Septembar 2014

BALANSNI MEHANIZMI

Profesor Student:

Predrag Stefanov Goran Zečevid 3194/2013

-2-

Sadržaj

Uvod .................................................................................................................. 3

Preduslov otvaranja tržišta ................................................................................ 4

Tehnološke funkcije i delatnosti distributera električne energije ....................... 5

Potrošači ............................................................................................................ 6

Organizacija i proizvodnja električne energije i njegova pravna regulativa ........ 7

Balansna odgovornost ....................................................................................... 9

Netržišni pristup pri obezbeđivanju usluga balansiranja ................................. 9

Faktori uspešnost balansnog tržišta .............................................................. 11

Prednosti i mane balansne regulacije ........................................................... 15

Zaključak .......................................................................................................... 17

Literatura ......................................................................................................... 18

-3-

Uvod Proizvodnja električne energije je delatnost od opšteg interesa, ali sam proizvod se ne može

poistovedivati sa javnim dobrima iz više razloga. Prvo, električna energija je industrijski

proizvod čija proizvodnja zahteva ogromna kapitalna ulaganja. Drugo, problem javnih

dobara (eksternalije i besplatni korisnici), učinili bi da troškovi nastali neracionalnim

trošenjem električne energije, uveliko prevazilaze koristi koje društvo ima po osnovu

upotrebe električne energije.

Postojanje prirodnog monopola, potreba za visokim kapitalnim ulaganjima, uticala je na to

da se država aktivno uključi u ovu oblast bilo direktno kao investitor, odnosno vlasnik ili

posredno kao regulator koji de pokušati da ispravi sve nepravilnosti tržišta i na taj način

zaštiti interes potrošaca i društva uopšte. S toga se može zaključiti da su interesi potrošaca,

proizvođača i države u oblasti elektroprivrede često protivrečni. Otuda se često postavlja

pitanje koji je optimalni nivo cene električne energije koji bi obezbedio sigurno i pouzdano

snabdevanje po najnižim mogudim troškovima za potrošace i u isto vreme bio stimulativan

za investitore.

Politika cena električne energije, narocito u zemljama u tranziciji, često je služila kao jedan

od makroekonomskih instrumenata uz pomod koga je država vodila određene ekonomske,

razvojne i socijalne politike. Na osnovu cene električne energije štitio se standard

stanovništva, stimulisao razvoj određenih industrijskih grana, podizala konkurentska pozicija

privrede i slicno. U ovim zemljama, kao i u zemljama u razvoju, bilo je neophodno pronadi

rešenje za privlačenje investicija u elektroenergetski sektor. Razvijene industrijske zemlje su

ved dostigle nivo potpune elektrifikacije i njihovi motivi za pokretanje reforme su bili

drugačiji. S druge strane, pouzdanost snabdevanje električnom energijom podrazumeva više

karakteristika, ali sa stanovišta potrošača mogu se izdvojiti četiri glavna aspekta: kvalitet,

raspoloživost, kontinuitet i troškovi. Imajudi u vidu potrebu za postizanjem kompromisa

izmeđ kontradiktornih interesa, uvek je postojala zainteresovanost države ili regulatora da

na neki način bude uključena u regulisanje ove strateške delatnosti. Najčešdi i

najjednostavniji model koji je to omogudavao, svodio se na sklapanje neke vrste

regulatornog ugovora o isporuci električne energije sa integrisanim elektroprivrednim

subjektom. U suštini, ugovorni odnos podrazumeva obavezu elektroprivrednog preduzeda

da snabdeva potrošace električnom energijom, za šta zauzvrat dobija razumnu nadoknadu,

zaštitu od konkurencije kao i pravo da radi obavljanja svoje delatnosti preduzima odredene

radnje i mere zaštite. Liberalizacija tržišta električne energije smatra se jednom od

najradikalnijih ekonomskih promena nakon stvaranja jedinstvenog tržišta Evropske unije.

Iako skoro dvadeset godina traje “eksperiment” liberalizacije tržišta električne energije, ovaj

proces još uvek nije u potpunosti zaživeo i u svojoj implementaciji suočava se sa nizom

problema i izazova. Štaviše, pojedine zemlje koje su medu prvima započele otvaranje tržišta

električne energije (npr. Kalifornija), vradaju se na regulaciju ovog sektora.

-4-

Preduslov otvaranja tržišta

Liberalizacija elektroenergetskog sektora je motivisana naporima da se poveda efikasnost,

što bi u skladu sa teorijskim modelom perfektnog konkurentskog tržišta dalje dovelo do

smanjenja cene električne energije. U prilog tome, u praksi se često navodi primer uspešno

sprovedene deregulacije sektora telekomunikacija gde je uvođenje konkurencije dovelo do

unapređenja kvaliteta usluge i redukovanja cene. Trend liberalizacije je u velikoj meri uticao

da vedina zemalja postepeno pristupi dezintegraciji, odnosno da izvrši izdvajanje segmenata

(proizvodnja i snabdevanje krajnjih potrošača) u kojima je mogude uvesti konkurenciju. U

mrežnim delatnostima, uvođenje konkurencije ne bi imalo smisla jer su troškovi ulaganja

izuzetno visoki, a dupliranje mreže ne bi doprinelo efikasnijem korišdenju mreže. Usled

karakteristika prirodnog monopola, prenos je i dalje ostao regulisana delatnost u potpunom

državnom vlasništvu[1].

