlo`bi Razotkrivawe nastavio ovaj projekat.

Vladimir Peri} u svojim instalacijama koristi odba~enepredmete na kojima ne vr{i konzervatorske ispravke. Po{to suto predmeti koji su ranije bili u upotrebi, za autora je bitno{to sve promene na predmetima svedo~e i o ìvotima wihovihprethodnih vlasnika. Peri} aproprira stare fotografije usvojoj novoj instalaciji koju radi za izlo`bu Preuzete uspome-ne, za koju je planirano da se odrì tokom ove jeseni u Muzeju


primewene umetnosti u Beogradu. Peri} }e predstaviti insta-lacije i video radove ura|ene od fotografija koje su na|eneuglavnom na buvqim pijacama u Srbiji tokom proteklih dvade-set godina. Prvo predstavqawe ovih instalacija je bilo u Na-rodnom muzeju u Vrawu krajem 2006. godine, a u Muzeju primeweneumetnosti bi}e prikazan ve}i broj instalacija u okviru samo-stalne izlo`be.

Postupkom aproprijacije fotografija koje su radiliuglavnom nepoznati autori, Peri} ih postavqa u institucio-nalni muzeolo{ki okvir Muzeja primewene umetnosti. Na ovajna~in, autor ubacuje i deo li~nih pri~a vlasnika ovih predmeta,~ime postiè li~nu predstavu “kolektivnog se}awa”. Kao {toznamo, muzeji umetnosti su nameweni za prikupqawe, arhivira-we i izlagawe umetni~kih dela. Svaki muzejski predmet u sebiima istorijat vlasni{tva, ali je ono mawe bitno od kulturno-umetni~ko-istorijske va`nosti samog predmeta. Predmeti ko-ri{}eni u instalacijama Vladimira Peri}a su deo istorije qu-di koji su ih skupqali, ~uvali i potom bacili ili prodali. Ovefotografije su bile deo ̀ ivota vlasnika, ali su i predstave tihìvota.

U Peri}evom Preuzetim uspomenama, naj~e{}i akteri nafotografijama su deca, ìvotiwe i mladi qudi u sportskim ak-tivnostima ili zvani~nim ceremonijama. Oni su deo pri~e kojaformira istoriju privatnog ìvota na osnovu ’popularnog se-}awa’. Preko fotografija li~ne prirode po~iwe proces stvara-wa neformalne istorije jednog dru{tva. One se ne ~uvaju zbogestetike ili kvaliteta, ve} kontektsta u kojem su nastale. Wi-hova uloga je da u~estvuju u potvr|ivawu identiteta korisnika –to su predstave pojedinca ili grupe qudi na na~in na koji onièle da budu vi|eni. Dakle, osnovna funkcija privatnih foto-grafija je predstava sre}e. Pomo}u ovih fotografija usposta-vqamo odnos sa pro{lo{}u, pri ~emu se premo{}uje jaz izme|u“nekad i sad” – defini{e se odnos sa roditeqima, bezbri`nimdetiwstvom ili zaboravqenim prijateqima i uspomenama.

U periodu posle Drugog svetskog rata, kada uglavnom na-staju artefakti iz Peri}evog Muzeja detiwstva, fotografijadeteta postaje kqu~ni motiv porodi~nih fotografija, iako de-ca nemaju uticaj na na~in na koji }e biti fotografisana – nate-rana su da budu mirna i “pristojna”. Na ovim fotografijama mo-èmo videti razli~ite konvencije porodi~nog ìvota, gde, poMuselu, kamera dobija status ritualnog elementa zajedni~kih


proslava. Snimci porodice postaju mesto identifikacije i be-leèwa “sre}nog doba” porodice. Ipak, Peri} ove fotografijenalazi na buvqim pijacama, koje su posledwe odredi{te ovihbri`qivo ~uvanih artefakata, {to predstavqa zavr{etakistorijata ovih predmeta u originalnoj funkciji, a po~iwe wi-hov istorijat u okviru Muzeja detiwstva.

Po Bernstajnu, li~ne fotografije predstavqaju ograni-~eni kod, ~ije zna~ewe zavisi od poznavawa zna~ewa koje ih ute-mequje. Nepoznavawe istorijata fotografije oduzima ne{to odobiqa informacija koje ona ima, ali ostaje taj ’ograni~eni kod’.Kada se ponovo analiziraju u novom okruèwu, iako su bile na-mewene za gledawe u privatnoj sferi, gde ih je upotrebqavao ma-wi krug qudi, ove nenametqive fotografije tako postaju pred-meti studija i istraìvawa kulture. Rolan Bart smatra da fo-tografija beleì trenutak jednog doga|aja koji se odigrao, tj.ona je dokaz da je taj trenutak postojao. Wega vi{e nema, ali je nafotografiji ostao trag o tom doga|aju. Taj trag omogu}ava foto-grafiji poseban odnos prema stvarnosti, tj. fotografije posta-ju “indeksi~ni” znakovi. Osnovna odlika fotografije je refe-rent, a ne umetnost ili komunikacija. Dakle, ona se nalazi izvanzna~ewa – “poruka bez koda”. Ona je prolazno svedo~anstvo.


Fotografije iz Peri}evog Muzeja detiwstva

Kada se posmatraju kao istorijski dokumenti, fotografi-je postaju estetski predmeti. Sveprisutnost fotografija omo-gu}ava veliki broj ~itawa i brisawe prvobitnog konteksta. Po-stoje razli~ita interesovawa za stare fotografije – neko gledaode}u, neko dràwe, neko okolinu oko fotografisane osobe. Su-{tina je pona{awe fotografisanih likova u odre|enim situa-cijama. Portretisana osoba, kada zna da je fotografisana, zau-zima odre|enu pozu kojom anticipira predstavu. Prave}i turi-sti~ke fotografije, mi èlimo da posedujemo taj trenutak i tajdoìvqaj, to mesto, taj ose}aj koji smo imali kada je fotografi-ja napravqena. One sadrè element karnevalskog i beleè tre-nutak dokolice koji postaje predmet ̀ eqe u periodu koji dolaziposle zabeleènog de{avawa.

Vladimir Peri} za potrebe Muzeja detiwtva bira foto-grafije koje imaju sli~ne motive. Me|u nekoliko hiqada priku-pqenih fotografija, pojavquje se dvadesetak motiva, koje Pe-ri} uobli~ava u instalacije. Tako se defini{e indeksi~nostsvake fotografije, koja u relaciji sa drugim fotografijama ko-je imaju te motive, formira dru{tvenu istoriju koja se razliku-je od zvani~ne verzije. Ove fotografije su nastale u ateqeimaprofesionalnih fotografa ili su ih oni napravili na terenu,ili su li~ne fotografije koje su nastale u èqi da se snimi ne-ki bitan trenutak, ili su nastale u periodima dokolice, kao sve-do~anstvo “sre}nih trenutaka” koji su se desili na nekom puto-vawu ili u porodi~nom okruèwu.

Anonimni likovi se nekada ponavqaju na fotografijamasa razli~itim motivima, zavisno od koli~ine materijala koju jePeri} otkupio, a zatim re{io da predstavi. Ipak, raznolikostlikova na fotografijama omogu}ava nam da se usredsredimo namotiv, koji postaje vezivno tkivo pojedine Peri}eve instalaci-je i video rada. Kroz ove motive moè da se i{~ita kolektivnaistorija jednog prosperitetnog dru{tva, koje je vremenom posta-jalo sve vi{e svesno svog identiteta u okviru privatnog ìvotasvakog pojedinca.


Mirko Magara{evi}

TRG SLAVIJA

1

Svakog jutra ko bombom pogo|en

zalud se prise}a slave

koju staloèno je nosio

nezaga|enom {irinom

izme|u i pre dva rata.

A onda isprdak-vrag

i jad halabuke vremena,

sav taj bes haoti~nog semena,

uze ga sasvim pod svoje.

Miti}eva rupa, decenijama

be{e mu ukras, mra~no ogledalo

od sme}a i korova sastavqeno.

Za mutnih, maglenih dana

bu~nih delija i buzdovana,

iza ~udnog ogledala tog

proviriva{e kadikad

prisna avet-klin

satrta vedrina

kafane “Rudni~anin”.


2

Umesto blistave cve}are “Krin”sa ugla Prote Mateje, tihog bolaokruwenog {palirom kestenovai uvek pose}enog bioskopa umestovi{erednog klozeta javnog a urednog, zna~aja prirodnog i sre}no ute{nog,umesto senovite svetiwepoklonika “Nolitove antikvarnice”i spasonosne apoteke “Slavija”,sa ugla Ulice Beogradskesad nas {irok gleda zjap: ogra|ena ledinateku}eg “Parking servisa”ne ba{ naro~ito kori{}ena.Ono {to qudski nehat preto~i u sigurnu propast,ne dokaza ni sva pamet svetakoliko je glupost prokleta!

3

Nekad, imao je izgled,otvarao {irok pogledi davao mu se, sasvud.

Sad – niotkud.Zao{inut vrtlogom,prometnim ludilom,saobra}aja panikombez jasnog prvenstva.

Ceo u oku rawenog tigra vitla ko mahnita ~igra.

Li{en pravog sredi{taad previja se u gr~evima


ko vazda trovan bolesnik,raspu{ten “Trudbenik”,rasturena svadba, najurena qubavnica mlada,stalne slu|enosti grada.

4

De~ak s noge na noguznanac iz kraja

s mladi}em ~vrsto srastau ~oveka zrelog sad, ju~e,ko i pre brzog ìvota kom naglo po~iwe

il kom isti~e rok,{aqe znak, zvi`duk, zov

na susret, skok,nenadan qubavni plov.

Danas ovaj Trg pripada Tuta-Muti i svakom

od onih i drugih zakovrxanihrazme|a slavnihsred èqa propalih.

O voqeni Grade na{,izrasta{, izrasta{,pani~no si steci{te

toliko mnogo vrlih ~vori{ta bez nade.

2008/09.



Mom~ilo Nastasijevi} sa bra}om Svetomirom i Slavomirom, sestromDarinkom i prijateqima, Vrwa~ka Bawa

Mom~ilo Nastasijevi} na polagawu mature u IV mu{koj gimnaziji, 1935.(Muzej Rudni~ko-takovskog kraja)

KWIGE nnn

Nemawa Devi}

MONUMENTALNA PALETA LIKOVA

Dragoqub Jovanovi}: MEDAQONI, I–IV, priredili dr Nade`da Jovanovi}, Goran Babi} i Slobodan Gavrilovi},Slu`beni glasnik, Beograd 2008.

“Slu`beni glasnik Republike Srbije” izdao je krajem 2008.Izabrana dela Dragoquba Jovanovi}a u 16 kwiga; u okviru ovog iz-dawa objavqene su Jovanovi}eve Politi~ke uspomene (12 kwiga) iMedaqoni (4 kwige). Medaqone su priredili dr Nade`da Jovano-vi}, Goran Babi} i Slobodan Gavrilovi}. Re~ je o hvale vrednompoduhvatu, koji je za ciq imao obnovu se}awa na autora, ali i namnoge druge bitne okolnosti i li~nosti koje su uticale na razvojistorijskih zbivawa na Balkanu u prvoj polovini 20. veka.

Dragoqub Jovanovi} (1895–1977) jeste vanredna li~nost u sa-vremenoj srpskoj istoriji. Piro}anac, koji se {kolovao u Beogradui Francuskoj, a doktorirao na Sorboni. Doktor nauka koji se, napredlog Slobodana Jovanovi}a, vratio u domovinu i postao profe-sor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nau~nik, koji ni-je bio jedan od onih koji sede u kabinetu i pi{u radove, ve} se, nakonve}eg broja predavawa odrànih u unutra{wosti, uhvatio u ko{tacsa problemima koje je upoznao na terenu, bore}i se za boqi poloàjsrpskog seqaka. Politi~ar, koji se kriti~ki odnosio prema svakomreìmu, i u monarhiji i u republici, pa robijao u vreme oba ure|e-wa. Lider Saveza zemqoradnika Srbije i Narodne seqa~ke stranke;Dragoqub Jovanovi} je nakon ubistva hrvatskih poslanika u jugo-slovenskoj skup{tini 1928. jedini od srpskih politi~ara prisu-stvovao wihovoj sahrani. Bio je tvorac Manifesta slobodnih Sr-bijanaca kojim se davala podr{ka Hrvatima; ne{to kasnije, nakonjednog predavawa odrànog studentima, izveden je pred Dràvni sud


i 1932. izba~en sa fakulteta. Ponovo je uhap{en 1938. i proveo je 14meseci u srpskom Sibiru – Sanxaku. Kao politi~ar, Jovanovi} jespajao te{ko spojivo – najja~a wegova upori{ta bila su u Vojvodinii na jugu Srbije. Nakon oslobo|ewa Beograda od Nemaca 1944, Jova-novi} je sa svojom strankom pristupio Narodnom frontu, a 1945. po-novo je postao profesor Pravnog fakulteta. Me|utim, zbog kriti~-kog mi{qewa, ponovo je izba~en sa faulteta 1946, a naredne godineuhap{en i osu|en na devet godina robije, koju je izdrào u SremskojMitrovici, dele}i sudbinu sa svim politi~kim krivcima, od pri-padnika JVuO do {iptarskih pobuwenika – balista.

