POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '97 Preveo Goran Skrobonja Den Simons SMRT KENTAURA (The Death of the Centaur, 1990.)Uitelj i deak uspinjali su se strmim lukom travnjaka koji je gledao na naj ju niju okuku reke Mizuri. Povremeno su dizali pogled prema otmenoj gazdinskoj kui od opeka koja je stajala na uzvisini. Na njenim nizovima visokih prozora i irokim francuskim vratima videli su se odrazi isprekidanih ara golih grana naspram sivo g neba. I deak i mladi znali su da je velika kua najverovatnije prazna - njen vlasn ik provodio je samo nekoliko nedelja godi nje u gradu - ali prilazak tako blizu om oguio im je da osete prijatnu napetost ometanja poseda, uz izvanredan vidik. Stotinu stopa od kue, oni presta e da se penju i sedo e, nasloniv i se leima na drvo koje ih je titilo od blagog povetarca i zaklanjalo od sluajnog pogleda bilo k oga ko bi se nalazio u kui. Sunce je bilo veoma toplo, la na prolena toplota koju e g otovo sigurno oterati najmanje jo jedan nalet snega pre nego to se ne vrati u puno j snazi. iroki, prostrani travnjak koji se spu tao do pruge i reke dve stotine jard i ni e, bio je pro aran jedva primetnim, zelenim mrljama zemlje koja se kravila. Vaz duh je mirisao na subotu. Uitelj uze kratku travku, uvi je prstima i poe zami ljeno da je vae. Deak i upa re, zakilji u njega jedan dugi trenutak, pa uini isto. "Gospodine Kenan, mislite da e reka ove godine opet da naraste i poplavi sve k'o pro li put?" upita deak. "Ne znam, Teri", ree mladi. Nije se okrenuo da pogleda deaka, ve je podigao lice prema suncu i zatvorio oi. Deak osmotri uitelja iskosa i primeti da se rie dlaice u njegovoj bradi pres ijavaju na sunevom svetlu. Teri nasloni glavu na grubu koru starog bresta, ali bi o je previ e ivahan da bi zatvorio oi du e od nekoliko sekundi. "Mislite da e preplaviti Glavnu, ako doe do toga?" "Ne verujem, Teri. Takve poplave nailaze samo jednom u nekoliko godina." Nijedan uesnik u razgovoru nije smatrao nimalo udnim to to uitelj komentari e dogaaje koje nikada nije iskusio iz prve ruke. Kenan je bio u malom gradu u Mizur iju tek ne to manje od sedam meseci i stigao je na taj neverovatno vreli Praznik R ada, neposredno pred poetak kole. Poplava je bila vest stara ve etiri meseca. Iako j e imao samo deset godina, Teri Bester je video tri takve poplave u ivotu i seao se kako je njegov otac psovao i trupkao po jutarnjoj tami lanjskog aprila kada su ga dobrovoljni vatrogasci pozvali da sie i pomogne na nasipu. Zvi duk voza dopre do njih sa severa, doplerovani zvuk tanan u toplom vazd uhu. Uitelj otvori oi da bi doekao prispee teretnjaka iz Sen Luisa koji sti e u jedana est pre podne. Obojica su brojala vagone dok je dugaak voz tutnjao ispod njih, uz brektanje dizelke i podizanje zvi duka koji je utihnuo kada su poslednji vagoni n estali prema gradu za okukom na pruzi kojom samo to su dope aili. "Auh, dobro da nismo bivali dole", ree Teri naglas. "Bili", ree g. Kenan. "A?" ree Teri i pogleda oveka. "Nismo bili dole", ponovi bradati mladi uz prizvuk ozlojeenosti u glasu. "Jah", ree Teri, a onda zavlada ti ina. Gospodin Kenan zatvori oi i ponovo n asloni glavu na deblo. Teri ustade da gaa kuu zami ljenim kamenjem. Osetiv i uiteljevo neodobravanje, on prestade sa pantomimom i stade okrenut prema drvetu, oslonjen bradom o koru, zakiljiv i navi e u visoko granje. "Dva'es' es'", ree Teri. "ega to?" "Vagona u vozu. Izbroj'o sam dvadeset est." "Mmmmmm. Ja sam izbrojao dvadeset etiri." "Jah. I ja. To sam mislio da ka em. Dva'es' et'ri, to sam mislio." Kenan se nagnu napred i poe da okree travku u rukama. Misli su mu bile dal eko. Teri je jahao nevidljivog konja u malim krugovima dok je opona ao zvuke galop iranja duboko u grlu. Dodao je lajmasti zvuk pucnja iz pu ke, uhvatio se za grudi ismandrljao sa konja. Deak se mlitavo skotrljao nizbrdo i zaustavio sav zgren i pr ekriven travom nepune tri stope od uitelja. Kenan