Model vertikalno i horizontalno integrisanog monopola podrazumeva da u okviru jednog

preduzeda u vlasništvu države budu integrisani svi segmenti elektroprivredne delatnosti

između kojih ne postoje komercijalni odnosi. Poslovanje ovog preduzeda je strogo

regulisano, pogotovo u delu cena, tarifa i investicione politike. Mada su glavni argumenti za

izbor integrisanog modela organizacije bili korišdenje prednosti ekonomije obima i

jedinstvenog procesa upravljanja, planiranja i razvoja, praksa je pokazala da je diskutabilan

nivo stvarne realizacije ovih prednosti. Osnovna zamerka organizacije elektroprivrede po

modelu monopola je da ne podstiče efikasnost, pre svega, zbog netransparentnosti

poslovanja i postojanja latentne mogudnosti prevaljivanja troškova izmedu segmenata ili

prevaljivanja troškova na krajnje potrošace. Pre otvaranja tržišta potrebno je usvojiti niz

pravila u kojima se bliže uređuju neke aktivnosti i procedure neophodne za funkcionisanje

tržišta, a koje se odnose na registraciju ucesnika, način dostave i razmene podataka,

merenja, utvrđivanja profila potrošnje, rad srednjeročnog tržišta, balansnih mehanizama,

sistema poravnjanja i slično.

Učesnici na tržištu električne energije su:

- proizvođač električne energije;

- snabdevac;

- javni snabdevac;

- krajnji kupac;

- operator prenosnog sistema u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom o

energetici;

- operator distributivnog sistema u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom o

energetici,

- operator tržišta električne energije u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom.

-5-

Tehnološke funkcije i delatnosti distributera električne

energije

Distribuciju električne enrgije, preuzete od prenosne mreže, kao osnovu tehničko -

tehnološku delatnost jednog elektrodistributivnog preduzeda, prati čitav niz radnji koje su u

funkciji prodaje električne energije krajnjim potrošačima.

Najvažnije su:

- upravljanje,

- održavanje,

- planiranje elektrodistributivne mreže,

- održavanje merne tehnike i mernih mesta,

- merenje i periodično očitavanje utrošene električne energije,

- formiranje obračuna (računa) i

- naplata.

Slika 1 – Proces distibucije električne energije

-6-

Ove delatnosti su tehničke ili komercijalne, i podržane su gore navedenom pravnom i

odgovarajudom tehničkom regulativom (tehničkim propisima i preporukama)[3]. Zakon o

energetici propisuje da je distributer električne energije odgovoran za održavanje,

funkcionisanje i razvoj (planiranje) elektrodistributivnog sistema, usklađen sa potrebama

kupaca na određenom području, kojima isporučuje električnu energiju.

Potrošači Aktom o uslovima za isporuku električne energije definišu se pojmovi isporučioca i

potrošača električne energije. Isporučilac električne energije je Elektroprivreda Srbije,

odnosno javna preduzeda za distribuciju električne energije, na čije su objekte odnosno

mrežu priključeni objekti, uređaji i instalacije potrošača električne energije.

Potrošači (po novom Zakonu: kupci) električne energije su svi korisnici električne energije čiji

su elektroenergetski objekti, uređaji ili instalacije priključeni na elektroenergetske objekte,

odnosno mrežu isporučioca.

Kriterijumi i merila za određivanje kategorija potrošnje i grupa potrošača utvrđuju se

Tarifnim sistemom. Tarifni sistem propisuje obračunske elemente za utvrđivanje vrednosti

isporučene električne energije, a za svaku kategoriju potrošnje i grupu potrošača utvrđuje

tarifne stavove za obračun električne energije. Tarifni stavovi se određuju prema vremenu

korišdenja i drugim uslovima preuzimanja električne energije. Tarifni sistem takođe

propisuje način primene ovako utvrđenih obračunskih elemenata i tarifnih stavova za

obračun utrošene električne energije. Njihovom primenom obezbeđuje se prilagođavanje

potrošnje električne energije uslovima i mogudnostima elektroenergetskog sistema.

Kategorije potrošnje određuju se u zavisnosti od:

- napona na mestu isporuke električne energije potrošaču, Un

- jednovremene snage trošila, Pj

- namene potrošnje

- vrste mernih uređaja tj. načina merenja

- drugih kriterijuma utvrđenih tarifnim sistemom

Udeo potrošnje električne energije u domadinstvima u ukupnoj potrošnji električne energije

u elektrodistributivnim preduzedima u Srbiji je iznad 60% i u najvedoj meri zavisi od cene

električne energije i načina zagrevanja stambenog prostora. U poslednjim godinama prošlog

veka udeo potrošnje energije u domadinstvima u Beogradu dostizao je 80% od ukupne

potrošnje. U odnosu na prisutnost drugih energenata i način pripreme sanitarne tople vode

razlikujemo tri osnovne kategorije elektrifikacije domadinstva:

a) ''delimična'' elektrifikacija ;

b) ''puna'' elektrifikacija i

c) ''totalna'' elektrifikacija.

''Delimična'' elektrifikacija podrazumeva takozvano ''trošinsko'' napajanje, odnosno da su u

domadinstvu na raspolaganju električna energija, topla voda i gas. Grejanje stana i priprema

-7-

sanitarne tople vode su iz sistema daljinskog grejanja.