Na robiji, u samici, Jovanovi} je po~eo da zapisuje svoja se-}awa na qude i doga|aje. Upravo tu su se za~eli wegovi rukopisi ibudu}i Medaqoni, na kojima }e intenzivno raditi od 1955, nakonizlaska sa robije. Medaqoni, portreti qudi sa kojima se Jovanovi}tokom {kolovawa, bavqewa politikom i u robija{kim danima sre-tao, pisani su bez dokumenata i literature. Izvor su mu bili samoli~no se}awe i iskustvo.

U ~etiri kwige (u formi medaqona), Jovanovi} opisuje vre-me u kojem je ìveo i borio se protiv raznih struktura i ideologi-ja. Bogata paleta likova koju pruà (blizu 400 li~nosti) predsta-vqena je sasvim osobenim pristupom. Ne ulaze}i previ{e u wihovjavni ìvot i ulogu koja je mawe-vi{e poznata ~itaocu, on je li~an,ponekad ~ini se i intiman, poku{avaju}i katkad da pronikne i udu{u nosioca medaqona, te time otkrije uzroke wegovih postupakai pona{awa. Bez ogor~ewa pi{e i o svojim privremenim saputni-cima, o qudima koji na wega nisu ostavili pozitivan utisak i oonima koji su bili i wegovi protivnici. Portreti se, {to je kuri-ozitet, pruàju od minornih li~nosti do predsednika Vlada i mi-nistara. Idu i suprotnim pravcem, od predsednika stranaka, do we-nih predstavnika u najmawim sredinama, prilikom ~ega istom la-ko}om i jednostavno{}u autor re~ima slika portrete i doktora na-uka i seqaka, i predsednika Vlade i wegovog obi~nog glasnogovor-nika u unutra{wosti. Medaqoni su pisani u prvom licu i kroz wihse provla~e i svi usponi i padovi, nade i razo~arewa samog autorai stranke kojoj je pripadao.

Prva kwiga Medaqona, podeqena na 6 poglavqa, sadrì por-trete 92 li~nosti, od Jovanovi}evog odrastawa i slike rodnog Pi-rota, do {kolovawa u Beogradu i Francuskoj, uz slikawe li~nostiwegovih vr{waka i profesora. Kada pi{e o svom {kolovawu uFrancuskoj, on posebno odvaja dru{tvo i uticaje; pi{e o svom bo-ravku u Parizu s Francuzima i u Parizu s Srbima. Po povratku uKraqevinu SHS, pi{u}i o periodu svog boravka i rada na Pravnomfakultetu, autor daje niz slika qudi koji su oblikovali tada{wupolitiku Kraqevine. Po~ev{i sa svojim {kolovawem i nadgrad-


wom, pa do ulaska u politiku, D. Jovanovi} upoznaje (i opisuje) ve-liki broj uglednih li~nosti, poput: Jovana Du~i}a, Slobodana Jo-vanovi}a, Koste Kumanudija, Jovana Cviji}a, Viktora Novaka, Ni-kolaja Velimirovi}a i drugih.

U drugoj kwizi, sa 90 portreta, Jovanovi} izme|u ostalogopisuje li~nosti sa kojima se sretao i sara|ivao deluju}i unutarSaveza zemqoradnika Srbije, prave}i distinkciju izme|u levih idesnih zemqoradnika.

Tre}a kwiga je veoma vredna, jer su u woj, me|u 104 medaqona,sadràna i Jovanovi}eva vi|ewa ve}ine predsednika Vlada, broj-nih ministara i zna~ajnijih politi~kih figura Kraqevine. U ovojkwizi opisano je i Jovanovi}evo u~e{}e u politi~kom ìvotu Ju-goslavije, po~ev od wegove uloge me|u levim zemqoradnicima. Zavreme koalicione borbe protiv reìma unutar Udruène opozici-je (drugo poglavqe), autor se bavi istaknutim srbijanskim opozi-cionarima (Quba Davidovi}, Milan Grol, Dragi{a Cvetkovi}),ali i pre~anima (Vlatko Ma~ek, Ante Trumbi}, Joza Smodlaka, Se-kula Drqevi}). Kwiga obuhvata stvarawe Narodne seqa~ke stran-ke 1940. i opisuje wene prvake, kao i delovawe u predve~erje svet-skog rata. U petom poglavqu, koje nosi naziv Rat i okupacija, izne-seno je Jovanovi}evo vi|ewe najbitnijih li~nosti Srbije u perio-du 1941-1944. Tu su portreti Nedi}a, Qoti}a, Broza. Upe~atqiv jenedostatak portreta Draè Mihailovi}a.

U Drugom svetskom ratu su izginuli mnogi prijateqi i sarad-nici D. Jovanovi}a, uglavnom u partizanskim redovima. Autor opi-suje wihove li~nosti i beleì wihove sudbine. Neretko, on poku-{ava da objasni i za{to su oni stupili ba{ u ovaj ili onaj pokret.

Nova vlast i weni nosioci tema su ~etvrte kwige Medaqona.Bavi se, na po~etku, Jovanovi}evim prijateqima i poznanicima ko-ji su za vreme rata pripadali partizanskom pokretu i NOVJ, a za-tim, u drugom poglavqu, prelazi na nosioce vlasti, wihove pomaga-~e, ali i opoziciju i otpadnike. U ovom poglavqu sadràn je pogledautora na sve kqu~ne li~nosti ovog doba: P. Stamboli}a, M. Mar-kovi}a, K. Popovi}a, M. Pijade, E. Kardeqa, A. Rankovi}a, I. [u-ba{i}a, M. \ilasa, V. Dedijera i mnoge druge. Na robiji, koju zbogneslagawa sa reìmom oko pojedinih pitawa Dragoqub Jovanovi}izdràva od 1947. u Mitrovici, sre}e se sa jo{ mnogim istaknutimfigurama. Kao i optu`nica, i Jovanovi} svoje sapatnike razvrsta-va u vi{e kategorija: na saradnike okupatora, protivnike okupa-tora i protivnike novog reìma (kojima, delom, i sam pripada).Najzad, on ne zaobilazi ni branioce novog reìma koje upoznaje urobija{kim danima. Nekoliko medaqona u ~etvrtoj kwizi posve}e-ni su i pojedinim li~nostima koje utisak na autora ostavqaju powegovom izlasku sa robije.


Medaqone Dragoquba Jovanovi}a, koji su se pred ~itala~kompublikom prvi put pojavili u dve kwige (1973, odnosno 1975), kri-ti~ari su ocenili kao ½jedinstveno i monumentalno delo½, uz za-merku wegovom suvi{e li~nom pristupu. Jovanovi} je odgovorio daje ba{ tako, li~no, i èleo da se izrazi. [tampao ih je i izdao usopstvenoj reìji. Posle skoro trideset godina, iza{la je (2005) itre}a kwiga, koju je priredila dr Nade`da Jovanovi}. Prvi put, uizdawu “Slu`benog glasnika”, objavqene su u minuloj godini sve~etiri kwige, ~ime je popuwena zna~ajna praznina, uzrokovana Jo-vanovi}evim ustru~avawem da se objave wegovi rukopisi o li~no-stima koje su se tada nalazile na visokim dràvnim funkcijama, usistemu koji je i wega smestio iza brave.

Obimno i vredno delo Dragoquba Jovanovi}a, izdato u celi-ni, obogatili su saradnici Instituta za savremenu istoriju i Cen-tra za kriti~ko mi{qewe mnogim korisnim dopunama i tuma~ewi-ma. Wihovim radom, u napomenama su dati op{irniji podaci o li~-nostima koje autor pomiwe, a na kraju svakog medaqona ura|ena jekra}a, dopuwena biografija wegovog nosioca. Izdawe je opremqe-no i indeksom imena, {to olak{ava kori{}ewe kwige svima koji jebudu ~itali, prvenstveno istraìva~ima. Ovako dopuweni, celovi-ti Medaqoni Dragoquba Jovanovi}a, od nemerqivog su zna~aja zaistraìva~e koji se bave savremenom istorijom.

Dragana Stoli}

VUK I WEGOVA DLAKA

Zoran ]iri}: SOLIDNO SRCE, V.B.Z. d.o.o, Beograd 2008.

Nova kwiga Zorana ]iri}a Solidno srce je na samom po~etkusvog javnog ìvota odre|ena kao zbirka qubavnih pri~a sa kojomupoznajemo jednog “zrelijeg” i “ne`nijeg” ]iri}a, u kojoj se famo-zni “ju`wa~ki ma~izam” malo ohladio da bi ustupio mesto prili~-no samosvesnim i zavidno mo}nim ènskim glasovima. Vuk dlakumewa. ]iri}eva proza podse}a na dobru, proverenu ma{inu, na pou-zdanog oldtajmera koga treba glancati, ali ne i mewati. Moè sedodati poneki napadniji, pa ~ak i ki~asti detaq, tek da se upotpuniutisak, ali u motor se ne dira. Ova proza je kvalifikovana kao re~otpora i krika, autenti~nog rokenrola koji kao Pantelija nikakoda umre. Parodijski postupak, odavno uo~en, nikako se ne predaje –on je i daqe glavnokomanduju}i me|u svim ostalim raspoloìvim


sredstvima kojima bi se se likovi, stvari, odnosi, qudi, sukobi, domaksimuma depatetizovali i izloìli otre`wuju}em podsmehu.

Trn parodije u ne`nom tkivu qubavne pri~e da se naslutitipolaze}i od naslova pri~a: one su mahom prevodi pesama MarvinaGeja sa kompilacije Greatest hits iz 1976. godine. Sve bi bilo u redu daje Marvin Gej inspiracija, moto, motiv i sl. (kao kad se u pri~i “Ka-ko je lepo (biti voqen od tebe)” junak raspituje da li u kafi}u imajudoti~nu kompilaciju). Ali ako su naslovi doslovce prevodi hitovavelikog Marvina, pa ponekad malkice i rogobatni (navedena pri~aima svoj pandan u “How Sweet it is To Be Loved by You”, ali naslov“Idemo na” u “originalu” glasi “Let’s Get it On”) onda to ne moè ada ne navede na osnovanu sumwu da ne{to nije u redu. Sve to izgledanekako idi mi do|i mi ili {to bi rekli Go to me – come to me.

Zbirka Solidno srce upravo zahvaquju}i takvom, uslovno re-~eno, predlo{ku deluje kao jedinstvena celina, kao vi{eglasna na-racija na temu ili u vezi sa temom qubavi. Pribli`nije bi bilore}i – o mu{ko-ènskim odnosima, jer to zvu~i konkretnije i opi-pqivije. Jer, opet, ]iri} upravo tome i teì: da “teme” svu~e na ze-mqu, kao da lakom {arenom balonu, koji bi mo`da i odlebdeo ne-znano kuda, vezuje konopac kojim ga ~vrsto drì uz sebe. Na taj na-~in, jednostavnim prizemqewem, sve izgleda prostije, uglavnom iprqavije, ali i pristupa~nije.

Istovremeno, odjek pesama Marvina Geja, u kontekstu ovezbirke, pruà dodatni dokaz o takvom snièwu, skoro – unièwu,kroz jednostavno parodirawe: sentimentalni i opu{taju}i {ti-mung Marvina Geja se ispuwava vrlo sirovim, telesnim, nedvosmi-slenim sadràjima, {ta drugo do krvqu, znojem, suzama i ostalimtelesnim teku}inama. Tako na primer, pri~a “Umilostivi me(Mercy, Mercy Me)” po~iwe sa: “Volim kurve ali ne podnosim fan-fuqe i fufice.” Jasno ko dan!