ga okrznu pogledom, a onda pogleda prema reci. Mizuri je tekao, mr k kao kafa, slo en zbog neprestano razliitih ara vrtloga i virova. "Teri, da li si znao da je ovo najju nija okuka reke Mizuri? Ba ovde?" "A-a", ree deak. "Jeste", ree uitelj i pogleda preko, ka suprotnoj obali. "Hej, gos'in Kenan?" "Da?" " ta e da se desi u ponedeljak?" "Na ta misli ?" upita Kenan, iako je znao na ta je deak mislio. "Znate, u Prii." Mladi se nasmeja i baci travku. Za kratki tren Teri pomisli da je taj uite ljev pokret bio kao kod neke devojice, ali smesta otera tu misao iz glave. "Zna da ne mogu da ti ispriam pre nego to ispriam ostalima, Teri. To ne bi b ilo po teno, zar ne?" "Aoooo", ree deak, ali bilo je to tek povr no jadikovanje i ne to u njegovom t onu nagove tavalo je da je zadovoljan odgovorom. Njih dvojica ustado e. Kenan obrisa tur pantalona, a onda izvue travice iz zamr ene kose deteta. Zajedno sio e nizbrdo pre ma eleznikoj pruzi i gradu. Kentaur, neo-maca i majmun-mag kretali su se beskrajnim Morem Trave. Ger nisavijen je bila suvi e niska da bi videla iznad visoke trave i morala je da ja e n a Rolovim leima. Kentauru to nije smetalo - nije ak ni primeivao njenu te inu - i u iva o je u razgovorima sa njom dok se probijao prsima kroz namre kane talase trave boj e limuna. Iza njih je i ao Dobi, laganim hodom i kominim, antropoidnim koracima, uz pevu enje delova nerazaznatljivih melodija. Devet dana gacali su Morem Trave. Daleko iza njih bile su Uklete Ru evine i pretnja pacova-paukova. Daleko napred - jo izvan vidokruga - bio je njihov nepo sredni cilj, Planine Izmaglice. Dobi je nou koristio svoj masivni ranac i vadio i z njega veliki svileni ki obran atora. Slo ene narand aste oznake ukra avale su plavu kup olu. Gernisavijen je volela zvuk veernjeg vetra koji je rastao i pomerao hiljadu milja trave, u kajui svilenim baldahinom iznad njih. Bili su oprezni sa vatrom. Jedna nemarna varnica mogla je da zapali itavo More i od toga ne bi mogli da umaknu. Rol se vraao iz veernjeg lova sa lukom preko ramena i mlitavim goveetom u m asivnoj ruci. Posle veere, esto su tiho razgovarali ili slu ali kako Dobi svira na ud nom duvakom instrumentu koji je prona ao u Ljudskim Ru evinama. Kako je no odmicala, D obi je pokazivao sazve a - Labuda, Melamov Luk, Kristalni Neboplov i Malu Liru. Rol je pripovedao prie o hrabrosti i rtvovanju koje su preno ene kroz est pokolenja ratn ika Klana Kentaura. Jedne veeri, po to su pa ljivo ugasili vatru, Gernisevijen je progovorila. Gl as joj je zvuao tanu no pod plamtanjem zvezda i gotovo se gubio u dubokom uzdisanju vetra u travi. "Kakvi su nam izgledi da zaista pronaemo dalekobaca?" "To ne mo emo da znamo", zau se siguran Rolov glas. "Samo moramo da nastavi mo prema jugu i da se potrudimo koliko god mo emo." "Ali, ta ako arobnjaci tamo stignu prvi?" bila je uporna mrko uta neo-maca. Na to je odgovorio Dobi. "Najbolje da nou ne priamo o arobnjacima", rekao j e on. "Nikada ne priajte o krlju tastim stvorenjima po to se smrkne, tako je govorila moja Baka." Ujutro su pojeli hladan doruak, pogledali arobnu iglu u Dobijevom smerotra gau i ponovo nastavili put. Sunce je bilo blizu zenita kada se Rol iznenada ukoi i pokaza prema istoku. "Gledajte!" Isprva, Gernisavijen nije mogla da vidi ni ta, ali po to se pridr ala tako to j e uhvatila pregr t Rolove grive i podigla na njegovim irokim leima, mogla je to da r azazna - jedra! Nadimanje belih jedara naspram azurnog neba. A ispod napetog pla tna videla je i brod - ogroman brod - koji je kripao po drvenim tokovima ija visina mora da je iznosila dvadeset stopa.A brod je i ao pravo prema njima! Uionica je bila ru na i neudobna. Dugo je kori ena kao spremi te i zidovi su jo b ili obele eni i zaseeni na mestima gde su uvane kutije i metalni sanduci sa mapama. Prostorija je, kao i sama kola, bila stara, ali ne i ivopisna. Nije budila nikakvu nostalgiju kao kod Normana