Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански

BILJEŠ KE O AUTORUAd nan Ok tar, ko ji ko ris ti pse u do nim Ha runYah ya, ro en je 1956. go di ne u An ka ri. Od'80-ih go di na na o va mo na pi sao je niz dje laiz oblas ti vje re, nau ke i po li ti ke. Na pi sao jeveo ma zna aj na dje la ko ja iz no se ne os no -va nos ti teo ri je evo lu ci je, ob ma nji va keme to de evo lu cio nis ta i mra ne po ve za nos tidar vi niz ma sa krva vim ideo lo gi ja ma. Knji -ge Ha ru na Yah ye us mje re ne su ka š i ro koj

i ta la koj pu bli ci, bez ob zi ra da li su oni mus li ma ni ili ne, i bezob zi ra ko joj ra si i na ci ji oni pri pa da li. Za jed ni ki cilj svih au to -ro vih dje la je podsti ca nje i ta o ca na raz miš lja nje o te melj nimpos tav ka ma vje re, kao š to su Al la ho vo pos to ja nje, Ne go va je -di nost i bu du i svi jet (ahi ret) i iz no š e nje ne os no va nos ti ate is -ti kih sis te ma i nji ho ve iz opa e ne prak se. Do da nas, oko 250nje go vih dje la je pre ve de no na 57 je zik. Dje la Ha ru na Yah ye e,uz Bo ži ju po mo , bi ti po vod da lju de u XXI sto lje u do ve du domi ra i spo koj stva, es ti tos ti i prav de, do lje po ta i bla go da ti, ko jisu opi sa ni u Kur'anu.

B udni posmatra odmah e vidjeti da su, ne samo živabi a, nego i sve ostalo u prirodi baš onakvi kakvi

trebaju biti. Svako stvorenje je na, za njega, najprikladni-jem mjestu. Šta viš e, on e shvatiti da je sve dato da služiovjeku. Plava, osvježavaju a boja neba, živopisni izgled

cvije a, drve e u vedrozelenoj boji, paš njaci, mjesec kojisjaji u mrkloj tami, zvijezde i sve ljepote koje ne možemonabrojati, manifestacija su Allahovog umije a.Allah je stvorio svijet i svemu je, u tom pogledu, bespri-jekorno dao ili nije dao boju. Allah ima vlast nad svimstvarima. On je Najmo niji, Svemogu i.

To vam je Allah, Gospodar naš nema drugog Bogaosim Njega, Stvoritelja svega. Zato se Njemu klanja-jte. On nad svim bdi. (Al-An‘am: 102)

BILJEŠ KE O AUTORU

Adnan Oktar, koji koristi pseudonim Harun Yahya, rođen je 1956. godine u Ankari.Nakon osnovnog i srednjeg obrazovanja koje je stekao u Ankari, š koluje se na fakultetuprimijenjenih umjetnosti na Mimar Sinan univerzitetu i na filozofskom fakultetuIstanbulskog univerziteta. Od osamdesetih godina naovamo, napisao je niz djela iz oblastivjere, nauke i politike. Autor je napisao veoma značajna djela koja iznose neosnovanostiteorije evolucije, obmanjivačke metode evolucionista i mračne povezanosti darvinizma skrvavim ideologijama.

Pseudonim Harun Yahya je nastao kao spomen i izraz poš tovanja prema dvojicivjerovjesnika, Harunu i Yahyi, a.s., koji su se borili protiv demantirane jevrejske misli.Simbolika autorova koriš tenja Resulullahova pečata na koricama knjiga jeste u vezi sasadržajem ovih knjiga. Pečat simbolizira Kur’an, kao posljednju objavu Allaha, dž. š ., ivjerovjesnika Muhammeda, a.s., kao hatemu'l-enbijaa. Sva svoja djela autor je, također,zasnovao na dva osnovna temelja: Kur’anu i sunnetu Muhammeda, a. s. Na taj način onima za cilj da kaže „posljednju riječ“ koja će, jednu po jednu, pobiti sve temeljne tvrdnjeateističke filozofije i ideologije i u potpunosti uš utkati ateističke prigovore upereneprotiv vjere. Resulullahov pečat je koriš ten kao dova namjere izgovaranja ove„posljednje riječi“.

Zajednički cilj svih autorovih djela jeste š irenje kur’anskih informacija i saopćenjaš irom svijeta i na taj način podsticanje ljudi na razmiš ljanje o

temeljnim postavkama vjere, kao š to su Allahovopostojanje, Njegova jedinost i budući svijet (ahiret) iiznoš enje neosnovanosti ateističkih sistema i njihoveizopačene prakse. Veliku pažnju privukla su djelaHaruna Yahye u mnogim zemljama š irom svijeta odIndije do Amerike, od Engleske do Indonezije, odPoljske do Bosne i Hercegovine, od Španije do Brazila.

Djela, koja su prevedena na mnoge jezike poputengleskog, francuskog, njemačkog,

bosanskog, talijanskog, š panskog,p o r t u g a l s k o g ,

p a k i n s t a n s k o g( u r d u ) ,a r a p s k o g ,a l b a n s k o g ,r u s k o g ,

ujgurskog i indonežanskog prati š iroka čitalačka publika.Ova djela bila su povod da mnogi ljudi postanu vjernici, a i povodom da mnogi učvrste

svoje već postojeće vjerovanje. Svako ko pročita i analizira ove knjige uočit će njihovprepoznatljiv stil pun mudrosti, jezgrovitosti, jednostavnosti i srdačnosti te njihov naučni iracionalni pristup. Djela nose odlike kategoričnosti i apsolutne nespornosti. Nemoguće jeda materijalističku filozofiju, ateizam i sve ostale zalutale filozofije i glediš ta ubudućeiskreno brane oni koji pročitaju i ozbiljno razmisle o temama koje se obrađuju u njima.Ako, pak, budu branili, to može biti samo inatna emocionalna odbrana, obzirom da su seoni kroz ova djela uvjerili da su apsolutno pobijeni idejni oslonci ovih filozofija. Svesuvremene ateističke tendencije su idejno poražene u djelima Haruna Yahye.

Nesumnjivo, ove karakteristike potiču od nadasve efektnog stila i mudrosti Kur'ana.Sam pisac nije ponesen gordoš ću zbog svojih djela; jedina mu je namjera biti povod dada čitaoce usmjeri na pravi, Allahov put. Osim toga, od ovih djela autor nema nikakvematerijalne zarade. Nikakvu materijalnu zaradu nemaju ni svi ostali uključeni u projekatpublikovanja knjiga: od onih kojih rade na kompjuterskoj obradi teksta, dizajna stranica ikorica, do onih koji su uključeni u marketing i distribuciju. Jedini im je cilj da svojimhizemtom postignu Allahovo zadovoljstvo.

Uzimajući u obzir ove činjenice, proističe da je i podsticanje na čitanje ovih djela, kojaomogućavaju da se vidi ono š to se prethodno nije vidjelo i koja su povod usmjeravanjana Pravi put, također jedan veoma značajan hizmet.

Umjesto preporučivanja ovih vrijednih knjiga, publikovati knjige koje mute ljudskirazum, koje dovode do velikog misaonog nereda i koje su fiksirane generalnim iskustvomkoje nema jak i prodoran uticaj u domenu odbrane vjere i razbijanju sumnja, će bitirazlogom gubljenja vremena i truda. Sasvim je izvjesno da efektnu odbranu vjere nemajudjela koja su usmjerena ka isključivom naglaš avanju autorovog književnog umijeća. Oni,pak, koji u aktualnom kontekstu gaje određene sumnje, će iz općih miš ljenja čitalaca,gdje se sasvim jasno vidi efektnost ovog hizmeta, njegov uspjeh i iskrenost, moći shvatitida je pobijanje ateizma i š irenje kur'anskog morala jedini cilj djela Haruna Yahye.

Također se ne smije gubiti iz vida da je dominacija ateističke misli osnovni povodvelikih svjetskih nereda, tiranija i stradanja koja doživljavaju muslimani š irom svijeta. Anačin da se svijet oslobodi ovih nedaća leži u poražavanju ateističke misli, iznoš enjevjerskih fakata i prezentiranje kur'anskog morala na način na koji to ljudi mogu poimati isprovoditi u praksi. Uzme li se u obzir okruženje tiranije, intriga i anarhije, u koje se svijetsvaki danom sve viš e nastoji uvući, postaje sasvim jasno da se ovaj hizmet mora obavitiš to je moguće brže i efektnije. U protivnom, može biti veoma kasno.

Djela Harun Yahye, koja su u kontekstu ovog veoma bitnog hizmeta preuzelaavangardnu ulogu, će, uz Božiju pomoć, biti povod da ljude u 21. st. dovedu do mira ispokojstva koji su opisani u Kur'anu, do čestitosti i pravde, do ljepota i blagodati.

Naslov originala:Allah's artistry in colour

Autor:Harun Yahya

Prijevod s engleskog:Edin Topčić

Urednik:Nedžad Latić

Lektor:Omer Resulović

Korektor:Muharem Đulić

Desing:Global Publishing

Izdavač:NID Bosančica-print

Za izdavača:Nedžad Latić

Made in BiH

Sarajevo, avgust 2007

ŠtampaSeçil Ofset

Yüzyil Mah. MAS-SIT Matbaacilar Sitesi4. Cadde No: 77 Bagcilar - Istanbul / Turska

Tel: (+90 212) 629 06 15

ČITAOCU

Sve autorove knjige u svjetlu kur’anskih ajeta govore o temama kojese tiču vjere i pozivaju čitaoce da uče Božiju riječ i da žive premanjoj. Sve teme u odnosu na Allahove ajete objaš njene su tako da neostavljaju mjesta sumnji ili pitanjima u čitaočevom umu. Knjigasvojim stilom, koji je iskren, jasan i tečan, brine se da svako, makojih godina da je ili iz koje socijalne grupe dolazi, lahko može daje razumije. Zahvaljujući svojoj efektivnoj i lucidnoj naraciji onamože biti pročitana u jednom dahu. Čak i na one koji snažnoodbacuju duhovnost utječu činjenice ove knjige dokumenta i oni nemogu poricati istinitost sadržaja

Ova ili druge autorove knjige mogu se čitati individulano ili se onjima raspravljati u grupi. Diskusija će biti od velike korističitaocima koji se žele okoristiti knjigom, omogućavajući im daizmjenjuju svoja razmiš ljanja i iskustva.

Osim toga, doprinos publikovanju i čitanju ovih knjiga, pisanihsamo za stjecanje Allahovog zaodovljstva, bit će velika korist zaislam. Autorova su djela izuzetno uvjerljiva i zato, u komunikacijiistinske religije s drugim, jedna od najefektnijih metoda jesteorhabriti ih da čitaju ova djela.

Nadajmo se da će čitalac na zadnjim stranicama pročitati pregledenjegovih drugih knjiga. Ovaj bogati izvor koji se bavi vjerom veomaje koristan i čita se s velikim zadovoljstvom.

U ovim djelima nećete, za razliku od drugih djela, pronaći autorovalična miš ljenja, objaš njenja bazirana na sumnjivim izvorima,neuočljiv stil vrijedan poš tovanja s obzirom na temu ili beznadežnepesimistične argumente koji izazivaju sumnju ili devijaciju.

Sadržaj

Uvod: Raznobojni svijet .............................9

Šta je boja? Kako je nastala ....................17

Dizajn u bojama .........................................23

Molekule koje prave boje: pigmenti ........39

Jezik boja ...................................................47

Te me ko je evo lu ci ja ne mo že ob jas ni ti:har mo nija i si me tri ja...............................105

Zaključak ..................................................115

Tajna iza materije.....................................119

Uvod:Raznobojni svijet

ALLAHOVO UMIJEĆE STVARANJA BOJA

Da li ste ika da po mis li li ka ko bi bi lo živ je ti u svi je tu bez bo ja? Os -lo bo di te se is kust va, za bo ra vi te sve š to ste nau či li i upo tri je bi tesvo ju maš tu. Po ku š aj te za mis li ti svo je ti je lo, lju de oko vas,

mo ra, ne bo, drve će, cvi je će, ukrat ko, za mis li te sve u cr nom. Za mis li te da ne -ma bo ja oko vas. Po mis li te ka ko bis te se os je ća li da su lju di, mač ke, psi, pti -ce, lep ti ro vi i vo će bez ikak ve bo je. Ne bis te že lje li živ je ti u tak vom svi je tu,zar ne?

Ve ći na lju di mož da ni je ni kad po mis li la u kak vom raz no boj nom, ži vo pis -nom svi je tu ži vi ili se za pi ta la ka ko to da na Zem lji pos to ji to li ka raz no li kostbo ja. Mož da im ni kad ni je pa lo na pa met to ka kav bi bio svi jet bez bo ja. To jeza to jer je sva ko ko vi di ro đen u svi je tu pu nom bo ja. Pa ipak, mo del cr no-bi -je log, neo bo je nog svi je ta ni je ne mo guć. Na pro tiv, živ je ti u bli sta vom, raz no -boj nom svi je tu za is ta je ne vje ro vat no. (U po glav lji ma ko ja sli je de de talj no će -mo ras pra vi ti zaš to je pos to ja nje ova ko ži vo pis nog svi je ta ta ko za pa nju ju će)

Svi jet bez bo ja obič no bis mo za mis li li kao cr no-bi jel i s ni jan sa ma si ve.Me đu tim, cr no-bi je la i ni jan se si ve ta ko đer su bo je. Uzi ma ju ći ovo u ob zir,teš ko je za mis li ti od sust vo bi lo ko je bo je. Čak i ako bis mo po ku š a li opi sa -ti bez boj nost, uvi jek će mo os je ti ti po tre bu da spo me ne mo bo ju. Iz ja va ma ti -pa: “Bi lo je bez boj no, pot pu ni mrak”; “Ne sta lo je bo je na nje nom li cu, skrozje po bli je dje la” lju di po ku š a va ju opi sa ti bez boj nost. Ust va ri, ne ra di se oopi si ma svi je ta bez bo ja, ne go o svi je tu ko ji je cr no-bi jel.

Po ku š aj te, ma kar na se kun du, za mis li ti da od jed nom sve iz gu bi svo jubo ju. U tak voj si tua ci ji sve bi se iz mje š a lo i pos ta lo bi ne mo gu će raz li ko va -ti je dan ob jekt od dru gog. Na pri mjer, pos ta lo bi ne mo gu će da vi di mo na ran -džu, ja go de ili raz no boj no cvi je će na drve noj sme đoj ta bli; ni ti bi na ran dža bi -la na ran džas ta ni ti bi ta bla bi la sme đa ni ti bi ja go de bi le cr ve ne. Za čov je kabi, čak i krat ko vri je me, bi lo pri lič no ne pri jat no živ je ti u ta ko bez boj nom svi -je tu ko ji je teš ko i opi sa ti.

Bo ja ima pre sud nu ulo gu u ko mu ni ka ci ji s vanj skim svi je tom, u pra vil -nom funk cio ni sa nju nje go ve me mo ri je i za do vo lja va nju zah tje va nje go vogmoz ga u funk ci ja ma uče nja. To je zbog to ga š to čov jek sa mo kroz po ja ve ibo ju mo že raz vi ti od go va ra ju će ve ze iz me đu do ga đa ja i mjes ta, lju di i stva ri.Sa mo ču ti ili do dir nu ti neš to ili ne ko ga jes te ne do vol jno da bi se de fi ni sao

12

Kada usporedimo gornju sliku s donjom, boljećemo razumjeti kako je lijepo š to vidimo svijetpun boja. Boje su jedna od najvećih blagodati kojije Allah, dž.š ., podario ljudima na svijetu.

Mi uvijek vidimo svijet pun boja.


ob je kat. Za lju de vanj ski svi jet zna či neš to sa mo kao cje li na s bo ja ma.Iden ti fi ka ci ja pred me ta i na š eg ok ru že nja ni je je di na bla go dat raz no -

vrs nos ti bo ja. Sa vr š e na har mo ni ja bo ja pri ro de či ni na š oj du š i ve će za do -volj stvo. Da bi vi dio i imao uži tak sva kog de ta lja ove har mo ni je, čov je ku suda te oči ko je su u tu svr hu po seb no di zaj ni ra ne. U svi je tu obo je nih bi ća ljud -ske su oči naj funk cio nal ni je i mo gu raz li ko va ti i naj ma nje de ta lje i mi lio ne ni -jan si bo ja.1 Jas no je da je vi zu al na apa ra tu ra ta ko po seb no usa vr š e na da vi -di svi jet pun bo ja.

Je di no bi će ko je mo že shva ti ti pos to ja nje tak vog re da uni verz uma jes tesa mo čov jek jer on ima moć da raz miš lja i proc je nju je. U svjet lu na ve de nog,zak lju ču je mo sli je deće:

sva ki de talj, mo del i bo ja na Zem lji i ne be si ma stvo re ni su za lju de daspoz na ju i ci je ne red ko ji se odra ža va i na njih. Bo je u pri ro di stvo re ne su ta -ko da pri vu ku ljud sku du š u. I u ži vom i u ne ži vom svi je tu sa vr š e na har mo -ni ja vla da me đu bo ja ma. Ovak ve okol nos ti ne sum nji vo nas na vo de na pi ta njakao š to su:

š ta či ni Zem lju ta ko raz no boj nom?; Ka ko su se bo je ko je naš svi jetči ne ta ko iz van red no li je pim naš le u nje mu?; Ko je pro jek to vao tak vu raz li -či tost bo ja i har mo ni ju me đu nji ma?;

Da li je mo gu će da je sve š to pos to ji nas ta lo bes cilj nim lan cem slu čaj -nos ti?

Tak vu ap surd nost, na rav no, ni ko ne mo že tvr di ti. Ne kon tro li sa ne slu čaj -nos ti ni su u sta nju stvo ri ti bi lo š ta, a ka mo li mi li jar de bo ja. Do volj no je po -gle da ti kri la lep ti ra ili raz no boj no cvi je će bi lo ko je vrs te. Sva ko od njih iz gle -da kao ču do um jet nos ti. Ne raz bo ri to je pri pi sa ti ih pro ce si ma ko jih nis mosvjes ni.

Bo lje će mo ra zu mje ti o če mu se ra di ako uz me mo se bi pri mjer. Ka da ne -ko vi di sli ku na ko joj su nas li ka ni dr vo ili cvi je će u pri ro di, ne će tvr di ti ni tiće mis li ti da su har mo ni ja bo ja, or ga ni zi ra ni uz or ci i bes pri je ko ran di zajn nas -ta li slu čaj no. Ako se ne ko po ja vi i ka že: “Vje tar je prev rnuo kan te bo je, iz mi -je š ao ih ki š om itd, i na kon du žeg vre me na ova pre li je pa bo ja se for mi ra la”,jas no je da ga ni ko ne bi shva tio oz bilj no. Ima mo veo ma za nim lji vu situaciju. Ia ko ni ko ne bi po ku š ao iz ni je ti ova ko ne ra zum nu tvrd nju, ne ki će lju di

14

ipak sma tra ti da su ovaj sa vr š e ni ko lo rit i si me tri ja u pri ro di doš li kao re -zul tat ne svjes nih pro ce sa. Evo lu cio nis ti ipak pos tav lja ju te ze ko ji ma bi dje lo -va njem slu čaj nos ti ob jas ni li ovu te ma ti ku i za to pre du zi ma ju raz li či ta is tra ži -va nja. Oni čak ne okli je va ju po seg nu ti za ne os no va nim tvrd nja ma

Ovo je oči ta slje po ća s ko jom se teš ko po mi ri ti. Ipak, onaj ko pob je gneod svo je slje po će, vjež ba ju ći svo ju moć raz miš lja nja, shva tit će da ži vi ukraj nje ču des nom ok ru že nju na Zem lji. U pot pu nos ti će shva ti ti da tak vo ok -ru že nje s naj po god ni jim us lo vi ma za op sta nak čov je čan stva ne mo že bi ti re -zul tat slu ča ja.

Sa mo kao čov jek ko ji raz miš lja, priz na ju ći da sli ka u ko ju gle da imasvo ga sli ka ra, ra zu mjet će da ovaj raz no boj ni, sklad ni i izu zet no sli ko vit svi -jet oko nje ga ta ko đer ima svo ga Stvo ri te lja.

Ovaj Stvo ri telj jes te Allah dž.š ., Onaj Ko ji ne ma su dru ga u stva ra nju,Onaj Ko ji sve stva ra u skla du i Onaj Ko ji nas je smjes tio u svi jet obi lja s bez -broj prek ras nih stva ri ukra š e nih mi lio ni ma bo ja. Allah, dž.š ., stvo rio je sveu sa vr š e nom skla du. U Kur’anu nam go vo ri o je din stve nos ti Svo ga um ije ćau stva ra nju:

Onaj Ko ji je se dam ne be sa jed na iz nad dru gih stvo rio- ti u ono me š toMi los ti vi stva ra ne vi diš ni kak va ne skla da, pa po nov no po gle daj vi -diš li ka kav ne dos ta tak, za tim po no vo po gle daj vi diš li ka kav ne dos -ta tak, po gled će ti se vra ti ti klo nuo i um oran. (El-Mu lk, 3-4)

Harun Yahya (Adnan Oktar) 15

Š ta je boja?Kako je nastala?


Ne ki de ta lji ima ju važ no mjes to u mis li ma lju di i ni kad se ne mi je -nja ju. Poč ni mo s ne čim s či me smo svi upoz na ti, poč ni mo s drve -ćem. Nje go va je bo ja naj češ će ili ze le na ili su to ni jan se ze le ne.

Poz na to je da na je sen li š će mi je nja bo ju. Slič no, bo ja ne ba je ili pla va ili su,ka da je oblač no, to ni jan se si ve ili ni jan se žu te i cr ve ne, ka da sun ce iz la zi i za -la zi. Bo ja se voća ni ka da ne mi je nja: bo ga te i raz no vrs ne bo je kaj si je i treš -nje odre đe ne su i uvi jek ih pre poz na je mo. Sva ko ži vo bi će pos tav lje no is podsvjet la ima bo ju. Paž lji vo po gle daj te stva ri oko vas. Šta vi di te? Sto, sto li ce,kroz pro zor vi di te drve će, ne bo, zi do ve va š e ku će, li ca oko vas, vo će ko jeje de te, knji gu ko ju tre nut no či ta te… Sva ka od njih ima bo ju po ko joj se raz -li ku je. Jes te li se ika da za pi ta li ka ko su se sve te bo je for mi ra le i po re da le?

Is pi taj mo š ta nam je obič no po treb no ka ko bis mofor mi ra li bo je ko je su bit ne za ži vot..( Kas ni je će mo ovoraz mo tri ti de talj ni je). Za for mi ra nje sa mo jed ne bo je,re ci mo cr ve ne ili ze le ne, pos to ji odre đe ni re dos li jed zasva ki pro ces ko ji zau zi ma važ no mjes to.

1. Pr vi uv jet za tvor bu bo je jes te svjet lo. Pre ma to -me, ko ris no je is pi ta ti oso bi ne svjet la ko je do la zi saSun ca. Da bis mo do bi li bo ju, sun če va svjet lost ko ja do -la zi do Zem lje mo ra ima ti odre đe nu val nu du ži nu. Om -jer ove svjet los ti, zva ne “vid lji va svjet lost” pre ma dru -gim svjet los nim zra ka ma sa Sun ca iz no si je dan na pre ma1025. Teš ko je pov je ro va ti da je ova ko ma li om jersvjet los nih zra ka ko je do la ze sa Sun ca na Zem lju ne po -ho dan za nas ta ja nje bo ja.