U jednom trenutku ~itava zbirka po~iwe da li~i na eksperi-ment: hajde da s dohvatimo sa onim, kako be{e – qubav. Tema koja la-ko, kako je re~eno, odlebdi, a to je ne{to {to ipak nije mogu}e u]iri}evoj prozi u kojoj se vi{e hoda i puzi, u kojoj je zemqa junaci-ma vrlo blizu – bilo da piju batine, bilo da upra`wavaju seks. Pro-mi~u kroz pri~e i neke ven~ane ène (prve, a bogami i druge), nekabra~na deca, da ne govorimo o neuspelim ili poluuspelim vezama, ionima koje samo {to nisu uspele, al’ im malo fali itd. Sadràj usvakom slu~aju podatan za sistematsko eksploatisawe pa se ~ini datu leì i razlog za{to je on postao i ona, tj. za{to se javqaju iènski glasovi – polifonija, takore}i. Ne bi li se stvar obuhva-tila sa vi{e strana, da ima mawe {ansi da pobegne.


Razume se da se u dokonavawu qubavi nije odmaklo ni za pe-daq, ali to niko ozbiqan nije ni o~ekivao. [to podse}a na re~eni-cu iz navedene pri~e “Kako je lepo (biti voqen od tebe)...”: “Telomi je izmicalo poput smisla.” Ovo pak neodoqivo asocira na celo-kupan ]iri}ev postupak – sva tragikomi~nost wegovih junaka, sko-ro sveproìmaju}a parodija, pa najzad i paradoksalnost pripoveda-wa – kao da su se zgusnuli u toj usputnoj opasci naratora. Ne samo{to se smisao uniàva u ovom pore|ewu sa telom, nego u celoj stva-ri i sam narator deluje kao dupli gubitnik, sme{an u svojoj potpu-no neumoqivoj nemo}i. Na pripovedawe ne moè da se ra~una. âki ovla{no upoznavawe sa ovom prozom dopu{ta da se uo~i da je ]i-ri} posledwi pisac koji bi èleo da u delu pruì odgovor na bilo{ta. A ni sa pitawem ne stoji ba{ najboqe. Mo`da je upravo to uovoj zbirci, u kojoj se kako rekosmo nazire tema, najuo~qivije. Kaoneko ko je krenuo u lov pod punom opremom, ali ni jednog trenutkanema nameru da upuca bilo koju ìvotiwu, pa ~ak ni da nani{ani –vi{e ra~una na dobru zabavu na ~istom vazduhu, fenomenalnu re-kreaciju i zezawe pored logorske vatrice.

Ponekad se ~ini da bi prozu Zorana ]iri}a trebalo prepi-sivati kao penicilin u borbi protiv pla~qive i qigave sentimen-talnosti, pa i kao zgodan analgetik koji ne dopu{ta prepu{tawebolu i patwi. Tome se uglavnom odoleva ~ak i u ovoj zbirci koja no-si gomilu opasnosti, jer zapravo samo o tome i govori – o neostva-renim ili raspuknutim qubavima (npr. “Solidno srce”, “Ti si sve{to sam postigao”, “Zakrpa”), ili nekako i{~a{enim (“Mandala”).Uglavnom, da, ali se ponekad pripovedawe ozbiqno pribliàva te-{kim i tamnim tonovima nepatvorenog i neugasivog bola, kao upri~i “Zar nije jedinstveno”. Ipak i tada se odràva dovoqna rav-noteà, jer se bol i kajawe pojavquju kao ostrvca okruèna moremuvek zao{ijanih bra~nih odnosa.

Ta~no je da glasovi onog dela zbirke koja bi se mogla nazvatiènskim razgovorima zvu~e otresitije i napadnije. Kao da znaju{ta ho}e ili bar za po~etak znaju {ta mu{karci ho}e, a {to oneimaju. U tom smislu, ponekad ènski i mu{ki glasovi izgledaju kaopotpuni antipodi: nesretnik koji dobija samo korpe iz pri~e “Pro-blemati~ni ~ovek (Trouble Man)” na prvi pogled nema mnogo zajed-ni~kog sa razmaènom bogata{icom/sponzoru{om iz “Ekspresniput do moga srca”, osim mo`da uskra}enosti. Ili je sli~nost u tome{to su ti }aknuti likovi, ludaci i lujke, prava tragikomi~na bla-ga, nevi|eno primamqivi za ]iri}a.

Zbirka Solidno srce odaje poziciju autora koji, ako èli daostane dosledan sebi ~ak i onda kada se uhvatio u ko{tac sa svimonim {to nosi tako ~upav subject, mora celoj stvari da pristupa


onako kako jedino smatra mogu}im – bez namere da bilo ~emu podi-lazi. Autenti~nost i iskrenost su odlike koje su odavno izdvojile]iri}a, a kojih se on ne odri~e ni danas. Ovoga puta on ne preza niod toga da otkrije sopstvenu zbuwenost, kajawe, svoje li~ne gorkepilule. Novi zvuk samo je oplemenio i upotpunio ono {to je ve} vi-|eno kod ]iri}a kao {to su podsmeh na ra~un svega i parodija. Mo-`da je razlika samo u tome {to je sada, po{to je u pitawu tema qu-bavi, nu`no da bude dominantniji podsmeh na sopstveni ra~un.

Najne`niji ton zapravo se ~uje tek na kraju, u pri~i koja za-tvara zbirku: “Tvoja plemenita qubav”, koja je, ~ini se, i najbliàsvojoj muzi~koj inspiraciji, naslu}enoj u pesmi “Your Precious Lo-ve” Marvina Geja. I ponovo isti problem kao na po~etku – sumwa, pamakar i slaba, da je re~ o parodiji, zadr{ka da se upravo o tome ra-di. Na kraju, sve se svodi na paradoks: fingira se ne`ni ton, odno-sno cela stvar se prikriva, ublaùje, ogr}e pla{tom muzike. âk ikroz potencijalnu parodiju umawuje se mogu}nost patetike. Ne fin-gira se ipak èqa za iskreno{}u, ne dovodi se u pitawe sopstvenanesigurna i klimava pozicija – ja znam da ni{ta ne znam, {to je, ka-ko znamo, jedino polazi{te za bogat i smislen dijalog. U ]iri}evojperspektivi to je polazi{te za bujicu pripovedawa koje i daqe nosiimpuls smelosti i energi~nosti, koje ne preza od tzv. so~nopsova~-ke direktnosti, a to je kao mini sukwa – samo nekima stoji dobro.Sve se, dakle, relativizuje i sve pruà osnov za podsmeh, parodiju,za duhovito ogoqavawe. Od toga, naravno, nije po{te|en ni samautor, pisac. Ne relativizuje se jedino, kako je i red – potreba zarelativizacijom. I to je prili~no nezgodna (kako je re~eno – ~upa-va) pozicija, dostojna samo onih najboqih. ]iri} se, bar za sada (etoopet ne~eg relativnog), u tom poloàju, dobro snalazi.

Ivan Radosavqevi}

POD KREÔM I PRA[INOM

Vladimir Kecmanovi}: TOP JE BIO VREO, Via Print, Beograd 2008.

Svojim novim romanom Vladimir Kecmanovi} stupa u maticuna{e savremene istorije, tematizuju}i jednu od najtragi~nijih inajsramnijih epizoda jugoslovenskih ratova devedesetih godinapro{log veka – opsadu Sarajeva. Narativna linija prati doga|ajekoji u tom okruèwu, tokom jednog kra}eg perioda, nastupaju u ì-


votu jednog de~aka, wegove porodice, u ìvotima wegovih suseda iprijateqa.

Ova neutralna, uzdràna re~ doga|aji mimo moje voqe, ~inimi se, zadobija sarkasti~an prizvuk koji ~uje svako ko je kwigu ~i-tao i zna {ta zapravo nastupa u ìvotu junaka ovog romana (razumese, i svako ~ije pam}ewe seè petnaestak godina unazad i obuhvatadoga|aje o kojima se ovde pripoveda) – u wihovim ìvotima uglav-nom nastupa smrt, zverska, surova, besmislena, zla. Radwa ovog ro-mana duboko je potresna i utoliko stra{nija {to je, ako ne doslov-no istinita u svakom detaqu, sigurno istinita u onom obuhvatni-jem, {irem smislu saobraznosti su{tini qudskog iskustva na da-tom mestu, u datom vremenu.

Kecmanovi} pokazuje istan~an literarni nerv tretiraju}itaj i takav kwièvni materijal sklopom postupaka koji se u najve-}oj meri ose}aju kao negativni, odnosno deluju svojim odsustvom,nedostatkom, neisticawem. Najpre, ako kompoziciju ove kwige upo-redimo s kompozicijom prethodnog ostvarewa istog autora, romanaFeliks, objavqenog 2007. godine, ukaza}e nam se kao upadqivaautorska odluka da ovom prilikom izbegne promene pripovednihglasova, podelu teksta na {ire odeqke karakterisane razli~itimkognitivnim perspektivama, i tako daqe. Radwa romana Top je biovreo od po~etka do kraja napreduje sasvim jednostavno, pravolinij-ski; nigde se u prvi plan ne gura autorska ruka koja modelira nara-ciju, tekst se~e i preslaè delove radi ostvarivawa ovih ili onihpripovednih efekata. Nikakvi efekti ovde nisu potrebni, i upra-vo wihovo odsustvo omogu}ava inherentnom tragizmu ove pri~e isvim wenim strahotnim detaqima da se punom snagom nametnu ~ita-o~evoj ma{ti. Mislim da je ovde na delu izvestan ose}aj za meru ko-ji Kecmanovi} sprovodi veoma delotvorno.

Drugi po svojoj uzdrànosti upadqiv postupak koji autor uovom romanu primewuje jeste uobli~ewe pripovednog glasa, psiho-lo{ko slikawe glavnog junaka i wegovo, takvim portretom uslo-vqeno, tekstualno ispoqavawe. Ekstremni {ok koji na samom po-~etku pripovedawa de~ak doìvi ostavqa ga utrnulim, emocio-nalno umrtvqenim, {to piscu omogu}ava da u~ini da se strahoteratnog Sarajeva u pripovednom svetu romana Top je bio vreo, sasvimprosto odraène u ogledalu pripoveda~eve percepcije, pojave sasvim uàsavaju}im i jezovitim, bizarnim i uvrnutim, tu`nim idirqivim detaqima koji u ~itao~evoj percepciji ostavqaju utisakdobro uhva}ene, realisti~ki prikazane stvarnosti, a da istovre-meno izbegne svaku naznaku patetike i o~iglednog, direktnog mora-lisawa. Ponovo je na delu isto ono ose}awe mere: ove stvari su to-liko te{ke da ih je dovoqno kazati, dovoqno ih je izloìti i do-


zvoliti da se uobli~e pred ~itao~evim unutra{wim okom. Hladan,odmaknut, o~u|en pripoveda~ev ton omogu}ava upravo to.

S ovim u vezi stoji (i na sli~an na~in deluje) jo{ jedna for-malna karakteristika ovog teksta, tako|e lak{e primetna u pore-|ewu s prethodnim romanom; mislim na uobli~avawe teksta u krat-kim, ulan~anim pasusima koji ~esto seku i dele jednu sloènu re~e-nicu, pruàju}i ose}aj iseckanog, skakutavog, izlomqenog pripo-vedawa koje na neelegantan na~in pada iz paragrafa u paragraf,odbija se i odska~e daqe. Pripovedna motivacija koja obrazlaè inalaè taj isti postupak u romanu Feliks potpuno je druga~ija odmotivacije koja ga zahteva i uvodi u novi roman; {ok, emotivna is-kqu~enost i nemogu}nost komunikacije jesu pripoveda~eve osobi-ne koje isti postupak dozivaju u novo pripovedno okruèwe, osve-àvaju ga i ~ine iznova, a na druga~iji na~in pripovedno svrsishod-nim, ~ak nu`nim. Pomenutim pripoveda~evim osobinama tekstformiran na ovakav na~in predstavqa prirodno i dobro prilago-|eno mesto iskazivawa; u sadejstvu sa pomenutom psiholo{kom utr-nulo{}u, Kecmanovi} ovim metodom stvara veoma mo}no i para-doksalno tiho pripovedno sredstvo za gra|ewe narativnog svetaobeleènog jedinstvenim tragizmom i uàsom.

