of 56/56
Antropološke karakteristike odraslih i b ć db ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE Ć osoba trećeg doba ODRASLIH I OSOBA TRE ĆEG DOBA

Antropološke ANTROPOLOŠKE karakteristike KARAKTERISTIKE

  • View
    3

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of Antropološke ANTROPOLOŠKE karakteristike KARAKTERISTIKE

Microsoft PowerPoint - dimenzije tela [Compatibility Mode]ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE  osoba treeg dobaODRASLIH I OSOBA TREEG DOBA
DIMENZIJE TELADIMENZIJE TELA
• Masti
• Zglobovi
• KoaKoa
VisinaVisina
• Smanjuje se kod muškaraca dostie pikSmanjuje se, kod muškaraca dostie pik   izmeu 25 i 29 godine, a kod ena izmeu 16 i  29 godine ivota29 godine ivota
• Kod ena je tempo gubitka visine bri, a glavni  razlog za to je: osteoporozarazlog za to je: osteoporoza
• Razliite zamlje, razliite regije unutar zemlje, i  ij l i i h i d isocijalni status...ishrana i zdravstveni status.
TeinaTeina
• Kod ena ona kontinuirano raste do 4550Kod ena ona kontinuirano raste do 45 50  godine, stabilizuje se, i oko 70 poinje da  opadaopada
• Kod muškaraca pik je oko 40, potom postepeni  gubitakgubitak 
(Frisancho, 1990).
• Visoko je genetski uslovljena (Korkeila, Kaprio,  Rissanen, & Koskenvuo, 1991)
• Širina uticaja genetskih faktora na teinu tela, j g , pogotovo kod ena, opada sa poveanjem godina  kod oba pola (Fabsitz, Feinleib, & Hrubec, 1980; p ( , , , ; Korkeila et al., 1991; Stunkard, Harris, Pedersen,  & McClearn, 1990)., )
• znaajan marker rasta i zdravlja kod dece,  neuobiajeno ili iznenadno gubljenje teine kodneuobiajeno ili iznenadno gubljenje teine kod  odraslih je razlog za brigu...
• Stopa gubitka teine opada ubrzano izmeu 70 i  80 di i t (St L d & I k80 godine ivota (Steen, Lundgren, & Isakson,  1985)
• Kada se nagli guditak desi, gubitak je neobjašnjiv  u 24% sluajeva
• Ali neki iznenadni sluajevi mogu da nagoveste  prisutnost raka (16%), depersije (18%),  gastrointestinalne bolesti (11%), preaktivne  tiroidne lezde (9%), neuroloških problema (7%),  ili reakcija na lekove (9%)
Thompson & Morris, 1991Thompson & Morris, 1991
BMIBMI
BMIBMI
• Preporuka NIH 1985 kao nain procenePreporuka NIH, 1985, kao nain procene  gojaznosti kod odraslih, u percentilima
• Viši BMI upuuje na poveane vrednosti masti• Viši BMI, upuuje na poveane vrednosti masti  kod odraslih, a kod dece...
M šk i d i j d i k 45 49• Muškarci dostiu najvee vrednosti oko 4549  godine, potom sledi opadanje, a ene dostiu  h k 60 i 70 divrh oko 60 i 70 godina
• BMI je kompleksno povezan sa smrtnošuj p p
• Povezanost smrtnosti i BMI na Amerikoj• Povezanost smrtnosti i BMI na Amerikoj  populaciji je prikazan pomou U/J krive
• Kada kriva dostigne najnii level odgovarajue  vrednosti BMI nose najmanje smrtnih  sluajeva (Adres, 1988).
• Razliite vrednosti BMI su povezane saRazliite vrednosti BMI su povezane sa  razliitim uzrocima smrti
• Najnia stopa smrtnost kod sranih bolesnika• Najnia stopa smrtnost kod sranih bolesnika  ili dijabetiara se dogaa kod onih sa  najmanjom vrednošu BMInajmanjom vrednošu BMI
• Upala plua, suicidne osobe – vei BMI nego  k d ih b l ikkod sranih bolesnika
• Kritini faktori rizika –
vei BMI    → prekomerne koliine mastivei MI → prekomerne koliine masti
Kompozicija telaKompozicija tela
• Razumevanje promena povezanih saRazumevanje promena povezanih sa  uzrastom, prikazanih samo kroz visinu, teinu,  ili teinu u odnosu na visinu je neadekvatna!ili teinu u odnosu na visinu je neadekvatna!
