Autorizovana Predavanja - LS

8/12/2019 Autorizovana Predavanja - LS

http://slidepdf.com/reader/full/autorizovana-predavanja-ls 1/70

SVEUČILIŠTE/UNIVERZITET „VITEZ“ – TRAVNIK

Fakultet pravni nauka

L!KALNA SA"!U#RAVAAutorizovana predavanja

Priredio:Doc. dr. Slađan Ajvaz



Travnik, 2011. godina

UV!$

Natavni! plano! i progra!o! Pravnog "akulteta je predviđeno da nau#na i natavna

diciplina $ude i L%kalna &a'%uprava. %ada je ovo relativno nov pred!et i da dijelovi

ovog pred!eta ulaze u dru&tveno politi#ki i utavni ite! iz razloga vetranijeg izu#avanja

lokalne uprave i a!ouprave !i ga izu#ava!o u okviru poe$ne dicipline.

'vo je poku&aj da poe$no! knjigo! odnono autorizovani! predavanji!a o$radi!o

!ateriju ovog pred!eta. (ano je da )e ova tudija i!ati i voji* nedotataka. Sve ugetije i

pri!jed$e koje na! $udu dotavljene !i )e!o ugraditi u novu knjigu.

'va tudija )e adr+avati onovne teorijke pro$le!e, ele!ente uporedne lokalne

a!ouprave, kao i o$ilje+ja polo+aja i trukture op&tine u dru&tveno! i utavno! ite!u

na&e dr+ave, uklju#uju)i i &ire pro$le!e koji e u vezi ti! javljaju.

z autorizovana predavanja tudenti tre$a da korite va+e)e odred$e U&tava Fe(era)i*e

+%&ne i ,er)e-%vine. U&tava Repulike Srp&ke. 0i to odred$e koje e odnoe na op)inku i

gradku vlat- i Evr%p&ku p%vel*u % l%kaln%* &a'%upravi koju je /lada epu$like one i

ercegovine 23. okto$ra rati"ikovala 4 5Slu+$eni lit i $roj 617839-, kao i zakone: Zak%n

% l%kaln%* &a'%upravi Repulike Srp&ke Slu+$eni glanik S $roj 10172003- i Zak%n %

prin)ipi'a l%kalne &a'%uprave Fe(era)i*e +%&ne i ,er)e-%vine Slu+$ene novine $i

$roj 387200;-.

2



'P<TA P=TAN(A >'?A>N@ SA%'PA/@

/'D

>okalna a!ouprava predtavlja lo+en pro$le! politi#ke nauke i jednu od $itni* pojava

politi#ke i utavne prake u !nogi! ze!lja!a. ?ao &to e #eto de&ava u dru&tveni!

nauka!a, potoji jo& uvijek veliki neporazu! u pogledu zna#enja a!og poj!a. Taj

neporazu! e ogleda u nejednakoti #ak i u la$oti ter!inologije. Ter!in 5lokalna

a!ouprava9 tvoren je u drugoj polovini = vijeka u proceu de!okratke $or$e protiv

centraliz!a i centraliti#kog ite!a. Ter!in 5a!ouprava9 izgleda da vi&e odgovara, i da

vi&e pogađa u&tinu tvari nego li a! poja! koji u po prvi put upotrije$ili englezi podnazivo! 5local er"govrn!ent9. Ako $ukvalno preveded!o ovaj engleki ter!in on zna#i

5lokalna a!ouprava9 ili 5lokalna vladavina9. vako! lu#aju izraz 5lokalna a!ouprava9

u u&tini u+ava adr+inu ovog poj!a, koji i!a dru&tveno politi#ko a ne a!o upravno i

ad!initrativno zna#enje.

vo! natanku uponu i razvoju 5lokalna a!ouprava9 je u @nglekoj kao i u neki!

drugi! ze!lja!a, naro#ito u A!erici, o$u*vatala regulianje pojave 5lokalnog +ivota9 a nea!o ad!initriranje i izvr&enje lokalni* polova. Na protori!a na&e dr+ave pod ideja!a

ocijalita je upotre$ljavan ter!in, prvo 5narodna a!ouprava9 ali je vre!eno! preratao u

ter!in 5lokalna a!ouprava9. @videntno je da ovaj drugi ter!in vi&e odgovara nje!a#koj

rije#i Sel$tverBaltun- dok u "rancuko! jeziku jo& nije nađen adekvatan ter!in za poja!

5lokalne a!ouprave9. ?od "rancuza e naj#e&)e upotre$ljava 5lokalna vlada9 ili 5lokalna

autono!ija9 ito tako i u <vicarkoj-.

Ter!inolo&ka razli#itot koja je priutna u teoriji je !anje pro$le!ati#na od pitanja tvarne

razli#itoti utanova koje e vode pod poj!o! 5lokalne a!ouprave9. dugotrajno!

vre!enko! periodu potojali u i potoje najrazli#itiji tipovi o$lika lokalne vlade i

a!ouprave. okviru jednog itog tipa u itoj ze!lji !o+e potojati tako o$ilje konkretni*

utanova, da je koro te&ko govoriti o potojanju jednog poe$nog o$lika a!ouprave. 'vo

potaje ko!plikovanije kad e pro$le! a!ouprave po!atra ne a gledi&ta zakonodavtva i

prava ve) a ociolo&kog tanovi&ta. Niz utanova progla&eni* a!oupravo!, u tvarnoti u

3



a!o o$i#ne ad!initrativne utanove centraliti#kog ite!a, a decentralizacija !o+e $iti

vi&e a!oupravna nego intitucije koje e tako nazivaju.

Cinjenica je da izvjeni o$lici lokalne zajednice potoje vuda, u vi! dr+ava!a. Ne!a

nijedne dr+ave u vijetu u kojoj $i centralni organi a!i reguliali ve dru&tvene odnoe na

cijeloj dr+avnoj teritoriji. Ako ni&ta drugo, oni i!aju voje lokalne organe #iji je zadatak da e

na određeno!, u+e! teritoriju, tvaraju i o$avljaju "unkcije od va+noti za to podru#je.

Stanovnici jednog naelja !oraju vuda da rje&avaju ele!entarne potre$e nad$jevanje

vodo!, gradke ulice !oraju da $udu o#i&)ene, građani!a !ora da $ude o$ez$jeđena za&tita

od uzne!iravanja i nereda- dakle potojanje organa koji )e e tarati o o$avljanju ovi* i

drugi* li#ni* lu+$i je neiz$je+no. /e) kad ti organi potoje, onda e nji!a o$i#no

povjeravaju i razne druge "unkcije kao &to u: da e taraju o javno! zdravlju, da organizuju

&kolku natavu, da pru+aju po!o) u razni! drugi! dru&tveni! djelatnoti!a ocijalna

po!o) itd.-. (ano je da ti organi o$avljaju)i voje polove za*tjevaju određene "inanijke

izdatke pa lokalni organi e !oraju potarati za potre$na redtva, &to i!plicira i inicira

ovla&tenja da razrezuju i $iraju razne lokalne poreze. Također, lokalna zajednica vr&i #ito

politi#ke "unkcije, te politi#ke "unkcije e naj#e&)e ogledaju u organizovanju iz$ora odnono

pute! u#e&)a u iz$oru pojedini* dr+avni* organa.

Da $i ve ove polove lokalna zajednica !ogla da o$avlja ona !ora da $ude organizovana.

toj organizaciji potoje dva !ogu)a rje&enja ili krajnoti: po jedno!e, dr+ava i!enuje ve

lokalne zajednice a zadatko! o$avljanja "unkcije te zajednice po drugo!, a!a zajednica

$ira iz voje redine ve te organe, $ez ikakvog prava dr+ave da e u to !je&a. Na+alot, ni

jedno od ova dva rje&enja nigdje ne potoji u vo! #ito! o$liku. Na u$la+avanje prvog,

pute! davanja izvjeni* prava a!oj lokalnoj zajednici u pogledu optvenog

a!oorganizovanja uticao je najvi&e razvoj de!okratki* ideja toko! = i vijeka. Nigdje vi&e ne!a a!o iklju#ivo organa na i!enovani* odozgo uvijek uz nji* potoje i

$irani organi ili $ar dio ti* organa koji u iza$rani od građana , ili u potvrđeni od trane vi&i*

organa. $la+avenje drugog rje&enja koje e atoji u potpuno! pravu a!oiz$ora organa

lokalne zajednice, uticalo je ve ve)a zaintereovanot dr+ave da izvjen eaktivnoti lokalne

zajednice $udu jednoo$razne o$avljenje, o$avljanje uz po&tovanje izvjeni* dr+avni*

odnono nacionalni* tandarda, kao i ve ve)i udio dr+ave u no&enju "inanijki* tereta

lokalne zajednice.

4



azlike u tatuu odnono u tepenu organizovane lokalne zajednice u pojedini! ze!lja!a

ogledaju e itovre!eno i u nazivi!a a!og ite!a upravljanja ti! lokalni! zajednici!a.

?ao &to !o ve) ranije rekli, ne potoji jedintven naziv ti* lokalni* zajednica. Tako, u

jedni! ze!lja!a govori e o lokalnoj vladavini local govern!ent-, a u drugi! o lokalnoj

upravi ad!initracion locale-, a u tre)i! o lokalnoj a!oupravi.

>okalna a!ouprava potoji, kako !o ve) rekli u vi! ze!lja!a. 'na u vakoj pojedinoj

ze!lji o$u*vata poja! op&te dr+avnog i dru&tvenog uređenja te ze!lje i njeni pro$le!i u u

onovi jedan dio pro$le!a politi#kog ite!a vake pojedine ze!lje u cjelini.

=ako i utavno pravo i politi#ke nauke vi&e pove)uju pa+nje onovni! pro$le!i!a tatua,

organizacije i rada centralni* dr+avni* organa ne zna#i da pro$le!i!a lokalne a!ouprave ne

pove)uje pa+nju. Nor!alno je da e "eno!enu potojanja dr+ave pove)uje ve)a pa+nja nego

"eno!enu lokalne a!ouprave. Prvo, u odnou pre!a polja dr+ava o$ez$jeđuje uverenitet i

integritet, koji u nu+na pretpotavka za ve aktivnoti na njeno! podru#ju pa i za potojanje i

"unkcionianje lokalne a!ouprave. Drugo, u odnou pre!a unutra voji! akti!a,

nor!ativni! i drugi! dr+ava reguli&e ne a!o organizaciju i "unkcionianje voji* organa,

nego i potojanje, a katkad i rad vi* otali* organiza!a koji niu dr+ava i njeni organi- na

vo! podru#ju, ve najva+nije o$like dru&tveni* odnoa, prava i du+noti građana pa a!i!

ti!, ona je i gopodar odluka o to!e kakav )e ite! lokalne a!ouprave u njoj potojati.

S druge trane, pro$le! lokalne a!ouprave nije aptrakcija. >okalna a!ouprava je na#in na

koji je organizovana, kako "unkcioni&e, kako zadovoljava vr*u vog potojanja. 'va pitanja

u $li+a građaninu nego a!a dr+ava i dru&tveno uređenje.

Pre!a to!e, prou#avanje lokalne a!ouprave u okviru prou#avanja u o$lati dr+avnog idru&tvenog politi#kog uređenja ne !ije da i!a neki ekundarni, poredni zna#aj. Erađanin

!ora da $ude u poziciji da o lokalni! pitanji!a neporedno odlu#uje. Ako građanin nije

do!inantan u polu lokalne a!ouprave i!a!o ele!ente koji uti#u na politi#ki re+i! i koji

građanina iklju#uje kao aktivnog u$jekta u rje&avanju ele!entarni* prava i tu e otvara

pro$le! a!e de!okratije jer lokalna a!ouprava predtavlja ka!en na ko!e po#iva aktivna

de!okratija.

1. P'(A% = '>=F= >'?A>N@ SA%'PA/@

5



/e) !o nazna#ili da vaka dr+ava i!a voj ite! lokalne a!ouprave, tako da ne potoje

dva itovjetna ite!a lokalne a!ouprave. = u lu#ajevi!a kada u jednoj dr+avi ite!

lokalne a!ouprave i!a ugled i uzor na ite! neke druge dr+ave ipak e uvijek vr&i

prilagođavanje peci"i#ni! ulovi!a date ze!lje ili $ar u pojedinoti!a ako ne u onovni!

koncepcija!a. S druge trane, i ovo kopiranje dovodi do toga da neki od ite!a lokalne

a!ouprave iako e, zna#ajno poklapaju oni niu identi#ni.

Nau#na o$rada pro$le!a a!ouprave ipunjena je nizo! proizvoljnoti, nedoljednoti i

nejano)a. politi#koj i pravnoj teoriji, naro#ito u SADGu, op&ti! poj!o! 5decentralizacije9

o$u*vata e "ederaliza!, a!oupravnot u lokalni! jedinica!a i ad!initrativna

decentralizacija, #ak i dekoncentracija. Poe$no rancuka pravna teorija *vata pro$le!

a!ouprave kao pitanje decentralizacije. nizu teorijki* raprava u knjiga!a i ud+$enici!a

ne pravi e razlika iz!eđu teritorijalnoGpoliti#ke i teritorijalnoGad!initrativne i "unkcionalne

ili 5interene9 a!ouprave. "rancukoj teoriji i zakonodavtvu pro$le! tzv. 5javni* lu+$i9

odnono utanova koje e $ave javni! lu+$a!a, tretira e kao pitanje a!ouprave.

engleko! avre!eno! politi#ko! rje#niku pod a!oupravo! e podrazu!jevaju vi lokalni

i centralni organi do!a)eg tanovni&tva u kolonija!a koji potoje uporedo a organi!a vlati

kolonijalne ile &to je i!alo voju re"lekiju i u organizaciji NGa gdje e upotre$ljava ter!in

5a!oupravne teritorije9.

?ada govori!o o poj!u i pred!etu i pravno! polo+aju lokalne !aouprave nu+no je

pret*odno razgrani#iti poja! lokalne a!ouprave od rodni* poj!ova.

>okalna a!ouprava predtavlja o$lik uprave i politi#ki o$lik u onovni! i &iri! politi#ko

upravni! jedinica!a i lokalni! zajednica!a !jeti!a, op&tina!a, gradovi!a, rezovi!a,

ditrikti!a, okruzi!a, depart!ani!a, provincija!a, vojvodtvi!a i o$lati!a 4 regioni!a-.>okalna a!ouprava nataje prventveno u zajednica!a o$razovani! u ociolo&ko! !ilu.

%eđuti!, upravnoGpoliti#ka jedinica ne !ora e uvijek poklapati a itorijki! natali! i

ticaje! drugi* okolnoti i ele!enata kontituiani! lokalni! zajednica!a. >okalna

a!ouprava predtavlja u onovi 5kategoriju utavnog prava9 i politi#kog ite!a. to!

!ilu ona je o$lik dr+avnog uređenja i politi#kog ite!a u cjelini. Pri to!e !ora!o voditi

ra#una o njeno! itorijko! porijeklu i zna#aju kao i de!okratki! o$lici!a i utanova!a

lokalne a!ouprave koje e u njoj kontitui&u. /rlo je $itno da o$rati!o pa+nju na o$like participacije i !aoodređenja i a!ouprave. Nai!e, lokalna a!ouprava je izraz i te+nja ljudi

6



da vi&e ili !anje a!otalno upravljaju polovi!a voje zajednice. To upravljanje e !o+e

vr&iti neporedno na kup&tina!a, kupovi!a i z$orovi!a- ili, &to je #e&)i lu#aj na

predtavni#koj onovi. %eđuti!, i u jedno! i u drugo! lu#aju 4 ta uprava odnono

o$avljanje polova po vojoj adr+ini i o$i!u redtava tre$a da i!aju takva o$ilje+ja na

onovu koji* je tvarno !ogu)e rapravljati o lokalnoj a!oupravi.

>okalna a!ouprava ipoljava e kao kategorija o razli#iti! konkretni! o$lici!a. '$ilje

o$lika i potojanje razli#iti* o$ilje+ja daju !ogu)not razvrtavanja tipova i o$lika lokalne

a!ouprave. 've razlike u organizaciji a!ouprave !ogu potojati u okviru jedne ite

dr+ave.

2. STATS = S<T=NA >'?A>N@ SA%'PA/@

avre!enoj razvijenoj dr+avi vaka lokalna a!ouprava je vi&e ili !anje decentralizovana.

Negdje u ti ele!enti pravno a negdje "akti#ki izra+eni. Ali, ako e lokalna a!ouprava

*vata kao intitucija koju o$razuje i ovla&#uje centralni parla!ent kao u @nglekoj-, ili

kup&tina "ederalne jedinice kao u SADGu-, lokalna a!ouprava e javlja kao intitucija

decentralizovanog dr+avnog ite!a. =z ove njene pozicije !o+e e zaklju#iti da i!a "akti#ki

i pravno a!oupravni tatu i niz a!oupravni* ovla&tenja. =tovre!eno, druge trane,

lokalna !aouprava koja e !atra kao a!otalna i tipi#na lokalna intitucija odvojena od

centralni* organa vlati "akti#ki do$ija polo+aj intitucije decentralizacije.

Pri analizi trukture i teritorijalne onove lokalne a!ouprave !i !ora!o ra#laniti pojedine

ele!ente koji o$u*vataju ovu lokalnu a!oupravu. %ora!o napraviti ditinkciju

ter!inolo&ki i poj!ovni* razlika jer u oni predulov kako $i !o razu!jeli u&tinu i $it

pro$le!a koji e pred na iznoi i javlja. Ako prene$regne!o ter!inolo&ku razliku ve) !ovidjeli razne nazive- dolazi!o do u&tinke razlike u poi!anju lokalne a!ouprave koje u

također zna#ajne, i daleko zna#ajnije od ter!inolo&ki*.

Struktura l%kalne &a'%uprave 4 lokalna a!ouprava ulazi u ite! dr+avne vlati pa je na

taj na#in atavni dio cjelokupnog dr+avnog ite!a. Po&to lokalna a!ouprava predtavlja

ite! ona e atoji od izvjenog $roja jedinica lokalne a!ouprave. Te jedinice, !eđuti!,

niu ve jednake: iz!eđu nji* potoje izvjene razlike. 've razlike !ogu da $udu pravne prirode u pogledu pravnog re+i!a koji jedinice lokalne a!ouprave u+ivaju- i "akti#ke

7



prirode u pogledu veli#ine, $roja tanovnika, prirodnog potencijala itd.-. azlike pravne

vrte nataju kao poljedica tava koje zauzi!a zakonodavac vake pojedine ze!lje u

pogledu potre$e za potojanje! vi&e tipova jedinica lokalne a!ouprave, a razlike druge

vrte 4 "akti#ke prirode 4 kao poljedica poto! izvr&ene konkretne politi#koGteritorijalne

podjele u okviru datog ite!a lokalne a!ouprave. Dakle, u vakoj ze!lji e prvo op&ti!

zakonodavtvo! o lokalnoj a!oupravi odredi koji )e tipovi lokalne a!ouprave potojati i

a kakvi! pravni! re+i!o! vakog tipa poe$no, pa e polije toga vakoj pojedinoj jedinici

određuje podru#je, a ti! i $roj tanovnika i drugi* potencijala.

'vo konkretno politi#koGteritorijalno razgrani#enje ili podjela, *ronolo&ki po!atrano, lijedi

određivanju trukture tipova jedinica- datog ite!a lokalne a!ouprave. Teorijki

po!atrano, ve jedinice lokalne a!ouprave u okviru određenog ite!a !ogu da u+ivaju

itovjetan ili razli#it pravni re+i!, tj. !ogu da pripadaju ito! ili razli#iti! tipovi!a jedinica.

poja! pravnog re+i!a ulazi: tatu, "unkcije i organizacione jedinice lokalne a!ouprave.

Pod tatuo! jedinica lokalne a!ouprave podrazu!jeva e kup prava i du+noti koje, u i!e

jedinice, vr&i njen organ. Skup ti* prava i du+noti !ani"etuju e u onovu i tri pravca: a-

pre!a građani!a, $- pre!a dr+avi, tj. njeni! centralni! organi!a i c- pre!a otali!

jedinica!a lokalne a!ouprave.

'dno jedinica lokalne a!ouprave i građana je, pravnog gledi&ta u onovi uvijek

itovjetan. Sve jedinice lokalne a!ouprave, $ez o$zira na tepen avoje a!oupravnoti i

u#e&)a građana u "or!iranju i radu nji*ovi* organa, toji pre!a građani!a, pravno, u ito!

odnou: nji*ovi organi pojavljuju e uvijek kao organi koji rapola+u javni! ovla&tenji!a,

koji 5vr&e vlat9. Nji*ova prava i du+noti priliko! tog vr&enja vlati u u u&tini itovjetni.

'dno jedinica lokalne a!ouprave i centralni* dr+avni* organa !ani"etuje e u kupu

uzaja!ni* prava i du+noti lokalni* i centralni* organa. S jedne trane, jedinice lokalne

a!ouprave rapola+u, kako određeni! a!oupravni! pravi!a koja u centralni organi

du+ni da po&tuju, tako i određeni! du+noti!a u o$avljanju "unkcija, koje centralni organi

i!aju pravo da kontroli&u. S druge trane, o$ratno, centralni organi i!aju, kako određena

ovla&tenja u odnou na jedinice lokalne a!ouprave, po#ev eventualno od a!og nji*ovog

"or!iranja do nadzora nad rado! nji*ovi* organa, tako i du+not da o$ez$jeđuju i po&tujunji*ovu a!ouprav!ot. 'vakav kup uzaja!ni* prava ne pojavljuje e uvijek na iti na#in

8



kad u u pitanju razli#iti tipovi jedinica lokalne a!ouprave. Nai!e, u jedno! lu#aju u

prava pojedini* jedinica ve)a, a centralni* organa !anja, a u drugo!, o$ratno, prava prvi*

!anja, a drugi* ve)a. Drugi! rije#i!a, iz!eđu pojedini* tipova jedinica !ogu da potoje

razlike u ovo! apektu nji*ovog tatua.

Najzad, odno jedinica lokalne a!ouprave iz!eđu e$e !o+e da e potavi na dva na#ina:

one !ogu da ne toje ni u kakvo! !eđuo$no! odnou pri #e!u e !ili iklju#ivo na

lu+$ene, na utavu i zakonu zanovane o$vezne odnoe, a ne reci!o na odnoi!a uzaja!ne

uradnje-, a !ogu da $udu nadređene jedne drugi!a. prvo! lu#aju, ve jedinice lokalne

a!ouprave u, ovog apekta vog tatua, ravnopravne, dok u drugo! niu.

Drugi ele!ent pravnog re+i!a jedinica lokalne a!ouprave predtavljaju nji*ovu "unkciju.

Sve jedinice u datoj ze!lji po pravilu e ne $ave iti! "unkcija!a, jer ni potre$e koje one

voji! potojanje! i rado! tre$a da zadovolje niu vuda ite.

Najzda, tre)i ele!ent pravnog re+i!a jedinica lokalne a!ouprave pojavljuje e nji*ova

organizacija. %ada u onovna na#ela organizacije jedinica lokalne a!ouprave u jednoj

ze!lji uglavno! ita, u pojedinoti!a koje e odnoe na potojanje pojedini* organa, na#in

nji*ovog iz$ora, atav, !eđuo$ni odnoi itd.- pojavljuju e katkad razlike izazvane, $ilo

o$jektivni! razlozi!a, $ilo razlozi!a druge prirode.

?ao &to e vidi, pravni re+i! jedinica lokalne a!ouprave u ze!lji !o+e, uljed dejtva

vakog od tri njegova ele!enta, !o+e da $ude razli#it. Pri to!e, te razlike !ogu da e

!ani"etuju uglavno! na tri na#ina.

Prvi na#in predtavlja potojanje vi&etepene lokalne a!ouprave, tj. potojanje vi&e tipova

jedinica vi&eg i ni+eg tepena 4 na uprot potojanju jednotepene lokalne a!ouprave, ukojoj ve jedinice pripadaju ito! tipu jedinica 4 op&tini.

Drugi na#in predtavlja razlikovanje gradki* i eoke lokalne !aouprave, tj. potojanje

jedni* pored drugi* gradki* i eoki* op&tina 4 nauprot ne razlikovanju ova dva tipa

op&tina, odnono potojanje op&tina u jedintveno! pravno! re+i!u.

