ARMAGEDON - download-a.akamaihd.net

345671. FEBRUAR 2012.

ARMAGEDONˇSTA JE TO?

KADA´

CE DO´

CI?

SVRHAˇ

CASOPISA Strazarska kula jeste da slavi Jehovu Boga, Vrhovnog Vladara citavog svemira. Ovaj casopisnam otkriva znacenje svetskih doga�aja u svetlu biblijskih prorocanstava, bas kao sto su se sa strazarskih kulau drevna vremena mogla pratiti desavanja u daljini. Tesi ljude dobrom vescu da ce Bozje Kraljevstvo, koje jestvarna vladavina na nebu, uskoro okoncati sve zlo i pretvoriti zemlju u raj. Podstice nas da verujemo u IsusaHrista, koji je umro kako bismo mogli da dobijemo vecni zivot i koji sada vlada kao Kralj Bozjeg Kraljevstva.Ovaj casopis izdaju Jehovini svedoci jos od 1879. Ne bavi se politikom i temelji se iskljucivo na Bibliji.

Ovaj casopis se ne prodaje. On se izdaje u okviru svetskog biblijskog obrazovnog dela koje se podupire dobrovoljnim prilozima. Ukoliko nije drugacije naznaceno, biblijski stihovi u ovomcasopisu uzeti su iz savremenog prevoda Novi svet.

34567 Tiraz svakog izdanja:42 182 000 NA 194 JEZIKA

FEBRUARY 1, 2012

TEMA IZDANJA3 Armagedon — kako ga neki zamisljaju?5 Istina o Armagedonu8 Kada ce doci Armagedon?

RUBRIKE10 Biblija menja zivote

14 Da li ste znali?

15 Priblizimo se Bogu„Ja tebe necu zaboraviti“

16 Moja biblijska skolica

18 Vazni koraci ka porodicnoj sreciKada tinejdzer dovodi u pitanje vasu religiju

25 Pitanja citalacaDa li ce Zemlja doci svom kraju?

26 Upoznajmo Bozju RecZasto je Bogu potrebna neka organizacija?

OSTALIˇ

CLANCI22

ˇZivot u biblijska vremena— muzicki instrumenti

28 ’Neka se Jehova raduje zbog vas‘

Naslovna strana: U.S. Department of Energy photograph

NAˇSTA pomislite kada cujete rec

„Armagedon“? Verovatno vam se predocima pojavljuju slike globalne katastrofe.Premda se ova rec samo jedanput pojavljujeu Bibliji, u svetu se cesto pominje u medijimai u propovedima verskih vo�a.

Da li se to kako ljudi zamisljaju Armagedonpoklapa sa onim sto Biblija govori? Dobro jeda znamo odgovor. Zasto? Zato sto nas istinao Armagedonu moze osloboditi preteranogstraha, navesti da pozitivnije gledamo nabuducnost i uticati na nase glediste o Bogu.

Dok budemo osmatrali sledeca tri pitanja,uporedite popularne teorije o Armagedonusa onim sto Biblija, to jest Sveto pismo zaistagovori.

ARMAGEDONKAKO GA NEKI ZAMI

ˇSLJAJU?

„I sakupi ih na mesto koje se jevrejskizove Armagedon.“ (OTKRIVENJE 16:16, Carnic)

4

1. DA LI JE TO KATASTROFA KOJUIZAZIVAJU LJUDI?

Mnogi novinari i analiticari rec „Ar-magedon“ primenjuju na katastrofe kojeprouzrokuju ljudi. Na primer, tom recjuse ponekad ukazuje na Prvi i Drugi svet-ski rat. Posle Drugog svetskog rata, cove-canstvo je bilo u strahu da ce SjedinjeneDrzave i Sovjetski Savez upotrebiti svojenuklearno oruzje. Moguci sukob izme�utih sila u medijima je nazvan „nuklear-nim Armagedonom“. Danas strucnjacikoji strahuju da ce zbog zaga�enja docido drasticnih klimatskih promena upo-zoravaju na pretnju „ekoloskog Armage-dona“.ˇSta ova teorija podrazumeva. Buducnostnase planete i zivota na njoj u potpuno-sti je u ljudskim rukama. Ako vlasti nestone preduzmu, steta ce biti nepopravljiva.ˇSta Sveto pismo kaze. Bog nece dozvolitida ljudi uniste zemlju. Sveto pismo nasuverava da Jehova� nije zemlju „stvoriouzalud“, nego „da bude nastanjena“(Isaija 45:18). Ne samo sto nece dopusti-ti ljudima da potpuno upropaste plane-tu vec ce i ’unistiti one koji zemlju uni-stavaju‘ (Otkrivenje 11:18).

2. DA LI JE ARMAGEDON NEKAPRIRODNA NEPOGODA?

Novinari ponekad recju „Armagedon“ukazuju na velike prirodne nepogode. Na

� Prema Svetom pismu, Jehova je Bozje licno ime.

primer, u jednom izvestaju iz 2010. go-vorilo se o „’Armagedonu‘ na Haitiju“.Tu je bilo reci o patnji, razaranju i ljud-skim zrtvama usled snaznog zemljotresakoji je pogodio tu zemlju. Izvestaci i re-ziseri taj izraz primenjuju ne samo na do-ga�aje koji su se vec odigrali vec i na oneod kojih strahuju. Na primer, izrazom„Armagedon“ opisane su zamisljene pos-ledice udara asteroida u nasu planetu.ˇSta ova teorija podrazumeva. U Armagedo-nu ginu svi ljudi bez razlike, pa i neduz-ni. Skoro je nemoguce zastititi se.ˇSta Sveto pismo kaze. Armagedon nije po-java koja nasumice odnosi ljudske zivo-te. U Armagedonu ce samo zli nestatis lica zemlje. Biblija obecava da uskoro„zloga vise nece biti; pogledaces na me-sto njegovo, a njega nece biti“ (Psalam37:10).

3. DA LI´

CE BOG UNIˇSTITI ZEMLJU U

ARMAGEDONU?Mnogi religiozni ljudi veruju da ce

doci do konacnog sukoba izme�u dobrai zla u kom ce nasa planeta biti unistena.Prema jednoj anketi koju je sproveo Cen-tar za istrazivanje javnog mnjenja u Prin-stonu, 40 posto odraslih ispitanika u Sje-dinjenim Drzavama veruje da ce nasojplaneti doci kraj u Armagedonu.ˇSta ova teorija podrazumeva. Ljudi nisustvoreni da zive zauvek na zemlji, nitinasa planeta moze vecno da postoji.

34567Da li biste zeleli vise informacija ili biste voleli da vasneko poseti kako bi s vama besplatno proucavao Bib-liju? Molimo vas pisite na odgovarajucu adresu. Za spi-sak svih adresa, videti www.watchtower.org/address.

Albanija: Kutia postare 118, Tirane. Australija: PO Box 280, Ingleburn,NSW 1890. Bosna i Hercegovina: p. fah 303, BiH-71000 Sarajevo. Bu-garska: PO Box 424, 1618 Sofia. Velika Britanija: The Ridgeway, LondonNW7 1RN. Grcka: Kifisias 77, GR-15124, Marousi. Italija: Via della Bufalot-ta 1281, I-00138 Rome RM. Ma�arska: Pf. 20, H-1631 Budapest. Makedoni-ja: Pf 800,1000 Skopje. Nemacka: 65617 Selters. Rumunija: Casuta Postalanr. 132, Oficiul Postal nr. 39, Bucuresti. Rusija: PO Box 182, 190000 St. Pe-tersburg. Slovacka: PO Box 2, 830 04 Bratislava 34. Slovenija: pp 22, SI-1241Kamnik. Srbija: p. fah 173, 11080 Beograd. Ukrajina: PO Box 955, 79491Lviv-Briukhovychi. Francuska: BP 625, F-27406 Louviers Cedex. Hrvatska:PP 58, HR-10090 Zagreb-Susedgrad. Svedska: PO Box 5, SE-732 21 Arboga.

Strazarska kula je polumesecnik. Izdavac srpskog izdanja:Jehovini svedoci — hriscanska verska zajednica, Tosin bunar58-60, 11080 Beograd. CIP — Katalogizacija u publikaciji, Na-rodna biblioteka Srbije, Beograd: ISSN 1820-5771. Odgovorniurednik:

ˇSandor Palfi.

˘ 2012 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania.Sva prava zadrzana. Printed in GermanyDruck und Verlag: Wachtturm Bibel- und Traktat-Gesellschaft der Zeugen Je-hovas, e. V., Selters/Taunus. Verantwortliche Redaktion: Ramon Templeton, Sel-ters/Taunus

Vol. 133, No. 3 Semimonthly SERBIAN (Roman)

Kada je stvorio ljude, Bog je nameravaoda jednog dana svi nestanu.ˇSta Sveto pismo kaze. Sveto pismo jasnokaze da je Bog ’utvrdio zemlju na teme-ljima njenim, nikad se ona poljuljatinece, u svu vecnost‘ (Psalam 104:5). O

stanovnicima nase planete Biblija kaze:„Pravednici ce posedovati zemlju, i zau-vek ce na njoj ziveti“ (Psalam 37:29).Jasno je da se Sveto pismo ne slazes mnogim popularnim teorijama o Ar-magedonu.

ˇSta je, onda, prava istina?

ARMAGEDON, koji se ponekad nazivai „Harmagedon“, odnosi se na mesto.

Me�utim, kakvo je pravo znacenje reci„Armagedon“? Zasto se tako cesto pove-zuje sa doga�ajem kao sto je rat?

Sakupljeni na mestukoje se zove Armagedon

Izvorna hebrejska rec Har-Magedondoslovno znaci „megidsko brdo“. Prem-da nije postojalo brdo s takvim imenom,postoji mesto koje se zove Megido. Ima-lo je strateski polozaj jer se nalazilo navaznom raskrscu, severozapadno od po-drucja na kom je ziveo drevni izraelski

narod. Mnoge odlucujuce bitke vodile suse u blizini tog mesta. Zbog toga je imeMegido pocelo da se povezuje s ratom.�

Me�utim, ono sto Megido cini tolikoznacajnim nije to koje su se bitke tamovodile, vec razlog zbog kojeg su se one vo-dile. Ovo mesto se nalazilo u Obecanojzemlji koju je Jehova Bog dao Izraelcima(Izlazak 33:1; Isus Navin 12:7, 21). On sezakleo tom narodu da ce ih braniti odneprijatelja, sto je i cinio (Ponovljeni

� Nije neuobicajeno da neko mesto postane aso-cijacija za rat. Na primer, japanski grad Hirosima,na koji je bacena atomska bomba, postao je simbolpretnje nuklearnog rata.

