6.5.1 Dinamike karakteristikeIspitivanja dinamikih karakteristika obuhvataju odreivanje karaktera odziva, tj. reagovanje pojedinih sistema i elemenata vozila na razliite pobude, obino sluajnog karaktera. Ona se obavljaju u laboratoriji, na posebnim opitnim instalacijama. Pobuda ispitivanog objekta se vri razliitim pobuivaima mehanikog, elektrinog, elektrohidraulikog ili rezonantnog tipa, /40,192/. Najbolje je ako se pobuivanjem simulira stvarno radon optereenje, snimljeno u karakteristinim radnim uslovima, ali se koriste i tzv. generator sluajne funkcije. Jednostavnije opitne instalacije omoguavaju samo harmonijske ili druge nesluajne pobude. Obrada rezultata ispitivanja se obavlja u vidu funkcije korelacije ili spektra snage (frekvetne karakteristike), kako je to objanjeno u poglavlju 4. Najee se analizira amplitudno-frekventna karakteristika, koja ukazuje na zone rezonantnih frekvencija u svim oblicima oscilovanja koji su od interesa.Primer jedne ovakve instalacije, koja je projektovana sa ciljem istraivanja dinamike karakteristike pneumatika putnikih vozila, data je na slici 6.43, dok je na slici 6.44 prikazana blok-shema odgovarajue merne instalacije i sistema automaskog upravljanja.

Slika 6.43

Slika 6.44Insalacija je izvedena na Mainskom fakultetu Univerziteta u Birmingemu, /41,42,43/. Treba da se istakne da se na ovoj instalaciji karakter odziva, tj. nain reagovanja pneumatika na pobude od puta (njegove neravnine) prouava preko tzv. funkcije mobilnosti pneumatika1 I njene zavisnosti od frekvencije.

1 pod mobilnou se podrazumeva odnos brzine I sile koja izaziva kretanje, sa dimenzijama (); ponekada se koristi I recipona veliina, tzv. mehanika impendana (, //Zato u instalaciji postoje davai sile i brzine (kombinovani dava impendase) i dava ubrzanja (za merenje frekvencije).Jedan tipian rezultat ovih veoma kompleksnih ispitivanja dat je na slici 6.45, /41/. Uz krivu dobijenu eksperimentom (puno izvuena linija), koja pokazuje dve rezonantne frekvencije (oko 12,25 Hz pri poskakivanju, tj. oscilacijama u z-pravcu i oko 85 Hz pri fleksionim oscilacijama, ili tzv. talasanju pneumatika), prikazana je i odgovarajua kriva dobijena raunskim putem.

Slika 6.45Ispitivanjem na ovoj instalaciji prouavane su I odgovarajue karakteristike pneumatika raznih proizvoaa, uticaj brzine kretanja i td. 6.8.2 Statistike karakteristikeIspitivanje statikih karakteristika se, takoe, esto primenjuje, i to na mnogim komponentama i elementima vozila. U ovom sluaju se trae informacije o krutosti, odnosno karakteru elastinog deformisanja ispitivanog objekta. Najjednostavnija ispitivanja obuhvataju samo merenje sile i izazvane deformacije, tj. ugiba. Ovo je tipino za sve vrste opruga. Metodologija ispitivanja u ovom sluaju je toliko jednostavna da ne zasluuje dalje komentare. Nesto sloeniji postupci rada su neophodni ako se o elastinim elementima koji su sloeno optereeni.Primera radi na slici 6.46 prikazana je shema ureaja za ispitivanje aksijalne, radijalne i obimne krutosti elastinog (gumenog) sklopa, preko koga se veuje voica tokova jednog putnikog vozila. /164/, a na slici 6.47 dat je prikaz nekih dobijenih rezultata.

PRIKAZATI SLIKE IZ KNJIGE

Slika 6.46

Slika 6.47

Posebno treba da se ukae na postojanje histerejziskih gubitaka, koji su neizbeni pratioci svih elastinih deformacija. Metodologija ispitivanja mora da obezbedi odgovarajue informacije I o ovim pojavama.VA ZADATAK JE DA NA INTERNETU NAETE SAVREMENIJE INSTALACIJE I DA PRIKAETE

6.8.3 Karakteristike pneumatikaIspitivanja pneumatika su takoe veoma znaajna sa stanovita bezbednosti saobraaja. Ovim ispitivanjima se utvruju osnovne osobine pneumatika pri deklarisanim radijalnim optereenjima (deklarisanoj nosivosti) i normalnim brzinama kretanja, koja se utvruju standardima za svaki tip i svaku vrstu pneumatika. Pored toga, posebnim metodama se istrauju i elastina svojstva pneumatika u radijalnom, bonom i tangentnom pravcu, pri dejstvu pogonskog ili konog momenta.