Tre)i na#in predtavlja potojanje poe$nog pravnog re+i!a veliki* gradova 4 nauprot ne

razlikovanju tog re+i!a #ak i kad u u pitanju najve)i gradovi jedne ze!lje.

9



Statu& l%kalne 1a*e(ni)e 4 polo+aj lokalne zajednice 4 op&tine 4 u utavno! ite!u

određuju akti !eđunarodnog prava kao i propii unutra&njeg prava tav i zakoni-. Na

!eđunarodno! planu a poe$no u okviru evropkog prava, tatu lokalne a!ouprave

uređuje @vropka povelja o lokalnoj a!oupravi koju je uvojio Savjet evrope 18HI. godine.

'vi! akto! utanovljavaju e onovni principi koncepta lokalne a!ouprave, određuje

privreda i karakter lokalne a!ouprave i opti!alni okvir decentralizacije vlati.

unutra&nje! pravu ova pitanja e uređuju utavo! i zakoni!a. utavi!a e naj#e&)e

uređuje a!o onovna pitanja tatua lokalne a!ouprave. tavu one i ercegovine

lokalna a!ouprava nije poe$no reguliana, dok u utavi!a entiteta je do$ila zna#ajne

de"rinicje, da $i detaljnije $ila reguliana odgovaraju)i! zakoni!a.

utavi!a neki* ze!alja pravo građana na lokalnu a!oupravu uređuju e i u onovni!

odred$a!a utava koje e ti#u onovni* pitanja organizacije dr+ave &to zna#i da dr+ava

lokalnoj a!oupravi daje izuzetno !jeto u organizaciji dr+avne zajednice.

>okalna a!ouprava je intitucija u kojoj e otvaruju politi#ka prava građana na

a!oupravljanje. Teorijki, lokalna a!ouprava je intitucija koja i!a utavni tatu i

utavo! garantovanu a!otalnot. 'va njena a!otalnot e ogleda: a- u pravu građana da

neporedno, ili pute! delegata o$razuju predtavni#ka tijela ili da neporedno vr&e "unkcije

upravljanja $- u organizacionoj ili peronalnoj a!otalnoti lokalni* intitucija c- u

potojanju utavo! određene a!otalne "unkcije u lokalni! polovi!a i izvr&avanju

polova od op&teg interea $ez ad!initrativnog !je&anja centralni* organa vlati d- u

potojanju a!otalni* "inanijki* i drugi* redtava i a!otalno! rapolaganju ti!

!aterijalni! redtvi!a koja pripadaju lokalnoj zajednici kao njeno pravo e- u a!otalnoj

lokalnoj upravi i odutvu vake ad!initrativne tutele tarateljtva- centralni* organa,

naro#ito upravni*, $ez o$zira da li u oni i decentralizovani "- u potojanju upravni* i

nor!ativni* akata u "unkcionianju lokalne a!ouprave uz o$ez$jeđenje principa utavnoti

ili $ar zakonitoti u ovo! "unkcionianju i za&titi a!oupravni* prava. Na onovu ovoga !o+e!o zaklju#iti da pravni polo+aj lokalne a!ouprave po vojoj logici i

po vo! natanku u nizu dr+ava u vijetu govori na! da je lokalna a!ouprava a!otalna

utanova nezavina od centralni* intitucija ze!lje pa je ti! i pravni polo+aj njen nezavian u

odnou na druge intitucije dr+ave. Preko lokalne a!ouprave i njenog pravnog polo+aja

!o+e!o vidjeti da je ona politi#ka onovica o$razovanja centralni* intitucija, naro#ito

parla!enta, i na taj na#in ona je $itna kategorija organizacije vlati. tvari, u vakoj

razvijenoj dr+avi vaka lokalna a!ouprava i!a vi&e ili !anje ele!enata decentralizacije. Negdje u ti ele!enti vi&e izra+eni pravno a negdje a!o "akti#ki. Ako e lokalna

10



a!ouprava *vata kao intitucija koja o$razuje i ovla&)uje parla!ente kao npr. u

@nglekoj- ili kup&tina "ederalne jedinice kao u SADGu-, lokalna a!ouprava e javlja kao

jaka intitucija decentralizovanog dr+avnog ite!a. Jna#ajno je naglaiti da pravni polo+aj

lokalne a!ouprave pri to!e !o+e i!ati "akti#ki i pravno a!oupravni tatu i niz

a!oupravni* ovla&tenja. S druge trane, lokalna a!ouprava koja e !atra kao a!otalna

i tipi#no lokalna intitucija koja je odvojena od centralni* organa vlati ve vi&e vr&i zadatke

koje pred nju potavljaju centralni organi i nalaze e pod nji*ovo! kontrolo!, "akti#ki do$ija

a!otalnu poziciju i polo+aj intitucije decentralizacije. 'na potaje lokalna vlat i lokalna

uprava vr&e)i polove u okviru voji* ovla&tenja.

#%liti2ka ul%-a i 1na2a* l%kalne &a'%uprave 3 itorijki gledano evidentno je da e narodi

niu nikada odrekli prava na a!oupravnot pa i na lokalnu a!oupravu. Prave de!okratke

$itke uvijek u e vodile protiv centralizacije i centraliz!a, a za a!oupravnot i neporedno

u#e&)e lokalnog tanovni&tva u vlati. %nogi teoreti#ari u raz!atrali ovo pitanje i

zaklju#ivali kao i %ori 'riu da 5centraliza! je autoritativan i ad!initrativan,

decentralizacija je nacionalna, li$eralna i utavna ona e izra+ava u neporedno!

uklju#ivanju uverenog naroda u upravljanje9. =to tako $avi e ovi! pitanje! li$eralni

teoreti#ar Tokvil kada govori u vo! poznato! djelu 5De!okratija u A!erici9 ka+e: 5u

ko!uni le+i naga lo$odnog naroda. ?o!unalne utanove predtavljaju lo$odu za ono &to

onovna &kola predtavlja nauku. ez ko!unalni* utanova jedan narod !o+e i!ati lo$odu

vlade, ali ne !o+e i!ati du* lo$ode9.

= !nogi ocijaliti#ki !ilioci u $ili pritalice lokalne a!ouprave. =deja lokalne

a!ouprave je kontinuirano priutna u itoriji naroda. %ark je u onovicu uređenja

ocijaliti#ke dr+ave tavio lokalnu a!oupravu i na $azi nje radio #itav ite! vlati u

dr+avi. >enjin je tu jo& direktniji jer je "akti#ki u izgradnji konkretne dr+ave potavio lokalne

organe vlati kao onovicu ite!a vlati i upravljanja. =z ovi* i !nogi* li#ni* ideja i potavki o$i#no e pro$le! lokalne a!ouprave i de!okratije rje&ava na upro&)en i

apolutan na#in. =znoi e tvrdnja da je vaka lokalna a!ouprava onovica de!okratkog

dru&tva. =torija dr+ava i dr+ave je protivna to! apolutizovanju. >okalna a!ouprava, kao i

vaka druga organizacija ljudkog dru&tva nije uvijek i pod vi! ulovi!a de!okratka niti

je atavni dio de!okratije. =!a niz pri!jera iz itorije da je lokalna !aouprava $ila

nazadnija od 5dr+ave9 ili politi#ke organizacije u centru, a ti! i centraliz!a.

>okalna a!ouprava o$i#no e, u teoriji i praki $ur+oake dr+ave *vata kao antitezadr+avne vlati. >okalna a!ouprava i centralna vlat e javljaju kao dva ite!a vlati koji u

11



u uko$u i jedan drugog ograni#avaju. (ano je da pod ti! ulovi!a naro#ito u određeni!

klani! i dru&tveni! odnoi!a, decentralizacija i a!ouprava e pojavlju ne a!o kao

centri"ugalne nage nego i kao "aktori koji idu protiv dru&tvenog razvitka protiv unapređenja

proizvodni* naga protiv ovajanja politi#ki*, ocijalni* i kulturni* prava i interea naroda.

ulovi!a centraliti#ke apolutiti#ke dr+ave $or$a za a!oupravu je $or$a za

de!okratko dru&tvo i za de!okratiju jer po vo! politi#ko! o$liku i tendencija!a lokalna

a!ouprava adr+i ulove za potojanje i razvitak de!okratije. 'vi ulovi u adr+ani i le+e u

to!e &to je ona $li+e narodu i &to o!ogu)uje neporedno tvaranje u#e&)a naroda u vlati i

upravi ljudi!a. Na taj na#in lokalna a!ouprava je na#elno i potencijalno anticentraliti#ka.

Sa!o njeno potojanje polazi od ideje da e prije#i &irenje i ja#anje $irokratki* centara i

ograni#enje centraliti#kog rukovođenja. >okalna a!ouprava ograni#ava ve one koji $i

*tjeli da politi#ki! !o!enti!a diktiraju odnoe u dru&tvu. Ne!a lokalne a!ouprave $ez

ograni#enja a u krajnjoj liniji i ukidanja centraliz!a u vi! "era!a ljudki* djelatnoti.

Ne!a prave a!ouprave u lokalnoj zajednici $ez prava i neporedne vlati naroda odnono

građana koji po vo! polo+aju tre$aju da $udu odlu#uju)i "aktor. Prava a!oupravnot ne

!o+e potojati $ez de!okratizacije politi#kog +ivota i cijelog dr+avnog ite!a. Ne!a

lokalne a!ouprave ako cio ite! vlati i dru&tveno politi#ki* odnoa nije zanovan na

principu a!oupravljanja. Sa!oupravnot !o+e i!ati garantije, a!o ako i centralni dr+avni

organi predtavljaju utanove a!oupravljanja, ako u nji!a odlu#uju)u rije# vode građani.

Sa!ouprava u op&tini ne !o+e dugo da e odr+i i da potane de!okratka intitucija i tvarni

de!okratki ite! ako nije ujedno dio jednog jedintvenog dru&tvenog i politi#kog uređenja

zanovanog na a!oupravi.

#!RI4EKL! I RAZVITAK L!KALNE SA"!U#RAVE

I&t%ri*&k% p%ri*ek% i ra1vitak l%klane &a'%uprave

>okalna a!ouprava kakvu dana poznaje!o i kakva potoji i!a veo!a tare korijene. (o& u

vrije!e prije natanka dr+ave ljudi u određene polove od zajedni#kog interea za rod,

ple!e i druge o$like zajedni&tva rje&avali. ?ontituianje! odnono "or!iranje! i

tvaranje! dr+ava polako e po#inju razvijati o$lici lokalne a!ouprave. Prvo kao eoke a

12



onda i o$lane i gradke. (ano je da u ti prvi o$lici lokalne a!ouprave i o$avljanje

lokalni* polova od interea za građane $ili vrlo uki i nedovoljno razvijeni. Tek a vi&i!

"aza!a razvoja dru&tva, a konkretno a kontituianje! apolutne !onar*ije lokalna

a!ouprava do$ija na vo! zna#aju u rednje! vijeku. Srednji vijek je vrije!e tvaranja i

građantva i na vojevrtan na#in ja#anja lokalne a!ouprave. >okalna a!ouprava "akti#ki

nataje u rednje! vijeku u gradovi!a i drugi! o$lici!a okupljanja građana elo, okrug,

crkvena op&tina itd.-. Ti lokalni organi i lokalna vlat kao &to je poznato, dugo je $ila

zadr+ala odgovaraju)i vojni, crkveni i ad!initrativni karakter, jer "eudalni ite! tale&kog

dru&tva je na vojevrtan na#in ograni#avao lokalnu upravu. Tek a ukidanje! i

prevazila+enje!Gpute! revolucijaG"eudalni* ite!a lokalne a!ouprave i a pojavo!

novovjekovne dr+ave lokalna e a!ouprava itinki kontitui&e.

Sa "rancuko! revolucijo! kao i drugi! $ur+oako de!okratki! revolucija!a, koje u

predtavljale neke vrte 5!unicipalni* pokreta9, upotavljaju e o$lici lokalne a!ouprave

kao nova vlat u lokalnoj zajednici. Taj razvoj lokalni* zajednica poe$no e razvija u 18.

vijeku a u#vr&#ivanje! kapitaliz!a i $ur+oake dr+ave. Ta dr+ava je tra+ila i na&la

odgovaraju)u politi#ku trukturu kako na centralni! nivoi!a tako i na lokalni!. >okalni

organi u kontituiani i lokalna a!ouprava e uklapa i potaje atavni dio jedintvene

dr+avne organizacije u kojoj zauzi!aju polo+aj vlati. ?ako je u kladu a njeni! potojanje! lokalne a!ouprave-, a!o dr+avno uređenje !anje ili vi&e decentralizovano,

lokalna a!ouprava i!a i ele!ente i predtavlja o$lik decentralizacije.

avre!eno! dru&tvu, lokalna a!ouprava predtavlja vlat u lokalni! zajednica!a koju

organizuju i vr&e tanovnici ti* zajednica. 'ni a!i upravljaju optveni! lokalni!

polovi!a. To u javni polovi, polovi vlati, ali od lokalnog zna#aja npr. uređenje naelja,

ur$aniza!, odr+avanje ta!$eni* zgrada, ulica, lokalni* puteva, lokalni ekono!ki razvoj,

onovno o$razovanje, onove zdravtvene za&tite, kulture, turiz!a i l.-.

Takvi polovi u polovi u a!otalno! ili izvorno! djelokrugu lokalne !aouprave. Taj

djelokrug !o+e $iti precizno utvrđen u zakonu pute! na$rajanja !etodo! enu!eracije- ili

pute! utvrđivanja pretpotavke, po kojoj vi oni polovi koji niu utvrđeni utavo! i

zakono! kao polovi dr+avni* organa, padaju u djelokrug lokalne a!ouprave. 'vaj drugi

!etod naziva e !etod generalne klauzule ili pretpotavke nadle+noti u korit lokalne

a!ouprave. 'vo razgrani#enje djelokruga dr+ave i lokalne a!ouprave e naziva principo!

upidijarnoti, kao i u lu#aju razgrani#enja djelokruga dr+ave i teritorijalne autono!ije.

13



Polovi!a u izvorno! djelokrugu lokalne !aouprave upravljaju građani, i to neporedno

pute! re"erendu!a i drugi* o$lika neporedne de!okratije- i preko voji* predtavni#ki*

organa. ve)ini ze!alja upravo potoje !je&oviti !odel upravljanja ti! polovi!a, odnono

ono &to !o ranije ozna#ili o$race! poluneporedne de!okratije. S!atra e da je upravo

lokalni nivo onaj na ko!e o$lici neporedne de!okratije tre$a da i!aju &iru pri!jenu u

poređenju a dr+avni! nivoo!-.

Pored optveni* polova, lokalna a!ouprava u nizu ze!alja o$avlja i izvjene povjerene

polove koje joj dr+ava povjerava da i* o$avlja za njene potre$e i pod njeno! puno!

kontrolo! ali o to!e )e!o kada $ude!o govorili o poj!u teritorijalne decentralizacije-.

Savre'eni &tav%vi i (e5ini)i*e l%kalne &a'%uprave G /e) ranije odrediv&i pret*odan poja!

lokalne a!ouprave kao o$lik uprave i politi#ki o$lik u onovni! i &iri! politi#koGupravni!

jedinica!a i lokalni! zajednica!a !jeti!a, op&tina!a, gradovi!a, kao i rezovi!a,

ditrikti!a, okruzi!a, depart!ani!a, provincija!a, vojvodtvi!a i o$lati!aGregioni!a- !i

!o u&li u pitanja de"inicije lokalne a!ouprave koja dana egzitira u literaturi. Slo+enot

o$lika lokalne a!ouprave ote+ava da e izvuku izvjena zajedni#ka o$ilje+ja na onovu

koji* $i !ogli da odredi!o kvalitet lokalne !ouprave. %nogo je poku&aja da e odredeele!enti jedne !ogu)e de"inicije.

Stariji pici poku&avali u da odrede nekoliko $itni* ele!enata de"inicije lokalne

a!ouprave. 'ni u lokalnu a!oupravu predtavljali 5otvarivanje od trane građana !jeta

odnono preko nji*ovi* iza$rani* predtavnika, "unkciju i ovla&tenja koje je dodijelio

zakonodavac ili koja i! pripadaju na onovu op&teg prava9 Fo!!on >aB- dok drugi

engleki pici- lokalnu vladu predtavljaju kao poe$nu teritorijalnu zajednicu koja je

neuverena zajednica koja i!a zakono! utvrđena prava i potre$nu organizaciju da uređujeoptvene polove, &to zna#i da je ta lokalna zajednica potala lokalni organ vlati

nor!ativni! ovla&tenji!a, nezavino od poljne kontrole, kao i u#e&)a lokalne zajednice u

upravljanju optveni! polovi!a.

Ja razliku od ovi* *vatanja engleke pravne !ili o lokalnoj a!oupravi u a!eri#koj

literaturi e dota #eto kada e raz!atra pitanje polo+aja i organizacije lokalne a!ouprave

navode ele!enti de"inicije koju je dota davno dao K. Anderon i koja lokalnu upravu

de"ini&e kao 5jedinicu vlade9 i 5lokalne vlade9, koja i!a ljede)a o$ilje+ja: teritoriju

14



tanovni&tvo organizaciju poe$an pravni identitet autono!iju ovla&tenja i "unkcije

upravljanja i "ikalnu nezavinot.

avre!enoj nje!a#koj literaturi navodi e nekoliko ele!enata koji određuju lokalnu

a!oupravu, a ti ele!enti u: zajedni#ki javni zadaci optvena odgovornot uprava u vojei!e pravna li#not zajednice optveni iz$orni organi inkorporiranje u dr+avu i nadzor

dr+ave.

na&oj literaturi na protoru eL dr+ave- i!a!o tavove u pogledu lokalne a!ouprave koji

e donekle razlikuju. pravnoj !ili i teoriji lokalna !aouprava je i!ala ljede)a o$ilje+ja.

>okalna a!ouprava proizilazi iz kategorije utavnog prava i ta kategorija e de"ini&e i

klai"ikuje kao o$lik dr+avnog uređenja itovre!eno po vo! porijeklu, lokalna a!ouprava

ozna#ava politi#ku 5a!oupravnu organizaciju teritorijalne zajednice9. To je zajednica #ije

e pravo ogleda u neporedno! upravljanju građana ili u nji*ovo! pravu da $iraju i

kontroli&u voje lokalne utanove, a prije vega predtavni#ka tijela kao i da ta predtavni#ka

tijela tre$a da i!aju određena 5rje&avaju)a9 prava koja vr&e neporedno ili preko voji*

izvr&ni* organa i ti lokalni organi i!aju voju !jenu i tvarnu nadle+not koji!a e !o+e

tvarno uticati na +ivot i razvitak te zajednice a ti odnoi a centralni! organi!a koji e

karakteri&u odutvo! tzv. ad!initrativne tutele, a pravo nadzora vedena u na kontrolu

zakonitoti rada lokalna zajednica tre$a da i!a voja optvena !aterijalna i druga redtva

a koji!a ona upravlja odnono građani na z$orovi!a i kup&tina!a.

Pravna !iao de"ini&u)i lokalnu a!oupravu je do&la do ele!enata i o$ilje+ja koji lokalnoj

a!oupravi govore kao o$lici!a neporedne i predtavni#ke de!okratije. %eđuti! jano je

da je kaniji! razvitko!, tvaranje! i ja#anje! 5!oderne dr+ave9, a naro#ito

centralizovanje! dr+avne organizacije, lokalna a!ouprava potala atavni dio te

organizacije, te je potepeno u$ila voj 5originerni9 karakter koji je i!ala u raniji! "aza!a

razvoja dru&tva.

!nogi! ze!lja!a naro#ito @vrope centralna vlat je zatupljena u lokalnoj zajednici preko

predtavnika, koji !ogu vr&iti i kontrolu nad rado! a!oupravni* organa i utanova lokalne

a!ouprave. Tako e potepeno javlja ite! tzv. dvotrukog koloijeka u organizaciji

lokalne a!ouprave. 'vaj dvotruki koloijek lokalnu a!oupravu vodi u izvr&nu utanovu

centralne vlati.

15



Sa druge trane lokalna a!ouprava e !o+e po!atrati iz apekta dr+avnog uređenja,

povezuju)i odred$u a!ouprave za određene o$like decentralizacije G de!okratke

decentralizacije koja u e$i podrazu!jeva:

• Potojanje decentralizovani* organa koje $ira tanovni&tvo, koje opet 5toji pod vla&)u

decentralizovani* organa9 a!otalna nadle+not decentralizovani* organa, tepravo vi&i*

organa da cijene zakonitot a ne, i cjeli*odnot ni*ovog rada.

• %ada !o u doada&njnje! izlaganju naveli neke onovne organizacione ele!ente na

onovu koji* $i !o !ogli odrediti poja! a!ouprave, ipak !atra!o da ova o$ilje+ja

ne$i !ogla da $udu dovoljna, da da!o konkretni poja! lokalne a!ouprave. %ada

avre!ena lokalna a!ouprava i!a jaki* ele!enata decentralizacije, &ta vie, pod

određeni! uglo! e !oze po!atrati i kao o$lik decentralizacije 4 ipak vi ti ele!entiniu dovoljni da $i !o odredili a! poja! lokalne a!ouprave.

@>@%@NT= JA (@DN 'P<T D@=N=F=( >'?A>N@ SA%'PA/@

>okalna a!ouprava e !o+e odrediti na vi&e na#ina zavino od toga koje e onovno

polazi&te uz!e u o$zir priliko! de"inianja. Cinjenica potojanja razli#iti* tavova uavre!enoj literaturi, ne zna)i da autori polaze)i od veo!a razli#iti* tavova u prou#avanju

dru&tveni* i politi#ki* ite!a, dr+avni* organizacija, pa pre!a to!e i konkretni* ite!a

lokalne a!ouprave, ne uo#avaju poljnu i "or!alno po!atrano, izvjene vi&e ili !anje

li#ne pa #ak i zajedni#ke oznake za upravljene i trukturu upravljanja u onovni! lokalni!

zajednica!a i politi#ko 4 upravni! jednica!a.

Ako pak ad po!atra!o lokalnu a!oupravu u kontektu terit%ri*alne %r-ani1a)i*e vla&ti,

u dr+avnoj zajednici, ada e ona de"inie kao onovni o$lik teritorijalne organizacije dr+ave,

a kao to va! je poznato, u vakoj dr+avi dr+avna vlat e organizuje na teritorijalno!

principu.

• >oklana a!ouprava je neu!njivo katergorija utavnog prava i politi#kog ite!a.

kladu a ti!, ona je politi#ki o$lik lokalne zajednice ili o$lik upravljanja njeni!

16





• Pravo predtavni#ki* tijela da o$razuju organe i utanove kao i da i* i!enuju.

• 'dnoi a vi&i! i centrali! organi!a upotavljaju e utavo! i zakono!. Polaze)i

od "unkcije zajednice i a!otalne nadle+noti njeni* organa, ti odnoi zanivaju e

prventveno u ocjeni zakonitoti rada organa, a nikako cjeli*odnoti, pravilnoti,

oportuniteta, pred*odnog odo$ravanja akata i !jera itd.

• >okalna zajendica i!a voja !aterijalo "inanijka redtva. Njeni organi utvrđuju

$uđet, izvore pri*oda i nji*ovu na!jenu.

AJ>=?A =J%@M D@F@NTA>=JAF=(@ = >'?A>N@ SA%'PA/@

Oblici lokalne samouprave – tipovi lokalne zajednice

Decentralizacija je također kategorija određivanja o$lika dr+avnog uređenja. ?ao takva

uzeta ona predtavlja ite! odnoa iz!eđu centralini* i necentralni* organa u jednoj

dr+avi, u ko!e necentralini organi i!aju određen tepen a!otalnoti, #ije opet okvire

određuje zakon ili a! utav. okviru granica određeni* zakono!, necentralni organi u

lo$odni. Fentralni organi !ogu nad necentralni! da vr&e kontrolu zakonitoti, a ne i

cjeli*odnoti, na kraju dencentralizacija je de!okratka za razliku od $irokratke

decentralizajie- kada decentralizovane oragane $ira a!o tanovni&tvo 4 u takvi!

ituacija takva decentralizacija e naziva a!oupravo!.

teroji prava a poe$no u okviru utavnog prava potoje poj!ovi dekoncentracije i

decentralizacije o koji!a !o !i detaljnije razgovarali u okviru teorije utavnog prava.

ovdje je potre$no da e prijeti!o a!i* poj!ova dekoncentracije i decentralizacije i dautinu ovi* poj!ova ponovo o$radi!o.