Rokvela. Nekada visoke tavanice bile su spu te ne pomou lo e uklopljenih akustinih ploa koje su odsecale gornju treinu prozora. Cevas ta fluorescentna svetla visila su sa sivih ipki koje su izbijale kroz rupe u ploam a tavanice. Pod je nekada bio gladak i lakiran, ali sada je bio toliko iskrzan d a uenici nisu smeli da rizikuju da u ki nim danima izuju nakva ene teniske patike. Dvadeset osam ru iastomrkih klupa od plastike i metala ispunjavalo je prost or predvien za tri reda drvenih kolskih klupa iz prethodnog veka. Klupe su bile do voljno stare da su im ploe pod uglom bile izrezbarene i izgrebane, a njihove ru ne, cevaste noge izbijale su novo iverje iz poda. Olovka se nije mogla smestiti na plou klupe, a da se buno ne skotrlja, a svaki put kada bi neko dete podiglo plou da bi uzelo knjigu, mala prostorija odjeknula bi zvukom kripe metala i svezaka koje padaju na pod. Prozori su bili visoki, iskrivljeni i, svi osim jednog, odbijali su da s e otvore. Lanjskog septembra, kada je temperatura nastavila da se zadr ava oko dev edeset stepeni i kada su deje patike tonule u asfalt igrali ta, u maloj prostoriji bilo je gotovo neizdr ivo, jer je samo pokoji retki da ak lahora dopirao kroz prozor e. Tabla je bila iroka etiri stope i du desne strane imala je napuklinu. Kenan ju je jednom upotrebio kako bi ilustrovao Raselinu San Andreas. Prvog dana usta novio je da u uionici nema krede, da je tu samo jedan suner, da nema tapa za pokazi vanje, globusa i da je prisutna samo jedna mapa koja se otvarala kao roletna (a i ona je poticala iz razdoblja pre Drugog svetskog rata), da nema polica i da je asovnik trajno zamrznut na jedan sat i dvadeset tri minuta. Kenan je zatra io zidn i sat treeg septembra i jedan stari postavljen je blizu vrata krajem januara. esto je prestajao da radi, pa je Kenan dr ao jevtini budilnik na svojoj katedri. Njego vo kuckanje postalo je zvuna podloga za sve ostale zvukove u prostoriji. Povremen o je pode avao budilnik da bi oznaio kraj ispitivanja ili razdoblja itanja u sebi. P oslednjeg dana pre Bo inog raspusta, pustio je da budilnik zazvoni u dva sata kako bi objavio kraj rada i poetak jednosatne Bo ine urke. Drugi razredi ostavili su samo dvadeset poslednjih minuta tog dana za svoju urku i mada je direktor ukorio Kenan a zbog toga to ovaj nije proitao bro uru o kunom redu kole, taj incident potvrdio je p odozrenje najveeg broja dece u koli da je razred gospodina Kenana ba zabavno mesto. Kenanovo seanje na taj Bo i uvek e biti vezano za plesnjivi, mutno osvetljeni podrum Rirdonove robne kue, izbledele i jadne prodavnice jevtine robe u ulici Vo ter, gde je za svoje uenike etvrtog razreda kasno jedne veeri nakupovao poklone. Je dan po jedan, odabrao je jevtine prstenove, tegle tenosti za pravljenje mehurova, igrake-vojnike, jedrilice od balse i komplete za modeliranje - svaki sa posebnom porukom na umu - da bi ih odneo kui i pakovao sve do ranih jutarnjih sati. Kenan je prekrio oguljene zidove uionice plakatima, ukljuujui i ilustrovanu mapu Bostona koja je tri godine visila u njegovoj studentskoj sobi. Zidne novin e menjao je svake tri nedelje. Sada se tamo nalazila ogromna mapa Planete Vrta n a kojoj su bili oznaeni dogaaji iz Prie. Nije mogao da uradi ni ta sa slabim mirisom trulog maltera i otpadne vode koji se oseao u prostoriji. Nije mogao ni da izmeni iritirajue zujanje i treprenje svetiljki na plafonu. Ali kupio je staru naslonjau na buvljoj pijaci i pozajmio tepih od svog stanodavca, pa je svakog popodneva u jedan i deset, neposredno pos le pauze za ruak i pre poetka nastave jezika, Kenan sedeo u fotelji sa izvaljenim oprugama, dok se dvadeset sedmoro dece tiskalo u uglu gde se nalazio tepih, a pr ia se nastavljala. Gernisavijen i Dobi dali su svoja dva poslednja novia da bi u li u ogromnu a renu gde je Rol trebalo da se bori sa Nepobedivim rajkom. Svuda oko njih bile su tamne uliice i zabatni krovovi uvenog