Postupak, me|utim, koji je u ovom romanu itekako upadqiv napozitivan na~in, svojim o~iglednim prisustvom, jeste virtuoznostu jezi~koj karakterizaciji likova. Scena ovog romana naseqena jelikovima razli~itih nacionalnosti (budu}i da je postavqena umultinacionalnoj zemqi i multinacionalnom gradu), te razli~i-tog uzrasta, obrazovawa, kulturnih afiniteta i tako daqe (budu}ida je postavqena u jednoj velikoj stambenoj zgradi, i wenom sused-stvu), {to autoru dozvoqava da prosto briqira precizno nijansira-nim i doziranim jezi~kim registrima i manirizmima, ~ime ne samo{to izvanredno vaja svoje likove i ~ini ih prepoznatqivim, nego idodatno doprinosi pomenutom utisku realisti~ki prikazane stvar-nosti. I na ovom planu Vladimir Kecmanovi} pokazuje se kao autorkoji pa`qivo bira kwièvne postupke koji }e u tekstu biti funk-cionalni, a wegovoj spisateqskoj ruci dobro leè, ~ime planski,skoro matemati~ki pouzdano uve}ava sinergiju wihovog sadejstva.

Kona~no, o~igledno kqu~na epizoda ~itavog romana, ne samou smislu psiholo{ke karakterizacije i motivacije junaka, nego – ijo{ va`nije – u smislu generalnog vrednosnog sistema i antiratnogutemeqewa ove kwige i wene nacionalne neutralnosti (koja je podefiniciji neuralgi~na ta~ka i uvek se moè dovesti u sumwu:autor je Srbin, glavni junak je Srbin, iz srpskog topa puca na Sara-jevo...), jeste zavr{na scena u kojoj de~ak, pobegav{i iz opsednutoggrada, sa brda, iz topa opsa|iva~ke vojske puca po gradu iz kojeg tek


{to je iza{ao. Jedno sasvim lako dostupno, ~ak o~igledno tuma~e-we moglo bi glasiti ovako: de~ak se kona~no nacionalno osvestio,stao je na stranu svojih, i re{io da se malo (a) osveti za sve {to jepretrpeo na li~nom i nacionalnom planu, i (b) izduva, u smisluosloba|awa od nagomilanog stresa. Ovakvo tuma~ewe, osim {to jelako – zlomisleno je. Moralno, antirantno i duboko humano uteme-qewe ovog Kecmanovi}evog romana izvan je svake sumwe, {to vidi-mo ~im se okrenemo tekstu. Dakle, {okiran, prepla{en, dubokotraumatizovan, i {ta jo{ ne, de~ak beì sa popri{ta svog strada-wa, i zatim to isto popri{te ga|a granatama. Na {ta on zapravopuca, i za{to? Evo:

Pogledao sam niz padinu.

I ugledao grad.

Izgledao je isto kao kada sam sa roditeqima i{ao na izlet.I gledao ga sa planine.

Kao da nije rat. (223. str.)

(...)

Dole je bio kom{ija Nikola. Kom je rafal uni{tio lice.I Milanov preklani vrat. Iz kog {ikqa krv.

I Amer koji kaè:

Koji’{ kurac s onim }etnicima.

I kom{inica Mitra. Koju ja{i Salkan.I koja tiho je~i.Kao da sawa ruàn san. (224. str.)

(...)

Dole je bila noga moje majke.I maj~in trup iz kog je iscurila krv.I maj~ine o~i koje gledaju u strop.

Dole je bila o~eva maqava, krvava ruka, odvojena od ostatkatijela.

I o~evo lice koje se ne vidi od krvi.

I dole sam bio ja.Pored potpornog zida. Na parketu.Sa zubima koji trnu i u{ima koje zuje.Prekriven kre~om i pra{inom. (226. str.)


Dakle, perspektiva iz koje glavni junak gleda na grad svogìvota i svog stradawa jeste perspektiva neokaqanog detiwstva,izleta s roditeqima, normalnog, mirnog ìvota. A u trenutku pu-cawa, u gradu se nalaze i jedni, i drugi, i tre}i, mrtvi, raskomadanii silovani, prijateqi i susedi, roditeqi – tamo se nalazi i on sâm.Gest pucawa treba, onda, razumeti kao gest poni{tavawa ~itavogtog uàsnog iskustva, gest negodovawa, odbacivawa, gnu{awa, gestkoji, iako topovskim jezikom kaè bum!, kao da bi de~ijim jezikomhteo da kaè “puj, pike, ne vaì”, samo {to to u stvarnosti nefunkcioni{e, nemogu}e je topovskim zrnom, niti bilo ~ime dru-gim, poni{titi smrt i patwe dole u gradu, tim pre {to ni taj kojije tu, na brdu, i puca, nije ni{ta vi{e od prazne quske, jer wegovopravo ja ostalo je dole, pod kre~om i pra{inom. Sasvim paradok-salno, gest pucawa na grad jeste krik za izgubqenom humano{}u,krik o~aja jednog razorenog qudskog bi}a. Su{tina tog pucawa nijeda dole nekog ubije (iako je gorka pripoveda~ka ironija, ujedno iz-vanredan propovedni tour de force, u tome {to, verovatno, upravo to~ini – dole nekog ubija); su{tina je u èqi da potre sve {to je bi-lo, jer je isuvi{e stra{no da bi se s tim ìvelo.

U toj perspektivi, ne moè se prenaglasiti va`nost ovakvekwige, ne samo u kontekstu savremene srpske i eks-jugoslovenskekulture i istorije, nego i u smislu temeqnog humanisti~kog opre-deqewa kojim je proèta. Izvanredno promi{qena i ostvarena,ona }e, siguran sam, ostati jedna od ìvih kwiga na{e literature unarednim decenijama.

Rastko Simi}

PRIVATNE ZAMKE

Jelena Lengold: VA[ARSKI MA\IONIÂR, Arhipelag, Beograd 2008.

Nova zbirka Jelene Lengold donosi trinaest raznolikihpri~a u kojima ima i razbaru{enog eksperimentisawa s formom iintertekstualnosti i pamfletske direktnosti, ali koje ve}im svo-jim delom poseduju odlike suprotne ovima. Najvi{e je pripovedakasa racionalnijom i stroòm kompozicijom i sa suptilno utisnu-tim nivoima zna~ewa. Upravo one i ~ine glavni kvalitet ove kwi-ge. Brak, i {ire, mu{ko-ènski odnosi, mahom me|u pripadnicimaekonomski dobrostoje}e klase, preovla|uju}a su tema.


Karakteristi~ni postupak kojim se Lengoldova sluì moèse najlak{e uo~iti na slede}em primeru. Kada “mu`” i “èna” upri~i “Lutawa” raspravqaju o tome treba li ili ne treba kastri-rati ùtog ma~ka po imenu Lola, e da bi vi{e boravio kod ku}e amawe lutao po kraju izlaù}i se opasnosti, pri ~emu je èna gor-qivo za, a mu` kategori~ki protiv, ~italac ne mora biti naro~itodovitqiv da bi shvatio koliko ta razmena mi{qewa govori o wimasamima. Me|utim, nakon ovog razgovora, koji, hajde tako da kaèmo,zaprema najve}i deo pri~e, sledi fokus, saèt u jednu jedinu ta~ku.@ena pere sudove, znaju}i da }e ubrzo zazvoniti telefon, posle ~e-ga }e “on” nekuda oti}i i ne}e ga biti satima. Mada je u dotada-{wem toku pripovetke zamenicom “on” bio ozna~avan ma~ak, do-ti~ni telefonski poziv svakako ne moè biti upu}en wemu, ve}muù. Vaqa primetiti da se novi, izmeweni smisaoni naboj pruàiz ove ta~ke u dva smera. Unazad, bacaju}i novo svetlo na ono {tosmo ve} pro~itali, i unapred, ka kraju, nepunu stranu udaqenom isa~iwenom od samo jedne efektne slike, koja na taj na~in dobija~vr{}e i obuhvatnije smisaono utemeqewe.

Prate}i razgovor muà i ène, ~italac je mogao mnogo togazakqu~iti o wihovom razli~itom shvatawu braka, naklonosti islobode. Mogao se, dabome, i dosetiti da èna, govore}i o tomekako èli da zadrì ma~ka kod ku}e, u stvari èli da kod ku}e za-drì muà. Me|utim, tek kada stigne do fokusne ta~ke, on moènaslutiti ugroènost koju èna ose}a. Iako se, osim da }e usledi-ti telefonski poziv posle koga }e “on” nekuda oti}i, ne otkrivani{ta drugo, iz te ta~ke, postavqene na vrlo promi{qeno oda-brano mesto unutar teksta, u pri~u probija napetost. Produìmoli daqe, shvati}emo koliko je uzaludan i sme{an potez koji ènapovla~i nakon {to je mu` odlutao i koliko je ova pri~a u stvarigorka.

U nekima od najboqih pri~a, kakve su “Love Me Tender”, “Zug-zwang” i “Aurora borealis”, situacija je ne{to sloènija. Strogostforme ostaje na snazi, s tim {to struktura ovih tekstova biva obo-ga}ena novim elementima. Fantazmagori~ni i oniri~ki prizoriovde bivaju upleteni u narativnu nit, omogu}avaju}i da storije obra~nom }orsokaku i nekim te{kim i mu~nim porodi~nim temamabudu sagledane iz neo~ekivanih, uzbudqivih rakursa. Pri~a “Zug-zwang” odlazi najdaqe u tom pravcu, pa se u woj mogu prepoznati iizvesni obrasci ànrovske proze. Suspense, okultno i erotsko biva-ju tesno povezani sa li~nom nesigurno{}u, emotivnim dilemama iporodi~nim traumama sa kojima se junakiwa nosi. Na jednom mestusituaciju sa kojom se suo~ila ona poredi sa onom iz filma RomanaPolanskog Rozmarina beba. Pri tom nikako ne treba smetnuti sa


uma da je ovo jedan veliki film o bra~nim i porodi~nim stranputi-cama (i, dodajmo, izuzetno stroge i promi{qene forme).

Pri~e “Sunovrat” i “Xepovi puni kamewa” ~ine jedno done-kle druga~ije, ali ni{ta mawe uspelo lice ove zbirke. Narativnitok u wima je difuzniji i mawe izraèn. Preovla|uju refleksijejunakiwa. Razlaz sa partnerom, iz ovog ili onog razloga, jeste is-kustvo sa kojim ove ène poku{avaju da u svojoj svesti iza|u nakraj. Ustrojstvo ovih pripovedaka pokazuje se kao uspe{no sred-stvo za prikazivawe sudara uma sa traumom koju ovaj u sebe mora daprimi. Wegovi zakuci koji tom prilikom izlaze na videlo obzna-wuju neke gorke zakqu~ke, koje prepoznajemo kao apsolutno ube-dqive i istinite. Kada kod Karvera ~itamo o èni koja se suo~avasa saznawem da je u svojim zrelim godinama prinu|ena da od vratado vrata prodaje vitamine za koje niko nije zainteresovan, kod Ju-rija Kazakova o qubavnicima koji uprkos bremenu tuge koje nosespoznaju da su upravo u tom trenutku sre}ni jer }e kasnije biti sa-mo gore, ili kod Vilijama Trevora o devojci koja pla~e zbog toga{to je do{la do saznawa da su ostareli profesor koga èna vara isamozadovoqni mladi} koji je upravo dobio dobar posao podjedna-ko saàqewa vredni, mi prepoznajemo istu vrstu istinitosti iubedqivosti. Ovo pore|ewe istovremeno pruà i povod da pri~eJelene Lengold svrstamo u onu liniju koja preko pomenutih pisacavodi unazad sve do êhova.

Pamfletska pri~a “Ofelijo, idi u manastir” svakako plenisvojom direktno{}u i drsko{}u, me|utim glavni kvalitet Va{ar-skog ma|ioni~ara ne leì u prozivawu, u poigravawu sa tu|im tek-stovima (“Pod pla{tom lepe kwièvnosti” i opet “Ofelijo...”),niti u formalnom eksperimentu (naslovna i “Snikers”). On sekrije u svim onim stvarnosnim situacijama koje se ti~u veza, brakai porodice. Nekad su to ozbiqni i te{ki doga|aji (incest, gubitakdeteta, bolest partnera), ali prava sr` leì u pojedina~nim deta-qima: name{tawu kreveta ujutru, brisawu pra{ine, stavqawu cve-}a u vazu, gledawu televizije uve~e. Upravo iz odnosa prema timelementima od kojih je sastavqen svakodnevni ìvot proizlaziautorkina vizija qudskog bitisawa, ~iji je kqu~ni ~inilac proti-cawe vremena, i u okviru wega delovawe perfidnih, samoobmawuju-}ih klopki koje nas spre~avaju da uvidimo kako se na{ odnos premasvakodnevici zauvek izmenio. Zavodqivost pripovedawa JeleneLengold leì na istom onom podru~ju na kojem se krije i privla~-nost opusa verovatno najve}eg pisca pri~a u dvadesetom veku, Rej-monda Karvera: u uverqivom detektovawu privatnih zamki koje unekom periodu ìvota neprimetno uvuku ~oveka u svoj mehanizam.Boqa preporuka ovoj kwizi nije potrebna.