Ispitivanja nosivosti pneumatika definisana su posebnim pravilnicima ECE, i to za pneumatike putnikih vozila, privrednih vozila i motorcikla. Pravilnik koji utvruje jednoobrazne uslove za homologaciju pneumatika za putnika vozila i njegove prikolice, koji nosi oznaku ECE-30, /205/, utvruje da se ispitivanje nosivosti vri na probnom stolu sa doboom prenika od oko 1,7 do 2,0 metara, koji svojom konstrukcijom odgovara shemama prikazanim na slikama 8.50 i 8.51 (poglavlje 8.5.6). Dobo treba da bude gladak, a pritisak u pneumatiku pre ispitivanja treba da se podesi na vrednost koja je propisana za svaki tip pneumatika (radijalni, dijagonalni, sa ukrtenim pojasevima). Pneumatik se pre ispitivanja optereuje sa 80% od nosivosti koja je ovim pravilnikom odreena za svaku vrstu i dimenziju pneumatika, a zatim se u roku od 10 minuta brzina doboa podesi tako da brzina pneumatika bude za 40 manja od maksimalne brzine odreena za taj tip pneumatika. Brzina se postepeno poveava, u skokovima od po 10, sve dok se ne dostigne brzina manja za 10 od maksimalne. Pri svakoj brzini ispitivanje traje po 10 minuta, a pri najveoj opitnoj brzini 20 minuta (ukupno trajanje ispitivanja je 60 minuta). Po zavretku ispitivanja na pneumatiku ne sme da doe do bilo kakvih oteenja gazeeg sloja, kodanja niti korda, odlepljivanju i slino. Osim toga, spoljni prenik pneumatika, meren est asova posle ispitivanja nosivosti, ne sme da bude za vie od 3,5% promenjen u odnosu na meru dobijenu pre ispitivanja.Na slian nain se definiu i metodologije ispitivanja pneumatika privrednih vozila-Pravilnik br. 54 ECE-a, /206/ i motorcikla-Pravilnik br. 75 ECE-a,/207/.Za motorcikle je pored opisane metodologije ispitivanja nosivosti utvruje i postupak ispitivanja dinamikog porasta dimenzija, pri okretanju pneumatika velikim ugaonom brzinama. U omom sluaju, ispitivani pneumatic treba slobodno da se zaleti na odgovarajuem probnom stolu, s tim to se predhodno pritisak podesi prema propisanom (za dati tip pneumatika). Vreme zaletanja ne sme da bude manje od 5 minuta. Poto se dostigne broj obrtaja koji odgovara nominalnoj brzini za dati pneumatic, obrtanje se nastavlja jo pet minuta. Profil pneumatika, zajedno sa naplatkom toka na koji je postavljen, projektuje se na ekran, zahvaljujui snopu svetlosti, koji se alje iz nekog prikladnog izvora. Profil koji se dobija pri obrtanju pneumatika treba da omogui procenu dinamikog porasta dimenzija zbog dejstva inercionih sila. Propisano je da porast prenika ne sme da bude vei od 10 do 13 %, zavisno od tipa pneumatika, a porast prenika ne vie od 15%.Ispitivanja elastinih karakteristika pneumatika zahteva sloene opitne instalacije, posebno ako se radi o dinamikim ispitivanjima. Za ispitivanja statikih karakteristika mogu da se primene i relativno jednostavne instalacije. Jedna ovakva je prikazana na slici 6.48a, na kojoj su data i potrebna objanjenja.

Slika 6.48a

Kao to se vidi, ispitivanje se svodi na merenje optereenja (radijalnog, bonog ili obrtnog momenta) i odgovarajue deformacije. Izgled jedne ovakve, ali znatno sloenije opitne instalacije dat je na slici 6.48b. Ova instalacija je izvedena u Institutu JARI u Japanu, a omoguava ispitivanje pod veoma promenljivim uslovima optereenja I pri velikim uglovima zakretanja tokova.

Slika 6.48b

Za ispitivanje pneumatika koji se kotrljaju potrebne su sloene opitne instalacije. Kotrljanje pneumatika se obino ostvaruje po obrtnom dobou, ali nekada i po nepokretnoj podlozi.Probni stolovi sa doboom se, najee, koriste za pneumatike putnikih vozila, //, ali i za pneumatike teretnih vozila, /160,161,165/. Osnovni problem u svim ovim sluajevima predstavlja sprezanje pneumatika sa podlogom (sa cilindrinom, umesto sa ravnom povrinom). Zato se tei da prenik doboa bude to vei. Ovo jako poskupljuje instalaciju, pa i ispitivanje u celini. Na slici 6.49 je prikazana jedna karakteristina opitna instalacija sa unutranjim doboom, /163/, iji je poluprenik (po kome se kotrlja pneumatic), oko 5 do 6 puta vei od uobiajenih dimenzija pneumatika putnikih vozila.