Domadinstva u kategoriji ''puna'' elektrifikacija razvrstana su u dve grupe, prema pripremi

sanitarne tople vode, na:

• domadinstva sa akumulacionim bojlerima i

• domadinstva sa protočnim bojlerima.

Zagrevanje domadinstava obe grupe je iz sistema daljinskog grejanja.

U slučaju ''pune'' elektrifikacije kod domadinstava gde se električna energija koristi za

zagrevanje protočnih bojlera i zagrevanje domadinstva.

Organizacija i proizvodnja električne energije i njegova

pravna regulativa

Što se tiče nacionalne zakonske regulative, nekoliko ključnih zakona i drugih akata uređuju

odnose i pravila u procesu proizvodnje, dostave i prodaje električne energije, kao i

organizaciju i poslovanje preduzeda koje je nosilac ove delatnosti. U Srbiji, Zakonom o

elektroprivredi, odnosno Zakonom o energetici (iz jula 2004.), utvrđen je pravni okvir za

poslovanje elektroprivrednih preduzeda. Međusobni odnosi subjekata, delatnosti unutar

elektroprivrede i akata koji ih određuju, dati su u grubo na slici 1. Postojede stanje do

2003/04. bilo je takvo da su sva preduzeda organizovana u jedno jedinstveno,

Elektroprivredu Srbije (EPS). Ona je doskora obuhvatala i jamske i površinske kopove uglja,

čije je izdvajanje otpočelo sredinom 2003. godine. Time je označen početak procesa

deregulacije i reorganizacije EPS, jer je i u čitavom svetu trend da se delatnosti koje nisu

direktno vezane za proizvodnju i prenos električne energije odvoje i osposobe

za samostalni nastup na slobodnom tržištu. Organizaciono i funkcionalno, unutar EPS

raspoznajemo:

- elektrane (termo i hidro), u kojima se proizvodi električna energija,

- prenosnu mrežu od elektrana do vedih naseljenih mesta tj. do čvorišta u kojima se

energija razdeljuje na visokom naponu i

- elektrodistributivnu mrežu tj. preduzeda koja na regionalnom i/ili lokalnom nivou

preuzimaju električnu energiju i prodaju je krajnjim korisnicima.

Specifičan položaj elektrodistributivnih preduzeda – između prenosne mreže i krajnjih

korisnika električne energije – uslovljava postojanje njenog merenja na dva nivoa: jednog

prema prenosnoj mreži, na kojima ova preduzeda preuzimaju električnu energiju od

preduzeda zaduženog za njen prenos (»Elektromreža Srbije«, biv. “Elektroistok”) i drugog –

prema krajnjim potrošačima (i to na svim elektrodistributivnim naponima: 110, 35, 10 (20) i

0,4 kV). S obzirom da je u oba slučaja reč o obračunskom merenju, koje služi za naplatu

preuzete tj. utrošene električne energije, elektrodistributivna delatnost potpada pod još

jedan akt pravne regulative – Zakon o metrologiji (odnosno Zakon o mernim jedinicama i

merilima). Osim njega, za delatnost elektrodistributivnog preduzeda i njegovo korektno

vršenje funkcija izrade obračuna za utrošenu električnu energiju i naplate, ključna su još dva

dokumenta: akt o uslovima za isporuku električne energije i Tarifni sistem (tj. cenovnik) za

-8-

prodaju električne energije. Za razliku od zakona, koje donosi država tj. Narodna skupština,

poslednja dva akta usvajao je Upravni odbor same Elektroprivrede, dok je od jula 2004,

Zakonom o energetici propisano da ih donosi Agencija za energetiku.

Kao što je napred ved napomenuto, distributivni sistem električne energije čine

niskonaponska (0,4 tj. 1 kV) mreža, srednjenaponska (10, 20 i 35 kV) mreža, deo mreže 110

kV, odgovarajude transformatorske stanice između njih, kao i drugi energetski objekti,

telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za

funkcionisanje distributivnog sistema

Pravilima za osnivanje i rad tržišta električne energije definiše se pravni okvir, ciljevi i uslovi

za osnivanje tržišta električne energije, osnovni principi snabdevanja kvalifikovanih kupaca i

način promene njihovih snabdevača, kao i rada javnog snabdevača, te osnovna načela i

principi za razvoj konkurencije i suzbijanje antikonkurentnog ponašanja i zloupotrebe

monopolskog položaja na tržištu.[4]

Ciljevi su osnivanje organizovanog tržišta električne energije koja ima za cilj:

- stvaranje, održavanje i razvoj konkurentskih odnosa izmedu učesnika na tržištu,

- povezivanje sa regionalnim, odnosno bududim jedinstvenim evropskim energetskim

tržištem, radi stvaranja uslova za sigurno, stabilno i kvalitetno snabdevanje

električnom energijom, po najpovoljnijim cenama, uz stalnu zaštitu i poboljšanje

stanja životne sredine, i

- stvaranje povoljnih uslova za intenziviranje investicija u gradnju novih izvora

električne energije i elektroenergetski sektor u celini.

Principi organizovanja tržišta je osnovni principi na kojima se zasniva organizovano tržište

električne energije su:

- poštovanje, promovisanje i stalno jacanje konkurencije,

- slobodan i nediskriminatoran pristup prenosnoj i distributivnoj mreži.