Viš lii ih ki• Više razliitih tkiva
• Ista teina i visina – veoma razliita  kompozicija tela → veoma muskulozna osoba i  sedentarna debela osoba 
Kompozicija tela – dva terminaKompozicija tela  dva termina
• Fat mass – masno tkivoFat mass  masno tkivo
• Fatfree mass – nemasno tkivo
l h d C d & i 990Blanchard, Conrad, & Harrison, 1990
proteini, voda, minerali (veina u kostima)
biohemijski sastojci: ukupna telesna voda (TBW)biohemijski sastojci: ukupna telesna voda (TBW),  mišii, kosti i iznutrica
• Kompozicija tela, njena povezanost sa p j , j p godinama je snano genetski uslovljena, ali  podlee spoljašnjim uticajimap p j j j
• Primarni uticaj imaju: ishrana, bolesti, fizika  aktivnostaktivnost
Manji unos proteina i kalorija →      
li iti j i ti j j išilimitirajui uticaj na razvoj mišia
Manjak kalcijuma → negativan uticaj na   
formiranje i remodeliranje kostijuformiranje i remodeliranje kostiju
Ukupna koliina vodeUkupna koliina vode
• U zavisnosti od koliine masti oko 60 do 65%U zavisnosti od koliine masti, oko 60 do 65%  tela ini voda, što je od ivotne vanosti
• Uloga vode: potrošni materijali se izluuju iz• Uloga vode: potrošni materijali se izluuju iz  organizma preko vode, hemijske razmene  (kalcijum i sodijum kroz elije) pregrevanje(kalcijum i sodijum kroz elije), pregrevanje  organizma...
Mišii k 70% d i j d 25%• Mišii oko 70% vode a masti manje od 25%
• Ukupna koliina vode u organizmu linearno p g opada sa poveanjem godina
• Po Steenu (1988), tokom starosti procenat vodePo Steen u (1988), tokom starosti procenat vode  se smanji na manje od 50%
• Gubitak vode moe znaajno doprineti gubitku• Gubitak vode moe znaajno doprineti gubitku  teine posle 70 godine starosti
G bit k d k bi iji j j• Gubitak vode, u kombinaciji sa smanjenjem  stope znojanja i sa manjom efikasnošu  k di k l i t d di t bkardiovaskularnog sistema   dovodi stare osobe  do vee osetljivosti na pregrevanje!
• Uzimanje diuretskih sredstava kod odraslih  osoba još više utie na poveanje rizika od  dehidratacije
• Uzimanje lekova – vea koncentracija u krvi, j j , due zadravanje   
Telesna mastTelesna mast
• Esencijalna mast – neophodna za radEsencijalna mast  neophodna za rad  centralnog nervnog sistema i unutranjih  organaorgana
• Uskladištena mast – u masnom tkivu
i j k lii i→• ene imaju vee koliine masti →  reproduktivna uloga
Uticaj starosti na telesnu mastj
• Teina se poveava do 5 decenije kod muškaracaTeina se poveava do 5 decenije kod muškaraca,  a do 7 kod ena
• Telesna mast se i dalje poveava – mali procenatTelesna mast se i dalje poveava  mali procenat  starih, usled odreenih razloga unosi manje  koliine hrane→manji % masti, neuhranjenostkoliine hrane → manji % masti, neuhranjenost
• Kod veine starih, telesna masa kao odnos  telesne teine se poveava sa godinama, do okotelesne teine se poveava sa godinama, do oko  21% za muškarce, i oko 39% za ene
Fulop et al 1985Fulop et al., 1985
Prelazak potkone masti u unutrašnju,  d k lodnosno intranuskularnu mast
• Schwartz et al., 1990, koristei CT skener,  potvruje ranija otkria o prelasku potkone u p j j p p intramuskularnu mast, i da to ima veze sa  polom 
• VO2max – Vei su kod mladih nego kod starih,  i vei su kod muškaraca nego kod ena →  aktivnija, prometnija muskulatura (VO2max),  razmeru tog prelaska
Faktori uticaja na na telesnu mastFaktori uticaja na na telesnu mast
• Genetika uslovljenost dijeta fizikaGenetika uslovljenost, dijeta, fizika  aktivnost, ili interakcija svih ovih faktora...