Slika 6.49Vidi se da se radi o veoma sloenoj i velikoj maini, koja je oigledno i veoma skupa. Iz tih razloga se, ipak, ide na manje prenike doboa (3 do 4 puta veih prenika od pneumatika),/161,165/.Primera radi, na slici 6.50 primenjene su dve savremene opitne instalacije ove vrste.

Instalacija prikazana gore predstavlja probni sto firme MTS iz SAD, koji omoguava istovremeno ispitivanje etiri pneumatika, pri brzinama od 240. Maksimalni prenik pneumatika je oko 1500 mm, a maksimalno radijalno optereenje 90 kN. Programom ispitivanja svakog pneumatikom moe nezavisno da se upravlja, pomou raunarskog sistema sa povratnom spregama (procesni raunar), uz kontrolu broja obrtaja, radijalnog optereenja, ugla zakretanja tokova i ugla bonog nagiba.

Instalacija prikazana na slici 6.50 dole izvedena je u Institutu JARI u Japanu. To je najvei probni ureaj ove vrste u Japanu I jedan od najmodernijih u svetu. Prenik doboa po kome se kotrlja ispitivani pneumatic je 3,5 metara, a maksimalne obrtne brzine su oko 350. I na ovoj instalaciji mogu da se preko procesnog raunara kontrolie radnijalno optereenje pneumatika, kao i uglovi zakretanja I bonog nagiba. Interesantno je da je instalacija tako reena da se ispitivanja mogu

Slika 6.50 vre i sa unutranje strane doboa (slino kao i na slici 6.49), to se posebno koristi kada se ispituje uticaj vode na putu, pojava akvaplaninga-a i slino.Opitne instalacije sa pokretnom trakom primenjuju se znatno ree, prvenstveno zbog tekoa u vezi sa materijalom same trake (za velike brzine kretanja i velika normalna optereenja). Shema koja je prikazana na slici 6.51a prestavlja, meutim, vrlo prikladno reenje, posebno za pneumatike malih dimenzija. Pneumatiki oslonac, ipak, ne spreava u dovoljnoj meri deformacije trake na mestu naleganja pneumatika, tako da se uslovi kotrljanja pneumatika mogu znatno da se razlikuju od stvarnih.

Slika 6.51

Sa ovog stanovita bolje je da se ispitivanja obavljaju na realnoj podlozi, pomou ureaja prikazanog na slici 6.51b, /167/. Ovde se ispitivani toak (postavljen na poseban nosa, sa ugraenim davaima) vue po betonskoj ili asfaltnoj stazi, tako das u uslovi kotrljanja sasvim realni. Brzine koje na ovakvim instalacijama mogu da se ostvare su veoma male, obino od 5 do 10. Za analizu odreenih Utica ovo je sasvim nedovoljno. Time se prednost instalacije ove vrste, pa i njihova upotrebljivost u celini, u velikom stepenu umanjuje.Pored karakteristika koje se odnose na elastine osobine pneumatika, esto se ispituju I druge njihove osobine. Na primer, na slici 6.52 prikazana je jedna instalacija za ispitivanje drenanih osobina are pneumatika, tj. sposobnosti odvoenja vode.

Slika 6.52Ova instalacija je razvijena na Univerzitetu u Delftu, Holandija, a uz nju je razvijena i posebna metoda, kao i sistem ocene kvaliteta pneumatika sa ovog stanovita, /197/. VA ZADATAK JE DA NA INTERNETU NAETE SAVREMENIJE INSTALACIJE I DA PRIKAETE6.8.4 Karakteristike hidraulikih prenosnika snageIspitivanja hidraulikih prenosnika snage predstavljaju jedinu sigurnu osnovu za definisanje njihovih radnih karakteristika, a na osnovu toga i za odreivanje mogunosti vezivanja za odreeni motor, tj. za ugradnju u odreeno vozilo. Ovo vai i za hidrodinamike prenosnike, koji imaju iroku primenu u automatskim transmisijama transportnih vozila (posebno putnikih), a i za hidrostatike prenosnike, ija je primena na odreenim kategorijama radnih vozila sve vea (graevinski traktori).Sa stanovita projektanta vozila, koji u odreeno vozilo treba da ugradi hidrauliki prenosnik, osnovni zadatak ispitivanja je dobijanje stvarne slike o radnim sposobnostima prenosnika, tj. dobijanje radne karakteristika u odreenim jedinicama mera. Za detaljnu studiju samih prenosnika, to spade u domen rada odgovarajuih specijalizovanih proizvoaa, ispitivanja se programiraju sa znatno irim zadacima (odreivanje tzv. bezdimenzijskih karakteristika, analiza uticaja profila lopatica i drugih konstrukcijskih obeleja, analiza problema stanja, toplotnih optereenja i dr.). U tom smislu su i odgovarajue metodologije rada i znatno sloenije.Osnovna ispitivanja performasi hidraulikih prenosnika, koja su prvenstveno interesantna za projektanta vozila, sprovode se po vie-manje opte prihvaenim i jednostavnim metodologijama. Na slici 6.53 data je blok-shema tipine metodologije ove vrste, posebno za spojnice (a) I menjae (b).