2. Ust va ri, ve ći na sun če vih zra ka ko je se od Sun caš i re sve mi rom š tet na je za oči. Za to svjet lost ko ja do -la zi do Zem lje mo ra bi ti tak va da je oko mo že lah koopa zi ti, a da mu ne naš ko di. Zbog to ga zra ke mo ra jupro ći kroz fil ter. Ovaj gi gant ski fil ter ko ji ok ru žu jeZem lju jes te “at mos fe ra”.

3. Svjet lost pro la zi kroz at mos fe ru, š i ri seZemljom, a ka da “po go di” ne ki ob je kat na ko ji nai đe,

18

ona se od bi je. Ob jek ti na ko je svjet lost pa da mo ra ju bi ti tak vi da od bi ja jusvjet lost, um jes to da je upi ja ju. Dru gim ri je či ma, nji ho va struk tu ra mo ra, ta -ko đer, bi ti u skla du sa svjet lo š ću ko ja do la zi na Zem lju ta ko da se bo ja mo -že for mi ra ti. Ovi su uv je ti is pu nje ni, te se jav lja ju no vi svjet los ni va lo vi ko jise re flek tu ju od ob jek ta na ko ji je pa la svjet lost sa Sun ca.

4. Slje deći va žan ko rak u pro ce su nas tan ka bo je jes te nuž nost da pri ma -lac pri mi svjet los ne va lo ve, a to je oko. Važ no je da svjet los ni va lo vi bu du uskla du s or ga nom vi da.

5. Svjet lost ko ja do la zi sa Sun ca pro la zi kroz so či vo pa kroz slo je ve okai na mrež nja či se pre o braža va u ži vča ni im puls. Ti se sig na li ta da pre no se domoz ga u cen tar za vid, ko ji je od go vo ran za ču lo vi da.

6. Ovo je pos ljed nji ko rak ko ji se mo ra is pu ni ti dabis mo vid je li sve bo je. Zad nji sta dij for mi ra nja bo jejes te obra da elek trič nih sig na la ko ji do la ze u cen tar zavid, kao “bo ja”, do po seb nih nerv nih će li ja u moz gu.

Kao š to smo vid je li, za for mi ra nje sa mo jed nebo je po treb ne su veo ma de talj ne i me đu za vis ne sek -ven ce pro ce sa.

Sve in for ma ci je ko je ima mo o bo ji upu ću ju na toda se sva ki pro ces odr žao na vr lo os jet lji voj rav no te ži.Bez te rav no te že mi bis mo ne i zos tav no os ta li u ne jas -nom svi je tu ta me, um jes to u jas nom raz no boj nom svi -je tu, čak bis mo iz gu bi li spo sob nost da vi di mo. Pret -pos ta vi mo da jed na od go re spo me nu tih stav ki, ži vča naće li ja ko ja pre no si elek tič ne sig na le nas ta le u mrež nja -či, ne pos to ji. Ni ti bi sun če va svjet lost bi la unu tar vid -


Važnost boja u ljudskom životu neosporna je jer svaki objektdobija značenja sa svim svojim bojama. Zamislite da nijednaod boja koju vidite (uključujući crnu i bijelu) ne ostane nafotografiji. Zaista, ne biste bili u stanju da vidite ijedanobjekat na fotografiji. Za formiranje samo jedne od mnoš tvaboja na slici poprilično mnogo činilaca mora biti ispunjeno uisto vrijeme. Allah, dž.š ., učinio je da formiranje boja zavisiod postojanja veoma detaljnog sistema.

lji vog spek tra, ni ti bi os ta li di je lo vi oka bi li pot pu no upo treb lji vi, ni ti bi pos -to ja nje at mos fe re mo glo za do vo l ji ti i na dom jes ti ti ovaj ne dos ta tak.

Ulo ga mrež nja če kod vi daIs pi taj mo po bli že i de talj ni je mrež nja ču. Pret pos ta vi mo da je pig ment

ko ji mrež nja ča ko ris ti, pig ment zva ni “ro dop sin”, od su tan. Ro dop sin je sup -stan ca ko je pres ta je funk cio ni sa ti pod ja kom svjet lo š ću, ali ob nav lja se u ta -mi. Oko ne mo že jas no vid je ti pri sla boj svjet los ti osim ako ne pro iz ve de do -volj no ro dop si na. Nje gov za da tak jes te da po ve ća učin ko vi tost ko jom okopro iz vo di nerv ne im pul se pri sla bom svjet lu. Ove sup stan ce pro iz ve de no jetač no ono li ko ko li ko je po treb no. Sli ka pos ta je jas ni ja ka da je rav no te ža ro -dop si na odr ža na. Šta bi se de si lo ka da ro dop sin, ko ji je veo ma bi tan za pro cesvi da, ne bi pos to jao? U tom slu ča ju čov jek bi mo gao vid je ti sa mo pri ja komsvjet lu.2 Da kle, jas no je da se unu tar oka na la zi sa vr š en sis tem ko ji je or ga -ni zi ran do naj ma njeg de ta lja.

Či je je um jet nič ko dje lo ovaj sis tem ko ji nas spa š a va od ta me ipredstav lja nam svi jet pun bo je?

Sva ka spo me nu ta eta pa do sad ukl ju ču je se ri je pro ce sa ko ji za hti je va jupos to ja nje mu dros ti, vo lje i sna ge u nji ho vom bi ću da bi pos ta li ono š to je -su. Jas no je da ne pos to ji mo guć nost da se ta kav la nac pro ce sa ko ji dje lu je utak voj har mo ni ji for mi rao slu čaj no. Is to je ta ko ne mo gu će da se ta kav sis temfor mi rao vre me nom. Niš ta se ne bi pro mi je ni lo ni da pro đu mi lio ni ili čakmi li jar de go di na. Sis te mi ko ji sa či nja va ju ovaj ži vo pis ni, raz no boj ni svi jet ni -su se mo gli po ja vi ti stje ca jem okol nos ti. Ovak vi sa vr š e ni sis te mi mo gu nas -

Kroz svoje posebne slojeve atmosfera apsorbira većinu š tetnih zraka koje dolazesa Sunca ili iz svemira. Allah, dž.š ., dizajnirao je svaki od slojeva u korist života naZemlji.

Zaš to ne pogledaju nebo iznad sebe?Kako smo ga sazdali i ukrasili i kako u njemu

nema nereda! (Kaf, 6)







ta ti sa mo kao re zul tat po seb nog di zaj na(stva ra nja), a to zna či da su oni stvo -re ni. Allah, dž.š ., ima vječ nu moć i mu drost ko jom obuh va ća ci je li uni verz -um. Pri mje ri Allaho vog ne nad maš nog um ije ća u stva ra nju pro te žu se pre koci je log po ret ka u sve mi ru. Je din stve ni di zajn ko ji pri mje ću je mo u for mi ra njubo ja ta ko đer se od no si na Allaho vu ne nad maš nu kre a ci ju. Allah ima vlastnad svi ma.

On je Stvo ri telj Ne be sa i Zem lje i ka da neš to od lu či On sa mo za torek ne: ‘Bu di!’, i ono bu de (El-Be ka ra,117)

ganglijska ćelija

kupa

vanjski sloj mrežnjače

očni živac

tamna mrljamrežnjačabionjača

staklenakomora

centar regulisan lećom

dužica

prednjaš upljina

rožnjača

prvofokusiranje narožnjači

slikacentriranana makuli

bion

jača

zjen

ica

sočivo oka Opća strukturaslojeva rožnjaćei rodopsina.

š tapićbipolarna ćelija

Di zajn u bo ja ma


Bo ja je kon cept ko ji nam po ma že da iden ti fi ku je mo oso bi ne ob jek -ta kao i da ga pre ciz ni je odre di mo. Raz miš lja ju ći o bo ja ma stva -ri oko nas, jed no stav no će mo pri mi je ti ti da nas ok ru žu je du gi niz

bo ja. I ži vo i ne ži vo ima bo ju. Ži va bi ća is te vrs te, bi lo gdje na svi je tu, ima jusvo ju po seb nu bo ju. Bez ob zi ra gdje smo, bo ja me sa i lu be ni ce uvi jek je is ta,tj. cr ve na, ki vi je uvi jek ze len, mo ra su uvi jek ni jan se pla ve i ze le ne, sni jeg jebi jel, li mun žut, a slon ima is tu bo ju bi lo gdje da je na svi je tu. Is to je i s bo -jom drve ća. Bo je se ni ka da ne mi je nja ju. Ta ko đer, is to je i s vješ tač ko pro -iz ve de nim bo ja ma. Bez ob zi ra gdje se na la zi te, ako po mi je š a te cr ve nu i žu -tu, do bit će te na ran džas tu, ili ako po mi je š a te cr nu s bi je lom do bit će te si vu.Ovaj je re zul tat svug dje is ti.

Ov dje bi mož da bi lo ko ris no raz mis li ti ma lo dru ga či je. Za pi taj mo se, pr -vo, ka ko su nas ta le bo je stva ri. Ovo mo že mo ob jas ni ti uz po moć pri mje ra. Za -mis li te da uđe te u pro dav ni cu i ugle da te tka ni ne raz li či tih di zaj na i mo de la,bo ja ko je se izu zet no sla žu jed na s dru gom. Te tka ni ne ni su tu slu čaj no. Svjes -ni lju di ski ci ra li su nji hov di zajn, odre di li im bo je, pod vrg li ih odre đe nombro ju pro ce sa bo je nja i, na kon š to su ih pro pus ti li kroz mno go me đu fa za, iz -lo ži li su ih u pro dav ni ci. Ukrat ko, pos to ja nje ove tka ni ne za vi si od lju di ko jisu je di zaj ni ra li i na pra vi li. Ka da ih gle -da te, ne će te re ći da su one tu igrom slu -ča ja, ili da su di zaj ni ra ne stje ca jem okol -nos ti kao re zul tat pro su te bo je na tka ni -ni. Ust va ri, ni ko ra zu man to ne će tvr di ti.Do is ta, tu je stal no pri sut na Vo lja, Ko janam predstav lja ono š to mi stal no vi di -mo u pri ro di, lep ti ro ve, cvi je će, raz no -boj na mjes ta is pod po vr š i ne mo ra,drve će i obla ke itd, sa mo u na či nu ka kosu nam pri ka za ni ovi ma te ri ja li. Raz no li -kost ko ju vi di mo na ovom svi je tu pos lje -di ca je po seb nog di zaj na.. Di zajn se ma -ni fes tu je u sva koj eta pi: od for mi ra njasvjet la do nas tan ka sli ke u bo ji, u na -

24

Allah je, nemaboga osim Njega,

Živi i Vječni. Neobuzima Ga

drijemež niti san.Njegovo je ono

š to je nanebesima i na

Zemlji.(El-Bekara, 255)

š em moz gu. Ovo je je dan od naj ve li čan stve ni jih do ka za pos to ja nja Vla da ra,tj. Stva ra o ca di zaj na bo ja. Allah, Ko ji pos je du je bes ko nač nu i ne nad maš numu drost i moć stva ra nja, stva ra sve bo je i obli ke u sve mi ru ko jem se čov jekdi vi.

Fa ze for mi ra nja bo ja ra ni je su jas no iz ne se ne. Ne nad maš ni di zajn pri -su tan u bo ja ma, opi san u ovom po glav lju, bit će is pi tan u sli je dećim po glav -lji ma ko ja sli je de u skla du s kre ta njem svjet la pre ko oka do moz ga.


Niko neće tvrditi da jematerijal na slici tu slučajno ida nema dizajnera. Sličnotome ne može se tvrditi daduga, leptiri, cvijeće stvorenjaiz mora, ukratko, sve naZemlji, nema Stvoritelja.Stvaranje boja i oblika svihstvari pripadaju Allahu, dž.š .,Koji stvara bez ikakvogprethodnog primjera.


1. Svjet lost, ži vot i bo jeSun ce je sa mo jed na od mi li jar di sred nje ve li kih zvi jez da u sve mi ru.

Ono š to Sun ce, za nas, či ni naj važ ni jom zvi jez dom u sve mi ru je su nje go vave li či na, od nos ko ji ima s pla ne ta ma ko je kru že oko nje ga, a po seb no zra keko je emi tu je. Ka da bi sa mo jed na od oso bi na Sun ca bi la dru ga či ja od sa daš -njih vri jed nos ti, ne bi bi lo ži vo ta na Zem lji. Za is ta, Sun ce ima ide al ne oso bi -ne da pro iz ve de i odr ža va ži vot na Zem lji.3 Za to nauč ni ci Sun ce opi su ju kao“iz vor ži vo ta” na Zem lji.

Sun ce je je di ni iz vor to plo te ko ji gri je Zem lju na naj bo lji na čin, kao i iz -vo ri svjet la ko je po ma že bilj ka ma pri li kom fo to sin te ze. Zna mo da su to plo tai fo to sin te za ne op hod ni za ži vot. Povrh to ga, dnev no svjet lo i raz no boj ni svi -jet ovi si i o zra ka ma ko je do la ze od Sun ca.. Pi ta nje ko je nam, u ovom slu ča -ju, pa da na pa met jes te ka ko ove zra ke ko je predstav lja ju naj bo lji iz vor ener -gi je za Zem lju nas ta ju. Ove zra ke, ko je su ključ ne za ži vot na Zem lji, slu že ta -ko važ noj svr si i u is to vri je me ima ju sve ne po hod ne oso bi ne za to, oči to nemo gu bi ti pri pi sa ne slu čaj nos ti. Raz lo ge za ovo bo lje će mo ra zu mje ti ka da is -pi ta mo struk tu ru svjet la.

26ga

ma-

zrak

e

x- zrak

e

ultr

alju

biča

ste

infr

acrv

ene

zra

ke

radi

oval

ovi

Valne dužine zraka iz svemira mogu biti veoma različite, one koje se kreću odradiovalova koji imaju najdužu valnu dužinu pa do gama-zraka, koji imaju izuzetnomalu valnu dužinu.

Ener gi ja ko ju emi tu ju zvi jez de kre će se u va lo vi ma kroz praz ni nu sve -mi ra. Ta ko se svjet lost i to plo ta ko je emi tu je Sun ce, ko je je zvi jez da, kre ću uobli ku va lo va kroz praz ni pros tor. Kre ta nje ove ener gi je ko je emi tu ju zvi jez -de mo že se us po re di ti s va lo vi ma ko ji nas ta ju ka da ba ci mo ka men u je ze ro.Kao š to va lo vi u je ze ru ima ju raz li či te du ži ne, ta ko to plo ta i svjet lo, ka ko seš i re, ima ju raz li či te ta las ne du ži ne.

Na ovom mjes tu bi lo bi ko ris no saz na ti neš to o raz li či tim val nim du ži -na ma svjet la u sve mi ru. Zvi jez de i dru gi iz vo ri svjet la u sve mi ru ne emi tu juis tu vrs tu svjet la. Ove raz li či te zra ke kla si fi ko va ne su pre ma svo jim val nimdu ži na ma i frek ven ci ja ma. Ove val ne du ži ne pros ti ru se kroz go le ma po druč -ja. Na pri mjer, naj ma nja val na du ži na je 1025 pu ta ma nja od naj ve će val ne du -ži ne. (1025 je vr lo ve li ki broj ko ji se sas to ji od bro ja 1 i 25 nu la)4

U ci je lom spek tru sve zra ke sa Sun ca stis nu te su u vr lo kra tak in ter val.70% raz li či tih val nih du ži na ko je emi tu je Sun ce na la zi se unu tar krat kog in -ter va la či ji je ras pon od 0.3 mik ro na do 1.50 mik ro na (mik ron iz no si 10-6 m).

Svi uvjeti neophodni za postojanje života na Zemlji, direktno ili indirektno, zavise odsvjetlosti. U strukturu sunčevih zraka, s druge strane, ulazi dizajn koji zavisi odveoma delikatne ravnoteže.


Is tra žu ju ći zaš to sun če ve zra ke ima ju ova ko kra tak in ter val do la zi mo do za -nim lji vog zak ljuč ka: zra ke ko je či ne ži vot na Zem lji i nas ta nak bo ja mo gu ćimsa mo su one zra ke ko je se na la ze unu tar ovog in ter va la.

Ian Campbell, bri tan ski fi zi čar, ko ji de fi ni š e ovaj ne nad maš ni di zajnkao “ne vje ro vat no za pa nju ju će” u svo joj knji zi “Ener gi ja i at mos fe ra” obra ćapaž nju na sli je deće:

“Ra di ja ci ja sa Sun ca (i s ci je log ni za dru gih zvi jez da) tre ba la bi bi ti

skon cen tri sa na u si ćuš ni po jas elek tro ma get nog spek tra, ko ji pre ciz no omo -

gu ća va ra di ja ci ju ne op hod nu za odr ža va nje ži vo ta na Zem lji, š to je ve li ka

slu čaj nost .”5

28

10-16

10-4

10-2

103

109

plava 0.40

gama- zrake

x-zrake

ultraljubičaste zrake

vidljiva svjetlost

infracrvene zrake

mikrovalovi

radiovalovi

crvena 0.70

Poredak unutar svjetlosti zapanjuje naučnike. Premda mnogi zraci dolaze iz svemira,sunčeve zrake, prema ovoj shemi, ograničene su na veoma uzak interval. To jeprecizni interval potreban za život.

0.03

1.50

sunčevasvjetlost

Ve li ki dio ove us ko po jas ne ra di ja ci je do la zi sa Sun ca, tj. iz elek tro mag -

net nog spek tra, a ovaj spek tar ima ono li ku du ži nu ko li ko je naj ve ća val na du -

ži na 1025 pu ta ve ća od naj ma nje, a zo ve mo je “ vid lji vo svjet lo”. Zra ke iz nad

i is pod ovog in ter va la ko je do la ze do Zem lje je su, s dru ge stra ne, in fra cr ve ne

i ul tral ju bi čas te zra ke. Upoz najmo se ukrat ko s oso bi na ma ovih dvi ju vrs ta

zra ka.

In fra cr ve ne zra ke do la ze do Zem lje u obli ku to plin skih va lo va. Ul tral ju -

bi čas te zra ke ima ju ve ću ener gi ju, ali, s dru ge stra ne, mo gu naš ko di ti ži vim

bi ći ma. In fra cr ve ne pro la ze kroz at mos fe ru i osi gu ra va ju to plo tu. Ti me či ne

Zem lju po god nom za ži vot. Ul tral ju bi čas te zra ke mo gu do ći do Zem lje sa mo

u sta no vi toj ko li či ni. Ako je ko li či na ovih zra ka ve ća od odre đe nog ni voa,

oš te tit će tki va ži vih bi ća i izaz va ti ma sov na um ira nja. U slu ča ju da je ko li -

či na ma nja, ener gi ja po treb na za ži vot ne će bi ti dos tup na.

Ove su stva ri od kru ci jal ne važ nos ti za ži vot. Kao š to ra zu mi je mo funk -

ci ju i svr hu zra ka ko je do la ze sa Sun ca, ima mo red i kon tro lu u sva kom pos -

to je ćem sis te mu na svi je tu. Do is ta, ne mo gu će je da je taj sis tem, ta de li kat na

rav no te ža ko ja se raz vi la, bio for mi ran slu čaj no. Shva ta ju ći funk ci ju i upo tre -

bu zra ka emi to va nih sa Sun ca, na la zi mo red i kon tro lu sva kog pos to je ćeg sis -

te ma na svi je tu.

Is pi tu ju ći još je dan ele ment ovog bes pri je kor nog sis te ma mi, opet, vi -

di mo ne vje ro vat nost nas tan ka ovo ga kao pos lje di ce slu čaj nos ti

2. Š tit ko ji š ti ti zem lju: at mos fe ra Na pred hod nim stra ni ca ma spo me nu li smo da su ne ke sun če ve zra ke

š tet ne za ži vot na Zem lji. Da bis mo ot klo ni li ovaj š tet ni efe kat po treb no jerje š e nje.

Raz mis li mo za jed no i na đi mo rje š e nje ovo ga pro ble ma ta ko š to će moraz vi ti efi ka san sis tem za fil tri ra nje zra ka. Mo ra mo ta ko đer uze ti u ob zir dataj sis tem mo ra bi ti mul ti funk cio na lan ka ko bi š ti tio svi jet od š tet nih efe -ka ta Sun ca, ka ko bi zaš ti tu odr ža vao stal no, sis tem ko ji ne bi za hti je vao odr -ža va nje i ko ji je is to ta ko spo so ban spri je či ti dru ge mo gu će pri jet nje Zem lji.Si gur no bi u tak voj si tua ci ji is krs lo ne ko li ko al ter na tiv nih re š e nja. Ipak,



niš ta š to bis mo ura di li ne bi bi lo efi -kas no i sves tra no kao ovaj fil ter ko ji tre -nut no prek ri va Zem lju. To je at mos fe ra.Zem lji na je at mos fe ra sto pos tot no us -pješ na u fil tri ra nju š tet nih zra ka, iAllah, dž.š ., na pra vio ju je po seb no ka -ko bi zaš ti tio svi jet.

Po mo ću po seb nih slo je va at mos fe -re sun če ve zra ke do la ze do Zem lje sa mou po treb noj ko li či ni, za to jer ona obra -đu je zra ke u za vis nos ti pre ma nji ho vimval nim du ži na ma. Na š a je at mos fe rakao ve li ko pos tro je nje za pro čiš ća va -nje ure đe no ta ko da fil tri ra ove zra ke.Ovaj gi gant ski sis tem za fil tri ra nje, kak -vog ne ma slič nog na Zem lji, oba vlja ovepro ce se zbog svo ga po seb nog di zaj na.Allah, dž.š ., pri vla či nam paž nju nastva ra nje ne ba ka ko sli je di: (arap ska ri -ječ za ne be sa/raj- “sa ma” jes te ta ko đerri ječ za ne bo):

Stva ra nje Ne be sa i Zem lje si gur noje ve će ne go stva ra nje ro da ljud -skog, ali ve ći na lju di ne zna. (El-Mu’min, 57) Zra ke sa Sun ca pri lič no su spe ci -

fič ne. Po treb no im je da pos je du ju odre -đe ne oso bi ne ko je bi im omo gu ći le dapro đu kroz at mos fe ru do Zem lje. Ta ko iat mos fe ra mo ra ima ti odre đe nu struk tu ru ko ja bi doz vo lja va la tim zra ka ma dapro đu. U su prot nom, ni ti bi pos to ja nje at mos fe re ni ti bi struk tu ral na po god -nost zra ka bi la od ko ris ti. Zbog pro pus ne pri ro de at mos fe re, zra ke ko je do la -ze sa Sun ca lah ko mo gu do ći do Zem lje. Pos to ji još neš to š to mo ra mo

30

250 km

F2 omotač

F1 omotač

Thermosfera

E-omotačMezosfera

Mezopauza

D-omotač

Stratosfera

Tropopauza

Troposfera

slojevi atmosfere

Stratopauza

spo me nu ti. Ka da pro puš ta sa mo vid lji vu svjet lost i in fra cr ve ne zra ke po -

treb ne za ži vot, at mos fe ra spre ča va sve dru ge š tet ne zra ke da do đu do Zem -

lje.