#!4A" TERIT!RI4ALNE $E6ENTRALIZA6I4E

$ek%n)entra)i*a i (e)entrali1a)i*a G Ja razliku od "ederalne dr+ave, u kojoj potoji utavo!utanovljena podela dr+avne vlati iz!eđu "ederalne dr+ave, jedne, i "ederalni* jedinica,

18



druge trane, pra)ena paralelni! ite!o! dr+avni* organa, u unitarnoj dr+avi dr+avnu vlat

kao jedini dr+avni organi vr&e centralni organi. 'ni tu vlat !ogu vr&iti u celini ili pojedine

polove dr+avne vlati poveravati necentralni! organi!a, koji u i! podređeni u određeno!

tepenu. S o$ziro! na odno koji e upotavlja iz!eđu centralni* i necentralni* organa,

unitarna dr+ava !o+e $iti centralizovana i decentralizovana. Pri to! e poj!o! unitarna

dr+ava o$u*vata unitarna dr+ava u pravo! !ilu re#i, u !ilu ne"ederalne dr+ave, i

"ederalna jedinica u "ederalnoj dr+avi. =ntru!ent po!o)u kojeg e poti+e potpuna

podređenot necentralni* organa centralni! i upotavlja centraliti#ko dr+avno uređenje u

unitarnoj dr+avi naziva e dekoncentracija, dok e intru!ent po!o)u kojeg e necentralni!

organi!a otavlja izvetan tepen a!otalnoti u odnou na centralne organe i upotavlja

decentralizovano dr+avno uređenje naziva decentralizacija. Dekoncentracija i decentralizacija

u dva !odaliteta otvarivanja na#ela jedintva dr+avne volje u unitarnoj dr+avi. Jajedni#ko

i! je to &to i jedan i drugi izra+avaju centri"ugalnu tendenciju u unitarnoj dr+avi, koja dr+avnu

vlat, pre vega dr+avnu upravu, pri$li+ava građani!a. A to je jedno od o$ele+ja do$ro

uređene dr+ave, jer e, kako je govorio jo& Napoleon III 5a daljine !o+e vladati, ali e a!o

iz $lizine !o+e upravljati. kratko, u do$ro uređenoj dr+avi vlat e ne vr&i iz pretonice,

nego na licu !eta A. auriou-. Pri to! e prventveno !ili na poveravanje necentralni!

organi!a pojedini* polova upravne vlati pouvoir ad!initrati"-, a ne vlati odlu#ivanja,

politi#ke vlati pouvoir politiOue-, koja otaje u nadle+noti centralni* dr+avni* organa, tj. u

ruka!a dr+ave. o$a lu#aja, a!o razli#iti! !etodi!a, o$ez$eđuje e jedintvena dr+avna

volja. =ako je ovakav ite! dr+avnog uređenja racionalan i aptraktno uzev e"ikaan, on,

ukoliko e ne odr+ava njegov onovni du*, vodi, kako je !eta"ori#no govorio >a!ne, do

5apoplekije u centru i paralize u ektre!iteti!a.

azliku iz!eđu dekoncentracije i decentralizacije najjednotavnije izra+ava Andre 'riju kad

ka+e da e kod dekoncentracije polovi dr+avne uprave poveravaju necentralni! dr+avni!

organi!a, predtavnici!a dr+ave, dok e kod decentralizacije ti iti polovi poveravaju

nedr+avni! organi!a, predtavnici!a građana. to! !ilu je dekoncentracija centraliza!,

po&to ona provodi koncentraciju vlati kod centralni* dr+avni* organa, poe$no uprave. Ali,

po&to u centralni dr+avni organi daleko od građana, oni, no pravilu, ne!aju dovoljno

razu!evanja ni lu*a za nji*ove potre$e. Pored toga, tako centralizovano o$avljanje polova

dr+avne uprave dovodi do njene poroti u radu 5&to potaje jano #i! e po!ili da i za

krupne i za itne tvari tre$a zakucati na vrati!a u a!o! centru. = toga, po&to e ceo ovaj

potupak dekoncentracije izvodi u ite!u centraliz!a, potre$no je ita)i da je glavno

19



o$ele+je ovog ite!a *ijerar*ijki izvedena organizacija ad!initrativne vlati, ili proto

*ijerar*ija %. =li)-. Dekoncentracija je tako 5pu&tanje vlati odlu#ivanja a vi&i* tepena

*ijerar*ije na ni+i %. =li)-. 'na je centralizovana decentralizacija, kojo! e nipo&to ne

u!anjuje centraliti#ki karakter dr+ave. Pre!a jednoj likovitoj odred$i, dekoncentracija je

5uvek iti #eki) koji kuje kra)uje !u e a!o dr&ka. To je z$og toga &to je dekoncentracija

a!o deta&irano, dilocirano o$avljanje dr+avni* vlati dr+avne uprave-, poredtvo!

neiz$orni*, od trane dr+ave potavljeni*, trogo *ijerar*ijki podređeni* organa. Tipi#an

pri!er dekoncentracije u upravni okruzi koji u "or!irani u epu$lici Sr$iji. rancukoj

e kao pri!eri dekoncentracije navode pre"ekt u depart!anu ili regionu ili rektor univerziteta,

za razliku od iza$ranog predednika univerziteta, koji je o$lik decentralizacije.

=pak, do poj!a dekoncentracije lak&e e dolazi ako e dovede u vezu poj!o! koncentracije,nego poj!o! decentralizacije. Dok koncentracija zna#i o$avljanje upravni* polova u

edi&tu centralni* organa dr+avne uprave, dekoncentracija je o$avljanje polova dr+avne

uprave iz nadle+noti centralnog organa dr+avne uprave van njegovog edi&ta, preko njegovi*

ekpozitura. @kpoziture u upravo dilocirane organizacione jedinice centralnog organa

dr+avne uprave. 'ne u organizacioni deo centralnog organa dr+avne uprave i *ijerar*ijki u

!u potpuno podređene.

?ako e !o+e videti, dekoncentracija je na#in u&tinke iako ne i "izi#ke- centralizacije, ili

na#in centralizacije a prekidi!a, na#in centralizacije preko porednika. Njenu u&tinu je

likovito, kako !o itakli, utvrdio "rancuki pu$licita, rekav&i da je kod dekoncentracije re#

o ito! #eki)u koji kuje a!o kra)eno! dr&ko!.

A to zna#i a vi&e prilagođeni! udarci!a. Drugi! re#i!a, kod dekoncentracije re# je o

preno&enju le tran"ert- određeni* polova dr+avne uprave a centralnog na lokalni nivo, ali

poredtvo! i u korit dr+avni* ne nedr+avni*, lokalni*- organa. Stoga, dekoncentracija

vlati, iako zna#i u$la+avanje centraliz!a, ne toji ni ukakvoj vezi a decentralizacijo!,

pre!da e ponekad naziva i ad!initrativna ili $irokratka decentralizacija. 'na ne!a veze a

decentralizacijo!, jer e provodi u okviru i poredtvo! *ijerar*ije, koja je na#elo

centralizacije, a ne decentralizacije.

=z ovakvog određivanja dekoncentracije, %i*ailo =li) je izveo pravilan zaklju#ak da e

dr+avna vlat decentralizuje a!o ako e prenoi na necentralne organe izvan dr+avne

*ijerar*ije, tj. na organe koji niu u polo+aju u$ordiniranoti pre!a dr+avnoj vlati nego,naprotiv, i!aju u okviru nje izvenu nezavinot. A to zna#i da za decentralizaciju dr+avne

20



vlati nije dovoljno da e deo nadle+noti oduz!e jedni! dr+avni! organi!a i dodeli drugi!

*ijerar*ijki podređeni! dr+avni! organi!a. (edino ako e dr+avna vlat dodeli na vr&enje

druti! 5ne dr+avni!, nego a!oupravni! organi!a, onda e tek !o+e tvrditi da e vlat

decentrali&e %. =li)-.

Decentralizacija je preno&enje polova dr+avne uprave iz nadle+noti centralni* dr+avni*

organa na necentralne organe tipa lokalni* organa uprave ili #ak na lokalna predtavni#ka

tela, koja $ira lokalno tanovni&tvo, tj. građani neporedno. ?od decentralizacije polovi

dr+avne uprave prenoe e na organe koje u neporedno iza$rali građani, tj. lokalno

tanovni&tvo ili lokalno predtavni#ko telo, a ne na organe koji u potavljeni od trane dr+ave

i ti!e i!aju vojtvo dr+avni* organa. Stoga $i e decentralizacija !ogla odrediti kao

preno&enje delegation- određeni* polova centralne upravne vlati lokalni! organi!a, kojeu građani iza$rali. To zna#i da je neporedni iz$or organa od trane građana koji!a e

poveravaju dr+avni polovi pro$ni ka!en pierre de touc*e- decentralizacije.

Decentralizaciju utanovljava dr+ava pre!a vojoj volji, dr+avni! zakono!. 'na je

podvrgnuta na#elu pecijalnoti principe de pecialite-, tj. !o+e o$u*vatiti a!o određene

polove iz o$lati dr+avne upravne vlati i ni&ta preko ni izvan toga, za razliku od dr+ave koja

preko voji* organa vr&i ve dr+avne vlati, tj. i!a op&tu nadle+not dr+avne vlati. 'tuda

decentralizacija, poe$no u "rancuko! zna#enju poj!a, ozna#ava a!otalnu upravu,

a!oupravu autoad!initration-. Ali, decentralizacija ne zna#i lo$odno i kona#no vr&enje

preneeni* polova dr+avne uprave. 'na je tavljena pod nadzor, tj. pod tutelu centralne

dr+avne vlati, odnono organa te vlati, koji vr&e kontrolu zakonitoti.

Terit%ri*alna (e)entrali1a)i*a G Decentralizacija !o+e $iti "unkcionalna i teritorijalna.

unkcionalna decentralizacija atoji e u priznavanju određeni! javni! lu+$a!adelatnoti!a od op&teg, od javnog zna#aja-, o #ije! "unkcionianju $rine dr+ava, prava na

određen tepen nezavinoti, koja o$u*vata u#etvovanje u upravljanju i rukovođenju.

Teritorijalna decentralizacija atoji e u takvoj nezavinoti kojo! rapola+u teritorijalni

kolektiviteti, odnono građani koji u u nji!a natanjeni, da u okviru zakona a!otalno

o$o! upravljaju a!oodlu#uju- u "eri lokalni* polova. 'vo je zna#enje teritorijalne

decentralizacije u !ilu lokalne, teritorijalne a!ouprave ili narodne a!ouprave. To u &ira

zna#enja poj!a decentralizacije od oni* o koji!a je $ilo re#i, tj. u !ilu preno&enja dr+avni* polova od trane centralni* necentralni! nedr+avni! organi!a, tj. organi!a lokalne

21



a!ouprave. ovo! &ire! zna#enju teritorijalna decentralizacija je utanova nezavina od

dr+avne vlati i centralni* dr+avni* organa vlati, ona je autenti#na lokalna teritorijalna,

!ena- a!ouprava. u+e! zna#enju decentralizacija je o$lik decentralizacije uprave, na e

o$ziro! na takvu adr+inu, ona naziva lokalna uprava. Teritorijalna decentralizacija u &ire!

!ilu je narodna a!ouprava, koja, u zavinoti od veli#ine teritorije na kojoj e kontitui&e,

!o+e $iti lokalna a!ouprava u lokalni! zajednica!a- i regionalna teritorijalna autono!ija

u &iri! zajednica!a, regioni!a-. Tu ne!a nikakvog preno&enja dr+avni* polova, nego

a!oupravnog o$avljanja lokalni* i regionalni* polova, kao voji* polova originerni*,

nepreneeni*-. u+e! !ilu decentralizacija je poveravanje dr+avni* polova, koje organi

lokalne a!ouprave i teritorijalne autono!ije vr&e kao preneene, tuđe polove.

?ako e vidi, teritorijalna decentralizacija, u !ilu lokalne a!ouprave, prevazilazi zna#enjedecentralizacije u !ilu preno&enja polova dr+avne uprave od trane centralni*

necentralni! i nedr+avni! neporedno iza$rani! od trane građana ili predtavni&tva

građana- organi!a. +e zna#enje teritorijalne decentralizacije vodi dr+avne polove na

polove dr+avne vlati. %eđuti!, lokalni polovi ito tako u dr+avni polovi, ali za nji*ovo

o$avljanje nije neop*odno pri!enjivati dr+avnu vlat. J$og toga nji* o$avljaju nedr+avni,

a!oupravni organi. Stoga je u pravu (ovan T.Morđevi) kad povla#i razliku iz!eđu lokalne

a!ouprave, kao teritorijalne decentralizacije, u !ilu a!otalnog upravljanja lokalnogtanovni&tva lokalni! polovi!a, i decentralizacije kao lokalne uprave, u !ilu vr&enja

polova centralne uprave od trane lokalni* organa. 5>okalna a!ouprava je ka+e (ovan

T.Morđevi) G intitucija u kojoj e otvaruje politi#ko pravo građana na a!oupravljanje.

Decentralizacija je kreacija i atavni deo dr+avne organizacije koja e deli na vi&e i ni+e

dr+avne organe, na centralne i lokalne ad!initracije, koji!a e poveravaju razli#ite "unkcije,

ali tako da lokalna uprava i!a izvenu a!otalnot u izvr&avanju ti* "unkcija, ali e uvek

nalazi pod ve)o! ili !anjo! kontrolo! centralne vlati koja je jedini utavni noilac

uvereniteta. 'rgani jedinica lokalne a!ouprave niu lokalni organi dr+avne vlati, jer u

lokalne jedinice a!oupravne jedinice a!oupravni entiteti-, a lokalni organi u nji!a u

a!oupravni organi. Dodu&e, oni itovre!eno o$avljaju dr+avne upravne polove lokalnog

karaktera i zna#aja. Ali, $itno je da lokalne jedinice niu #ito ad!initrativne jedinice $ez

teritorijalne a!ouprave, nego u, o$rnuto, jedinice teritorijalne a!ouprave koje o$avljaju

ad!initrativne polove lokalnog karaktera.

Poj!o! teritorijalne decentralizacije u &ire! !ilu !o+e e o$u*vatiti i poja! teritorijalneautono!ije. Nji!e e, za razliku od poj!a lokalne a!ouprave, koji o$u*vata autono!iju

22



lokalni* od centralni* dr+avni* organa u "eri lokalni* polova, o$u*vata autono!ija u o$lati

zakonodavtva koja e dodeljuje jedinica!a teritorijalne autono!ije. Jakoni jedinica

teritorijalne autono!ije, za razliku od dr+avni* zakona, ne va+e na celoj dr+avnoj teritoriji

nego na teritoriji autono!ne jedinice i i!aju la$iju pravnu nagu od dr+avni* zakona, koji

u, u trogo! !ilu re#i, jedini pri!ordijalni zakoni u dr+avi. >okalna a!ouprava i

teritorijalna autono!ija o$lici u teritorijalne decentralizacije u &ire! !ilu *va)ene

unitarne dr+ave u !ilu prote, ne"ederalne dr+ave, ali i "ederalne jedinice u "ederalnoj

dr+avi-.

Ja razliku od o$lika decentralizacije kao decentralizacije dr+avne uprave, koji e prou#avaju u

upravno! pravu, lokalna a!ouprava i teritorijalna autono!ija, kao o$lici teritorijalne

decentralizacije, prou#avaju e u utavno! pravu.

vo! najire! znacenju decentralizacija oznacava protute+u centraliz!a, također a druge

trane decentralizajica adr+i ele!ente centraliz!a, a vaka lokalna a!ouprava je u

izvjeno! !ilu uvjek o$lik decentralizacije.

?o!perativna utavnot pruza pri!jere loklane a!ouprave.Ako e kriteriju! razlikovanja

o$lika loklane a!ouprave potra+i u prirodi i karakter ovla&tenja koji!a rapola+u lokalne

zajednice, !ogu e razlikovati dva o$lika lokalne a!ouprave:

>okalana a!ouprava koja predtavlja decentralizaciju vlati i lokalna a!ouprava koja

predtavlja dekoncentraciju vlati.

Decentralizovana lokalna samouprava odlikuje se garantovanjem izvornih nadležnosti

lokalne zajednice, načelno ne podliježu ograničenjima od strane viših nivoa vlasti.

Ograničenja su izuzetak koji je dopušten samo ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi

i samo u zakonom propisanom postupku uz garantovanjem prava loklanih zajenica na pravna

sredstva i procedure zaštite u slučaju da viši nivoi vlasti povrijede pravo na lokalnu

samoupravu. Ovakav tip lokalne zajednice počiva na dosljednom poštivanju načela

subsidijarnosti.

>okalna a!ouprava #ija nadle+not o$u*vata a!o polove koje centralna vlat povjerila

lokalni! zajendica!a uz zadr+avanje punog o$i!a prava na kontrolu otvarivanja prijeneti*

nadle+noti predavlja drugi tip lokalne zajendice. To u lokalne zajednice koje ne rapola+u

23



izvorni! oval&tenji!a niti u+ivaju a!otalnot u otvarivanju prijeneti* ovla&tenja. 've

zajendice po#ivaju na dekoncentraciji vlasti.

'ni o$jektivo ne predtavljau o$lik lokalne a!ouprave ve) one predtavljaju o$lik

teritorijalnog dilociranja vlati.

Ako pak lokanu a!oupravu po!atra!o iz apekta vojtava adr+aja i o$lika- koja

o$likuje tatu lokalne zajednice, onda razlikuje!o !onotipku i politipku lokalnu

zajednicu.

drzava!a u koji!a je organizacija lokalne zajednice monotipska , vaka lokalna zajendica

i!a iti tatu, rapola+e itovrni! oval&tenji!a, i!a zajednice organe lokalne a!ouprave,

jedno! rije#ju !eđu lokalni! zajendica!a ne!a razlike u pogledu nji*ovog tatua uutvno! !ilu.

Politipska organizacija lokalnih zajendica dopušta mogunost postojanja izvjesnih razlika u

pogledu statusa. Politipska organizacija loklane samouprave uvažava različitost konkretnih

prilika u kojima se ostvaruje lolkalna samouprava u različitim sredinama i omoguuje da

lokalne zajendice i preko svog statusa izrade svoje speci!ičnosti.

Pre!a nivoi!a na koji!a e organizuju o$lici vlati u okviru vertikale podjele vlati u

ko!perativnoj utanovti razlikuju e jendotepene, dvotepene i trotepene lokalne

a!ouprave.

"ednostepena vertikalna vlast predtavlja takav oblik teritorijalne organizacije vlasti koji

odlikuje organizovanje vlasti na lokalnom i centralom nivou. #o je najednostavniji oblik

vertikalne organizacije vlasti. Izma$u centrealne i lokalne vlasti ne postoje neki drugi nivoi

organizacije vlasti.

Dvostepenu vertikalnu podjelu vlasti odlikuje pored organizacije vlasti na centralnom i na

lokalnom nivou, !ormiranje još jednog nivoa orgnaizacije vlasti izma$u lokalne i centralne

vlasti. Ovaj %srednji& nivo teritorijalne organizacije vlasti su regioni.

#rostepena vertikalna podjela vlasti je po svojim obilježjima najslžzeniji oblik teritorijalne

oragnizacije vlasti. Pored centralinh i lokalnih organa vlasti obrazuju se još dva nivoa

teritorijalne organizacije vlasti izm$eu centralih i lokalinih vlasti. Obično jedan od ovih

oblika organizacije vlasti 'okrug, oblast, srez( nastaje kao vid organizacinog iinstitucionalnog povezivanja lokalinh zajenica na neposredno višem nivou. Drugi oblik

24



teritorijalne organizacije su regioni koji se obrazuju na nivou neposredno nižem od centralne

vlasti.

L%kalna &a'%uprava ka% %lik i put preva1ila7en*a kla&i2ne ur7%ar&k%3 (e'%krat&ke

&a'%uprave

Sve ove razlike iz!eđu decrentralizacije i dekoncentracije u na vojevrtan na#in dovele to

pro!jene klai#ne $ur+oarkoGde!okratke lokalne !aouprave. 've pro!jene u vidljive u

dru&tveno ekono!ki! i politi#ki! onova!a razvitka dru&tva kao i razlike u pogledu !jeta

i uloge u ite!u vlati i upravljanja, a poe$no u i!ale vog odraza u "eri uverenoti

naroda. Suvernot kroz "or!e 5onovni* o$lika9 u lokalnoj zajednici dovele u do

konkretnijeg olo$ođenja #ovjeka u odnou na centralnu vlat. Polozaj #ovjeka i građanina

kroz lokalnu a!oupravu itovre!eno predtavlja proce pretvaranja uverenog naroda u

aktivno i neotuđivo vojtvo građana.

SAVRE"EN! STAN4E L!KALNE SA"!U#RAVE

!SN!VNE KARAKTERISTIKE RAZVITKA

#r%u2avan*e l%kalne &a'%uprve 3 kao teorijkog i initucionalnog pitanja, kao za*tjev i

o$lik a!oupravljanja ljudi, kao određenog politi#kog i upravnog o$lika i trukture,

ne!ogu)e je odvojiti od itorijkog ipitivanja vezani* za natanak i razvitak lokalne

zajednicegradova i naelja-. >judke zajednice !ijenog karaktera u naelji!a predtavljaju

dru&tveni i teritorijalni ovnov otvarivanja a!ouprave ljudi u nji!a.

Toko! itorijkog razvitka, gradovi i naelja karakteriali u određeni o$lici otvarivanja

neki* zajedni#ki* potre$a i interea a!i* tanovnika u određeni! o$lici!a uprave. dati!

ulovi!a i u određeni! "aza razvitka, tanovnici gradova i naelja, utvari određeni vladaju)i

lojevi, te+ili u da u okviru zajednice koje u o$razovali a!i upravljaju, u#etvuju u upravi i

uti)u na +ivot i razvitak voje zajednice.

ovako &ire! !ilu po!atrano, po#eci utanove koja )e e kanije nazivati lokalnaa!ouprava, tj. takvog o$lika uprave od trane a!i* tanovnika dana&nji u. <ta vi&e, u

25



neki! krajevi!a anti#ka Ercka -, gdje u gradovi predtavljali a!otalne i nezavine

cjeline, gdje u podraz!jevali utvari kao grad a njegovo! okolino!, uz potojanje tzv.

kolonija 4 uređenje uprave, o$avljanje od trane a!i* građana,$ilo je izvjeni* poljni*

o$ilje+ja koja $i !ogla da podje)aju na lokalnu a!oupravu.

>okalna a!ouprava, uzeta pre!a voji! onovni! o$ilje+ji!a, u tzv.!oderno! !ilu,

nataje !nogo kanije. Njen 5tvarni9 razvoj po#inje u ono! periodu itorije dru&tva u koje!

e javljaju prve klice novog dru&tva, to je period "eudaliz!a. 5!oderna lokalna a!ouprava9

javlja e u rednjevjekovni! gradovi!a u koji!a nataju i ti)u prevlat lojevi koji

potavljaju za*tjev za izvjeni! pravili!a, za izvjeno! a!ovla&)u, ele!ente optvene

uprave u odnou na utanove "eudalnog uređenja i a!e "eudalne centre.

'nova takve te+nje proiza&la je iz razvitka gradova, koji u u ekono!ko! i klano!

pogledu po#eli odvajati, razlikovati pa i uprotavljati vladaju)e! "eudalno! poretku 12. tj.

16Gti vijek-.

1- =torija $ilje+i veo!a rano pojavu ljudki* naelja koji e javljaju ve) u rednje!

tupnju $ar$artva, odnono tzv. prve podjele rada 4 razdvajanje ze!ljoradnje od

to#artva uz zna#ajne te*nolo&ka otkri)a. 'va prva naelja predtavljaju zajednice na

genitalnoj onovi. Taj vi&i tupanj varvartva potepeno potikuje ka!eno do$a iulazi!o u gvozdeno do$a u koje! dolazi do razvajanja zanattva od ze!ljoradnje, ova

ljede)a podjela rada itekako zna#ajno uti)e na dru&tveno ralojavanje ne a!o na

ro$ove i ro$ovlanike 4 u patrijalno! !ilu- ve) na $ogata i iro!a&ne, &to dovodi do

natanka prvi* gradova.