ISTINA OARMAGEDONU

’Demonski duhovi izlaze carevima svega sveta i sakupiseih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.‘

(OTKRIVENJE 16:14, 16, Carnic; kurziv nas)

SADA IZLAZI NA 194 JEZIKA: azerbejdzanski, azerbej-dzanski (cirilica), ajmara,� albanski, amharski, arapski, afrikans,acoli, baoule, bengalski, bikol, bislama, bugarski, valiski, varaji--varaji, venda, vijetnamski, volaita, ga, gvarani,�� grenland-ski, gruzijski, grcki, gun, gudzarati, danski,� eve, engleski�� (ta-ko�e na Brajevom pismu), estonski, efik, zande, zapotecki(Istmus), zulu, igbo, iloko, indonezanski, islandski, isoko, itali-janski,�� jap, japanski,�� jermenski, jermenski (zapadni), jo-ruba, kazaski, kambodzanski, kanada, katalonski, kvangali, kva-njama, kecua (Ankas), kecua (Ajakuco), kecua (Bolivija),�kecua (Kusko), kikaonde, kikongo, kikuju, kiluba, kimbundu, ki-

neski (pojednostavljeni), kineski (tradicionalni)� (audio-snimcisamo na mandarinskom), kinjaruanda, kirgiski, kiribati, kirundi,kicua, kongo, korejski,�� kosa, landa, letonski, lingala, litvanski,luvale, luganda, luo, ma�arski,��maja, makedonski, malajalam,malgaski, malteski, mjanmarski, marati, marsalski, mauricijskikreol, mizo, mihe, mongolski, more, ngabere, ndebele, ndon-ga, nemacki,�� nepalski, nzema. niue, norveski,� njaneka,oromo, otetela, palau, pangasinanski, pandzapski, papijamen-to (Aruba), papijamento (Kurasao), persijski, pidzin Solomon-skih ostrva, poljski,�� ponapeanski, portugalski,�� rarotongan-ski, rumunski, ruski,�� samoanski, sango, svati, svahili, sebuano,

sejselski kreol, sesuto, sepedi, silozi, sinhaleski, slovacki, slove-nacki, sranantongo, srpski, srpski (latinica), tagalog,� taj, tamil-ski, tatarski, tahicanski, tvi, telugu, tetum, tiv, tigrinja, tok pisin,tonganski, totonak, tuvalu, tumbuka, turski, uzbecki, ukrajinski,umbundu, urdu, uruund, finski,� fidzijski, francuski,�� haican-ski kreol, hausa, hebrejski, hiligajnon, hindi, hiri-motu, holand-ski,�� hrvatski, cvana, conga, cocil, cva, ceski,� cibemba, ciluba,citonga, ciceva, cukski, svedski,� sona, spanski�� Moze se dobiti i CD� Moze se dobiti i u MP3 formatu na CD-u� Dostupni su i audio-snimci na www.jw.org

zakoni 6:18, 19). Na primer, Jehova je baskod Megida na cudesan nacin odbranioIzraelce kada su ih napali Hananci podvo�stvom kralja Javina i zapovednikanjegove vojske, Sisare (Sudije 4:14-16).

Dakle, rec „Har-Magedon“ ili „Arma-gedon“ ima duboko simbolicno znace-nje. Povezuje se sa sukobom izme�u dvemocne sile.

Prorocanstvo iz Otkrivenja govori ovremenu u bliskoj buducnosti kada ceSatana i demoni navesti ljudske vlasti dasakupe svoje vojske i krenu u napad,cime ce uputiti drzak izazov Bogu. Taj su-kob ce dovesti do smrti miliona ljudikada Bog porazi svoje neprijatelje (Otkri-venje 19:11-18).

Zasto bi Bog, za koga se u Svetom pi-smu kaze da je „milosrdan, spor na gnevi pun dobrote“, prouzrokovao smrt svihtih ljudi? (Nemija 9:17). Da bismo razu-meli Bozje postupke, treba da odgovori-mo na tri pitanja: (1) Ko ce zapoceti tajrat? (2) Zasto ce se Bog umesati? (3)

ˇSta

ce biti sa zemljom i njenim stanovnici-ma nakon ovog sukoba?

1. KO´

CE ZAPOˇ

CETI RAT?Armagedon nije izraz Bozje agresije. U

tom ratu, Bog ce zapravo braniti dobreljude od onih koji bi zeleli da ih uniste.Napad ce izvrsiti ’kraljevi celog sveta‘,svetske vo�e. Zasto? Zato sto ce Satanaupravljati politickim i vojnim silama kaosvojim marionetama i povesti ih u sve-opsti napad na one koji sluze JehoviBogu (Otkrivenje 16:13, 14; 19:17, 18).

Kada se uzme u obzir koliki se nagla-sak danas stavlja na slobodu govora i ve-roispovesti u nekim zemljama, mozda jetesko zamisliti da bi vlasti mogle predu-zeti ostre mere protiv nekog religioznogpokreta ili cak pokusati da ga iskorene.Ipak, takvi napadi su se desavali tokom20. veka i jos uvek se desavaju.� Me�u-tim, postoje najmanje dve velike razlikeizme�u ranijih napada i onog koji ce oz-naciti pocetak Armagedona. Kao prvo,

� Holokaust je primer toga da je vlast jedne drza-ve pokusala da iskoreni odre�ene religije i etnickegrupe. Za vreme sovjetske vlasti, u SSSR-u su verskegrupe tako�e bile zestoko progonjene. Videti clanak„Miroljubiv narod brani svoje dobro ime“, u Stra-zarskoj kuli od 1. maja 2011; izdali Jehovini svedoci.

Jehova Bog je u proslosti odbranio svoj narod porazivsi njegove neprijatelje

ovaj napad ce biti svetskih razmera. Kaodrugo, Jehova Bog ce intervenisati umnogo vecoj meri nego bilo kad u pros-losti (Jeremija 25:32, 33). Biblija taj su-kob opisuje kao „rat koji ce se dogoditina veliki dan Boga Svemocnog“.

2. ZAˇSTO

ĆE SE BOG UME

ˇSATI?

Jehova one koji mu sluze poucava dabudu miroljubivi i da vole svoje neprija-telje (Mihej 4:1-3; Matej 5:43, 44; 26:52).Zato oni nece uzeti oruzje kako bi se bra-nili prilikom buduceg zestokog napada.Ako se Bog ne bi umesao i izbavio svojesluge, oni bi bili zbrisani s lica zemlje.Dakle, bice dovedeno u pitanje ime, tojest ugled Jehove Boga. Kada bi protivni-ci uspeli da uniste njegov narod, to biznacilo da Jehova nema ljubavi, da nijepravedan niti mocan. Tako nesto jedno-stavno nije moguce! (Psalam 37:28, 29).

Bog ne zeli da unisti nikoga i zato navreme upozorava na to sta ce uciniti(2. Petrova 3:9). Putem onoga sto je zapi-sano u Bibliji, on podseca sve ljude da seu proslosti svetio onima koji su napada-

li njegov narod (2. Kraljevima 19:35).Biblija nas tako�e upozorava da ce u bu-ducnosti Jehova ponovo stupiti u akciju.Kada Satana i ljudi kojima on upravljanapadnu Bozji narod, Bog ce na silu od-govoriti silom.

ˇStavise, Bozja Rec je dav-

no prorekla da ce Jehova unistiti zle (Pos-lovice 2:21, 22; 2. Solunjanima 1:6-9).Tada u mislima napadaca nece biti ni tra-ga sumnje da su se upustili u borbusa samim Svemocnim Bogom (Jezekilj38:21-23).

3.ˇSTA

ĆE USLEDITI NAKON OVOG

SUKOBA?Milioni ljudskih zivota bice spaseni.

Zapravo, taj rat ce biti uvod u razdobljemira na zemlji (Otkrivenje 21:3, 4).

U Otkrivenju se govori o „velikommnostvu“ ciji se broj ne zna i koje ce pre-ziveti Armagedon (Otkrivenje 7:9, 14).Pod Bozjim vo�stvom, oni ce ucestvovatiu obnovi rajskih uslova na zemlji, u skla-du s Jehovinom prvobitnom namerom.

Da li znamo kada ce Bozji narod bitinapadnut?

Jehova ce ponovo braniti svoj narod u Armagedonu

7

SCENA je vec spremna za Armagedon.Zasto to mozemo reci?ˇ

Sirom sveta postoji grupa ljudi kojasluzi Jehovi i zivi po uzvisenim moral-nim merilima iz Biblije. Bog okuplja mi-lione ljudi iz svih naroda, plemena ijezika u jedno ujedinjeno bratstvo ukom vlada ljubav. Takvo bratstvo posto-ji me�u Jehovinim svedocima (Jovan13:35).

Uskoro ce Satana okupiti svoje vojskei pokrenuti do sada najveci napad naovaj miroljubiv i naizgled nezasticen na-rod (Jezekilj 38:8-12; Otkrivenje 16:13,14, 16). Kako mozemo biti sigurni u to?Biblija opisuje konkretne doga�aje na os-novu kojih znamo kada ce doci Armage-don. Mnogi od njih vec se odigravaju.

Doga�aji koji se odigravajupred nasim ocima

Isusa su njegovi ucenici pitali kako celjudi znati da je „svrsetak ovog poretka“na pomolu (Matej 24:3). On je u odgo-voru ukazao na vreme kada ce „ustati na-rod na narod i kraljevstvo na kraljevstvoi bice gladi i zemljotresa po raznim me-stima“. Zatim je dodao: „Sve je to po-cetak bolnih nevolja“ (Matej 24:7, 8).Apostol Pavle je taj isti period nazvao„poslednjim danima“ i rekao da ce to biti

„narocito teska vremena“ (2. Timoteju3:1).

ˇSta biste vi rekli, da li ta prorocan-

stva opisuju danasnje stanje u svetu?Zasto ce ovaj period biti toliko tezak?

Apostol Jovan navodi razlog. On je pro-rekao da ce delovanje Satane i demonabiti ograniceno na zemlju i da ce oni

KADA´

CE DO´

CIARMAGEDON?

’Posle toga video sam kako veliko mnostvo ljudi, koje niko nije mogaoizbrojati, iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika,

[...] dolazi iz velike nevolje.‘ (OTKRIVENJE 7:9, 14)

Da li mozda delo Jehovinih svedokapredstavlja ispunjenje biblijskogprorocanstva?

3456734567

MAY 1, 2011MAY 1, 2011

66BIBLEBIBLE

PROPHECIESPROPHECIES

You Are SeeingYou Are Seeing

FulfilledFulfilled

8 STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. FEBRUAR 2012.

STRAˇ

ZARSKA KULA ˙ 1. FEBRUAR 2012. 9

imati „malo vremena“. Za Satanu se kazeda ce u to vreme biti „veoma gnevan“(Otkrivenje 12:7-12). Da li zapazate danasilje i bes prozimaju ljudsko drustvo, ito ne samo u nekom odre�enom delusveta vec posvuda?