Slika 6.53Kao to se vidi, osnovne komponente opitne instalacije predstavljaju pogonski agregat, odgovarajuih karakteristika (snage I broja obrtaja), i ureaj za koenje snage, kakav se koristi i za ispitivanje motora unutranjeg sagorevanja, sa radnim karakteristikama koje odgovaraju oekivanim performansama prenosnika koji se ispituje. U odnosu na merenja, instalacija ukljuuje davae za merenje obrtnog momenta, broja obrtaja i temperature.Izgled jedne ovakve instalacije dat je na slici 6.54

Slika 6.54Primer se odnosi na probni sto za ispitivanje hidraulikih spojnica Instituta za motorna vozila Mainskog fakulteta u Beogradu,/39/. U odnosu na predhodne principijelne blok-sheme, ova instalacija je neto ira. Pomou simulatora promenljivog optereenja ( u gornjem delu slike), na ureaju su ispitivana ponaanja traktorskih hidrospojnica u uslovima analognim stvarnom radu traktora u poljoprivredi, tj. sposobnost priguenja promenljivih radnih optereenja. Jedan tipian dijagram dobijen ovim ispitivanjem prikazan je na slici 6.55.

Slika 6.55Kao to se vidi, relativno snane varijacije broja obrtaja koje se saoptavaju pumpnom kolu, prenose se na turbinsko kolo znatno ublaene (gornji deo krive na zapisu). Isto se odnosi na obrtni moment, ali manje izraeno (donje dve krive na zapisu).VA ZADATAK JE DA NA INTERNETU NAETE SAVREMENIJE INSTALACIJE I DA PRIKAETE

6.8.5 Karakteristika hidraulinih i pneumatskih komponentiIspitivanje radnih karakteristika hidraulikih i pneumatikih komponenata, koje se, veoma esto, koriste u okviru mnogih sistema vozila, predstavljaju predmet posebnog interesa ne samo proizvoaa ovih komponenata i instalacija, ve i proizvoaa vozila. Primera ove vrste ima veoma mnogo. Pomenimo odreivanje radni karakteristika pumpi, kompresora, regulacionih i drugih organa konih prenosnih mehanizama, servo-upravljaa, sistema za kontrolu rada prikljunih traktorskih orua i td. Ispitivanja ove vrste mogu da se sprovode po relativno jednostavnim metodologijama, a po pravilu ukljuuju jedan ili vie davaa pritiska, davaa sile ili momenta, ponekad i davaa protoka, temperature fluida i td.Shema jedne ovakve instalacije data je na slici 6.56. Radi se o instalaciji koja je izvedena za merenje vremena odkoivanja, tj. zakanjenja u pranjenju najudaljenijih konih cilindara u odnosu na trenutak prestanka dejstva na komandu konice, /44/.

Slika 6.56Primer dobijenih rezultata prikazan je na slici 6.57.

Slika 6.57Drugi karakteristian primer metodologija ispitivanja ove vrste odnosi se na ispitivanje servo-ureaja sistema za upravljanje, /166/. Shema odgovarajueg probnog stola prikazana je na slici 6.58.

Slika 6.58Na shemi su data potrebna objanjenja, tako da dalji komentari nisu potrebni. Treba jedino da se naglasi da pored performansi, ovom ispitivanjima mogu uspeno da se odreuju i karakteristike pouzdanosti.I na kraju, kao interesantne primere pomenimo i brojne opitne instalacije za ispitivanje radnih karakteristika hidraulikih amortizera sistema za oslanjanje raznih vrsta motornih vozila, koje se koncepcijski mogu da izvode u vie razliitih varijanti.Na slici 6.59 je prikazana jedna savremena instalacija (firma MTS,Sad), koja omoguava snimanje radne karakteristike amortizera (odnos sile priguenja I brzine) u vie karakteristinih testova (udarno dejstvo sile I maksimalna brzina ili konstantna brzina I odgovarajua sila).