Obezbeđivanjem uslova za razvoj i jacanje konkurencije, istovremeno se omogudava i zaštita

i dalji razvoj tržišta. Prenosna i distributivna mreža, kao prirodni monopol, predstavljaju

neophodnu infrastrukturu za funkcionisanje tržišta električne energije koja mora biti

dostupna svim korisnicima, po istim unapred poznatim uslovima.

Ono što se menja sa razvojem, privatizacijom i liberalizacijom u elektroenergetici je:

- identifikacija uzročnika debalansa

- način na koji se obezbeđuju snaga i energija koje se koriste za balansiranje EES, i

- prekogranična saradnja i koordinacija u procesu balansiranja EES.

-9-

Ukratko, ono što mora postojati u bilo kom okruženju su:

- Sistem Balansne Odgovornosti

- Sistem nabavke sistemskih usluga koji je transparentan i nediskriminatoran

Balansna odgovornost Usled neminovnih razlika između količine električne energije koja je ugovorena i količine

isporučene od strane proizvođača i preuzete od strane potrošača, dolazi do potrebe za

fizičkim balansiranjem u realnom vremenu. Operator prenosnog sistema(Transmission

System Operator - TSO) treba da razvije mehanizam koji de omoguditi balansiranje

potrošnje i proizvodnje električne energije. Ovaj mehanizam,organizovan kroz balansno

tržiite ili na neki netržišni način, treba da zadovoljava sledede funkcije.[7]

da omogudi operatoru prenosnog sistema da kroz ekonomske signale stimuliše

proizvođače da budu provajderi balansnih usluga, tj. da povedaju ili smanje svoju

proizvodnju i time omogude balansiranje u realnom vremenu i stabilnost cena. Pri

tome, operator prenosnog sistema kupuje ili prodaje energiju proizvođačima i

potročačima u skladu sa svojim potrebama,

da izvrši pladanje usluga balansiranja proizvođačima i eventualno, potrošačkoj strani,

da izvrši raspodelu troškova balansiranja na one učesnike kod kojih se javlja

odstupanje realizacije od ugovorene količine i

da omogudi efikasne ekonomske signale učesnicima na tržištu na osnovu kojih de oni

bazirati svoje odluke pri sklapanju bilateralnih ugovora.

Netržišni pristup pri obezbeđivanju usluga balansiranja

Ponekad se tržišno zasnovani balansni mehanizmi smatraju suviše kompleksnim, pa se

razmatra

mogudnost uvođenja netržišno zasnovanih balansnih mehanizama. U tom slučaju, najvažnije

je da ugovoren energija bude što bliža realnim potrebama. To se postiže uvođenjem

mnogobrojnih pravila pri sklapanju ugovora sa ciljem da „nateraju” učesnike da:

prognoziraju što tačnije i

ugovorima “pokriju” prognozirane količine energije.

Netržišno zasnovane metode obuhvataju regulaciju sa besplatnom balansnom energijom,

kao i sistem administrativnih cena za balansnu energiju.

Kako premostit razliku između ugovorene količine i trenutne prizvodnje? Najjednostavniji

način da se premosti razlika je putem balansiranja koje funkcioniše kao besplatni servis. U

tom slučaju, operator prenosnog sistema daje naloge proizvođačima, u cilju obezbeđivanja

fizičkog balansa, dok operator tržišta nema nikakvu funkciju.Pri odsustvu tržišnih

-10-

mehanizama balansna energija se ne napladuje, pa učesnici nisu stimulisani da sklapaju

ugovore tako da bi izbegli debalanse. Naprotiv, može se desiti da se ugovorima obezbeđuju

minimalne potrebe, dok se vedi deo energije obezbeđ uje balansiranjem, pošto je ova

energija besplatna.

Zbog toga je potrebno nametnuti čitav niz kompleksnih pravila u cilju “primoravanja”

učesnika da ugovaraju što je mogude bliže njihovim realnim očekivanjima. Može se javiti i

slučaj da se učesnici izgovaraju na loše napravljenu prognozu. Zbog toga je potrebno uvesti i

dodatne penale za učesnike u debalansu, tako da ovi penali u stvari prerastaju u cenu

balansne energije. Ova opcija se ne preporučuje za neki srednjoročni ili dugoročni period,

ved isključivo u kratkom prelaznom periodu do otvaranja tržišta.

Balansne usluge mogude je naplatiti sistemom administrativnih cena za nedostaju}u energiju

(topup) koju je potrebno kupiti, kao i za suvišnu energiju (spill) koja se mora negde plasirati.

Administrativne cene treba da se razlikuju od regulisanih cena za dominantne proizvođače.

Sistem administrativnih cena je poznat kao regulisani sistem. U takvom sistemu operator

sistema daje naloge proizvođačima u cilju obezbeđivanja fizičkog balansa, a Regulator

propisuje cene nedostajude i suvišne energije u sistemu na osnovu usvojene metodologije.

Kako se cene određuju preko određene formule, učesnici na tržištu mogu koristiti ovu

cenovnu predikciju da bi unapred sagledali svoju ugovorenu poziciju, do odrešenih granica

koje pravila dozvoljavaju. Očigledno je da ugovaranje i korišdenje balansne energije

određuju pravila, a ne realni troškovi i cene na tržištu.