Isus je tako�e rekao da ce se u ovo te-sko vreme obavljati jedno izuzetno delo:„Ova dobra vest o [Bozjem] kraljevstvupropovedace se po celom svetu za svedo-canstvo svim narodima, i tada ce docikraj“ (Matej 24:14). Danas u preko 235zemalja Jehovini svedoci propovedajudobru vest o Bozjem Kraljevstvu na viseod 500 jezika. Njihova dva casopisa kojase temelje na Bibliji, Strazarska kula i Pro-budite se!, u svetu su daleko najtirazniji.Svedoci su tako�e preveli Sveto pismo naoko 100 jezika. Njihovo delo se obavljavolonterski i u potpunosti se podupi-re dobrovoljnim prilozima. Da li moz-da ovo jedinstveno propovednicko delopredstavlja ispunjenje Isusovog proro-canstva?

Biblija tako�e govori o doga�ajimakoji ce direktno voditi do rata izme�u Je-hove Boga i njegovih protivnika. Osmo-trimo tri takva prorocanstva cije cemoispunjenje tek videti.

Doga�aji koji nas uskoro ocekujuPrvo prorocanstvo. Biblija govori o zna-cajnom doga�aju kada ce narodi objavi-ti „mir i sigurnost“. Mozda ce misliti dasu na korak od resavanja glavnih svet-skih problema. Me�utim, ono sto ce na-kon toga uslediti bice daleko od mira(1. Solunjanima 5:1-3).Drugo prorocanstvo. Politicke sile ce sezatim okrenuti protiv svetskih religija. UBibliji su te sile predstavljene kao zver, a

kriva religija kao zena koja jase na nje-nim le�ima (Otkrivenje 17:3, 15-18). Tasimbolicna zver ce nesvesno izvrsiti Boz-ju volju time sto ce unistiti religije kojelazno tvrde da zastupaju Boga.

Apostol Jovan opisuje te dramaticnedoga�aje simbolicnim recima: „Deset ro-gova koje si video i zver — oni ce zamr-zeti bludnicu i opustosice je i ogoliti. Ipojesce njeno meso i spalice je vatrom.Jer im je Bog u srce stavio da izvrse nje-govu zamisao“ (Otkrivenje 17:16, 17).Trece prorocanstvo. Nakon sto kriva reli-gija bude unistena, Satana ce sakupitinarode i povesti ih u napad na one kojisluze Jehovi Bogu (Otkrivenje 7:14; Ma-tej 24:21).

Kako ce to uticati na vas?Ako niste imali priliku da poblize ispi-

tate Bibliju, mozda vam je tesko da pove-rujete u doga�aje o kojima je bilo reci.Me�utim, postoje dobri razlozi da veru-jemo da ce se svi detalji ispuniti i da cese ovi doga�aji zaista odigrati u bliskojbuducnosti. Dugacak spisak biblijskihprorocanstava koja su se vec ispunila pru-za dokaz za to.�

Da li biste zeleli da izdvojite vreme dasaznate zasto su Jehovini svedoci uvere-ni da se blizi „rat koji ce se dogoditi naveliki dan Boga Svemocnog“ i zasto nemorate da se plasite? Porazgovarajte s nji-ma o tome sta Biblija kaze da morate ci-niti kako biste bili me�u onima koje ceJehova Bog zastititi (Otkrivenje 16:14).Ono sto budete saznali moze promenitivas pogled na buducnost.

� Dokazi o ispunjenju biblijskih prorocanstavamogu se naci u 2. i 9. poglavlju knjige

ˇSta Biblija

zaista naucava?, koju su izdali Jehovini svedoci.

10 STRAˇ


MOJ NEKADAˇSNJI NA

ˇCINˇ

ZIVOTA: Moji roditelji su1939. emigrirali iz Albanije u Australiju i na-stanili se u Maribi, malom gradu u Kvinslen-du. Me�u mnogima koji su se doselili u ovuoblast ima i Italijana, Srba, Bosanaca i Grka,koji su sa sobom doneli svoje vrednosti, obi-caje i kulturu. U Maribi se uzgajao duvan imoji roditelji su tako�e poceli da se bavetime.

Uskoro se rodila moja sestra, a potom dvastarija brata i ja. Nazalost, otac je umro zbogsrcanog udara kada sam imao godinu dana.Mama se ponovo udala i dobila jos cetirisina. Odrastali smo na ocuhovoj plantaziduvana.

U tinejdzerskim godinama sam otisao odkuce. Kada sam imao nesto vise od dvadeset

godina, ozenio sam se devoj-kom po imenu Saime. Budu-ci da je i ona bila musliman-ske veroispovesti, vencanjeje odrzano u dzamiji. Svimoji blizi ro�aci bili su is-lamske vere.

ˇCitao sam Ku-

ran i knjigu o zivotu prorokaMuhameda. Imao sam i jed-nu malu Bibliju. Posto se uKuranu spominju proroci izBiblije, citanje te knjige mi jepomoglo da razumem kadasu oni ziveli.

Jehovini svedoci su meposecivali i redovno ostavlja-li casopise i knjige, koje smo

Saime i ja rado citali. Secam se mnogih zi-vih diskusija s njima o razlicitim verskim te-mama. Oni nisu iznosili licno misljenje vecsu svaki put koristili Bibliju da mi odgovorena pitanja. To je na mene zaista ostavilo uti-sak.

BIBLIJA MENJAˇ

ZIVOTEˇSTA je podstaklo jednog uzgajivaca duvana da promeni ne samo svojposao vec i duboko utemeljena verska ube�enja? Kako je jedna alkoholicarkasmogla snage da promeni svoj nacin zivota?Procitajte sta oni kazu o tome.

„Drago mi je stosam deo ove velikeporodice“ DINO ALI

GODINA ROÐENJA: 1949.

ZEMLJA ROÐENJA: AUSTRALIJAU PRO

ˇSLOSTI: UZGAJIVA

ˇC DUVANA

STRAˇ


Svedoci su mi predlagali da prou-cavam Bibliju i pozivali me na svojesastanke, ali ja sam uvek odbijao.Tada mi je najvaznije bilo da posta-nem vlasnik plantaze i da imam veli-ku porodicu. Nikada nisam ostvariocilj da imam plantazu, ali s vreme-nom sam postao ponosan otac peto-ro dece.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILAˇZIVOT: Devet godina nakon prvogkontakta s Jehovinim svedocima, josuvek sam se drzao svojih verskihube�enja. Me�utim, rado sam uzi-mao njihove publikacije i voleo samda ih citam. Saime i ja smo nedeljom izdva-jali vreme za to.

ˇCuvali smo sve casopise koje

smo dobijali godinama. Pokazali su se kaokoristan izvor informacija kada sam poceoda dozivljavam ispite vere, koja je tek nasta-jala u mom srcu.

Primera radi, upoznao sam jednog evan-gelistickog propovednika koji je pokusao dame navede da prihvatim Isusa kao svog Spa-

sitelja. Uspeo je da ubedi brata moje supru-ge i jednog mog polubrata da mu se pridru-ze. Uskoro su i drugi poznanici razlicitihveroispovesti pokusavali da me ubede da imse pridruzim. Neki su mi davali literaturukoja je bila protiv Jehovinih svedoka. Traziosam od ovih kriticara da mi u Bibliji pokazutemelj za svoja ucenja, ali nisu mogli da od-govore.

Zbog tog protivljenja poceo sam dublje dakopam po Bibliji i istrazujem koristeci litera-turu koju sam dobijao od Svedoka. Na krajusam uvideo da je doslo vreme da primenimono sto ucim.

Tada jos nisam proucavao Bibliju sa Sve-docima, ali sam poceo da idem na njihovesastanke. Iako sam u pocetku bio veoma ner-vozan i stidljiv, svi�alo mi se ono sto samucio i upoznao sam mnoge srdacne ljude.Odlucio sam da postanem Jehovin svedok i1981. sam se krstio u znak svog predanja Je-hovi.

Moja zena se nije protivila toj odluci, iakose ponekad pitala da li sam mozda prevaren.Ipak, prisustvovala je mom krstenju. I daljesam s njom pricao o biblijskoj istini kojusam sve bolje upoznavao. Oko godinu dananakon mog krstenja, dok smo se vracali saodmora, Saime je izrazila zelju da postaneSvedok. Toliko sam se iznenadio da zamalonisam sleteo s puta! Krstila se 1982.

Nije nam bilo lako da promenimo svoj na-cin zivota. Prestao sam da uzgajam duvanzato sto je to u suprotnosti s biblijskim na-celima (2. Korincanima 7:1; Jakovljeva 2:8).Trebalo nam je vremena da prona�emo pri-hvatljiv posao kako bismo imali stalan pri-hod. Pored toga, neki ro�aci godinama nisuzeleli da nas posecuju. Trudili smo se da seprema njima ophodimo s ljubavlju, u skla-du s biblijskim nacelima. S vremenom su sebarijere srusile i sada nas ro�aci vise ne izbe-gavaju.

Uvideo sam da je doslo vremeda primenim ono sto ucim

12 STRAˇ


KAKO MI JE TO KORISTILO: Dok sam pro-zivljavao razne poteskoce — kao sto su bor-ba sa stidljivoscu, finansijske brige i protiv-ljenje porodice — naucio sam koliko jeJehova Bog strpljiv jer mi je pomagao da iza-�em na kraj sa svim tim. Na primer, sada slu-zim kao skupstinski staresina i cesto drzimgovore. To je za mene jos uvek izazov jer seborim sa mucanjem zbog nervoze. Ali uspe-vam u tome zahvaljujuci usrdnim molitva-ma i Jehovinoj pomoci.

Zblizio sam se sa svojom zenom i odnoskoji sada imamo smatramo veoma dragoce-nim. Iako smo ponekad pravili greske doksmo odgajali decu, davali smo sve od sebe

da u njih usadimo biblijsku istinu (Ponov-ljeni zakoni 6:6-9).

ˇStavise, najstariji sin i

njegova zena sluze kao misionari.Secam se jedne situacije ubrzo nakon sto

smo poceli da dolazimo na sastanke Svedo-ka. Parkirao sam auto i pogledao ljude kojisu se nalazili u dvorani. Pitao sam moju po-rodicu: „

ˇSta vidite?“ Unutra su bili ljudi

razlicitih kultura, porekla i jezickih grupa— Australijanci, Albanci, Aboridzini i Hrvati— ipak, oni su se radosno me�usobno dru-zili. Drago mi je sto sam deo ove velike po-rodice brace i sestara u veri, porodice kojapostoji ne samo u ovoj zemlji vec i siromsveta (1. Petrova 5:9).

MOJ NEKADAˇSNJI NA

ˇCINˇ

ZIVOTA: Ro�ena sam u Kras-nogorsku, malom mirnomgradu blizu Moskve. Moji roditelji su biliprosvetni radnici. Bila sam dobar �ak a islasam i u muzicku skolu. Smesila mi se lepabuducnost.