Slika 6.59Upravljanje ovim ureajem se vri preko procesnog raunara, na osnovu predhodno podeenog programa, a moe da bude i runo.Neto jednostavnije instalacije primenjuju se za ispitivanje radnih karakteristika amortizera ugraenih u vozilo. Ovo je veoma bitno za kontrolu njihove ispravnosti u eksploataciji (u okviru tehnikih pregleda). Postoje dve vrste ovakvih probnih stolova: sa slobodnim padom (obino oko 100mm) i sa pobudom od ekcentarskog vibratora, /120/. Sheme ove instalacije date sun a slici 6.60.

Slika 6.60U oba sluaja, pri ispitivanju se registruju amplitude oscilovanja, te se na osnovu brzine priguenja ocenjuje kvalitet priguivaa. Kriterijumi za ove ocene utvruju se preteno empirijski, na osnovu uporeenja rezultata laboratorijskih i eksperimentalnih ispitivanja. Zbog toga ove metodologije nisu, u naelu, dovoljno objektivne. Ipak, zbog jednostavnosti rada i znaaja problematike, probni stolovi ove vrste koriste se sve vie.VA ZADATAK JE DA NA INTERNETU NAETE SAVREMENIJE INSTALACIJE I DA PRIKAETE

6.8.6 Karakteristike frikcionih materijala Za razliku od metala I veine drugih materijala, osobine frikcionih materijala ne mogu da se procenjuju na bazi hemijskog sastava, structure ili drugih podataka koji se obino koriste za ocenu drugih materijala. Zato se karakteristike frikcionih materijala, koji ine veoma znaajne sastavne delove frikcionih mehanizama (spojnica i konica, prenosnika), ocenjuju i proveravaju iskljuivo eksperimentalnim metodama. Postoji vie metodologija ispitivanja frikcionih materijala, a mnoge od njih su predmet nacionalnih ili meunarodnih standarda. Ove metodologije mogu da se svrstaju u dve grupe:1. ispitivanje fiziko-hemijskih i mehanikih osobina;2. ispitivanje frikcionih, odnosno tribolokih osobina.Ispitivanja fiziko-hemijskih i mehanikih osobina obuhvataju odreivanje niza karakteristika frikcionih materijala, neposredno ili posredno vezanih za njihovu funkciju. Metode ovih ispitivanja utvrene su u mnogim standardima, meu kojima posebno mesto imaju standardi ISO, na osnovu koji se utvruju i odgovarajui Srpski standardi. Standardi ISO i SRB definisane su sledee metode ispitivanja fiziko-hemijskih i mehanikih osobina frikcionih materijala: kompresibilnost obloge (ISO 6310, odnosno SRB B.F8.102); smicajne vrstoe obloge (ISO 6311, odnosno SRB B.F8.103); smicajne vrstoe zalepljenog spoja obloge i ploice, odnosno papue (ISO 6312, odnosno SRB B.F8.104); uticaja toplotnih optereenja na oblik i dimenzije ploice disk-konice (ISO 6313, odnosno SRB B.F8.105); otpornosti na vodu, slain rastvor, ulje i konu tenost (ISO 6314, odnosno SRB B.F8.106) i hvatanja obloge za metalnu povrinu (disk, dobo), posle dugog stajanja, zbog korozije (ISO 6315).Ispitivanja frikcionih osobina obuhvataju odreivanje trenja i habanja, pod dejstvom bitnih uticajnih inilaca: povrinski pritisak, brzina i temperatura. Ova ispitivanja u naelu imaju vei znaaj, poto neposredno daju informacije bitne za funkcionisanje mehanizama u koji se frikcioni materijali ugrauju. Zato se ova ispitivanja nazivaju i ispitivanja funkcionalnih osobina, odnosno frikcione osobine se tretiraju kao funkcionalne osobine ovih materijala.Ispitivanja frikcionih osobina mogu da se realizuju na dva naina: na uzorcima frikcionih materijala, odnosno na epruvetama i u okviru sklopa frikcionog mehanizma za koji su namenjeni, tj. na materijalu koji je ugraen u odgovarajuu konicu ili spojnicu. Nema nikakvih sumji da su ispitivanja u sklopu mehanizama daleko bolja. Samo na ovaj nain mogu da se zaista odrede, tj. procene stvarne funkcionalne osobine frikcionih materijala. Zato se metodologije ove vrste veomairoko koriste na svim nivoima (proizvoai frikcionih materijala, proizvoai konica i spojnica, proizvoai vozila, ovlaene laboratorije). Na ispitivanjima ove vrste zasnovano je i atestiranje frikcionih obloga za konice i spojnice motornih i prikljunih vozila u Srbiji, /219/, i to pomou probnih stolova sa inercijskim zamajnim masama , koje su detaljno prikazane u odeljcima 8.5.2 i 8.5.3.Ispitivanje uzoraka frikcionih materijala moe, meutim, takoe da prui korisne informacije, posebno za upravljanjem kvalitetom u proizvodnom ciklusu. Zato se ovakva ispitivanja rado koriste kod svih proizvoaa frikcionih materijala, kao siguran metod ostvarivanja stalnog uvida u kvalitet pojedinih ari i proizvodnih serija. Stvarne funkcionalne osobine frikcionih materijala, ugraenih u odreeni frikcioni mehanizam, ne mogu da se odrede ispitivanjem na epruvetama.Za ispitivanje uzoraka frikcionih materijala, odnosno epruveta, ima veoma mnogo probnih stolova, razvijenih u raznim zemljama, od strane proizvoaa ili drugih institucija. Neka od njih su osnova nacionalnih ili drugih standarda. U naoj zemlji je pre vie od tri decenije donet jugoslovenski standard koji regulie ispitivanja frikcionih materijala (JUS B.F8.101)na bazi maine za ispitivanje RANZI, koja je usvojena i u italijanskim standardima CUNA ( zbog toga se i probni sto esto naziva RANZI-CUNA).