Dobrivoje Stanojevi}

DIRIGENTSKA PALICA ÛDA

Zlata Koci}: MELOD NA VODI, Zavod za uxbenike,Beograd 2008.

Zlata Koci}, za prilike u srpskoj poeziji, mo`da, ne pi{e nimnogo, ni brzo. Wena osma kwiga pesama (prva Klopka za senku,1982) govori o tome da se pesnikiwa javqa u proseku tek posle trido ~etiri godine, o~ito marqivog rada, mada je bilo i osmogodi-{wih zati{ja. Takvi su putevi stvarala{tva pesnikiwe i prevodi-teqke, tihe i nenametqive, ali postojano prisutne u srpskoj kwi-èvnosti. Mnoge pesni~ke kwige gradila je kao svojevrsne postoja-ne poeme, sa malo ili nimalo naslovnih reklamnih intervencija.

Gotovo da je sli~no i sa najnovijom kwigom u kojoj osmoci-kli~nost (“Reqef”, “Ponornica, uskli~nik”, “Platan”, “Susret navodi podno Magli~a”, “Iz ~a{e ì~ke”, “Ka staklenom moru”,“Kroz talase”, “Sveti melodi”), u stvari, jeste osmostranost istenerazu|ene celine.

Tematska razu|enost mnogih pesni~kih kwiga savremene srp-ske poezije donosi mnoge razigranosti, ali i krupne nedelotvornelirske disonantnosti. Takva raznoglasja u jednoj kwizi ponekad de-lo ne ~ine celinom.

U Melodu na vodi tematski delovi kwige nalaze se na ~vr-stoj tematskoj osnovi posebnih duhovnih tragawa. Ovo delo je re-spektabilna gra|evina zvu~awa i zna~ewa, a ne hrpa naba~enih mo-tiva. Preslojavawe i produbqivawe tradicionalnih slojeva, novo-zavetni motivi i aluzije, originalno se dodiruju sa defragmenti-zovanim lirskim se}awem na Du~i}evu, Nastasijevi}evu, Popinu,Mili{i}evu, Te{i}evu, Rastegor~evu poeziju... Istorodnu poezijuDejane Nikoli}.

Neobi~nost motiva opervaèna je nesvakida{wim priziva-wem voda Ribnice, Mora~e, Morave, Ni{ave, Ibra, Trebi{wice,Drine, Sitnice, Laba, Tise, Save... Neobi~nost opaàwa poznatihmotiva govori o svojevrsnoj divinizaciji nesvakodnevqa. U tome,me|utim, nema suvoparnog esteticizma. Pre se moè govoriti o vi-sokim zahtevima koje pesnikiwa pred sebe postavqa. Pevati tiho,nenametqivo, ali dovoqno ~ujno. Pritajena inverzivnost pevawavezuje lirski svet nastasijevi}evski sugestivno za reminiscenciju.Vera, Nada i Quba jesu tri sasvim stvarno nestvarne sestre (upredmili{i}evskom maniru pevawa) “na trome|i skutova planin-skih”. One “svetlila nebesna tankom povezuju lozom”. Pojedina~-


nom pesmom su tako istaknuti posebni, stvarnosno prepoznatqivi,stilsko-retori~ki slojevi. Od jezika svakodnevqa, do starosloven-skih sastojaka crkvenog pojawa.

I brojka tri je ~esti simbol (“Tri ìce – tri zategnute pu-tawe / Zemqe, Sunca, Lune – drhte pod prstom / smakovnim”). Pritome se lebde}i slojevi pevawa ulivaju u {iroko asocijativnu zonusmisla. Lirska fantazija nije oneobi~avawe stvarnosti, ona jeoìvqavawe utihlih neuhvatqivih nenametqivih glasova lebde-}eg uose}avawa (“da vkusi{ kako dozreva”, “da bude pevqiv an|elu”,“za melode na staklenim nogama / po vodvizaemom moru”).

Zlata Koci} razvija i sloj omagqene tajanstvenosti pevawa.To, me|utim, nikako nije beàwe od razumqivosti. Pre je izbega-vawe iznenadnih zaglu{uju}ih jasno}a. Re~ je o posebnim lirskimserpentinama po kojima moè uspe{no da hoda samo posve}eni ~i-talac (“Na{ se vodeni~ar zagledao u qubu / maglenu”; “To {to zove-mo `rvaw – zvezdana je maglina, / slika s Tvojih lirskih svodova”;“Niti je hod, sav na{ hod – / magnovewe izme|u magme i magle”).

Pevawe Zlate Koci} skriveno upu}uje na te`wu da se nesva-kida{wi jezik sretne sa potpuno{}u ostvarewa. Time se lirikaspu{ta do duhovne stvarnosti da bi se uzdigla do stvarne duhovno-sti. U tome je, moè biti, i krajwi ciq svake autenti~ne poezije.Ali ovde to nije put ka sre}i, nego posebna radost putovawa krozonespokojavaju}e i zadivquju}e (“To {to zovemo magla – jo{ vi{epritiska / naknadno, pod kapom vedrom.”)

Melod na vodi je kwiga puna malih pesni~kih magnovewa o~udima. Otuda je i sama, donekle, delotvorno ~udnovata. Uvek }e una{oj sredini biti malo ~italaca koji }e imati dovoqno strpqe-wa da odgonetaju lirske neobi~nosti pesnika sli~nih Zlati Ko-ci}. Jezik ove kwige jeste, naravno, zahtevan i sloèn. Vidimo tona primeru zavr{nog katrena pesme “februarski rod” (“O~iju tvo-jih da nije, ne bi hor / slavio februarski rod platanov: / prozirniizdanak na platou, / dirigentsku palicu ~uda.”)

Najpre se ostvaruje jasna aluzija na pevawe Vaska Pope. Osimostaloga, ova aluzivnost ima za ciq da se pesniku daruje sloboda nabirawe vlastite prethodnice. Asocijativni i interliterarniprablesci jesu posebni kli{ei kao posebne note za “dirigentskupalicu ~uda”. ûda su jo{ samo, mo`da, u poeziji realno mogu}a.

Za Zlatu Koci} pevawe jeste i podse}awe na jezik i posebnaobnova jezika. Mnogim arhaizmima se pesnikiwa vra}a da bi se po-ku{alo sa iskazivawem neiskazivog. Pesni~ka re~ kao se}awe nave} kazano jeste vi{i sve~aniji stupaw razumevawa jezika. Otudasu lirska sredstva i postupci donekle neobi~ni i druga~iji. Iska-zivawem kruèwa jezika vremena i prostora pokazuje se bezvreme-


nost poezije i sveva`nost pevawa. U tome je wegovo osnovno ~udo.Stihovi ove pesnikiwe svetle u mraku patetike koja se, gotovo re-dovno, javqa kad je re~ o pevawu o srodnim temama. Aocijacije islike se, stoga, posebno me|usobno osvetqavaju. Zamr{ene lirskenijanse se vra}aju svojim izvorima, gde se i ne moramo pitati o wi-hovom pravom poreklu. Ako pravo na to uop{te postoji.

Mnogoplet muzi~kih, smisaonih i emotivnih linija stvara ukwizi neobavezuju}u, ali sugestivnu sintezu raznolikih lirskihelemenata. Stvarnost se obespredme}uje, a pro{lost nenametqivodivinizuje. U ovoj kwizi, pomenimo, nalazi se znatan otpor premabrzom ~itawu. Slikama je vra}ena nepatvorena sporost prvine.Fragmentarnost i diskontinuitet jesu iskqu~ivo u funkciji kon-tinuirane celine pevawa o temi. Tako se nekako nalazimo na samojgranici pevawa o nemogu}em. A nemogu}e i ~udo oduvek imaju obe-le`ja posebnih simbola.

Marjan âkarevi}

TERORIZAM ZA PONETI

Maja Solar: MAKULALALALATURA (prqavinetalentovani tekstualni terorizam), Studentskikulturni centar, Kragujevac 2008;

Qiqana Jovanovi}: TEHNOLOGIJA MAME, edicija “Prva kwiga”, Matica srpska, Novi Sad 2008.

You’re equal, but different

it’s obvious

The Au Pairs

Na jednom, sada nepostoje}em, politi~ki sasvim nekorekt-nom grafitu u Rakovici pisalo je: “Ovaj svet je oti{ao u k...c: bel-ci repuju, crnci igraju golf, a Nemci vi{e ne ratuju.” Uvodna kon-statacija grafita mogla bi da se protegne sve do najnovije srpskepoezije, u kojoj ène prizivaju terorizam, pevaju o seksualnoj i tek-stualnoj revoluciji, diskursima, brzim jeba~ima, dok su mu{karcimelanholi~ni, uglavnom pasivni, u najboqem slu~aju ironi~ni ko-mentatori sveta oko sebe. Dakle, u najmla|oj generaciji srpske po-ezije ène ne samo da dominiraju svojom ve}om brojno{}u, {to jesamo po sebi doga|aj od zna~aja, nego, {to je va`nije, pi{u poezijukoja je epohalno relevantnija od one koju pi{u wihove mu{ke kole-


ge. Kwige Maje Solar, Dragane Mladenovi} i Qiqane Jovanovi},kao i prepro{logodi{wa zbirka Natalije Markovi}, sve redompredstavqaju zna~ajne kwièvne doga|aje. Ova tvrdwa zahteva maloobja{wewe. Naime, na isti onaj na~in na koji su, recimo, LirikaItake i Otkrovewe, ili kasnije Kora i 87 pesama ili Struna/ Su-ton i Pri~e u nestajawu predstavqale prekretnicu u srpskoj kwi-èvnosti, uz sav rizik koji nose ovakve procene, moè se re}i dakwige pomenutih pesnikiwa zna~e novu epohu u na{oj poeziji. Tone podrazumeva da one same ili neko drugi iz generacije ne}e napi-sati boqe kwige, to jednostavno zna~i da posle ovih kwiga merilavrednovawa poezije moraju da budu ne{to druga~ija i da se zapravoprilagode novom talasu.

Kada Maja Solar u uvodnoj pesmi svoje zbirke Makulalala-

latura napi{e na kraju stihove: “ponavqana/ ponavqana// opsednu-ta brzim jeba~ima// za Princa/ i ozbiqne veze/ ja nemam vremena”, utim je stihovima mogu}e prepoznati dalekog potomka poznatog us-klika “ubici di`’te Vidovdanski hram”. Uop{te, Solarova ba{ti-ni na najboqi na~in razna avangardna iskustva. îtava Makulala-

lalatura komponovana je na sli~an na~in kao, recimo, XojsovUliks. Subjekat ove poezije mewa se iz pesme u pesmu, prisvaja, upi-ja u sebe razna pesni~ka i egzistencijalna iskustva ostavqaju}iutisak da je svet iz kojeg dolazi utonuo u apsolutni mete`, ali toovom subjektu ne smeta nimalo, ona na to gleda sa jednom nehajno-{}u i veselo{}u, sa vedrom samouverno{}u luta kroz sve nestvar-niju stvarnost. Nasuprot uobi~ajene kritike sveta brze hrane, mar-ketinga, internet-otu|ewa, modnih ~asopisa, ona svoj identitet neizgra|uje vra}aju}i se prirodi ili prise}aju}i se slavne pro{lo-sti i kosovskog ciklusa, ona sve te novotarije prihvata i daje impoetski legitimitet.