Zem lji na at mos fe ra slu ži kao veo ma va žan “fil ter” za š tet ne zra ke ko je

do la ze sa Sun ca ili ne kih dru gih iz vo ra u sve mi ru6. Mi chael Den ton, re no mi -

ra ni pro fes sor, tvr di sli je deće:

“Čak i at mos fers ki ga so vi sa mi po se bi veo ma snaž no ab sor bu ju elek tro -

mag net nu ra di ja ci ju, i to one di je lo ve spek tra ko ji se na la ze od mah po red vid -

lji vog svjet la i in fra cr ve ne, s ma njim ta las nim du ži na ma. Pri mje ću je mo da

kroz at mos fe ru mo že pro ći sa mo izu zet no uzak spek tar elet kro mag net ne ra di -

ja ci je, od ra dio do ga ma-zra ka, to je di no mo gu va lo vi vid lji vog spek tra i tzv.

bli ža in fra cr ve na svjet lost. Za pra vo, ni kak ve ga ma, X zra ke, ul tral ju bi čas te,

in fra cr ve ne zra ke ve ćih ta las nih du ži na i mik ro ta las na ra di ja ci ja ne do la ze do

po vr š i ne Zem lje.”

UVCkratkotalasnezrake (Atmosferazadržava oko100%)

Sunce

UVAkratkotalasnezrake (Skoro sveprolaze krozamtosferu)

Atmosfera

UVB srednjotalasnezrake (Atmosfera

apsorbira 70% ovihzraka )

Atmosfera dopuš ta samo neophodnimzrakama da dođu do Zemlje, dok drugeš tetne zrake odbija nazad u svemir.


Oči to je da u struk tu ri at mos fe re pos to ji vi so ko raz vi je ni di zajn. Iz spek -

tra či ja je du ži na unu tar ci fre od 1025 Sun ce emi tu je sa mo one zra ke ko je su

ko ris ne i ne op hod ne za raznobojni svi jet, a at mos fe ra uglav nom bez opas nim

i za is ta ko ris nim zra ka ma doz vo lja va da do đu do Zem lje. U do dat ku, pre ma

oso bi na ma ga so va pri sut nih u at mos fe ri, oči ži vih bi ća, š to su di rekt no iz lo -

že ne sun če vom svjet lu, zaš ti će ne su od bi lo kak vih š tet nih dje lo va nja. Sve

je ovo do kaz da je Allah, dž.š ., sve stvo rio u prim je re nim pro por ci ja ma.

Onaj Ko me pri pa da vlast na ne be si ma i na Zem lji, Ko ji ne ma dje te ta,Ko ji u vlas ti ne ma or ta ka i Ko ji je sve stvo rio i ka ko tre ba ure dio. (El-

Fur kan, 2)

32

Gustoća materijala, tj, gustoća atoma u svemiru i u atmosferi razlikuju se. Zato, kadasvjetlost uđe u atmosferu, viš e se š iri i postaje difuzna jer pogađa viš e atoma. Očiživih bića mogu vidjeti svijet samo ako opaze zrake koje dolaze nakon š to su serasprš ile, drugim riječima, atmosfera ih je oslabila. U svemiru nema atmosfere,svjetlost je toliko jaka da može povrijediti oči. Tzv. bliže infracrvene zrake, odvojeno odsvjetlosti, š ire se atmosferom i zagrijavaju Zemlju.

Bijela svjetlost

Prizma

3. Svjet lost uda ra u ma te ri ju Svjet lost ko ja do la zi sa Sun ca kre će se br zi nom 300.000 ki lo me ta ra u se -

kun di. Za hval ju ju ći br zi ni svjet los ti mi uvi jek vi di mo svi jet pun bo ja. Ka ko,on da, nas ta je ova ne pre kid na sli ka?

Pro la ze ći kroz at mos fe ru, ve li kom br zi nom, svjet lost do la zi na Zem lju i“uda ra” u ob jek te. Ka da svjet lost pri ovoj br zi ni po go di ob je kat, do la zi do in -ter ak ci je svjet los ti s ato mi ma ob jek ta, i ona se od bi ja raz li či tom val nom du ži -nom, š to od go va ra raz li či tim bo ja ma. Na ovaj na čin, knji ga ko ju sa da dr ži -te, nje ne li ni je, sli ke, ono š to vi di te ka da po gle da te va ni: drve će, zgra de, au -to mo bi li, ne bo, pti ce, mač ke, ukrat ko sve š to va š e oči vi de re flek tu je svo -ju bo ju.

Mo le ku le omo gu ća va ju bo ja ma da se re flek tu ju, a bo ja za vi si od pig -men ta mo le ku le. Ta ko bo ja ko ja se odra ža va s ob jek ta za vi si od pig me ta mo -le ku le u tom ob jek tu. Sva ki pig ment mo le ku le ima raz li či tu atom sku struk tu -ru. Atom ski broj kao i tip i struk tu ra ato ma u mo le ku la ma raz li či ti su. Svjet -lost ko ja po ga đa ta ko raz li či te pig men te od bi ja se u raz li či tim ni jan sa ma bo -ja. Od bi je na svjet lost ko ja pos je du je odre đe nu kva li te tu bo je ka ko bi se vid -


Zrake koje dolaze sa Sunca sastoje se od čestica nazvanih “fotoni” koji se kreću uvalovima. Kada foton pogodi elektron atoma čineći ga fizičkim objektom na Zemlji,elektroni emituju svjetlost određene valne dužine koja “odgovara određenoj boji”.Naprimjer, kada sunčeve zrake padaju na liš će to znači da su fotoni svjetlapogodili atome molekula pigmenta na površ ini lista, a tom prilikom elektroniatoma u listu aktiviraju se. Tako, fotoni predstavljaju “boju” lista i počinju putovatiprema naš im očima.


je la i pri mi la mo ra do ći do vi zu al ne apa ra tu re ko ja je spo sob na da je obra di.

4. Svjet lost do la zi do oka

Da bis mo ih vid je li kao bo ju, za zra ke re flek to va ne s ob jek ta ne op hod -

no je da do đu do na š ih oči ju. Pos to ja nje sa mog oka ni je do volj no. Ka da do -

đu do oka, zra ke se tre ba ju pro mi je ni ti u nerv ne sig na le ko ji idu u mo zak, a

ko ji, opet, funk cio ni š e u har mo ni ji s oči ma.

Raz mis li mo o na š im oči ma i moz gu kao o naj bli žem pri mje ru. Ljud sko

je oko vr lo slo že ne gra đe i sas to ji se od raz li či tih or ga ne la i di je lo va. Kao re -

zul tat si mul ta nih i sklad nih ope ra ci ja svih di je lo va mi vi di mo i pri mje ću je mo

bo je. Sa svo jim tki vi ma i or ga ne la ma, kao š to su suz ne žli jez de, rož nja ča,

ko njuk ti va, mrež nja ča, žil ni ca, oč nim mi š i ći ma i kap ci ma, oči su ne nad ma -

š an sis tem. Za jed no s iz van red nom mre žom ner va ko ji us pos tav lja ju ve ze s

moz gom i kraj nje slo že nim vid nim po ljem oči kao cje li na ima ju veo ma po -

seb nu struk tu ru, a to je neš to š to ne mo že mo pri pi sa ti slu čaj nos ti.

Na kon krat kog upoz na va nja s okom, po gle daj mo, ta ko đer, ka ko se do -

ga đaj ko ji vi di mo pos tav lja. Svjet los na zra ka ko ja ula zi u oko pr vo pro la zi

kroz rož nja ču pa kroz zje ni cu i le ću i tek on da pa da na mrež nja ču.

Per cep ci ja bo ja po či nje u ku pas tim će li ja ma mrež nja če. Pos to je tri glav -

ne gru pe ku pas tih će li ja ko je snaž no re a gu ju na odre đe nu bo ju svjet la. One su

kla si fi ko va ne kao pla ve, ze le ne i cr ve ne ku pas te će li je. Cr ve na, pla va i ze le -

na bo ja, na ko je ove će li je re a gu ju, tri su os nov ne bo je u pri ro di. Na raz li či -

tim ste pe ni ma sti mu la ci je ku pas tih će li ja os jet lji vih na ove vrs te bo ja po jav -

lju ju se mi lio ni raz li či tih bo ja.

Ku pas te će li je pre o braža va ju ovu in fo ma ci ju ko ja se od no si na bo ju u

nerv ne im pul se kroz pig men te ko je sa dr že.8 Da lje, nerv ne će li je po ve za ne s

ovim ku pas tim će li ja ma pre no se nerv ne im pul se do po seb nog mjes ta u moz -

gu.To je mjes to u moz gu gdje se for mi ra raz no boj ni svi jet ko ji vi di mo za na -

š ih ži vo ta, i ono iz no si sa mo ne ko li ko kva drat nih cen ti me ta ra.

34

5. Raz no boj ni svi jet u na š em mra ku moz gaPos ljed nja fa za for mi ra nja bo je de š a va se u moz gu. Kao š to smo spo -

me nu li u pret hod nom po glav lju, sli ku pre o bra že nu u nerv ni im puls nerv ne će -li je oka pre no se do moz ga, i sve š to vi di mo u vanj skom svi je tu pre no si se ucen tar za vid u moz gu. Na ovom mjes tu suo če ni smo sa za pa nju ju ćom či nje -ni com: mo zak je ko mad me sa ko ji je pot pu no mra čan iz nu tra. Nerv ni im pulsod sli ke nas tao na mrež nja či de š i fru je se u moz gu ko ji je pot pu no mra čan iz -nu tra. Sli ka ob jek ta s bo jom i dru gim oso bi na ma for mi ra se kao per cep ci ja una š em cen tru za vid. Ka ko taj pro cess, per cep ci ja, zau zi ma mjes to u ko ma -


Lijevo, vidimo veze između nervnih ćelija i mrežnjače. Složene međuveze izmeđurazličitih slojeva ćelije pomažu nervnim ćelijama da vrš e interakciju jedne s drugimi da rade zajedno. Nadesno je uvećana kupasta ćelija. Dok nam kratke kupaste ćelijepomažu da vidimo svijet kao obojen, duge š tapićaste ćelije pomažu nam da vidimooblike i pokrete.

mrežnjača

oko

mrežnjača

svjetlosne zrake

epitel omotača

š upljine š tapića

š tapićaste ćelije

kupaste ćelije

ravne ćelije

bipolarne ćelije

amakrinske ćelije

vlakna optičkog

živca

ganglijske ćelijetekućina koja

ispunjava

prednju komoru

iza rožnjače

koroid, bjeloočnica


du meh kog me sa?

Os ta je dos ta ne jas no ća ka ko opa ža mo bo je. Kro ma tis ti još uvi jek ni su

u sta nju da od go vo re na pi ta nje ka ko su nerv ni im pul si pre ne se ni do moz ga

pre ko op tič kog ner va i kak vu vrs tu psi ho loš kog efet ka ovo stva ra u moz gu.9

Sve š to oni zna ju o to me jes te to da per cep ci ja bo ja kao re al nost pos to ji u

na ma, tj. u cen tru za vid u moz gu.10 ( za vi š e in for ma ci ja vi di po glav lje Taj -

na po za di na ma te ri je)

Ust va ri, ve ći na pro ce sa ko je oba vlja mo zak još uvi jek ni je raz jaš nje -

36

Sve š to vidimo u vanjskom svijetu opažamo u mozgu. Raznobojno cvijeće, ptice,nebo, planine, ljudi oko nas, ukratko, svaki detalj ovoga svijeta projektuje se u nas,unutar naš eg mozga. Zapravo, mozak je potpuno mračno mjesto. Onaj Koji namomogućava da u tom mračnom mjestu, vidimo, osjećamo, dodirujemo, čujemo tj. daprimjećujemo sve detalje vanjskog svijeta, ukratko, Koji nam omogućava da svevidimo jeste Allah, dž.š .

na. Ob jaš nje nja ove te me ve ći nom su ba zi ra na na teo ri ja ma. Bi lo ka ko bi lo,

mo zak sa vr š e no is pu nja va sve svo je za dat ke od tre nut ka ka da je čov jek nas -

tao, kao š to to i da nas ra di. Za jed no s bo jom, di zaj nom, zvuk om, mi ri som i

oku som, lju di do živ lja va ju tro di men zion la ni svi jet u ko ma du me sa teš kom

oko ki lo gram. To je mo gu će sa mo Allaho vim sa vr š e nim stva ra njem. Svi na -

la ze ne nad maš na ču da stva ra nja od mah kod ro đe nja. Čov jek uop će ne ma

kon tro le ni kod for mi ra nja svo jih spo sob nos ti ni kod nji ho vog kon ti nui te ta ni

bi lo ko je dru ge fa ze.


Mo le ku le ko je pro zi vo de bo ju: Pig men ti


U pri jaš njim po glav lji ma spo me nu li smo da zbog raz li či tih oso bi naato ma pig men tar nih mo le ku la ob jek ti re flek tu ju raz li či te svjet los ti, sto ga nas -ta ju raz li či te ni jan se bo ja. Po gle daj te još jed nom oko se be. Raz li či te bo je uva š em vi do kru gu upu ću ju na pos to ja nje is toi me nih pig men ta jer su bo jesve ga š to vi di mo u na š em ok ru že nju pri sut ne u sas ta vu ma te ri je. Ze le nabo ja bi lja ka, bo ja kože, bo je ži vo ti nja, ukrat ko, sve bo je pro iz la ze iz struk tur -nih oso bi na pig men ta ko ji se na la zi u ovim ob jek ti ma ili ži vim bi ći ma.

Š ta je pig ment?Pig men ti ko ji pos to je i u na š im oči ma i u vanj skoj po vr š i ni ob je ka ta

predstav lja ju spe ci jal ne mo le ku le ko je iza zi va ju bo je. Po treb na je odre đe naener gi ja da se pig men tar ne mo le ku le ak ti vi ra ju. Ne sum nji vo, kao i u os ta limfa za ma for mi ra nja bo je, tu je opet sa vr š e na har mo ni ja iz me đu pig me na ta isvjet la. “Ne vid lji va svjet lost” ko ja do la zi do Zem lje spe ci jal no je ure đe na za“pig ment” u mo le ku la ma ko je su u ži vim bi ći ma poz na te i kao mo le ku le bo -je.

Šta vi š e, ljud ske oči, is to ta ko, ima ju gra đu ko ja je pri la go đe na ovoj svr -si. Raz log zbog ko jeg se ku pas te će li je na la ze na mrež nja či opa ža ju os nov nebo je, cr ve nu, ze le nu i pla vu, na la zi se u po seb nim mo le ku la ma pig men ta ko -je ima ju. Naj važ ni ji za da tak, ka da vi di mo raz no boj ni svi jet ko ji ovi pig me tioba vlja ju, jes te pret va ra nje ener gi je “bo je” u ži vča ni im puls. To zna či da sesve š to zna mo kao bo ja pre no si po mo ću ovih pig me na ta val nom du ži nom nakra ju do moz ga kao nerv ni im pul si.11

Ener get ski ni voi vid lji ve svjet los ti od go va ra ju ne kim ener get skim ni vo -i ma ko ji su po treb ni za ak ti vi ra nje mo le ku la pig men ta u ko ži ži vih bi ća, ili unji ho vim kr ljuš ti ma, ili u per ju, ili u krz nu š to prek ri va nji ho vu ko žu, i nataj se na čin for mi ra nji ho va bo ja.

Pig men ti, kao š to vi di mo, na la ze se u cen tri ma za vi di i u ti je li ma ži vo -ti nja i u sa vr š e nom su skla du s dru gim tje les nim sis te mi ma. Ne dos ta tak po -je di nih mo le ku la pig men ta kod ži vih bi ća ili pak nji ho va pri sut nost ma nja odpo treb ne u cen tru za vid re zul ti rat će ne spo sob no š ću ži vog bi ća da raz li ku jebo je u svo joj oko li ni.

Pi ta nje je ka ko se te spe ci jal ne mo le ku le me đu sob no “ra zu mi ju” u ko ži

40

ži vih bi ća? Mo že mo da ti od go vor na ovo pi ta njesa mo da l jim pos tav lja njem pi ta nja. Je su li ži vabi ća doš la do pos je da te bo je, pri ma ju ći oso bi -ne po seb nog spek tra svjet los ti ko ji do la zi doZem lje, te pre ma to me iza bra la po seb ni pig -

ment? Jas no je da je mo guć nost da se tak vo neš to de si jed na ka nu li. Ove po -seb ne mo le ku le su sa svjes nom na mje rom pos tav lje ne na ko žu ži vih bi ća. Oči -to je da ni ži va bi ća ne mo gu sa ma iz ni je ti ova kav pro ces ni ti mo gu slu čaj nimiz bo rom do ves ti do ovak vog for mi ra nja. Pi ta nje har mo ni je jes te neš to š toni je mo glo sa mo da se de si jer je Onaj Ko ji to že li, stvo rio, Onaj Ko ji drži svepod kon tro lom. Allah, dž.š ., stvo rio je sva ko ži vo bi će s vr lo so fis ti ci ra nim,nje mu svoj stve nim, oso bi na ma. Sve, i ži vo i ne ži vo, ima pig men te od go va ra -ju će bo je. Oni se lek tiv no ap sor bu ju svjet lost u za vis nos ti od nji ho ve struk tu -re. Ne re a gu je sva ki pig ment na svjet lost na is ti na čin. Zbog to ga, ne mo že sepo de si ti is ta he mij ska re ak ci ja i for mi ra ti is ta bo ja.

Uz mi mo hlo ro fil, pig ment ko ji bilj ke či ni ze le nim, kao pri mjer. Ovajpig ment ap sor bu je odre đe ne val ne du ži ne ko je do la ze sa Sun ca i re flek tu jesvjet lo val ne du ži ne ko ja od go va ra ze le noj bo ji. Hlo ro fil, pig ment mo le ku le ubilj ka ma, od bi ja fo to ne ko ji iz gle da ju ze le no za nji ho vu val nu du ži nu. U is tovri je me ener gi ja ko ju bilj ke pri ma ju sa Sun ca omo gu ća va im da pro iz vo deug lji ko hi dra te, os nov ni iz vor hra ne za sva ži va bi ća.12 Raz li či ti pig men ti mo -le ku le od bi ja ju po seb ne bo je na odre đe nim ta las nim du ži na ma s ob zi rom nanji ho ve mo le ku lar ne oso bi ne, i zbog to ga iza zi va ju dru ga či je he mij ske re ak -ci je.

Razlog zarazličitost bojau listovimacvijeta jestereakcijapigmentnihmolekula,prisutnih ustrukturicvijeća, nasvjetlost.


Pos to ji mno go vrs ta pig men ta u pri ro di. Ne ko li ko je pri mje ra do volj no da po -ka žu ka ko su pig men ti mo le ku le po seb no na prav lje ni za ži vot.

Pri mje ri vrs ta pig men ta Iz vor zaš tit ne bo je: me la ninOči ži vih bi ća pri lič no su os jet lji ve na svjet lo i lah ko mo gu bi ti iz lo že ne š tet -

nom dje lo va nju. Ipak, za hval ju ju ći sis te mi ma pot po re ko je je Allah, dž.š ., po seb -no stvo rio, mi mo že mo gle da ti u prav cu Sun ca i vid je ti na š e ok ru že nje. Je dan odtih sis te ma pot po re jes te gru pa pig men ta pri sut na u oku.

Kao š to je poz na to, bo ja oči ju ži vih bi ća raz li ku je se od je din ke do je din ke.Ono š to im da je bo ju je su, opet, pig men ti. Me la nin je jed na od tih pig ment nihsup stan ci ko ja oči ma da je bo ju. Is ti pig ment va š oj ko ži i ko si, ta ko đer, da je bo -ju. Pa ipak, me la nin pru ža vi š e od bo je. Nauč ni ci vje ru ju da me la nin, ko ji pos to -ji u oči ma, nu di i zaš ti tu od vr lo š tet nih efe ka ta sun če vih zra ka i da po bolj š a -va vid. Tvar me la nin, pri rod no rje š e nje pro ble ma opas nih zra ka svjet los ti, ap sor -bu je vi so ko ener get sku svjet lost bo lje od nis ko ener get ske svjet los ti. Ta ko, ona ja -če ap sor bu je ul tral ju bi čas tu ne go pla vu, a pla vu ja če ne go ze le nu.13 Na ovaj na čin

42

Hlorofil, pigment u biljkama, dominira nad drugimpigmentima. Zbog toga su biljke zelene.

me la nin osi gu ra va zaš ti tu le će oka od ul tral ju bi čas tih zra ka. On osi gu ra va

sko ro op ti mal nu zaš ti tu mrež nja če, fil tri ra ju ći raz li či te bo je ko je ima ju spo -

sob nost da oš te te tki vo mrež nja če – na taj na čin sma nju ju ri zik od ma ku lar -

ne de ge ne ra ci je. Kod lju di s vi š e me la ni na u oči ma ima ma nje slu ča je va ma -

ku lar ne de ge ne ra ci je, dok kod lju di s ma nje me la ni na ima vi š e slu ča je va

ma ku lar ne de ge ne ra ci je. Do če tr de se te go di ne, oko 15 % na š ih pr vo bi tih za -

li ha me la ni na iz gu bi se iz oka, a oko 25% iz gu bi se do pe de se te. Ulo ga me -

la ni na u oku jes te pre sud na. Of ta mo lo zi sma tra ju da me la nin u oku sma nju je

ri zik od ma ku lar ne de ge ne ra ci je izaz va ne sta re njem. 14

Ka ko saz na je mo, sva ka od funk ci ja sup stan ce me la ni na po ka zu je nam

spe ci jal nu na mje nu ove susptan ce.

Od go vor na pi ta nje ka ko je ta ko sa vr š e na tvar nas ta la jes te to da je ne -

Svjetlosne zrake sa Suncaaktiviraju pigmente u objektu izato se boja formira. Možemousporediti pigment molekule sasijanjem čiji izbor zavisi odveličine njihovih pora. Kao usijanju, valne dužine kojepigmenti izaberu prema svojojstrukturi, to znači boja, varira.

plavo reflektovanopigmentom

Krv sadržava raznobojnepigmente koji nose kiseonik potijelu. Ta boja varira među živimbićima. Naprimjer, krv sipe jesvijetloplava ili prozirna, krvdrugih životinja i ljudi crvena je.Crvenilo kokoš ije krijeste ivećine kozica izazvane su krvnimpigmentima.

mo gu će da je tak va vi š e nam jen ska tvar s ta ko sa vr š e nom struk tu rom nas -ta la slu čaj no. Allah, dž.š ., stvo rio je tvar me la nin, kao i dru ge stva ri na svi -je tu, na po se ban na čin da slu ži bla go tvor noj svr si - lju di ma.

Iz vor ži vih bo jaKa ro te noi di (i li pok ro me) je su pig men tar ne mo le ku le, sin te ti zi ra ne u

bilj ka ma, ko je od bi ja ju žu tu, ze le nu i na ran džas tu bo ju. Ži vo ti nje, hra neći sebilj ka ma, mo gu do ći do tih bo ja.

Otrov ne spužve, kri no de je, otrov ni mor ski kras tav ci i ne ki me kuš ci je -su dje li mič no ili pot pu no u žu toj, cr ve noj ili na ran džas toj bo ji ko ja je nas ta lakao re zul tat ka ro te noi da. Oni su, ta ko đer, pri sut ni u kri li ma lep ti ro va i u klju -

Velike crvene oči žabe š alju upozorenje njihovimgrabljivcima. Oči gmizavaca viđenih iznad imajutakvu boju da ne kvare njihovu kamuflažu. Oči sovena lijevoj slici imaju boju koja predstavlja posebnostnjene vrste.