'vo vrije!e prelaza iz varvartvau civilizaciju koja je poja#ana 5podjelo! rada9 i

tvaranje! 5tre)e klae9 4 trgovaca, dovodi do klani* podjela &to u krajnje! lu#aju

kul!inira a pojavo! dr+ave. 'vaj period je porodio !noge gradove koji u naj#e&)e $ili vezani za politi#ku do!inaciju na dati! podru#ji!a. Sa razvojo! proizvodnje i

raz!jene, gradovi potaju tr+i&te iz koji* )e e kanije razvijati i!perije. =z nezavini*

gradova javljaju e dr+ave. Najtipi#niji pri!jer 4 i!.

2- Srednjovjekovno "eudalno dru&tvo i "eudalna dr+ava generiali u razvoj gradova, ti

centri koji e "or!iraju u a voje trane $ili vioko centralizovani i *ijerar*ijkiuređene autokratije /izantija 4 Farigrad-. =tovre!eno! a pojavo! =la!a, u

26



redoza!lju e de&avaju kvalitativne pojave. %ngoi gradovi gu$e na vo!

zna#ajuTir, Sido!, i$lo- dok u zapadnoj @vropi u periodu 5 velike eo$e naroda9,

koja e jo& uvjek nalazi na tupnju varvartva, de&ava e inercija razaranja gradke

civilizacije, koju za!jenjuje "eudaliza!, G koji je u onovi $io agraran, gradovi e

razaraju a oni koji u pre+ivjeli razaranje izgu$ili u također voj nekada&!nji zna#aj.

6- kanije! periodu "eudaliz!a 11.Gti vijek-, po#inje tzv.o$nova zapadne @vrope, &to

dovodi do potepenog razvoja novi* i o$novu tari* gradova i naelja. To tvaranje

novi* gradova pokazuje izvjene regionalne razlike, koje u ulovljene

peci"i#noti!a privrednog razvoja,trgovine, o$razovanja, religijki! !o!enti!a itd.

Te peci"i#noti razvoja gradova !oze!o i locirati. Aliono &to je i inovna

karakteritika zapadno evropki* rednjovjekovni* gradova koji u razli#iti ponizu

o$ilje+ja- i!ali u jednu onovnu karakteritiku. Nji*ovi tanovnici za razliku od

k!etova "eudaliz!a-, i!ali u izvjene privilegije i u+ivali izvjene lo$ode, koje u

itnina $ile prili#no ograni#ene. Po#eci politi#ke autono!ije koji e javljaju

predtavljali u uku i dota neigurnu autono!iju. Socijalna truktura ti* gradova, $ez

o$zira &to je i!ala u krajnjoj liniji pe#at "eudalne dru&tvene trukture, ipak e

razlikovala od nje. Slojevitot dru&tva i do$ivanje tzv.ur$anizovani* ple!i)e =talija

(u+na "rancuka-, porodila jedan loj ple!i)a iz koji* )e natati trgovci i "or!irati

ce*ove i gilde. Sve je to u$rzalo određeni !e*aniza! a!oupravnog kontituianja

lokalne a!ouprave. =z ovog loja koji )e u$rzati kaniji razvitak gradova, i koji )e

doveti do tvaranja rednjeg loja $udu)e $ur+oazije, tvoriti )e e predpotavke na

intenzivnijje! razvoju dru&tveni* odnoa koji ce tra+iti revolucionarne pro!jene kako

lokalne a!ouprave, tako i uprave u dr+avi.

3- /rije!e kanog rednjeg vijeka koje je itovre!eno $io prelazak u novi vijekodlikuje

e također dalji! razvitko! gradova. =ako u gradovi znatni! dijelo! izgu$ili ve)inu

voji* prava, oni u otali privredni, kulturni, pa i politi#ko ad!initrativni centri

apolutni* centralizovani* dr+ava. Dolazi do daljeg lo+enijeg ra#lanjivanja

zani!anja i zanata. Ad!initrativni razvitakpoe$no dovodi do pecijalizacija i

potre$e za odgovoraju)in "unkcija!a. e"or!e u protetantki! ze!lja!a dovode do

re"or!acija a !anatiri vr&e voju ocijalnu "unkciju u odnou na !ae nezapoleni* i

neo$razovani*.

27



I- 'vo je vrije!e tvaranje 5!odernog9 grada. kada govori!o o !oderno! gradu

!ora!o i!ati u vidu tri apekta njegovo razvitka:

a- ticaj razvitka javni* lu+$io$razovanje,zdravlje,ocijala-

$- '$ilje+ja koja e ti#u djelatnoti zajednice iz tepena na ko!e u na#in rada i

organizacije tanovni&tva dotignutitvornice, !a&ine-

c- Potepeno pro&irivanje politi#kog zivot na ve)inu tanovni&tva, odnono izgradnju

odgovoraju)i* politi#ki* utanovapredtavni#ka tijela, politi#ke partije itd.

=ndutrijka revolucija koja e de&ava u zna#ajni! centri!a @vrope o!ogu#ava tvaranje

!oderne ur$ane zajendice. =ndutrijka revolucija e nije itovre!eno deila u vi! dijeli!a

@vrope, pa iz tog razlog apotoje razike !eđu za!lja!a, ali ono &to karakteri&e ve !oderne

gradove u nji*ovi! prvo$itni! "aza!a razvoja !o+e!o vidjeti da e vi oni orijenti&u na

indutriju i trgovinu i vi ti gradovi potaju indutrijkoGtrgova#ki,!nogoljudki gradovi u

koji!a u vidljivi vi ele!enti kapitaliz!a. %oderni grad u okviri!a vake pojedina#ne

dr+ave i!a voje peci"i#noti i i!a voj 5a!oidentitet9. Eradovi potaju pokreta#i #itavog

zaleđa i okru+enja !no&tvo "unkcija koje e o$avljaju u gradovi!a i ni*ov razvitak uti)u na

#itava podru#ja dr+ave ako ne i na a!u dr+avu.

L!KALNA SA"!U#RAVA – SRE$N4!V4EK!VNA SA"!U#RAVA

/e) !o kontatovali da u o$lici uređenja a!i* gradova uz potojanje vi&e ili !anje

ele!enata upravljanja potavljani o trane a!i tanovnika veznai* za razvoj i natanak

gradova. Ti tari gradovi koji u dota davno natali, poe$no oni koji e nazivaju gradG

dr+ava, u određeni! periodi!a itorije, i!ali u o$ilj+ja vi&e ili !anje "or!alno li#na

uređenja, koje noe o$ilje+je lokalne a!ouprave. Ali ipak, po#eci lokalne a!ouprave vezuju

e tak za te+nju olo$ođenja od "eudalni* okvirane !ao ekono!ko ve) i pravne

nejednakoti-.

28



Decentralizacija koja karakteri&e "eudaliza!, uz la$ot kraljevke vlati, uz druge ulove

uticali u na pozitivne te+nje gradova da ovoje odnono da zado$iju ekono!ku a!otalnot

, odnono povlatice. To je vrije!e, zavino od ze!lje, od 10.do 1IGtog vijeka.

=tovre!eno u ti! lokali! zajendica!a e !ijenja i ocijalni atav tanovni&tva koji je

karakteriti#an za "eudalno dru&tvo, tj "eudalni period. Sa ocijalno! nejednako&)u u ti!

lokali! zajednica!a potoji i pravna nejednakot u pogledu u#e&)a vi* ocijalni* lojeva u

upravljanju polova grada. vi&i dru&tveni lojevi 4 5gradki patriciji9 $ez o$zira da li u e

o$razovali izvan krila "eudalnog ple!tva, i!ali u #eto odlu#uju)i uticaj na gradku pravu.

Struktura organizacije uprave grado! i gradki! polovi!a, ogleda e u potojanju izvjeni*organa i tijela. Potojao je avjet u koji u ulazili predtavnici najvi&i* dru&tveni* lojeva on

je i!a nor!ativne, "inanijke , policijke i vojne "unkcije, iz #ega e vidi da je on u e$i

koncentriao koro vu vlat. Predtavni&tvo u o$liku kup&tine, !ada je potojalo rijetko e

atajalo, a ono je tre$alo da vr&i iz$or najvi&i* gradki* "unkcionera, kao i da uvodi take,

prireze i dad+$ine. =tovre!eno kao inokoni organ e pojavljivala i udka vlat.

?ada po!atra!o u cjelini vi ovi o$lici i utanove noe u e$i o$ilje+je jednog

rudi!entalnog o$lika lokalne a!ouprave, koji )e i!ati dalekog odraza pri tvaranju kaniji*

centralni* organa. To u $ili ele!enti novog uređenja. 'va gradka a!ouprava je

predtavljala prvi o$lik vlati koju o$razuju dru&tvene nage koje u progreivnije od

"eudalaca. To u klice $udu)e $ur+oazije. ?arakteritika ti* organa lokalne a!ouprave, prvo

da u one dugo vre!ena zadr+avale voj vojni, crkveni i ad!initrativni, a u onovi

aritokratko "eudalni karakter, a drugo, ukoliko e razvijala nepordnije u opoziciji pre!a

potojace! "eudalno! poretdku u cjelini je $ila te+nja za lokali! lo$oda!a, odnono te+nja

je $ila za 5klani! ograni)eni! lo$oda!a, najprije ze!lji&nje, a poto! trgovacke i zanatke

aritokratije, a kanije i a!e $ur+oazije.

Na ovaj ili li#an na#in u natajali o$lici lokalne a!ouprave na protori!a @ngleke,

Nje!a#ke, uije, Nizoze!ki* pokrajna, u <vajcarki! kantoni!a i pojedni! djelova $iv&e

(ugolovenke zajednice.

29



+UR8!ARSK! $E"!KRATSKE REV!LU6I4E I L!KALNA SA"!U#RAVA

Period $ur+oarko de!okratki* revoluvija 1H i 18.to! vijeku zan#ajno u uticali na !noge

dru&tvene procee pa i na loklanu a!oupravu. Pojava i razvitak lokalne a!ouprave u ovoj

"azi do$ila na vo! u$rzanju. proceu ekono!kog upona, dru&tvene a"ir!acije i $or$e za

politi#ku prevlat nove klae 4 $ur+oazije koja e izdvojila iz tre)eg tal+a i koja je o$jektivno

ru&ila "eudalni poredak apolutne !onar*ije, dovela u okvir novog politi#kog poretka i

dru&tvenog uređenja i lokalnu a!oupravu.

Preo!jene i procei koji e u toj "azi de&avaju lokalnoj a!oupravi u nizu ze!alja u odnou

na rije&enja koja u ranije $ila, u adr+avala nove klice jedne nove lokalne a!ouprave.

1- ranacuka revolucija koja je za !noge dru&tvene procee $ila kapitalan, ona je u "eri

lokalne a!ouprave predtavljala !uniciparni pokret koji je u e$i adr+ao ve

ele!ente za*tjeve !aa za lokalnu a!oupravu, na nivoi!a op&tina, rezova, okruga i

drugi* podru#ja. to! pogledu u 1QH8.godine done&eni prvi akti koji! e uređuju

polo+aj i organizacija ko!una i okruga 4 depart!ana-. Ta nova organizacija je

utvrdila jednitvenu trukturu lokalni* jedinica, nji*ovi* intitucija i organa, kao i

djelokrug nji*ove djelatnoti. =ako u te pro!jene iz onova !jenjali lokalnu

a!oupravu one u na za*tjev $ur+oazije itovre!eno zna#ile centralizaciju. Ti

interei $ur+oazije koji u ikazani u centralizaciji, uticali u na ograni#enje

a!oupravnog razvoja lokalni* jedninca, na potepeno vođenje lokalne a!ouprave

ja jedan od o$like ad!initrativne decentralizacije. To je poe$no do&lo do izra+aja u

periodu Napoleonove vladavine. Poe$no e u#vrtio u kaniji! "aza!a 18Gtog vijeka,

da $i ovaj poja! ad!initrativne decentralizacije o$ilje+io #itav ite! lokalne

a!ouprave u rancukoj o koje! )e!o detaljnije govoriti.

2- Ja ovaj period razvoja lokalne a!ouprave u SADGu karakteriti#no je da u jo& u

tari! nao$ina!a engleki* kolonija ipoljavao uticaj angloGakonkog *vatanja o

organizaciji i !jetu lokalne a!ouprave. Poe$nu di!enziju lokalne a!ouprave #ini

$or$a za nezavninot u natajanju SADGa, i upotavljanju lokalne a!oupravne

jednice: varo&i!a, gradi)i!a i eli!a, a ito tako i dota rano e javlja i okrug kaoad!initrativna jedinica.

30



6- azvoj lokalne a!ouprave poklapa e vre!enki uglavno! a periodo!

konolidovanja kapitaliz!a i ja#anja $ur+oarki* dr+ava, ali taj razvitak e otvaruje i

u vrije!e potojanja zao&travanja klani* odnoa na relaciji $ur+oazije i radni#ke

klae. Ti uko$i na dovode do zao&treni* odnoa i na lokalno! nivio. =znala+eni u

!odui prevazlia+enja uko$a na lokalni! novio!a. Poe$no e poduzi!aju !jere na

podru#ju ocijalne , ko!unalne i ta!$ene politike, &to je i!alo vog odraza na dalji

razvitak lokalne a!ouprave.

toku 18.tog vijeka dolazi preuređivanja lokalne a!ouprave u nizu evropki*

dr+ava. Poe$no zna#ajne pro!jene e de&avaju u preuređivanju loklane a!ouprave u

@nglekoj, &to e ogledalo u pro&irivanju onova a!ouprave, ukidanju izvjeni*

"eudalni* o$ilje+ja, upotavljanu izvjeni* avjeta, kao i pro&irivanju djelokrugaa!ouprave,kao i uređivanju odnoa a centralni! organi!a.

3- ovo! periodu dolazi do razvitka lokalni* a!oupravni* o$lika i u pojedini!

djelovi!a (ugolovenki* krajeva. ovi! ze!lja!a zavino od itorijki* okolnoti i

ranije u potojali o$lici lokalne a!ouprave koji u $ili pri!jereni itorijki!

#injenica!a pojedini* ze!alja. Dugogodi&nje potpadanje pod druge ze!lje

'!anka =!perija, Autrougarka- u uticale na lokalnu a!oupravu.

Srednjovjekovni period je i!ao voje peci"i#noti u razvoju lokalne a!ouprave na

ju+nolovenki! protori!a. Speci"i#not razvoja lokalne a!ouprave e poe$no

ogleda na rednjovjekovni! gradovi!a Dal!acije, a&ke, Jete i one.

>okalna uprava i a!ouprava popri!a nove karakteritike na kraju 18. = po#etko! 20.

/ijeka. To je ulovljeno &to u neki dijelovi ovi* ze!alja do$ili voju a!otalnot pa

u !orali i graditi novu lokalne a!oupravu a neki u u okviru AutroGgarke do$ili

nova rje&enja. ona i ercegovina je ulako! u atav AutroGgarke 810. Eodine

je do$ila utav odnono 5&tatut9 gdje je detaljno $ila razrađena lokalna a!ouprava u

okviru !jeta, okruga i rezova.

I- Prvi o$lici ocijaliti#ke lokalne a!ouprave e javljaju a pari&ko! ko!uno! koja je

vre!enki relativno kratko trajala ali je revolucionarno uticala na ko!unalnu

organizaciju tj. na tanje op&tina i na njenu a!oupravu. =deja Pari&ke ko!une je

op&tinu *vatila kao a!oupravnu organizaciju koja i!a ve karakteritike lokalne

zajednice. =deja Pari&ke ko!une je u e$i adr+avala ve ele!ente na#ela kup&tinkogite!a jer je unutar e$e kontituiala ko!iije koje u $ile prete#a !initarkog

31



avjeta odnono !initarki* reora. Po konceptu na ko!e je ko!una kontituiana

vidjelo e da ko!unalno uređenje tre$a da potane ite! uređenja nacije na

ko!unalni! onova!a.

'kto$arka revolucija je dalje dograđivala koncept o ko!unalno! uređenju. 'n ekarakteri&e o$liko! ocijaliti#kog tipa lokalne a!ouprave o$razovani* na na#elu

ovjeta.

Također revolucionarni događaji na protori!a ju+nolovenki* naroda u tra+ili

iz!jene i u lokalnoj a!oupravi do koji* )e do)i u naredno! periodu.

SAVRE"ENI SISTE"I L!KALNE SA"!U#RAVE

?ao &to !o ve) ranije rekli dru&tveni odnoi !eđu ljudi!a reguli&u e na razne na#ine i na

razni! nivoi!a. Na intereuju o$lici dru&tveni* odnoa u lokalnoj zajednici i nji!a )e!o u

ovo! izlaganju povetiti poe$nu pa+nju iz apekta ite!a lokalne a!ouprave u !oderno!

vijetu.

Savre!enu lokalnu a!oupravu !o+e!o raz!atrati iz vi&e apekata. (ano je da priliko!

ipitivanja i raz!atranja lokalne a!ouprave !ora!o napraviti neke !etodolo&ke odrednice

na onovu koji* )e!o nalaziti li#noti i razlike iz!eđu određeni* politi#ko G organizacioni*

na#ela i odgovaraju)i* ite!a lokalne a!ouprave.

Si&te'i i %li)i tra(i)i%nalne l%kalne &'a%uprave 3 u okviru ovi* ite!a, pojedini tipovi i

o$lici razvrtani u pre!a određeni! intitucionalni! o$ilje+ji!a. %ora!o pret*odnoraz!otriti neke karakteritike neporedne lokalne a!ouprave.

!li*e7*a nep%&re(ne l%kalne &a'%uprave – ovaj o$lik a!ouprave koji e vi&e ili !anje

podudara a *vatanji!a o neporednoj de!okratiji, dana ne potoji ni u jednoj ze!lji kao

iklju#iv o$lik. Neporedna lokalna !aouprava potoji kada građani, $ira#i, jedne lokalne

zajednice, o$i#no !ale teritorije u odnou na protornot a !ale i u pogledu na $roj

tanovni&tvaG neporedno upravljaju polovi!a zajednice: odlu#uju o !jera!a, utvrđuju $ud+et, $iraju lu+$enike. To o$avljanje polova !o+e $iti iklju#ivo ili prete+no neporedno.

32



#ri'*eri nap%&re(ne &a'%uprave 4 @nglekoj neporedna a!ouprava potoji u jedno!

$roju paro*ija. '$lik upravljanja je kup&tina z$or građana-, koja e ataje o$i#no jedan put

ili dva puta godi&nje u cilju iz$ora: predjednika, koji je itovre!eno i izvr&ni organ ili

naj#e&)e a neki! $roje! predtavnika.

SADGu potoji također o$lik neporedne a!ouprave u neki! !anji! gradovi!a i

varo&i!a koje vode voje porijeklo iz 5kolonijalnog perioda9, kada e tvorio pod uticaje!

engleki* paro*ija.

'vaj ite! u u+eno! o$liku i raz!jera!a potoji i dana u neki! gradovi!a odnono

varo&i!a @ngleke. 'novni o$lik i organ je neka vrta kup&tine određeni* građana. To je

utvari pecijalna godi&nja kup&tina 5kvali"ikovani*9 $ira#a. 'vi $ira#i, kupljeni na z$oru,

#ine 5zakonodavno9 i 5izvr&no9 tijelo. 'vi z$orovi donoe onovne odluke o 5politici9,

utvrđuju $ud+et, odo$ravaju viine poreza, donoe odluku o re"erendu!u kao i odluke o

iz$ori!a.

Svi ovi o$lici neporedne de!okratije u e !ogli pri!jenjivati u relativno ne veliki!

redina!a kako u teritorijalno! tako i u pogledu $roja tanovnika. Savre!ena lokalna

a!ouprava koja je natala u @vropi i!a voje karakteritike. %i $i !ogli govoriti o #itavo!

nizu ze!alja koji u razvijali o$like a!ouprave ja#e i la$ije izra+eni! o$ilje+ji!a

ad!initrativne decentralizacije o$razovane na predtavni#koj onovi i 5na#elu ka$inetke

vladavine9, ali !i )e!o e ovdje ograni#iti na tri ze!lje @ngleka, SAD i rancuka-.

L%kalna &a'%uprava u En-le&k%* – prve klice lokalne a!ouprave u @nglekoj vode

porijeklo iz ranog rednjeg vijeka. =z tog perioda poti#e podjela na okruge na #elu a &eri"o!

predtavniko! krune- i okru+ni! udo! atavljeni! od vi* punopravni* građana.

kanije! periodu pojavljuje e lokalna organizacija ela i crkvene paro*ije. =tovre!eno u

ovo! periodu potoji i a!oupravna organizacija grada izvan atava okruga. e"or!e kojeu kanije natupile dovele u do ja#anja paro*ija kao politi#ko teritorijalni* jedinica. To je

period 1I. i 1;. vijeka. evolucija iz 1;HH. godine je upotavila na#elo pre!a ko!e centralni

organi ne!aju pravo !je&anja u polove lokalni* organa. Polije ove engleke revolucije koja

e i naziva 5lavna9 dolazi indutrijka revolucija koja iz onove !jenja neke nove o$like

organizacije. vre!enu od 1H00. pa dalje do&lo je do upotave nove organizacije gradova,

kada oni $iraju: gradke avjete od punopravni* građana. Akto! iz 1HHH. godine utanovljen

je avjet vije)e- u okruzi!a izvr&io reorganizaciju okruga a kanije ovi onovni organiupotavljeni u i u drugi! a!oupravni! jedinica!a.

33



Savre!eni polo+aj lokalne a!ouprave je poe$no razrađivan i detaljno regulian

zakonodavtvo! od 1821. do 1866. godine a poe$no 183;., 183Q i 183H. godine. Pre!a

re"or!a!a koje u ovi! zakonodavtvo! kontituiane koncepcija utava, lokalne

a!ouprave je atavni dio utavnog prava. !eđuti!, ona ne!a optvena prava. 'na je

tvorevina parla!enta i nje!u podređena. Sve to proizilazi iz koncepta engleke konvencije

koja po#iva na principu 5vladavine prava i uvereniteta Parla!enta9. Nor!ativna ovla&tenja

lokalne !aouprave proizilaze iz njenog 5korporativnog ite!a9 koji joj daje vojtvo pravne

li#noti. Sve jedinice lokalne a!ouprave predtavljaju takve korporacije tvorene poveljo!

ili zakono!.

%eđuti!, u vo! "unkcionianju i djelovanju, lokalna a!ouprava vezana je nizo! odnoa a

centralno! vlado! odnono upravo!. 'dnoi e karakteri&u pravo! nadzora vlade i njeni*

pojedini* !initartava nad lokalno! jedinico! i njeni! a!oupravni! organi!a. Nadzor je

naro#ito jak u pitanju tzv. o$avezne nadle+noti lokalne a!ouprave. =ako je polo+aj lokalne

a!ouprave određen od trane Parla!enta koji donoi zakonke akte- vlada, !initri

dono&enje! podzakonki* akata #eto $li+e uređuju !noge polove u djelokrugu lokalne

a!ouprave.

Struktura lokalne a!ouprave u @nglekoj i /elu ali ne i u <kotkoj i Sjevernoj =rkoj-

podrazu!jeva ; o$lika teritorijalne jedinice ne uklju#uju)i organizaciju grada >ondona- i to:

ad!initrativni okrug potoji i udki organ-, grad 4 okrug, grad u atavu okruga, gradki

rez, ruralni rez i paro*ija, utvari op&tina. Citava ze!lja je podjeljena na dvije vrte o$lati:

ad!initrativne okruge i gradove 4 okruge. kladu a ovi! a!ouprava !o+e $iti

jednotepena, ali ito tako i dvotepena odnono trotepena.

