Poduhvat stvaranja preduzetnicke organizacije

Visoka tehnička škola strukovnih studija

u Zrenjaninu

Specijalističke studije mašinstva

Nastavni predmet: Preduzetništvo i menadžment

Poduhvat stvaranja preduzetničke organizacije

„Carbo Ing“ doo

Seminarski rad iz Preduzetništva

Predmetni nastavnik: Studenti/br.ind.

Mr Robert Molnar Dragan Jajić 8/08-M

Lazar Čelar 1/08-M

Vesna Jovanovi 11/08-T

U Zrenjaninu, maja 2009.god

Poduhvat stvaranja preduzetničke organizacije“Carbo Ing“ doo

SADRŽAJ

UVOD.............................................................................................................................2

1. IDENTIFIKACIJA POTREBE U OKRUŽENJU.......................................................3

2. OPIS PREDUZETNIČKE IDEJE...............................................................................4

3. GENERISANJE I OPIS INOVACIJE........................................................................5

4. OPIS PROIZVODA....................................................................................................6

5. OPIS TEHNOLOGIJE................................................................................................8

6. OPIS TRŽIŠTA - CILJNIH KUPACA.....................................................................12

7. DEFINISANJE POTREBNIH KAPACITETA........................................................13

8. TRŽIŠNA STRATEGIJA.........................................................................................14

9. DEFINISANJE KONKURENCIJE..........................................................................16

10. ODREĐIVANJE LOKACIJE I PROSTORA.........................................................17

11. MENADŽMENT, ORGANIZACIJA I VLASNIŠTVO.........................................18

12. ANALIZA RIZIKA.................................................................................................19

13. TERMINSKI PLAN................................................................................................20

14. PROJEKCIJA PRIHODA I RASHODA................................................................21

15. PROJEKCIJA NOVČANIH TOKOVA..................................................................22

16. ODREĐIVANJE KRITIČNE TAČKE POSLOVANJA........................................23

ZAKLJUČCI.................................................................................................................25

LITERATURA..............................................................................................................27

1


UVOD

Ispitivanjem privrednih i preduzetničkih subjekata, u srednjem Banatu, došli smo do zaključka da postoji oko 5000 spremnika za smeštaj karbon dioksida, koji se pretežno koriste za gašenje početnih požara.

Savremeni tehnološki procesi proizvodnje sa dosta skupim uređajima i mašinama zahtevaju adekvatnu zaštitu, kako se to propisima nalaže i zahteva. Svedoci smo da su sve više prisutni globalni procesi zagrevanja, te zaštita objekata i mašina iz ugla protiv požarne zaštite je sve neophodnija.

Razmišljajući o realizaciji ideje preduzetništva, došli smo do zaključka da bi servisiranje i ispitivanje aparata za početno gašenje požara tipa “karbon dioksid”, bio isplativi poduhvat, jer u okruzenju nema ispitne radionice.

Propisi, koji su veoma strogi, nalažu proveru svih spremnika tipa karbon dioksid na hladni vodeni pritisak (HVP), svakih pet godina, a u vanrednim situacijama i pre.

2


1. IDENTIFIKACIJA POTREBE U OKRUŽENJU

Izuzetno je važno i obavezno ispitivanje svakih pet godina, pošto se ovi aparati za gašenje požara, pune u normalnim uslovima, sa karbondioksidom, do 110 bara. Ovaj pritisak varira u zavisnosti od spoljnih i temperaturnih oscilacija, te je svako povećanje iznad dozvoljenog, mogućnost reagovanja sopstvenog sigurnosnog ventila, radi zaštite ljudstva i okoline, od posledica eventualne eksplozije aparata za gašenje požara. Praksa često puta označava ove aparate kao „bomba“, te je njihovo ispitivanje na povišeni pritisak neophodno, kako u propisanom vremenskom intervalu, svakih 5 godina, tako i u slučaju bilo kakvog oštećenja i pre.

Provera i ispitivanje spremnika u kojima se nalazi sredstvo za gašenje požara: karbondioksid, na povišeni pritisak do 220 bara, predstavlja najvažniji i najkompletniji postupak ispitivanja.

Snažnim razvojem malih i srednjih preduzeća, kao najvažnijim prevcem zapošljavanja, državni organi nalažu, kompletno opremanje novih mašina i uređaja, najčešće karbon dioksid aparatima. Ovo sredstvo za gašenje, nezamenjljivo je u zaštiti skupe elektronske opreme.

Najveće prirodno nalazište karbon dioksida u srednjoj Evropi, nalazi se u neposrednoj blizini Bečeja. Karbon dioksid sa ovog nalazišta se može koristiti u medicini, prehrambenoj i pivarskoj industriji, a nezamenjiv je upostupku zavarivanja u neutralnoj atmosferi.

3


2. OPIS PREDUZETNIČKE IDEJE

Preduzetnik je reč koja je nastala u Francuskom jeziku ENTREPRENEUR i znači „proći između“ ili preduzimač - između. Primenjen na aktivnosti povezane sa poslovanjem termin je imao dugu i promenljivu evoluciju.

Većina preduzetničkih aktivnosti uključuje profitno orjentisane poslove.

Preduzetnik je osoba koja primenom nove ideje ili inovacije i preuzimanjem poslovnog rizika u preduzeću plasira svoje proizvode - usluge na tržištu radi sticanja dobiti1.

Pre samog opisa proizvoda - usluge, potrebno je dobro definisati problem, odnosno potrebu okruženja - tržišta za istim.

Ideja za formiranje preduzeća potekla je iz činjenice da osnivač već poseduje deo aparata, uređaja i opreme za ispitivanje karbon dioksid spremnika, kao i znanje iz primenjenog mašinstva.

Ovo ispitivnje predstavlja skup postupaka iz hidraulike, pneumatike i elektrotehnike. Sve ovo nije u suprotnosti sa eventualnim ugrožavanjem okoline.

Razrađenjim postupkom pražnjenja postojećih spremnika rai pripreme za ispitivanje, te naknadnim punjenjem, neostvaruje se zagađenje atmosfere.

1 Sajfert, Z., Preduzetništvo, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, 2004, str. 20

4


3. GENERISANJE I OPIS INOVACIJE

Inovacija se sastoji u tome što će se u okviru već postojeće mreže ispitnih stanica, naša stanica u Zrenjaninu, biti prva u srednjem Banatu. Najbliža stanica ovakve vrste se nalazi u Pančevu. Transport spremnika za karbondioksid, se mora posebno saobraćajno registrovati, pa je ideja stanice u Zrenjaninu više nego opravdana.

Smatra se da će nova usluga koja je specifična u okruženju, pomoći vlasnicima ovih spremnika da uz sto manje troškove dobiju maksimalno sigurne spremnike.