Potrebno je definisati da cene za nedostajudu energiju u sistemu budu više od prosečnih

cena u bilateralnim ugovorima, kako bi se potrošadi primorali da obezbede potrebnu

energiju preko bilateralnih ugovora. Na taj način, oni se štite od rizika pladanja skuplje

balansne energije. Cena za suvišnu energiju u sistemu treba biti niža od najniže cene u

bilateralnim ugovorima, da bise učesnici odvratili od ugovaranja prekomernih količina i

„rasipanja”. Tako de, ta cena bi trebalo da bude niža od tipičnog marginalnog troška.Osnovni

nedostaci ovako postavljenog tržišta su slededi:

Administrativne cene su troškovno neosetljive, što ne rezultira optimalnim

dispečingom elektrana.

Stoga su učesnici na tržištu bilateralnim ugovorima slabo motivisani. Sve to skupa

vodi ka velikim debalansima i

Administrativne cene poznate su unapred, što otvara mogudnosti za stratešku igru.

Naime, znajudi cene debalansa, učesnici mogu formirati svoju strategiju bilateralnog

ugovaranja.

Kao i u slučaju opcije sa besplatnom balansnom energijom, režim administrativnih cena je

mogud u

vrlo kratkom vremenskom periodu do otvaranja tržišta. Iskustva Zapadne Evrope pokazuju

da se što pre treba pristupiti tržišnom mehanizmu pri obezbeđivanju usluga balansiranja.

-11-

Faktori uspešnost balansnog tržišta

Jedan od uslova za uspešno funkcionisanje jednog konkurentno organizovanog balansnog

tržišta je postojanje dovoljnog broja učesnika i odgovarajude regulative za dominantne

proizvođače. Svrha ove regulative je formiranje ponuda za kupovinom i ponuda za prodajom

za svaku jedinicu dominantnih proizvođača, zasnovanih na regulisanim cenama. Ostalim

proizvođačima data je mogudnost formiranja slobodnih ponuda za kupovinom i plasmanom.

Sve to rezultira transparentnim i troškovno vođenim tržištem. Balansno tržište čije cene

realno odslikavaju situaciju ponuda-potražnja je od esencijalnog značaja za zaključivanje

bilateralnih ugovora. To je zbog toga što anticipirane cene za balansnu energiju, obično,

diriguju cene na tržištu za naredni dan, koje su osnova za anticipiranje svih dugoročnijih

cena (nedeljnih, mesečnih…).

Zato je vrlo važno da cene za balansnu energiju budu predvidive i transparentne, ali

ne i fiksirane „ex-ante”, u smislu da učesnici mogu formirati svoja cenovna

očekivanja.

Učesnici mogu imati neke „obaveze” bilateralnog ugovaranja, bilo da se radi o

dugoročnim ugovorima ili ugovaranju na tržištu za naredni dan, u cilju obezbeđivanja

minimuma ugovorenih zahteva.

Stoga su ekonomski signali balansnog tržišta kritični za likvidnost tržišta za naredni dan.

Likvidna trgovina na tržištu za naredni dan je znak efikasnog funkcionisanja balansnog

tržišta. Trgovina postaje nelikvidna kada oni koji hode da kupe energiju ne mogu nadi

prodavce, ili oni koji prodaju ne mogu da nađu kupce, ili postoji višak zainteresovanih za

kupovinu i prodaju. Zbog toga je manjak likvidnosti na tržištu indikator da postoji problem u

vezi sa definisanjem cena, tako da cene ne odslikavaju realnu situaciju na tržištu. Na

balansnom tržištu cene treba da budu više kada je sistem „kratak” (operator prenosnog

sistema kupuje), nego kada je „dug” (operator prenosnog sistema plasira energiju). Na

tržištu bilateralnih ugovora koje dobro funkcioniše, ugovorima de biti „pokrivena” vedina

prosečnih potrošačkih zahteva, dok de proizvođačima koji prodaju po tim ugovorima biti

omogudeno da pokriju vedinu svojih fiksnih troškova. Osnova za uspešno funkcionisanje

balansnog tržišta je postojanje jasnih i transparentnih pravila za formiranje cene balansne

energije. Takva pravila ohrabruju učesnike na balansnom tržištu, obezbeđujudi im da ulaze u

ugovaranje sa odgovarajudom sigurnošdu. Ukoliko pravila za formiranje cena nisu

transparentna, to može rezultovati nerazumnim cenama za balansnu energiju sa

nepredvidivim posledicama na ponašanje učesnika na tržištu za naredni dan, kao i pri

trgovini bilateralnim ugovorima.

Hidroenergetska postrojenja sa svojim fleksibilnim radnim karakteristikama imaju najbolje

pozicije To je zbog njihovih niskih varijabilnih troškova, kao i njihove sposobnosti da

povedavaju i smanjuju proizvodnju vrlo brzo. Kako je njihov jedinični trošak nizak, njihove

balansne usluge treba da budu vrednovane kao trošak vode, koji se izračunava na osnovu

metodologije koja je usvojena za taj sistem. Ukoliko postoji konkurentni pristup pri

-12-

obezbeđivanju balansne energije, to vodi ka troškovno zasnovanim cenama i rezultuje

likvidnošdu tržišta za naredni dan.