ALLAHOVO UMIJEĆE STVARANJA BOJA44

no vi ma pti ca. Kod odre đe nih in se ka ta lu če ih spe ci jal ne žli jez de ko je su žu teili cr ve ne bo je. Za ču do, ova su je di nje nja obič no bli je do ze le ne ili su bez bo -je, i pos ta ju jar ko žu ta u kr vi otrov nih in se ka ta. Ka ro te noi di ni su sa mo ko ris -ni kao bo je upo zo re nja. Kod ne kih in se ka ta oni se pret va ra ju u otrov na je di -nje nja i ta da ima ju dvo ja ku upo tre bu: kao oruž je i kao sig nal. 15 Na os no vuovih vr lo po seb nih sis te ma ko je je Allah stvo rio mno ga dru ga ži va bi ća nas -tav lja ju da pros pe ri ra ju.

Do sad, ukrat ko smo is pi ta li sa mo ne ko li ko ti po va pig me na ta u pri ro di.Zak lju čak do ko jeg smo doš li u svjet lu ovog pre gle da jes te pri sust vo sa vr -š e nog di zaj na ko ji se ot kri va u pig men ti ma, u ato mi ma ko ji for mi ra ju pig -men te i u svim nas ta lim bo ja ma. Allah, dž.š , Gos po dar ovog izu zet nog di -zaj na, Gos po dar svje to va, upoz na je nas lič no s je din stve nim um ije ćem u bo -ja ma ko je On stva ra u pri ro di.

Zaš to oni po svi je tu ne pu tu ju pa da sr ca nji ho va shva te ono š to tre -ba ju shva ti ti i da uš i nji ho ve ču ju ono š to tre ba ju ču ti, ali oči ni susli je pe, već sr ca nji ho va. (El-Hadždž, 46)


Izvor živih boja prisutnih kod kljunova tukana također su pigmentarne molekule.

Je zik bo ja


Kao š to su bo je bit ne za lju de za shva ta nje nji ho vog ok ru že nja,one su is to ta ko po treb ne i dru gim ži vim bi ći ma da pre ži ve. Ži vabi ća ima ju “je zik bo ja” ko ji ra di pre ma svjet lu i sis te mu per cep -

ci je ko ju oni pos je du ju. Raz li či ta bo ja ima raz li či to zna če nje za sva ko ži vo bi -će. Da bi pre živ je lo, sva ko ži vo bi će mo ra poz na va ti je zik bo ja ko ji se ko ris tiu nje go vom pre bi va liš tu, za to jer vi tal ne funk ci je mo gu bi ti kon tro li sa ne sa -mo poz na va njem ovog je zi ka.

Pa, ka ko ži va bi ća ko ris te taj je zik bo ja?Pr vo, ve ći na ži vih bi ća tre ba po moć bo ja da bi naš la hra nu. Dru go, bo -

je ko je pos to je na for ma ci ja ma kao š to su ko ža, kr ljuš t i krz no ima ju važ -nu ulo gu u kon ti nui te tu ži vo ta, u nji ho vim oso bi na ma ap sor bi ra nja ili ras pr -š i va nja to plo te. Osim to ga, ži va bi ća ko ris te svoj ko lo rit ka ko bi se zaš ti ti -la od svo jih ne pri ja te lja. Za hval ju ju ći us kla đi va nju bo ja s nji ho vim sta niš -tem, oni se mo gu mas ki ra ti i ta ko zaš ti ti ti od svo jih ne pri ja te lja. Al ter na tiv -no, nji ho ve bo je i pred loš ci mo gu pos ta vi ti obe shra bru ju ću sli ku za nji ho vene pri ja te lje. Bo ja ta ko đer po ma že ži vo ti nja ma da pre poz na ju svo je part ne re imla de. Maj ka pti ca, na pri mjer, ra zu mi je ko je od pti ća tre ba ili ne tre ba hra ni -ti po bo ji nji ho vih ot vo re nih klju no va. Slič no to me, pti ći pre poz na ju svo jumaj ku, i na taj na čin saz na ju da im je sti gla hra na.16 Kao š to vi di mo na pri -mje ri ma iz pri ro de, ži va bi ća, da bi pre živ je la, mo ra ju zna ti zna če nje bo ja. Ka -ko bi is prav no stek li ova zna nja, mo ra jupos je do va ti po de san sis tem per cep ci je.

Ako ne ma ju ove sis te me, ne mo gubi ti spo sob ni opa ža ti svo je ok ru že nje ilioba vlja ti ak tiv nos ti od ži vot nog zna ča ja.Oni, ta ko đer, ne bi bi li spo sob ni pre poz -na ti svo ju hra nu ili za pazi ti svo je ne pri -ja te lje. Zbog to ga, u kraj njem slu ča ju,oni bi se u vanj skom svi je tu is ti ca li i bi -li bi la hak pli jen osu đen na pro past.

Si gur no, ni ko ne mo že tvr di ti da jeta ko so fis ti ci ran sis tem mo gao nas ta tislu čaj no. Sva ki sis tem, sva ki sklad, di -

48

Majke ptica hrane svoje mlade premaboji njihovih otvorenih kljunova.

zajn, pro gram, plan, sva ka rav no te ža mo ra bi ti stvo re na od di zaj ne ra. Si gur noje da pos to ji vi š a vo lja i moć ko ja je sa vr š e no smjes ti la ovaj sklad me đuži va bi ća i sta niš ta u ko ji ma oni ži ve. Vlas nik ove mo ći obuh va ta ka ko ok -ru že nje i sa ma ži va bi ća, ta ko i sis tem ko ji On ko ris ti s vi š im zna njem. Gos -po dar ove mo ći jes te Allah, dž.š ., Gos po dar svje to va.

Ka da is pi ta mo ži va bi ća, vi di mo ko li ko vješ to ona ko ris te je zik bo ja. Uda ljem tek stu na vest će mo ne ke prim je re je zi ka bo ja ko ji ima ju važ no mjes tou ži vo tu ži vih bi ća.


Allah, dž.š ., stvorio je svaku boju na Zemlji. Nebo, planine, usjevi, leptirovi, crvenejabuke, narandže, papagaji, fazani, crno grožđe, drveće, ukratko, sve š to vidite uvaš em okruženju ima ove boje jer Allah, dž.š ., tako hoće. Allah, dž.š ., govori oovome u slijedećim ajetima:

Zar ne znaš da Allah s neba spuš ta vodu i da Mi pomoću njestvaramo plodove različitih vrsta, a postoje brda bijelih i

crvenih staza, različitih boja, i sasvim crnih. I ljudi i životinja istoke ima, isto tako, različitih vrsta. A Allaha se boje od robovaNjegovih - učeni. Allah je, doista, silan, i On praš ta. (Fatir, 27-

28)


Ka mu fla žaKa mu fla ža je jed na od naj učin ko vi ti jih tak ti ka od bra ne ko je ži vo ti nje ko -

ris te. Sa mo ka mu fli ra ju će su ži vo ti nje pod ne kom vrs tom zaš ti te svo ga ti je lako je je stvo re no u ve li kom skla du s nji ho vom oko li com. Ti je la ovih ži vo ti njasklad na su to li ko s nji ho vom oko li com da je, ka da gle da te nji ho ve sli ke, go -to vo ne mo gu će re ći da li su one bilj ke ili ži vo ti nje, ili je teš ko me đu sob noraz li ko va ti ži vo ti nju i bilj ku ko je se na la ze u is toj oko li ci.

Ži va bi ća ko ja su svoj ko lo rit pri la go di la oko li ci u ko joj ži ve uvi jek supri vla či la paž nju nauč ni ka. Is tra ži va nja su fo ku si ra na na tra že nje od go vo ra napi ta nje ka ko ži va bi ća mo gu iz gle da ti pot pu no is to kao ne ka stvo re nja ko je jepot pu no raz li či te struk tu re.

Jes te li ika da po mis li li, š e ta ju ći vr tom, ka ko, na pri mjer, ža ba iz gle da is -to kao list, i tek u zad njem tre nut ku sko či i iz -bjeg ne da sta ne te na nju, za tim ka ko je onadoš la u pos jed tih obli ka i bo ja? Ka mu fla žaje za ža bu veo ma va žan od bram be ni me ha ni -zam. Ža ba ko ja je ne prim je će na u svo joj oko -li ci lah ko pob je gne svo jim ne pri ja te lji ma.

Ru ži čas ti pauk na ru ži čas tom cvi je tumo že us pješ no opo na š a ti raz li či te ni jan seru ži čas tog cvi je ta, dru gi pri pad nik is te vrs temo že se pri la go di ti bo ji dru gog cvi je ta, na pri -mjer žu toj, dok se pe nje na nje ga.

Ka da ne ko gle da gra nu, mis le ći da ne maniš ta na njoj, iz ne na da lep tir mo že od let je tis nje. Ovaj lep tir ko ji je se kun du ra ni je iz gle -dao kao su hi je se nas osu š e ni dio, sa vr š enje pri mjer ču da ka mu fla že.

Kao š to će mo vid je ti na stra ni ca ma ko je sli je de, slič nost ži vih bi ća i ob -je ka ta na ko jim ži ve spre ča va nji ho ve ne pri ja te lje da ih pri mi je te. Oči to je daova za mas ki ra na stvo re nja ni su sa ma se be na svo ju vlas ti tu ini ci ja ti vu na pra -vi la da iz gle da ju is to kao list, gra na ili cvi jet. Šta vi š e, ona ni su čak ni svjes -na da su zaš ti će na zbog ove slič nos ti. Una toč ovo me, ona u svim ovim pri -

50

Njega hvali sedamnebesa, i Zemlja, ioni na njima, i nepostoji niš ta š to

Ga ne veliča,hvaleći Ga, ali vi ne

razumijeteveličanje njihovo. -On je doista blag imnogo praš ta. (El-

Isra, 44)

mje ri ma i bez izu ze ta ka veo ma vješ to ko ris te ka mu fla žu. In sekt ima is tu bo -ju kao i cvi jet, zmi ja sto ji mir no kao da je gra na drve ta, ža ba se pri la go đa vabo ji vlaž nog tla, ukrat ko, sva sa mo ka mu fli ra ju ća stvo re nja do kaz su ko ji go -vo ri da je ka mu fla ža spe ci jal no stvo re na od bram be na tak ti ka.

Ni jed no ži vo bi će ne mo že iz vo di ti tak ve za dat ke sa mo ili slu čaj no. Si -gur no, Onaj Ko je ži vim bi ći ma po da rio spo sob nost da se ka mu fli ra ju i smjes -tio he mij ske pro ce se u njih ka ko bi mo gli oba vlja ti te pro mje ne bo ja jes teAllah, dž.š , Svez na ju ći, Mu dri.


Na sliciskakavacoponaš a korudrveta.Kamuflaža kojuje razvioskakavac takoje savrš enada izgleda kaoda se nadrvetu nalaziliš aj. To jeAllahovosavrš enstvostvaranja.

Misumena varia, vrsta pauka koju vidimo nalijevo, uzavisnosti na kojem se cvijetu nalazi, može imatirazličite boje u rasponu od žute do bijele.17 Vrstapauka iznad prestaje se kretati samo kada su boja ikonfiguracija biljke najpogodnije za sakriti se. 18

Na fotografiji lijevo dva myirapodarazvila su gotovo identičnu boju biljakana kojima žive. U ovom slučaju oni suzaš tićeni od svojih neprijatelja. 20

Neke vrste insekata od svih neprijatelja š tite sepomoću grupne kamuflaže. Naprimjer, Phiatidi, vrstatropske hemiptere nađene na Madagaskaru imapotpuno i brilijantno obojena krila. Kada seodmaraju na stablu, kao na ovoj fotografiji, oni ličena cvijet. 19 Ovo zavodi lovce koji su u potrazi zainsektima.

Na osuš enim livadamasavana lavica u lovu skoroje nevidljiva jer se bojalavice stapa sa okolicom Geparda je teš ko primijetitiu visokoj travi. To je zato jerstotine tačkica razbijajuliniju tijela životinje. Jakosvjetlo naglaš ava crnetačkice geparda i takoefektom pjega povećava ili“razbija” konturu tijela. 21

Gusto bijelo krzno polarnogmedvjeda, u kombinaciji sanaslagama masti ispod kože, š titi gaod straš ne hladnoće. Međutim, bijelokrzno služi još nečemu – kaokamuflaža kada medvjed lovi. Na istinačin bijelo krzno osigurava dobruzaš titu i zečevima koji žive u snijegu.

Kamuflaža ne postoji samo na površ ini kože. Miš ići nekih vrsta žaba iztropskih š uma Južne Amerike obojeni su. U krvi im se nalaze ćelije kojeprenose kiseonik. Zato, promjene izazvane potrebom za kamuflažom neće sepojaviti samo na koži nego i unutar tijela.22

Suhe grančice i liš će, kada seskvase potamne. U istom maniru, žabe i žabe krastače, također,mijenjaju boju i za vrijemekiš nog vremena, postajutamnije. Ove promjeneosiguravaju da će oni ostatidobro kamuflirani među mokrimgrančicama i liš ćem. 23

Nemoguće je da ova zadivljujućaharmonija bude slučajna.

Na slici (lijevo)nalazi sekopnena žabakoja mijenja bojupremavremenskimuvjetima.

Listolika žabica stopila se sa supstratommalezijske š ume. Žaba je najboljekamuflirana kada se gleda odozgo, tj. izugla iz kojeg grabljivci najčeš ćegledaju.24 Na slici (desno) nalazi se žabadruge vrste koja izgleda kao dio drveta.Oba živa bića prilično je teš korazlikovati od okolice.

Na slici (desno) nalazi seš tapićasti insekt.Štapićasti insektikamufliraju se ovako kakobi mogli pobjeći svojimpredatorima. Sposobnostoponaš anja, međutim, nijeograničena samo naodrasle miriapodejere, i jajasu također kamuflirana. Nazemlji ona izgledaju skorokao biljno sjeme.26

Nemoguće je da živa bićaprave boje u svojim tijelimakoja su ista kao njihovaokolica ili da stvarajuoblike koji liče na drugevrste. Allah, dž.š ., Koji jenjihov Stvoritelj dao je oveodlike svim stvorenjimakoji imaju sposobnostkamuflaže.

U toku dana kada sugrabljivci najaktivniji,većina mimetičkih životinjaostaju nepokretne. Čak inajmanji pokret može odatinjihovo boraviš te.Naprimjer, brazilskogskakavca nemoguće jerazlikovati od vlati trave nakojoj se nalazi.25

Uzorak skakavca ispod veoma je sličan tragovima parazitskih gljivica na liš ću. Pored toga,poš to ga njegove duge noge mogu odati, noge nekih skakavaca, kao š to je to u ovomslučaju, potpuno su prozirne. 27 Sigurno je da životinje svjesno ne biraju da čine ovaoponaš anja koja su tako savrš ena da ne ostavljaju suhe dijelove i nabore lista. Allah,dž.š ., stvara sve savrš eno, pa tako i skakavce.

Na fotografiji vidimo skakavca kojiimitira list. Centralna žila i dvijesimetrične polovine na stranamaove vene koje postoje u generalnojstrukturi lista, također su potpunoprisutne na ovim skakavcima kakovidimo na fotografijama.

Na gornjoj lijevoj fotografiji nalazi se bogomoljka koja je skoro nevidljiva međuružičastim cvijećem. Suprotno većini bogomoljki čija tijela imaju dugačak i uzakprvi dio protoraksa, ova vrsta iz Kosta Rike (velika fotografija) ima ovaj segmentdrugačiji, sličan listovima na kojima ta bogomoljka živi.

Bogomoljke spadaju među najuobičajenijegrabljivce u š umama i savanama kaonajtoplijim regijama na svijetu. Cijelo tijelobogomoljke dizajnirano je za lov. Bogomoljkanimfa, vidi sliku ispod, iz tropskih š umajužne Afrike gotovo je ista kao suho liš ćepaprati. Kada bi se odmarala na zelenomlistu, lahko bismo je uočili. Većina vrsta

obraća puno pažnje na traženje pogodnogmjesta gdje može da se smjesti i čeka na svojplijen. 28 Jasno je da nije moguće za ovastvorenja da sama smisle ovakav sistem.Onaj koji nadahnjuje sva stvorenja kako dadjeluju jeste Allah, dž.š ., Gospodaruniverzuma.


Šta gmi za vac u div ljni či ni da se zaš ti ti od svo -jih gra blji va ca? Za ova spo ro pok ret na stvo re nja je danod naj lak š ih na či na, de fi ni tiv no, jes te da se sak ri ju.Naj bo lji na čin skri va nja jes te pri la go đa va nje ti je lastvo re nja oko li ci. Mno gim ži vo ti nja ma bo je i š a reobič no slu že kao spa sio ci ži vo ta. Na pri mjer, u š u mije go to vo ne mo gu će uo či ti zmi ju-no so rog, vrs tu trop -ske zmi je ko ja ži vi u pra š u ma ma Afri ke, zbog to gaš to je nje go va ko ža prek ri ve na pla vim, cr ve nim, žu -tim, cr nim i bi je lim geo me trij skim uz or ci ma. In te re -santno je da se bo je zmi je sla žu s oko li com u ko joj ži -vi. Ovaj od nos, je dan na je dan, u umu po bu đu je mno -ga pi ta nja. Ka ko su se ove bo je, ko je su ta ko do bro us -kla đe ne s oko li com, po ja vi le? Da li je mo guća da suone nas ta le slu čaj no ili ih je pro iz veo gmi za vac lič no?

Si gur no, to ni ka ko ni je mo gu će. Ne mo gu će je zagmi zav ca da pr vo ana li zi ra svo ju oko li cu, pa da od lu -či kak vu vrs tu pro mje na mo ra na pra vi ti, i ko nač noodre di ti ko ju bo ju i š a ru da po pri mi. Na dal je, pot pu -no je ne lo gič no i ne ra zum no tvr di ti da je, mož da, sis -tem u nje go vom ti je lu us pos tav ljen ta ko da je mo gaoiz ves ti he mij ske re ak ci je po treb ne za tak vu pro mje nu.

Čak i čov jek, je di no ži vo bi će na Zem lji ob da re no ra zu mom, ne mo že mi -je nja ti bo ju ni ti bi lo ko ji dio svo ga ti je la. On ne mo že us pos ta vi ti u svom ti je -lu sis tem ko ji bi pro uz ro ko vao tak ve pro mje ne. U ovom slu ča ju, pos to ji sa mojed no ob jaš nje nje za sa vr š e nu slič nost bo ja gmi zav ca s bo ja ma nje go vogok ru že nja, ta ko us kla đe nog da se čak ni sje ne ne raz li ku ju. Bes ko nač no su pe -ri or ni Vlas nik mu dros ti krei rao je ovo ži vo bi će. Ova kre a ci ja pri pa da Allahu,dž.š , Sve mo gu ćem. Allah, dž.š ., jes te Onaj Ko ji zna naj bo lje po tre be sva -kog ži vog bi ća.

60

Skoro je nemogućerazlikovati neke vrstezmija koje nastanjujutropske š ume KostaRike od grana drveća nakojima se odmaraju.

Australski lisni gekon obično živiblizu drveća i veoma je sličannjihovoj kori. Rijetko pokazujesvoj bijeli trbuh. Čak su i očiguš tera dobro kamuflirane.(lijevo) U ovom slučaju, leopardgekon iz Pakistana samo gornjimdijelom tijela imitira podlogu nakojoj može biti otkriven. Trbuhmu je skoro potpuno bijel zatoš to su mali gmizavci uvijekoprezni da ne otkriju taj dio tijela.(gore) 29

Bicaste zmije jugoistocne Azije zive na drvecu i prekrivenesu zelenim krljuš tima. Ove krljuš ti koje prekrivaju gornjidio tijela zmije maskirane su tako da izgledaju kao patinališ aja i algi koji prekrivaju drvo.


Naj slav ni ji ka mu fli ra ni gmi za vac – ka me le onJes te li ika da vid je li ka me le o na ka ko mi je nja svo ju bo ju za vis no od ok ru že nja?

Ovo za is ta vri je di vid je ti. Ka me le on ima ta ko izu zet nu spo sob nost da se ka mu fli ra

na taj na čin da nje go va spret nost za pa nji sva ko ga. Prem da mno ge dru ge vrs te gmi -

za va ca ima ju spo sob nost mi je nja nja bo ja, ni ko od njih ni je u stanju mi je nja ti ih ta -

ko br zo kao ka me le on.

Ka me lon ko ris ti cr ve ne i žu te no sio ce bo ja, pla ve i bi je le omo ta če, re flek to re,

i “hro ma tos po re”, kožne će li je ko je od go va ra ju na to plo tu, svjet lo i ras po lo že nje ži -

vo ti nje.30 Ako sta vi te ka me le o na, na pri mjer, u vr lo žut am bi jent, vid jet će te ka ko se

bo ja nje go vog ti je la od mah mi je nja u žu tu i pri la go đa va se svom ok ru že nju. Šta vi -

š e, ka me le o ni se ne pri la go đa va ju sa mo jed noj bo ji ne go vi š e boj nim pod lo ga ma.

Taj na nje go vog dos tig nu ća leži u će li ja ma bo ja, ko je se na la ze is pod kože ovog maj -

sto ra ka mu fla že. One se uve ća va ju i br zo mi je nja ju mjes to ka ko bi se ka me le o ni

pri la go di li oko li ci. Da li je ka me le on mo gao na pra vi ti ta ko sa vr š e nu adap ta ci ju

sam? Ka ko ova stvo re nja stva ra ju ne raz lu či vu smje su s oko li com u ko joj ži ve, dok

je dan vrs ni um jet nik mo ra sa ti ma ra di ti ka ko bi pos ti gao ek vi va lent sa mo jed ne pri -

rod ne bo je?

Za is ta, bi lo bi ne ra zum no tvr di ti da ka me le on mo že iz ves ti ta ko neš to svo -

jom vo ljom. Jas no je da je ne mo gu će za gmi zav ca da odre đu je iz gled svo ga ti je la,

ni ti da smjes ti sis tem u svo je ti je lo ko je mi je nja nje gov iz gled. Bi lo bi jed na ko bes -

mis le no tvr di ti da ovo stvo re nje ima kon tro lu nad će li ja ma i ato mi ma u svom ti je -

lu, da je spo sob no uči ni ti bi lo kak vu pro mje nu ko ju po že li, i pro iz ves ti od go va ra ju -

ći pig ment. Pot pu no je pro ti vr ječ no i ne su vis lo tvr di ti da je ta ko izu zet na spo sob -

nost nas ta la slu čaj no. Ni je dan me ha ni zam u pri ro di ne ma moć pro iz ves ti ta ko sa vr -

š e nu vješ ti nu i po da ri ti je bi ću ko jem je po treb na. Kao i sva dru ga ži va bi ća na

Zem lji, Allah, dž.š ., stvo rio je ta ko đer, i ka me leo ne. Allah, dž.š ., ovim pri mje ri -

ma pri ka zu je nam je din stve nost Svo ga um ije ća stva ra nja. Allah, dž.š ., jes te Sve -

mo gu ći, Mu dri.

Allaha hva li sve š to je na ne be si ma i na Zem lji, i On je Sil ni i Mu dri.Nje go va je vlast i na ne be si ma i na Zem lji; On ži vot i smrt da je i On svemo že. (El-Ha did, 1-2)

62

Kameleoni sujedna od najboljihsamomaskirajućihživotinja. Kao š tovidimo nafotografiji gore,hladna sjenapaprati privremnose odražava natoploj kožikameleona.