Vlasnici spremnika za karbondioksid u zakonskom roku od pet godina u glavnom ne ispuste gas iz spremnika. U takvom slučaju, karbondioksid iz spremnika se oslobađao u atmosferu. Gas bi izvlačili posebnom klipnom pumpom i lagerovali bi ga u spremnik većih dimenzija. Na taj način, doprinosimo zaštiti životne sredine, jer se gas ne ispušta u atmosferu, nego se ponovo vraća u eksploataciju. Ovim tehnološkim postupkom najmanje 50% štedimo na novom gasu.

5


4. OPIS PROIZVODA

Proizvodnja odnosno pružanje usluga dobijaće sve više na značaju. Usluge predstavljaju delovanje većeg broja međusobno povezanih organizacionih postupaka. Kupac, odnosno vlasnik proizvoda, direktno je doveden u kontakt sa proizvođačem usluga.

Ciklus usluga počinje onog trenutka kada kupac ima prvi kontakt sa davaocem usluga, a nastavlja se svakim sledećim kontaktom, u predstojećim vremenskum razmacima, koji su diktirani servisnim, radioničkim ili nekim drugim garantovanim uslovima, propisanim standardima ili životnom praksom.

Projektovanje usluga je identično kao kod projektovanja robe. Sastoji se iz redosleda operacija i aktivnosti sa detaljnim opisom koje davalac usluge, u ovom slučaju „Carbo Ing“ DOO treba da obavi i time zadovolji potrebe kupca. U tom opisu naročito mora da bude istaknut redosled obaveznih radnji u pružanju usluge, a veoma je važna i kvalifikaciona struktura i stručnost radnika koji obavljaju uslugu.

Upravljanje uslugom identično je kao i upravljanje proizvodnim procesom. Prvo treba ispitati potrebe kupaca, lojalnost kupaca, zatim projektovanje procesa upravljanja uslugom, kontrolom kvaliteta i rokova završetka usluga.

Radno intenzivne usluge zahtevaju adekvatno upravljanje radnom snagom, u šta spada planiranje radne snage, selekcija, izbor najboljih radnika i stručnjaka, odnosno kontrola kvaliteta obavljanja usluge.

Tehnološki intenzivne usluge zahtevaju više upravljanje tehološkim sredstvima, planiranje i kontrolu iskorištenosti kapaciteta, pravilno i stručno korišćenje mašina i njihovo održavanje.

Na osnovu iznetih postavki zaključuje se da je postupak ispitivanja spremnika ili boca za smeštaj karbondioksida pod visokim pritiskim u „Carbo Ing“ DOO u domenu projektovane uslužne proizvodnje, kombinovane radnointenzivnim i tehnološkim uslugama, a za poznatog kupca, pretežno, što će biti objašnjeno u naradnim poglavljima.

6


5. OPIS TEHNOLOGIJE

Na osnovu rezultata pregleda i ispitivanja utvrđuje se da li su boce za popravku, dalju upotrebu ili za odbacivanje. Vlasnici ili korisnici boca dužni su da poštuju sve pravilnike i standarde koji regulišu ovu oblast. Ukoliko su rezultati pregleda i ispitivanja boca pozitivni po kriterijumima za smeštaj karbondioksida, boca se žigoše ili baždari i dozvoljava se njena dalja upotreba, a u slučaju negativnog rezultata boca se komisijski uništava.

PRIPREMA BOCA ZA PREGLED, PUNJENJE I ISPITIVANJE

Pregled svake boce pre njenog punjenja obavlja se vizuelnom kontrolom i tom prilikom se donosi odluka o sledećem:

- Punjenje karbondioksidom ako je boca potpuno ispravna u pogledu mehaničkog oštećenja i funkcionalnosti armature na boci i ispravno utisnute oznake.

- Redovnom pregledu ako je istekao vremenski period, propisan za tu bocu.- Vanrednom pregledu ukoliko je vizuelnom kontrolom ustanovljeno

mehaničko ili hemijsko oštećenje, narušeno označavanje boca, starije od 40 godina i slično.

Označavanje boca definisano je Pravilnikom za pokretne sudove, pa ukoliko su oznake u toku eksploatacije oštećene ili postale nečitke, boce se vanredno pregledju i ispituju.

OZNAKE NA BOCAMA

Na svakoj boci moraju biti utisnute opšte i posebne oznake.

a) Opšte oznake su one oznake koje mora imati svaka boca na svojoj površini, utisnute i to:

- Firmu, odnosno naziv ili registrovani naziv proizvođača.

- Fabrički broj boce.

- Godinu izrade.

- Naziv gasa koji se puni, karbondioksid, punim nazivom i hemijskom formulom.

- Masu prazne boce u kilogramima, a certifikatom se bliže

7


određuje obimmerenja, stope, kape i ventila.

- Zapremina boce u litrima.

- Probni pritisak u barima.

- Žig toplotne obrade utisnut iza fabričkog broja boce.

- Žig nadležnog organa sa datumom poslednje kontrole.

b) Posebne oznake, pored opštih, moraju se utinuti na boci, za tečni karbondioksid, rastvoren pod pritiskom i najveća dozvoljena masa punjenja u kilogramima.

Slika broj 4. Tipovi čeličnih boca

Ukucavanje novih oznaka može se uraditi dešifrovanjem (raspoznavanjem) starih oznaka ili korišćenjem oznaka iz postojeće tehničke dokumentacije, za postojeću bocu. Ako nepostoji tehnička dokumentacija, a oznake su oštećene ili nečitljive, boca se mora ispitati kao stara od 40 godina, ukucati nove oznake, pa tek nakon toga boca se može koristiti za punjenje karbondioksidom.

8


Neupotrebljiva boca smatra se svaka boca kod koje se pri pregledu ustanovi da ima mehaničkih ili hemijskih oštećenja većih od propisanih i boce koje pri ispitivanju na hidraulični test (HVP) ne daju zadovoljavajuće rezultate.

O rezultatima ispitivanja za ove boce izrađuje se poseban zapisnik, kojim je detaljnije opisan postupak trajnog uništavanja neupotrebljive boce.

OPIS OPREME I PRIBORA

Za pripremu, pregled, ispitivanje i kontrolu boca neophodna je sledeća oprema i pribor:

- mašina za odvijanje ventila,- mašina čišćenje unutrašnjih i spoljašnjih površina boce,- zatvorena peskara za čišćenje spoljnih površina boce,- uređaj za hidraulično(HVP) ispitivanje boce,- uređaj za sušenje boce nakon ispitivanja,- oprema za vizuelni pregled unutrašnjih površina boce,- vaga za merenje težine boce (tačnost 100 grama) ,- kontrolni manometar, sa maksigraf skazaljkom,- krut čelični lenjir,- kontrolno merilo za prečnik boce,- merač dubine korozije i mehaničkog oštećenja,- uređaj za merenje debljine zida na oštećenom mestu boce bez razaranja

materijala,- kabina za farbanje, sa vodenom zavesom,- pumpa visokog pritiska za punjenje i pretakanje karbondioksida,- ručni bravarski i mehaničarski alat.