Učesnici na tržištu pitanje balansne odgovornosti mogu da reše na jedan od slededih načina:

Potpisivanjem Ugovora o balansnoj odgovornosti – učesnik postaje Balansno odgovorna

strana (BOS) i preuzima sva prava i obaveze prema JP EMS

Potpisivanjem Ugovora o prenosu balansne odgovornosti sa BOS – učesnik prenosi sva svoja

prava i obaveze na BOS

Potpisivanjem Ugovora o potpunom snabdevanju – učesnik prenosi sva svoja prava i

obaveze na potpunog snabdevača koji je ujedno i BOS.“

Ako za mesto primopredaje nije uređena balansna odgovornost u nekom periodu, to mesto

se tretira kao prinudna balansna grupa za koju obaveze po pitanju finansijskog poravnanja,

na osnovu obračuna odstupanja te balansne grupe, preuzima učesnik na tržištu koji je u

skladu sa Zakonom balansno odgovoran za to mesto primopredaje. Ovaj učesnik na tržištu

nema pravo da

prijavlјuje dnevni plan rada za prinudnu balansnu grupu. Obračun odstupanja prinudne

balansne grupe i finansijsko poravnanje učesnika na tržištu se vrši na utvrđen način.

U skladu sa propisom koji uređuje uslove isporuke i snabdevanja električnom energijom

utvrdi da je u nekom periodu došlo do neovlašdenog preuzimanja električne energije preko

mesta primopredaje, to mesto primopredaje de prilikom obračuna balansne odgovornosti

biti pridruženo balansnoj grupi kojoj pripada zbirno mesto predaje električne energije

operatoru prenosnog ili distributivnog sistema za pokrivanje gubitaka električne energije na

prenosnom ili distributivnom sistemu u zavisnosti od mesta priklјučenja

Organizaciona forma balansnog tržišta (ili balansnog mehanizma) treba da bude takva da NE

uzrokuje nepotrebne troškove po krajnje potrošace !!!

Učesnik na tržištu električne energije koji želi da dobije status BOS podnosi operatoru

prenosnog sistema prijavu za registrovanje BOS. Format i sadržaj prijave uređuje operator

prenosnog sistema i objavlјuje na svojoj internet stranici.

Prijava za registrovanje BOS mora da sadrži sledede podatke o podnosiocu prijave:

• Poslovno ime, sedište, adresu, matični broj i PIB podnosioca prijave (za pravna lica i

preduzetnike),

• ime i prezime, prebivalište i JMBG podnosioca prijave (za fizička lica);

• identifikacioni kod;

-13-

• imena i kontakt podatke osoblјa zaduženog za komunikaciju sa operatorom

prenosnog sistema;

• sumarnu odobrenu snagu za sva mesta primopredaje za koje podnosilac prijave

preuzima balansnu odgovornost u prenosnom i distributivnom sistemu;

• sumarnu nominalnu snagu svih proizvodnih jedinica koje su priklјučene na mesta

primopredaje za koje podnosilac prijave preuzima balansnu odgovornost;

• spisak mesta primopredaje energije u prenosnom sistemu u okviru balansne grupe

sa informacijom o instalisanoj, odnosno odobrenoj snazi za svako mesto, učesniku na tržištu

kojem to mesto pripada i osnov po kome je to mesto primopredaje pridruženo balansnoj

grupi (ugovor o prenosu balansne odgovornosti, ugovor o prodaji sa potpunim

snabdevanjem ili se to mesto primopredaje vodi na podnosioca prijave);

• spisak operatora distributivnih sistema u čijim distributivnim sistemima postoje

mesta primopredaje i ukupan broj mesta primopredaje po distributivnom s

• izjavu podnosioca prijave da nije u stečaju, postupku likvidacije; i) izveštaj o bonitetu

(izdat od Agencije za privredne registre); istemu za koje podnosilac prijave preuzima

balansnu odgovornost;

• bilans stanja i bilans uspeha za prethodne tri godine, odnosno kradi period, ukoliko

podnosilac prijave posluje krade od tri godine.

Na osnovu podataka iz uredne prijave, operator prenosnog sistema za potrebe prijave

dnevnih planova rada dodelјuje podnosiocu prijave jednu ili više od slededih uloga:

• odgovorna strana za prijavu proizvodnje električne energije (samo ako u okviru

balansne grupe kao mesto primopredaje ima mesto preuzimanja električne energije od

proizvođača);

• odgovorna strana za prijavu potrošnje električne energije (samo ako u okviru

balansne grupe kao mesto primopredaje ima mesto predaje električne energije krajnjem

kupcu ili zbirno mesto predaje električne energije operatoru prenosnog odnosno

distributivnog sistema za pokrivanje gubitaka električne energije na prenosnom odnosno

distributivnom sistema);

• odgovorna strana za prijavu blokova razmene električne energije (dodelјuje svim

podnosiocima prijave).

Promena sastava balansne grupe menja se ako:

• Sastav balansne grupe može da bude promenjen u slučaju kada se:

-14-

• u balansnu grupu uklјučuje postojede mesto primopredaje po osnovu zaklјučenog

ugovora o prenosu balansne odgovornosti;

• u balansnu grupu uklјučuje postojede mesto primopredaje po osnovu postupka

promene snabdevača propisanog pravilima o promeni snabdevača;

• u balansnu grupu uklјučuje novo mesto primopredaje;

• iz balansne grupe isklјučuje mesto primopredaje po osnovu prestanka važenja

ugovora o prenosu balansne odgovornosti

• iz balansne grupe isklјučuje mesto primopredaje po osnovu postupka promene

snabdevača u slučaju raskida ugovora o prodaji zbog nepladanja.