Jedna od osnovnih dinami~nih linija ove poezije jeste nepre-kidno trewe koje postoji izme|u poetskog i filozofsko-politi~-kog diskursa. U intervjuu koji je nedavno dala za E-novine, Solaro-va je objasnila ovu poziciju: “Dominantno obele`je na{e kwièv-nosti je antiintelektualizam i vladaju klasi~ni stereotipi in-telektualca kao dosadnog i nerazumqivog tipa. Prava subverzijabi ovde bila producirati druga~iji stereotip, intelektualca kojidolazi iz budu}nosti, koji pi{e poeziju, nije boem i alkoholi~ar,ve} uzbudqiva i na~itana figura koja mewa stvari. Subverzivno bibilo pisati intelektualnu, angaòvanu, eroti~nu i teroristi~kupoeziju, kao {to to na primer rade Poetske rupe (novosadski poet-sko-politi~ki teatar, moja primedba)”.

Zbog svega ovoga tradicionalnom ~itala~kom umu ove pesmemogu izgledati kao teorija koja hoda, kao poku{aj da se nepesni~ki


govor ili diskurs pro{vercuje u poeziju. Pa ipak, to bi bilo savr-{eno nerazumevawe stvari, budu}i da nema govora koji bi bio sampo sebi pesni~ki ili nepesni~ki, poetsko se uvek artikuli{e u od-re|enom epohalnom kontekstu, koji ima svoje brojne dimenzije.Zbog toga brojni, skriveni i otvoreni citati filozofa od Hera-klita do Deride, kao i filozofsko-politi~ke izjave nikako ne mo-gu biti puka hirovitost, wihovo ukqu~ivawe u poeziju zapravopredstavqa relevantan odgovor koji ova disciplina daje na napeto-sti karakteristi~ne za na{u epohu. To moè da dovede do vanred-nih, ~isto pesni~kih rezultata, kakve su brojne teze ili komentarina zapravo klasi~nu qubavnu ispovest u pesmi “Princologija”:“fikcije kulture <<<< klasi~ne paprati (...) pozicionirawe @en-skosti u internet pra{umi (...) epska nesvestica (...) erotska `rtvau ~amcu jezika (...) gutawe apsinta iz sakralnog vazduha (...) bludnemetonimije u jutarwoj kafi (...) pepermint konstruirane emocije(...) trudne naracije”. U pesmi “Cenzurisano telo” re~ je o vrlo zao-{trenom emocionalno-psiholo{kom preispitivawu sopstveneseksualnosti, dramati~noj samoanalizi subjekta neuklopqenog usvet u kojem dominiraju klasi~ne predstave o polu i rodu: “ili je-sam ili nisam/ zavirivala ispod svoje sukwe// pi~ka je tu sa zada-}om/ ona ima zadatak/ ona nije ozna~iteq/ pi~ka je konstruirana ta-ko da moram da budem ili èna ili lezbejka/ a to nije isto/ A tozna~i da ne mogu da biram/ ~ak i kad sam odba~ena/ mene pravi za-kon/ zakon je falus// moje telo nije moje telo// ja ne smem dovesti upitawe to {to je ispod sukwe”. Raslojavawe je ovde prisutno nasvim nivoima, budu}i da je i pozicija subjekta koji izgovara ove re-~i daleko od stabilne, ona sama ve} na po~etku pesme ironi~no po-smatra sopstvenu figuru: “ili jesam ili nisam/ koliko vidim ni-sam/ zavirivala ispod svoje sukwe”.

Naj~e{}e poetske tehnike koje Solarova koristi jesu monta-à i jukstapozicija, a ukoliko je ima, naracija je razbijena metaje-zi~kim pasaìma. Ova praksa srodna je zenitisti~koj ili novosad-skoj neoavangardi iz sedamdesetih godina, kao {to joj je srodno ipoigravawe sa prostorom teksta, u kojem se delovi posebno isti~udruga~ijim fontom ili razbijawem teksta na kolone. Ovo se moèvideti u pesmi (“History)/ Hysteria/ Herstory”, ali i u diptihu “Bi-lutka” i “Po-lutka | Bi-lutka”, u kojem se pojavquje jo{ jedan glas,pesnika Dejana ân~arevi}a. Pesni~ki tekst tako ne samo da u sebeukqu~uje citate, nego jo{ radikalnije dovodi u pitawe stabilnostautorske pozicije, budu}i da uvodi drugog autora koji ispisuje svojtekst unutar kwige. U rasponu od poeti~kih, ideolo{ko-politi~-kih i filozofskih iskaza pa do relativno “~istih” lirskih ispo-vesti, kakva je pesma “Ispri~aj me u sasvim uskom grlu ovog dana”,


pred ~itaocem se odvija savremena egzistencijalna drama, u kon-tekstu savremene srpske poezije subverzivna na raznim nivoima.Ono {to identitetu subjekta Maje Solar daje privid stabilnosti,jeste upravo to preispitivawe sopstvene pozicije koje se odvija izpesme u pesmu, preciznije svest o sopstvenoj nestabilnosti i pro-menqivosti. Ta svest i omogu}ava poigravawe i dekonstruisawesopstvenog, ali i tu|ih identiteta.

Decentriranost subjekta i brojni oblici u kojima se on ja-vqa jo{ otvorenije su dati u kwizi Tehnologija mame Qiqane Jova-novi}. Kao jedna od najtalentovanijih pesnikiwa iz antologijeDiskurzivna tela poezije, Jovanovi}eva je u tim ranim pesmama ra-dikalno negirala sve tradicionalne predstave o poeziji. Ne samo{to se suprotstavqala predrasudi o ne`nom, lirskom, ènskom su-bjektu – to su radile i druge pesnikiwe iz te antologije – ve} je ru-{ila i sam prostor pesme, pravolinijsko kretawe kroz/niz tekst.Jedna pesma je imala nekoliko ravnopravnih celina, preciznoodvojenih i uokvirenih, tekst je u drugoj pesmi tekao u vi{e prava-ca. Uop{te vertikalnom, falusnom principu pra}ewa i razumeva-wa teksta protivstavqen je horizontalni, pesma se doga|ala na ne-koliko nivoa istovremeno. Ovu praksu Jovanovi}eva je delimi~nonapustila u svojoj prvoj kwizi, zapravo primenila ju je na nivoukwige. To konkretno zna~i da se razli~ite tekstualne prakse kori-ste u razli~itim ciklusima, da razli~iti tematsko-motivski kom-pleksi koje obra|uje i u skladu s wima razli~iti pesni~ki govori,postoje jedni pored drugih. Iz tradicionalne kriti~ke perspekti-ve to se moè u~initi kao neve{to, ali o~igledno je da je u pitawuosmi{qena strategija. U uvodnom, naslovnom ciklusu pesnikiwapreipituje ènsko nasle|e, liniju baba-mama-k}er. Ona obnavqatemu koju je u srpsku kwièvnost uvela wena prezimewakiwa Biqa-na u svom romanu Pada Avala, suprotstavqaju}i je tradicionalnom,patrijarhalnom, podrazumevaju}em, mu{kom naslednom kompleksu:“mu{karac koji je ispao iz mame/ naglava~ke/ pada sa krova zgrade/(svi/e se tome ~ude)/ sudar sa zemqom kratko/ odjekuje.// istina je daptica nije izletela/ iz wegovih ostataka.// {ta se desilo?/ 1. potra-ìo je gnezdo/ 2. imao je problemati~no varewe/ 3. sreo je svoju sen-ku/ 4. setio se odgovora/ 5. zaboravio je odgovor”. Humorno-ironi-~an odnos prema mu{karcima i mu{kosti, ne zna~i ovde superior-nu ènskost. Tu je zapravo osnovna subverzija ove poezije, ona neèli da vlada, jer se onda jedna {kola suprotstavqa drugoj, ali unu-tar istog, falusnog modela, ona insistira na ravnopravnosti, nasapostojawu razli~itih pesni~kih i egzistencijalnih iskustava.

Ciklus “Razglednice iz predgra|a” daje niz prizora sa oboda(vele)gradske svakodnevice, razli~itih tematskih i pesni~kih re-


gistara, od lirsko-ispovedne do psihodeli~no-ironi~ne: “Snopoviputnika/ca./ Neiskori{}ena vrtoglavica.// Opojni konteksti/ ne-koliko skrovitih/ mirnih balkona.” Ili: “paranormalne svetle}e/pe~urke na elektri~ni pogon/ rastu iz stolwaka.// halucinogenamasa oplemewena je/ iskrivqenim zvukom uti~nice.// klinci/kepro{losti o~ajavaju/ slu{aju}i urlawa/ o odba~enosti, zlostavqa-wu.// svaka dva takta/ crvena glava pe~urke/ ispaquje crvenu kometudopa.” Tradicionalnom pesni~kom umu verovatno bi se u~inio kaonajuspeliji ciklus “San”, u kojem se ispod niza lirsko-fantasti~-nih slika krije preispitivawe (ènskog) identiteta.

Ostali ciklusi, “Inventar”, “@ena za pojesti” ili “Scena-rio za raspevani rastanak”, mawe ili vi{e sli~no kao i Maja So-lar ili Natalija Markovi}, preispituju iz razli~itih uglova po-ziciju ène u savremenom svetu. Slike ène intelektualke, majke,pesnikiwe, politi~ki angaòvane ène, zaqubqene devojke, ène uodnosu prema mu{karcu, uobli~ene su ovde, ~estim me{awem raz-li~itih jezi~kih sfera, kakve su medijsko-politi~ka, svakodnevna,ona iz ènskih ~asopisa, tradicionalna lirska, u niz otvorenihpitawa na koja svaka ~itateqka i ~italac treba da daju sopstveniodgovor. Dakle, ovo nije poezija za uìvawe u lepoti, mada moè ito da bude, ve} pre svega poezija koja problematizuje pozicije i od-nose u svetu oko sebe, ali najpre svoju poziciju. Upravo tako trebarazumeti re~enicu iz autopoeti~ke bele{ke sa kraja kwige: “@en-ski lirski subjekat, odnosno fantazam subjekta, aktivan je i inter-veni{e ne samo u realnosti teksta ve} i u realnosti samoj.”

U ovim kwigama pesnikiwe prvi put ravnopravno nastupaju usrpskoj kulturi, one nisu vi{e incident ili ukras unutar odre|enegeneracije. To je epohalna promena koja se ne moè ignorisati.



AUTORI

MILEN ALEMPIJEVI] (â~ak, 1965) je autor nekoliko kwiga pesamai pripovedne proze. Posledwe objavqeno: Utopijice (pesme, 2007), Sre}a

okupanog ~oveka (pri~e, 2005). Radi na mestu programskog direktora me|u-narodnog festivala animacije “Animanima” u Domu kulture u â~ku.

XON APDAJK (1932, Pensilvanija – 2009, Masa~usets), ameri~ki romano-pisac, pripoveda~, kwièvni i umetni~ki kriti~ar. Sredwu {kolu zavr-{io je u [ilingtonu, a studije na Harvardu 1954. godine sa najvi{om oce-nom. Posle diplomirawa, godinu dana boravi na Oksfordu, u Raskinovoj{koli crtawa, po{to je èleo je da postane karikaturista. Po povratku uAmeriku jedno vreme ìvi u Wujorku. U Wujorkeru ima svoju kolumnu“Pri~a grada”, a tu objavquje i svoje pri~e i pesme. Godine 1957. seli se uIpsvi~ u Masa~usetsu. S prvom ènom, Meri Penington, ima ~etvoro dece.1974. godine oènio se Martom Bernard, s kojom je proveo ostatak ìvota.Umro je 27. januara 2009. godine od raka plu}a.

Wegova najpoznatija dela predstavqaju ciklus romana o Hariju Ze-ki Angstromu: Beì Zeko, beì (1960), Povratak Zeke (1971), Zeka je bo-

gat (1981), Zeka je umro (1990) i Se}awe na Zeku (2000). Mawe poznate ci-kluse ~ine romani o Henriju Beku, Bek, kwiga (1970), Bek se vratio (1982),Bek u zalivu (1998), i Istviku, Ve{tice iz Istvika (1984) i Udovice iz

Istvika (2008), kao i trilogija Skerletno pismo. Po kwizi Ve{tice iz

Istvika 1987. godine snimqen je film sa Xekom Nikolsonom u glavnojulozi, a Harold Blum ju je ukqu~io u Zapadni kanon (The Western Canon,

1994). Od ostalih romana naj~e{}e se pomiwu Kentaur (1963), Parovi

(1968), Brazil (1994), Potraì moje lice (2002) i Terorista (2006). Pored romana, Apdajk je napisao vi{e od deset zbirki pripovedaka,

izme|u ostalih Ista vrata (1959), Golubije perje (1962), Suze mog oca i

druge pri~e (2009), desetak kwiga poezije, a pisao je i eseje, kwièvnu kri-tiku, oprobao se u drami i kwigama za decu.