Kada sam se udala, samuzem sam se preselila ukraj gde je psovanje, opijanjei pusenje bilo uobicajeno.Iako to nisam isprva uvi�ala,takvo okruzenje je na menelose uticalo. U pocetku samisla na zurke samo da bih pe-vala i svirala gitaru. Me�u-tim, ljudi su me tamo nudilicigaretama i picem. Ubrzosam postala zavisnik od alko-hola.

Moja zavisnost je pocela dami unistava zivot. Nakon ne-kog vremena dosla sam dosamog dna i tad nisam mog-la cak ni da jedem.

ˇZelela sam

da umrem i nespretno sampokusala da izvrsim samo-

ubistvo. Sada mi je drago sto nisam uspela.Dok sam prolazila kroz sve to, moja sestra

me je redovno posecivala. Postala je Jehovinsvedok i pokusavala je da mi objasni kako

„Moja sestra nikadanije odustala odmene“ JELENA VLADIMIROVNA SJOMINA

GODINA ROÐENJA: 1952.

ZEMLJA ROÐENJA: RUSIJAU PRO

ˇSLOSTI: ZAVISNIK OD

ALKOHOLA, POKUˇSALA SAMOUBISTVO

STRAˇ


mi Biblija moze pomoci. To me nije zanima-lo, pa sam je u pocetku izbegavala. Ali mojasestra nikada nije odustala od mene. Poka-zala je toliko strpljenja i ljubavi da samna kraju odlucila da proucavam Bibliju.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILAˇZIVOT:

Nakon sto sam pocela da proucavam, done-la sam cvrstu odluku da prestanem da pijem.Otprilike u to vreme, napao me je i prebiopijani komsija. Zavrsila sam u bolnici s tes-kim povredama.

ˇCetiri rebra su mi bila slom-

ljena, a mreznjaca u oku ostecena. Pa ipak,boravak u bolnici mi je pomogao da se izbo-rim sa simptomima odvikavanja od alko-hola.

U tom periodu sam se cesto molila. Odlo-mak iz Biblije koji me je veoma tesio nalazise u Tuzbalicama 3:55, 56, gde pise: „Prizvaosam ime tvoje, o Jehova, iz jame najdublje.Ti cujes glas moj. Ne zatvaraj uho kad mo-lim da me izbavis, kad vapim za pomoc.“

Iskreno verujem da je Jehova odgovoriona moje molitve. Dao mi je snagu kako sene bih vratila navikama iz proslosti. Bilo jemomenata kada sam bila u iskusenju da po-novo pocnem da pijem. Ali sa zadovoljstvom

mogu da kazem da nikada nisam podleglatom iskusenju.

Dok sam proucavala Bibliju, saznala samda kao supruga treba da podupirem muza unjegovoj ulozi poglavara porodice (1. Petro-va 3:1, 2). To nije bilo lako, jer sam imala na-viku da mu nare�ujem. Molila sam Jehovuza pomoc. Promena se nije dogodila prekonoci, ali s vremenom sam postala boljazena, koja pruza podrsku.

Videvsi ove promene, moj dragi muz jebio odusevljen. Do tog trenutka, on nije biozainteresovan za Bibliju. Me�utim, kadasam odlucila da ostavim cigarete, rekao je:„Ako ti prestanes da pusis, ja cu poceti daproucavam Bibliju!“ Prestali smo s puse-njem istog dana.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Moj muz jeodrzao svoje obecanje i poceo da proucava.Sada svakodnevno citamo Bibliju zajedno,razmisljamo o tome i trudimo se da prime-njujemo njene savete u zivotu.

Recima se ne moze opisati koliko je nasporodicni zivot sada bolji — a da i ne govo-rim o tome koliko je meni licno biblijskaistina pomogla. Zahvalna sam Jehovi sto meje privukao sebi (Jovan 6:44). Tako�e samzahvalna mojoj sestri sto nikada nije odusta-la od mene. Iz prve ruke sam videla da Bib-lija zaista menja zivote.

Moja sestra je pokazala tolikostrpljenja i ljubavi da sam na krajuodlucila da proucavam Bibliju

14 STRAˇ


ˇ Biblija govori o tome da su se u sve-canim prilikama cule frule (1. Kralje-vima 1:40; Isaija 5:12; 30:29). Tako�ekaze da su se frule svirale na jednojsahrani. Tom prilikom se spominje je-dino taj instrument. Matej je u svomjevan�elju napisao da je jedan jevrej-ski poglavar trazio od Isusa da izlecinjegovu cerku koja je bila na samrti.Me�utim, kada je Isus stigao u njego-vu kucu, „ugledao [je] frulase kakosviraju pogrebnu muziku i mnostvonaroda u pometnji“ jer je devojcicavec umrla (Matej 9:18, 23).

Da li je Matej tacno opisao ovaj obi-caj? Prevodilac Biblije Vilijam Barkli

kaze: „Skoro svuda u drevnom svetu— u Rimu, Grckoj, Fenikiji, Asiriji i Pa-lestini — tuzan zvuk frule je uvek pra-tio smrt i tragediju.“ Prema Talmudu,u prvim vekovima nove ere su cak inajsiromasniji jevrejski udovci unaj-mljivali dva sviraca frule i narikacu daoplakuju njegovu pokojnu zenu. JosifFlavije, istoricar iz prvog veka, belezida, kada se 67. u Jerusalimu cula vesto rimskom osvajanju galilejske Jotapa-te i o masakru nad stanovnicima toggrada, „mnogi ozalosceni su unajmilifrulase da sviraju uz pogrebne pe-sme“.

DA LI STE ZNALI?

Da li su se u Isusovo vreme na sahranamazaista svirale frule?

ˇ Biblija za ove zlocince kaze dasu ’razbojnici‘ (Matej 27:38; Marko15:27). Neki biblijski leksikoni napo-minju da se u Svetom pismu na razli-cite prestupnike ukazuje razlicitim re-cima. Grcka rec kleptis se odnosi nalopova koji krade krisom da ga ne biuhvatili. Tom recju se ukazuje na JuduIskariotskog. On je u tajnosti krao izkutije za novac koju su koristili uceni-ci (Jovan 12:6). S druge strane, rec li-stis se najcesce odnosi na onog ko na-silno pljacka i za kog se moze reci daje revolucionar, pobunjenik ili gerilac.Oni koji su pribijeni na stub poredIsusa bili su takvi. Zapravo, zabeleze-no je da je jedan od njih rekao: „Pri-mamo ono sto smo svojim delima

zasluzili“ (Luka 23:41). Iz toga zaklju-cujemo da je njihov prestup bio viseod obicne kra�e.

Poput ta dva razbojnika, i Varava jeopisan recju listis (Jovan 18:40). Da jeVarava bio vise od obicnog lopova,jasno se vidi u Luki 23:19, gde pise daje „bio bacen u zatvor zbog neke po-bune koja je izbila u gradu i zbogubistva“.

Premda su zlocinci koji su pogub-ljeni uz Isusa bili razbojnici, moguceje da su tako�e bili umesani u pobu-nu ili cak ubistvo. U svakom slucaju,rimski namesnik Pontije Pilat je sma-trao da su zasluzili da budu pribijenina stub.

Za sta su bili osu�eni dvojica zlocinacakoji su pogubljeni sa Isusom?

STRAˇ


DA LI Jehova brine o svojim slugama? Ko-liko je duboka njegova briga? Odgovor

na ova pitanja mozemo dobiti jedino na osno-vu onoga sto je Bog otkrio o sebi. U Bibliji na-lazimo Jehovine reci o tome sta on oseca.Osmotrimo jedan primer zabelezen u Isaiji49:15.

Da bi pokazao koliko su duboka osecanjakoja ima prema svom narodu, Jehova je na-dahnuo Isaiju da zapise jedan od najdirljivijihprimera koji mozemo da zamislimo. On poci-nje upecatljivim pitanjem: „Moze li zena za-boraviti dete koje je dojila i ne smilovati sesinu utrobe svoje?“ Na prvi pogled, cini se daje odgovor sasvim ocigledan. Kako bi majkamogla zaboraviti dete koje doji? Njena bebau potpunosti zavisi od nje, i danju i nocu, i cakdaje do znanja kada joj je nesto potrebno. AliJehovino pitanje ima i dublje znacenje.

Zbog cega majka doji svoje dete i u svakompogledu brine o njemu? Samo da bi ono pre-stalo da place? Ne. Prirodno je da se majka’smiluje sinu utrobe svoje‘. Hebrejska rec kojaje ovde prevedena sa „smilovati se“ tako�eznaci i „pokazati milosr�e“ (Izlazak 33:19;Isaija 54:10). Ovaj izraz nosi misao o neznojsamilosti prema nekome ko je bespomocan iliranjiv. Majcina samilost prema novoro�ence-tu jedna je od najsnaznijih emocija koje mo-zemo zamisliti.

Nazalost, ne pokazuje svaka majka samilostsvojoj bebi koja cezne da bude podojena.Zato Jehova kaze da je moguce da zena zabo-ravi svoje dete.

ˇZivimo u svetu u kom su mno-

gi muskarci i zene „neverni, bezosecajni pre-ma drugima“ (2. Timoteju 3:1-5). Ponekadcujemo da neka majka zanemaruje, maltretiraili napusti svoje novoro�ence. U jednom delu

se u objasnjenju za Isaiju 49:15 kaze sledece:„Majke grese i njihovu ljubav ponekad nad-vlada sebicnost.

ˇCak i ta najjaca ljubav svoj-

stvena coveku moze da zataji.“Pa ipak, Jehova nas uverava: „Ja tebe necu

zaboraviti.“ Sada nam je jasnija svrha pitanjakoje je Jehova postavio u Isaiji 49:15. Ne radise toliko o pore�enju koliko o kontrastu. Zarazliku od nesavrsenih majki koje nisu uvek sa-milosne prema svojoj bespomocnoj bebi, Je-hova nikada ne propusta niti zaboravlja da po-kaze samilost prema svojim slugama kada imje to potrebno. U skladu s tim, u malocas po-menutom delu se za Isaiju 49:15 kaze: „Ovoje jedan od najsnaznijih, ako ne i najsnaznijiizraz Bozje ljubavi u Starom zavetu.“

Zar nije utesno znati za ’duboku samilostnaseg Boga‘? (Luka 1:78). Da li biste zeleli dasaznate kako mu se mozete pribliziti? Jehovaje Bog ljubavi koji uverava svoje sluge: „Nika-da te necu ostaviti i niposto te necu napusti-ti“ (Jevrejima 13:5).

PRIBLIˇ

ZIMO SE BOGU

„Ja tebe necu zaboraviti“

��

PREDLOG ZAˇ

CITANJE BIBLIJE U FEBRUARU:˛ Isaija 43–62

��

Moja

bib

lijs

kaˇ sk

olica

ZADEC

U

DO3 GODIN

E

Ko

jenap

ravio

zem

lju

i

biljk

eze

lene?