Za postojanje i kvalitetno funkcionisanje balansnog tržišta neophodni su:

• Određeni nivo raspoloživih rezervi snage za balansiranje (kapaciteta)

• Određene količine raspoložive balansne energije

• Konkurencija izmedu tržišnih učesnika

• Regulativa koja:

• Uređuje organizaciju tržišta

• Definiše balansnu odgovornost korisnika EES

• Obezbeđuje izvore finansiranja balansnog tržišta

• Stimuliše ponude balansne snage i energije

• Obezbeđuje realne prihode učesnicima

• Sprečava zloupotrebe

Skladištenje energije iz električne mreže odnosi se na postupke za spremanje električne

energije unutar elektroenergetskog sisteme. Energija se sprema za vreme kad proizvodnja

nadmašuje potrošnju, a rezerve se koriste kad je potrošnja veda od proizvodnje. Na ovaj se

način proizvodnja električne struje ne treba drastično povedavati i smanjivati prema

zahtevima potrošnje ved se održava na ravnomernijem nivou. Prednost je u tome što se

elektranama na goriva (npr. uglje, zemni gas, naftu) može efikasnije i lakše upravljati na

konstantnim potrbama proizvodnje.

Skladištenje energije je korisno uz korištenje intermitentnih izvora energije poput fotodelija

i vetroturbina. Intermitentni izvori su po prirodi nepredvidljivi - količina električne energije

koju proizvode varira vremenski i veoma zavisi od nasumičnih faktora kao što su vremenski

uslovi. U električnoj mreži bez rezervi energije, izvori koji zavise od energije rezervi u gorivu

-15-

(ugalj, plin, nafta) moraju biti prilagođeni srazmerno povedanju ili smanjenju proizvedene

energije iz intermitentnih izvora.

Prema tome, skladištenje energije je način kako operator električne mreže prilagoditi

proizvodnju prema potrošnji električne energije, koje mogu varirati tokom vremena. Tako se

povedava efikasnost i smanjuju troškovi proizvodnje ili olakšava upotreba intermitentnih

izvora energije.

Raskid ugovora o balansnoj odgovornosti vrši se kada BOS, koji na to ima pravo u skladu sa

Zakonom, odluči da ne bude više u statusu BOS, dužna je da o tome prethodno pismeno

obavesti učesnike na tržištu čija su mesta primopredaje u njenoj balansnoj grupi i da

podnese operatoru prenosnog sistema izjavu o jednostranom raskidu ugovora o balansnoj

odgovornosti u pismenoj formi. Format i sadržaj izjave o raskidu ugovora utvrđuje operator

prenosnog sistema i objavlјuje na svojoj internet stranici.

U slučaju da dođe do raskida ugovora raskidni rok počinje da teče od prvog kalendarskog

dana narednog meseca računato od datuma prijema izjave o raskidu ugovora o balansnoj

odgovornosti. Ugovorni odnos prestaje po isteku raskidnog roka koji traje 2 kalendarska

meseca. U toku trajanja raskidnog roka BOS ima sva prava i obaveze iz ugovora o balansnoj

odgovornosti. Operator prenosnog sistema i BOS su dužni da u toku trajanja raskidnog roka

regulišu prava i obaveze po osnovu raskida ugovora o balansnoj odgovornosti. Ugovor o

balansnoj odgovornosti može da se raskine sa BOS u slededim slučajevima:

• ako BOS ne dostavi odgovarajudi instrument obezbeđenja pladanja u pogledu roka

važenja i iznosa određenog ugovorom ili aneksom ugovora;

• ako je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije BOS;

• ako BOS izgubi status učesnika na tržištu električne energije;

• ako BOS ne izvršava obaveze iz ugovora o balansnoj odgovornosti.

BOS mora biti obavešten o jednostranom raskidu ugovora od strane operatora uz

obrazloženje.

Prednosti i mane balansne regulacije

- Referentne cene ( Cene koje se koriste su preuzete iz nekog spoljnog izvora, npr. berze iz

druge zemlje) Prednost je jednostavnost primene. Mana je Zahteva odgovarajudi

referentni pokazatelj, korisna je samo ako uslovi ponude i potražnje referentnog tržišta

odgovaraju ponudi i potražnji na postojedem tržištu.

- Administrativno donete cene (nisu tržišno zasnovane) (Bazirane su na prosečnim

troškovima tokom dužeg vremenskog perioda, npr. jedna godina) Prednost je relativna

-16-

jednostavnost primene. Transparentnost. Daje osnovu za ekonomsko poređenje ponuda za

balansiranje. Mana je mala je verovatnoda ekonomske optimalnosti. Ovako dobijene cene,

uglavnom, ne reflektuju postojedi odnos ponude i potražnje. To rezultuje ugovaranjem

premalih ili prevelikih količina energije, što može izazvati velike nepravilnosti. Mogu se

zahtevati dodatna pravila kako bi se obezbedilo da učesnici vrše ugovaranja što je mogude

bliže njihovim realnim zahtevima.

- Cene definisane pregovorima pri sklapanju ugovora (nisu tržišno zasnovane)

Prednost je ne zahteva definisanje bilo kakvih pravila. Mana je netransparentnost. Mala je

verovatnoda ekonomske optimalnosti. Ovako dobijene cene, uglavnom ne reflektuju

postojedi odnos ponude i potražnje, što može predstavljati prepreku na tržištu bilateralnih

ugovora.