Za svoje delo dobio je brojne kwièvne nagrade: Pulicerovu za ro-mane Zeka je bogat i Zeka je umro, za Zeka je bogat i Nacionalnu nagradu zakwigu i Nagradu kruga kwièvnih kriti~ara. Nacionalnu nagradu za kwi-gu dobio je pre toga za roman Kentaur. Laureat je i nekih drugih nagrada.

AUTORI I PREVODIOCI

BEOGRADSKOG KWI@EVNOG ÂSOPISA

ROBERT OLEN BATLER ro|en je 20. januara 1945. godine u Ilinoisu. Je-dan je od najistaknutijih savremenih ameri~kih pisaca kratkih pri~a, ro-mana i scenarija za filmove i televiziju. Od 1969. do 1971. godine boravioje u Vijetnamu, gde je radio kao tajni agent i prevodilac, a po povratku uAmeriku radio je kao taksista, sredwo{kolski nastavnik, novinski ured-nik, te naposletku kao profesor kreativnog pisawa na Univerzitetu Flo-rida. êtiri puta se ènio i isto toliko puta razvodio.

Objavio je romane Rajske aleje, Psi sunca, Zemqaci kostiju, U dale-koj zemqi, Vaba{, Izjedna~ewe, Oni {apu}u, Duboko zeleno more, Gospo-din Svemirko i Po{teno upozorewe, ali je me|unarodnu slavu stekao kaoautor kratkih pri~a. Wegova najzna~ajnija zbirka, Dobar miris ~udne pla-nine, nagra|ena je Pulicerovom nagradom za kwièvnost 1993. godine.Pri~e u ovoj zbirkci ispripovedane su u prvom licu, naratori su razli~i-ti vijetnamski doseqenici u Sjediwene Dràve, a ve}ina pri~a tematizujekulturne, verske i politi~ke razlike me|u svojim akterima. Inspiracijuza naredne dve zbirke pri~a, Snovi iz ùte {tampe i Dobro se proveo:pri~e sa ameri~kih razglednica, Batler je prona{ao u popularnoj kulturi– u naslovima tabloida i slikama sa razglednica koje je godinama saku-pqao.

Batler je laureat nekolikih nagrada i priznawa, od kojih izdvajamoGugenhajmovu nagradu za prozu i Nagradu “Ri~ard i Hinda Rozental” Ame-ri~ke akademije umetnosti i kwièvnosti.

NEMAWA DEVI] je ro|en 1989. godine u Smederevu. Studira istoriju naFilozofskom fakultetu u Beogradu. Sara|ivao je sa Institutom za savre-menu istoriju, “Slu`benim glasnikom”, Muzejom `rtava genocida, Istra-ìva~ko-izdava~kim centrom Demokratske stranke i ve}im brojem lokal-nih ~asopisa, muzejskih i arhivskih ustanova. Autor je nekoliko ~lanaka,kao i zapaène monografije Istina pod kqu~em – Dowa Jasenica u Drugomsvetskom ratu, koja je do sada imala dva izdawa (2008, 2009). Krajem 2008. ob-javio je i monografiju Demokratska stranka Velika Plana 1919–2000. Sti-pendista je “Slu`benog glasnika” i ~lan Centra za kriti~ko mi{qewe.

SLOBODAN JOVANOVI] (1973, Beograd), istori~ar umetnosti, zapo-slen kao kustos u Muzeju primewene umetnosti. Istoriju umetnosti diplo-mirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa temom Predstavqawetela u slikarstvu Frensisa Bejkona i filmovima Dejvida Kronenberga.Bio je asistent umetni~kog direktora 46. Oktobarskog salona u Beogradu2005. godine. Priredio je vi{e zapaènih izlo`bi, objavio vi{e eseja i li-kovnih kritika u zbornicima i periodi~nim publikacijama, izme|u osta-log u Beogradskom kwièvnom ~asopisu.

DANILO JOKANOVI] ro|en je 11. aprila 1956. godine u Podgorici.Studirao je u Novom Sadu. Pi{e poeziju i kratku prozu, bavi se izdava-{tvom. @ivi u Beogradu. Objavio je kwige: Druga~iji motivi (1981), Mo-gu}nost izbora (1984), Eros na kolenima (1992), Nojev gavran (1994), Tram-vaj za Kolhidu (1997), Merom ruà i vetrova (2004).


MIRKO MAGARA[EVI] (1946), pesnik, esejista, kriti~ar, putopisac,prevodilac, pokreta~ Udruèwa „Isidora Sekuli}“ (1995) i urednik ~a-sopisa Isidorijana. Do sada je objavio 12 kwiga pesama, jednu kwigu eseja(Znaci duha podnebqa, 1979), dve studije (Hadrijan Margerite Jursenar,1988; Pesnik Dositej, 1992), kao i dve kwige kwièvnih kritika (Svetlo-sti kwièvnosti, 1991; Pesni~ko pam}ewe, 1993), a priredio je izabraneprevode poezije T. S. Eliota, eseje D. H. Lorensa, izabrane pesme DesankeMaksimovi}, Du~i}eve putopise, kao i 4 izdawa kratkih pri~a i novela A.P. êhova. U saradwi sa „Studiom Strugar“ objavio je fotomonografijuVizije Beograda (2007), a iste godine pokrenuo i ediciju Arbitratus, kojaobjavquje elitna dela doma}e i strane kwièvnosti.

VLADAN MATIJEVI] je ro|en 1962. godine u â~ku. Objavio je kwige:Ne remete}i rasulo (pesme, 1991), Van kontrole (roman, 1995), R. C. Nemi-novno (roman, 1997), Samosvo|ewe (pesme, 1999), Prili~no mrtvi (pri~e,2000, Andri}eva nagrada), Pisac izdaleka (roman, 2003, NIN-ova nagrada),âsovi radosti (roman, 2006), i @ilavi komadi (drame, 2009).

ALEKSANDAR MILOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~aso-pis, br. 14, str. 241.

XOJS KEROL OUTS je poznata ameri~ka spisateqica koja se ve} godina-ma pomiwe kao jedna od glavnih kandidatkiwa za Nobelovu nagradu. Ro|enaje 1938. u mestu Lokport, ruralnom, radni~kom kraju u dràvi Wujork, a pr-va je u svojoj porodici zavr{ila sredwu {kolu. Od 1978. godine predaje naUniverzitetu u Prinstonu.

Objavila je preko pedeset romana, zbirki kratkih pri~a, poezije ieseja.

Za roman Oni (1969) dobila je ameri~ku Nacionalnu kwièvnu na-gradu, a romani Black water (1992), What I lived for (1994) i Blonde (2000) bilisu nominovani za Pulicerovu nagradu. Dobila je i dve “O. Henri” nagradeza kratku pri~u (1967. i 1973). Wena do danas najpoznatija pri~a je “Where

are you going, where have you been” (1966), za koju autorka kaè da je inspi-risana pesmom “It’s all over now, baby blue” Boba Dilana i tada{wom medij-skom aferom koja je pratila proces protiv masovnog ubice i silovateqamaloletnica u Tusonu, ârlsa [mita.

êste teme u stvarala{tvu X. K. Outs su siroma{tvo, seksualno idrugo nasiqe, zavo|ewe, incest, klasne i socijalne razlike, ènsko odra-stawe i adolescencija, a povremeno se zanimala i za fantastiku i horor.Romane misterije objavqivala je i pod pseudonimima Rozamond Smit i Lo-rin Keli. I daqe jedna od najplodnijih ameri~kih spisateqica (objavqujei do dva romana godi{we).

GREJEM ROB – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 242.

HUAN HOSE SEBRELI (Buenos Aires, 1930) je filozof, sociolog, isto-ri~ar i kwièvni kriti~ar. Osim {to je redovni kolumnista argentin-


skih naj~itanijih dnevnih novina, Nasion, pisao je kwièvne i filozof-

sko-sociolo{ke kritike za najpoznatije kwièvne ~asopise Sur i Kon-

torno.

U vreme Peronove diktature, od 1976. do 1983. godine, kao otpora{

oformio je akademsku istraìva~ku mreù (kasnije poznatu pod nazivom

“univerzitet u senci”) kao vid alternativnog projekta postoje}em sistemu

obrazovawa. Zajedno s Karlosom Koreasom i Oskarom Masotom pripadao

je krugu egzistencijalista. Zasluàn je za prve prevode na {panski dela

Simon de Bovoar i \er|a Luka~a.

Za kriti~ki prikaz filozofije dvadestog veka u eseju “Zaborav

uma” (“El olvido de la razón”, 2006) dobio je 2007. godine nagradu {panskog

kwièvnog ~asopisa Kultura. U Sebrelijeva dela se ubrajaju: Martines

Estrada, beskorisna pobuna (Martínez Estrada, una rebelión inútil, 1960), Bue-

nos Aires, svakodnevni ìvot i otu|ewe (Buenos Aires, vida cotidiana y alie-

nación, 1964), Tajne èqe peronizma (Los deseos imaginarios del peronismo,

1983), Zapisi o zapisima, gradovi pod gradovima (Escritos sobre escritos, ciu-

dades bajo ciudades, 1997), Kritika argentinskih politi~kih ideja (Críti-

ca de las ideas políticas argentinas, 2002). Prevo|en je u Nema~koj i Italiji.

RASTKO SIMI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 243.

RADIVOJ STANIVUK je ro|en 1960. godine u Zrewaninu. Diplomirao je

na beogradskom Fakultetu politi~kih nauka, magistrirao op{tu i kompa-

rativnu kwièvnost na pariskoj Sorboni, studirao kao postdiplomac na

Filolo{kom fakultetu u Beogradu, smer Sociologija kwièvnosti. Pi-

{e poeziju, prozu, eseje, kwièvnu kritiku i prevodi sa slova~kog i fran-

cuskog jezika. Objavio je kwige poezije Sled (1983), Tamna graditeqka

(1988), ê`wa i gnev (1991), Bezimena nedeqa (1994), Ritmovi megalopoli-

sa (1997), ê`wa i gnev – putopisne pesme i ode (2000). Dobitnik je nagrada

“Smeli cvet” (1984) i “Stevan Pe{i}” (1998). Pesme su mu prevo|ene na bu-

garski, ruski, italijanski, ma|arski, slova~ki i slovena~ki jezik. U

Francuskoj i [vajcarskoj preveden je u 15 ~asopisa. @ivi i pi{e u Magli-

}u, blizu Novog Sada.

DOBRIVOJE STANOJEVI] (Lipe, Smederevo, 1958) diplomirao je i

doktorirao je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Predaje Stilistiku,

Retoriku i Retoriku elektronskih medija na Fakultetu politi~kih nauka.

Objavio je studije Forma ili ne o qubavi (1985), Retorika “Zlatnog ru-

na” (2001), Stilistika “Zlatnog runa” (2002), Retorika poezije (2004),

Mediji i na~ela dijaloga (2004), Zbivawe neobi~nog doga|aja (2005), kwige

pesama Sokrat ve`ba nestajawe (2001), Hororskop we`nosti (2004), u ko-

autorstvu s Borisom \uricom roman Pod senkama baobaba, antologije

Parnas iskosa (2006) i Poezija i posledwi dani (2009). @ivi na Moravi, u

Lipama.


QUBODRAG STOJADINOVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis,br. 14, str. 243.

DRAGANA STOLI] diplomirala je i magistrirala na Filolo{kom fa-kultetu u Beogradu. Objavquje kwièvnu kritiku, eseje i prevode. Radi uUniverzitetskoj biblioteci “Svetozar Markovi}” u Beogradu.

STEVAN TONTI] ro|en je 1946. kod Sanskog Mosta, BiH. Zavr{io studijfilozofije sa sociologijom u Sarajevu. Nakon vi{egodi{weg egzila u Ne-ma~koj (1993 – 2001), ponovo se nastanio u Sarajevu, gde ìvi kao samostal-ni kwièvnik. Pesnik, prozaist, esejist, prevodilac sa wema~kog, antolo-gi~ar. Novije pjesni~ke zbirke: Sarajevski rukopis (1993, 1998) i Blago-slov izgnanstva (2001). U Izdava~kom preduze}u Matice srpske iza}i }e muove godine zbirka pesama Sveto u prokleto. Autor je romana Tvoje srce, ze-ko (1998), kao i antologija Novije pjesni{tvo Bosne i Hercegovine (1990) iModerno srpsko pjesni{tvo (1991). Tonti}eva dela prevedena su na vi{ejezika. Dobitnik je doma}ih i me|unarodnih priznawa ([anti}eve i Zmaje-ve nagrade, nagrade Bavarske akademije lepih umetnosti, nagrade grada Haj-delberga “Kwièvnost u egzilu” i dr.).