>ondon je druga#ije organizovan od otali* a!oupravni* jedinica. 'krug >ondon na vo!

podru#ju i!a 2H !etropolitenki* gradova kao u+i* jedinica. >ondon je itovre!eno i FitR

#iji je naziv FitR Forporation, ovo! organizacijo! nije o$u*va)eno cijelo podru#je /elikog

>ondona.'novni organ vlati u ite!u engleke a!ouprave je avjet vije)e-, predtavni#ko tijelo

koje $iraju građani na tri godine. 'va vije)a !ogu da $roje od 1I do 1I0 #lanova. '$i#ni

avjeti gradova 4 kako gradki* tako i ruralni* rezova i!aju 60 4 30, a okruga I0 4 ;0

#lanova. irani #lanovi e dijele u tri grupe, ti! &to jednu tre)inu $iraju vake godine

ite!o! rotacije. Pored neporedno $irani* #lanova avjeta potoje i poe$ni #lanovi. Nji*

$iraju a!i avjeti izvan vog atava na ; godina. roj ald!era iznoi od do 176 $iran*

#lanova avjeta.

34



Savjet vije)e- je najvi&i organ vlati. Njegova nadle+not o$u*vata 5o$avezna prava9 koje je

parle!ent utvrdio za lokalne organe i 5per!iina9 prava. Ako ad o$rati!o pa+nju !o+e!o

kontatovati da lokalna a!ouprava o$ez$jeđuje lu+$e u o$lati: javnog zdravtva, ta!$ene

politike, izgradnje i ur$aniz!a, provjete, ocijalnog taranja, javni* puteva i !otova,

policije i drugi* polova. Neka od ovi* polova u u iklju#ivoj nadle+noti dok druga !ogu

$iti prene&ena i na ko!itete.

?o!itet od$or- je tijelo ni+e! rangu od avjeta i ono je kolegijalni, izvr&ni i upravni organ.

'vi ko!iteti u jedini izvr&ni organi u ite!u engleke a!ouprave. 'ni #ine 5ko!itetki

ite!9, po ko!e e ovaj tip a!ouprave i o$ilje+ava tipo! ko!itetke vladavine. Podjela

ko!iteta e !o+e podijeliti na talne i poe$ne. ?od o$avezni* ko!iteta atav je #eto

zakonki propian i određen a ovi ko!iteti !ogu potojati za razne o$lati. Eradki avjeti

koji i!aju poe$ne policijke nage !oraju i!ati i 5ko!itet nadzora9. Savjeti u gradovi!a

polo+aje! okruga i!aju o$i#no talne ko!itete i poe$ne ko!itete.

Potoji i ite! podko!iteta koji niu a!o po!o)ni organi , ve) i organi na koje ko!itet

!o+e da prenee neka ovla&tenja-. ko!itete ulaze #lanovi avjeta i jedan $roj građana.

Struktura uprava karakteri&e e podjelo! na podru#ja, uglavno! pre!a lu+$a!a i pre!a

vrta!a ko!iteta. Potoji jedan $roj najva+niji* lu+$enika koji vaki avjet !ora i!ati.

Paro*ijki avjet npr. !ora i!ati ekretara i $lagajnika. Najva+niji lu+$enik je ekretar

avjeta. 'n je &e" ad!initracije, pravni avjetnik, tara e o radu vi* ko!iteta, a #eto je i

ekretar niza ko!iteta.

>okalne a!ouprava u @nglekoj i!a određena nor!ativna ovla&tenja: donoi tzv. Standing

'rder Stending order-, organizacione akte koji!a e uređuju izvjena pitanja upravne

organizacije i RGlaB lokalne propie koji!a e uređuju $li+e izvjeni odnoi i utvrđuju

o$aveze.

Da rezimiramo osnovna pitanja lokalne samouprave u Engleskoj

U En-le&k%* *e l%kalna &a'%uprava aut%t%na u&tan%va. k%*a &e (u-% ra1vi*ala

ne1avi&n% i &a'%&taln% %( )entralne vla&ti9 $ana& *e %na u%li2ena i akti'a parla'enta i

ra1ni' p%vel*a'a9 Si&te' l%kalne &a'%uprave u En-le&k%* 1a&niva &e na ra1lik%van*u

(va p%&ena &i&te'a vla&ti: *e(an 2ine )entralni %r-ani vla&ti Fentral Eovern!ent-, (%k

(ru-i 2ine %r-ani l%kalne &a'%uprave >ocal Eovern!ent-. Na(le7n%&ti %e vla&ti

utvr;u*e parla'ent9 Na(le7n%&ti %r-ana l%kalne &a'%uprave &u r%*ne i relativn% &u

1na2a*ne i %uvata*u p%&l%ve k%*e '%ra*u i k%*e '%-u %avl*ati9 Na p%(ru2*u *e(ini)a

35





2. Drugi o$lik organizacije lokalne a!ouprave e zaniva na predtavni#ko! ite!u,

pri #e!u ne potoji ocje&njo izdvojena 5izvr&na vlat9. Nai!e, nijedan od iza$rani*

#inovnika nije &e" izvr&ne vlati ili &e" uprave u pravo! !ilu rije#i. 'vaj tip

karakteriti#an je za okruge, tare poljoprivrednoGteritorijalne uprvane organizacije, a

e! toga potoji i u neki! !anji! !jeti!a. ovo! ite!u e razlikuju dvije

varijante: prva, e ogleda u to!e &to e o$razuje, prije vega, relativno !alo

predtavni#ko tijelo od tri do pet #lanova, koja i!a znatno upravna a prili#no

ograni#ena nor!ativna ovla&tenja. Druga, odlikuje e potojanje! relativno $rojnijeg

predtavni#keg tijela od naj!anje 1I a o$i#no 2I #lanova izuzetno !o+e da $roji i do

1I0-. 'vaj tip uklju#uje o$je varijante- naziva e 5a!ouprava $ez izvr&ne vlati9 jo&

i zato &to tijelo povjerenika vr&i polove upravljanja uporedo a veliki! $roje!

poe$no i neporedno od trane $ira#kog tijela iza$rani* lu+$enika, &eri", ekretar,

&kolki nadzornik, glavni poreznik, $lagajnik, tu+ilac itd. Polo+aj i ovla&tenja ovi*

lu+$enika u itog porijekla kao i ovla&tenja predtavni#kog tijela. 'va tijela u okrugu

predtavljaju prete+nija 5upravna tijela9, !ada e u poljednje vrije!e pokazuju te+nje

za pro&irivanje! nji*ovi* nor!ativni* "unkcija. Tri, u najve)e! $roju gradki*

zajednica, varo&i i ela potoji i tre)i o$lik. 'n e, pored otalog, odlikuje potojanje!

izvr&ni* organa koji ne!a znatnija ovla&tenja. To $i itovre!eno $io najtariji o$lik

gradke a!ouprave. Njegova o$ilje+ja: potojanje $rojnog avjeta a &iroki!

djelokrugo!. Taj avjet je nadle+an da utvrđuje !jere iz o$lati javne lu+$e kao i da

potavlja i razrje&ava izvjene upravne lu+$enike, kao i da preko voji od$ora vr&i

nadzor nad upravni! polovi!a. Cetiri, te+nja ka ja#anje! izvr&ne vlati dovela je do

pro&irenja prava &e"a izvr&ne vlati odnono uprave i njegovog pretvaranja u !era

grada predjednika-. Elavna o$lilje+ja ovog #etvrtog o$lika ogledaju e u potpuno!

ili koro potpuno! pravo! nadzora od upravne na trani !era drugo, pravo na

i!enovanja odnono razrje&enja vi* upravni* organa povjereno je iza$ranoj izvr&nojvlati tre)e, !er i izvr&ni organ pripre!aju i podnoe $ud+et i i!aju izvjeno pravo

veta na akte koji uvoji avjet #etvrto, avjet u krajnjoj liniji odgovara za !jere

5politike9 uklju#uju)i i odo$ravanje $ud+eta, utvrđivanje! poreza i drugi* akata. Peto,

u tra+enju najpogodnijeg o$lika do&lo e do ovog petog o$lika &to jete do ite!a

ko!iija 4 ko!iijke vladavine. '$ilje+ja ovog o$lika u ljede)a: prvo, va vlat

uredređena je u iz$ornoj ko!iiji koju #ini pet iza$ranika drugo, ta ko!iija, kao

tijelo a#injava itovre!eno gradki avjet 4 predtavni#ko tijelo nor!ativni!"unkcija!a tre)e, pojedina#no vaki #lan ko!iije odrgovara za jednu grupu upravni*

37



organa, a njega za tu "unkciju određuje a!o ko!iija #etvrto, jedan od #lanova

ko!iije e i!enuje !era 4 predjednika, koji o$i#no za period koji je i!enovan ne!a

drugi* "unkcija neporednog rukovođenja peto, ko!iija zadr+ava onovna ovla&tenja

u pogledu na i!enovanja i razrje&enja.

'vaj o$lik koji je u izvjeno! !ilu $io reakcija na 5predtani#ki ite!9 tre$ao da

pute! kolegijalnog upravljanja o!ogu)i jedan novi ite!a koji $i u va)oj !jeri $io

prilagođen potre$a!a građana &eto, poljednji i najnoviji o$lik organizacije lokalne

a!ouprave karakteri&e e ljede)o! &e!o!. Savjet G %enad+er 4 upravnik je

predtavni#ko tijelo, po $roju #lanova o$i#no !anje tijelo, dok je upravni izvr&ni

organ i rukovodilac uprave. Elavna o$ilje+ja ovog o$lika u ljede)a: prvo, ujedinjenje

vi* vlati u avjetu, tj. predtavni#ko! tijelu koje neporedno $iraju građani. Savjeti!a nor!ativnu "unkciju i neporedno odgovara građani!a za nadzor nad rado!

uprave drugo, avjet i!enuje jednog upravnikaG!enad+era koji za voj rad

neporedno odgovara avjetu koji ga !o+e !jeniti ukoliko njegovi! rado! nije

zadovoljan tre)e, upravnik e i!enuje na onovu vog rada i ikutva, on ne !ora $iti

o$avezno građanin op)ine u kojoj radi.

'vaj &eti o$lik je dana najpriutniji u ko!unalnoj praki lokalne !aouprave.

Poe$no e nagla&avaju njegove prednoti u odnou na otale ite!e.

/e) !o rekli da lokalna a!ouprava u utavnoj pravnoj praki je u nadle+noti

"ederalni* jedinica. ederalne jedinice u veliko! $roju lu#ajeva pojedina#no utvrđuju

polo+aj i organizaciju određeni* gradki* i lokalni* zajednica. 've lokalne zajednice

u tvorevine dr+avica koje je u najve)e! $roju lu#ajeva delegiraju ovla&tenja, pa $i e

!oglo re)i da u to! pogledu a!eri#ki ite! lokalne a!ouprave ne u#vr&)uje na#elo

5a!oupravni* prava9. Nadzor nad lokalni! jedinic!a je uglavno! u ruka!a

zakonodavnog organa "ederalne jedinice, uz potojanje u izvjeno! !ilu i upravnog

nadzora, koji ina#e ve vi&e rate poe$no u o$lati!a javni* lu+$i i "inanija. 'vaj e

nadzor upotpunjuje jo& vi&e davanje! dotacija izvjeni! lokalni! jedinica!a.

?ada u cjelini po!atra!o razvoj lokalne a!ouprave u SADGu ne !o+e!o e oteti

utiku da je ona natajala pod uticaje! lokalne a!ouprave u @nglekoj. Potojanje

duge tradicije lokalne a!ouprave jo& iz kolonijalnog perioda dali u onovne principe

lokalne a!ouprave SADGu. Sa!o organizacija lokalni* jedinica koja je reguliana uokviru utava dr+avica i zakoni!a "ederalni* jedinica dr+ava u na vojevrtan na#in

38



o$ilje+ile lokalnu a!oupravu u SADGu. Cinjenica da lokalna !aouprava u SADGu

nije kategorija aveznog utava iz avezni* zakona. onovi u SADGu potoji vi&e

razli#iti* ite!a lokalne a!ouprave, od koji* u tri glavna: model mer savjeta,

komisijski model i mendžmetski model .

Prvi i najtariji je tzv. model mer * savet, u koje! u i !er i avet iza$rani neporedno od

trane lokalni* $ira#a kao i udije i upravni lu+$enici-. 'vaj !odel odgovara ite!u vlati

koji potoji u dr+avi #lanici "ederacije "ederalnoj jedinici-, pre!a koje! u, *odno

tradicionalno! tu!a#enju na#ela podele vlati, guverner i zakonodavno telo dr+ave onovni

organi vlati. Drugi je tzv. komisijski model, u koje! telo !ali! $roje! #lanova,

neporedno iza$rano od trane lokalni* $ira#a, vr&i itovre!eno i nor!ativnu i izvr&nu vlat,

ti! &to je vaki #lan tog tela ko!iije- na #elu jednog upravnog reora. Tre)i je tzv.menadžerski model, u koje! je noilac ovla&)enja izvr&ne vlati, ali i odgovornoti za

izvr&avanje !enad+er, koji podGle+e kontroli i odgovornoti predtavni#kog tela aveta-.

%eđu A!erikanci!a potoji izra+eno nelaganje u vezi iz$oro! najpogodnijeg !odela

lokalne a!ouprave, ali tru#njaci u kloni da prednot daju tre)e! !odelu kao

najpogodnije!, pod ulovo! da re"erendu! i narodna inicijativa $udu na#in odlu#ivanja

građana o vi! va+niji! pitanji!a u lokalnoj zajednici. Poe$an !odel lokalne a!ouprave u

SAD predtavlja a!ouprava u !ali! varo&i!a Nove @ngleke a voji! varo&ki!z$orovi!a toBn meetings(, na koji!a e jedanput godi&nje okuplja celokupno tanovni&tvo

varo&i i odlu#uje o $ud+etu, porezi!a, iz$oru varo&ki* lu+$enika i o krupniji! pitanji!a

varo&ke politike. =zvr&ni organ varo&i je od$or, koji e o$i#no atoji od tri #lana, a ataje e

jedanput nedeljno. Clanovi od$ora !ogu $iti na #elu jednog ili vi&e upravni* reora, pre!da

e za tare&ine upravni* reora $iraju poe$na lica S. (. riedric*-. Sve ove ite!e o$ele+ava

&irok krug nadle+noti jedinica lokalne a!ouprave e! u jednoj, u vi! a!eri#ki!

dr+ava!a potoje dva tepena lokalni* jedinica, op&tina !unicipalitR G i okrug G countR-,

jedne, i izvetan tepen nadzora organa "ederalne jedinice nad rado! lokalni* vlati, druge

trane.

'd tri razli#ita ite!a lokalne a!ouprave u SAD je za razvijene dr+ave "ederalne jedinice-

karakteriti#an poe$an, !enad+erki !odel tip- lokalne a!ouprave. Natao je pod uticaje!

rezultata potignuti* u upravljanju veliki! preduze)i!a i adr+i ele!ente prededni#kog

ite!a vlati. 'novno o$ele+je !u je &to predtavni#ko telo council- pute! javnog

konkura i!enuje na neodređeno vre!e !enad+era, koji je &kolovan tru#njak za polove

lokalne a!ouprave i poverava !u &iroka izvr&na ovla&)enja. Pri to! predtavni#ko telo !o+e

39



u vako do$a opozvati !enad+era. %enad+er je noilac izvr&ne i upravne "unkcije,

vantrana#ka je li#not i u+iva punu lo$odu u iz$oru voji* aradnika. %enad+er e anga+uje

ugovoro!, a za voj rad pri!a platu. 'vakav ite! lokalne a!ouprave podigao je tepen

e"ikanoti u o$avljanju polova lokalne a!ouprave i dao je pozitivne rezultate, naro#ito u

gradovi!a koji i!aju razvijene ko!unalne i ur$ane delatnoti, ali on 5!anjuje !ogu)noti

uticaja građana na rad lokalni* vlati i vodi ja#anju te*nokratki* ele!enata %. (ovi#i)-.

L%kalna &a'%uprava u Fran)u&k%* 4 avre!eni ite! lokalne a!ouprave u rancukoj je

produkt $ur+oako de!okratke revolucije iz 18H8. godine. 'na je kontituiala jednu vrtu

5!unicipalnog pokreta9. kontinuitetu !unicipalnog ite!a deile u e iz!jene koje u

zaviile od dr+avno pravni* projekata "rancuke dr+ave Napoleonov period, Jakon oop&tina!a iz 1HH3. i Jakon o okruzi!a iz 1HQ1-.

1. Struktura lokalne a!ouprave u rancukoj podrazu!jeva u onovi dvotepenu

a!oupravu: op&tinu ko!unu- i okrug depart!an-. Pored toga potoji i upravna

jedinica pod nazivo! rez arondi!an-, koja predtavlja izvornu jedinicu za lokalnu

kup&tinu okrug op&ti avjet- jedan o$lik ad!initrativne dekoncentracije. rancuka

ne #ini razlikovanje gradki* i regionalni* op&tina. Sve op&tine u rancukoj i!aju iti

polo+aj iz #ega u a!o izuzeti Pariz i >ion.

2. Predtavni#ko tijelo op&tine je avjet. ira e neporedni! i tajni! izvori!a na &et

godina. 'vo tijelo o$u*vata od 11 do 6Q #lanova. Savjet i!a pravo

a!oorganizovanja, utvrđuje unutra&nju organizaciju, o$razuje voje ko!iije i donoi

polovnik. 'n zajeda u redovni! zajedanji!a 3 puta u toku godine- kao i u

vanredni! zajedanji!a na za*tjv predjednika, pre"ekta, jedne tre)ine avjetnika-.

Savjet voji! odluka!a određuje polove op&tine u koje ulazi: op&tinki $ud+et,

lokalni porezi i zaj!ovi, organizovanje lokalni* javni* lu+$i, u$vencije preduze)i!a

od op&teg interea. Savjet je nadle+an da upravlja i!ovino! op&tine kao pravnog lica.

Savjet !o+e i!ati i preneeni djelokrug nadle+noti koje !u povjeri dr+ava. Drugi

organ op&tine ili avjeta je predjednik !er- koji zajedno a voji! za!jenici!a

a#injava izvr&ni organ. Nji* $ira op&tinki avjet. roj za!jenika varira od veli#ine i

zna#aja op&tine. unkcija predjednika traje koliko i !andatni period avjeta &to zna#i

&et godina. Predjednik i!a dvotruko vojtvo: predtavlja op&tinku a!oupravu, a

predtavnik je i dr+ave. ?ao predjednik op&tine, njegova ovla&tenja ogledaju e prije

40



vega u odnou na avjet #iji je itovre!eno predjednik izvr&nog organa. S druge

trane, kao predtavnik dr+ave predjednik i!a određena upravna ovla&tenja: izvr&ava

zakone, ured$e, provodi otale !jere op&te $ez$jednoti: on je "unkcioner udke

policije u #e!u e nalazi pod nadzoro! dr+avnog tu+ioca-, tara e i upravlja

građanki! tvari!a.

6. 'krug depart!an- i!a organe: op&ti generalni avjet-, depart!anka ko!iija i

pre"ekt.

'p&ti avjet je predtavni#ko tijelo depart!ana, koji i!a zadatak da upravlja lokalni!

polovi!a. 'vo tijelo e $ira na op&ti! iz$ori!a od trane građana, pri #e!u vaki

kanton $ez o$zira na veli#inu &alje jednog predtavnika. %andat traje &et godina,

ti! &to e jedna polovina $ira vake tri godine. Savjet je najvi&i organ okruga i okru+ni

organ centralne vlati. Sa!otalni djelokrug ogleda e u vr&enju polova okruga koji

e uređuju akti!a avjeta. 've akte izvr&ava pre"ekt. Savjet i!a voj djelokrug u "eri

javni lu+$i, dono&enja $ud+eta, uređivanja polo+aja okru+ni* lu+$enika. S druge

trane, kao organ centralne vlati avjet i!a ovla&tenja u pojedini! pitanji!a i u to!

je lu#aju pod nadzoro! centralni* organa ne a!o u pogledu zakonitoti ve) i

cjeli*odnoti.

Depart!anka ko!iija je poe$an organ uprave okruga i atoji e od #etiri do eda!

#lanova koje $ira avjet iz vog atava a #iji je zadatak da daje avjetu !i&ljenja o

pojedini! pitanji!a. Depart!anka ko!iija u izvjeni! lu#ajevi!a !o+e za!jeniti

avjet, koji na nju !o+e da prenee neke polove.

Najva+niji organ u okrugu je pre"ekt. Pre"ek je predtavnik centralne vlati ali

itovre!eno organ okruga a izuzetno i predtavnik op&tine, dakle on predtavlja vladu

u okrugu, predtavlja dr+avne interee i vr&i upravni nadzor nad teritorijalni!zajednica!a. 'n i!a: politi#ka ovla&tenja kao predtavnik vlade-, ovla&tenja udke

policije i upravna ovla&tenja. 'n je nared$odavac dr+avni* ra*oda. =tovre!eno kao

organ okruga, pre"ekt priutvuje jednica!a avjeta i u nji*ovo! radu u#etvuje. 'n

izvr&ava akte avjeta i ko!iija.

3. Pariz, za razliku od otali* op&tina odnono okruga i!a poe$nu organizaciju. 'na e

ogleda u potojanju op&tinkog avjeta #iji u #lanovi u najve)e! $roju i avjetnici

op&teg avjeta okruga Sena, pre"ekta policije i pre"ekta enatkog okruga koji u

41



zajedni#ki organi i za grad i za okrug. Pariz je u ad!initrativnoGteritorijalno! !ilu

podijeljen u 20 arondi!ana, na koje! #elu toje i!enovani predtavnici. 'ni e

taraju o javni! lu+$a!a, a ne o lokalni! polovi!a.

Na onovu vega kazanog !ogli $i!o zaklju#iti da u Fran)u&k%* -%t%v% (a i ne p%&t%*il%kalna &a'%uprava. p%<t% l%kalne vla&ti i'a*u 'ali &tepen &a'%upravn%&ti9 U1 t%.

(r7avn% ure;en*e u Fran)u&k%* 1a&niva &e na )entrali1a)i*i i i*erari*i9 4e(ini)e l%kalne

&a'%uprave %avl*a*u &%p&tveni i prene&eni (el%kru- p%&l%va. & ti' <t% &u p%&l%vi u

&%p&tven%' (el%kru-u 'al%r%*ni i %( 'an*e- &u 1na2a*a9 U %&n%vi &i&te'a l%kalne

&a'%uprave u Fran)u&k%* &u (ve l%kalne *e(ini)e 3 op&tina ottipe- i depart!an

departe!ent-, & ti' <t% &u &e %&a'(e&eti -%(ina pr%<l%- veka regioni region-

k%n&titui&ali %( *e(ini)a &pe)i*alne na(le7n%&ti u terit%ri*alne *e(ini)e %p<te na(le7n%&ti9#ri t%' p%&t%*i t1v9 '%n%tipna %p<tina. t*9 &ve %p<tine. %ne u -ra(%vi3'a i&t% ka% i %ne u

&eli'a. i'a*u i&t%vetan &tatu&9 4e(ini)e l%kalne &a'%uprave nala1e &e p%( 1na2a*ni'

na(1%r%' 0tutel%'> vi<i %r-ana9 Tak% &u %p<tine p%(re;ene (epart'ani'a i prek%

n*i )entralni' %r-ani'a. (%k &u (epart'ani nep%&re(n% p%(re;eni )entralni'

%r-ani'a9 Vi<i %r-ani i'a*u prav% (a i1(a*u %ave1ne nal%-e ni7i'. prav% k%ntr%le

kak% 1ak%nit%&ti tak% i )eli&%(n%&ti ra(a ni7i %r-ana. p%( %(re;eni' u&l%vi'a (a*u

&a-la&n%&t na akte ni7i %r-ana i. ka% kra*n*e &re(&tv%. '%-u ra&pu&titi l%kalne %r-ane0k%nkretn%. %p<tin&k% ve=e>9 U1 t%. pre(&e(ni)i u %p<tini i (epart'anu 3 'er i pre5ekt 3

&u i pre(&tavni)i )entralne vla&ti u l%kalni' *e(ini)a'a. k%*i u i'e (r7ave nep%&re(n%

uti2u na ra( l%kalni %r-ana9 "e;uti'. (%k &e 'er ira u %p<tini. pre5ekt &e i'enu*e %(

&trane pre(&e(nika Repulike9 #%re( %vi %r-ana. p%&t%*e i pre(&tavni2ka tela u

l%kalni' *e(ini)a'a. i t% op&tinko ve)e coneil !unicipal- u %p<tini i op&te ve)e coneil

general- u (epart'anu9

L%kalna &a'%uprava na pr%&t%ri'a e? 4u-%&lavi*e

>'?A>NA SA%'PA/A P@%A @/'PS?'( P'/@>(= ' >'?A>N'(SA%'PA/=

42



L!KALNA SA"!U#RAVA

#%*a' l%kalne &a'%uprave 3 Na**e(n%&tavni*e %(re;ena. l%kalna &a'%uprava *e %lik

%(lu2ivan*a i upravl*an*a u l%kalni' 1a*e(ni)a'a. k%n&titui&ani' na u7i' (el%vi'a

(r7avne terit%ri*e. i t% nep%&re(n% %( &trane n*eni &tan%vnika ili pute' n*i%v%-

pre(&tavni<tva. k%*e %ni nep%&re(n% ira*u. ka% i (ru-i l%kalni %r-ana9 T% *e l%kalna

vla&t k%*u vr<e l%kalni %r-ani. &a'%vla(a -ra;ana u l%kalni' 1a*e(ni)a'a9 L%kalna

&a'%uprava *e %ri-inerna. &v%*&tvena. na i %&n%vna %r-ani1a)i*a vla&ti9

!na *e „ne &a'% %lik %-rani2en*a )entrali1'a ve= i &a'%&talna u&tan%va. ne1avi&na %(

)entralni in&titu)i*a 1e'l*e@ 049 T9%r;evi=>9 L%kaln%' &a'%uprav%' %&tvaru*e &e

p%liti2k% prav% -ra;ana na &a'%%(lu2ivan*e % l%kalni' p%&l%vi'a9 !tu(a l%kalna

&a'%uprava i'a &tatu& u&tavne 'ateri*e. a &a'%&taln%&t l%kalne &a'%uprave u*a'2ena

*e u&tav%'9 $ana& &u %v% p%&tali %p<tepriva=eni ele'enti p%*'a l%kalne &a'%uprave.

i1ra7eni u na*p%1nati*e' 'e;unar%(n%' aktu % l%kaln%* &a'%upravi 3 Evr%p&k%*

p%vel*i % l%kaln%* &a'%upravi: „L%kalna &a'%uprava p%(ra1u'eva prav% i

%&p%&%l*en%&t l%kalni vla&ti (a. u -rani)a'a 1ak%na. re-uli<u i ruk%v%(e %(re;eni'

(el%vi'a *avni p%&l%va. na %&n%vu &%p&tvene %(-%v%rn%&ti i u intere&u l%kaln%-

&tan%vni<tva@ 02lan B>9 „#rin)ip l%kalne &a'%uprave i=e utvr;en 1ak%n%(av&tv%'

1e'l*e p%tpi&ni)e i. -(e *e t% '%-u=e. u&tav%'@ 02lan C>9

U te%ri*i l%kalna &a'%uprava %(re;u*e &e ka% vla&t u l%kaln%* 1a*e(ni)i. k%*a u7iva

%(re;eni &tepen &l%%(e u %avl*an*u &v%*i prava i (u7n%&ti9 Ta &e vla&t %avl*a na

%-rani2en%' (elu (r7avne terit%ri*e. k%*i p%tpa(a p%( %p<tu na(le7n%&t (r7avne vla&ti.

k%*a &e vr<i na )el%* (r7avn%* terit%ri*i 0<t% *e ra1lika i1'e;u *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave i 5e(eralne *e(ini)e>9 L%kalnu vla&t vr<e %r-ani k%*i pre(&tavl*a*u l%kalnu

1a*e(ni)u 0S9 E9 Finer>9

K%lika trea (a u(e i <ta &ve trea (a 1avati terit%ri*a *e(ini)e l%kalne &a'%uprave

*e(n% *e %( na*va7ni*i pitan*a ve1ani 1a l%kalnu &a'%upravu9 T% *e pitan*e

terit%ri*alne p%(ele (r7ave na l%kalne *e(ini)e i 'erila na %&n%vu k%*i &e %na vr<i9

#rilik%' te p%(ele prir%(n% &e na'e=e uva7avan*e nek%lik% 2inila)a: p%vr<ina terit%ri*e.

r%* l*u(i. -rani)e l%kalni intere&a i vr&te i %i' (elatn%&ti 2i*i' &e %avl*an*e' ti

intere&i 1a(%v%l*ava*u9 Na*2e<=e pri'en*ivana 'erila pute' k%*i &e 2ini &p%* ti

43



2inila)a u *e(nu l%kalnu *e(ini)u &u: %'%-en%&t. k%'ple'entarn%&t. -ravita)i*a

%(re;eni' in&titu)i*a'a 0(%' 1(ravl*a. %lni)a. <k%la. univer1itet i &li2n%> i pre(vi(ivi

privre(n%35inan&i*&ki kapa)iteti l%kalne *e(ini)e 0E9 #u&i=>9 "e;uti'. ne'a *e(n%1na2ne

pri'ene ti 'erila9 Tak%. na pri'er. 'eril% %'%-en%&ti '%7e %uvatati privre(nu.

etni2ku. kulturnu ili kakvu (ru-u %'%-en%&t9 #ri t%' *e %p<tepriva=en &tav (a &u

'an*e l%kalne *e(ini)e p%-%(ni*e 1a %&tvarivan*e l%kalne (e'%krati*e. t*9 l%kalne

&a'%uprave9 !ne %'%-u=u*u lak<i pri&tup l%kaln%- &tan%vni<tva in&titu)i*a'a l%kalne

&a'%uprave9 Velike *e(ini)e l%kalne &a'%uprave %te7ava*u l%kaln%' &tan%vni<tvu

u2e<=e u (e'%krat&k%' 7iv%tu &v%*e *e(ini)e l%kalne &a'%uprave9 Sa (e'%krat&k%-. t*9

p%liti2k%- &tan%vi<ta. na*va7ni*e *e (a u utvr;ivan*u „'ere@ l%kalne *e(ini)e &v%* -la&

(a i l%kaln% &tan%vni<tv%. k%*e na*%l*e %&e=a (%kle &e pr%&tiru -rani)e *e(ne l%kalne

1a*e(ni)e9

Ali. kak% *e terit%ri*alna p%(ela 1e'l*e u )elini %( (r7avn%- intere&a. t% &e %na &pr%v%(i

(r7avni' akt%'. kakav *e 1ak%n. & ti' <t% &e % p%(eli %ave1n% k%n&ultu*e re&pektivn%

l%kaln% &tan%vni<tv%9

Takav 'et%( utvr;ivan*a terit%ri*alne p%(ele 1e'l*e na l%kalne *e(ini)e pre(vi;a i

Evr%p&ka p%vel*a % l%kaln%* &a'%upravi u 2lanu D. k%*i -la&i: „#r%'ene -rani)a

terit%ri*e l%kalne *e(ini)e ne=e &e vr<iti e1 pret%(n%- k%n&ult%van*a 1aintere&%vani

l%kalni 1a*e(ni)a. i t% p% '%-u=n%&ti pute' re5eren(u'a u &lu2a*evi'a ka( t% 1ak%n

(%pu<ta9@

$%k *e (r7ava %r-ani1a)i%ni %lik 2i*i %r-ani i'a*u prav% i (u7n%&t (a &e &tara*u %

p%trea'a 2itave (ru<tvene 1a*e(ni)e na 2itav%* (r7avn%* terit%ri*i i % re-uli&an*u

%(n%&a u n*%*. & *e(ne. i &p%l*a. & (ru-e &trane. (%tle l%kalne 1a*e(ni)e. u7e i <ire. u%p<te

ne'a*u %vu (ru-u. &p%l*nu 5unk)i*u. n*i%va prva. unutra<n*a 5unk)i*a. kvalitativn% i

kvantitativn% *e (ruk2i*a %( unutra<n*e 5unk)i*e k%*u i'a (r7ava9 L%kalni intere&i ip%&l%vi itn% &u ra1li2iti %( intere&a i p%&l%va k%*i (%la1e (% i1ra7a*a u (r7avi ka% )elini9

U l%kalni' 1a*e(ni)a'a re<ava*u &e &vak%(nevna 7iv%tna pitan*a -ra;ana. (%k &e u

(r7avi i (r7avni' %r-ani'a v%(i vi&%ka p%litika9 St%-a. 2lan%vi u l%kalni'

pre(&tavni2ki' teli'a. 1a ra1liku %( nar%(ni pre(&tavnika u parla'entu. trea u

&v%' ra(u (a &e i&kl*u2iv% ruk%v%(e l%kaln%' &itua)i*%' i p%trea'a9 U

vi<e&trana2k%' &i&te'u. u k%*e' &e 2lan%vi l%kalni pre(&tavni2ki tela ira*u na

%&n%vu i u %kviru &trana2ki pr%-ra'a p%liti2ki &tranaka %r-ani1%vani 1a )elu

(r7avu. „&trana2ki ra2uni i taktika p%'u=u*u 2i&t p%-le( na l%kalnu pr%le'atiku@ 0E9

44



#u&i=>9 !tu(a &e u vi<e&trana2k%' &i&te'u. na l%kalni' i1%ri'a. 2e<=e ne-% na

parla'entarni' i1%ri'a p%*avl*u*u ne1avi&ni kan(i(ati. i1a k%*i ne &t%*i p%liti2ka

&tranka. k%*i &e ira2i'a prep%ru2u*u „i&kl*u2iv%' u&'eren%<=u &v%- i1%rn%-

pr%-ra'a na l%kalnu pr%le'atiku@9

"era i pr%ni ka'en l%kalne &a'%uprave *e (a &tan%vni)i l%kalne *e(ini)e &a'i

%(lu2u*u % pitan*i'a k%*a &e ti2u n*i%vi l%kalni intere&a9 Sa'%&taln% %(lu2ivan*e

p%&t%*i ka( t% &tan%vni<tv% % l%kalni' p%&l%vi'a %(lu2u*e il% nep%&re(n% 0na

1%r%vi'a ili pute' re5eren(u'a>. il% pute' &v%*i i1arani pre(&tavnika u l%kalni'

pre(&tavni2ki' teli'a i %( &trane 5unk)i%nera l%kalne *e(ini)e k%*e ta tela ira*u9

!tu(a *e l%kalna &a'%uprava (e'%krat&ka p%liti2ka in&titu)i*a9 „Na2eln%. n% &v%'

p%liti2k%' %liku. l%kalna &a'%uprava &a(r7i u&l%ve 1a p%&t%*an*e i ra1vitak

(e'%krati*e9 Ti u&l%vi le7e u t%'e <t% *e %na li7a nar%(u i <t% %'%-u=u*e &tvaran*e i

nep%&re(n% u2e<=e 'a&a u vla&ti i upravi l*u(i'a@ 04%van T9%r;evi=>9

!&n%vna %ele7*a l%kalne &a'%uprave ila i. pre'a t%'e. &le(e=a: 1- potojanje

utavo! utvrđenog kruga a!oupravni* lokalni* polova, koje jedinice lokalne a!ouprave

o$avljaju $ez uplitanja centralni* dr+avni* organa 2- Erađani u lokalni! jedinica!a

lo$odno $iraju voje predtavni#ko telo ili neporedno odlu#uju o $itni! pitanji!a od

interea za lokalnu zajednicu 6- organizaciona u peronalna a!otalnot lokalni*inp&tucija 3- potojanje a!otalni* "inanijki* u dru&* redtava, tj. optveni* pri*oda

od poreza i optvene i!ovine-, #iji e izvori i na!ena utvrđuju u $ud+etu lokalne zajednice

I- potojanje utavo! u zakono! utvrđene za&tite a!oupravni* prava, koja o!ogu)uje

uredno "unkcionianje lokalne a!ouprave.

?rug a!oupravni* lokalni* polova, koji predtavlja izvornu nadle+not lokalne zajednice,

tre$a da e atoji od polova #iji! e o$avljanje! !o+e, tvarno i "or!alno, uticati na +ivot i

razvoj lokalne zajednice. >okalno predtavni#ko telo tre$a da $ude organ odlu#ivanja, koji"unkciju odlu#ivanja vr&i neporedno ili preko voji* izvr&ni* organa. 'no tre$a da i!a voju

tvarnu i !enu nadle+not i da na vojoj teritoriji vr&i polove koji u !u dodeljeni kao

lokalna vlat.

'dređivanje lokalni* polova vr&i e u zakonu o lokalnoj a!oupravi ili o lokalni!

jedinica!a !etodo! na$rajanja ti* polova G ite! enu!eracije ili !etodo! op&te

pretpotavke nadle+noti pre!a koje! u lokalni vi oni polovi koji niu utavo! ili

zakono! utvrđeni kao dr+avni polovi G ite! generalne klauzule.

45



' o$i!u lokalni* polova @vropka povelja o lokalnoj a!oupravi, uvojena od trane

ze!alja #lanica @vropkog aveta 18HI, predviđa lede)e: 5'novna prava i du+noti lokalni*

vlati utvrđuju e utavo! ili zakono!. %eđuti!, ova odred$a ne !e pre#avati dodeljivanje

lokalni! vlati!a prava i odgovornoti za peci"i#ne vr*e, u kladu a zakono!.

>okalne vlati i!aju, u granica!a zakona, punu lo$odu da preduzi!aju inicijative u $ilo

koji! tvari!a koje niu iklju#ene iz nji*ove nadle+noti niti u dodeljene drugoj vlati.

(avni polovi e, po pravilu, vr&e od trane oni* vlati koje u naj$li+e građani!a. Priliko!

preno&enja odgovornoti na neku drugu vlat, vodi)e e ra#una o prirodi i o$i!u pola, kao i o

za*tevi!a ekono!i#noti i e"ikanoti.

Prava poverena lokalni! vlati!a u, po pravilu, puna i iklju#iva. 'na ne !eju $iti

ukra)ena ili ograni#ena od trane neke druge centralne ili regionalne vlati, oi! ulu#ajevi!a predviđeni! zakono!.

lu#ajevi!a preno&enja ovla&)enja a centralni* i regionalni* na lokalne vlati, lokalni!

vlati!a )e, u &to je !ogu)e ve)oj !eri, $iti dozvoljeno da prilagođavaju nji*ovo provođenje

lokalni! ulovi!a.

>okalne vlati )e $iti konultovane, u najve)oj !ogu)oj !eri, pravovre!eno i na

odgovaraju)i na#in, u proceu planiranja i dono&enja odluka o vi! tvari!a koje i* e

direktno ti#u.

Priliko! određivanja lokalni* polova utavotvorac i zakonodavac pridr+avaju e određeni*

!erila, koja pri!enjuju alternativno, a naj#e&)e ku!ulativno. Naj#e&)e e pri!enjuju !erila

pre!a koji!a e kao lokalni polovi !ogu !atrati: polovi kod koji* je protorna $lizina

korinika ulov nji*ovog upe&nog o$avljanja polovi #iji je pred!et !e&ten lokalno, u

pojedinoj lokalnoj jedinici polovi koji e upe&no !ogu o$aviti lokalni! redtvi!a

polovi koji!a e zadovoljavaju peci"i#ne lokalne potre$e @. Pui)-.

' polovi!a iz lokalnog delokruga građani u lokalni! jedinica!a odlu#uju neporedno ili

poredtvo! lokalnog predtavni&tva. Pre!a @vropkoj povelji o lokalnoj a!oupravi,

lokalna a!ouprava otvaruje e 5pute! aveta ili kup&tina, atavljeni* od #lanova

iza$rani* na lo$odni! iz$ori!a, tajni! glaanje!, na onovu neporednog, op&teg, za ve

jednakog $ira#kog prava, koji !ogu i!ati nji!a odgovorne izvr&ne organe. 'vo pravo ne)e ni

u ko! !ilu u!anjiti z$orove građana, re"erendu!e ili $ilo koji drugi o$lik neporednog

u#e&)a građana u odlu#ivanju G ta!o gde u zakono! predviđeni. Ja razliku od dr+ave, gde

je z$og protrantva teritorije i $roja građana neporedno odlu#ivanje te*ni#ki te+e izvodljivo,

46



u lokalni! jedinica!a neporedno odlu#ivanje u o$liku z$ora ili kup&tine lokalnog

tanovni&tva daleko je pogodnije. @vropka povelja o lokalnoj a!oupravi, &tavi&e, ka+e da je

pravo građana da u#etvuju u vođenju javni* polova najneporednije otvarivo 5upravo na

lokalno! nivou. %eđuti!, tendencije u pravcu pove)anja o$i!a lokalni* jedinica

ograni#avaju i na lokalno! nivou pri!enu o$lika neporednog odlu#ivanja građana. A kad je

re# o lokalni! predtavni#ki! teli!a, pored pro$le!a vojtveni* iz$oru narodnog

predtavni&tva, potavlja e peci"i#an pro$le! iz$ora lokalni* predtavnika, a nai!e kako

o$ez$editi da za lokalne predtavnike $udu iza$rani građani koji u u!ereni na lokalne

pro$le!e i nji*ovo re&avanje u lokalno! intereu, u!eto da nji*ov iz$or $ude 5"unkcija

nji*ove pripadnoti ovoj ili onoj nacionalnoj politi#koj tranci, na ti!e i nji*ov rad vi&e u

trana#ko! nego u lokalno! intereu.

Pre!a @vropkoj povelji o lokalnoj a!oupravi, za noioce lokalni* "unkcija tre$alo $i da

va+e lede)a pravila: 5lovi pod koji!a rade iza$rani lokalni predtavnici tre$a da $udu

takvi da o$ez$eđuju lo$odno vr&enje nji*ovi* "unkcija. Ti ulovi podrazu!evaju i

odgovaraju)u "inanijku naknadu tro&kova natali* u vr&enju ovi* du+noti, kao i, ta!o gde

je potre$no, naknadu za izgu$ljenu zaradu ili nagradu za izvr&eni rad i odgovaraju)u ocijalnu

za&titu.

Sve "unkcije ili delatnoti koje e !atraju nepojivi! o$avljanje! lokalne iz$orne "unkcijeutvrdi)e e zakono! ili onovni! pravni! na#eli!a.

@vropka povelja o lokalnoj a!oupravi garantuje lokalni! jedinica!a pravo na optvene

organe uprave i pro"eionalni kadar zapoleni* u nji!a: 5 !eri u kojoj to nije u uprotnoti

a op&ti! zakonki! odred$a!a, lokalne vlati i!a)e !ogu)not da određuju optvenu,

internu upravnu trukturu, cilje! njenog prilagođavanja lokalni! potre$a!a i e"ikanog

rukovođenja rado! organa uprave.

lovi rada zapoleni* u lokalni! vlati!a $i)e takvi da o!ogu)e zapo&ljavanjeviokokvalitetnog oo$lja, poo$nog i ko!petentnog. to! cilju, o$ez$edi)e e

odgovaraju)i ulovi i !ogu)noti za o$uku zapoleni* u upravi, nji*ovo odgovaraju)e

nagrađivanje, kao i !ogu)noti napredovanja u lu+$i.

'rganizaciona u peronalna a!otalnot lokalni* intitucija i uop&te lokalne a!ouprave

zavii od odnoa dr+ave i lokalne a!ouprave. =ako je lokalna a!ouprava izraz prava

građana na teritorijalnu a!oupravu u lokalni! zajednica!a, ona je i ele!enat dr+avnog

uređenja, poe$no kad joj e pored a!oupravni* poveravaju i dr+avni polovi. Na#elno uzev,

47



potoje tri !ogu)noti za potavljanje odnoa iz!eđu dr+avni* organa i lokalne a!ouprave:

puna a!otalnot jedinica lokalne a!ouprave, kakvu pretpotavlja !arkiti#ka teorija

ko!une potpuna nea!otalnot lokalne a!ouprave, koja je a!o lokalni nivo dr+avne

vlati, kakva potoji u centralizovano uređeni! dr+ava!a !e&oviti ite!, pre!a koje! u

jedinice lokalne a!ouprave u o$avljanju jedni* polova iz voje nadle+noti a!otalnije,

dok u u drugi! podvrgnute ve)e! dr+avno! uticaju. Tipi#an pri!er !e&ovitog ite!a je

razlikovanje izvornog i poverenog delokruta polova jedinica lokalne a!ouprave, ti! &to

u one u okviru izvornog delokruta a!otalnije, dok u u o$lati poverenog delokruta

podlo+ne ve)e! uticaju dr+ave.

' takvo! ite!u lokalne a!ouprave re# je i u @vropkoj povelji o lokalnoj a!oupravi, #iji

#lan H. glai: 5Sve vrte upravnog nadzora nad rado! lokalni* vlati !ogu e o$avljatiiklju#ivo u lu#ajevi!a i no potupku predviđeni! utavo! i zakono!.

Svaki o$lik upravnog nadzora i!a)e, no pravilu, za cilj jedino da o$ez$edi uklađenot rada

lokalni* vlati a zakono! i utavni! na#eli!a. /i&i nivoi vlati !ogu nad rado! lokalni*

vlati o$avljati upravni nadzor radi o$ez$eđivanja celi*odnoti u o$avljanju oni* polova

koji u povereni lokalni! vlati!a.

pravni nadzor nad rado! lokalni* vlati o$avlja)e e na na#in koji! )e e o$ez$editi da

intervencija kontrolnog organa $ude u raz!eri a zna#aje! interea koji e &titi.

>okalna a!ouprava !ora i!ati na rapolaganju "inanijka redtva. inanijka redtva

lokalne a!ouprave o$u*vataju redtva koja izvorno pripadaju lokalni! jedinica!a i

redtva koja o$ez$eđuje dr+ava.

Dr+ava i!a pravo da vr&i kontrolu nad tro&enje! ovi* drugi* redtava. 'tuda ve ve)i tepen

nadzora koji dr+ava o$avlja nad rado! lokalne a!ouprave, koji ovu li&ava !nogi*

ele!enata a!otalnoti.

=zvori "inaniranja lokalne a!ouprave relativno icrpno u reguliani u @vropkoj povelji o

lokalnoj a!oupravi: 5>okalne vlati )e, u kladu a ekono!ko! politiko! ze!lje, i!ati

pravo na dovoljna optvena "inanijka redtva, koji!a )e rapolagati lo$odno, u okviru

voji* ovla&)enja.

inanijka redtva lokalni* vlati tre$a da odgovaraju o$i!u nji*ovi* zadataka određeni*

utavo! i zakono!.

48



inanijka redtva lokalni* vlati tre$a $ar jedni! delo! da poti#u od lokalni* poreza i

taka #iju topu, u granica!a zakona, a!e određuju.

inanijki izvori na koji!a e zanivaju redtva lokalni* vlati, tre$a da $udu dovoljno

raznovrni i elati#ni, kako $i o!ogu)ili, u najve)oj !ogu)oj !eri, uklađivanje a tvarni! pro!ena!a tro&kova o$avljanja zadataka lokalni* vlati.

Potre$a za&tite "inanijki la$iji* lokalni* vlati nala+e upotavljanje odgovaraju)i*

potupaka ili !era "inanijkog ujedna#avanja, a cilje! ipravljanja poledica nejednake

rapodele izvora "inaniranja, odnono "inanijkog optere)ivanja lokalni* vlati. Takvi!

potupci!a ili !era!a ne !ogu e u+avati prava lokalni* vlati koje one i!aju u okviri!a

voje nadle+noti.

>okalne vlati )e, na odgovaraju)i na#in, $iti konultovane o ulovi!a pod koji!a )e i! edodeljivati prerapodeljeni izvori "inaniranja.

?oliko god je to !ogu)e, "inanijke u$vencije lokalni! vlati!a ne)e i!ati karakter

na!enki* redtava. Dodeljivanje! ti* redtava ne !o+e e ugroziti dikreciono pravo

lokalni* vlati da vode politiku u okviru voji* ovla&)enja.

?ako $i i! e o!ogu)ilo podizanje kredita za kapitalne inveticije, lokalni! vlati!a je

neop*odno o!ogu)iti pritup nacionalno! tr+i&tu kapitala, u kladu a zakono!.

@le!ent poj!a lokalne a!ouprave je i za&tita utavo! prokla!ovanog prava na lokalnu

a!oupravu. Takvu za&titu o$ez$eđuje dr+ava preko voji* organa, naj#e&)e redovni* ili

poe$ni* utavni* udova, odnono organa nadle+ni* za re&avanje upravni* porova. Pri to!,

o$lik za&tite prava lokalne a!ouprave zavii od toga o kakvoj je povredi toga prava re# i od

vrte op&teg pravnog akta u koje! je uja!#eno pravo na lokalnu a!oupravu utav ili

zakon-.

' ovoj za&titi u @vropkoj povelji o lokalnoj a!oupravi ka+e e: 5>okalne vlati i!aju pravona pravna redtva radi o$ez$eđivanja lo$odnog o$avljanja voji* zadataka i po&tovanja

na#ela lokalne a!ouprave utanovljeni* utavo! ili zakoni!a ze!lje kojoj pripadaju.

=zraz a!otalnoti lokalni* jedinica je i nji*ovo pravo naudru+ivanje u povezivanje a iti!

lokalni! jedinica!a u razli#ite o$like aveza. Takvi avezi !ogu o$u*vatati lokalne jedinice

a određenog podru#ja u okviru dr+avne teritorije ili na celoj dr+avnoj teritoriji, a !ogu e

protezati i van dr+avni* granica, u o$liku !eđunarodni* organizacija lokalni* jedinica. %otivi

takvog udru+ivanja i povezivanja !ogu $iti razli#iti G poe$ni, radi o$avljanja konkretni*zadataka ili op&ti, radi op&te !eđuo$ne aradnje. 'vakvi avezi lokalni* jedinica !ogu i!ati

49



za poledicu tvaranje poe$ni* intitucija, &to e naj#e&)e događa ako je udru+ivanje lokalni*

jedinica propiano zakono! kao nji*ova o$aveza, a !ogu e izraziti i u razni! varijanta!a

5povre!eni* prijateljki* kontakata $ez dalji* organizacijki* ili "unkcionalni* poljedica,

kao kod ,$rati!ljenja razni* lokalni* jedinica ite ze!lje ili razli#iti* ze!alja @. Pui)-.

@vropka povelja o lokalnoj a!oupravi na lede)i na#in razrađuje pravo lokalni* vlati na

udru+ivanje: 5>okalne vlati i!aju pravo da u o$avljanju voji* zadataka !eđuo$no arađuju

i da e, u kladu a zakono!, udru+uju a druti! lokalni! vlati!a radi o$avljanja polova od

zajedni#kog interea.

Svaka dr+ava tre$a da prizna pravo lokalni! vlati!a da pripadaju udru+enju lokalni* vlati,

radi za&tite i unapređivanja nji*ovi* zajedni#ki* interea, kao i da pripadaju !eđunarodnoj

organizaciji lokalni* vlati.

>okalne vlati tre$a da i!aju pravo da, pod ulovi!a predviđeni! zakono!, arađuju a

odgovaraju)i! lokalni! vlati!a drugi* dr+ava.

Prvi o$lici lokalne a!ouprave natali u u @vropi u / i /= veku, razvoje!

rednjovekovni* gradova G ko!una, koji u do$ili tatu lo$odni* gradova od kralja ili

"eudalaca, pute! razni* povelja i tatuta. 'ni u e 5u ekono!ko! i klano! pogledu po#eli

odvajati i razlikovati od vladaju)eg "eudalnog poretka (. T.Morđevi)-. Sa!ouprava koja i!

je $ila data $ila je izraz uva+avanja ti* poe$noti. S*va)ena u dana&nje! !ilu, lokalna

a!ouprava upotavljena je u @nglekoj kao originerni i a!otalni o$lik upravljanja na

u+i! teritorija!a. @ngleka e !atra otad+$ino! lokalne a!ouprave.

Dana je u ve)ini ze!alja u vetu, #ak i oni!a u koji!a i!a du$oke korene, lokalna

a!ouprava potinuta, tavljena u drugi plan u odnou na dr+avu i dr+avnu vlat, koja

preuzi!a na e$e regulianje najva+niji* pitanja egzitencije građana. zroci to!e u $rojni,

a kao najva+niji o$i#no e iti#u lede)i: 1- &irenje uloge avre!ene dr+ave i ja#anja

centraliz!a i etatiz!a 2- tvaranje veliki* politi#ki* tranaka, koje ne!aju intere za lokalnu

politiku 6- pre!e&tanje u dr+avi $lagotanja !nogi* polova koji u e nekada o$avljali od

trane lokalni* vlati na dr+avne organe 3- u+avanje "inanijke a!otalnoti lokalne

a!ouprave, koja potaje ve zavinija od dotacija i u$vencija dr+ave procenat u#e&)a

dr+avni* "inanijki* redtava u razvijeni! ite!i!a lokalne a!ouprave pove)ao e koro

na I0U od ukupni* "inanijki* redtava koja lokalni! vlati!a toje na rapolaganju- I-

u+avanje nor!ativne a!otalnoti lokalne a!ouprave pod pritiko! ve razgranatije

50



dr+avne regulative ;- u+avanje protoralokalne a!ouprave natajanje! potre$a

zajedintveni! javni! lu+$a!a, kakve u zdravtvo, &koltvo, ao$ra)aj i li#no.

Polaze)i od tava da je 5najneporednije otvarivanje prava građana da u#etvuju u vođenju

javni* polova 5!ogu)e upravo na lokalno! nivou, ze!lje #lanice @vropkog aveta uuvajanje! @vropke povelje o lokalnoj a!oupravi 18HI. dale va+an podticaj razvoju

lokalne a!ouprave. Povelji u utvrđeni i razrađeni najva+niji ele!enti tatua lokalne

a!ouprave, &to je doprino ujedna#avanju njene adr+ine u razli#iti! evropki! dr+ava!a.

Povelja ja!#i onove tzv. lokalne de!okratije, #i!e doprinoi u#vr&)ivanju de!okratije i

ljudki* prava.

Si&te'i l%kalne &a'%uprave 3 Si&te'i ili tip%vi l%kalne &a'%uprave ra1liku*u &e pre'anek%' %( kl*u2ni %ele7*a realn% p%&t%*e=e l%kalne &a'%uprave9 Tak% &e &'atra (a *e

*e(n% %( takvi %ele7*a odno dr+ave pre!a lokalnoj a!oupravi. %ogu)e je da u lokalne

jedinice organi dr+ave i dr+avne uprave, ili uporedo a ti! vojtvo! i organi lokalne

a!ouprave, ili u iklju#ivo organi a!ouprave, o$lik a!oorganizovanja građana za

a!oupravno o$avljanje lokalni* polova nezavian od dr+ave. To $i $ila dva onovna tipa

lokalne a!ouprave, od koji* je jedan karakteriti#an za @ngleku i /el-, u kojoj je lokalna

a!ouprava odvojena od centralne vlati, dok drugi potoji u rancukoj, u kojoj je lokalnaa!ouprava kreacija dr+ave, kojoj je i podređena.

' @nglekoj, SADGu i rancukoj !o govorili na pro&lo! predavanju u okviru te!e

5Savre!eni ite!i lokalne a!ouprave9.

Potoje ite!i u koji!a e ne pravi nikakvo razlikovanje iz!eđu dr+avni* organa i organa

lokalne a!ouprave. nji!a je ite! organa dr+avne vlati jedintven, od vr*a do dna.

'p&tine i nji*ovi organi a!o u lokalni organi dr+avne vlati. >okalni organi dr+avne vlati

ne!aju gotovo nikakvu a!otalnot, oni u lokalne jedinice centralne vlati. Takav ite!

potojao je npr. u $iv&e! SSSGu i jo& uvek potoji u dana&njoj N ?ini. Predtavni#ka tela u

teritorijalni! jedinica!a u SSSGu to u $ili ovjeti narodni* deputata, a u N ?ini narodni

kongrei- rapola+u na onovu utava $rojni! ovla&)enji!a pri!ereni! nji*ovi! podru#ji!a.

Ali, u nji*ovo! radu pri!enjuju e centraliti#ki odnoi, na#elo de!okratkog centraliz!a i

na#elo dvotruke pot#injenoti, &to prakti#no zna#i da potoji veo!a viok tepen nadzora

vi&i* organa nad ni+i! organi!a.

51



Javino od trukture u teritorijalne organizacije lokalne a!ouprave, razlikuju e lede)i

ite!i lokalne a!ouprave: jednotepena lokalna a!ouprava <vajcarka, Autrija, Turka,

Er#ka-, dvotepena lokalna a!ouprava u SAD i u ve)e! $roju avezni* repu$lika

nekada&njeg SSSGa-, trotepena i vi&etepena lokalna a!ouprava u @nglekoj, odnedavno

u rancukoj, u N ?ini i u !anje! $roju avezni* repu$lika nekada&njeg SSSGa-.

ite!i!a dvotepene i trotepene lokalne a!ouprave prvi tepen je u pravo! !ilu

a!oupravna organizacija, dok organizacija dvotepene i trotepene a!ouprave predtavlja u

izveno! !ilu decentralizaciju centralne vlati po!e&anu a određeni! tepeno!

a!otalnoti lokalni* a!oupravni* organa. ti! jedinica!a, pored a!oupravni* organa,

potoje i predtavnici centralni* dr+avni* organa. takvi! lu#ajevi!a, ti organi o$i#no vr&e

nadzor nad a!oupravni! lokalni! organi!a. Takav 5dvotruki koloek organa dana potoji u rancukoj, koja je najtipi#niji predtavnik takvog ite!a odnoa iz!eđu centralni*

dr+avni* i lokalni* a!oupravni* organa.

Po pravilu, u razli#iti! ite!i!a lokalne a!ouprave onovnu jedinicu lokalne a!ouprave

predtavlja op&tina, koja je u u&tini lokalna zajednica građana jednog naelja. 'tuda u

op&tine, po pravilu, !ale i la$e, a nji*ov $roj je znatan. =z ti* razloga, u ve)ini ite!a

lokalne a!ouprave ve)i zna#aj i!aju jedinice vi&eg tepena. !nogi! ite!i!a lokalne

a!ouprave pravi e u pogledu polo+aja, organizacije, &irine a!oupravni* prava, kao iredtava, razlika iz!eđu lokalne a!ouprave u gradovi!a i uop&te gradki! podru#ji!a i

a!ouprave u poljoprivredni!, eoki! podru#ji!a /elika ritanija, SAD, nekada&nji

SSS, N ?ina, =ndija-, dok je u rancukoj a izuzetko! najve)i* gradova- i <vajcarkoj

u potpunoti- polo+aj vi* jedinica lokalne a!ouprave itovetan.

logici i tradiciji trukture lokalne a!ouprave jete trotepena lokalna a!ouprava, a tri

tepena lokalni* jedinica: najni+i!, koji i!a za cilj neporedno uklju#ivanje tanovni&tva u

o$avljanje lokalni* polova, onovni!, koji je glavni noilac lokalni* polova i lokalni* javni* lu+$i i regionalni!, koji tre$a da izrazi realno potoje)e regionalne celine u ze!lji ili

pak da takve celine tvori radi otvarivanja određeni* ciljeva privredno ili "izi#ko planiranje,

za&tita redine, izgradnja i odr+avanje in"ratrukture i dr.-G vetu dana je, generalno uzev,

uo#ljiva tendencija !anjivanja $roja tepena jedinica lokalne a!ouprave @. Pui)-.

Tipologija ite!a lokalne a!ouprave u teoriji e jo& izvodi i pre!a tepenu u#e&)a građana

u upravljanju lokalno! zajednico! (. T-orđevi)-. Pre!a ovo! !erilu, lokalna a!ouprava

!o+e e razvrtati u pet razli#iti* ite!a: lokalna a!ouprava zanovana na neporedno!u#e&)u građana @ngleka, SAD, <vajcarka- lokalna a!ouprava zanovana na

52



predtavni#ko! u#e&)u građana u o$liku ka$inetke vlade <vedka, rancuka, =talija-,

lokalna a!ouprava zanovana na predtavni#ko! u#e&)u građana na na#elu prededni#ke,

policijke i !enad+erke vladavine SAD- lokalna a!ouprava zanovana na predtavni#ko!

u#e&)u građana na na#elu ko!itetke, odnono kolegijalne vladavine @ngleka- lokalna

a!ouprava zanovana na predtavni#ko! u#e&)u građana na na#elu kup&tinke vladavine

nekada&nje ocijaliti#ke ze!lje, od koji* u neke taj ite! zadr+ale i pole pro!ene

dru&tvenog poretka-. Sa tanovi&ta ovog !erila podele ite!a lokalne a!ouprave, !ogu)e

je da u itoj ze!lji potoji nekoliko ite!a ili ko!$inacija ite!a lokalne a!ouprave. Pri

to!, neporedno u#e&)e građana u upravljanju polovi!a lokalne zajednice i&#ezava kao

ite! lokalne a!ouprave i nigde ne preovlađuje kao jedini i iklju#ivi o$lik nego potoji

a!o u naj!anji! jedinica!a paro*ija!a u @nglekoj, kup vi* aktivni* građana op&tine G

Ae!$lee co!!unale, Ee!eindevera!!lung u <vajcarkoj, uglavno! u njeni!

ne!a#ki! kantoni!a, !eđu eoki! op&tina!a u SAD, poe$no oni! naj!anji! u o$liku

eokog z$ora, koji predtavlja kup vi* $ira#a-.

Lokalna samouprava u Bosni i Hercegovini - >okalna a!ouprava u oni i ercegovini

e organizuje u entiteti!a i ona je reguliana odred$a!a entitetki* utava, @vropko!

poveljo! o lokalnoj a!oupravi koju je vlada epu$like one i ercegovine 23. 'kto$ra

1883. godine rati"ikovala Slu+$eni lit i $roj: 61783- i Jakoni!a o lokalnoj a!oupravi:

ederacije one i ercegovine, Jakon o principi!a lokalne a!ouprave u ederaciji one i

ercegovine Slu+$ene novine i $roj: 387200;- i Jakon o lokalnoj a!oupravi epu$like

Srpke Slu+$eni glanik S $roj: 10172003-.

'na e organizuje na nivou op&tina i na nivou gradova i ona o$u*vata:

a- (edinice lokalne a!ouprave 4 Jakon o lokalnoj a!oupravi 4 'p&tine 4 Eradovi

$- Nadle+not op&tina

c- inaniranje lokalne a!ouprave

d- 'rgani jedinica lokalne a!ouprave:

Skup&tina op&tine Na#elnik 'p&tinka uprava =z$or od$ornika

e- Neporedno u#e&)e građana u o$avljanju polova u 'p&tini:

građanka incijativa z$or građana i re"erendu!

"- 'dno entiteta i kantona i jedinice lokalne a!ouprave

g- Ja&tita lokalne a!ouprave*- Saradnja i udru+ivanje jedinica lokalne a!ouprave

53



L!KALNA SA"!U#RAVA U +!SNI I ,ER6E!VINI !$N!SN!

ENTITETI"A

L%kalna &a'%uprava u +%&ni i ,er)e-%vini + ure$enje lokalne samouprave u osni i -erecgovini,

odnosno njenim entitetima 'ederacije i- i /epublike 0rpske( je regulisano jednim dijelom ustavima entiteta, a drugim

obimnijim dijelom zakonima o lokalnoj samoupravi i 1vropskom poveljom o lokalnoj samoupravi koji je osna i

-ercegovina rati!ikovala. 2a taj način opštinska vlast je postala sastavni dio ustavnog ure$enja i političkog sistema i-. Iz

analize ovih dokumenata proizilazi da je opština osnovna jedinica lokalne samouprave koja se istorijski i u savremenom

periodu pokazala kao bitan !aktor ostvarivanja pozicije čovjeka i gra$anina i mjesta i uloge istog. Odredbama ustava je

veoma koncizno dato ustavno odre$enje opštinske vlasti.

3okalna samouprava se može smatrati oblikom odlučivanja i upravljanja u užim lokalnim zajednicama na užoj teritoriji

neposredno od njenih stanovnika, ili njenih predstavnika koji oni neposredno biraju i drugim lokalnim organima. 3okalna

samouprava je vrlo uspješno napravila kombinaciju dva osnovna principa koja se odnose na decentralizaciju i

dekoncentraciju. 0truktura lokalne samouprave je uslovljena odre$enim tipom društvenog ure$enja, oblikom unutrašnje

organizacije države i vršenja njene vlasti, kao i raspodjelom nadležnosti kao, i dostignutim stepenom demokratizacije ukupne

društvene strukture.

3okalna samouprava, kao što smo ve ranije vidjeli, postoji i u unitarnim i u složenim državama. Izražavajui složenost

državnog ure$enja, mi u zakonima o lokalnoj samoupravi naša dva entiteta imamo slična ako ne i identična rješenja vi za vi

lokalne smaouprave. 3okalna samouprava je izrazila i omekšala centralizam i ograničila centralnu državnu vlast. 2a tajnačin je vlast približila gra$anima.

Posmatrano iz ugla kriterija učeša gra$ana u lokalnoj samoupravi i ustavna i zakonska rješenja kreu se u okviru 1vropske

povelje o lokalnoj samoupravi, tako da imamo dva oblika postojanja lokalne samouprave4 * neposredno učeše gra$ana u

upravljanju lokalnom zajednicom5 i + posredno učeše gra$ana u vršenju poslova lokalne samouprave, preko svojih

izabranih predstavnika.

Organizacija opština u osni i -ercegovini ima isti pravni, pa i isti ukupni društveni tretman, koja u nekim elementima pravi

drastične razlike uporedivosti. #e razlike se u suštini razlikuju što pojedine opštine imaju izričito veliku površinu 'anja

3uka, oča, 6onjic, 3ivno i dr.(, odnosno veoma veliki broj stanovnika. Istovremeno imamo opštine koje su po površini i

broju stanovnika kao i po drugim parametrima minijaturne '#eočak, erkovi, užim, 7ukosavlja(. #ako$er problem koji je

evidentan u organizaciji opština sastoji se u tome što je Dejtonski sporazum iz nacionalno*političkih razloga pojedine

opštine '89( podijelio izme$u dva entiteta.

a) 4e(ini)e l%kalne &a'%uprave Zak%ni % l%kaln%* &a'%upravi 0Zak%n % l%kaln%*

&a'%upravi. Slu7eni -la&nik Repulike Srp&ke r%* G/CGGH i Zak%n %

prin)ipi'a l%kalne &a'%uprave u Fe(era)i*i +%&ne i ,er)e-%vine. Slu7ene

n%vine F+i, r%* H/CGGJ> i u Repuli)i i u Fe(era)i*i (e5ini<u l%kalnu

&a'%upravu ka% prav% -ra;ana (a (irektn% i prek% &v%*i &l%%(n% i1arani

1a&tupnika u2e&tvu*u u %&tvarivan*u 1a*e(ni2ki intere&a. &tan%vnika l%kalne

54







c) radska vlast + ve= &'% rani*e -%v%re=i % %p<tini ka% *e(ini)i l%kalne &a'%uprave

na1na2ili (a &e ka% %lik l%kalne &a'%uprave p%*avl*u*u i -ra(%vi9 Funk)i*e

-ra(a ili -ra(%va utvr;u*u &e u&tav%' i 1ak%n%'9 "a(a i'a -ra(%va k%*i u

&v%' &a&tavu i'a*u (vi*e ili vi<e %p<tina -ra( &e itn% ra1liku*e ne &a'% p%

i'enu ve= i p% &u<tini 5unk)i*a k%*e -ra( na l%kaln%' niv%u trea (a 1a(%v%l*i9

U U&tavu Fe(era)i*e &e i1'e;u %&tal%- ka7e 02l9 VIa> (a 1a „p%(ru2*e (vi*e ili vi<e

%p<tina k%*e &u uran% i terit%ri*aln% p%ve1ane &vak%(nevni' p%trea'a

-ra;ana. 5%r'ira &e -ra( ka% *e(ini)a l%kalne uprave i &a'%uprave. u &kla(u &a

5e(eralni' 1ak%n%'“ i i&t%vre'en% utv;u*e %(-%v%rn%&t -ra;ana k%*a

%uvata*u „5inan&i*&ku i p%re1nu p%litiku. u &kla(u &a 5e(eralni' i kant%nalni'

1ak%ni'a 1a*e(ni2ku in5ra&trukturu. urani&ti2k% planiran*e *avni pr%'et i

(ru-e na(le7n%&ti k%*e -ra(u p%v*eri kant%n %(n%&n% k%*e prene&u %p<tine“9

U U&tavu Fe(era)i*e &e p%&en% -%v%ri % %r-ani1a)i*i -ra(a Sara*eva k%*i &e u

Kant%nu Sara*ev% %&niva ka% *e(ini)a l%kalne &a'%uprave9 U&tav Fe(era)i*e ni*e

pre)i1ira% k%*e %p<tine ula1e u &a&tav -ra(a Sara*eva ve= *e t% prepu&ti% Kant%nu

Sara*ev%9 I&t%vre'en% *e i na(le7n%&t. %r-ani1a)i%nu &trukturu i na2in

%(lu2ivan*a %r-ana -ra(a Sara*eva prepu&ti% kant%naln%' u&tavu. kant%nalni'

1ak%ni'a i Statutu -ra(a9

!vak% (e5i)itarne %(re(e % -ra(u Sara*evu &u na*v*er%vatni*e i1ra1

ne&vatan*a p%1i)i*e -ra(a Sara*eva ka% -lavn%- -ra(a i (r7ave +%&ne i

,er)e-%vine i Fe(era)i*e9 Sv%;en*e -ra(a Sara*eva „na *e(ini)u l%kalne

&a'%uprave“ *e nea(ekvatn% *er *e p%1i)i*u -lavn%- -ra(a i1*e(na2i% &a %&tali'

-ra(%vi'a9 Na ta* na2in n*e-%v tret'an *e ap&%lutn% nepri'*eren u %(n%&u &a

(ru-i' -lavni' -ra(%vi'a u &vi*etu9 Sa'a 2in*eni)a (a -ra( Sara*ev% ka%

-lavni -ra( (r7ave i'a i&tu p%1i)i*u ka% i (ru-i -ra(%vi i %p<tine *e nera1u'an9

U &vak%' &lu2a*u i1 &a'e 2in*eni)e (a *e Sara*ev% -lavni -ra( 1a*teval% i ar

(a Sara*ev% i'a &tatu& i -ra(a i kant%na ili (r7avn%- (i&trikta 2i'e i &e i1ra1ila

p%*a2ana p%1i)i*a -ra(a ka% )entra (r7ave. ali i p%*a2ala realna p%trea (a -ra(

(%i*e (i'en1i*u 'etr%p%le9

Sa&vi' (ru-i ra1l%1i &u '%tivi&ali u&tav%tv%r)a ka(a *e u U&tav Fe(era)i*e

u&tavni' A'an('an%' 6I u-ra(i% %r-ani1a)i*u "%&tara (a*u=i "%&taru

p%1i)i*u -ra(a 02lan VI969>9 U&tav 1a -ra( "%&tar na1na2ava (a &e %n nala1i u

&a&tavu ,er)e-%va2k%3Neretvan&k%' kant%nu i (a &e -ra( "%&tar %r-ani1u*e

57







(%n%&i plan % k%ri<ten*u *avni p%vr<ina (%n%&i %(luku % pr%-la<en*u p%2a&ni

-ra;ana i ure;u*e prava i %ave1e i&te %(luke (%n%&i %(luke % na-ra(a'a i

pri1nan*i'a ira i ra1r*e<ava pre(&*e(nika Skup<tine %p<tine. p%(pre(&*e(nika.

1a'*enika na2elnika. &ekretara i 2lan%ve &talni i p%vre'eni ra(ni ti*ela

&kup<tine %p<tine %&niva &tru2ne &lu7e 1a p%tree Skup<tine i n*eni ra(ni

ti*ela %(lu2u*e % 1a(u7ivan*u %p<tine u&va*a p%&l%vnik ra1'atra -%(i<n*i

i1v*e<ta* % ra(u na2elnika %(lu2u*e % p%kretan*u in)i*ative 1a %p%1iv na2elnika

%&niva pre(u1e=a i u&tan%ve k%'unalni i (ru-i (*elatn%&ti %( intere&a 1a

%p<tinu ra&pi&u*e *avni 1a*a' i &a'%(%prin%& ra&pi&u*e re5eren(u' (a*e

'i<l*en*a % 'et%(%l%-i*i 1a utvr;ivan*e nakna(e 1a vr<en*e p%v*ereni p%&l%va i

%avl*a i (ru-e p%&l%ve utvr;ene 1ak%n%' i Statut%'9 0Član B9 Zak%na

Fe(era)i*e. a 2lan BG9 Repulike>

2ačelnik opštine – ka% i1vr<ni %r-an *e(ini)e l%kalne &a'%uprave u %p<tini &e

k%n&titui<e na2elnik %p<tine9 Na2elnik %p<tine *e %r-an k%*i 1a&tupa i pre(&tavl*a

%p<tinu i %&n%vni n%&ila) i1vr<ne vla&ti u %p<tini. %n i&t%vre'en% upravl*a

%p<tin&k%' a('ini&tra)i*%' i %(-%vara 1a n*en ra(9 U %kviru &v%*i na(le7n%&ti i

%vla<ten*a na2elnik (%n%&i akte i1 &v%*e na(le7n%&ti i1ra;u*e i u vi*e=u na

u&va*an*e p%(n%&i na)rt i pri*e(l%- u(7eta. ek%n%'&ke plan%ve. ra1v%*ne

plan%ve. inve&ti)i%ne pr%-ra'e. pr%&t%rne i urani&ti2ke plan%ve i %&tale plan&ke

i re-ulat%rne (%ku'ente k%*i &e %(n%&e na k%ri<ten*e i upravl*an*e 1e'l*i<te'.

ukl*u2u*u=i 1%niran*e i k%ri<ten*e *avn%- 1e'l*i<ta pre(la7e %(luke i (ru-e %p<te

akte vi*e=a pr%v%(i p%litiku *e(ini)e l%kalne &a'%uprave u &kla(u &a %(luka'a

vi*e=a. i1vr<ava u(7et *e(ini)e l%kalne &a'%uprave i %&i-urava pri'*enu %(luka

i (ru-i akata vi*e=a i1vr<ava 1ak%ne i (ru-e pr%pi&e 2i*e *e i1vr<en*e p%v*eren%

*e(ini)i l%kalne &a'%uprave utvr;u*e %r-ani1a)i*u &lu7i 1a upravu i (ru-i

&lu7i *e(ini)e l%kalne &a'%uprave reali1u*e &ara(n*u *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave &a (ru-i' %p<tina'a. -ra(%vi'a. 'e;unar%(ni' i (ru-i'

%r-ani1a)i*a'a u &kla(u &a %(luka'a i 1akl*u2)i'a vi*e=a i n*i%vi ra(ni

ti*ela p%(n%&i i1v*e<ta* vi*e=u % %&tvarivan*u p%litike *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave i &v%*i' aktivn%&ti'a9 02lan D9 Zak%na Fe(era)i*e i 2lan HG93HB9

Zak%na repulike>

Na2elnik *e %(-%v%ran 1a u&tavn%&t i 1ak%nit%&t akata k%*e (%n%&i %(n%&n% k%*e

pre(la7e %p<tin&k%' vi*e=u9

60



Na2elnika %p<tine ira*u -ra;ani nep%&re(n% na %p<ti' i1%ri'a &a 'an(at%'

%( 2etiri -%(ine9 N*e-%v% ra1r*e<en*e '%7e iti p%krenut% i pri*e i&teka 'an(ata

a %p%1iv i pre&tanak 5unk)i*e pr%v%(i &e u &kla(u &a i1%rni' 1ak%ni'a9

Na2elnik '%7e (ati %&tavku k%*a '%7e iti i1 ra1ni ra1l%-a9 #%&li*e p%(n%<en*a

%&tavke '%ra*u &e ra&pi&ati i1%ri u %(re;en%' r%ku <t% *e pre(vi;en% Statut%'

a u Repuli)i Srp&k%* *e pre(vi;en r%k %( JG (ana 02lana HC9 Zak%na>9

Ostali nosioci javnih !unkcija Opštine – %(re;u*u=i i (e5ini<u=i n%&i%)e *avni

5unk)i*a %(n%&n% 5unk)i%nere u %p<tini p%re( pre(&*e(nika Skup<tine %p<tine i

na2elnika p%*avl*u*u &e i 1a'*enik na2elnika i 1a'*enik pre(&*e(nika vi*e=a

%(n%&n% &kup<tine %p<tine9 ! &tepenu ra1vi*en%&ti %p<tine i n*ene &%)i*alne.

na)i%nalne ka% i v*er&ke &trukture prilik%' i'en%van*a 1a'*enika &e '%ra v%(iti

ra2una9

Opštinska uprava – na 2elu k%*e &t%*i na2elnik %p<tine i'a 1a(atke (a %avl*a

a('ini&trativne p%&l%ve i (a i1vr<ava %(luke i (ru-e akte %p<tin&k%- vi*e=a ka% i

(a r*e<ava u upravn%' p%&tupku % upravni' &tvari'a i1 na(le7n%&ti %p<tine9

!p<tin&ka uprava %avl*a p%&l%ve upravn%- na(1%ra na( i1vr<en*e' pr%pi&a i

(ru-i %p<ti akata %p<tin&k%- vi*e=a. i1vr<en*e 1ak%na i (ru-i pr%pi&a 2i*e *e

i1vr<avan*e p%v*eren% %p<tini. pripre'a na)rt pr%pi&a i (ru-i akata k%*e (%n%&i

%p<tin&k% vi*e=e a %avl*a i (ru-e &tru2ne p%&l%ve 1a %r-ane %p<tine9

!p<tin&k%' uprav%' ka% *e(in&tven%' &lu7%' ruk%v%(i na2elnik9 Uk%lik% &u

%p<tin&ki %r-ani uprave %r-ani1%vani u vi<e uprava i &lu7i na 2elu ti &lu7i

p%*avl*u*u &e na2elni)i a n*i%v ra( k%%r(inira uvi*ek na2elnik %p<tine9

#%&l%vi k%*e vr<e %p<tin&ka a('ini&tra)i*a %(n%&n% &lu7a &e preva&%(n% %(n%&i

na i1vr<en*e i pr%ve(u pr%pi&a %p<tine ka% i pripre'an*e ra1ni %(luka i akata

k%*e (%n%&i %p<tina %(n%&n% na2elnik %p<tine9 #%re( %vi p%&l%va %ni &u (u7ni (a

i1vr<ava*u i pr%v%(e 1ak%ne i (ru-e pr%pi&e i %&i-urava*u vr<en*e p%&l%va 2i*e *e

i1vr<en*e p%v*eren% %p<tini9

e) inansiranje lokalne samouprave – %avl*a*u=i &v%*e na(le7n%&ti. *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave i'a*u p%tre 1a 5inan&i*&ki' &re(&tvi'a9 Finan&i*&ki re&ur&i *e(ini)a

l%kalne &a'%uprave '%ra*u iti &ra1'*erni n*i%vi' p%trea'a9 L%kalna

&a'%uprava i'a relativnu 5inan&i*&ku aut%n%'i*u k%*a %uvata p%&ene i

&tailne i1v%re pri%(a9 Finan&iran*e p%&l%va *e(ini)a l%kalne &a'%uprave

%e1*e;u*e &e u(7et%' *e(ini)a l%kalne &a'%uprave9 !va &re(&tva u(7eta

61





-la&ala . p%( u&l%v%' (a *e -la&al% vi<e %( p%l%vine ukupn%- r%*a -ra;ana9

!(luka (%ne<ena na re5eren(u'u *e %ave1na. a &kup<tina *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave *e ne '%7e &taviti van &na-e. ka% niti i1'*eniti i (%pun*avati

'*en*a*u=i n*enu &u<tinu u nare(n%' peri%(u %( -%(ine (ana %( (ana (%n%<en*a

%(luke9

Ejesna zajednica i drugi oblici mjesne samouprave – &u %li)i nep%&re(n%- u2e<=a

-ra;ana u %&tvarivan*u l%kalne &a'%uprave9 Za ra1liku %( pret%(na tri %lika.

'*e&na 1a*e(ni)a *e %lik &taln%- u2e<=a -ra;ana u nep%&re(n%' %avl*an*u

p%&l%va %( 1a*e(ni2k%- intere&a9 "*e&na 1a*e(ni)a i (ru-i %li)i '*e&ne

&a'%uprave 0paneli -ra;ana. <e'e pri*e(l%-a. „&ati -ra;ana“> %&niva*u &e ra(i

1a(%v%l*avan*a p%trea i intere&a l%kaln%- &tan%vni<tva. pri*e &ve-a u &eli'a. ali

&e '%-u %&nivati i u -ra(&ki' na&el*i'a 0kvart. 2etvrt. re%n it(9>9 #%&l%vi k%*e

vr<i '*e&na 1a*e(ni)a ili (ru-i %li)i '*e&ne &a'%uprave. %r-ani. n*i%v i1%r.

%r-ani1a)i*a i na2in %(lu2ivan*a utvr;u*u &e akti'a '*e&ne 1a*e(ni)e. %(n%&n%

(ru-%- %lika '*e&ne &a'%uprave. u &kla(u &a &tatut%' *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave i akt%' %&nivan*a9

"*e&na 1a*e(ni)a. %(n%&n% (ru-i %lik '*e&ne &a'%uprave i'a &v%*&tv% pravn%-

li)a u %kviru prava i (u7n%&ti utvr;eni &tatut%' i %(luk%' % %&nivan*u9 "*e&ne

1a*e(ni)e i'a*u &av*et ka% i1vr<ni %r-an. pre(&*e(nika i 2lan%ve &av*eta ira*u

-ra;ani &a p%(ru2*a '*e&ne 1a*e(ni)e9

Statut%' '*e&ne 1a*e(ni)e a u &kla(u &a &tatut%' *e(ini)e l%kalne &a'%uprave

utvr;u*u &e p%&l%vi k%*e %avl*a '*e&na 1a*e(ni)a ka% i %r-ani i p%&tupak i1%ra9

Zak%ni &u pre(vi(*eli (a '*e&na 1a*e(ni)a i'a &v%*a &re(&tva 1a p%tree '*e&ne

&a'%uprave a %na &u %(re;ena 1ak%n%' %(n%&n% &tatut%' '*e&ne 1a*e(ni)e9 Ta

&re(&tva &u &ra1'*erna %vla<ten*i'a pre(vi;eni' 1ak%n%' i &tatut%'9 "*e&na

1a*e(ni)a k%ri&ti &re(&tva u &kla(u &a &v%*i' pr%-ra'i'a i plan%vi'a9

g) Odnos države odnosno entiteta 'i kantona( i jedinice lokalne samouprave + na rela)i*i

(r7ave %(n%&n% entiteta 0i kant%na> p%&t%*i nek%lik% %lika ti %(n%&a pre'a

%r-ani'a *e(ini)a l%kalne &a'%uprave9 U ti' %(n%&i'a 1avi&n% %( niv%a

%(lu2ivan*a 01a (r7avnu upravu i l%kalnu &a'%upravu> p%&t%*e 'eani1'i9

Zak%ni i Repulike i Fe(era)i*e % t%'e ka7u (a „upravni na(1%r na(

aktivn%&ti'a *e(ini)e l%kalne &a'%uprave vr<e na(le7ni 5e(eralni i kant%nalni

%r-ani u %kviru &v%*i %(-%vara*u=i p%(ru2*a na(le7n%&ti“. a u Repuli)i

63



„"ini&tar&tv% uprave i l%kalne &a'%uprave *e '*er%(avn% 1a vr<en*e

a('ini&trativn%- na(1%ra na( ra(%' %r-ana *e(ini)e l%kalne &a'%uprave“9

I *e(an i (ru-i 1ak%n u %(n%&u 1a na(1%r na-la<ava*u (a &e na(1%r na(

aktivn%&ti'a *e(ini)e l%kalne &a'%uprave vr<i &a'% u &lu2a*u ka(a *e t%1ak%n%' utvr;en%9 !va* na(1%r ra(a %r-ana l%kalne &a'%uprave ne '%7e

%-rani2iti n*i%v% prav% na ne1avi&n% i u &kla(u &a 1ak%n%' pre(vi;en%

upravl*an*e *avni' p%&l%vi'a k%*a &u i&kl*u2iva na(le7n%&t l%kalne &a'%uprave9

Na(1%r &e &a'% %-rani2ava na 1ak%nit%&t p%(u1eti ra(n*i9 U &lu2a*u (a &u neki

1a(a)i %(n%&n% p%&l%vi prene<eni %( &trane vi<i %r-ana %n(a vi<i %r-ani i'a*u

prav% u %kviru &v%-a (*el%kru-a vr<iti na(1%r na( ek&pe(itivn%<=u i

)*eli&%(n%&ti %(luka %r-ana l%kalne &a'%uprave9

Zak%ni'a % l%kaln%* &a'%upravi p%&tupak a('ini&trativn%- na(1%ra k%*i ni*e

re-uli&an %vi' 1ak%ni'a &e %avl*a u &kla(u &a Zak%n%' % %p<te' upravn%'

p%&tupku9

#re('et na(1%ra 1ak%nit%&ti &u: „a> %p<ti akti k%*e (%n%&i &kup<tina *e(ini)e

l%kalne &a'%uprave > n%r'ativni akti na2elnika *e(ini)e l%kalne &a'%uprave

)> %(luke k%*e &e (%n%&e na %r-ani1a)i*u *avni ten(era i (%(*elu %p<tin&k%-

1e'l*i<ta (> %(luke % pri*e'u na ra( i pre&tanku ra(a 1ap%&lenika ua('ini&trativn%* &lu7i e> %(luke % 5inan&i*&k%* %ave1i %( G9GGG K" i vi<e i 5>

akte (%n%<ene u p%&tupku pr%ve(e p%v*ereni p%&l%va (r7avne uprave“9 Za &ve

ra(n*e k%*e &u pre('et na(1%ra p%&t%*e i r%k%vi k%*i &u previ;eni u Repuli)i

(irektn% 1ak%n%' a u Fe(era)i*i &u previ;eni Zak%n%' % upravn%' p%&tupku9 U

(al*e (etal*e na(1%ra ne=e'% ula1iti *er *e t% pre('et upravn%- prava9

h) Bkti organa jedinica lokalne samouprave + u %kviru na(le7n%&ti l%kalne

&a'%uprave &pa(a i (%n%<en*e akata %r-ana *e(ini)e l%kalne &a'%uprave9 Ka%

na*va7ni*i akt u l%kaln%* &a'%upravi p%*avl*u*e &e Statut9 Statut%' &e ure;u*u

p%&l%vi *e(ini)e l%kalne &'a%uprave. %r-ani1a)i*a i ra( %r-ana *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave. akti. 5inan&iran*e. u2e<=e -ra;ana u l%kaln%* &a'%upravi. &ara(n*a

*e(ini)e l%kalne &a'%uprave &a (ru-i' *e(ini)i'a. p%&tupak 1a (%n%<en*e i

pr%'*enu &tatuta i (ru-a pitan*a k%*a &u pre(vi;ena 1ak%n%'9

U vr<en*u p%&l%va l%kalna &a'%uprava p%re( &tatuta (%n%&i: p%&l%vnik. %(luke.

pravilnike. nare(e. r*e<en*a. uput&tva. 1akl*u2ke. prep%ruke i re1%lu)i*e9 !ve

akte (%n%&i na*vi<i %r-an u %p<tini t*9 Skup<tina9 Na2elnik %(n%&n% -ra(%na2elnik

64



u vr<en*u &v%*i p%&l%va a u %kviru &v%*e na(le7n%&ti '%7e (%n%&iti: %(luke.

pravilnike. nare(e. uput&tva. r*e<en*a i 1akl*u2ke9

Za (%n%<en*e akata i1 na(le7n%&ti &kup<tine '%-u iti pre(la-a2i: na2elnik

%(n%&n% -ra(%na2elnik. &vaki %(%rnik %(n%&n% 1a&tupnik. ra(n% ti*el%&kup<tine i %(re;en r%* ira2a &a p%(ru2*a l%kalne &a'%uprave9

Ini)i*ative 1a (%n%<en*e p%*e(ini akata i1 na(le7n%&ti l%kalne &a'%uprave '%-u

p%kretati i -ra;ani %(n%&n% u(ru7en*e -ra;ana <t% *e pre(vi;en% &tatut%'9

#ri*e(l%- 1a (%n%<en*e i1'*ene i (%pune &tatuta '%7e p%(ni*eti na2elnik %p<tine

%(n%&n% -ra(%na2elni. na*'an*e /B %(%rnika i %(re;en r%* ira2a <t% *e

utvr;en% &tatut%'9

Svi akti %r-ana l%kalne &'a%uprave '%ra*u iti %*avl*eni u &lu7eni' -la&ili'a *e(ini)a l%kalne &a'%uprave ka% i (%&tavl*eni %(-%vara*u=e' 'ini&tar&tvu 1a

l%kalnu upravu i &a'%upravu9

i) "avnost rada jedinica lokalne samouprave + %r-ani *e(ini)a l%kalne &a'%uprave &u

(u7ni (a % &v%' ra(u %av*e<tava*u *avn%&t pute' re(%vn%- (avan*a

in5%r'a)i*a &re(&tvi'a *avn%- in5%r'i&an*a ka% i re(%vni' %r(7avan*e'

k%n5eren)i*a 1a 'a& 'e(i*e9 !r-ani &u (u7ni %av*e<tavati *avn%&t % -%(i<n*i'

i1v*e<ta*i'a u k%*i'a &e p%re( p%&ti-nuti re1ultata -%v%ri i % plan%vi'a ipr%-ra'&ki' %r*enata)i*a'a 1a u(u=n%&t9 !r-ani &u (u7ni (a pre(u1i'a*u

'*ere u %kviru ra1vi*an*a i *a2an*a *avn%&ti ra(a ka% pre(u&l%va e5ektivn%-

p%liti2k%- na(1%ra na( p%&l%vi'a l%kalne &a'%uprave9 4avn%&t ra(a *e pre(u&l%v

(a =e &vi %r-ani p%&l%ve i1 &v%*e na(le7n%&ti %avl*ati i ra(iti u intere&u l%kalne

1a*e(ni)e9

S*e(ni)e &kup<tine i (ru-i ti*ela &u *avne. a &*e(ni)a'a '%-u pri&u&tv%vati

1aintere&%vani -ra;ani na na2in i p%( u&l%vi'a k%*i &u pr%pi&ani p%&l%vnik%' ti%r-ana9 I&t%vre'en% %r-ani l%kalne &a'%uprave &u (u7ni %'%-u=iti 5i1i2ki' i

pravni' li)i'a p%(n%<en*e pri-%v%ra i pritu7i na ra( %r-ana l%kalne

&a'%uprave9 #%&ena pa7n*a &e p%&ve=u*e na nepravilan %(n%& &lu7enika

a('ini&trativni &lu7i u %(n%&u na 5i1i2ka i pravna li)a9 #% pri-%v%ri'a

%(n%&n% pritu7a'a 1avi&n% %( t%-a na k%-a &e %(n%&e %(lu2u*e &kup<tina na

na2in kak% *e pre(vi;en% u p%&l%vniku9

Na 1-ra(a'a -(*e &u &'*e<teni %r-ani *e(ini)e l%kalne &a'%uprave '%ra*u itii&taknuti na1ivi %r-ana. ka% i ra&p%re( pr%&t%ri*a i vri*e'e pri*e'a -ra;ana9

65



j) 0aradnja i udruživanje jedinica lokalne samouprave + '%7e &e %(vi*ati na niv%u

entiteta 0i kant%na> ka% i &a *e(ini)a'a l%kalne &a'%uprave i1 (ru-i (r7ava9

Takv% prav% %(n%&n% p%1i)i*a %r-ana l%kalne &a'%uprave pr%i1ila1i i1 n*i%v%-

&a'%upravn%- &tatu&a9

!va &ara(n*a *e(ini)a l%kalne &a'%uprave &e '%7e %(vi*ati na vi<e niv%a9 #rvi i

%&n%vni niv% '%7e (a u(e &ara(n*a &a (ru-i' *e(ini)a'a l%kalne &a'%uprave

(ru-i. *e(ini)e l%kalne &a'%uprave &e '%-u u(ru7ivati u &ave1e %p<tina i

-ra(%va na niv%u entiteta tre=i niv% '%7e (a u(e &ara(n*a l%kalni %(n%&n%

u(ru7eni &ave1a &a &ave1i'a i1 (ru-%- entiteta a 2etvrti niv% '%7e (a u(e

'e;unar%(na &ara(n*a. <t% 1na2i &a %(-%vara*u=i' *e(ini)a'a l%kalne

&a'%uprave i1 (ru-i (r7ava9

4e(ini)e l%kalne &a'%uprave. n*eni %r-ani i &lu7e. ka% i pre(u1e=a. u&tan%ve i

(ru-e %r-ani1a)i*e 2i*i *e %na %&niva2. &ara;u*u &a (ru-i' *e(ini)a'a l%kalne

&a'%uprave i n*eni' %r-ani'a i &lu7a'a u %la&ti %( 1a*e(ni2k%- intere&a i

ra(i n*i%v%- %&tvarivan*a '%-u u(ru7ivati &re(&tva i %ra1%vati 1a*e(ni2ke

%r-ane. pre(u1e=a. u&tan%ve i (ru-e %r-ani1a)i*e u &kla(u &a 1ak%n%' i

&tatut%'9

!r-ani *e(ini)e l%kalne &'a%uprave '%-u &ara;ivati i &a nevla(ini'%r-ani1a)i*a'a. u'anitarni' %r-ani1a)i*a'a i (ru-i' %r-ani1a)i*a'a ka(a *e

t% u intere&u *e(ini)e l%kalne &a'%uprave i &tan%vnika &a &v%- p%(ru2*a9

Ra(i unapre;en*a ra1v%*a l%kalne &a'%uprave i n*ene 1a<tite. *e(ini)e l%kalne

&a'%uprave '%-u %&nivati a&%)i*a)i*e -ra(%va i %p<tina k%*e 1a&tupa*u intere&e

&v%- 2lan&tva pre( (r7avni' %r-ani'a9

k) 0imboli i praznici jedinica lokalne samouprave + l%kalna &a'%uprava i'a prav% (a

i1ra1i &v%* i(entitet i (a &a'%&taln% u &kla(u &a 1ak%n%' utvr(i &v%*e &i'%le0-r i 1a&tavu> i &v%* pra1nik9 Si'%li *e(ini)e l%kalne &a'%uprave '%ra*u

%(-%varati i&t%ri*&ki' i &tvarni' 2in*eni)a'a i n*i'a &e ne &'i*e vri*e;ati

%p<tina i (r7avni intere&i. na)i%nalna i v*er&ka %&*e=an*a i *avni '%ral9

I1ra1 &u*ektiviteta *e(ini)a l%kalne &a'%uprave *e n*en% prav% (a prek% &v%*e

&kup<tine utvr;u*e na1ive uli)a. tr-%va. -ra(&ki 2etvrti. 1a&elaka i (ru-i

(i*el%va na&el*eni '*e&ta na &v%*%* terit%ri*i u1 pret%(nu &a-la&n%&t &a

na(le7ni' %r-ani'a 1a p%&l%ve l%kalne &a'%uprave9

66



67



>=T@ATA

?njige:

1. Morđevi) (ovan, tavno pravo, eograd, 18HI.

2. (ovanovi) Slo$odan, Dr+ava, eograd, 200I.

6. (ovi#i) %iodrag, >okalna a!ouprava, Struktura i teritorijalna onova lokalne

a!ouprave u evropki! ze!lja!a i Site! lokalne a!ouprave u @nglekoj,

<vedkoj i <vicarkoj, eograd, 200;.

3. %arkovi) atko, tavno pravo i politi#ke intitucije, eograd, 200H.

I. %iloavljevi) ogolju$, Popovi) dragolju$, tavno pravo, eograd, 200H.

;. %ontekje <arl, ' du*u zakona, eograd, 18H8.

Q. Pajvan#i) %irjana, tavno pravo, Novi Sad, 200I.

H. Si!ovi) /ojilav, ?o!unalni ite! i ko!unalna politika, eograd, 18;;.

8. S!erdl ranko, Sokol S!iljko, tavno pravo, Jagre$, 200;.

Doku!enti:

1. tav ederacije one i ercegovine

2. tav epu$like Srpke

6. tavi entiteta

68



3. @vropka povelja o lokalnoj a!oupravi

I. Nacrt @vropke povelje o regionalnoj autono!iji

;. Deklaracija kup&tine evropki* regiona

Q. Jakon o principi!a lokalne a!ouprave u ederaciji one i ercegovine,

5Slu+$ene novine i9 $roj 3870;

H. Jakon o lokalnoj a!oupravi epu$like Srpke, 5Slu+$eni glanik epu$like

Srpke9 10172003

69



Documents

Autorizovana Predavanja - LS