Redovni pregledi boca za karbondioksid obavljaju se svakih 5 godina, a vanredni pregledi i ispitivanje prema ukazanoj potrebi.

Maksimalni radni i probni pritisci za boce koje se pune karbondioksidom su:- za faktor punjenja 0,66 kg/l,probni pritisak iznosi 190 bara, i- za faktor punjenja 0,75 kg/l,probni pritisak iznosi 250 bara.

Faktor punjenja mora da odgovara probnom pritisku utisnutom na boci.

KRITERIJUM ZA ODABIRANJE BOCA ZA VANREDNI PREGLED

Merenjem težine boce utvrđuju se razlike između ukucane i stvarne težine. Boce koje pokazuju masu veću od 3% podležu vanrednom pregledu i ispitivanju, a boce čija je masa umanjena za više od 5% od prvobitne težine odbacuju se.

Vizelni pregled unutrašnjosti boce obavlja se nakon skidanja ventila sa boce i pomoću male halogene lampe, sa zaštitnim naponom od 24 volta, očitavaju se na stala oštećenja na unutrašnjoj strani zida.

9


Boce kod kojih se ustanovi prisustvo opšte ili površinske korozije na zidovima, moraju se mehanički, pomoću mašine za čišćenje unutrašnjih površina, postupkom lančanja, očistiti, nakon čega se određuje stepen oštećenja.

Stabilnost boce kontroliše se na ravnoj i horizontalnoj podlozi, te se pomoću mernog uređaja utvrđuje vertikalno odstupanje najmanje u dva pravca pod uglom od 90 stepeni. Merenje se izvodi na 2/3 visine (H) od podloge na kojoj je boca postavljena. Ukoloko je ovo odstupanje veće od 10 mm, ista boca se izdvaja za popravku. (slika broj 5, prikaz ispravne i neispravne boce).

Slika broj 5. Prikaz ispravne i neispravne boce

Povijenost ili ulegnuće duž glavne ose, koja je nastala kao posledica udara na neki čvrst predmet, a nije došlo do smanjenja debljine zida, kontroliše se, utvrđivanjem odstupanja, pomoću krutog čeličnog lenjira, postavljenog duž cele ose boce. Povijenost boce na celoj dužini dozvoljena je do 5 mm, a ako je veća od 5 mm, boca se odbacuje. Slika broj 6,prikaz povijenosti boce.

10


Slika broj 6. Prikaz povijenosti boce

Boca se odbacuje ukoliko udubljenje bez zareza pređe 2 mm ili kada je prečnik udubljenja manji od 30 h. Slika broj 7, prikaz udubljenja bez zareza.

Slika broj 7. Udubljenje bez zareza

Boca sa udubljenjima, koja sadrže i zareze, odbacuje se ukoliko je dubina veća od 5 mm,prečnik udubljenja manji od 35 h, a zarez veći od 5% minimalne debljine zida. Slika broj 8, prikaz udubljenja sa zarezom.

Slika broj 8. Udubljenje sa zarezom

Boce na kojima su pukotine dublje od 0,2 mm i duže od 15 mm odbacuju se, slika broj 9, prikaz površinske pukotine.

11


Slika broj 9. Površinska pukotina

Boce kod kojih su nastala oštećenja u vidu žljebova, zareza ili rupa na spoljnjoj površini boce, koji smanjuju debljinu zidova boce, a samim tim uvećavaju napone, odbacuju se ukoliko je dužina zareza ili žljeba premašila 20% od prečnika boce ili kada je dubina zareza, žljeba ili rupe prešla 5% od minimalne debljine zida.Slika broj 10, prikaz zareza, žljeba i rupa.

12


Slika broj 10. Prikaz zareza, žljeba i rupa

Ispupčenja na bocama, pojedinačno ili po celom obimu, kao i naduvanost boce, znači da je boca pretrpela trajnu deformaciju usled nadpritiska koji se desio u njoj. Ovakve boce se odbacuju kao neupotrebljive.

Opšta korozija je ona vrsta korozije koja obuhvata više od 20% površine omotača boce i pri tom smanjuje debljinu zid boce. Boca se odbacuje ukoliko je dubina korozije veća od 20% minimalne debljine zida boce.

Površinska korozija je ona korozija koja obuhvata manje od 20% površine boce. Boca se odbacuje ako je dubina korozije veća od 25% od minimalne debljine zida boce.

Linijska korozija je više rupa poređanih u nekom redu. Boca se odbacuje ukoliko je dužina linijske korozije zahvatila ceo obim boce ili celu dužinu boce ili ako je linijska korozija na dužini od 75 mm ima dubinu bilo koje tačke veće od 25% od minimalne debljine zida boce.

Boce koje su usled toplote pretrpele bilo kakvu deformaciju odbacuju se. Boce sa neispravnim ventilom, karikom ili navojem na grlu boce moraju se popraviti, a ako popravka nije moguća boce se odbacuju.

Kod svakog vanrednog pregleda i ispitivanja boca obavezan je hidraulični test na probni pritisak (HVP), koji je propisan i objavljen («Sl.list SFRJ» broj 5/80).

Boce koje su starije od 40 godina, kao i boce bez tehničke dokumentacije, treba podvrgnuti vanrednom pregledu i ispitivanju, uz istovremenu izradu atestne dokumentacije. Postupak je sledeći:

Sve boce razvrstati po proizvođačima i po godinama proizvodnje, a ako je moguće razvrstati i po šaržama.

Očistiti površinu za ispitivanje sa spoljnje i unutrašnje strane boce.

Obaviti pregled utisnutih oznaka na boci.

Obaviti merenje sopstvene težine boce.

Vizuelno pregledati nađeno stanje sa spoljnje i unutrašnje strane boce.

Izvršiti merenje debljine zida boce.

Dimenziono prekontrolisati geometrijske karakteristike.

Obaviti merenje tvrdoće površinske metalografije.

Uraditi proračun čvrstoće.

Utvrditi stanje termičke obrade.

Obaviti ispitivanje hladnim vodenim pritiskom (HVP) radi provere čvrstoće. Posle ovog ispitivanja prekontrolisati dali je došlo do promene dimenzije boce.

Iz srodne, razvrstane grupe boca izdvajaju se po dve boce za ispitivanje metodama sa razaranjem u cilju određivanja sledećih veličina:

13


- hemijskog sastava osnovnog materijala boce,- mehaničkih osobina (zatezanje, savijanje) na sobnoj temperaturi,- po potrebi, to isto, na povišenoj temperaturi, i- ispitivanje boce vodenim pritiskom do razaranja.

PRAKTIČAN RAD U RADIONICI ZA ISPITIVANJE BOCA

Vlasnik, odnosno korisnik usluge ispitivanja boce, došao je u radionicu i izrazio potrebu, da bocu za smeštaj karbondioksida koju je doneo, pregleda, ispita i o svemu dobije zapisnik o ispravnosti, a radi daljnje upotrebe.

Najpre se, na propisanom radioničkom obrascu «evidencija» unose osnovni podaci, očitavanjem i upisivanjem, zbog kasnijih odluka, koje će se donositi nakon merenja i ispitivanja. Radnik merenjem ustanovljava dali je boca puna ili je prazna, odnosno «tariranjem» kontroliše pouzdanost podataka utisnutih na gornjem delu boce.

Gas karbondioksid, koji se nalazi u punim bocama, specijalnom pumpom visokog pritiska pretače se u praznu bocu, za tu svrhu ranije pripremljenu. Ovim načinom ostvaruje se znatna ušteda, tehnička i finansijska. Preostala količina karbondioksida, koji se nemože pretočiti pumpom visokog pritiska, to je obično manje od 1/2 zapremine spremnika, ispušta se u atmosferu.

Nakon toga pristupa se vizuelnom pregledu spoljnje strane omotača boce. Ako je sve u redu, na mašini za odvijanje ventila, silom koja ne sme biti veća od 16 Nm, obavlja se skidanje ventila. Stezanje spremnika boce na ovoj mašini obavlja se pneumatskim steznim alatom, koji se preko odgovarajućeg ručnog ventila za komandovanje, snabdava vazduhom iz stabilne instalacije, pod pritiskom od 9 bara. Slika broj 11, obrazac «evidencija».

14


Otpuštanjem steznog alata na mašini za odvijanje ventila, radnik obavlja prvi pregled unutrašnjosti spremnika boce, pomoću male halogene lampe, sa zaštitnim naponom. Ako unutrašnjost boce ne sadrži «katastrofalna» naprsnuća ili neka druga oštećenja, postupak pregleda se nastavlja. Obavlja se prvo merenje spremnika boce i ustanovljena težina na preciznoj vagi, upisuje se u obrazac. Slika broj 12, mašina za odvijanje ventila.

Slika broj 12. Mašina za odvijanje ventila

Nakon toga boca se stavlja na postolje mašine za mehaničko čiščenje unutrašnje strane spremnika, koje se obavlja pomoću rotirajućeg čeličnog lanca. Na ovoj mašini stezanje spremnika obavlja se pneumatskim steznim alatom. Da bi se u potpunosti očistila korozija i drugi sediment, neophodno je obaviti 5 do 10 vertikalnih prohoda suporta sa čeličnim lancem, koji umereno rotira. Otpuštanjem steznog alata, boca se skida sa mašine za mehaničko čišćenje, te je radnik, ručno, okretanjem oko vertikalne ose, otvorom prema podu radionice, oslobađa očišćene korozije, sedimenta i druge prljavštine. Radnik ovo potpomaže udaranjem gumenim ili drvenim čekićem o spoljnji zid boce. Stepen zadovoljavajuće čistoće ustanovljava se, od strane radnika,

15


ponovo pomoću halogene lampe. Ako je unutrašnjost spremnika boce sumnjivog ili nejasnog izgleda, postupak čišćenja se odmah ponavlja. Slika broj 13, mašina za čišćenje spremnika.

Slika broj 13. Mašina za čišćenje spremnika

Sve ovo do sada obavljalo se u prvom delu radionice za ispitivanje, kako to propisi i praksa nalažu, u «prostoriji broj 1».

Pripremljena boca odnosi se u drugi deo radionice za ispitivanje, u «prostoriju broj 2». To je deo radionice u kom se obavlja ispitivanje na hladni vodeni pritisak (HVP) do 220 bara. Zbog bezbednosnih propisa obavljeno je odvajanje metalnim zidom, u cilju zaštite radnika. Poseduje «eksplozivnu odušku» u vidu svetlarnika, takođe zbog opšte sigurnosti zaposlenog osoblja.

Radnik puni bocu do vrha vodom, postavlja brzopotezni sigurnosni ventil, zatim priključuje pancirno crevo od pumpe za postizanje visokog pritiska. Integralna veza obavlja se preko sabirnog kolektora, na kom se nalazi instrument za pouzdanu

16


registraciju zadatog pritiska, manometar sa maksigrafom.

Radnik napušta prostoriju gde se nalazi boca za ispitivanje, zatvara metalna vrata i pušta vodenu pumpu viokog pritiska u rad. Kroz otvor na vratima, osiguranog «klirit» staklom, prati povećavanje pritiska na manometru i kontrolniku, kada dođe do maksimalno komandovanog pritiska, ručno ili automatski, isključuje rad pumpe. Čeka tri minuta. Za to veme maksimalno zadati pritisak nesme da opadne ni malo. Ako je zadati uslov ispunjen, radnik rasterećuje bocu, kolektor sa pancirnim crevima visoke rezolucije izrade skida ventil sa boce, prazni vodeni sadržaj iz boce i priprema je za sušenje. Unutrašnjost boce se suši komprivovanim vazduhom, tako što se boca okrene svojim grlom na dole i tada stavi na vertikalu za sušenje.

Kada se boca osuši, spolja i unutra, radnik ponovo obavlja pregled da nije možda došlo do plastičnih deformacija, eventualne zakrivljenosti ili do razvitka neke spoljnje ili unutrašnje prskotine, a pre ispitivanja na HVP prikriveno prisutne. Ponovo se obavlja težinsko merenje na radioničkoj vagi, i rezltat upisuje u obrazac «evidencija»,slika broj 14, ispitna instalacija na HVP.

Slika broj 14. Ispitna instalacija na HVP

Radnik mora da, pored teoretskog iskustva, poseduje i ogromno praktično iskustvo, koje stiče isključivo dugogodišnjim radom na ovim poslovima. Sem toga, mora da poseduje najmanje srednju stručnu spremu, četvrti stepen obrazovanja tehničke , mašinske struke, položene stručne ispite i završenu specijalističku obuku kod proizvođača boca.

Ako je težina boce posle ispitivanja manja od izmerene težine pre ispitivanja, i ta razlika je veća od 5%, onda se boca predlaže za komisijski rashod i uništavanje. To znači da su joj zidovi istrošeni, istanjeni, te boca nije više sigurna za redovnu, svakodnevnu upotrebu. Dozvoljena razlika težine je do 3%, što je ujedno i predlog da

17


se obavi baždarenje ili žigosanje boce. Ako ovlašćeni radnik, inspektor parnih kotlova ili sudova pod pritiskom, iz Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, nema primedbi na ispitivanje, onda se na gornjem delu kalote utiskuje datum ispitivanja i njegov žig. To isto obavlja se na pisanoj tehničkoj dokumentaciji, koja prati bocu.

Radnik uzima bocu i stavlja je na postolje mašine za uvrtanje ventila, te obavlja stezanje spremnika pneumatskim alatom za stezanje. Na konusni navoj ventila nanosi specijalnu zaptivnu masu i obavlja uvrtanje ventila, najpre ručno a zatim automatski, pomoću kardanskog vratila mašine. Kada se postigne sila uvrtanja i stezanja do 16 Nm, mašina se automatski sama isključuje. Nakon toga se obavlja provera zaptivenosti pomoću komprimovanog vazduha koji se ubacuje u spremnik pomoću kompresora. Zaranjanjem ventila sa bocom u vodu proverava se zaptivenost, vizuelno, praćenjem da li eventualno izlaze mehurići. Ako je sve u redu, boca se puni sa karbondioksidom iz velike boce, a pomoću pumpe visokog pritiska za pretakanje.

Napunjena boca se kompletira, popunjava se tehnička dokumentacija, i uručuje vlasniku odnosno korisniku boce da je legalno upotrebljava i eksploatiše kao ispravno tehničko sredstvo.

18


6. OPIS TRŽIŠTA - CILJNIH KUPACA

S obzirom da se radi o proizvodu koji je vrlo specifičan i veoma rasprostranjen, kako sa gledišta primene tako i sa gledišta bezbednosti, a i ciljni kupci su vrlo heterogeni. To je u prvom redu sva industrija koja u svojim pogonima mora imati protiv požarne aparate, pa do pojedinih korisnika koji aparate imaju radi lične bezbednosti.

U konkretnom slučaju preduzeće planira da, u početku, sklopi ugovor sa nekim od većih privrednih subjekata.

Pošto je proizvod kontinualnog karaktera, odnosno posude treba ispitivati stalno, treba težiti videšodišnjim ugovorima.

Korisnike usluga možemo podeliti u dve grupe. Prva grupa su preduzeća koja poseduju veliki broj aparata i sa kojima treba sklapati dugoročne ugovore. Našom evidencijom njihovih aparata, preuzećemo na sebe obavezu obaveštavanja o prispeću roka za ponovno ispitivanje. Druga grupa mogu biti individualni korisnici, koji će sami donositi aparate na kontrolu i ispitivanje.

Ukoliko se u proizvodnji ostvari dobar kvalitet i zadovoljavajuća cena na domaćem tržištu, u budućnosti bi, uz odgovarajuće potvrde o kvalitetu, moglo da se razmišlja i o izvozu jer je na domaćem tržištu moguće ostvariti nižu proizvodnu cenu nego na zapadu. Ovo može naročito da dođe do izražaja kad Evropska Unija počne primenu sporazuma o trgovinskoj libelarizaciji sa Republikom Srbijom.

Udeo na tržištu Banata

Udeo Carbo Ing

Slika 6: Udeo na tržištu2

2 Slobodna procena učešća „Apitoksin“ doo-a

19


7. DEFINISANJE POTREBNIH KAPACITETA

Osnivač preduzeća poseduje deo radioničke opreme. Posedijemo definisanu bazu za procenu kapaciteta. Kako je ranije pomenuto, deo iskusta ostvaren servisiranjem vatrogasne opreme i aparata, predstavlja realnu osnovu za realizaciju novog preduzeća i tehnologije, kojom će se ispitivati spremnici za smeštaj karbon dioksida.

Ako uzmemo u obzir da na prostoru srednjeg banata gravitira 5000 spremnika za smeštaj karbondioksida, onda je to realna osnova za izračunavanje kapaciteta. Smatramo isplativim ispitivanje spremnika u granici do 50% vrednosti novog aparata.

Vrednost novog aparata je 6000 din. Vrednost našeg remonta, ne sme preći 3000 din.

U tom slučaju posmatranih 5000 aparta pojavljivaće se u ciklusu od 5 godina, odnosno svake godine 1000 aparata. Ovaj iznos predstavlja kalkulativni odnos za ustanovljavanje broja zaposlenih, troškova, fiskalnih obaveza i dobiti.

Aparati=5000Aparata

5 god=1000

Aparatagod

1000Aparata

god∙3000 din=3000000 din godišnje

3000000 din god išnje12 meseci

=250000din

mesečno

Planirana količina zaraženog novca je 250000 dinara mesečno.

Proces rada zahteva 4 izvršioca. Dva neposterdna izvršioca, srednje stručne spreme, mašinske struke i dva rukovodioca. Rukovodilac radionice i rukovodilac marektinga.

Ciljani lični dohodak neto 20000din, iz toga proizilazi:

4 radnika∙ 20000 dinara=80000 dinara

80000 dinara ∙36 %=104000 dinbruto

Iz gornje kalkulacije izračunali smo prihod od remonta aparata. Donja kalkulacija pokazuje da je notrebno 104000 din mesečno za lični dohodak, kada se

20


izmire sve obaveze državi. Razlika od 250000 din−104000 din=146000 din je namenjena PDV-u od 18%, režiskim troškovima, razvoju, rezervi i sve što preostane je dobit.

S toga naša procena je da dnevno treba remontovati:

Aparati=5000Aparata

5 god=1000

Aparatagod

1000Aparata

god12 meseci

=84Aparatamesečno

84Aparatamesečno

21radni d an=4

AparataRadni dan

Računski je pokazano da se dnevno obavljanje ispitivanja spremnika za karbondioksid može obavljati. Postoji realna mogućnost proširenja broja ispitanih spremnika bez većeg angažovanja sredstava na uvećanju radioničkog kapaciteta.

21


8. TRŽIŠNA STRATEGIJA

„Carbo Ing“ doo, ima planove da se proširi svoje kapacitete. Da bi se to ostvarilo uspešno mogu nam pomoći razne metode, a jedna od njih je i SWOT analiza3. Ona omogućuje prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiču na ostvarenje strategijskih opredeljenja i daje mogućnost da se na određene faktore blagovremeno utiče, tj. da im se prilagode načini dostizanja strategijskih ciljeva. SWOT analiza predstavlja metodu koja omogućava uspostavljanje ravnoteže između internih sposobnosti i eksternih mogućnosti. Ona je skup analitičkih metoda kojima se upoređuju sopstvene snage i slabosti sa mogućnostima i opasnostima u okruženju. U tabeli 1 prikazana je SWOT analiza „Carbo Ing“ doo-a.

Tabela 1: Tabela SWOT analize

SNAGA iskustvo opremljenost adekvatan sopstveni poslovni

prostor značajna imovina koja nije pod

hipotekom raznovrsnost u srodnim

proizvodima

SLABOSTI loša organizacija rada nemogućnost uticaja na neke od

rizika (tabela 2)

ŠANSE nova usluga na domaćem

tržištu mogućnost sklapanja

dugoročnih ugovora

PRETNJA mogućnost pojave konkurencije sve manje disciplinovanih

korisnika

SWOT analiza predstavlja pokazatelj snage i šanse preduzeća na jednoj strani i slabosti i pretnje preduzeću na drugoj strani u odnosu na otvoreno tržiste i konkurenciju.

Prema teoriji preduzetništva, uobičajene su četiri preduzetničke teorije: Biti prvi, ali istovremeno najbolji, Pogoditi ih tamo gde ne očekuju, “Ekološke niše”, Promenjene vrednosti i karakteristike.

Teško je jasno definisati kom tipu teorije pripada strategija ovog preduzeća ali

3 Molnar R., Marković Lj., Preduzetničko osposobljavanje u velikim preduzećima, Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva – Banat, d.o.o., Zrenjanin, 2004

22


ona najviše liči na “Ekološku nišu”.

U primeni ove strategije “ekološke niše” su praktično zaštićene oblasti sa ciljem osvajanja, sticanja praktičnog monopola na jednom malom, ograničenim segmentu tržišta ili proizvodnje. Preduzetnici koji praktikuju ovu strategiju praktično žive u anonimnosti svog malog i ograđenog prostora. Razlikuju se tri modifikacije ove strategije:

Strategija “naplatne rampe”. Ovo je najpoželjnija pozicija za jedno MSP. P/U mora biti ključan za čitav proces, a rizik da se on ne koristi, mora biti daleko veći od njegove cene. Veliki nedostatak je taj što nema puno šansi za rast. Isto tako monopolska pozicija se ne sme zloupotrebljavati, kako bi se eksploatisali klijenti, jer će oni pre ili kasnije naći neki jeftiniji suptstitut.

Strategija specijalizovanih veština i znanja. Kompanije koje u početku osvoje kontrolne pozicije na tržištu, često ih i zadrže. Rastu zajedno sa glavnim proizvođačima.

Strategija specijalizovanih tržišta. Primenljiva je kod tržišta koja nisu naročito velika ni atraktivna, da bi ih neko napao.

Dakle, od ponuđenih tržišnih strategija, ova poslednja, tj. strategija specijalizovanih tržišta najviše odgovara projekciji tržišta ovog preduzeća.

23


9. DEFINISANJE KONKURENCIJE

S obzirom na vrlo specifičnu delatnost, koja se pre svega ogleda u tome da ne postoje remontne stanice karbondioksid spremnika u Srbiji, i da se osnovnom delatnošću bavi mali broj servisa, tako je, što se tiče domaćeg tržišta, konkurencija svedena na minimum.

Podaci o tome koliko se u Srbiji godišnje ispita spremnika ne mogu se naći na dostupnim mestima.

Što se tiče konkurencije iz inostranstva tu je stanje drugačije. Na zapadu postoji ozbiljno poštovanje propisa iz ove oblasti,ali je cena višestruko veća nego u istočnim zemljama.

U finansijskim razmatranjima će biti razmatrane najniže cene odnosno one iz istočnih zemalja.

Po dostupnim podacima cena jednog ispitivanja karbondioksid spremnika je

50% od vrednosti novog.

24


10. ODREĐIVANJE LOKACIJE I PROSTORA

Naša radionica se nalazi pored magistralne saobraćajnice, pa ispunjavamo uslov lakog pristupa većih transportnih sredstava, kojima se mogu dopremati spremnici na remont.

Prostor mora biti podeljen na tri celine. Prva celina mora omogućiti prilaz viljuškarem, koji će pomagati istovar većih spremnika. Druga celina je prostor za prihvat, prvu defektažu spremnika, pretakanje karbondioksida iz spremnika, odvijanje ventila i “lančanje”, u trećem delu se nalazi precizan uređaj za merenje, ipitni kolektor na HVP i uređaj za sušenje spremnika.

Svi ovi delovi radionice moraju biti posebnoobeleženi.

Slika 7: Dispozicioni raspored prostorija radionice

25


26


11. MENADŽMENT, ORGANIZACIJA I VLASNIŠTVO

Tim za realizaciju ovog preduzetničkog poduhvata sastoji se, u ovoj fazi razvoja preduzeća, od dva čoveka tj. vlasnika ideje.

Oni su, pored toga što su vlasnici kapitala, i vlasnici preduzetničke ideje, i preduzetničke organizacije.

Pored vlasnika, ostali radnici bi bili uži članovi porodice, dakle, preduzeće bi poslovalo kao porodični biznis, u kome bi pored vlasnika firme, bili angažovani i ostali članovi porodice.

U zavisnosti od obima prodaje, tj.pružanja usluge, preduzeće bi uposlilo dodatne kapacitete, odnosno angažovalo odgovarajuće ljudske resurse za rad sa spremnicima, jer bi postojala potreba vlasnika za aktivnim učestvovanjem u dodatnoj edukaciji i dokvalifikaciji.

27


12. ANALIZA RIZIKA

Rizik je identifikovan kao preduzetnički faktor jer svaki preduzetnički poduhvat nosi u sebi određene rizike. Analizom rizika se smanjuje neizvesnost kod donošenja odluka u toku poslovanja.

Tabela 2: Analiza rizika

RIZIKIZLAZI NA

KOJE UTIČE

STRATEGIJA UBLAŽAVANJA

UTICAJ NA OBJEKTIVNO PROVERLJIVE INDIKATORE

VEROVATNOĆA NASTAJANJA

EFIKASNOST UBLAŽAVANJA

UKUPNA OCENA

Vikoki pritisci

Broj ispitanih jedinica

Veliki 2% 95% 4

Rad sa opasnim gasom

Mogućnost nastupanja vrtoglavice

Korišćenje zaštitnih sredstava

u raduVeliki 1% 100% 3

Ne servisirani

aparati

Vreme popravke

Redovno servisiranje

Veliki 30% 50% 2

Pokretni mašinski sklopovi

Zdravlje zaposlenih

Primena mera zaštite na radu

Srednji 10% 100% 5

Mali broj korisnika

Nedostatak obrtnih

sredstava

Marketing i kvalitet

Srednji 10% 80% 6

Iz priložene tabele se može zaključiti da pored svih nabrojanih rizika, najveći po stepenu opasnosti, predstavlja ne postojanje korisnika usluge. Ovaj problem bi trebalo da reši potpisivanje ugovora sa više korisnika ovih usluga.

28


13. TERMINSKI PLAN

Da bi zacrtane planske aktivnosti dale rezultate potrebno je odrediti redosled, rokove, nosioce aktivnosti, procenu potrebnih sredstava i alternativne mogućnosti.

Realizacija ovog poduhvata relativno je jednostavna, izvršavju je dva čoveka odnosno vlasnika, a biće prikazana u tabeli 3.

Tabela 3: Terminski plan predstavljen gantogramom (cene su predstavljene u RSD)

AktivnostNosioc

aktivnosti

Planirani datumi

završetka

Potrebna sredstva

Alternativne mogućnosti

Formiranje doo „Carbo Ing“ Vlasnik 01.05.2009. 47.500Zanatska radnja (manji troškovi)

Sklapanje ugovora o remontu i ispitivanju spremnika

Vlasnik 01.06.2009. 3.000Nema alternative

Nabavka elektro viljuškara Vlasnik 01.03.2009. 410.000 Kredit

Dogovor oko vođenja poslovnih knjiga

Vlasnik 01.05.2009. 2.000Nema alternative

Kupovina mašine za odvijanje ventila

Vlasnik 01.07.2009. 110.000 Obavezno

Proučavanje mera opreza u radu sa karbondioksidom

Vlasnik 01.05.2009. 23000Angažovanje stručnog lica

Početak ispitivanja Vlasnik 01.07.2009. 5.000 -

Iz tabele 3 vidimo da su najveća sredstva potrebna za nabavku elektroviljuškara za transport većih spremnika, zato što vlasnik poseduje određene elemente koji se koriste za druge srodne proizvode.

29


14. PROJEKCIJA PRIHODA I RASHODA

Projekcija prihoda i rashoda predstavlja bilans uspeha preduzeća, u toku jedne godine. Osnovni cilj bilansa uspeha je da utvrdi dobit preduzeća.

Bilans uspeha firme “Carbo Ing” doo, bi mogao da izgleda kao što je to predstavljeno u tabeli 4.

Tabela 4: Bilans uspeha firme “Apitoksin” doo

Stavka bilansa uspeha Iznos (RSD)

1.Ukupan prihod 3.000.000,00

2.Ukupni rashodi 1.752.000,00

2.1.Materijalni troškovi 120.000,00

2.2.Nematerijalni troškovi 180.000,00

2.3.Amortizacija 40.000,00

2.4.Plate 1.248.000,00

2.5.Kamate 20.000,00

3.Dobit (1-2) 1.248.000,00

4.Porez na dobit 224.640,00

5.Neto dobit (3-4) 1.023.360,00

Iz tabele 4 se vidi da na osnovu planirane projekcije prihoda i rashoda za tekuću godinu, firma “Carbo Ing” doo, planira da istu završi pozitivno, sa gore pomenutom neto dobiti, uz neznatne oscilacije u istoj, koje bi mogle proisteći usled neznatnih kolebanja u materijalnim troškovima firme.

30


15. PROJEKCIJA NOVČANIH TOKOVA

Centralni deo biznis plana je finansijski tok gotovine, tzv. Cash flow. Finansijske projekcije najčešće se odnose na period od narednih 3 - 5 godina (zahtev kreditora.

Na osnovu finansijskog toka novca (tabela 5), prikazali smo koliko je novca potrebno uložiti u projekat “Carbo Ing” doo, šta se očekuje ulaganjem, koliko će se novac brzo trošiti i da li će se kredit brzo vraćati.

Tabela 5: Cash flow“Apitoksin” doo, za period od godinu dana

Stavka 2010. godina 2011. godina 2012. godina 2013. godina 2014. godina 2015. godina

Novčani priliv

3.000.000,00 3.300.000,00 3.630.000,00 3.993.000,00 4.392.300,00 4.831.530,00

Ukupan prihod

1.023.360,00 1.125.696,00 1.238.265,00 1.362.092,16 1.498.301,37 1.648.131,51

Sopstvena sredstva

150.000,00

Kredit 410.000,00

Novčani odliv

1.752.000,00 1.927.200,00 2.119.920,00 2.331.912,00 2.565.103,20 2.821.613,52

Osnovna sredstva

1.000.000,00 800.000,00 600.000,00 400.000,00 200.000,00 -

Obrtna sredstva

50.000,00 55.000,00 60.000,00 80.000,00 100.000,00 120.000,00

Materijalni troškovi

350.000,00 400.000,00 469.900,00 530.000,00 573.000,00 600.000,00

Nematerijalni troškovi

150.000,00 175.000,00 195.000,00 205.000,00 220.000,00 250.000,00

Plate 104.000,00 114.400,00 125.840,00 138.424,00 152.266,40 167.493,04

Anuiteti 82000 82000 82000 82000 82000 82000

Porez 224.640,00 - - - - -

Neto prihod 320.000,00 352.000,00 387.200,00 425.920,00 468.512,00 515.363,20

31


16. ODREĐIVANJE KRITIČNE TAČKE POSLOVANJA

Za brz i pregledan uvid u neophodni nivo proizvodnje i prodaje za pokrivanje troškova poslovanja, prilikom izrade biznis planova neophodno je odrediti i kritičnu tačku poslovanja. Prelomna tačka ili tačka rentabilnosti predstavlja obim proizvodnje/prodaje na kojem su ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima. Proizvodnjom/prodajom ispod tačke rentabilnosti ostvaruje se gubitak, dok se proizvodnjom/prodajom iznad tačke rentabilnosti ostvaruje dobit. Prelomna tačka, dakle, predstavlja donju granicu rentabilnosti.

Kritična tačka poslovanja može se izračunati formulom:

KTP=FT/(PC-VTp)

gde je:

KTP = Kritična tačka poslovanja

FT = Fiksni troškovi

PC = Prodajna cena

VT = Varijabilni troškovi

VTp = Vrijabilni troškovi po jedinici proizvoda

Podaci za izračunavanje KTP za preduzeće „Cabo Ing“ doo na mesečnom nivou nalaze se u tabeli 6.

Tabela 6: Podaci za određivanje kritične tačke poslovanja (cene su u RSD)

Fiksni troškovi na godišnjem nivou 1.752.000,00

Varijabilni troškovi na godišnjem nivou 950.000,00

Varijabilni troškovi po ispitivanoj jedinici 950,00

Ispitivanje na godišnjem nivou 1000

Prodajna cena po jedinici proizvoda RSD/g 3.000,00

KTP = 1752000 / (3000 – 950) = 854 komada

Ako se želi ostvariti profit količina koja se proizvodi i prodaje (Qp) mora biti veća od količine u kritičnoj tački poslovanja (Qk ), a trend ukupnih prihoda (ugao α1) mora biti veći od trenda ukupnih troškova (ugao α2), kao što je to prikazano na slici 8.

32


Slika 8: Kritična tačka poslovanja

33


ZAKLJUČCI

Da bi se preduzetnički poduhvat ostvario uspešno, potrebno je, pre svega, imati dobru ideju. Ideja se rađa kroz prepoznavanje potrebe u okruženju.

Prepoznavanje ove potrebe inicirano je pojačanim insistiranjem na standardina EU. Ideja za formiranje preduzeća potekla je iz činjenice da osnivači već poseduju radionicu za servisiranje vatrogasnih aparata.

Asortiman proizvoda će biti proširen, samim tim i stvorena mogućnost za dodatnu zaradu, odnosno profit, a na tržištu će se pojaviti veće jedinice zapremine spremnika od kalkulativne.

Spremnici za smeštaj karbondioksida prepoznatljivi su u crvenoj boji kada su to aparati za gašenje požara. Kaklulacijom su obuhvaćeni i spremnici golubij sive boje, kada se koriste u radionicama, u prehrambenoj industriji, u pivarstvu, u medicini i u pneumatskoj industriji.

Uređaji za ispitivanje spremnika za smeštaj karbondioksida, predstavljaju skup osnovnih postupaka radi konačnog baždarenja. Iskorišćenjem radioničkog prostora kupcima, odnosno vlasnicima spremnika mogu se ponuditi dodatnipostupci ulepšavanja i osveženja spremnika. To mislimo na peskarenje i završno farbanje. Ovaj postupak neznatno uvećava trošak, ali je neophodan kada spremnik menja propisano mesto upotrebe.

Korisnici usluga servisiranja i baždarenja spremnika za smeštaj karbondioksida razvrstavaju se u dve osnovne grupe. Prva grupa korisnika, koristi spremnike za prevenciju u protivpožarnoj zaštiti, a druga ih koristi u proizvodnoj industriji.

Obim usluga je zasnovan na godišnjem nivou, a uzrokovana je primenom vrlo strogih propisa u oblasti eksploatacije visokopritisnih sudova, kao što su spremnici za smeštaj karbondioksida. Ciklus ove preduzetničke ideje eksploatiše propise do pet godina. (Zakon o zaštiti od požara R Srbije,SLGL: 33/87.)

Konkurencija je na domaćem tržištu gotovo neznatna dok je i na “zapadu” razvijena.

Rizik je, kao i u svakom preduzetničkom poduhvatu, izvestan ali se na osnovu analiza i preduzimanjem odgovarajućih mera može svesti na minimum.

Da bi se ova preduzetnička ideja ostvarila bilo je potrebno, pre svega, kreditom obezbediti novčana sredstva za kupovinu elektorviljuškara za transport i istovar, a uz to uložiti vrlo malo sredstava za preuređenje postojećih resursa. Ovo su početni uslovi za pokretanje ideje.

Sa realizacijom ideje ne sme se puno čekati, jer se usluga mora započeti što pre

34


tj. pre nego što većina domaćih preduzetnika, orijentiše svoju proizvodnju u tom pravcu.

Detaljnom analizom rizika poslovanja smanjila bi se neizvesnost kod donošenja odluka u toku poslovanja. Najveći rizik predstavlja samo mali broj korisnika, ali bi se postepeno našlo još korisnika za ove specifičane usluge. Terminskim planom jasno je definisano koji su prioritetni zadaci i u kom vremenskom roku se isti moraju ostvariti. Projekcijom prihoda i rashoda omogućeno je utvrđivanje profitabilnosti poslovanja, što je i dokazano bilansom uspeha. Odstupanja od predviđenog plana bila bi neznatna.

Za brz i pregledan uvid u neophodni nivo proizvodnje i prodaje za pokrivanje troškova poslovanja, određena je kritična tačku poslovanja. Sa sadašnjim kapacitetima moguće je ostvariti pozitivnu proizvodnju, i postepeno je povećavati.

Na osnovu pretpostavljene projekcije novčanih tokova i analize kritične tačke poslovanja može se reći da je projekat stvaranja preduzetničke organizacije ekonomski opravdan i da može obezbediti četiri radna mesta i ostvariti značajan profit.

35


LITERATURA

1. MOLNAR R., Osnovi preduzetništva, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin, 2009.

2. MOLNAR ROBERT, MOLNAR MIHAJLO, Organizacija preduzeća, Viša tehnička škola, Zrenjanin, 2003.

3. MOLNAR ROBERT, MARKOVIĆ LJILJANA, Preduzetničko osposobljavanje u velikim preduzećima, Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, BANAT, d.o.o.,Zrenjanin, 2004.

4. SAJFERT Z., Preduzetništvo, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin, Zrenjanin, 2004.

5. SPASOJE ERIĆ, (2007): Kako pisati radove i knjige, Visoka tehnička škola, Zrenjanin;

6. PETKOVIĆ G., Preduzetništvo u učeničkom standardu sa aspekta iskorišćenja postojećih resursa, Magistarski rad, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin, Zrenjanin, 2007.

7. ĐORĐEVIĆ D., ANĐIĆ Ž., (2003): Uvod u poslovno planiranje, Zrenjanin: Tehnički fakultet ”Mihajlo Pupin”;

8. Internet: http://www.akvarij.net/forum/index.php?topic=15014.0

36


OBJAŠNJENJE POJMOVA

- Boce za smeštaj karbondioksida su pokretni sudovi pod pritiskom, koji putem distribucije menjaju mesto i vreme njihovog punjenja i pražnjenja.

- Korozija je hemijska reakcija na materijalu koja uništava površine tog materijala.

- Mehanička oštećenja su ona oštećenja koja nastaju dodirom boce sa drugim tvrdim predmetom, ili izazvana povećenim pritiskom, a manifestuje se ulegnućima, ispupčenjima, pukotinama, zarezima kao i smanjenjem debljine zida struganjem ili slično tome.

- Radni pritisak (Pr) je maksimalni dozvoljeni pritisak u boci u zavisnosti od temperature kojoj je boca izložena.

- Probni pritisak (Pp) je pritisak kojim se obavlja provera mehaničke izdržljivosti boce.

- Redovan pregled je prvi pregled nove boce, kao i pregled u određenim, propisanim, vremenskim razmacima.

- Vanredni pregled je svaki pregled van određenog roka, a po ukazanoj potrebi.

- Minimalna debljina zida boce je minimalna dozvoljena debljina zida boce koju propisuje proizvođač boce pod pritiskoma, a dobija se proračunom prema Pravilniku za pokretne sudove pod pritiskom («Sl.list SFRJ» broj: 25/1980.godine), bez posebnog dodatka na koroziju i netačnost izrade.

37

Documents

Poduhvat stvaranja preduzetnicke organizacije