Ovaj probni sto koristi uzorke frikcionih materijala relativno malih dimenzija (27x22mm), debljine od 3,5 do 5 mm. Uzorak se ispituje u sprezi sa doboom prenika 150 mm (od elika ili livenog gvoa, definisanog sastava), u tri perioda, sa tri brzine (2,25; 3,5 i 5 ), uz ogranienja radnih temperatura na nivou 255, 325 i 365 0C. Ispitivanja se vre pri konstantnom momentu trenja (oko 1daNm), a u pogledu trajanja ogranien je ukupno ostvarenimradom trenja ( oko 1630 kJ u svakom periodu ili oko 4900 kJ ukupno). Pored trenja koje se neposredno oitava i registruje na pisau, na kraju ispitivanja se odreuje i ukupno habanje, tj. istroenje, u vidu gubitka mase po jedinici izvrenog rada, /108/.Shema maine RANZI data je na slici 6.61.

Slika 6.61Na slici je sa (1) oznaeno postolje, (2) je motor, a (3) i (4) merni instrumenti i pisa, (5) je dobo, koji je postavljen u kuite (6), a sa (7) je oznaen uzorak frikcionog materijala. Sa (8) do (12) su oznaeni elementi polunog i mernog sistema (koji obezbeuje konstantni moment), (13) je ue, a (14) teg kojim se pritiska uzorak na dobo.Od maina iste namene koje se koriste u drugim zemljama treba da se pomene relativno esto koriena maina KRAUSS (koju su koristili i neki proizvoai u Jugoslaviji), a posebno maina tipa CHASE, koja je prihvaena kao osnova veoma iroko korienog standarda SAE J 661a. Kod ove maine se uzorak pritiskuje na dobo sa njegove unutranje strane (kao kod konice), a oko doboa je greja, koji regulie temperaturu. Shema ove maine je data na slici 6.62

Slika 6.62

Uzorak je ovde oznaen sa (4), dobo je (6), a (7) je greja. Sa (3) je oznaen teg koji regulie silu trenja, a elementi 1,2,5,8 i 9 slue za regulaciju sile trenja i merenje, /109/.Treba, na kraju, ponovo da se istakne da navedene metode ispitivanja karakteristika frikcionih materijala i pored toga to nemogu da prue sve informacije potrebne za ocenu ovih materijala ugraenih u frikcione mehanizme,Karakteristika hidraulinih i pneumatskih komponentiIspitivanje radnih karakteristika hidraulikih i pneumatikih komponenata, koje se, veoma esto, koriste u okviru mnogih sistema vozila, predstavljaju predmet posebnog interesa ne samo proizvoaa ovih komponenata i instalacija, ve i proizvoaa vozila. Primera ove vrste ima veoma mnogo. Pomenimo odreivanje radni karakteristika pumpi, kompresora, regulacionih i drugih organa konih prenosnih mehanizama, servo-upravljaa, sistema za kontrolu rada prikljunih traktorskih orua i td. Ispitivanja ove vrste mogu da se sprovode po relativno jednostavnim metodologijama, a po pravilu ukljuuju jedan ili vie davaa pritiska, davaa sile ili momenta, ponekad i davaa protoka, temperature fluida i td.Shema jedne ovakve instalacije data je na slici 6.56. Radi se o instalaciji koja je izvedena za merenje vremena odkoivanja, tj. zakanjenja u pranjenju najudaljenijih konih cilindara u odnosu na trenutak prestanka dejstva na komandu konice, /44/.

Slika 6.56Primer dobijenih rezultata prikazan je na slici 6.57.