Ko

jenap

ravio

more

?Ko

jest

vorio

tebe

im

ene?

17

ZARO

DIT

ELJE

Pouc

ite

svoj

ede

te:

Kako

sezo

veBo

g?G

deJe

hova

zivi

?ˇ Sta

jeon

napr

avio

?

Nek

ade

tepo

kaze

:zv

ezde

obla

kesu

nce

brod

icrib

eku

cum

ore

lept

ira

Jehova

Bog

jesv

eto

stvorio

Otk

rive

nje

4:11

Ko

jenap

ravio

leptira

iˇ sa

rena

mu

krila

obojio?

18 STRAˇ


„Vise me ne zanima religija mojih roditelja.Prosto mi do�e da odustanem.“ (Korina, 18)�

VI STE uvereni da vasa re-ligija uci istinu o Bogu.

Verujete da je zivot po bib-lijskim nacelima najbolji.Zato je sasvimprirodno stonastojite da te vrednostiusadite u svoje dete (Po-novljeni zakoni 6:6, 7). Alista ako ono gubi zanima-nje za duhovne stvari dokodrasta?

ˇSta ako pocinje da

dovodi u pitanje upravoona verovanja koja je u ranom detinjstvurado prihvatalo? (Galatima 5:7).

Ako se to desava, nemojte zakljuciti daste negde pogresili kao roditelj. Mozda suu pitanju neki drugi faktori, kao sto cemovideti. Me�utim, zapamtite ovo: Od vasereakcije moze zavisiti da li ce tinejdzer bitiprivucen vasoj religiji ili ce se jos vise uda-ljiti od nje. Ako mu na tom polju objaviterat, upustate se u iscrpljujucu borbu, kojaje verovatno unapred izgubljena (Kolosa-nima 3:21).

Mnogo je bolje poslusati savet apostolaPavla. On je napisao: „Gospodov rob nesme da se sva�a, nego treba da bude blag

� Imena u ovom clanku su promenjena.

prema svima, sposoban da poucava, da seobuzdava kad trpi zlo“ (2. Timoteju 2:24).Kako mozete pokazati da ste ’sposobni dapoucavate‘ ako vas tinejdzer sumnja uvasa verovanja?

Budite razboritiKao prvo, pokusajte da razaberete sta

utice na stav vaseg tinejdzera. Na primer:ˇ Da li je usamljen i smatra da nema prijate-lje u hriscanskoj skupstini? „Posto sam zele-la da imam prijatelje, zblizila sam se s drus-tvom iz skole i to je godinama kocilo mojduhovni napredak. Zanimanje za duhovnestvari izgubila sam najvise zbog loseg izbo-ra prijatelja i sada zbog mnogo cega za-lim“ (Eleonora, 19).

VAˇ

ZNI KORACI KA PORODIˇ

CNOJ SRE´

CI

Kada tinejdzer dovodiu pitanje vasu religiju

Dok odrastaju, mnogi mladi seopredeljuju za religiju svojih roditelja(2. Timoteju 3:14). Me�utim, neki to nezele.

ˇSta mozete uciniti ako vase dete

adolescentskog uzrasta pocne dadovodi u pitanje vasa uverenja? U ovomclanku bice osmotreno kako se Jehovinisvedoci postavljaju u takvoj situaciji.

STRAˇ


ˇ Da li mu nedostaje samopouzdanje, zbogcega mu je tesko da govori o svojoj veri? „Uskoli sam se ustezao da sa drugovima pri-cam o svojim verovanjima. Plasio sam se dace na mene gledati kao na cudaka koji citaBibliju. Svi koji su bili drugaciji bili su odba-ceni, a ja nisam zeleo da tako pro�em“ (Ra-mon, 23).ˇ Da li smatra da je previse tesko ziveti pobiblijskim merilima? „Imam osecaj kao da jebiblijsko obecanje o vecnom zivotu na vrhuvisokog stepenista, na koje ja jos nisam nizakoracila. Stavise, nisam ni blizu. Strah odpenjanja tim stepenistem toliko je velik darazmisljam o tome da prestanem da se tru-dim“ (Renata, 16).

Razgovarajte o problemuˇSta muci vaseg tinejdzera? Najbolji na-

cin da to saznate jeste da ga pitate. Me�u-tim, pazite da razgovor ne pre�e u sva�u.Bolje je da poslusate savet iz Jakovljeve1:19: „Svaki covek neka bude brz da cuje,a spor da govori i spor da se ljuti.“ Nemoj-te burno reagovati. Potrudite se da bude-te ’vrlo strpljivi i vesti u poucavanju‘, baskao sto biste bili s nekim ko nije clan vaseporodice (2. Timoteju 4:2).

Na primer, ako vase dete ne zeli da idena hriscanske sastanke, pokusajte da saz-nate sta je pravi razlog. Ali pri tom buditestrpljivi. Roditelj u sledecem scenarijunece bas imati mnogo uspeha.

Tinejdzer: Vise mi se ne ide na sastanke.Otac: [ostro] Kako to mislis ’ne ide ti se‘?Tinejdzer: Tamo se dosa�ujem!Otac: To ti mislis o Bogu? Tebi je on do-

sadan? E pa bas mi je zao! Dokle god zi-vis pod ovim krovom, ima da ides s nama— svi�alo ti se to ili ne!

Bog ocekuje da roditelji uce decu o nje-mu i da deca budu poslusna roditeljima

(Efesanima 6:1). Me�utim, vi ne zelite davas tinejdzer samo mehanicki ucestvuje uduhovnim aktivnostima i preko volje idena sastanke. Ako je ikako moguce, vi bistevoleli da bude prisutan umom i srcem.

Vise uspeha cete imati ako razumetepravi razlog za njegov stav. Imajuci to naumu, razmotrite kako je ovaj razgovor mo-gao biti uspesniji.

Tinejdzer: Vise mi se ne ide na sastanke.Otac: [mirno] Reci mi, zbog cega ti se ne

ide?Tinejdzer: Tamo se dosa�ujem!Otac: Sedeti na jednom mestu dva sata

moze biti dosadno.ˇSta tebi najteze pada?

Tinejdzer: Ne znam... Kao da ne nala-zim sebe tu.

Otac: Da li se tako osecaju i tvoji prija-telji?

Tinejdzer: U tome i jeste problem! Ja ne-mam prijatelje — bar vise nemam. Otkakose moj najbolji prijatelj odselio, prosto ne-mam s kim da pricam! Svima je lepo, a jasam uvek po strani!

Time sto je naveo svoje dete da se otvo-ri, otac ne samo sto je saznao pravi uzrok

Zabluda: Roditelji koji su Jehovini svedociprisiljavaju svoju decu da prihvate njihovureligiju.Cinjenica: Svedoci nastoje da u svoju decuusade ljubav prema Bogu, kao sto im Biblija izapoveda (Efesanima 6:4). Me�utim, onishvataju da ce dete kada odraste samo odlu-citi kojoj ce religiji pripadati (Rimljanima14:12; Galatima 6:5).

Zavedeni?

problema — u ovom slucaju, usamljenost— vec je stekao njegovo poverenje i osta-vio otvorena vrata za buduce razgovore.(Videti propratni okvir „Budite strpljivi!“)

S vremenom mnogi mladi shvate da ce,ako se izbore s problemom koji pretida ugrozi njihov duhovni napredak, bitimnogo sigurniji kako u sebe tako i u svo-ju veru. Osmotrimo primer ranije pome-nutog Ramona, kog je plasila i sama po-misao na to da u skoli kaze da je Jehovinsvedok. Kasnije je uvideo da razgovor o

veri nije toliko strasan koliko je zamisljao— cak i kada ga zbog toga drugi ismevaju.On prica:

„Jednom me je jedan skolski drug isme-vao zbog moje religije, zbog cega sam bioveoma napet. Imao sam utisak da ceo ra-zred slusa. Onda sam odlucio da prome-nim tok razgovora i pitam njega za njego-vu religiju. Na moje iznena�enje, on je biojos nervozniji nego ja! Tad sam shvatio damnogi mladi prihvataju neka verovanja,ali ih ne razumeju. Ja barem umem daobjasnim u sta verujem. Zaista, kad je u pi-tanju razgovor o veri, mojim skolskimdrugovima treba da bude neprijatno — ane meni!“

SAVET: Navedite tinejdzera da se otvoritime sto cete ga pitati kako on gleda na hri-scanski nacin zivota.

ˇSta su po njegovom

misljenju prednosti a sta izazovi? Da li pred-nosti nadmasuju izazove? Na koji nacin?(Marko 10:29, 30). Mogao bi na jednom pa-piru da napravi dve kolone i u levoj napiseizazove, a u desnoj prednosti. Kada u pisa-nom obliku vidi svoju procenu, to mu mozepomoci da prepozna sta mu predstavljaproblem i da prona�e resenje.

Tinejdzeri i sposobnost prosu�ivanjaRoditelji i strucnjaci zapazaju da posto-

ji izrazita razlika izme�u nacina razmislja-nja male dece i adolescenata (1. Korinca-nima 13:11). Kod dece je sve crno-belo,tako da se za njihovo razmisljanje mozereci da je konkretno, dok adolescenti viserazmisljaju apstraktno. Na primer, malomdetetu se moze jednostavno reci da je Bogsve stvorio (Postanak 1:1). Me�utim, tinej-dzera mozda muce sledeca pitanja: ’Kakoznam da postoji Bog? Zasto bi Bog ljuba-vi dopustio zlo? Kako je moguce da Stvo-ritelj oduvek postoji?‘ (Psalam 90:2).

Razgovor sa tinejdzerom moze od vas zahtevatida budete krajnje strpljivi. Ali rezultat — zado-bijanje njegovog poverenja — vredan je svakogtruda. Jedna tinejdzerka prica: „Za jedno vecesam rekla tati da sam tajno imala profil nadrustvenoj mrezi, zabavljala se s jednim dec-kom i da sam htela da pobegnem od kuce.Ostao je veoma smiren dok je o svemu tome ra-zgovarao sa mnom. Ne znam koji bi otac mo-gao mirno da sedi i ne pocne da vice na svojucerku kada sazna da se ljubila s deckom i stalnodopisivala s njim. Osecam da svom tati mogureci sve. Znam da zaista zeli da mi pomogne.“

Budite strpljivi!

STRAˇ


Mozda vam se cini da postavljanje ta-kvih pitanja predstavlja korak nazad kadase radi o veri vaseg deteta. Me�utim, to za-pravo moze biti korak napred. Na kra-ju krajeva, ispitivanje dokaza je vazandeo duhovnog napretka (Dela apostolska17:2, 3).