Lignja i hobotnicatakođer mogu brzomijenjati boju. Ponekadse čini da boja njihovimtijelom pulsira uvalovima. Mnogorazličitih stvari utječe naove promjene: ljutnja,kada ugleda hranu, strahi boja pozadine. 31 Allah,dž.š ., stvorio je ova bićazajedno s njihovimmogućnostima koje impomažu da se zaš titepod morem. Allah, dž.š .,jeste Onaj Koji sveobuhvata, Sveznajući.

Pro mje na bo ja u skla du s oko li comDa li ži va bi će ko ris te bo ju sa mo da se zaš ti te od svo jih ne pri ja te lja?

Si gur no, ne. Ne ke ži vo ti nje, ta ko đer, š ti te se od hlad no će i vru ći ne po mo ćuen zi ma ko ji da ju bo ju dla ka ma š to prekrivaju nji ho va ti je la. Ta ko, na pri mjer,kod ži vo ti nja ko je ži ve u hlad nim pred je li ma krz no prek ri va nji ho ve no ge, očii nos, a naj os jet lji vi ji di je lo vi ti je la obo je ni su u cr no. Cr na bo ja krz na osi gu -ra va vi š e to plo te za ži vo ti nje i ti me im po ma že da se lak š e za gri ju, is to kaoka da lju di po ku š a va ju is ko ris ti ti sun ce no se ći tam no obo je nu od je ću zi mi.Pro mje na bo je jes te za jed nič ka kod kop ne nih ži vo ti nja. Na pri mjer, lje ti bo jakrz na sje ver ne li si ce mi je nja se u bi je lu jer joj je tje les na tem pe ra tu ra vi so ka.Zi mi, me đu tim, ka da pos ta je hlad ni je, tje les na joj tem pe ra tu ra pa da, i osi gu -ra va joj pri klad ni je ok ru že nje za lak š i rad en zi ma. Iz tog raz lo ga krz no sje -ver ne li si ce pos ta je tam ni je. Ze če vi, li si ce i sme đi tvo ro vi ko ji ži ve na sje ver -ni jim geo graf skim š i ri na ma mi je nja ju bo ju. Ima ju sme đu lje ti, a bi je lu zi mi.

Dok su u zim skim mje se ci ma ne ke pti ce pot pu no bi je le, one na pro lje ćeuzi ma ju no vi iz gled ko ji od go va ra bo ji tla i ve ge ta ci je.

Bo je upo zo re njaŽi va stvo re nja ko ris te bo ju u raz li či te svr he. Ko ris te ih kao znak upo zo -

re nja, i to je jed na od nje nih svr ha. Na stra ni ca ma ko je sli je de dat će mo ne keprim je re.

Ove snježne jarebice dobar su primjer kako se kamuflaža mijenja prema godiš njem dobu.

Jedna od najopasnijih žaba jestežaba zvana “otrovna strelica”.Ovaj mali vodozemac iz vrsteDendrobata u svojoj koži imaotrov poznat kao“batracotoxin”, za koji sevjeruje da je najači poznati otrovu životinjskom carstvu. Ime žabeizvedeno je zbog upotrebeotrova kod određenihamazonskih plemena. Toliko jeotrovan da ih Indijanci koristena vrhu svojih strelica kadalove. 32 Boja životinja pomažedrugim životinjama daprepoznaju ko je među njimaotrovan.

Pripadnici vrste Sinanceideajesu ribe sa relativno malim ikompaktnim tijelom. Nemajukrljuš ti, ali su prekrivenibradavičastim izraslinamakoje savrš eno maskirajuribu dok se odmara na dnu ičeka plijen. Ove izraslinerazbijaju konture tijela zbogčega ove ribe liče na stijene.Ove se ribe često kamuflirajutako š to se zakopaju upijesak. 33

U Južnoj Americi postojimnogo otrovnih i neotrovnihzmija koje isto imaju živkolorit. Sve su pokrivene sažutim, crvenim i crnimprstenovima. Sve se zovukoralne zmije. Neke od njih,prave koralne zmije,smrtonosne su. Druge,nazvane “lažni korali”, samooponaš aju otrovne. Onoš to ih razlikuje jedne oddrugih jeste rasporedobojenih prstenova. Koristkoju lažne koralne zmijeimaju od ove sličnosti jesteto š to su time zaš tićeneod svojih neprijatelja. 34

Papilionida ističe svoj crveni, antenasti osmeterium (iznad), organ koji nekileptirovi istaknu kada čuju da se približava neprijatelj. Pokreti ovog jarko obojenogprodužetka plaš e male ptice. 35

Fulgoridae su vrste često jarkoobojenih velikih homoptera iztropskih krajeva. Njihove glaveprodužene su u obliku izdubljenog “roga”. Vrste fulgoridae na glavi imajuizraslinu sličnu rogu koja oponaš a otvorena usta (uključujući i zube) krokodila.(slika slijeva) Vjeruje se da je funkcija ovih izraslina povezana s udvaranjem.Kamuflaža fulgorida, kako vidimo na manjoj slici, zasniva se na sličnosti sakorom drveta. Kada se uznemire, oni otvaraju svoja krila i pokazuju dva velika“oka”. Ovo iznenadi neprijatelja i daje mogućnost insektu da pobjegne. 36

Neke životinje na određenim dijelovima tijelakoriste krzno različitih boja kao znakoveupozorenja. Naprimjer, kadasjevernoameričke antilope osjete opasnost,one upozoravaju jedna drugu svojimstražnjicama. Svako bedro nosi dio bijelogkrzna poduprijetog miš ičnim diskom. Uslučaju opasnosti miš iči se stežu uzrokujućida se dugo krzno raš iri u veliku rozetu kojaizuzetno efikasno odbija svjetlost. Kada semiš ići opuste, diskovi se smjesta stežu.Tako su proizvedeni jaki bijeli fleš evi kojedruge antilope mogu primijetiti i nakilometar udaljenosti. 37

Ne koriste sve životinje boje radikamuflaže. Mužjaci fazana i paunakoriste svoje obojeno perje daprivuku ženke. Kada paun raš iri rep,otkriva se veličanstven prikaz.

Mužjak ptice velika frigata koji živi na otocimaGalapagos, kako bi privukao ženku, nadimagrimiznu kesu ispod svoga kljuna. Mužjaci se čestoskupljaju na biljkama mangrov, na kojima će kasnijesagraditi svoja gnijezda i čekaju da ženke koje leteiznad izaberu svoje partnere. Grimizna boja kese ujakom je kontrastu s crnim perjem na gornjimdijelovima tijela ptica koji imaju metalik odsjaj. 38

Zavisno od njihovog kolorita, živa bića privlače svoga partnera za reprodukciju ili daupozore ili uplaš e svoje neprijatelje ili rivale. Naprimjer, cvijeće, kojem trebaopraš ivanje za reprodukciju, ukraš eno je svijetlim bojama i kompleksnim š aramakako bi privukle insekte koji nose polen.

Stvaranje nebesa i Zemlje, smjena noći i dana, lađa kojamorem plovi s korisnim tovarom za ljude, kiš a koju Allahspuš ta s neba pa tako u život vraća zemlju nakon mrtvilanjezina - po kojoj je rasijao svakojaka živa bića, promjena

vjetrova, oblaci koji između neba i Zemlje lebde - doista sudokazi za one koji imaju pameti. (El-Bekara, 164)


Bo je kod pti caJed na od naj važ ni jih oso bi na raz no boj nih pti či jih pe ra jes te da su one be -

ži vot na struk tu ra. Raz log zaš to pe ro pot pu no za dr ža va bo ju, čak i kad je od -ba če no, jes te taj š to je pot pu no raz vi je no pe ro be ži vot no.

Bo ga ta raz no li kost bo ja nas ta la je us ljed pri sust va pig men ta u pe ru, ko -ji je uba čen za vri je me po čet ne fa ze u raz vo ju pe ra, ili svjet los nih ot vo ra ko -ji se po jav lju ju za vis no od struk tu ral nih oso bi na pe ra.

Poš to se ove for ma ci je, ko je su na prav lje ne od tva ri zva ne ke ro tin, br -zo is tro š e zbog dje lo va nja oko li ce, one se re dov no ob nav lja ju. Ipak, sva kiput pti ce po no vo stek nu svo ja raz no boj na pe ra. To je za to š to pe ra pti ca nas -tav lja ju ras ti dok pot pu no ne dos tig nu po treb nu ve li či nu, svoj stve nu bo ju i

š a ru spe ci fič ne vrs te.Zbog nji ho ve raz li či te struk tu re, pe ra

ima ju iz gled sli čan kao iz gled svjet los ti kadse ona pre lo mi kroz priz mu, i ta da vi di moraz li či te bo je. Bo je ko je se for mi ra ju pre la -ma njem svjet la na ovaj na čin svjet li je su ivi š e me ta lik ne go bo je nas ta le us ljed pig -men ta. Pe ra su obo je na od pla ve do ze le ne iod na ran džas te do cr ve ne. Ge ne ral no, ze le -na, pla va i me ta lik bo ja kod pti ca for mi ra nesu kroz od bi ja nje i pre la ma nje svjet los ti.Ipak ne ke bo je pe ra pot je ču od pig men ta.39

Pos to je, uglav nom, tri vrs te pig men takod pti ca. To su me la nin, pig ment ko ji iza -zi va cr nu, sme đu ili tam no žu tu, li poh rom,pig ment ko ji iza zi va cr ve nu, žu tu ili na ran -džas tu, i ka ro te noi di. Pla va, ze le na i ne kedru ge jar ke bo je kod pti ca stvo re ne su mik -ro skop skim mje hu ri ći ma u ke ra ti nu pe ra

70

Svaka vrsta ptica ima različit kolorit. Uzrok overazličitosti boja leži u tome š to svjetlost padana pera i u prisutnosti pigmenta zvanogkeratin, a koji je u strukturi pera.


Ptičija su pera beživotneizrasline koje seneprekidno obnavljaju.Prilikom svakogobnavljanja isteboje ponovo seproizvode.

ko ji pre la ma ju svjet lost. Pe ra ap sor bu ju pu ni spek tar svjet los ti, a sa mo od bi -ja ju pla vu, te na taj na čin stva ra ju pla vu bo ju kod ne kih pti ca.40

Hor mo ni ta ko đer ima ju važ nu ulo gu u pro mje ni bo ja kod pti ca. Raz li kau bo ji iz me đu muž ja ka i žen ke is te vrs te izaz va na je spol nim hor mo ni ma. Raz -li čit ko lo rit i iz gled pe ra pi jet lo va i ko koš ki, na pri mjer, za vi si od hor mo naes tro ge na.

Bo je su pti ca bit ne ra di nji ho ve adap ta ci je svo me sta niš tu te me đu sob -nog pre poz na va nja iz me đu muž ja ka i žen ki te muž ja ko vog ud va ra nja žen ka maza vri je me se zo ne pa re nja. Ta ko đer, pig me ti ko ji da ju bo ju pe ri ma po bolj -š av jau ja či nu pe ra, pri kup lja ju ener gi ju š to do la zi od sun ca i spre ča va juš tet nim ul tral ju bi čas tim zra ka ma da do đu do ti je la

Naprotiv, Njegovo je sveono š to je na nebesima i naZemlji. Njemu se svepokorava. (El-Bekara, 116)



74

Lep ti ro viFor mi ra nje bo ja u kri li ma lep ti ro va pri lič no je za nim lji vo. Svjet lost se

od bi ja pre ko ljus ki kri la, for mi ra bo je ko je su “u stvar nos ti ne pos to je će”, ali

ko je pri ka zu ju izu zet nu si me tri ju i lje po tu. Mi sa mo ka že mo da su bo je “u

stvar nos ti ne pos to je će”, pi ta te li se zaš to?

Lep ti ro vi su poz na ti po lje po ti svo jih kri la ko ja su re la tiv no š i ra od nji -

ho vog tru pa. Ka ko su se, on da, te spek ta ku lar ne š a re i bo je naš le na kri li -

ma lep ti ro va?

Lep ti ro vi ima ju par op nas tih kri la ko ja su de fak to pro vid na. Poš to su

ona pok ri ve na ljus ka ma raz li či te deb lji ne, pro vid nost op nas tih kri la os ta je ne -

prim je će na. Ove ljus ke po ve ća va ju ae ro di na mič ke oso bi ne kri la lep ti ra i da -

ju im nji ho vu bo ju. Ove ljus ke, ko je su ta ko njež ne da čim se do dir nu ot pad -

nu, ima ju oš tre kra je ve za ka če ne na kri la lep ti ro va. Na ovaj na čin ljus ke os -

ta ju prič vr š će ne, a da ne ot pa da ju. Sva ka od ovih tan kih ljus ki ko je iz gle da -

ju kao da se prek la pa ju po put š in dre na kro vu pri ma bo ju pre ko he mij skih

pig me na ta ili od struk tu re ko ja pre la ma svjet lost ko ja pa da na njih u du gi nim

bo ja ma, kao š to je to slu čaj kod mje hu ra sa pu ni ce.41

ALLAHOVO UMIJEĆE STVARANJA BOJA74

Uvećanprikaz ljuskina krilimaleptira.

Povrh to ga, la bo ra to rij ska is tra ži va nja po ka za la su da raz li či te bo je za -vi se od raz li či tih he mij skih tva ri. Nus pro iz vo di bo ja zva ni pte ri din, na pri -mjer, stva ra ju ru ži čas tu, bi je lu i žu tu bo ju, ko je obič no vi di mo kod lep ti ro -va. Me la nin, ko ji je veo ma uo bi ča je na tvar za bo je nje, pos to ji u cr nim tač -ka ma kri la. In te re santno, bo ja u kri li ma lep ti ra ni je uvi jek ono š to nam seči ni da jest. Na pri mjer, ze le ne ljus ke u stvar nos ti mje š a vi na su cr nih i žu -tih ljus ki. Ne dav na is tra ži va nja ra đe na na lep ti ro vi ma po ka za la su da supig men ti sin te ti zi ra ni u ljus ci i da se en zi mi ne op hod ni za pro iz vod nju me -la ni na nalaze u gornjem sloju ljuski.

Tva ri za bo je nje ni su je di ni uz rok ovih vi so ko ne pos to ja nih bo ja kodlep ti ro va. Struk tu ra i po re dak ljus ki na kri li ma lep ti ra iza zi va ju raz li či tevar ke svjet los ti, kao š to su pre la ma nje, od bi ja nje i, na kra ju, for mi ra njebo ja bli sta ve lje po te. Na pri mjer, Stilp no tio sa li cis lep ti ri ima ju po lu pro vid -ne ljus ke u ko ji ma se na la ze mje hu ri ći. Prem da u nji ma ne ma tva ri ko je bo -je, svjet lost ko ja pro la zi kroz ljus ke da je im sa te nast iz gled.


Po vr š i na ljus ki na Ar gyn nis lep ti ri ma ne vje ro vat no je meh ka i stva rasre bren kast od sjaj. Kod ne kih lep ti ra, raz li čit je ras po red dva ju re do va ljus kiš to se prek la pa ju i stva ra ju raz li či te, od sja je svjet los ti iza zi va ju ći, re ci mo, dalep tir bu de plav um jes to crn ili smeđ.

Ka da is pi ta mo struk tu ru kri la lep ti ra, čak i sa mo ako uz me mo u ob zirnji ho ve bo je, nai ći će mo na mno go ču da. Pos to ja nje tak ve izu zet ne lje po tene sum nji vi je do kaz uzvi š e ne mo ći i bes ko nač nog Al la ho vog um ije ća, Ko jistva ra sve ovo.

Mo ra se re ći da osim š to su stvo re ni kao ukras, bo ja i š a re na kri li malep ti ra ima ju mno ge dru ge važ ne funkcije za ova stvo re nja.

Laž ne oči lep ti raKod mno gih lep ti ra pos to je ok ru gle, tam no obo je ne š a re ko je nas pod -

sjeć aju na oči ve li kog stvo re nja. Ovak ve oči, ko je se opet sas to je od obo je nihljus ki kao na kri li ma, oli če nje su naj važ ni jeg od bram be nog me ha niz ma lep ti -ra. Oni, ka da se od ma ra ju, dr že svo ja kri la sklop lje na. Ako nai đu na ne pri ja -te lja ili ih se uz ne mi ri la ga nim do di rom, kri la se smjes ta ot va ra ju, i ve li ke, jar -ke, in ten ziv no obo je ne oči po ja ve se na po vr š i ni kri la. Na ovaj na čin po š a -lje se odre đe na po ru ka gra bljiv cu.

Veliki indonezijski leptir (lijevo) ima dvije velike tačke slične očima, koje koristi da uplaš isvoje neprijatelje. Ovo je za ovog leptira zadovoljavajuća odbrana. Neke vrste kao leptirmonarh, s druge strane, pribjegavaju drugim metodama. Svojim tamnonarandžastim krilimasa crnim š arama oni svojim neprijateljima š alju upozorenje da su “loš eg okusa”.

Ka mu fla ža lep ti ra

Vješ ti na ka mu fla že lep ti ra im pre siv na je kao i nji ho ve laž ne oči. To je

kao da za mas ki ra ni lep tir vi di bo ju gr ma, pro ci je ni oko li cu, ana li zi ra je, a za -

tim opo na š a bo ju gr ma s bo ja ma ko je pro iz vo di u svom ti je lu. Još jed na

vrs ta, svjes na uku sa svo jih ne pri ja te lja, š a lje sig na le upo zo re nja ta ko š to

imi ti ra bo je ko je bi ih od bi le su ges ti ra ju ći da lep tir ima loš okus ili da je čak

i otro van. Ni ka ko ni je mo gu će da lep tir sam iz ve de ove rad nje. Ovo će mo

shva ti ti jas ni je ako na ve de mo slje deći pri mjer.

Leptirovi nafotografiji koristekamuflažu ipomoću boje ipomoću š ara.Allah, dž.š .,stvorio im je nakrilima motiveočiju kojima nenedostaje ni“sijevanje izočiju”.

Pret pos ta vi mo da po ku š a va te pro iz ves ti bo ju u la bo ra to ri ju. Ako ima tema lo zna nja o ovoj te mi, ne će te bi ti u sta nju, bez ob zi ra ka ko su na pred no la -bo ra to ri je ili pos tro je nja oprem lje ni, pos ti ći ko na čan re zul tat ona kav ka kavže li te. Za tim raz mis li te o po ku š a ju da pos tig ne te kva li te tu bo je kao š to jeona kod lep ti ra, ko ji, raz vi ja ju ći jed na ke bo je i š a re kao oko li ca, pos ta je sko -ro ne vid ljiv. Ne će te bi ti u sta nju pro iz ves ti sa mo jed nu zna čaj ni ju bo ju. Tre -nut na je si tua ci ja tak va da bi si gur no bio ne nauč ni i ira cio nal ni pris tup tvr di -ti da je ovaj ve li čan stve ni sis tem kod lep ti ra nas tao slu čaj no bez svjes nog na -či na di zaj ni ra nja.

Ako neg dje pos to ji di zajn, tu je si gur no i di zaj ner. Bes pri je kor no stva ra -nje Zem lje pri pa da Al la hu, dž.š , Mi los ti vom. Lju di ob da re ni ra zu mom duž -ni su raz miš lja ti o Alla ho vom svoj stvu stva ra nja do u de talj. U su ri En-Nahl(Pče la) Al lah ka že:

On či ni da se ko ris ti te i svim onim raz no boj nim š to vam na Zem ljistva ra – to je, do is ta, do kaz oni ma ko ji pou ku pri ma ju. (En-Nahl, 13)

Cr ne tač ke ko je upi ja ju svjet lostKod ne kih lep ti ra, po seb no na di je lo vi ma nji ho vih kri la ko ji su bli zu ti -

je la, pos to je ve li ke, tam ne obo je ne tač ke sas tav lje ne od ljus ki. Ove tač ke, si -me trič no pos tav lje ne na oba kri la, ima ju kod lep ti ra veo ma važ nu funk ci ju.

Bo je lep ti ro va na fo to gra fi ji veo ma su ja ke. Pa, ipak, i jed ni i dru gi ži ve si gur no u har -mo ni ji sa pod lo gom na ko joj se na la ze.

Lep ti ri upo treb lja va ju te tač ke ka ko bi do se glitje les nu tem pe ra tu ru ko ja im je po treb na da le -te. Ka ko oni ovo ra de?

Ljus ki ce ima ju oso bi ne mi je nja nja to pli -ne ka mi ni mal nom ili mak si mal nom ni vou, za -vis no od nji ho ve bo je. Svi smo vid je li lep ti re

ka ko pod sun cem ot va ra ju i zat va ra ju svo ja kri la kao da po ku š a va ju na ćiodre đe ni ugao. Cr ne tač ke u nji ho vim kri li ma po ma žu ovim lep ti ri ma ko jiovak vim pok re ti ma po ku š a va ju pri vu ći sun če vo svjet lo. Lep tir ko ji tre ba za -gri ja ti svo je ti je lo ot va ra i zat va ra svo ja kri la ta ko da sun če va svjet lost di rekt -no pa da na ove tač ke, i ti me za gri ja va ti je lo.

Lep ti ri ko ji ži ve na ot vo re noj po vr š i ni iz lo že noj sun cu ima ju svjet li jebo je, dok oni ko ji ži ve u š u mo vi tim pred je li ma ima ju tam ni je bo je.

Ne ke vrs te lep ti ra iz po ro di ce Le pi dop te ra ne ma ju ljus ki ca na svo jimkri li ma, ne mo gu od bi ja ti svjet lost, i ta ko su ne u oč lji vi. Prem da je mo gu ćevid je ti te lep ti re dok le te, go to vo je ne mo gu će pro na ći ih ka da neg dje sle te.Ovo lep ti ri ma da je sa vr š e nu zaš ti tu. Kao i sva os ta la stvo re nja, i oni su, ta -ko đer, stvo re ni sa sis te mom ko ji mo že udo vo l ji ti nji ho vim po tre ba ma. Šta vi -š e, sve su ovo me đu za vis ni si te mi u ko ji ma je dan ne mo že pos to ja ti bez dru -gog.

Kao i sva dru ga stvo re nja u sve mi ru, Al lah, dž.š ., stvo rio je, ta ko đer,lep ti re sa svim de ta lji ma ko je pos je du ju i ob da rio ih svim sis te mi ma ko ji su

Smeđa boja i tačke pod krilima plavogmorfoleptira osiguravaju odličnu kamuflažu zaskrivanje u grmu. Leptirovi tako moguodjednom postati nevidljivi u grmlju.

ALLAHOVO UMIJEĆE BOJA

im po treb ni.

Bo je is pod po vr š i ne mo raŽi vot is pod po vr š i ne mo ra veo ma je raz li čit od ono ga na kop nu. Sve

mo guć nos ti mor skih stvo re nja or ga ni zi ra ne su na ta kav na čin da im omo gu ćeda na naj lak š i mo gu ći na čin ži ve pod vo dom. Lju di ne mo gu vid je ti pod vo -dom ta ko do bro kao ri be za to š to ljud sko oko ne ma svoj stvo ko je bi mu doz -vo li lo da ima ja san po gled pod vo dom. Ljud sko oko ne ma sis tem le ća ka kavima ju ri be, i ni je sfe rič no i tvr do li ko kao kod ri be, i za to čov jek pod vo domne ma ja san po gled kao š to ga ima ju ri be. Ne mo že pre ciz no, kao ri ba, ut vr -di ti uda l je nost u pri vid no um anje noj sli ci us ljed pre la ma nja i ne mo že pro ci -

je ni ti is to pre la ma nje svjet lau vo di.