JASMINA TOPI] ro|ena je 4. avgusta 1977. godine u Pan~evu. Zavr{ilaje srpski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, gde jesada postdiplomac. Jedna je od urednica zbornika poezije i kratke prozemladih sa prostora biv{e Jugoslavije, Rukopisi, kao i umetni~kog magazi-na Kvartal. Pi{e poeziju, kwièvnu kritiku i ekscesivnu prozu. Ima ob-javqene ~etiri zbirke poezije, od kojih je najnovija Tiha obnova leta(2008). Za pesni~ku kwigu Pansion. Metamorfoze dobila je nagradu “Ma-ti}ev {al”. Bila je u~esnica 11. Bijenala mladih umetnika Evrope i Medi-terana, 2003. godine u Atini, i pro{le godine stipendista Kulturkontakt-au Be~u.

RIÂRD FORD (Richard Ford, 1944), ameri~ki savremeni romansijer i pi-sac kratkih pri~a, ro|en je u Misisipiju a ìveo je u Montani i Wu Orle-ansu. Autor je {est romana i tri zbirke kratikih pri~a. Za roman Indepen-

dence Day (Dan nezavisnosti) dobio je Pulicerovu nagradu i nagradu“Fokner”, koju dodequje ameri~ki PEN. Za izuzetan doprinos proznojumetnosti u oblasti kratke pri~e dobio je nagradu “Bernard Malamud”,koju tako|e dodequje ameri~ki PEN. Priredio je dva izbora ameri~kekratke pri~e (1992. i 2007), koje su objavqene kao posebna izdawa renomi-ranog britanskog ~asopisa Granta. Ri~ard Ford ìvi i radi u Wujorku iMejnu.

IBRAHIM HAXI] ro|en je 1944. godine u Roàjama. Diplomirao jeistoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pi{e poeziju,prozu, likovnu kritiku, prevodi poeziju sa ruskog jezika i izu~ava gqive.Niz godina bio je glavni urednik [kolskog programa TV Beograd. Objavioje devet kwiga poezije, od kojih je najnovija Nepro~itane i nove pesme


(2006), jednu kwigu pri~a, jednu kwigu o re~ima roàjskog kraja i tri ogqivama. @ivi u Beogradu (preko zime), a leti na planini (u zavi~aju, gdetraì gqive).

ENTONI HEHT (Anthony Hecht, 1923–2004), wujor{ki pesnik, poti~e izporodice imigranata jevrejsko-nema~kog porekla. Uprkos voqi roditeqa,a podstaknut velikim pesnicima toga vremena (Stivens, Odn, Eliot), to-kom studija donosi odluku da }e biti pesnik. Odluka je neumitna, kao iistorija koja studentu i pesniku dodequje ulogu vojnika u Drugom svetskomratu. Vi{esmislenost stiha Viktora Igoa, “Da nisam pesnik, bio bih voj-nik,” Heht silom prilika tuma~i ~itavim bi}em. Onaj duì deo ìvota,bivawa u poeziji, Heht je posvetio istoriji. Zanimala ga je na kavafijev-ski na~in, ponirao je u univerzalna pravila qudskog pona{awa, pedantno-{}u jednog klasiciste tragaju}i za analogijama od doba antike do holokau-sta i daqe, kako bi, kao pravi humanista, razumeo, a ne (o)sudio. Pronic-qivi posmatra~, autenti~ni poeta doctus, prihvatio je slobodni stih u smi-slu u kojem ga Eliot defini{e kao “izuzetnu obavezu koju name}e slobo-da”. Tako|e, ostavio je za sobom inovacije u versifikaciji – dvostrukidaktil jeste samo jedna od wih, mada najva`nija. Drugovao je sa Odnom, na-pisao izuzetnu studiju o wegovoj poeziji, dok se bliskost dvojice pesnikanajboqe o~ituje u wihovim pesni~kim delima. Objavqivao je kwige poezijei eseja, ìveo od predavawa poezije na poznatim univerzitetima. Dobit-nik je Pulicerove nagrade za poeziju za kwigu Mu~na vremena (Hard Hours),“Frostove medaqe”, kao i jo{ nekih va`nih priznawa. Mnogo je napisao,premda je broj wegovih kwiga skroman, bar sa stanovi{ta dana{wih u~e-snika i `rtava hiperprodukcije. Otmen, sloèn i dostupan – kako bismo ganajradije opisali – Entoni Heht predstavqa relikt doba uvaàvawa iuìvawa znala~ki ispevane potrage za smislom. (M. Kneèvi})

MARJAN ÂKAREVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 245.

XON ÎVER (John Cheever, 1912–1982), ameri~ki romansijer i pripove-da~, nazvan “êhovom ameri~ke sredwe klase”. Sa sedamnaest godina, poslesloma berze 1929. godine i raspada porodice îver, napustio je ku}u i ot-po~eo studije, s kojih je uskoro bio izba~en zbog pu{ewa. Nastanio se kodbrata u Bostonu, pisao sinopsise za filmske kompanije i ìveo od obja-vqivawa kratkih pri~a. Svoju prvu pri~u, “Expelled”, objavio je u ~asopisuNova republika. Posle Bostona i kra}eg boravka u Evropi, nastanio se uWujorku. U Drugom svetskom ratu bio je pe{adijski strelac, a posle ratajedno vreme radio kao u~iteq. Pripadao je krugu pisaca oko Dos Pasosa,Edvardsa Kamingsa, Xona Apdajka. 1953. po~iwe wegova doìvotna sarad-wa sa Wujorkerom. îverovi junaci ìve duhovno i emotivno ispraznimìvotom, ali svaka wegova pri~a je minuciozna i duhovita studija karak-tera “izgubqene generacije”. Objavio je dvadesetak kwiga kratkih pri~a,romana, scenarija i eseja. Za zbirku The Stories by John Cheever dobio je Pu-licerovu nagradu 1978. godine.


DENIS XONSON je ameri~ki pisac koji je ro|en 1949. u Minhenu, a odra-stao u Tokiju, Manili i Va{ingtonu, po{to mu je otac bio slu`benik State

department-a.

Najpoznatiji je po zbirci kratkih pri~a Jesus’s Son” (1992) i roma-nu Tree of Smoke (2007), za koji je dobio ameri~ku Nacionalnu kwièvnu na-gradu i bio nominovan za Pulicerovu nagradu. Autor je i nekoliko izvo|e-nih drama. Pored Bukovskog, naj~e{}e ga porede sa Rejmondom Karverom,koji mu je bio i mentor na Univerzitetu u Ajovi. Xonson je ve} u dvadeset-prvoj godini le~en zbog alkohola, droge i nasilnog pona{awa, a neko vre-me je ìveo i kao besku}nik, {to je opisao u zbirci Jesus’s Son. Naslovzbirke je aluzija na jedan stih iz pesme “Heroin” grupe “The Velvet Under-

ground”. U ovoj zbirci je prvi put objavqena i ovde prevedena pri~a “Po-sao”. Devedesetih godina Xonson je kao novinar izve{tavao iz ratom za-hva}enih podru~ja, izme|u ostalih iz Liberije i Iraka.

PREVODIOCI

SNE@ANA KALINI] ro|ena je 23. decembra 1979. godine u Beogradu.Bavi se teorijom kwièvnosti i prevo|ewem proznih i teorijskih teksto-va sa engleskog, francuskog i ruskog jezika. Sara|uje sa Katedrom za op-{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti Filolo{kog fakulteta u Beogra-du. ^lanica je redakcije ~asopisa za kwièvnost i teoriju kwièvnostitxt i jedan od dobitnika Nagrade grada Beograda za stvarala{tvo mladih uoblasti nauke za 2004. godinu.

MARIJA KNE@EVI] (Beograd, 1963) magistrirala je na Michigan State

University, na grupi za Komparativnu kwièvnost, gde je tako|e i predava-la kreativno pisawe. Objavila je trinaest pesni~kih i proznih kwiga odkojih su neke prevedene na nema~ki i poqski jezik. Prve prevode poezije saengleskog jezika objavila je u ~asopisu Pismo. Prevodila, izme|u ostalih,Toma Gana, Patri{u Bir, Silviju Plat, Xona Montegjua, Daglasa Dana,Rinu Sing, a sa {panskog jezika poeziju Alehandre Pisarnik. Bila jedanod urednika ~asopisa Shakespeare & Co. Odabrala je i prevela oko stoti-nak pesama ârlsa Simi}a, objediwenih u kwizi Kasni sat (Otkrovewe,2000).

JASMINA LAZI] ro|ena je u Beogradu 1975. godine, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu, Petu beogradsku gimnaziju i Filolo{ki fakultet – od-sek {panski jezik i kwièvnost. Zavr{ila postdiplomske studije – Stu-dije kulture i roda na Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreì i od-branila rad “Dve velike metafore” Hose Ortega i Gaseta na kursu Pre-vo|ewe kao interkulturalno ozna~avawe. Na Univerzitetu Komplutenseu Madridu, kao stipendista [panske agencije za me|unarodnu saradwu(AECI) pri Ministarstvu kulture i obrazovawa, zavr{ila master studijeiz oblasti didaktike {panskog kao stranog jezika i odbranila rad In-ter/kultura u nastavi {panskog jezika na primeru koride bikova i wene


frazeologije. Trenutno na doktorskim studijama na istom univerzitetu.Objavquje tekstove iz oblasti hispanistike u “Kulturnom dodatku” listaPolitika.

ADRIJANA MARÊTI], docent na Filolo{kom fakultetu univerzite-ta u Beogradu. Autor je Figura pripovedawa, studije o francuskoj narato-logiji i niza kwièvno-teorijskih radova objavqivanih u zna~ajnijim do-ma}im ~asopisima i drugim publikacijama. Pi{e kwièvnu kritiku iprevodi prozu i teorijske tekstove sa engleskog i francuskog jezika.

PREDRAG MIRÊTI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14, str. 242.

DEJAN MIHAILOVI] (1951, Beograd) diplomirao je Op{tu kwièv-nost i teoriju kwièvnosti na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Bio jeurednik u “Prosveti”, direktor, a posledwih nekoliko godina i glavniurednik ovog izdava~kog preduze}a. Bio je ~lan redakcije Kwièvnih no-vina i Pisma, sada je jedan od urednika Kwièvnog magazina. Objavio jezbirku pri~a Do|oh, videh, pobegoh. Prevodi s ruskog i engleskog jezika.Preveo je Kolimske pri~e Varlama [alamova, Slu~ajeve Danila Harmsa,Rat na Balkanu 1914–1917 i ruska diplomatija Grigorija Trubeckog, Ra-kuni~ar i druge pri~e Ivana Buwina, Dràvni savetnik Borisa AkuwinaPesme nevinosti i Pesme iskustva Vilijema Blejka, Pesme na engleskomSemjuele Beketa.

IVAN RADOSAVQEVI] – Vidi: Beogradski kwièvni ~asopis, br. 14,str. 246.

TIJANA SPASI] ro|ena je 1977. godine u Beogradu, gde je diplomiralana Katedri za op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti. Pisala je za Da-nas, Blic, e-novine, Ludus, saradnica je Tre}eg programa Radio Beograda, aza ~asopis Tre}i Trg priredila je i prevela izbor nove nema~ke poezije. UBeogradskom kwièvnom ~asopisu kwièvnu kritiku objavquje od {estogbroja.



82

BEOGRADSKI KWI@EVNI ÂSOPIS / glavnii odgovorni urednik Milovan Mar~eti}. – God. 5,br. 15 (leto 2009) – . – Beograd (Francuska 7) :Kwièvno dru{tvo Hiperboreja, 2009 – (Beograd,“îgoja” {tampa). – 23 cm

Tromese~no

ISSN 1452-2950 = Beogradski kwièvni ~asopis

COBISS.SR-ID 127399948

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije

Documents

BEOGRADSKIza{to nam je smrt jedna te ista. 2008. (Pesme iz rukopisne zbirke Sveto i prokleto koja treba da iza|e u Izdava~kom preduze}u Matice srpske) Beogradski kwi`evni ~asopis,