• Tryon 1987 i nekoliko drugih→ nema• Tryon, 1987, i nekoliko drugih → nema  povezanosti
Chi i & S k d 1960Chirico & Stunkard, 1960
Klesges, Eck, Isbell, Fulliton, & Hanson, 1991
Sallis, Patterson, Buonuo, & Nader, 1988 →  ima povezanostip
Najvei problem tokom istraivanja • Merna jedinica dnevnih fizikih aktivnosti • Da bi utvrdili da li je fizika aktivnost povezana sa j p telesnom masti, aktivnost se mora definisati kroz:  energetsku potrošnju, intenzitet, trajanje,  f k ij d l k j d i j dfrekvenciju, modele kretanja.......gotovo da ni jedna  procena fizikih aktivnosti nije razmotrila svaki od  ovih faktoraovih faktora
• Klesges et al., 1991, je kombinovani rezultati više  najboljih mernih instrumenata u sloen rezultat →najboljih mernih instrumenata u sloen rezultat  →  nisku korelaciju izmeu viška masti i fizike  neaktivnosti,  aerobna aktivnost više nego radna  aktivnost  predskaziva telesne masti
Nemasna masaNemasna masa
• Mišii, koa, kosti i unutrašnji organiMišii, koa, kosti i unutrašnji organi • Opada u srednjem dobu i kod muškaraca i  ena, primarno usled gubitka mišine maseena, primarno usled gubitka mišine mase
• 0,34 kg godišnje muškarci, a 0,22kg ene Forbes 1976Forbes, 1976
• Gubitak kreatina (procena ukupnih telesnih  proteina)proteina)                        
↓↓
• Muškarci gude oko 5 % FFM svake decenije aMuškarci gude oko 5 % FFM svake decenije, a  ene oko 2,5 %, odnosno u periodu izmeu 40  i 80 godine starosti priblino oko 20%i 80 godine starosti priblino oko 20%  muškarci, i 10 % ene
KostiKosti
Koštane mase,
S d j k š ih i l (k l ij f fSadraj koštanih minerala (kalcijum, fosfor,  magnezijum...),
Gustoe (kalcijum po jedinici kosti),
Koštana geometrija (unutrašnja struktura g j ( j kosti),
Stopa koštanog gubitkaStopa koštanog gubitka.
Dva tipa koštanog tkivaDva tipa koštanog tkiva
• Compact (dense) – zbijene kostCompact (dense)  zbijene kost
• Cancellous (spongy or honeycomblike)  suneraste kosti (kima kukovi i prsti)suneraste kosti (kima, kukovi i prsti)
• Suneraste kosti ranije i više gube masu 
Poss, 1992
• Hormonalne promene – kod normalno zdrave p ene, menopauza naješi uzrok  (estrogen kalcijum, kalcitonin i vitamin D)
• Dijeta neadekvatan unos kalcijuma vitamina i• Dijeta – neadekvatan unos kalcijuma, vitamina i  minerala, smanjeni unos hrane... 
• Vebe pozitivan uticaj kroz poboljšanje koštaneVebe  pozitivan uticaj kroz poboljšanje koštane  strukture, stres izaziva formiranje elije u toj  regiji... b j i i j d j hi d• – brojna istraivanja podravaju hipotezu da 
intenzivno sistematsko vebanje moe da uspori  gubitak kosti kod ena posle menopauzeg p p
• Genetska predispozicija - sklonost ka frakturama moe biti makar delimino nasleena te su porodinamoe biti makar delimino nasleena, te su porodina  i lina anamneza o prelomima u odrasloj dobi vrlo vane.  Mlade ene ije su majke imale prelome pršljenova ili  prelom kuka pre 75te godine, esto imaju smanjenu  koštanu masu [3].
• Pol od OP eše oboljevaju ene jer imaju manje koštane• Pol  od OP eše oboljevaju ene jer imaju manje koštane  mase od muškaraca i zbog menopauze bre i više gube  kost.
• Starost  sa starenjem je sve vei rizik za OP. • Rasa  eše oboljevaju osobe bele kavkaske rase kojoj i mi 
i dpripadamo. • Znaajno smanjenje u visini mora da pobudi sumnju na  mogue prelome kimenih pršljenova.mogue prelome kimenih pršljenova.