Al lah, dž.š ., stvo rio jesva ko ži vo bi će s naj po des -ni jim oso bi na ma za oko li cuu ko joj ono obi ta va. Stvo re -nja ko ja ži ve pod mo rem či -ne sa mo ma li dio pri mje raAl la ho vog um ije ća stva ra -nja. Al lah, dž.š ., ne ma su -dru ga u stva ra nju i sve jepod Nje go vom kon tro lom.… ne ma bo ga osim Alla ha.A Al lah je, do is ta, si lan imu dar. (Ali Im ran, 62)

80

Tri ni dad ske ri bi ce jed na su od naj raz no boj ni -jih stvo re nja du bi na. Ove ri be ko je ži ve sto ti neme ta ra is pod ni voa mo ra po ka zu ju sve Al la ho -vo um ije će bo ja. Al lah, dž.š ., jes te, ta ko đer,Vla dar mo ra

Škamp se ne o me ta no kre će pre ko po -vr š i ne mor ske sa se. Ne prim jet nostovog ma log ljus ka ra jes te izu zet na jerkod naj pro vid ni jih ži vo ti nja ne ki glav nidi je lo vi ti je la os ta ju ne vid lji vi. Na pri -mjer, ve ći na njih ni je u sta nju sak ri tisvo je pro bav ne sis te me i hra nu ko ja jeu nji ma. Kod ne kih vrs ta sa mo su rep idio kli ješ ta obo je ni. Ovi ma li de ta lji bo -je ko ris ni su kod omo gu ća va nja š kam -pu da “ne sta ne” kon trast iz me đu ne vid -lji vih di je lo va i raz no boj nih de ta lja ko jisu ta ko iz ra že ni da po ten ci jal ni pre da to -ri pri vu če ni sa mo de ta lji ma i ni su u sta -nju opa zi ti ukup nu fi gu ru ži vo ti nji ce. 42

Iz nad je ko ral. Mi li jar de ko ra la na -la ze se za jed no. Oni se po seb nimiz lu če vi na ma kom bi nu ju je dan sdru gim i for mi ra ju kreč njač kiske let. Na ovom ske le tu oni lu čeobo je ne sup stan ce: cr ve nu, ro za,a po ne kad cr nu ili bi je lu.

U du bi na ma mo ra, po čev š i od 200 me ta ra is pod po vr š i ne mo ra, ne ma ni kak ve svjet los ti.Me đu tim, ka da dođe mo do dna mo ra ko je je čak dub lje ne go š to je Mt. Eve rest, mi ula zi -mo u raz no boj ni svi jet. Ova sa si na ri ba-klaun ko ja ži vi me đu sa som, fo to gra fi ja go re, ta ko -đer, pri pa da ovom svi je tu.

Mor ska puž ni ca(Nu di bran ches) jed na je od naj za nim lji vi jih ži vo ti nja svi je ta pod vo dom.Sa svo jim za nim lji vim di zaj nom i izu zet nim bo ja ma, ove ži vo ti nje su vrs ta puž nja ka bezljus ke. Na sli ci iz nad na la ze se pri mje ri ne ko li ko ovih vrs ta. Ova stvo re nja ko ja ima jumeh ka ti je la zaš ti će na su ja kim otro vom. Nji ho ve ja ke bo je upo zo ra va ju gra bljiv ce dasu otrov ni. Otrov do bi ja ju iz bi lja ka ko je je du.44

Ti je lo mor skog ko nji ca (li je vo)prek ri ve no je plo čas tim kos tu -rom. Oni ni su do bri pli va či iza to ži ve dr že ći se za ko ral.Poš to mo gu br zo mi je nja ti bo -ju, lah ko se zaš ti te od svojjhne pri ja te lja.

Je dan od naj in te re santni jih i naj ko ris ni jih oso bi -na me ku š a ca je tzv “plaš t”, tki vo ko je prek ri vanji ho va ti je la i for mi ra “dru gu ljus ku”. Ka ko sevi di na fo to gra fi ji, plaš t po lah ko prek ri va ljus kui pre ki da hro mat sku jed no lič nost ko ja bi mo glaoda ti pri sust vo ži vo ti nje. 45

Pri pad ni ci vrs te Si nan ce i dea je su ri be s re la -tiv no ma lim i kom pakt nim ti je lom. Ne ma ju kr -ljuš ti, a um jes to njih ko ža im je prek ri ve na sbra da vi čas tim iz ras li na ma ko je sa vr š e nomas ki ra ju ri bu dok se od ma ra ju na dnu mo rače ka ju ći na svoj pli jen.

Pau ko li ki ra ko vi na ro či to se raz li ku ju po ve li či ni i obli -ku. Oni se kre ću od gi gant skog ja pan skog ra ka pau kači ja du ži na no ga iz no si je dan me tar do mi ni ja tur nih ko -ral nih vrs ta ko je vi di mo iz nad. Nji ho ve se š a re izu zet -no do bro sta pa ju s pro š a ra nom tek stu rom nji ho vihdo ma ći na.

Čla no vi vrs te So lei dea kao š to su ri ba list i ri ba romb pri lič no su do bri imi ta to ri. Nji ho -va ben tič ka (o.p. ži ve na dnu) pri ro da pri sil ja va ih da opo na š a ju pod lo gu ko li ko god jemo gu će. Ri ba kro ko dil (des no) ko ris ti svo ju bo ju ka ko bi se sak ri la od gra bež lji va ca.47

Ri ba-lav ži vi na dnu u to plim i trop skim mo ri ma i ni kad ne iz la zi na ot vo re no mo re. Onisu me so je di i hra ne se ma njim ri ba ma. Du ge le pe zas te prs ne pe ra je ima ju od li čan zas -tra š u ju ći efe kat pre ma nje nim ne pri ja te lji ma, a cr ve ne i bi je le pru ge one mo gu ća va junji ho vom pli je nu da ih vi di me đu ko ra li ma. 46

Ri ba- lav ima veo ma raz no bo jan iz gled, ali lah ko mo že pos ta ti ne vid lji va me đu ko ra li ma,ko ji su ta ko đer veo ma raz no boj ni.

Ho bot ni ca, fo to gra fi ra na no ću,či ni se ve ćom jer joj ko ža blje -š ti. Ova ze le na bo ja š to sepre li je va mo že se je di no vid je tino ću. 48

Ne ke vrs te mo gu pos ta ti iden -tič ne s uz or ci ma ot vo re nog mo -ra.

Kri noi di (sli ka li je vo) je su mor skitu li pa ni u obli ku ljil ja na. Oni ima judu ge, tan ke, cvje to li ke š il jas tekra ko ve. Na nji ma se na la zi otrov -na sluz. Oni ap sor bu ju ki seo nik uvo di pre ko svo jih kra ko va fil tri ra -ju ći je.49

Ra čić bo go mo lj ka (sli ka go re) sa mo je jed no od stvo re nja ko ja ima ju za nim ljiv iz gled ijar ke bo je. Nje go ve is tu re ne oči spa da ju me đu naj kom pli ko va ni je oči na svi je tu. Is pod je obo je ni ra čić ko ji ži vi me đu otrov nim mor skim je že vi ma.50

Na ne be si ma i na Zem lji, za is ta, pos to je do ka zi za oneko ji vje ru ju. Stva ra nje vas i ži vo ti nja ko je je ra za suo do -ka zi su za lju de ko ji su čvrs to uv je re ni i smje na no ći ida na i ki š a, ko ju Al lah s ne ba spuš ta da po mo ću njezem lju, na kon mr tvi la nje zi na, oži vi i pro mje na vje tro va- do ka zi su za lju de ko ji ima ju pa me ti. To su Al la ho vi

do ka zi ko je ti kao is ti nu na vo di mo pa u ko je će, ako neu Al la ho ve ri je či i do ka ze Nje go ve, oni vje ro va ti?

(Al-gat hiya: 3-6)

ALLAHOVO UMIJEĆE BOJA90

Stva ra nje bo ja u bilj ka maAko ne ko ne raz miš lja, ne mo že vid je ti ču des ne oso bi ne ži vih bi ća oko

se be. Sve dok ne ko ne mis li o to me ka ko lep tir po mo ću svo jih op nas tih kri lale ti, ka ko cvi je će ko je vi di ima tak vu raz no li kost bo ja, ka ko vr ho vi gra nadrve ća vi so kih sto ti ne me ta ra os ta ju ze le ne, ne mo že shva ti ti sup til nost ovo -ga. Čak ni izu zet no um ije će kod bi lja ka mož da ne će za pli je ni ti ne či ju paž nju.

Ka ko ot kri va mo kroz ovu knji gu, sa vr š e no um ije će jas no se vi di usvim ži vim bi ći ma od in se ka ta do pti ca, od bi lja ka do mor skih stvo re nja. Oči -to je da ovo um ije će pri pa da Al la hu, dž.š , Stvo ri te lju svih ži vih bi ća.

Raz mis li mo o bilj ka ma, vo ću, cvi je ću i drve ću. Bilj ke, sva ka ima raz li -či te bo je, mi ris i okus, do kaz su Al la ho vog um ije ća stva ra nja. Sva ka bilj kako ju vi di te oko lo ili zna te za nju iz knji ga ima bo je ili š a re ko je su svoj stve -ne sa mo nje noj vrs ti. Re pro duk tiv ni su pro ce si sva ke od njih raz li či ti, raz li čitje i od nos nek ta ra u nji ma, i nji ho vi su mi ri si dru ga či ji. Raz mis li mo o ru ža ma.

One su cr ve ne, bi je le, na ran džas te, ro za, bi je le po ru bo vi ma, dvo boj ne, pačak ima i ru ža bo je kao va lo vi. Si gur no, za čov je ka ko ji vi di sve ovo

bi la bi ve li ka slje po ća ako ne os je ti div lje nje i ne opa zi bes -ko nač nu moć Al la ha, dž.š ., Ko ji je Stvo ri telj svog

cvi je ća. U Kur’anu, Al lah, dž.š .,obra ća se oni ma ko ji ne us pi ju shva -ti ti do ka ze stva ra nja ko je vi de:

A ko li ko ima zna me nja na ne be si -ma i na Zem lji po red ko jih pro -la ze, od ko jih oni gla ve ok re -

ću! Ve ći na ovih ne vje ru je u Al la -ha, ne go dru ge Nje mu rav nim sma -tra ju. (Ju suf: 105-106)


Da li ste ika da po mis li li zaš to su blj ke ze le ne?Kao š to je oči to, ze le na i ni jan se ze le ne je su bo je ko je pre o vla da va ju bilj -

nim svi je tom. Hlo ro fil je glav na sup sta na ca ko ja pro iz vo di ze le nu bo ju. Hlo ro fil,veo ma bit na tvar, jes te pig ment sa dr žan u hlo ro plas ti ma ras pr š e nim unu tar ci to -plaz me bilj ne će li je. Ovi pig men ti lah ko ap sor bu ju svjet lost sa Sun ca, ali sa moodbijaju ze le nu bo ju. Osim bo je nja lis to va u ze le no, ova oso bi na, ta ko đer, pro uz -ro ku je is pu nje nje važ nog pro ce sa naz va nog “fo to sin te za”.

Kod fo to sin te ze, bilj ke ko ris te svjet lost ko ja predstav lja kom bi na ci ju raz li či -tih bo ja. Jed na od naj važ ni jih oso bi na bo ja u sun če voj svjet los ti jes te ta da su nji -ho vi ni voi ener gi je raz li či ti je dan od dru gog. Ovaj asor ti man bo ja zva ni spek tar,ko ji do bi je mo pre la ma njem svjet los ti kroz priz mu, na pri mjer, ima žu te i cr ve ne to -no ve na jed noj i pla ve i lju bi čas te na dru goj stra ni. Bo je s vi š im ni voom ener gi -je je su one bo je kod pla vog kra ja spek tra.

Raz li ka ener get skih ni voa me đu bo ja ma veo ma je bit na za bilj ke za to š toone tre ba ju ve li ke ko li či ne ener gi je za fo to sin te zu. Za to, za vri je me vr š e nja fo -to sin te ze, bilj ke ap sor bu ju one zra ke s vi š im ni voom ener gi je pre ma ul tral ju bi -čas tom kra ju spek tra. (op. prev., lju bi čas ta i pla va, kao i bo je ko je idu pre ma in -fra cr ve nom kra ju spec tra, cr ve na, na ran džas ta i žu ta.) Lis to vi oba vlja ju ove pro ce -se pre ko hlo ro fi la, pig men ta ko jeg ima u hlo ro plas ti ma.52

Da bi bilj ka vr š i la fo to sin te zu, ener get ski ni vo čes ti ca svjet los ti ko ji se ap -

92

100

80

60

40

20

0

80

60

40

20

0

400 500 600 700

Is pre ki da ne i pu ne bi je -le kri vu lje po ka zu ju ap -sorp ci ju spek tra odhlo ro fi la a i hlo ro fi la b.Cr na kri vu lja na vr hupri ka zu je učin ko vi tostraz li či tih val nih du ži nasvjet los ti pr li kom pro -ce sa fo to sin te ze. Sli kapo ka zu je ko li ko je us kopo ve za na kom bi no va naap sorp ci ja spek tra hlo -ro fi la a i b i rad nogspek tra fo to sin te ze.51

količ

ina

foto

sint

eze

proc

jenj

ena

stop

a ap

sorp

cije

svje

ta h

loro

fila

hlorofill a

hlorofil b

radni spektar fotosinteze

Valna dužina

sor bi ra mo ra bi ti adek va tan. Pro ces fo to sin te ze po či nje ka da bilj ka, po mo ću ener -gi je ko ju do bi ja od čes ti ca svjet los ti, raz bi ja mo le ku le vo de na mo le ku le ki seo ni -ka i vo di ka. Vo dik re a gu je s ug lji kom u ug ljen di ok si du da bi se for mi rao sok bilj -ke ko ji joj je ne op ho dan da bi pre živ je la. Dru gim ri je či ma, bilj ka pro iz vo di svo juvlas ti tu hra nu. Ne is ko riš te ni ki seo nik, s dru ge stra ne, is puš ta se u vaz duh. Ve -ći na ki seo ni ka iz at mos fe re ko ji udi š e mo pro iz ve de na je na taj na čin.

Kao re zul tat pro ce sa fo to sin te ze u bilj ka ma nas ta ju ug lji ko hi dra ti, je dan odglav nih iz vo ra hra ne za dru ga ži va bi ća. Tva ri pro iz ve de ne pro ce som fo to sin te zeod izu zet nog su zna ča ja za sa me bilj ke kao i za ži vo ti nje i lju de jer su bilj ke glav -ni iz vor hra ne za sva ži va bi ća na Zem lji.

Kao š to smo vid je li, osim da va nja es tet skog iz gle da, ze le na bo ja bi lja ka odizu zet ne je važ nos ti za op sta nak bi lja ka i dru gih ži vih bi ća. Al lah, dž.š ., uči nioje da hlo ro fil bu de tvar ko ja je od go vor na za is hra nu bi lja ka i iz dr ža va nje dru gihži vih bi ća.

Hlo ro fil je glav na sup stan ca ko ja pro iz vo di ze le nu bo ju u bilj ka ma. Allah, dž.š ., uči nio je ovutvar na či nom za pre hra nu bi lja ka i hra nom za sva dru ga ži va bi ća.


Svug dje na svi je tu is te vrs te cvi je ća ima ju is te bo jei š a re ko je su svoj stve ne sa mo nji ho voj vrs ti i te sestva ri ri jet ko mi je nja nju.

Kako su nastale različite boje u biljkama?Kao š to smo prije spomenuli, boja odbijena od svakog objekata zavisi od

molekule pigmenta koju objekat ima. Naveli smo ranije da je osnovna molekulapigmenta u zelenim biljkama tvar “hlorofil”. Osim toga, govorimo da postoje idrugi pigmenti koji izazivaju u biljkama druge boje, i ti različiti pigmentiformiraju nevjerovatnu raznolikost boja koju vidimo u biljkama.

Naprimjer, kao dodatak hlorofilu, u biljkama, također, postoje karotenoidnipigmenti. Neki od ovih pigmenata, koje smo detaljnije ispitali ranije, jesu žuti idaju boju kukuruzu, limunovima, zlatnom klasju i suncokretima. Drugi sukarotenoidi mnogo viš e crveni nego žuti, i oni se mogu naći u cvekli, paradajzu,ružama i mrkvama. Karotenoidi su, također, prisutni u zelenim listovima. Tada bise neko mogao zapitati: “Zaš to listovi ne izgledaju crveno, žuto ili narandžasto,nego su uglavnom u nijansama zelene?” Razlog je taj da je zelena boja hlorofilatako jaka da druge boje pored nje ne mogu da se vide.53

Međutim, razlike se pojave na jesen. Kako se smanjuju sati dnevnog svjetla,biljke prestaju proizvoditi hlorofil i snaga pigmenta koja izaziva zelenu bojusmanjuje se, uzrokujući da zelena boja blijedi. Karotenoidi, postaju sadavidljiviji, pa boje listove u smeđe, žuto i crveno.

Također, na jesen, grupa pigmenata zvanih “antocijani” formira se uvanjskim slojevima određenih listova. Ovi pigmeti koji su svjetlocrveni i plavikombinuju se s drugim pigmentima i daju grimizne i ljubičaste nijanse kojepovremeno vidimo.54

Informacije o svim pigmetima koji daju boju biljkama kodirane su putemDNK te blijke. Iz tog razloga biljne vrste imaju iste osobine bez obzira gdje senalaze na Zemlji. Naprimjer, boja je narandže svugdje na svijetu ista; njen oblik igrađa kore isti su. Boja je na providnoj membrani koja se nalazi unutar kore isastoji se od kesica ispunjenih narandžastom bojom, parfimirane zaš ećerenevode, i ne mijenja se nigdje na svijetu. Banane su svugdje žute, paradajzi sucrveni, a ruže, ljubičice i karanfili iste su boje ma gdje god da su. Gdje god daidete po svijetu nećete vidjeti prirodnu jagodu kako raste u drugoj boji. Svugdjena svijetu DNK jagode sadrži osobine koje će načiniti jagodu kakvu poznajemo.Boja, miris i okus jagoda uvijek su isti. Jasno, ne može se tvrditi da je takav sistemnastao sasvim slučajno.

Vlasnik ovog nenadmaš nog umijeća, Koji vlada cijelim svijetom jesteAllah, dž.š , Onaj Koji posjeduje beskonačnu mudrost. Allah, dž.š ., ima vlast


To vam je Al lah, Gos po dar vaš ,ne ma dru gog bo ga osim Nje ga,

Stvo ri te lja sve ga, za to Nje mu ro -buj te, On nad svim bdi je!

(Al-An'am-102)

To je Al la ho vo dje lo, a po ka ži temi š ta su dru gi mi mo Nje gastvo ri li? Niš ta! Mno go boš cisu u pra voj za blu di. (Luk man,11)

Ne be sa je, vi di te ih, bez stu po va stvo rio, a poZem lji pla ni ne ne po mič ne raz ba cao, da vas ne tre -se, i po njoj ži vo ti nje svih vrs ta ra za suo. Mi s ne baki š u spuš ta mo i či ni mo da po njoj ni ču sva ko -

vrs ne ple me ni te bilj ke. (Luk man, 10)

Du ge u ko ji ma se spek tar mo že vid je ti kao ure đen niz bo ja za pra vo su sa mo ilu zi ja. Du -ge se for mi ra ju pre la ma njem svjetlosti kroz kap lji cu ki š e.

U pri ro di pos to ji raz no li kost bo ja ko je se mi je nja ju to kom go diš njih do ba. Pla ni ne, drve će,je ze ra, ri je ke, ukrat ko, sva pri ro da do kaz je ne us po re di vog Al la ho vog um ije ća bo ja

Sve vo će i po vr će ko je vi di te na sli ci, ko je ima raz li či te obli ke i bo je, ras te u is -tom tlu i uzi ma is tu vo du. Ipak, sva ka vrs ta od njih ima bo ju okus i mi ris ko ji susa mo njoj svoj stve ni. Al lah je stvo rio je din stve nom sva ku od njih i po da rio nam ih.


nad svim stvarima.Jeste li ikad pomislili kako takva različitost boja nastaje u biljkama iako

sve one rastu na istom tlu i upijaju istu vodu? U suri Er-Ra'd, Allah, dž.š ., ukazuje na činjenicu da, iako svi upijaju

istu vodu, različiti izdanci rastu iz tla:Na Zemlji ima predjela koji jedni s drugima graniče i bâš ča ima

lozom zasađenih, i njiva, i palmi s viš e izdanaka i samo s jednim iakoupijaju jednu te istu vodu, plod nekih činimo ukusnijim od drugih. To sudoista dokazi ljudima koji pameti imaju. (Er-Ra'd, 4)

Poš to nam je Allah, dž.š ., ukazao na to, razmislimo, gledajući u voćei povrće, kako različiti izdanci rastu iz istog tla. Naprimjer, pogledajmo udinju, lubenicu, kivi, bananu, treš nju, patlidžan, paradajz, grožđe, breskvu imahune. Kada ogulite tamnožutu koru banane, ostaje svijetložuta banana sasvojim neusporedivim mirisom. Crvena, zelena ili žuta kora jabuke glatka jei sjajna. Ljudi ne mogu oponaš ati kvalitetu okusa, mirisa i arome svojstvenenjima kao ni kvalitetu njihovog slatkog soka.

Neko se može zapitati: “Kako sve ovo cvijeće, drveće, povrće i voće imatoliko različitih boja iako sve raste u istom suhom tlu? Ovo je dokazbeskrajnog znanja Allaha, dž.š ., i Njegovog stvaranja bez ikakvogprethodong modela. Nemoguće je za čovjeka da stvori novu boju. Sve bojekoje proizvede čovjek samo su kopije u prirodi postojećih originala. Ipak,Allah, dž.š ., jeste Onaj od Koga sve potječe, a stvaranje svih boja kojimopisuje živa bića Njegovo je. Allahovo umijeće stvaranja neusporedivo je.Jedno od imena Allaha, dž.š ., Svemogućeg, jeste El-Musavvir, Onaj Kojistvara Svoja stvorenja u različitim oblicima. Allah, dž.š ., stvorio je sve, Onstvara u najsavrš enijem obliku.

On je Allah, Tvorac, Onaj Koji iz ničega stvara, Onaj Koji svemu dajeoblik, On ima najljepš a imena. Njega hvale oni na nebesima i na Zemlji, Onje Silni i Mudri. (El-Haš r, 24)

Boje i izgled svih biljaka na Zemlji stvorene su na takav način daprivuku ljudsku duš u. U voću i povrću postoji nenadmaš na raznolikost

104

boja. S druge strane, kada razmiš ljamo o cvijeću i drveću, mi opet vidimo

istu estetsku pojavu i raznolikost boja.

Tu je, također, i potpuno nedostignuti dizajn boja i š ara kod cvijeća.