Pored toga, vas tinejdzer uci da ’koristisvoj razum‘ (Rimljanima 12:1, 2). To cemu pomoci da sagleda ’sirinu i duzinu ivisinu i dubinu‘ hriscanske vere, sto jed-nostavno nije mogao dok je bio mali (Efe-sanima 3:18). Sada je vaznije nego ikadada pomognete svom detetu da rezonuje osvojim verovanjima kako bi se ucvrstilou veri (Poslovice 14:15; Dela apostolska17:11).

SAVET: Ponovo osmotrite s detetom os-novna ucenja koja mozda oboje uzimatezdravo za gotovo. Na primer, podstaknitega da razmislja o pitanjima kao sto su: ’

ˇSta

mene uverava da postoji Bog? Koje dokazeja zapazam da je Bogu stalo do mene? Zastosmatram da je za mene uvek najbolje da bu-dem poslusan Bozjim zakonima?‘ Pazite dadetetu ne namecete svoja gledista, vec mupomazite da razvije sopstvena uverenja.Tako ce mu biti lakse da bude sigurniji usvoju veru.

„U sta si se uverio“Biblija govori o mladicu po imenu Ti-

motej koji je „od ranog detinjstva“ pozna-vao svete spise. Pa ipak, apostol Pavle gaje podstakao: „Ostani u onome sto si na-ucio i u sta si se uverio“ (2. Timoteju3:14, 15). Poput Timoteja, vas tinejdzerje mozda odmalena poucavan biblijskimmerilima. Me�utim, sada treba i sam da seuveri u ono cemu je poucen.

U knjizi Mladi pitaju — prakticni odgo-vori na njihova pitanja, 1. tom, stoji: „Dok

god adolescent zivi pod tvojim krovom,imas pravo da ocekujes od njega da uces-tvuje u tvojim duhovnim aktivnostima.Me�utim, tvoj cilj je da u njega usadis lju-bav prema Bogu, a ne samo da mehanickinesto obavlja.“ Imajuci taj cilj na umu,mozete pomoci svom tinejdzeru da posta-ne ’cvrst u veri‘ i da to bude njegov nacinzivota, a ne samo vas� (1. Petrova 5:9).

� Vise informacija moze se naci u Strazarskoj kuliod 1. maja 2009, strane 10-12, i knjizi Mladi pita-ju — prakticni odgovori na njihova pitanja, 1. tom,strane 315-318.

RAZMISLITE...ˇ Kako reagujem kada dete dovodi u pita-nje moja uverenja?ˇ Kako mogu koristiti misli iz ovog clankada bih se poboljsao u tome?

Katkad mladima znaci kada ih hrabri nekazrela osoba koja nije clan njihove porodi-ce. Da li znas nekog cija bi duhovnost bilamotivisuca za tvoje dete? Zasto ne bi or-ganizovao da tvoje dete provodi vise vre-mena s njim? To ne znaci da se odricessvojih odgovornosti kao roditelj. Razmislio Timoteju. Njemu je mnogo pomogaoprimer apostola Pavla, a Pavlu je tako�eznacilo to sto je imao Timoteja za saradni-ka (Filipljanima 2:20, 22).�

� Iz knjige Mladi pitaju — prakticni odgovori na njihovapitanja, 1. tom, izdanje iz 2011, strana 318; izdali Jehovinisvedoci.

Vrednost dobrog uzora

MUZIKA i muzicari su oduvek imalivaznu ulogu u obozavanju Jehove

Boga. Na primer, kada je Jehova cudomproveo Izraelce kroz Crveno more, Mojsi-jeva sestra Marija je predvodila zene u po-bednickoj pesmi i igri. One su igrale uda-rajuci u daire. Na ovom primeru se jasnovidi koliko je muzika bila vazna Izraelcima— tek sto su umakli egipatskoj vojsci, a tezene su nadohvat ruke imale muzicke in-strumente (Izlazak 15:20). Mnogo godinakasnije, kralj David je uredio da hiljademuzicara sviraju dok se vrsi sveta sluzba usvetom satoru. Tako se radilo i u hramukoji je izgradio njegov sin Solomon (1. Le-topisa 23:5).

Od cega su bili napravljeni ti instrumen-ti? Kako su izgledali? Kako su zvucali? Ikada su bili korisceni?

Vrste muzickih instrumenataInstrumenti koji su opisani u Bibliji

pravljeni su od najkvalitetnijeg drveta, zi-votinjske koze, metala i kostiju. Neki subili ukraseni slonovacom.

ˇZice su pravlje-

ne od biljnih vlakana ili zivotinjskih cre-va. Iako nijedan drevni instrument nijeopstao do danasnjih dana, njihovi crtezijesu.

ˇZIVOT U BIBLIJSKA VREMENA

Muzicki instrumenti„Hvalite [Boga] uz zvuk roga! Hvalite ga uz zicani instrument i harfu!Hvalite ga uz daire i igru! Hvalite ga uz zicani instrument i frulu!Hvalite ga uz cinele zvonke! Hvalite ga uz zveket cinela!“(PSALAM 150:3-5)

22

Muzicki instrumenti iz biblijskih vremenamogu se podeliti u tri osnovne grupe: zicani in-strumenti, poput harfe, lire (1) i laute (2); du-vacki instrumenti, kao sto su rog ili sofar (3),truba (4) i veoma omiljena frula (5); udaraljke,me�u kojima su daire (6), cegrtaljke (7), cine-le (8) i zvonca (9). Muzicari su na ovim instru-mentima pratili pesmu, igru i poeziju (1. Samui-lova 18:6, 7).

ˇSto je najvaznije, koristili su se u

obozavanju Boga, koji je i omogucio ljudima dauzivaju u muzici (1. Letopisa 15:16). Upoznajmose sada poblize sa svakom od ovih grupa.ˇZicani instrumenti. Harfa i lira su bili laki, pre-nosivi instrumenti sa zicama zategnutim prekodrvenog rama. David je svirao na jednom zica-nom instrumentu kako bi oraspolozio zlovolj-nog kralja Saula (1. Samuilova 16:23). Ovi in-strumenti su bili deo orkestra koji je sviraotokom posvecenja Solomonovog hrama i u dru-gim radosnim prilikama, kao sto su praznici(2. Letopisa 5:12; 9:11).

Lauta je obicno bila drugacijeg oblika od har-fe. Najcesce je imala nekoliko zica koje su bilerazvucene njenom celom duzinom prelazecipreko rezonantne kutije. Dok su treperile, zicesu proizvodile melodican zvuk vrlo slican zvuci-ma danasnje gitare. Pravljene su od upletenihbiljnih vlakana ili zivotinjskih creva.Duvacki instrumenti. Ovi instrumenti se cestopominju u Bibliji. Jedan od najstarijih me�u nji-ma jeste jevrejski rog ili sofar. To je supalj rogovna koji proizvodi snazan, prodoran zvuk.Izraelci su koristili sofar da okupe vojsku tokombitke i da oglase u narodu kada je vreme za po-kret (Sudije 3:27; 7:22).

Jos jedan instrument iz ove grupe jeste limenatruba. Jedan od zapisa me�u svicima s Mrtvogmora otkriva da su muzicari uspevali da postig-nu neverovatno sirok raspon tonova na ovim in-strumentima. Jehova je zapovedio Mojsiju danapravi dve srebrne trube koje je trebalo koristitiu svetom satoru (Brojevi 10:2-7). Na posvecenju

(instrumenti nisu u srazmeri)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Solomonovog hrama, 120 truba je svojimsnaznim zvucima uvelicalo tu svecanost(2. Letopisa 5:12, 13). Zanatlije su praviletrube razlicitih duzina. Neke su od usnikado zavrsetka u obliku zvona bile duge pre-ko 90 centimetara.

Omiljeni izraelski duvacki instrumentbila je frula. Njen veseo, melodicanzvuk podizao je raspolozenje na porodic-nim okupljanjima, gozbama i vencanjima(1. Kraljevima 1:40; Isaija 30:29). Osecajanzvuk frule tako�e se mogao cuti na sahra-nama tokom kojih je sviranje bilo deo po-grebne ceremonije (videti stranu 14; Matej9:23).Udaraljke. Za vreme slavlja, Izraelci su ko-ristili raznolike udaraljke. Ti dinamicnizvuci su izazivali snazne emocije. Daire supravljene od zivotinjske koze razvucenepreko okruglog drvenog obruca. Kada bise u njih udarilo rukom, davale bi zvukkoji je podsecao na zvuk bubnja. Ukolikobi se zatresao obruc, prikacena zvonca bizveckala u ritmu.

Me�u udaraljkama su se nalazile i cegr-taljke. Imale su ovalni metalni ram i ru-cku, kao i precke na kojima su pricvrscene

metalne plocice. Kada bi se zatresle na-pred-nazad, cegrtaljke bi se oglasile zvon-kim zvukom.

Bronzane cinele su imale jos ostrijizvuk. Postojale su u dve velicine. Velike ci-nele je trebalo snazno udarati jednu o dru-gu. Manje, melodicne cinele su se drzaleme�u prstima. I jedne i druge su proizvo-dile zveketav zvuk, ali razlicite jacine (Psa-lam 150:5).

Isti obrazacJehovini svedoci danas svoje sastanke na

kojima slave Boga pocinju i zavrsavaju pe-vanjem pesama. Za vece skupove se snima-ju melodije koje izvodi orkestar sacinjenod savremenih zicanih i duvackih instru-menata, kao i udaraljki.

Time sto su u svoje obozavanje uvrstilimuziku i pesme, Svedoci slede obrazackoji su postavili drevni Izraelci i hriscani izprvog veka (Efesanima 5:19). Poput Bozjihslugu iz biblijskih vremena, Jehovini sve-doci uzivaju dok uz muziku pevaju hvaleJehovi.

STRAˇ


ˇ Neki su verovali da ceZemlja biti unistena 21. ok-tobra 2011. Ali to se nijedesilo. Tako se ispostaviloda su predvi�anja HaroldaKempinga, americkog vo-ditelja jedne radio-emisije,bile prazne reci. On je pre-dvideo da ce Sudnji dan po-ceti 21. maja 2011. snaznimzemljotresom koji ce potre-sti celu planetu, a pet mese-ci kasnije, 21. oktobra, Zem-lja ce u potpunosti nestati.

Me�utim, nasa planeta nikada nece docisvom kraju. Njen Stvoritelj to nece dozvoliti.U njegovoj Reci pise: „Ucvrstio si zemlju, iona stoji“ (Psalam 119:90).

Neki citaoci Biblije mozda tvrde da ce pla-neta biti unistena vatrom. Da bi poduprli toglediste, oni ukazuju na 2. Petrovu 3:7, 10:„Tom istom recju sadasnja nebesa i zemljasacuvani su za vatru i cuvaju se do dana sudai unistenja bezboznika. [...] A Jehovin dance doci kao lopov. U taj dan ce nebesa uztutnjavu brzo proci, i elementi ce se, uzare-ni, raspasti, a zemlja i dela na njoj bice ra-zotkriveni.“ Da li ove reci apostola Petra tre-ba shvatiti doslovno?