- Tržišni pristup sa regulisanim cenama za dominantne provajdere balansne energije.

Prednost je efikasnost. Omogudava da cene odražavaju stanje proizvodnje i potrošnje na

tržištu. Motiviše inostrane proizvođače da se uključe na tržište. Daje osnovu za potpuno

slobodno tržište, pri bududim uslovima jake konkurencije. Mana je zahteva evidenciju cena

svih ponuda, kao i definisanje pravila za obračun. U sistemima sa hidro-termo kapacitetima

zahteva modelovanje sistema, u cilju izračunavanja regulisane cene za proizvodne jedinice

dominantnog provajdera.

- Cene zasnovane na potpuno slobodnom tržištu. Prednos je Efikasnost. Cene odražavaju

odnos proizvodnjei potrošnje, čime se pospešuje tržište bilateralnih ugovora. Zahteva

ograničeno administriranje ili regulaciju cena. Mana je zahteva dovoljno jaku konkurenciju

među učesnicima.

-17-

Zaključak

Elektroenergetski sektor je u skoro svim zemljama sveta bio organizovan kao

vertikalno integrisano preduzede, bilo u državnom ili privatnom vlasništvu, koje je zbog

postojanja elemenata prirodnog monopola u ovoj delatnosti, bio predmet regulacije

cena. Takva organizacija podrazumevala je i postojanje ekskluzivnih prava na

snabdevanje krajnjih potrošača na određenom geografskom području. Ono što je

karakterisalo vedinu takvih preduzeda su visoki operativni troškovi kao i prekomerni troškovi

investicija i dugi rokovi izgradnje novih kapaciteta, koji su se u postojedim regulatornim

uslovima lako prenosili na krajnje potrošače. U situaciji kada je došlo do značajnog

tehnološkog napretka u izgradnji proizvodnih kapaciteta koji su uz nisku cenu

prirodnog gasa omogudili brzu i jeftinu zamenu postojedih elektrana, stvoren je

dodatni pritisak za započinjanje reformi elektroenergetskog sektora. Da bi konkurencija

mogla da zaživi u pojedinim segmentima elektroprivrede, neophodno je bilo da se

izvrše značajne strukturne promene.

Restruktuiranje je obično limitirano postojedim prirodnim izvorima kao i političkim

ograničenjima i ono u suštini podrazumeva stvaranje novih horizontalnih i vertikalnih veza u

okviru grane. Pri tome, posebno je izražen trend vertikalne dezintegracije, dok su u

domenu horizontalne integracije prisutne brojne izmene u broju preduzeda i njihovog

udela na tržištu. Promene u vertikalnoj i horizontalnoj integrisanosti elektroprivrede kao

i u zastupljenosti regulacije, podstaknute su u najvedoj meri procesom privatizacije, koji

je dobio globalni karakter. Na to ukazuje porast udela različitih oblika privatnog

vlasništva koji je primetan skoro kod svih zemalja članica OECD-a, kao i kod pojedinih

zemalja u razvoju i onih koje su odmakle u procesu privredno - sistemske tranzicije.

Forme i oblici privatizacije veoma su raznovrsni od zemlje do zemlje, a sami procesi se

primenjuju sa različitom vremenskom dinamikom. Standardne forme utvrđivanja cena

električne energije kao što su model dugoročnih marginalnih troškova ili model interne

stope povradaja, sve više ustupa mesto tržišnim mehanizmima, pri čemu, usled kratkog

roka primene ovog modela ne može se pouzdano redi kakve su posledice po pouzdanost

snabdevanja potrošača.

-18-

Literatura

[1] Dr Sanja Filipovid Dr Gordan Tanid: , Izazovi na tržištu električne energije, :

Ekonomski fakultet , Beograd: 2010.

[2]http://www.tuzlanskisajam.ba/media/sajam2014/2014_prezentacije_pdf/1

1_06_Trziste_elektricne_energije/2_Trziste_elektricne_energije/Sesija_1_Regi

onalno_trziste_iskustva/13_45_Balansno_trziste_preduslov_efikasnog_funkcio

niranja_trzista_elektricne_energije.pdf

[3] http://www.viser.edu.rs/download/uploads/1465.pdf

[4] http://www.energyobserver.com/vesti.php?lang=1&ID

[5]http://www.edcentar.com/dokumenta/propisi/odluka%20o%20usvajanju%

20pravila%20o%20radu%20trzista%20elekricne%20energije.pdf

[6] http://regagen.co.me/wp-content/uploads/DIREKTIVA-2009-72EC-

EVROPSKOG-PARLAMENTA-I-SAVJETA.pdf

[7] http://www.ems.rs/trziste-elektricne-energije/balansna-

odgovornost/?language=lat

[8]http://www.epcg.drupaltesting.bildhosting.com/sites/epcg.drupaltesting.bil

dhosting.com/files/multimedia/main_pages/files/2013/08/pravila_za_osnivanj

e_i_rad_trzista_elektrcne_energije.pdf

[9]http://www.epcg.drupaltesting.bildhosting.com/sites/epcg.drupaltesting.bil

dhosting.com/files/multimedia/main_pages/files/2013/08/opsti_uslovi_za_sn

abdijevanje_elektricnom_energijom.pdf