Svaka od stotina hiljada vrsta cvijeća uređena je posebnim karakteristikama

svojstvenih samo njima. Danas, parfemi, š are i boje koje proizvodi čovjek

predstavljaju imitacije njihovih originalnih dvojnika u prirodi. Naprimjer,

ljubičasta boja ljubičica koje su mehke kao barš un, i glatkoća površ ine

njenih latica nenadmaš na je. Tkanina barš un proizvedena je kao imitacija

teksture ljubičica, ali sličan kvalitet nikada neće biti dostignut.

Ovim pristupom, bez obzira koju biljku na Zemlji da ispitamo, doći

ćemo do zaključka da se radi o savrš enom stvaranju. Allah, dž.š ., Koji

nema sudruga u stvaranju, stvara za ljude biljke s različitim okusom, mirisom,

bojom i oblikom. Na nama je da razmiš ljamo o Allahovim, dž.š .,

znakovima koje stvara i da budemo zahvalni.

Bölümün ismi 105

Te me ko je evo lu ci jane mo že ob jas ni ti:

har mo nija i si me tri ja


Na Zem lji ko ju nas ta nju je mo i u uni verz umu u ko jem se Zem lja

na la zi vla da ve li ka har mo ni ja. Čak i gle da ju ći kroz pro zor mi vi -

di mo mno go pri mje ra ovo ga skla da. U obla ci ma, na ne bu, drve -

ću, cvi je ću, ži vo ti nja ma i slič nim pri mje ri ma, sa vr š en red i si me tri ja je su

oči ti.Ka da po gle da mo pri ro du, vi di mo da sva ka bilj ka i sva ka ži vo ti nja ima ju

svo je odre đe ne bo je i š a re svoj stve ne sa mo nji ho voj vrs ti. Na dal je, sva ka od

ovih bo ja i š a ra ima ju raz li či ta zna če nja za ži va bi ća, kao š to su npr. po ziv

na pa re nje, iz ra ža va nje agre si je, upo zo re nje na opas nost i mno gi dru gi poj mo -

vi kao ovi ko ji do bi ja ju zna če nje me đu ži vo ti nja ma, for mi ra ju ći per cep ci ju

bo ja i š a ra. Teo ri ja evo lu ci je ko ja sma tra da je sve nas ta lo slu čaj nim po du -

da ra njem doš la je do mr tve tač ke zbog per fek ci je, raz li či tos ti bo ja i har mo -

ni je pri ka za ne u pri ro di. Char les Dar win, os ni vač teo ri je evo lu ci je u obli ku

kak va je ona da nas, ta ko đer je mo rao priz na ti si tua ci ju s ko jom se suo čio zbog

di zaj na pri sut nom u ži vim bi ći ma. Dar win je iz ja vio da ni je mo gao ra zu mje ti

zaš to bo je kod ži vih stvo re nja ima ju odre đe na zna če nja.

“Mo ja te go ba je zaš to su gus je ni ce po ne kad ta ko li je po i um jet nič ki

obo je ne? Bu du ći da su mno ge od njih obo je ne da iz bjeg nu opas nost, teš ko

mo gu pri pi sa ti nji ho ve jar ke bo je u dru gim slu ča je vi ma do pu kim fi zič kim

sta nji ma. Ako ne ko mo že pri go vo ri ti muž ja ci ma lep ti ra š to su li je pi kod

spol ne se lek ci je i pi ta ti zaš to oni ni su li je pi is to kao nji ho ve gus je ni ce, š ta

bis te od go vo ri li? Ne bih mo gao od go vo ri ti osim da os ta nem pri svo joj tvrd -

nji.”55

Char les Dar win po no vo iz no si svoj kon flikt u ko ji je do š ao sa svo jom

teo ri jom:

“Poš tu jem slu ča je ve jar ko obo je nih, in ku bi ra ju ćih muž ja ka ri ba, i bri -

li jant nih lep ti ro va žen ki sa mo uko li ko po ka zu ju da je dan spol mo že bi ti bri li -

jan tan bez ikak vog ne po treb nog pre no sa lje po te na dru gi spol. Nai me, ja u

ovim slu ča je vi ma ne mo gu pret pos ta vi ti da je lje po ta kod dru gog spo la za dr -

ža na se lek ci jom.”56

Si gur no je ne mo gu će da bo je, red i si me tri ja u pri ro di nas ta nu pri rod nom

se lek ci jom. Na ovoj ta čci bi lo bi ko ris no is pi ta ti kon cept “pri rod ne se lek ci je”

108


iz ne se ne kod Dar wi no ve teo ri je evo lu ci je. Kao š to je do bro poz na to, pri rod -

ni oda bir je dan je od za miš lje nih me ha ni za ma teo ri je evo lu ci je. Ona sma tra

da će oni ko ji su bo lje pri prem lje ni za oko li cu pre živ je ti, dok će oni ko ji su

sla bi i ne pri prem lje ni za uv je te oko li ce bi ti eli mi ni sa ni. Pre ma tvrd nja ma evo -

lu cio nis ta, ko ris na pro mje na de š a va se pre ko slu čaj nih mu ta ci ja kod ne kih

pri pad ni ka vrs te. To stvo re nje iz me đu svih os ta lih nje go ve vrs te iz dvo je no je

me ha niz mom pre živ lja va nja naj spo sob ni jih. Na taj na čin slu čaj na mu ta ci ja u

ve ćim ko li či na ma pre ba če na je ge ne ra ci ja ma ko je do la ze.

Jas no je da ni je mo gu će da bo je, š a re i si me tri ja u š a ra ma ži vih bi ća

nas ta nu kroz tak ve me ha niz me. To je vi š e ne go oči to. Ia ko je on os ni vač teo -

ri je, Dar win lič no mo rao je priz na ti da za miš lje ni me ha ni zam pri rod nog

oda bi ra ni je bio u sta nju for mi ra ti ta kav red. Ta ko đer, bri tan ski ar heo log J.

Haw kes u svom član ku “De vet tan ta li zi ra ju ćih mis te ri ja pri ro de” ob jav lje nom

u ča so pi su New York Ti mes is pi tu je bes mis le nost pri rod ne se lek ci je:

“Mis lim da je teš ko pov je ro va ti da je eks tra va gant ni sjaj pti ca, ri ba,

cvi je ća i dru gih obli ka ži vo ta nas tao sa -

mo po mo ću pri rod ne se lek ci je.

Na la zim da je ne mo gu će da je i

ljud ska svi jest pro iz vod to ga.

Ljud ski je mo zak in stru ment ko -

ji je stvo rio sve vri jed nos ti ci -

vi li za ci je, ko ji je slu žio So kra -

ta , Sha kes pe a rea, Rem brand ta

i Ein stei na. Ka ko je ta -

kav in stru ment mo gao

nas ta ti bor bom za

op sta nak iz me đu lo -

va ca i div lja či u

pleis to cen skoj div -

lji ni?”57


Ka ko shva ta mo iz ovih priz na nja evo lu cio nis ta, oni priz na ju da je ova teo ri ja u

kri zi. Ne ra zum no je bra ni ti ide ju da je će li ja, na vod no, nas ta la slu čaj no kao re zul tat

mu nja i ki š a na Zem lji i da se vre me nom pret vo ri la u mul tio bo je no ži vo bi će. Pret -

pos ta vi mo da nauč ni ci uz mu sa mo jed nu će li ju, re ci mo, bak te ri je, osi gu ra ju naj po -

god ni je uv je te u la bo ra to ri ji, upo tri je be svu po treb nu opre mu, utro š e na po re da ta

će li ja evo lui ra pre ko mi lion go di na (ia ko to ni je mo gu će, ali pret pos ta vi mo da jest).

Šta bi se do go di lo na kra ju? Da li bi bak te ri ju ikad tran sfor mi ra li u pau na sa svo jim

bli sta vim bo ja ma ili u leo par da sa sa vr š e nim š a ra ma na ko ži ili u ru žu s cr ve nim

bar š u nas tim la ti ca ma? In te li gent ni lju di, na rav no, ne bi ni kad ni po mis li li tak vo

neš to, a ka mo li tak vo neš to tvr di li. Ipak, ovo je baš ono š to tvr di teo ri ja evo -

lu ci je.

Bo ja vo di evo lu ci ju u sli je pu uli cuProv je ri mo po mo ću pri mje ra ne mo guć nost da pri rod nim oda bi rom nas ta nu bo -

je ži vih bi ća i sis te mi tran sfor ma ci je bo ja. Uz mi mo ka me le o na kao pri mjer. Ka me le -o ni su ži vo ti nje spo sob ne da se pri la go de bo ji oko li ce i da pro mi je ne bo ju pre masvom ok ru že nju. Dok se od ma ra ju na ze le nom lis tu, oni prih va ta ju ze le nu bo ju, dokse kre ću po sme đoj gra ni, nji ho va ko ža pos ta je sme đa za krat ko vri je me. Raz mis li -mo za jed no ka ko se od vi ja ovaj pro ces pro mje ne bo je.

Ži vo bi će mi je nja svo ju bo ju kao re zul tat vi so ko slo že nih pro ce sa ko ji se od vi -ja ju u nje go vom ti je lu. Za čov je ka je ne mo gu će da bi lo ko ju svo ju bo ju ili bo ju dru -gog ži vog bi ća za mi je ni bo jom dru gog ži vog bi ća, za to jer ljud sko ti je lo ni je oprem -lje no za tu ope ra ci ju od go va ra ju ćim sis te mom. Ni je mo gu će za čov je ka ni da sa mos -tal no raz vi je ta kav sis tem jer to ni je dio opre me ko ji se mo že raz vi ti i in sta li ra ti.Ukrat ko, za ži vo bi će ko je bi mo glo mi je nja ti svo ju bo ju im pe ra tiv je da nas ta ne sme ha niz mom mi je nja nja bo je.

Raz mis li mo o pr vom ka me le o nu na Zem lji. Šta bi se de si lo da to stvo re nje ni jeima lo oso bi nu mi je nja nja bo je? Pr vo, ka me le on bi bio la hak pli jen jer se ni je u sta -nju sak ri ti. Osim to ga, poš to bi bio lah ko uoč ljiv, lov bi bio te žak za nje ga. Ovo bina kra ju do ve lo do to ga da ka me le on, li š en sva kog dru gog od bram be nog me ha niz -ma um re ili gla du je, i na kon ne kog vre me na izum re. Ipak, da nas pos to ja nje ka me le -o na u svi je tu jas no do ka zu je da se ta kav do ga đaj ni kad ni je de sio. Ka me le o ni, ta ko,od pr vog mo men ta ka da su se po ja vi li na Zem lji pos je du ju ovaj sa vr š e ni sis tem.

110

Al lah, dž.š .,jes te Onaj Ko -ji odre đu jebo ju svih ži vihbi ća u pri ro di.


Evo lu cio nis ti tvr de da su ka me le o ni vre me -nom raz vi li ova kav sis tem. Ovom tvrd njom ne kabi nam pi ta nja mo gla pas ti na pa met: “Zaš to suka me lo ni oda bra li da raz vi ju ta ko slo žen sis temum jes to lak š ih od bram be nih me ha ni za ma?”;“Zaš to su oda bra li mi je nja nje bo je kad pos to jito li ko vrs ta od bram be nih me ha ni za ma.”; “Ka kose ta kav sis tem, ima ju ći u vi du sve he mij ske pro -ce se po treb ne za mi je nja nje bo je, raz vio kod ka -me le o na?”; “Da li je mo gu će za gmi zav ca da raz -miš lja o tak vim me ha niz mi ma i on da raz vi jepo treb ne sis te me u svom ti je lu?”; “Da li je mo gu -će za gmi zav ca da u DNK ko ja se na la zi u nje go -vim će li ja ma š i fri ra in for ma ci ju po treb nu zapro mje nu bo je?”

To je, bez ikak ve sum nje, ne mo gu će. Zak -

lju čak ko ji bis mo iz vuk li iz od go vo ra na ova već

na ve de na pi ta nja mo že bi ti sa mo je dan: Za ži vo

bi će ne mo gu će je raz vi ti ta ko slo žen sis tem ko ji omo gu ću je vlas ti to mi je nja nje bo -

ja.

Ne sa mo sis te mi pro mje ne bo ja, ne go i raz no li kost bo ja i š a ra kod ži vih bi -

ća zas lu žu ju paž nju. Ne mo gu će je da su ži ve bo je pa pa ga ja, raz no li ke bo je ri ba, si -

me tri ja kri la lep ti ra, fa sci ni ra ju će š a re cvje to va i bo je dru gih ži vih bi ća nas ta le sa -

mos tal no. Ta ko su sa vr š e ne š a re, bo je i obli ci ko ji slu že važ noj svr si u ži vo ti ma

ži vih bi ća ja san do kaz Al la ho vog stva ra nja. Oči to je da pos to ji su pe ri o ran di zajn

kod stva ra nja bo ja oko nas.

Ob jas ni mo ovo slje dećim pri mje rom. Pret pos ta vi mo da mi di zaj ni ra mo pro -

iz vod ko ji se sas to ji od kva dra ta. Čak i da na cr ta mo sa mo je dan od njih, mo ra mo

na pra vi ti ma li pro ra čun i bi ti si gur ni da su sve če ti ri stra ne pa ra lel ne i jed na ke i da

sva ki ugao kva dra ta ima 90 ste pe ni. Mi mo že mo na cr ta ti kva drat sa mo na kon š to

oba vi mo odre đe ne pro ra ču ne i po de š a va nja. Kao š to vi di mo, cr ta nje sa mo jed -

112

Ka me le o ni su stvo re nja ko jamo gu br zo mi je na ti bo ju u za -vis nos ti od nji ho vog ok ru že nja.Jas no je da ni je mo gu će da ka -me le on na pra vi sis tem ko ji jeta ko slo žen kao š to je to mi je -nja nje bo je u će li ja ma ti je la ukrat kom vre me nu. Taj sis temko ji na la zi mo u ka me le o ni mapro iz vod je ne nad maš nogstva ra nja, a to stva ra nje pri pa -da Al la hu, dž.š ., Mu drom.

nog kva dra ta za hti je va odre đe no zna nje i vješ ti nu.

Pri mi je ni mo is to re zo no va nje na ži va bi ća oko nas i

pro u či mo ih. U ži vim bi ći ma vla da sa vr š e ni sklad, red i

plan. Oso ba ko ja ci je ni ne op hod nost zna nja i vješ ti ne kod

cr ta nja obič nog kva dra ta, od mah će shva ti ti da su red, har -

mo ni ja, bo ja i di zajn u sve mi ru, ta ko đer, pro iz vod bes ko nač -

nog zna nja i vješ ti ne. Za to ne pos to ji ra zu man ili nau čan te -

melj za tvrd nju da je ta kav sis tem nas tao slu čaj no. Al lah,

dž.š , Sve mo gu ći, stvo rio je ci je li uni verz um. Al lah, dž.š .,

jes te Onaj Ko ji sve mu da je oblik, On stva ra naj ljep š e.


I lju di i ži vo ti nja isto ke ima, is to ta -ko, raz li či tih vrs ta,

a Al la ha, dž.š .,bo je se od ro bo vaNje go vih - uče ni.

Al lah je, do is ta, si -lan, i On praš ta.

(Fa tir, 28)

Al lah da jebo je i š a reovim in sek ti ma.


Si me tri ja u pri ro di ne mo že nas ta ti slu čaj noJed na od naj važ ni jih či nje ni ca kod stva ra nja har mo ni je jes te si me tri ja. Ži va bi -

ća ima ju si me trič nu struk tu ru. Sve š to vi di mo u pri ro di, npr. sje me, vo će ili lis to -ve ko je is pi tu je mo, po ka zat će nam si me tri ju u svo joj struk tu ri. Po gle daj mo bilj kus lis to vi ma. Oni su spi ral no raz mješ te ni oko ti je la bilj ke. Ovo je je dan od ti po vasi me tri je. Slič no to me, pri mi je tan red vla da u raz mješ ta ju sje me na u ži tu i di zaj -nu ži la na lis tu.

Kri la lep ti ra još su je dan pri mjer si me tri je u pri ro di. I na jed nom i na dru -gom kri lu is ti su uz or ci i is te ni jan se bo ja. Ša ra na jed nom kri lu ta ko đer se na la zi napot pu no is tom mjes tu kod dru gog kri la.

Mo že mo vid je ti mno go pri mje ra si me tri je oko nas, a ne ke od njih na ve li smou pret hod nom tek stu. Naj važ ni ja stvar jes te to da iz da tih pri mje ra pos to ji je dan za -jed nič ki zak lju čak. To je da pos to ji ne nad ma š an red, ili, da bu de mo pre ciz ni ji, ve -li čan stve no um ije će ko je je pri ka za no na ži vim bi ći ma. Je dan od naj ve ćih do ka zajes te či nje ni ca da taj sup til ni red i um ije će ili pak sve mir ni su nas ta li slu čaj no. Usvo joj knji zi “Teo ri ja evo lu ci je i po bož nost”, prof. Ce mal Yi l di rim, ia ko je i samevo lu cio nist, ka že:

“Da le ko sam od uv je re nja da ovaj red pri pi š em ži vim bi ći ma, za ko je se či -

ni da ima ju po seb nu svr hu.” 58

Al lah, dž.š ., stvo rio je sve u sve mi ru unu tar vi š eg re da. Al lah, dž.š ., imavlast nad svim stva ri ma.

A vaš Bog – je dan je Bog! Ne ma bo ga osim Nje ga Mi los ti vog, Sa mi los nog.Stva ra nje ne be sa i Zem lje, smje na no ći i da na, la đa ko ja mo rem plo vi s ko -ris nim te re tom za lju de, ki š a ko ju Al lah spuš ta s ne ba pa ta ko u ži vot vra -ća zem lju na kon mr tvi la nje zi na – po ko joj je ra si jao sva ko ja ka ži va bi ća,pro mje na vje tro va, obla ci ko ji iz me đu ne ba i Zem lje leb de – do is ta su do kazza one ko ji ima ju pa me ti. (El-Be ka ra, 163-164)

114

Pos to ji sa vr š e na si me tri ja u pri ro di ko jani ka ko ni je mo gla nas ta ti slu čaj no.

Zak lju čak


Ka da mu dra i sav jes na oso ba po gle da oko lo,

smjes ta će vid je ti dje la stva ra nja. To je ta ko

jer je Al lah, dž.š ., stvo rio sve za nas da bis -

mo Ga spoz na li i raz mis li li o ono me š to je stvo rio.

Za oso bu ko ja je raz vi la ova kav na čin raz miš lja nja bi lo

bi pot pu no ira cio nal no tvr di ti da je de li kat na rav no te ža

ko ja či ni ži vot nas ta la “slu čaj no”. U ukup nom pro ce su, za

sva ki me đu za vis ni rad ni dje lić ko ji for mi ra ovaj red ima

izu zet no važ nu ulo gu. Bo je ži vih bi ća, te ma ove knji ge,

jed na je od naj važ ni jih kom po nen ti re da u sve mi ru.

Kao š to smo vid je li u pri mje ri ma da tim do sad, bo -

je, š a re, tač ke, pa čak i li ni je na stvo re nji ma u pri ro di

ima ju zna če nje. Bo je ko je se ne kad ko ris te kao zna ci ko -

mu ni ka ci je, ne kad kao upo zo re nje gra bljiv ci ma, od

ključ ne su važ nos ti za ži va bi ća. Ta je važ nost to li ka da su

svjet lost ili ta ma ni jan si bo ja tog stvo re nja pa čak i pra vac

nje go vih li ni ja po seb no ut vr đe ni.

Bud ni pos ma trač od mah će vid je ti da su, ne sa mo ži -

va bi ća ne go i sve os ta lo u pri ro di baš onak vi kak vi tre -

ba ju bi ti. Sva ko stvo re nje je na, za nje ga, naj pri klad ni jem mjes tu. Šta vi š e, on

će shva ti ti da je sve da to da slu ži čov je ku. Pla va, os vje ža va ju ća bo ja ne ba, ži -

vo pis ni iz gled cvi je ća, drve će u ved ro ze le noj bo ji, paš nja ci, mje sec ko ji sja -

ji u mr kloj ta mi, zvi jez de i sve lje po te ko je ne mo že mo na bro ja ti - ma ni fes ta -

ci ja su Al la ho vog um ije ća.

Al lah je stvo rio svi jet i sve mu je, u tom po gle du, bes pri je kor no dao, ili

ni je dao, bo ju. Al lah ima vlast nad svim stva ri ma. On je Naj moć ni ji, Sve mo -

gu ći.

To vam je Al lah, Gos po dar naš , ne ma dru gog bo ga osim Nje ga, Stvo -

ri te lja sve ga. Za to se Nje mu kla njajte. On nad svim bdi je. (El-En‘am,

102)

118

Na kon svih te ma pok ri ve nih u ovoj knji zi š ta dru go os ta je ono me ko je

shva tio moć i ne nad maš no um ije će Al la ho vo ne go da se vra ti Pra vom vlas -

ni ku svih ovih lje po ta i vo di ži vot ko jim će ste ći Nje go vo za do volj stvo.

Si me tri ja i red ko ji pri mje ću je mo kod ri ba (na fo to gra fi ji) si gur no su re mek-dje loStvo ri te lja. Taj je Stvo ri telj Al lah, Sve mo gu ći.

Taj na po za di na ma te ri je


Taj na po za di na ma te ri jeOd mo men ta ka da čov jek dođe na ovaj svi jet, on je pod lo žan stal noj in -

dok tri na ci ji druš t va. Dio ove in dok tri na ci je, mo gu će glav ni dio nje, sma tra

da je re al nost sve ono š to se mo že do dir nu ti ru kom i vid je ti okom. Tak vo

raz miš lja nje, ko je je pri lič no ut je caj no u druš t vu, pre no si se bez ikak vog

pro pi ti va nja s jed ne ge ne ra ci je na dru gu.

Mo me nat će raz miš lja nja, bez ut je ca ja ikak ve in dok tri na ci je ipak do -

ves ti do to ga da se uvi di za pa nju ju ća či nje ni ca.

Od mo men ta ka da su nas ta le, sve stva ri ko je nas ok ru žu ju jed no stav no

su ono š to nam na š a os je ti la kažu. Svi jet, lju di, ži vo ti nje, cvi je će, bo je cvje -

to va, mi ris, okus, pla ne te, zvi jez de, pla ni ne, ka me nje, gra đe vi ne i sve mir.

Ukrat ko, sve stva ri tre nut na su per cep ci ja na š ih ču la. Da bis mo da lje raz jas -

ni li ovu te mu, bi lo bi od ve li ke po mo ći da raz go va ra mo o na š im ču li ma,

agen ti ma ko ji nam dos tav lja ju in for ma ci je o vanj skom svi je tu.

Na š a per cep ci ja vi da, slu ha, oku sa i do di ra, sve one funk cio ni š u na

sli čan na čin. Za mis li oku sa, mi ri sa, zvuka, vi da i čvrs to će ko je pri ma mo od

ob je ka ta za ko je pret pos tav lja mo da pos to je u vanj skom svi je tu sve su pre ne -

se ne neu ro ni ma do nad lež nih cen ta ra u moz gu. Da kle, ono š to mo zak pri ma

je su ži vča ni im pul si. Na pri mjer, za vri je me pro ce sa gle da nja, svjet los ne čes -

ti ce (fo to ni) ko je pu tu ju od ob jek ta do oči ju pro la ze kroz le ću na pred njem di -

je lu oka. Tu se svjet lost lo mi i iz ok re nu ta pa da na mrež nja ču na zad njem di -

je lu oka. Ži vča ni im puls nas tao u mrež nja či, na kon se ri ja pro ce sa, opa ža se kao

sli ka u cen tru za vid u moz gu. I mi, u di je lu moz ga zva nom cen tar za vid ko -

ji zau zi ma sa mo ne ko li ko kub nih cen ti me ta ra, opa ža mo bo ju, bli sta vi svi jet

ko ji ima du bi nu, vis inu i da lji nu.