• Demencija  dovodi do sklonosti ešim padovima i  posledinim prelomima. 
• Rani poetak menopauze  pre 45te godine bilo da je prirodna ili  hirurškahirurška.
• Produena amenoreja  dua od godinu dana u reproduktivnom  periodu (amenoreja atletiarki).
• Mala telesna masa BMI manji od 18 kg/m2• Mala telesna masa  BMI manji od 18 kg/m2. • Nizak unos kalcijuma i poremeaji u ishrani  bulimija, anoreksija, 
nervoza, dijete. • Ne izlaganje sunevim zracima i/ili nizak unos vitamina D putemNe izlaganje sunevim zracima i/ili nizak unos vitamina D putem 
hrane. • Nedostatak redovnih vebi i fizikih aktivnosti  imobilzacija, 
sedenterni stil ivota. • Loše navike  pušenje, kofein (više od 2 šoljice kafe dnevno), 
alkoholnia pia (više od dva dnevno). • Razliite bolesti – endokrinološke (hiperparatireoidizam, 
hi ti i li i i di b t K ši b l t i d )hipertireoza, insulin zavisni diabetes, Kušingova bolest i dr),  hronina insuficijencija jetre i bubrega, gastrointestinalna oboljenja  (celijakija, hronine inflamacijske bolesti creva, teška intolerancija  laktuloze), osobe sa transplantiranim organima.), p g
Joyce E. Ballard, Lorraine S. Wallace, David B. Holiday, Cassandra Herron, Liberty L. Harrington, Karen C. Mobbs,
and Patricia Cussen Journal of Aging and Physical Activity, 2003
• Procena razliitosti u gustoi minerala u  kostima (BMD) i mišinog i masnog tkivakostima (BMD) i mišinog i masnog tkiva  meu 5 starosnih grupa belaca uzrasta 6593  godina. Apsorpciometrija Xzraka podlaktice, g p p j p , kime, i butine.
• BMD kao normalna, osteopenija, ili, p j , osteoporoza.
• Prethodne fizike aktivnosti, unosa kalcijuma i , j fraktura kostiju.
girth
• Svrha istraivanja je da se pokau razlike uSvrha istraivanja je da se pokau razlike u  kompoziciji tela kroz pet uzrasnih grupa, zato  što gubitak mišinog tkiva ukazuje našto gubitak mišinog tkiva ukazuje na  poveanje rizika od gubitka koštane mase (Coin  et al 2000)et al., 2000).
• Simultano opadanje koštanog i mišinog tkiva je S u ta o opada je ošta og š og t a je primeeno i u drugim istraivanjima starije  populacije (Coin et al., 2000; Hughes et al., 1995;  l l ) l h dPluum et al., 2001), i rezultati prethodnog 
istraivanja se podudaraju sa rezultatima drugih  istraivanjaistraivanja.
• BMD opadaju sa godinama starosti. Ukupno  nemasno tkivo je znaajno povezano sa BMDnemasno tkivo je znaajno povezano sa BMD  vrednostima, ukazujui na to da smanjenje ili  poveanje jednog dovodi do iste reakcije drugog.
Vebanje i fleksibilnostVebanje i fleksibilnost
• Vebe su znaajen za stabilnost i fleksibilnostVebe su znaajen za stabilnost i fleksibilnost  zglobova za mlade, a još više za osobe srednjeg  doba i odrasle
• Smith, 1988, je konstatovao da 25nedeljni  program vebanja poboljšava fleksibilnost uprogram vebanja poboljšava fleksibilnost u  plantarnoj i dorzalnoj fleksiji, fleksiji i abukciji  ramena, rotaciji vrata, fleksije i ekstenzije prstiju...j j j p j
• Brown and Holloszy, 1991, 5 puta nedeljno, tri  meseca, najvea promena u fleksiji kuka (35%), j p j ( )
Vebanje i osteoartritisVebanje i osteoartritis
• Tabela 3 6Tabela 3.6
• 1 Kompozicija tela dva termina?1. Kompozicija tela, dva termina?
• 2. Koliina vode u organizmu se menja sa  starošu? Koji problemi mogu da nastanu kodstarošu? Koji problemi mogu da nastanu kod  odraslih?
3 D i k š ki ?• 3.  Dva tipa koštanog tkiva?
• 4. Nemasna masa opada uglavnom zbog?