Ne treba. Zasto? Zato sto za razumevanjeovih reci treba uzeti u obzir ono o cemu seinace govori u Petrovoj poslanici i ostatkuBiblije. Doslovno tumacenje tih reci bi zna-cilo da ce nebesa, to jest svemir — milijardezvezda i drugih nebeskih tela — biti uni-sten vatrom samo zbog jedne tacke u tomprostranstvu, planete na kojoj zive zli ljudi.

Da li biste razorili kilome-trima dugu pescanu obaluzato sto vam se ne svi�a jed-no zrno peska? To ne bi ima-lo smisla. Isto tako ni Jehovane bi unistio ceo svemir kojije stvorio zato sto je na jed-nom od njegovih dela stva-ranja izbila pobuna.

Nadalje, takva tvrdnja jeu sustoj suprotnosti s recimaIsusa Hrista, koji je rekao:„Srecni su krotki, jer ce nas-

lediti zemlju“ (Matej 5:5; Psalam 37:29). Dali bi brizan otac za svoju porodicu izgra-dio lepu kucu i posle je spalio do temelja?(Psalam 115:16). To bi bilo nezamislivo! Po-red toga sto je Stvoritelj, Jehova je i Otac punljubavi (Psalam 103:13; 1. Jovanova 4:8).

Petar koristi izraz „zemlja“ u simbolicnomsmislu, ukazujuci na ljudsko drustvo — uovom slucaju, zlo ljudsko drustvo. Zapaziteda on u tom kontekstu spominje Potop izNojevih dana (2. Petrova 3:5, 6). Tom prili-kom bili su unisteni samo zli ljudi, dok Zem-lja i Nojeva porodica nisu. Na isti nacin,Petrovo ukazivanje na „nebesa“ tako�e jesimbolicno i odnosi se na bezbozne ljudskevlasti. Stoga, nece vise biti nepopravljivo zlihljudi, kao ni iskvarenih vlasti, koje ce se „ra-spasti“ i biti zamenjene Bozjim nebeskimKraljevstvom (Danilo 2:44).

Dakle, da li ce nasa planeta doci svom kra-ju? Nece. Kraj ce doci simbolicnoj zemlji, tojest zlom ljudskom drustvu. Zemlja i bogo-bojazni ljudi koji ce ziveti na njoj postojacezauvek (Poslovice 2:21, 22).

PITANJAˇ

CITALACA

Da li ce Zemlja doci svom kraju?

26 STRAˇ


1. Zasto je Bog organizovao izraelskinarod?

Bog je potomke patrijarha Avrahama organizovaou narod i dao im skup zakona. Nazvao je taj narodIzrael i poverio mu odgovornost da stiti ispravan na-cin obozavanja Boga i njegovu Rec, spise koji su da-nas deo Svetog pisma (Psalam 147:19, 20). Tako susvi narodi blagoslovljeni. (Procitajte Postanak 22:18.)

Bog je izabrao Izraelce za svoje svedoke. Kada sumu bili poslusni, njegovi zakoni su im mnogo kori-stili (Ponovljeni zakoni 4:6). Pazljivim osmatranjemizraelske istorije mozemo saznati nesto vise o istini-tom Bogu. (Procitajte Isaiju 43:10, 12.)

2. Zasto su pravi hriscani organizovani?S vremenom su Izraelci izgubili naklonost Jehove

Boga i on ih je zbog toga zamenio hriscanskom skup-stinom (Matej 21:43; 23:37, 38). Nekada su Izraelcibili Bozji svedoci. Danas pravi hriscani sluze kao Je-hovini svedoci. (Procitajte Dela apostolska 15:14, 17.)

Isus je poucio svoje sledbenike da kao grupa sve-doce o Jehovi i stvaraju ucenike iz svih naroda (Ma-tej 10:7, 11; 24:14; 28:19, 20). To delo danas dostizesvoj vrhunac. Prvi put je Jehova ujedinio milione lju-di iz svih naroda kako bi mu zajedno sluzili (Otkri-venje 7:9, 10). To sto su organizovani, pravim hrisca-nima tako�e omogucava da se me�usobno hrabre ipomazu jedni drugima. Oni na svojim sastancimaprimaju istu biblijsku pouku u celom svetu. (Proci-tajte Jevrejima 10:24, 25.)

UPOZNAJMO BOˇ

ZJU REˇ

C

Zasto je Bogu potrebnaneka organizacija?

U ovom clanku se iznose pitanjao kojima ste mozda razmisljalii navodi se gde mozete pronaciodgovore u svojoj Bibliji. Jehovinimsvedocima ce biti drago da zajednos vama razmotre ta pitanja.

3. Kako je nastala organizacijaJehovinih svedoka u savremeno doba?

Savremena organizacija Jehovinih svedoka nastalaje 1870-ih. Mala grupa Istrazivaca Biblije pocela jeda otkriva dugo skrivana biblijska ucenja. Znali su daje Isus osnovao hriscansku skupstinu zbog propove-danja. Zato su pokrenuli me�unarodno delo propo-vedanja o Bozjem Kraljevstvu. Godine 1931, prihvati-li su ime Jehovini svedoci. (Procitajte Dela apostolska1:8; 2:1, 4; 5:42.)

4. Kako su Jehovini svedociorganizovani danas?

U prvom veku, hriscanske skupstine iz mno-gih zemalja osetile su znacaj postojanja jed-nog vodeceg tela, koje je priznavalo Isusa kaoPoglavara skupstine (Dela apostolska 16:4, 5).Slicno tome, Jehovini svedoci danas prihvata-ju Isusa kao svog Vo�u (Matej 23:9, 10). Onise tako�e rado podlazu vo�stvu Vodeceg tela,sastavljenog od iskusnih staresina, koje na te-melju Svetog pisma pruza ohrabrenje i smer-nice za vise od 100 000 skupstina. U svakojskupstini postoje sposobni muskarci koji sluzekao staresine, to jest nadglednici. Oni s ljubav-lju brinu o Bozjem stadu. (Procitajte 1. Petro-vu 5:2, 3.)

Jehovini svedoci organizovano propoveda-ju dobru vest o Bozjem Kraljevstvu i stvarajuucenike. Da bi pomagali ljudima sirom sveta,oni prevode, stampaju i distribuisu publikaci-je za proucavanje Biblije na preko 500 jezika.

Oni poput apostola propovedaju od kuce dokuce (Dela apostolska 20:20). Tako�e prouca-vaju Bibliju sa svima koji iskreno vole istinu.Posto je Jehovinim slugama najvaznije da uga-�aju Bogu i pomazu drugima, oni to cine naorganizovan nacin i u tome pronalaze velikuradost. (Procitajte Psalam 33:12 i Dela apostol-ska 20:35.)

Vise informacija moze se naci u 19. poglavljuove knjige, koju su izdali Jehovini svedoci.

ˇSTA BIBLIJA

zaista NAUˇ

CAVA?

28 STRAˇ


PORODICA, prijatelji i svi koji su zeleli dapodele radost sa buducim misionarima

prisustvovali su 10. septembra 2011. uruci-vanju diploma 131. razredu Biblijske skoleGalad. Na pocetku dana iscekivanje je stvo-rilo tremu i kod govornika i kod studena-ta. Ali do kraja programa, svih 9 063 prisut-nih bilo je opusteno i nasmejano buducida su uzivali u govorima, prikazima i inter-vjuima.

Stiven Let, clan Vodeceg tela Jehovinihsvedoka i predsedavajuci programa, odrzaoje uvodni govor. Razmotrio je biblijske sti-hove u kojima se o Jehovi Bogu govori kaoda ima doslovno telo i usredsredio se naone odlomke koji objasnjavaju kako Jeho-va koristi simbolicne oci, usi i ruke.

Govornik je najpre osmotrio 2. Letopisa16:9, gde stoji da Jehova „ocima svojimpretrazuje svu zemlju da bi pokazao svojusilu stiteci one koji su mu odani celimsrcem“. Podstakao je studente da se trudeda ostanu odani Jehovi celim srcem. Rekaoim je da mogu oponasati Boga tako sto cetraziti dobro u ljudima. Brat Let je zatimgovorio o 1. Petrovoj 3:12, gde pise da Je-hovine usi slusaju usrdne molitve praved-nika. Studente je pozvao da ne prekidajukomunikaciju s Jehovom, imajuci na umuda on zaista zeli da cuje njihove molitve.

Tako�e je izneo neke misli o Isaiji 41:13,gde je zapisano Jehovino obecanje: „Ja, Je-hova, tvoj Bog, drzim te za desnicu i kazemti: ’Ne boj se. Ja cu ti pomoci‘.“ S toplinomu glasu, brat Let je rekao: „Zapazite ove dir-ljive Jehovine reci. On pruza svoju rukukako bi uzeo nas za ruku.“ U nastavku je

podstakao studente da uvek dozvole Jeho-vi da im pomogne i da se nikada ne opirutome. Tako�e je rekao da mogu oponasatiJehovu pruzajuci ruku onima kojima je po-trebna pomoc.

U zakljucku je brat Let procitao Isaiju40:11. Zamolio je prisutne da zamisle nez-nost kojom odisu te reci. „Jehova nas svo-jim rukama okuplja“, rekao je brat Let.„Nosi nas u svojim nedrima.“ Kako mi tre-ba da reagujemo na to? Savetovao je stu-dente da i dalje budu nezni poput malogjagnjeta kako bi Jehova pozeleo da ih uzmeu narucje.

„To blago imamou zemljanim posudama“

Taj govor, temeljen na biblijskom stihu,izneo je Dejvid Splejn iz Vodeceg tela(2. Korincanima 4:7). O kakvom blagu seradi? Da li je to znanje ili mozda mudrost?„Ne“, rekao je govornik. „Blago o kom jegovorio apostol Pavle jeste ’ova sluzba‘ ukojoj ’objavljujemo istinu‘“ (2. Korincani-ma 4:1, 2, 5). Brat Splejn je podsetio stu-dente da je pet meseci ucenja zapravo bilapriprema za njihovu posebnu sluzbu. Svo-ju dodelu treba veoma da cene.

Govornik je objasnio da se ’zemljane po-sude‘ odnose na nasa tela. Napravio je raz-liku izme�u zemljanih i zlatnih posuda.Zlatne posude se ne koriste cesto. S drugestrane, zemljane posude su namenjene zasvakodnevnu upotrebu. Ako bismo nekoblago stavili u zlatnu posudu, mozda bi-smo se podjednako divili i blagu i posudi.„Vi ne zelite da skrecete paznju na sebe“,

131. RAZREDˇSKOLE GALAD

’Neka se Jehovaraduje zbog vas‘

STRAˇ


rekao je brat Splejn. „Kao misionari, zeli-te da usmerite paznju na Jehovu. Vi steskromne zemljane posude.“

I dalje govoreci o tom pore�enju, brat jerekao da su u biblijsko doba neke zemljaneposude bile vatrostalne, a neke su imalecvrstu glazuru koja je sprecavala da se posu-da okrnji.

ˇSta je hteo time da istakne? To-

kom prvih meseci na svojoj dodeli, novimisionari ce bez sumnje formirati cvrstu„glazuru“. Manje ce ih poga�ati kritike inece se lako vre�ati. „Uvidecete da ste mno-go cvrsci nego sto ste mislili“, rekao je bratSplejn. Jehova nije poverio ovo blago, to jestsluzbu, an�elima vec zemljanim posudama.„To znaci da Jehova ima poverenje u vas“,zakljucio je govornik.

„Kako ces se s konjima trkati?“„Koliko dugo i koliko brzo mozes da

trcis?“, pitao je Samjuel Herd iz Vodecegtela. Zbog cega je postavio to pitanje budu-cim misionarima? On je uporedio ono stosu studenti prosli sa onim sto je doziveo Je-remija. Tom vernom coveku je bilo teskokada se suocavao sa odre�enim poteskoca-ma. Ali pred njim su stajale vece kusnje.Zato ga je Jehova upitao: „Ako s pesacimatrcis, pa se umoris, kako ces se s konjimatrkati?“ (Jeremija 12:5).

Primenivsi te reci na studente, brat Herdje rekao: „Mozda zbog svih testova koje stepolagali imate utisak da ste trcali s konji-ma. Ali zapravo ste trcali s pesacima. Nasvojoj dodeli cete trcati s konjima, to jestdozivecete vece poteskoce nego sto sadapretpostavljate. Kako cete tada proci? Obu-ka koju ste dobili u Galadu pripremila vasje da trcite s konjima i da se ne umori-te.“ Brat je podstakao studente da odrzeduhovnu kondiciju tako sto ce imati do-bre navike kada je rec o proucavanju i mo-litvi.

Brat Herd je priznao da ce se u buducno-sti neki od novih misionara suociti sa obes-hrabrenjem i ravnodusnoscu. Drugi ce seboriti s nekom bolescu ili osecanjem nedo-raslosti. Ali uverio ih je da imaju izvor sna-ge koji ce im pomoci da pobede svaki prob-lem i da se ne umore. „Bilo da trcites pesacima ili s konjima“, rekao je govor-nik, „budite uvereni u to da vas Bog svo-jom mocnom rukom moze prevesti prekociljne linije. Tada cete biti uspesni misiona-ri i donecete Jehovi slavu i cast.“

Jos neke izabrane misliiz programa

„Nemoj da ih bude malo.“ Dzon Ekran,clan Odbora podruznice Sjedinjenih Drza-va, govorio je o jednom doga�aju u koji jebio ukljucen prorok Jelisej i udovica kojojsu hteli da oduzmu sinove i prodaju ih uropstvo (2. Kraljevima 4:1-7). Udovica jeimala samo jedan mali krcag ulja. Jelisej jojje rekao da nabavi jos posuda od komsija idodao: „Nemoj da ih bude malo.“ Jehovaje preko Jeliseja na cudesan nacin napuniouljem sve posude koje je nabavila udovica.Ona ih je zatim prodala i dobila dovoljnonovca da vrati dugove i neko vreme izdrza-va svoju porodicu.ˇ

Sta buduci misionari mogu nauciti iztoga? Kada je udovica skupljala posude, si-gurno nije bila izbirljiva. „Uzela je svaku po-sudu u kojoj se moglo drzati ulje“, rekao jegovornik, „i verovatno sto su bile vece, timbolje.“ Brat Ekran je potom podstakao stu-dente da prihvate svaki zadatak, i veci i ma-nji. „Ne budite izbirljivi“, rekao im je. Tako-�e ih je podsetio da je blagoslov koji jeudovica dobila direktno zavisio od toga ko-liko je paznje obratila na Jelisejeva uputstva.Koja je pouka? Koliko cemo biti blagoslov-ljeni zavisi od toga kolika je nasa revnost ivera. „Nemojte se stedeti“, rekao je on.

30 STRAˇ


„Mozemo [ih] pojesti kao hleb.“ VilijamSamjuelson, nadglednik Odeljenja za teo-kratske obrazovne programe, izneo je ovajgovor koji se temelji na Brojevima 14:9. Onje istakao dobar primer Isusa Navina i Ha-leva. Izraz „hleb“ u ovom slucaju znaci dasu Izraelci mogli lako poraziti narode u ha-nanskoj zemlji, sto bi ih okrepilo i dalo imsnagu.

ˇSta su novi misionari mogli nauciti

iz toga? „U vasoj misionarskoj sluzbi“, re-kao je govornik, „gledajte na poteskoce kaona nesto sto ce vas ojacati i okrepiti.“

„Hoce li njihovi brodovi vere biti cvrstousidreni kad nai�u oluje?“ Jedan od in-struktora, Sem Roberson, govorio je o reci-ma apostola Pavla koji je upozorio na to dasu neki „doziveli brodolom vere“ (1. Timo-teju 1:19). Naglasio je da je vazno da mi-sionari kod drugih grade veru u JehovuBoga koja je cvrsto usidrena. „Vasa sluzbamoze se uporediti sa poslom kovaca“, re-kao im je. Na koji nacin? Kovac spaja kari-ke lanca koji je neophodan da se brodbezbedno usidri. Slicno tome, misionaripomazu ljudima koji proucavaju Bibliju daizgrade osobine koje se dopadaju Bogu ineophodne su za spasenje.

Govornik je uporedio karike lancasa osam odlika opisanih u 2. Petrovoj1:5-8. Brat Roberson je rekao da ukoli-ko misionari pomognu ljudima s kojima

proucavaju Bibliju da vide kako Jehovaispoljava te odlike, oni ce verovatno razvi-ti neraskidiv odnos s Jehovom. Odolecesvakoj oluji nevolja koja moze iskusati nji-hovu veru.

Iskustva i intervjuiDrugi instruktor, Majkl Bernet, zamolio

je polaznike skole Galad da ispricaju i od-glume neka nedavna iskustva iz sluzbe. Pri-sutnima je bilo drago kada su culi kako subuduci misionari preneli dobru vest ljudi-ma u jednom trznom centru, na aerodro-mu, propovedajuci od vrata do vrata icak putem telefona osobi koja je pogresilabroj.

Zatim je Majkl Hansen iz podruznice Sje-dinjenih Drzava intervjuisao tri dugogodis-nja misionara — Stiven Makdauel sluzi uPanami, Mark Numar je sluzio u Kenijia Vilijam Jasovski u Paragvaju. Njihovaiskustva su potvrdila istinitost teme govo-ra — „Vrsenje Jehovine volje donosi radost“(Psalam 40:8). Primera radi, Mark Numarje pomenuo sta je konkretno radovalo nje-ga i njegovu suprugu dok su sluzili na svo-joj dodeli. Prijateljstva koja su sklopili sa ta-mosnjim Svedocima bila su izvor velikeradosti. Tako�e su bili srecni kada su po-smatrali kako braca primenjuju smernice,cine velike promene u zivotu i kako Jeho-va blagosilja njihov trud. Uverio je studen-te da i njih u buducnosti ocekuje mnogoradosnih trenutaka.

Na kraju je jedan student procitao pismou kom je 131. razred dirljivim recima izra-zio zahvalnost, a potom je brat Let zaklju-cio program pozivajuci nove misionare dapostupaju mudro. Ukoliko tako budu radi-li, rekao im je da ce se ’Jehova radovatizbog njih‘. Ovi misionari ce sigurno rado-vati Jehovu dok mu budu verno sluzili nasvojim dodelama (Isaija 65:19).

Buducimisionariglume situacijuiz sluzbepropovedanja

Redovi su numerisani od prvog ka zadnjem, a imena za svaki red navedena su sleva nadesno.(1) Lesch C.; Lesch N.; Shakarjian P.; Shakarjian T.; Budden R.; Budden K.; Nash T.; Nash L.(2) Tremblay E.; Tremblay C.; Garvey D.; Garvey G.; Gaunt R.; Gaunt P.; Lau J.; Lau J.(3) Davis S.; Davis S.; Sargeant J.; Sargeant J.; Fonseca C.; Fonseca S.; Thenard E.; Thenard A.(4) Petratyotin A.; Petratyotin R.; Reyes N.; Reyes N.; Eisiminger B.; Eisiminger S.; Hacker J.; Hacker C.(5) Hartman E.; Hartman T.; Goolia W.; Goolia K.; Thomas J.; Thomas E.; Okazaki N.; Okazaki M.(6) Mills C.; Mills A.; Benning L.; Benning T.; Sobiecki S.; Sobiecki T.; Gagnon L.; Gagnon E.(7) Hansen B.; Hansen M.; Fahie A.; Fahie M.; Dalgaard J.; Dalgaard J.; Andersson M.; Andersson R.

131. razred Biblijske skole Galad

STATISTIˇ

CKI PODACIO RAZREDU

10 zastupljenih zemalja34,7 prosecna starost19,0 prosek godina u istini13,5 prosek godina u

punovremenoj sluzbi

Misionari su poslati u zemlje prikazane na karti

BENIN

BRAZIL

BUGARSKA

BURUNDIKAMERUN

KANADA

CENTRALNO-AFRI

ˇCKA

REPUBLIKA

NEMAˇ

CKA

GANAHONGKONG

INDONEZIJAKENIJA

LIBERIJA

LITVANIJA

MALEZIJA

MOZAMBIK

NEPAL

PANAMA

PARAGVAJ

SIJERALEONE

SLOVAˇ

CKA

JUˇZNOAFRI

ˇCKA REPUBLIKA

SJEDINJENEAMERI

ˇCKE

DRˇZAVE

VENECUELA

ZEMLJE U KOJE SU POSLATI

ˇCak i u ovom svetu punom problema mo

ˇzete biti sre

ćni ako upoznate Boga, saznate

ˇsta je

njegovo Kraljevstvo i koja je njegova divna namera zaˇ

coveˇ

canstvo. Ukolikoˇ

zelite viˇ

seinformacija ili biste voleli da vas neko poseti kako bi s vama besplatno prou

ˇcavao Bibliju,

piˇ

site na odgovaraju´

cu adresu navedenu na 4. strani.

Da li je Armagedon prirodna nepogoda?STRANA 4

Zasto bi Bog ljubavi prouzrokovao smrt ljudi u Armagedonu?STRANA 6

Za koja tri vazna doga�aja Biblija prorice da ce se uskoroodigrati? STRANA 9

Kako je jedna alkoholicarka smogla snagu da promeni nacinzivota? STRANE 12-13

Da li ce Zemlja biti unistena? STRANA 25

Da li biste prihvatili posetu?

www.watchtower.org wp12 02/01-SBO

Documents

ARMAGEDON - download-a.akamaihd.net