Sli čan sis tem pos to ji i u svim os ta lim ču li ma. Okus, na pri mjer, spe ci jal -

nim se će li ja ma u us ti ma i na je zi ku pre o braža va u ži vča ni im puls i pre no si do

od go va ra ju ćeg cen tra u moz gu.

Ovaj pri mjer do dat no će raz jas ni ti ovu te mu. Za mis li mo tre nu tak ka da

pi je te li mu na du iz ča š e. Hlad no ća i čvrs to ća ča š e ko ju dr ži te spe ci jal nim se

će li ja ma pre o braža va u ži vča ne im pul se pod va š om ko žom i pre no si se do

122

moz ga. U is to vri je me, mi ris li mu na de, slat ki okus ko ji os je ća te ka da pi juc -

ka te i žu ta bo ja ko ju vi di te ka da gle da te u ča š u, sve to pre no si se do moz ga

kao ži vča ni im puls. Zvuk ko ji ču je te ka da sta vi te ča š u na sto na sli čan na čin

je opa žen va š im uhom i pre ne sen do moz ga kao elek trič ni sig nal. Cen tri ču -

la u moz gu, ko ji su suš tin ski raz li či ti, sa da ra de u ko o pe ra ci ji je dan s dru -

gim, in ter pre ti ra ju ći sva opa ža nja. Ka ko re zul tat te in ter pre ta ci je, vi pret pos -

tav lja te da pi je te ča š u li mu na de. Dru gim ri je či ma, sve zau zi ma mjes to u os -

je til nim cen tri ma moz ga dok vi mis li te da su ta opa ža nja stvar na.

Me đu tim, na ovoj tač ki jed no stav no ste na sa ma re ni jer ne ma te do kaz

prih va ti ti da to š to opa ža te u va š em moz gu ima ma te ri jal nu po ve za nost s

onim iz van va že lo ba nje.

Pred met ko ji smo ob jas ni li do sad, da nas je očit i do ka zan od nau ke. Sva -

ki će vam nauč nik re ći da taj sis tem ra di i da je svi jet u ko jem mis li mo da ži -

vi mo u stvar nos ti skup opa ža ja. En gles ki fi zi čar John Grib bin sma tra da od -

nos in ter pre ta ci ja moz ga či ni da su na š a ču la kao in ter pre ta ci ja sti mu lan sa

ko ji do la ze iz vanj skog svi je ta kao š to je dr vo u vr tu. On ho će re ći da naš

mo zak opa ža sti mu la tiv ne po ti ca je ko ji se fil tri ra ju kroz na š a ču la i da je sa -

mo dr vo sti mu lans. On ta da pi ta: “Pa, š ta je stvar no? Dr vo ko je je for mi ra -

no u na š im ču li ma ili dr vo u vr tu?”59

Bez sum nje, ovo je stvar nost ko ja za hti je va du bo ko raz miš lja nje. Sve

do sad, bi lo je pot pu no mo gu će da pret pos ta vi te da sve š to vi di te u vanj skom

svi je tu ima svo ju ap so lut nu re la nost. Ipak, kao š to nau ka ta ko đer pot vr đu je,

ne ma na či na da do ka že te da ob jek ti ima ju ma te ri jal nu po ve za nost s vanj skim

svi je tom. Te ma, ov dje ukrat ko ob jaš nje na, jed na je od naj važ ni jih š to vam

se mo že u ži vo tu ost va ri ti.

Mi lio ni bo ja u mjes tu mr klog mra kaKa da du bo ko raz mis li mo o ovo me, mi nai la zi mo na sas vim za pa nju ju ća

pi ta nja. Mo zak, u ko jem su smješ te ni na š i cen tri, sa mo je ko mad me sa te -

žak 1400 gra ma. A lo ba nja, skup kos ti ju, š ti ti ovaj ko mad me sa. Ra di se o

tak voj zaš ti ti da ni kak vo svjet lo, bu ka ili mi ris bi lo kak ve vrs ta ne mo že pro -



ći kroz nju. Unu tar lo ba nje na la zi se mr kli mrak i mo zak je pot pu no izo lo van

od bi lo kak vog svjet la i mi ri sa.

Me đu tim, u ovom mrač nom pros to ru mi opa ža mo raz no boj ni svi jet s mi -

lio ni ma raz li či tih oku sa mi ri sa i gla so va. Ka ko se to do ga đa?

Ka ko os je ća te svjet lost u mr klom mra ku? Ka ko os je ća te mi ris u mjes tu

ko je je pot pu no izo lo va no od bi lo kak vog mi ri sa? Um jes to to ga, ka ko os je ća -

te dru ge os je ća je? Ko stva ra sve ove os je te za vas?

Ust va ri, sva kog tre nut ka do ga đa se ču do. Kao š to smo spo me nu li go -

re, sve per cep ci je so be u ko joj se na la zi mo, na pri mjer, tran sfor mi ra ne su u ži -

vča ne im pul se i pre ne se ne do moz ga. Os je ti pre ne se ni do moz ga in ter pre ti ra -

124

Sve oko nas vi di mo kao obo je no unu tar ta me na š ih moz go -va, kao š to npr. vrt iz gle da obo jen kroz pro zor mrač ne so -be.

ni su kao sli ka so be. Dru gim ri je či ma, vi uis ti nu, nis te u so bi u ko joj mis li te

da jes te, na pro tiv, so ba je unu tar vas. Mjes to so be os ta je u moz gu ili, da ra di -

je ka že mo, mjes to na ko jem je opa že na so ba jes te ma la, mrač na i ti ha tač ka.

Me đu tim, š i ro ki pej zaž ko ji vi di te na ho ri zon tu ta ko đer je ne ka ko stao u tu

ma lu tač ku. U is tom mjes tu opa ža te i so bu u ko joj se na la zi te i š i ro ki pej zaž.

Osim to ga, to je opet naš mo zak ko ji in ter pre ti ra i do da je zna če nja sig -

na li ma za ko je mis li mo da su “vanj ski svi jet”. Raz mo tri mo, na pri mjer, ču lo

slu ha. To je, ust va ri, naš mo zak ko ji je u sim fo ni ju tran sfor mi rao zvuč ne va -

lo ve iz “vanj skog svi je ta”. Na is ti na čin, ka da vi di mo bo je, ono š to do la zi

do moz ga jes te spoj ži vča nih im pul sa raz li či tog zna če nja. Opet je naš mo zak

taj ko ji pre o braža va ove sig na le u bo je. Bo je ne pos to je u “vanj skom svi je tu”.

Ni ti je ja bu ka cr ve na, ni ti je ne bo pla vo, ni ti je drve će ze le no. Oni su tak vi

kak vi je su sa mo za to š to ih mi opa ža mo kao tak ve. “Vanj ski svi jet” pot pu no

za vi si od na š eg opa ža nja.

Čak i naj ma nje oš te će nje mrež nja če iza zi va slje pi lo na bo je. Ne ki lju di

opa ža ju pla vu kao ze le nu, ne ki cr ve nu kao pla vu, a ne ki sve bo je kao raz li či -

te ni jan se si ve. S ove tač ke gle diš ta, ni je bit no da li je vanj ski ob je kat od vo -

jen ili ne.

Ugled ni mis li lac Ber ke ley, ta ko đer, se ba vio ovom či nje ni com:


Ka da smo u ne koj so bi, mis li mo da smo na ogra ni če nom mjes tu, a ka da smo na mo ru, mis -li mo da smo na veo ma pros tra nom mjes tu. To je do nek le sa mo ilu zi ja jer mi, za pra vo, i jed -no i dru go do živ lja va mo u vr lo ma lom mjes tu unu tar na š eg moz ga.


“U po čet ku, vje ro va li smo da bo je, mi ri si, itd. ‘stvar no pos to je’, ali su se

tak vi po gle di na kon to ga po rek li, a vi đe no je da je je di no pos to ja nje u za vis -

nos ti na na š a opa ža nja.”60

U zak ljuč ku, raz log zbog ko jeg vi di mo ob jek te obo je ne ni je za to š to su

oni obo je ni ili š to ima ju ne za vis no ma te ri jal no pos to ja nje iz van nas. Is ti na o

ma te ri ji je pri je tak va da su sve kva li te te ko je im pri pi su je mo unu tar nas, a ne

u “vanj skom svi je tu”.

Š ta pos to ji iz van nas?Do sad smo go vo ri li o či nje ni ci da mi ži vi mo u na š im lo ba nja ma i ne

opa ža mo niš ta vi š e od ono ga š to na š a os je ti la opa ze. Oti đi mo sa da ko -

rak da lje: “Da li stva ri ko je opa ža mo stvar no pos to je ili su one ima gi na ci ja?”

Za pi taj mo se: “Pos to ji li po tre ba za vanj skim svi je tom ka ko bis mo ču li

ili vid je li?”

Od go vor je ne. Ne pos to ji po tre ba za vanj skim svi je tom da bis mo vid je -

li ili ču li. Sti mu la ci ja moz ga u bi lo ko jem obli ku pok reće funk ci je svih os je -

ta, for mi ra os je ća je, vi zi je i bu ku. Naj bo lji pri mjer ko ji bi ob jas nio ovo jes te

san.

Dok sa nja te, leži te na kre ve tu u tam noj i ti hoj so bi, va š e su oči čvrs to

zat vo re ne. Niš ta iz va na ne do la zi do vas š to bis te mo gli opa zi ti: ni ti svjet -

lost ni ti bu ka. Ipak, u svo jim sno vi ma, mo že te is ku si ti mno ge stva ri ko je su

kao i do živ lja ji sva kod nev nog ži vo ta. Ti do živ lja ji jed na ko su ži vi i jas ni kao i

kod bud nog sta nja. U va š im sno vi ma, vi se, ta ko đer, pro bu di te i žu ri te na po -

sao ili, um jes to to ga, sa nja te da ide te na go diš nji od mor i os je ća te ljet no sun -

ce.

Osim to ga, dok sa nja te, ne sum nja te u ono š to vi di te. Tek ka da se pro -

bu di te, shva ti te da je sve bio san. U sno vi ma se bo ji te, os je ća te tjes ko bu, sre -

ću ili tu gu. Is to ve me no, os je ća te tvr do ću ma te ri je. Me đu tim , ne pos to ji iz -

vor ko ji pro iz vo di ove os je te jer ste još uvi jek u tam noj i ti hoj so bi.

Des car tes o za pa nju ju ćim či nje ni ca ma o sa nja nju ka že sli je deće:

“U mo jim sno vi ma ja vi dim da či nim raz li či te stva ri, idem na raz li či ta

126

mjes ta, me đu tim, ka da se pro bu dim, vi dim da ni sam niš ta ra dio, da ni samnig dje iš ao, ne go sam mir no lež ao u kre ve tu. Ko mi mo že ga ran to va ti da ci -

je lo vri je me ne sa njam i, š ta vi š e, da moj ci je li ži vot ni je san?”61

U ovom slu ča ju, ne sa mo š to na š e sno ve do živ lja va mo kao stvar ne, ika da se pro bu di mo shva ti mo da je to bio svi jet maš te ne go mi ne mo že motvr di ti da su na š a is kust va, ka da smo bud ni, stvar na. Ta ko, sas vim je mo gu -će da se bi lo kad mo že mo pro bu di ti iz na š eg ži vo ta za ko ji mis li mo da ga ži -vi mo i po če ti do živ lja va ti is tin ski ži vot. Mi ne ma mo do kaz ko jim bis mo ovopo rek li. Na pro tiv, ot kri ća mo der ne nau ke bude oz bilj ne sumnje o tvrd nji daono š to do živ lja va mo u sva kod ne vim ži vo ti ma ima stvar no pos to ja nje.

U ovom slu ča ju, suo ča va mo se s očitom di le mom: u is to vri je me dokmis li mo da ovaj svi jet u ko jem ži vi mo pos to ji, ne ma os no va na ko ji ma bis mozas no va li ovu pret pos tav ku. Sas vim je mo gu će da ova opa ža nja ne ma ju ma -te ri jal nu ko re la ci ju.


U na š im sno vi ma, mi mo že mo sa nja ti da smo na trop skom oto ku. Mi do živ lja va mo tajmo ment kao svu svo ju stvar nost. Ni ko nas ne mo že uv je ri ti da mi u tom tre nut ku sa -nja mo i da ni je ta ko sve dok se ne pro bu di mo i ne shva ti mo da smo sa mo sa nja li.


Da li su na š i moz go vi od vo je ni od vanj skog svi je ta?Ako se stva ri ko je priz na je mo kao ma te ri jal ni svi jet sas to je sa mo od os -

je ta ko ji su nam po ka za ni, š ta je on da mo zak, po mo ću ko jeg ču je mo, vi di -

mo i mis li mo? Ni je li mo zak, kao i sve os ta lo, skup ato ma i mo le ku la?

Ka ko i sve dru go, mi i mo zak sma tra mo “ma te ri jom”. I on je sa mo opa -

ža nje i ni je izu ze tak. Ko nač no, i naš mo zak jes te ko mad me sa ko ji opa ža mo

pre ko na š ih os je ta. Kao i za sve, mi pret pos tav lja mo da on pos to ji u vanj -

skom svi je tu. Mo zak je sa mo sli ka za nas.

Pa, ko opa ža sve ovo? Ko vi di, ču je, mi ri š e i os je ća okus?

Sve ovo vo di nas li cem u li ce pre ma ne čem š to je oči to. Ljud ska bi ća

vi de, os je ća ju, mis le i svjes na su da su vi š e od sku pa ato ma i mo le ku la ko -

ji či ne nje go vo ti je lo. Šta oso bu či ni čov je kom? To je za pra vo duh. Al lah,

dž.š ., da ro vao mu ga je. U pro tiv nom, pri pi si va nje svi jes ti i svih dru gih čov -

je ko vih oso bi na i vješ ti na ko ma du me sa teš kom ki lo i po de fi ni tiv no bi bi -

lo ne ra zum no, a da ne spo mi nje mo da je ovaj ko mad me sa sa mo ilu zi ja.

(On) Ko ji sve sa vr š e no stva ra, Ko ji je pr vog čov je ka stvo rio od ilo va -

če – a po tom stvo nje go vo stva ra od ka pi te ku ći na, za tim mu sa vr š e no

udo ve uo bli či i ži vot mu udah ne – i On vam i sluh i vid i pa met da je –

a ka ko vi ma lo za hval ju je te! (Es-Sed žda, 7-9)

Al lah je na ma naj bli že bi ćePoš to oso ba ni je skup ma te ri je, ne go “ruh”(“du š a”), ko je onaj ko

predstav lja ili, da bu de mo pre ciz ni ji, “stva ra” i predstav lja na š im du š a ma

zbir ku opa ža ja zva nih “ma te ri ja”?

Od go vor na ovoj pi ta nje ja san je: Al lah, dž.š , Onaj Ko ji “udah nju je”

Svoj ruh u čov je ka, Stvo ri telj je sve ga š to nas ok ru žu je. Je di ni iz vor ovih

per cep ci ja jes te Al lah, dž.š . Niš ta ne pos to ji osim onog š to On stvo ri. U

aje ti ma ko ji sli je de On stal no stva ra sve ili, u su prot nom, ni čeg ne bi bi lo.

Al lah bra ni da se rav no te ža ne be sa i Zem lje po re me ti. A da se po re me -

te, ni ko ih, dru gi osim Nje ga ne bi za dr žao; On je za is ta blag i praš -

ta gri je he. (Fa tir, 41)

128

Kao rez lu tat ne pre kid nog uga đa nja ko jem su lju di iz lo že ni od ro đe njaoni će ne ra do prih va ti ti ovu či nje ni cu. Bez ob zi ra ka ko će iz bjeći da je ču juili da je vi de, ona je ipak jas na či nje ni ca. Sve š to čov jek vi di, š to mu je po -ka za no Al la ho vo je stva ra nje. Osim to ga, ne sa mo vanj ski svi jet ne go i re ak -ci je za ko je tvr di mo da su na š e de š a va ju se sa mo Al la ho vom vo ljom. Bi loko ja ak ci ja ne za vis na ili od vo je na od Al la ho ve vo lje ne do la zi u ob zir.

… Al lah stva ra i vas i ono š to na pra vi te?" (Es-Saf fat, 96)… i ti ni si ba cio, kad si ba cio, ne go je Al lah ba cio... (El-An fal, 17)Kao re zul tat sve ga ovo ga shva ta mo da je je di no ap so lut no bi će sa mo Al -

lah, dž.š . Ne ma niš ta osim Nje ga. On obuh va ća sve š to je na ne be si ma ina Zem lji i ono š to je iz me đu njih. Al lah, dž.š ,. u Kur’anu ka že da je Onsvug dje i da On obuh va ća sve:

Oni sum nja ju da će pred Gos po da ra svo ga sta ti, a On zna njem Svo jimobuh va ća sve! (Fus si lat, 54)A Al la hov je i is tok i za pad, ku da god se ok re ne te, pa - ta mo je Al la ho -va stra na. - Al lah je, za is ta, ne iz mjer no do bar i On sve zna. (El-Be ka -ra, 115)Al la ho vo je ono š to je na ne be si ma i ono š to je na Zem lji i Al lah svezna. (En-Ni sa, 126)Ka da smo ti rek li: “Si gur no tvoj Gos po dar svo jim zna njem obuh va tasve lju de”. (El-Is ra, 60)Moć Nje go va obuh va ća i ne be sa i Zem lju i Nje mu ne do ja di odr ža va -

nje nji ho vo; On je Sve viš nji, Ve li čan stve ni! (El-Be ka ra, 255) Al lah nasobuh va ća sa svih stra na. Spri je da, oza da, sli je va, i zdes na. On je Onaj Ko ji jesvjed ok sva kog na š eg pok re ta, svug dje. On ima pot pu nu kon tro lu iz va na iunu tar nas i bli ži nam je od na š e ži le ku ca vi ce, Al lah, Sve mo gu ći.


“Hva l jen ne ka si!”, re ko š e oni, ‘Mi zna mosa mo ono če mu si nas Ti pou čio; Ti siSvez na ju ći i Mu dri.’” (El-Be ka ra, 32)

ALLAHOVO UMIJEĆE BOJA130

1. Bi lim ve Tek nik Der gi si (Jou r nal of Scien ce and Tech -nics), March 1985, p.23.2. Jil lyn Smith, Sen se and Sen si bi li ties, Wil ley Scien ce Edi -tion, p. 60-61.3. F.Press, R. Sie ver, Earth, New York:W.H.Free man, 1986,p.4.4. Mi chael Den ton, Na tu re's De sti ny, The Free Press, 1998,p.51.5. Ian M.Campbell, Ener gy and At mos phe re, Lon don: Wi ley,1977, p.1-2. 6. Eny clo pe dia Bri tan ni ca, 1994, 15th ed. Vol.18, p.203. 7. Mi chael Den ton, Na tu re's De sti ny, The Free Press, 1998,p.55. 8. Bi lim ve Tek nik Der gi si (Jou r nal of Scien ce and Tech -nics), No: 366, p.81. 9. Bi lim ve Tek nik Der gi si (Jou r nal of Scien ce and Tech -nics), Oc to ber 1986, p.6. 10. Bi lim Tek nik Der gi si (Jou r nal of Scien ce and Tech nics),Oc to ber 1986, s.6-9.11. Fran klyn Bran ley, Co lor, From Rain bows to La sers, Tho -mas Y. Cro well Comp., New York, p.23-28. 12. Te mel Bri tan ni ca An si klo pe di si, Vol 7, p. 16. 13. http://www.netxpress.com/~ppt/sto ry.htm. 14. http://www.netxpress.com/~ppt/sto ry.htm. 15. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.110.16. Da vid At ten bo ro ugh, The Li fe of Birds, Prin ce ton Uni -ver si ty Press, New Jer sey, 1998, p.263. 17. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.22. 18. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.52. 19. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.20. 20. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.38. 21. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.71. 22. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.77. 23. Jill Bai ley, Mi mi cry and Ca mo u fla ge, BLA Pu bli shingLtd., En gland, 1988, p.17. 24. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.85. 25. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.25. 26. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.38.27. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.48-49.28. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.43. 29. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.86-87. 30. In ter na tio nal Wil dli fe, Sep tem ber-Oc to ber 1992, p.34. 31. Jill Bai ley, Mi mi cry and Ca mo u fla ge, BLA Pu bli shing

Ltd., En gland, 1988, p.18. 32. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.109.33. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.64. 34. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.130. 35. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.129. 36. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.126. 37. Da vid At ten bo ro ugh, The Tria ls of Li fe, Prin ce ton Uni -ver si ty Press, New Jer sey p.235. 38. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.109. 39. Da vid At ten bo ro ugh, The Li fe of Birds, Prin ce ton Uni -ver si ty Press, New Jer sey, 1998, p.158. 40. Da vid At ten bo ro ugh, The Li fe of Birds, Prin ce ton Uni -ver si ty Press, New Jer sey, 1998, p.158. 41. Ran ger Rick, May 1999.42. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.55.43. Na tio nal Geo grap hic, Oc to ber 1989, p.518. 44. The Guin nes Eny clo pe dia of Li ving World, 1992, p.167. 45. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.56. 46. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.122. 47. Mar co Fer ra ri, Co lors for Sur vi val, Bar nes and No bleBooks, New York, 1992, p.62. 48. Karl Ro es sler, Co ral King doms, Har ry N. Ab rams, Inc.,Pu blis hers, 1986, p.44. 49. Na tio nal Geo grap hic, De cem ber 1996, p.118-120. 50. Karl Ro es sler, Co ral King doms, Har ry N. Ab rams, Inc.,Pu blis hers, 1986, p.125. 51. So lo mon, Berg, Mar tin, Vil lie, Bio lo gy, Saun ders Co lle -ge Pu bli shing, 1993, p.192-193. 52. Te mel Bri tan ni ca An si klo pe di si, Vol. 7, p.16. 53. Fran klyn Bran ley, Co lor, From Rain bows to La sers, Tho -mas Y. Cro well Comp., New York, p.37. 54. Fran klyn Bran ley, Co lor, From Rain bows to La sers, Tho -mas Y. Cro well Comp., New York, p.38.55. Fran cis Dar win, Li fe and Let ters,Vol.II, p. 275. 56. Fran cis Dar win, Li fe and Let ters,Vol.II, p. 305. 57. J. Haw kes, Ni ne Ten ta li zing Mys te ries of Na tu re, NewYork Ti mes Ma ga zi ne, 1957, p.33. 58. Ce mal Yi l dirim, Ev rim Ku ra mi ve Ba gnaz lik (The The -o ry of Evo lu tion and Bi go try), Bil gi Ya y i ne vi, Ja nu a ry 1989,p.108.59. Taskin Tu na, Uzay in Öte si (Bey ond Spa ce), p.194. 60. Trea ties Con cer ning the Prin ci ple of Hu man Kno wled ge,1710, Works of Geor ge Ber ke ley, vol.1, ed.A. Fra ser, Ox -ford, 1871. 61. Ma cit Gök berk, Fel se fe Ta ri hi (His to ry of Phi lo sop hy),p.263.

Bi lješ ke

Science

Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански