KORENI STVARANJA EU

Prof. dr Gordana Gasmi

* * * * *

“Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu jedinstvenog plana.

Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.”

Robert Šuman

Uvodne teze Nadnacionalnost EU nose ključne institucije EU: Komisija EU, EP I

ECJ Nova tvorevina u medj. pravu EU nije još “gotov proizvod”, ona je u procesu evolucije i ne može se

predvideti konačni oblik koji će dobiti – Klaus Borhard Koliko je fleksibilan jedinstveni institucionalni okvir EU - postavljen

na tri stuba saradnje, sa aspekta njegovog reformisanja? Kakva je i kolika uloga Evropskog parlamenta? Koliki je stepen i koji su načini otklanjanja demokratskog deficita

EU? Konačno, koji je krajnji cilj ekonomskog ujedinjavanja u okviru EU?

.

SIMBOLI EVROPSKE UNIJE

Počeci evropskih integracionih procesa Ideja o ujedinjenoj Evropi datira od davnina, još 1922. grof

Kudenhove-Kalergi predlaže stvaranje evropske federacije. Pokret Panevropske unije je svojim idejama obeležio

period između dva svetska rata (Adenauer, Pompidu -clanovi).

Proces razvoja evropske integracije karakterišu dva pristupa: federalistički i funkcionalistički.

Primenom funkcionalističke metode nastala je EZUČ, 1951.- sektorsko, postepeno ujedinjavanje sa krajnjim ciljem povezivanja svih sektora u jednu celinu

Šumanova deklaracija (1950.) sadržala je predlog Nemačkoj da se pod zajedničku kontrolu stavi proizvodnja uglja i čelika, pod okriljem EZUČ.

Federalizam podrazumeva integrisanje drzava kroz njihovo veliko odricanje od suverenosti u korist jedne para-drzavne tvorevine na medjunarodnom planu

Stvaranje EZUČ To je prva međunarodna organizacija sa elementima

supranacionalnosti: - Delegirana suverena prava država članica

na EZUČ u Ugovorom određenoj granici (ugovor-zakon)- Većinsko odlučivanje,- Organi Zajednice su nezavisni od

nacionalnih interesa,- Pravni akti EZUČ imaju veću pravnu snagu

od nacionalnih ako proističu iz ovlašćenja EZUČ, a neki su i direktno primenljivi.

Cilj osnivanja EZUČ je stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika kroz ukidanje svih restrikcija trgovini ovim proizvodima.

Prethodnice stvaranja EZUČ bile su prilike u ratom uništenoj Evropi i Maršalov plan pomoći SAD.

Konferencija u Hagu i Savet Evrope Skup svih federalističkih pokreta iz 19 zemalja na čelu sa

Čerčilom u Hagu 1948. i usvajanje “Poruke Evropljanima” Jasno izražavanje volje za ujedinjavanjem zapadno-

evropskih država Neposredni uticaj na formiranje Saveta Evrope maja 1949.

sa sedištem u Strazburu – baza delovanja je konsenzus Cilj osnivanja: zaštita ljudskih prava i parlamentarne

demokratije (Evropska konvencija o ljudskim pravima, 1950, Sud za ljudska prava)

Delovanje federalista u okviru Saveta Evrope uticalo na osnivanje EZUČ kao sektorskog ujedinjavanja

Luj Kartu: “EZUČ je funkcionalna konstrukcija, čiji je zadatak da pripremi političku uniju putem stvaranja ekonomske solidarnosti”

Organi EZUČ i nadnacionalnost Pariskim ugovorom 1951. šest zemalja osnivača (Italija, F, N I

Benelux) formirale su EZUČ, Ugovor stupio na snagu 25. juna 1952. a zaključen je na 50 godina

Visoka vlast – glavni organ, nezavisna je od uticaja država članica, donosi odluke i preporuke sa obaveznom pravnom snagom i direktnom primenom – preteca danasnje Evropske Komisije

Primat komunitarnih normi nad nacionalnim Protivteža je Savet ministara kao izraz nacionalnih interesa Parlament i Sud pravde čine osnovu četvorougaone

institucionalne strukture Parlament bio sastavljen, do 1979. od predstavnika nacionalnih

skupština; funkcije - savetodavna uloga, budzetska (predlozi izmene budzeta) i administrativna kontrola Visoke vlasti

Sud pravde je garancija poštovanja komunitarnog prava (čl. 31 Pariskog ugovora)

Ciljevi osnivanja EZUČ Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika (strateški sektori

privrede) kroz ukidanje carina i kvantitativnih ograničenja, kontrola cena, ukidanje diskriminatronih mera, državnih subvencija, slobodni promet, unapredjenje investicija i uslova rada, kao i strukturno prilagodjavanje industrije uglja i čelika zemalja članica

Širi kontekt ovog ujedinjavanja je bio očigledan – težnje ka federalnoj osnovi Zapadne Evrope “Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu

jedinstvenog plana. Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.” Šuman

Organi EZUČ imaju pravo informisanja u sklopu saradnje s državama članicama

Ovlašćenje Visoke vlasti da izriče kazne preduzećima u slučaju kršenja njenih odluka , pravo ubiranja poreza na proizvodnju

Plevenov plan i Evropska odbrambena zajednica – odraz federalizma Ideja stvaranja Evr. Odbrambene zajednice 1950. u

izveštaju Čerčila Savetu Evrope (Evropska vojska) i u obliku Plevenovog plana

Rukovodstvo Evr. Ministra odbrane i direktna kontrola Evr. Parlamenta i finansiranje zajedničkim sredstvima

Institucionalni model po uzoru na EZUČ – prenos dela suvereniteta država članica na vojnom polju

Maja 1952. potpisan je ugovor o osnivanju, praćen idejom stvaranja Evr. Političke zajednice na federalnim principima

Avgusta 1954, došlo do neuspeha realizacije usled odbijanja Francuske da ratifikuje ugovor o osnivanju

Slaba zamena je osnivanje Zapadno-evropske unije 1954, kao način kontrole naoružavanja Nemačke u formi klasične međ. organizacije (kolektivna samoodbrana)

Stvaranje EEZ – Rimski ugovori 1957.

Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika nije bilo moguće ograničiti, s obzirom na suštinsku ulogu ove dve sirovine za privredu - unapred bila predodređena dalja ekonomska integracija u obliku EEZ.

Dobro funkcionisanje EZUČ uticalo na novu inicijativu zemalja Benelux-a da se pregovara o novim sektorima ujedinjavanja

U Mesini je potpisana Rezolucija MIP-ova o težnji za ujedinjenjem na ekonomskom planu, 1955.

Spakova komisija je predložila stvaranje dve Zajednice: EEZ i EURATOM, 1956.

U Rimu 1957. potpisana dva osnivačka ugovora, a stupili na snagu januara 1958. – Rimski osnivacki ugovori Evropskih zajednica (na neodredjeni period)

Evropska ekonomska zajednica EEZ - zajednicko trziste i postupna izgradnja carinske unije kroz eliminaciju

carina medju drzavama clanicama, kao i kvantitativnih ogranicenja. Istovremeno i stvaranje zajednicke carinske tarife prema proizvodima iz

zemalja neclanica u prelaznom periodu od 12 godina. Princip funkcionisanja zajedničkog tržišta je slobodna konkurencija I 4

osnovne slobode Carinska unija realizovana 1. jula 1968. Preduslov zajedničkog tržišta – harmonizacija relevantnih nacionalnih

propisa i primena zajedničkih politika (poljoprivreda, trgovina, saobracaj I razvoj)

Obaveza usvajanja sekundarnog komunitarnog zakonodavstva za kreiranje zajedničkog tržišta (uputstva, odluke i pravilnici)

Formulisanje zajedničke trgovinske politike EEZ Rimski osn. Ugovor – okvirnog tipa, okvirno regulise ovlascenja organa

EEZ, posebno Saveta ministara Povratak funkcionalizmu (ujednjavanje po fazama) Divergentni interesi 6 drzava osnivaca I pobeda zaj. interesa za privrednim

napretkom

EEZ i EURATOM Ciljevi osnivanja EURATOM:

Doprinos razvoju evropske nuklearne industrije, Smanjenje troškova istraživanja, Podsticanje investicija, Osiguranje snabdevanja atomskim gorivom.* Slabiji elementi nadnacionalnosti kod EEZ i EURATOM u

odnosu na EZUČ - centralno mesto Saveta ministara gde su države neposredno predstavljene

Odvojeni pravni subjektivitet u međunarodnim odnosima sve tri Zajednice.

Rimski ugovori – traite cadre tj. okvirno regulišu ovlašćenja komunitarnih institucija dajući im široke legislativne mogućnosti, posebno Savetu ministara

- Neograničeno trajanje Rimskih ugovora (sada čine deo Ugovora o EU – prvi komunitarni stub EU)

Institucionalni sistem Evropskih zajednica Parlament i Sud pravde su od početka osnivanja EEZ bili

zajednički za sve tri Zajednice Integracija organa 1965. Briselskim ugovorom (Komisija i Savet)

– jedinstveni institucionalni sistem Zajednice i jedinstveni budžet Komisija – uloga izvršnog organa, nadnacionalni karakter

(komesari ne smeju primati instrukcije svojih vlada, vrše ovlašćenja nezavisno)

Savet ministara – zakonodavni organ i centralno mesto u sistemu odlučivanja i u institucionalnoj strukturi

Parlament – počev od 1979. direktno biranje delegata iz država članica, ograničena zakonodavna i široka savetodavna uloga, za razliku od nacionalnih skupština i grupisanje po partijskoj pripadnosti - nadnacionalnost

Sud pravde (ECJ) – blizak nacionalnim sudovima po strukturi, obavezna nadležnost (a ne uslovljena pristankom država) za zaštitu komunitarnog pravnog sistema i kontrolu njegove primene

Proširenje Evropskih zajednica Pored smanjenja stepena nadnacionalnosti prilikom formiranja EEZ,

momentum evropskog ujedinjavanja bio oslabljen i cinjenicom nepristupanja V. Britanije

EFTA kao odgovor na formiranje EEZ (1960.) Pregovori sa Britanijom o ulasku u EEZ (1960 – 1963) prekinuti usled

veta De Gola Novi pregovori o proširenju sa: Britanijom, Danskom, Norveškom i

Irskom, 1970. i uspešni završetak 1973. (odbijanje Norveške na referendumu - prvi put)

Drugo proširenje 1981. ulaskom Grčke Treće - učlanjenjem Španije i Portugala, 1986. Četvrto – učlanjenje Austrije, Švedske i Finske, 1995. (drugo odbijanje

Norveške na referendumu) Peto – ulazak 10 novih članica maj 2004. – tzv. Veliki prasak (Poljska,

Madjarska, Slovenija, Slovačka, Češka, Malta, Kipar, Letonija, Estonija i Litvanija)

Šesto – Rumunija i Bugarska, 2007. - Projekat prosirenja nije zavrsen – Zap. Balkan i neizvesna sudbina Turske

Evropska politička saradnja i formiranje Evropskog saveta

Francuska ponovo inicirala stvaranje politicke unije kroz Fušeov plan od 1961. s ciljem ostvarenja zajedništva u domenu spoljne politike, odbrane, nauke i kulture, ali pod uslovom ocuvanja suvereniteta država clanica.

Neuspeh dva plana Fušeove komisije na konferenciji u Parizu 1962.

Začetak susreta na vrhu od 1963. (De Gol i Adenauer) i ideja redovnih direktnih politickih kontakata

Izveštaj Davinjon 1970. predviđa redovne sastanke MIP-ova dva puta godišnje i osnivanje Političkog komiteta

Neformalni karakter Evropske političke saradnje – vaninstitucionalni (metod “malih koraka”)

Formiranje Evropskog saveta 1974. i dva metoda rada (medjuvladina saradnja i nadnacionalno funkcionisanje Zajednice)

Plan Tindemans i Svečana deklaracija o EU Samit u Parizu, 1972, kamen temeljac ideje o EU Plan Tindemans - plan izgradnje EU, 1976. Naglašava se odlučujuća uloga EP i jačanje efikasnosti

rada institucija Predlozi za poboljšanje rada Saveta ukidanjem

jednoglasnosti, unapredjenje kohezije članica Zajednice Neuspeh plana Tindemans usled odbijanja tadasnjih

država članica Svečana deklaracija o EU, Štutgart juna 1983. (zasedanje

Evropskog saveta) - neposredni rezultat prethodnog projekta Genšer – Kolombo iz 1981. o unapredjenju koncepcija evropskog ujedinjenja usled širenja članstva i ekonomskih promena u okruženju (politički dokument o potrebi stvaranja EU u roku od 5 godina)

Predlog Ugovora o EU iz 1984. Spinelijeva komisija u EP – Predlog ugovora o EU u formi

medjunarodnog ugovora Federalistički stavovi kod definisanja nadležnosti Unije

(konkurentna, potencijalna I iskljuciva) Koncept supsidijarnosti uveden prvi put kod podele nadležnosti Uvodjenje obavezne saglasnosti EP, veca ovlascenja Komisiji za

donosenje uredbi I implementirajucih uputstava, ukidanje jednoglasnosti u Savetu tokom perioda od 10 g. ---- preteca odredbi Ugovora iz Mastrihta, 1992.

Odbijanje članica na sednici ES u Fontenblou i formiranje Komiteta Dooge za institucionalna pitanja 1984/1985 (dva izvestaja)

Sazivanje nove medjuvladine konferencije uprkos protivljenju Velike Britanije, Grčke i Danske

Potpisivanje JEA Sredinom 80-tih – jaca svest u zemljama clanicama EZ o

neadekvatnosti osnivackih Rimskih ugovora za funkcionisanje Zajednice i potrebi njihove reforme.

Spinelijeva komisija je jula 1983. predstavila Predlog ugovora o EU, koji je usvojen u EP februara 1984.

Širenje nadležnosti institucija, što države članice ipak nisu bile spremne da ratifikuju

Miteran pokreće stvaranje komiteta Dooge 1984. koji je izradio izveštaj - politički dokumenat, 1985. - usvojen u Briselu na sastanku Evropskog Saveta

Luksemburg 1985. – Politički komitet je zadužen za izradu nacrta ugovora o političkoj saradnji i izmenama Rimskih ugovora

Tekst JEA potpisan februara 1986. u Luksemburgu na međuvladinoj konferenciji, stupio na snagu 1. jula 1987.

Pravna osnova – osnivacki ugovori EZ, dopunjeni i izmenjeni odredbama JEA

Značaj JEA Revizija postojecih ugovora. Ipak ne radi se o sustinskoj transformaciji

Zajednice. JEA je stupio na snagu jula 1987. cilj usvajanja – primena Bele knjige o

jedinstvenom trzistu EZ do ‘92. JEA je rezultat tadasnjih odnosa snaga u Zap. Evropi. Umesto

zrtvovanja jedinstva Zajednice u korist korenitih promena, usvojen je kompromis u vidu JEA.

Bazna nacela postignute reforme su: jacanje postojecih prerogativa; prosirivanje komunitarne akcije na nove oblasti i poboljsanje funkcionisanja institucija.

Uvođenje spoljne politike u institucionalni okvir Zajednice Po prvi put se zvanično usvojenim aktom, EU postavlja kao cilj

postojanja Zajednice. Predvidjeno (čl. 102A JEA) je sazivanje međuvladine konferencije za

reviziju Rimskih ugovora, što je trasiralo put daljem istorijskom razvoju Zajednica na putu ka EU.

Ugovor o EU Paralelno sa produbljivanjem evropskih integracionih

tokova teče proces širenja članstva EU (1973, 1981 – Grčka, 1986 – Španija i Portugal, 1995, 2004)

Delorov komitet – Izveštaj 1989. o tri faze monetarne unije

Prva faza otpočela jula 1990. Druga faza – 1994. (odluka ES oktobra 1990) i

sazivanje predvidjene medjuvladine konferencije o ekonomskoj i monetarnoj uniji

Ugovor o EU je rezultat dve paralelne medjuvladine konferencije - potpisan februara 1992. U Mastrihtu, stupio na snagu 1/11/1993.

Tri stuba EU Nova etapa u procesu stvaranja cvrsceg jedinstva naroda

Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou sto blize gradjanima

Prvi stub EU čine postojeće Evropske zajednice i tekovine (Acquis communautaire)

Drugi stub – spoljna politika EU (van nadleznosti Zajednice) Treći stub – saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih

poslova Drugi i treći stub čine koncept medjuvladine saradnje članica

EU bez elemenata nadnacionalnosti Ustupak V. Britaniji i Danskoj da ne učestvuju u trećoj fazi

monetarne unije, rezerve VB prema Socijalnom protokolu Jacanje komunitarnih ovlascenja i uvodjenje novih podrucja

nadleznosti u prvom stubu EU Zvanicno uvodjenje monetarne unije u 3 faze

Umesto zaključka - Od federalizma do funkcionalizma

- Dve koncepcije ujedinjavanja zapadno - evropskih država Federalizam – način rešavanja tradicionalnih razlika medju

suverenim državama, gde se deo suverenih prava transferiše organima supranacionalne zajednice

Za tumačenje razvoja EU neophodno je primeniti funkcionalistički pristup

Politika “malih koraka” je favorizovala funkcionalizam tj. postupnost integracionih kretanja u praksi izgradnje EU

Sadašnji trend ukazuje na širenje kruga pitanja za koje se članice odriču svoje nadležnosti u korist nadnacionalnih organa – federalističke tendencije – primer je Evropski ustav uprkos neuspehu usvajanja