Slika 6.57Drugi karakteristian primer metodologija ispitivanja ove vrste odnosi se na ispitivanje servo-ureaja sistema za upravljanje, /166/. Shema odgovarajueg probnog stola prikazana je na slici 6.58.

Slika 6.58Na shemi su data potrebna objanjenja, tako da dalji komentari nisu potrebni. Treba jedino da se naglasi da pored performansi, ovom ispitivanjima mogu uspeno da se odreuju i karakteristike pouzdanosti.I na kraju, kao interesantne primere pomenimo i brojne opitne instalacije za ispitivanje radnih karakteristika hidraulikih amortizera sistema za oslanjanje raznih vrsta motornih vozila, koje se koncepcijski mogu da izvode u vie razliitih varijanti.Na slici 6.59 je prikazana jedna savremena instalacija (firma MTS,Sad), koja omoguava snimanje radne karakteristike amortizera (odnos sile priguenja I brzine) u vie karakteristinih testova (udarno dejstvo sile I maksimalna brzina ili konstantna brzina I odgovarajua sila).

Slika 6.59Upravljanje ovim ureajem se vri preko procesnog raunara, na osnovu predhodno podeenog programa, a moe da bude i runo.Neto jednostavnije instalacije primenjuju se za ispitivanje radnih karakteristika amortizera ugraenih u vozilo. Ovo je veoma bitno za kontrolu njihove ispravnosti u eksploataciji (u okviru tehnikih pregleda). Postoje dve vrste ovakvih probnih stolova: sa slobodnim padom (obino oko 100mm) i sa pobudom od ekcentarskog vibratora, /120/. Sheme ove instalacije date sun a slici 6.60.

Slika 6.60U oba sluaja, pri ispitivanju se registruju amplitude oscilovanja, te se na osnovu brzine priguenja ocenjuje kvalitet priguivaa. Kriterijumi za ove ocene utvruju se preteno empirijski, na osnovu uporeenja rezultata laboratorijskih i eksperimentalnih ispitivanja. Zbog toga ove metodologije nisu, u naelu, dovoljno objektivne. Ipak, zbog jednostavnosti rada i znaaja problematike, probni stolovi ove vrste koriste se sve vie.VA ZADATAK JE DA NA INTERNETU NAETE SAVREMENIJE INSTALACIJE I DA PRIKAETE

6.8.7 Karakteristike frikcionih materijala Za razliku od metala I veine drugih materijala, osobine frikcionih materijala ne mogu da se procenjuju na bazi hemijskog sastava, structure ili drugih podataka koji se obino koriste za ocenu drugih materijala. Zato se karakteristike frikcionih materijala, koji ine veoma znaajne sastavne delove frikcionih mehanizama (spojnica i konica, prenosnika), ocenjuju i proveravaju iskljuivo eksperimentalnim metodama. Postoji vie metodologija ispitivanja frikcionih materijala, a mnoge od njih su predmet nacionalnih ili meunarodnih standarda. Ove metodologije mogu da se svrstaju u dve grupe:3. ispitivanje fiziko-hemijskih i mehanikih osobina;4. ispitivanje frikcionih, odnosno tribolokih osobina.Ispitivanja fiziko-hemijskih i mehanikih osobina obuhvataju odreivanje niza karakteristika frikcionih materijala, neposredno ili posredno vezanih za njihovu funkciju. Metode ovih ispitivanja utvrene su u mnogim standardima, meu kojima posebno mesto imaju standardi ISO, na osnovu koji se utvruju i odgovarajui Srpski standardi. Standardi ISO i SRB definisane su sledee metode ispitivanja fiziko-hemijskih i mehanikih osobina frikcionih materijala: kompresibilnost obloge (ISO 6310, odnosno SRB B.F8.102); smicajne vrstoe obloge (ISO 6311, odnosno SRB B.F8.103); smicajne vrstoe zalepljenog spoja obloge i ploice, odnosno papue (ISO 6312, odnosno SRB B.F8.104); uticaja toplotnih optereenja na oblik i dimenzije ploice disk-konice (ISO 6313, odnosno SRB B.F8.105); otpornosti na vodu, slain rastvor, ulje i konu tenost (ISO 6314, odnosno SRB B.F8.106) i hvatanja obloge za metalnu povrinu (disk, dobo), posle dugog stajanja, zbog korozije (ISO 6315).Ispitivanja frikcionih osobina obuhvataju odreivanje trenja i habanja, pod dejstvom bitnih uticajnih inilaca: povrinski pritisak, brzina i temperatura. Ova ispitivanja u naelu imaju vei znaaj, poto neposredno daju informacije bitne za funkcionisanje mehanizama u koji se frikcioni materijali ugrauju. Zato se ova ispitivanja nazivaju i ispitivanja funkcionalnih osobina, odnosno frikcione osobine se tretiraju kao funkcionalne osobine ovih materijala.Ispitivanja frikcionih osobina mogu da se realizuju na dva naina: na uzorcima frikcionih materijala, odnosno na epruvetama i u okviru sklopa frikcionog mehanizma za koji su namenjeni, tj. na materijalu koji je ugraen u odgovarajuu konicu ili spojnicu. Nema nikakvih sumji da su ispitivanja u sklopu mehanizama daleko bolja. Samo na ovaj nain mogu da se zaista odrede, tj. procene stvarne funkcionalne osobine frikcionih materijala. Zato se metodologije ove vrste veomairoko koriste na svim nivoima (proizvoai frikcionih materijala, proizvoai konica i spojnica, proizvoai vozila, ovlaene laboratorije). Na ispitivanjima ove vrste zasnovano je i atestiranje frikcionih obloga za konice i spojnice motornih i prikljunih vozila u Srbiji, /219/, i to pomou probnih stolova sa inercijskim zamajnim masama , koje su detaljno prikazane u odeljcima 8.5.2 i 8.5.3.Ispitivanje uzoraka frikcionih materijala moe, meutim, takoe da prui korisne informacije, posebno za upravljanjem kvalitetom u proizvodnom ciklusu. Zato se ovakva ispitivanja rado koriste kod svih proizvoaa frikcionih materijala, kao siguran metod ostvarivanja stalnog uvida u kvalitet pojedinih ari i proizvodnih serija. Stvarne funkcionalne osobine frikcionih materijala, ugraenih u odreeni frikcioni mehanizam, ne mogu da se odrede ispitivanjem na epruvetama.Za ispitivanje uzoraka frikcionih materijala, odnosno epruveta, ima veoma mnogo probnih stolova, razvijenih u raznim zemljama, od strane proizvoaa ili drugih institucija. Neka od njih su osnova nacionalnih ili drugih standarda. U naoj zemlji je pre vie od tri decenije donet jugoslovenski standard koji regulie ispitivanja frikcionih materijala (JUS B.F8.101)na bazi maine za ispitivanje RANZI, koja je usvojena i u italijanskim standardima CUNA ( zbog toga se i probni sto esto naziva RANZI-CUNA).

Ovaj probni sto koristi uzorke frikcionih materijala relativno malih dimenzija (27x22mm), debljine od 3,5 do 5 mm. Uzorak se ispituje u sprezi sa doboom prenika 150 mm (od elika ili livenog gvoa, definisanog sastava), u tri perioda, sa tri brzine (2,25; 3,5 i 5 ), uz ogranienja radnih temperatura na nivou 255, 325 i 365 0C. Ispitivanja se vre pri konstantnom momentu trenja (oko 1daNm), a u pogledu trajanja ogranien je ukupno ostvarenimradom trenja ( oko 1630 kJ u svakom periodu ili oko 4900 kJ ukupno). Pored trenja koje se neposredno oitava i registruje na pisau, na kraju ispitivanja se odreuje i ukupno habanje, tj. istroenje, u vidu gubitka mase po jedinici izvrenog rada, /108/.Shema maine RANZI data je na slici 6.61.

Slika 6.61Na slici je sa (1) oznaeno postolje, (2) je motor, a (3) i (4) merni instrumenti i pisa, (5) je dobo, koji je postavljen u kuite (6), a sa (7) je oznaen uzorak frikcionog materijala. Sa (8) do (12) su oznaeni elementi polunog i mernog sistema (koji obezbeuje konstantni moment), (13) je ue, a (14) teg kojim se pritiska uzorak na dobo.Od maina iste namene koje se koriste u drugim zemljama treba da se pomene relativno esto koriena maina KRAUSS (koju su koristili i neki proizvoai u Jugoslaviji), a posebno maina tipa CHASE, koja je prihvaena kao osnova veoma iroko korienog standarda SAE J 661a. Kod ove maine se uzorak pritiskuje na dobo sa njegove unutranje strane (kao kod konice), a oko doboa je greja, koji regulie temperaturu. Shema ove maine je data na slici 6.62

Slika 6.62

Uzorak je ovde oznaen sa (4), dobo je (6), a (7) je greja. Sa (3) je oznaen teg koji regulie silu trenja, a elementi 1,2,5,8 i 9 slue za regulaciju sile trenja i merenje, /109/.Treba, na kraju, ponovo da se istakne da navedene metode ispitivanja karakteristika frikcionih materijala i pored toga to nemogu da prue sve informacije potrebne za ocenu ovih materijala ugraenih u frikcione mehanizme,