Karvnala. Progurali su se kroz ulazni tunel sa gomilom i u li u amfiteatar gde su stotine baklji bacale bizarne senke na tribi ne.Oko kru ne jame tiskale su se sve rase Vrta, ili radije, sve one rase koje nisu bile uni tene pri otporu zlim arobnjacima: Drudi sa kapuljaama, mi iavi stanovnic i drvea iz Velike ume, grupa upavaca u jarkim narand astim odorama, mno tvo vojnika-gu te ra koji su i tali, smejali se i vikali, zdepasti, niski Narod Movare, i stotine muta nata. Noni vazduh bio je ispunjen udnim zvucima i jo udnijim mirisima. Prodavci su s e drali da bi nadjaali buku i nudili pr ena krila argoa i hladno pivo. Tamo, u aren i, radnici su grabuljali pesak preko lokvi krvi koje su se su ile na mestima gde s u prethodni uesnici Igre Smrti izgubili od rajka. "Za to mora da se bori?" upita Gernisavijen kada su zauzeli mesta na grubo j klupi. "To je jedini nain da zaradi hiljadu kredita, tako da sutra uvee mo emo da p oemo Nebeskom Galijom", odgovori Dobi tihim glasom. Visoki mutant sede kraj njega na klupu i Dobi cimnu kraj svog ljubiastog ogrtaa kako bi ga oslobodio. "Ali za to naprosto ne odemo iz grada splavom dalje na jug?" bila je uporn a Gernisavijen. Rep male neo-mace ibao je levo desno. "Rol je sve to ve objasnio", apnu Dobi. "arobnjaci znaju da smo u Karvnalu. Sigurno su ve pokrili gradske kapije i dokove. Osim toga, po to imaju letee platfor me, ne bismo nikada uspeli da ih preduhitrimo kada bismo i li pe ke ili splavom. Ne, Rol je u pravu. Ovo je jedini nain." "Ali niko ne mo e da pobedi rajka! Zar ne? Ta stvar je bila genetski stvore na za vreme Ratova arobnjaka kao ma ina za ubijanje, je l' da?" ree Gernisavijen oajn o. mirkala je kao da svetlo baklji stadiona smeta njenim oima. "Da", ree Dobi, "ali on ne mora da ga pobedi da bi zaradio hiljadu kredit a. Samo da ostane u ivotu tri minuta u istoj areni." "Da li je ikome ikada to uspelo?" Gernisavijenin apat bio je isprekidan. "Pa... mislim..." zapoe Dobi, ali prekinu ga tre tanje truba u areni. Galam a gomile smesta se uti a. Baklje kao da zasja e jo jae i sa jedne strane iroke jame te ki portkulis podi e se u zid. ta je to portkulis? To ti je nalik na velika, te ka vrata sa iljcima na dnu. Dakle, sve oi na st adionu bile su uperene u tu crnu rupu u zidu. Jedan dugi minut vladala je ti ina t ako duboka da se moglo uti pucketanje i pr tanje baklji. Onda izae rajk. Bio je visok oko sedam i po stopa i blistao je na svetlu kao uglaani elik. iljci o tri kao brija izvijali su se poput seiva srpova sa razliitih delova njegovog glatkog, metalnog egzoskeleta. Laktovi i kolena bili su mu za tieni prstenom prirod nog oklopa koji je takoe bio prekriven kratkim iljcima. Jedan iljak izbijao mu je ak i iz visokog ela, odmah iznad crvenih oiju sa mno tvom povr ina koje su buktale kao p lameni rubini. ake su mu bile kand e sa pet zakrivljenih, metalnih seiva koja su se otvarala i zatvarala tako brzo da se nisu mogla ni videti. Kand e su radile kljoc- kl joc, kljoc- kljoc. rajk lagano krenu ka sredi tu arene, posrui kao kip o trih ivica koji ui da hoda . Di e glavu, kljocnu borbenom gubicom, a crvene oi pretra i e gomilu kao da tragaju za buduom rtvom. Najednom, muk se prekide i stotine gledalaca poe e da zvi de, kliu i bacaju ma le predmete. Sve vreme dok je to trajalo, rajk je stajao nepomian i nem, naizgled nesvestan bara a bukle i projektila. Samo jednom - kada je jedna velika dinja pole tela sa tribina pravo prema rajkovoj glavi - tek tada se on udostojio da se pomer i. Ali kako se pomerio! rajk skoi dvadeset stopa u stranu skokom tako neverovatno brzim da je stra no stvorenje na sekund bilo nevidljivo. Gomila umuknu u strahopo to vanju. Onda se ponovo oglasi e trube, visoka drvena vrata se otvori e i prvi takmiar Kasnih Igara ue unutra. Bio je to kameni div veoma slian onome koji je jurio Dobi ja kada su prelazili preko Planina Izmaglice. Ali ovaj je bio vei - visok najmanj e dvanaest stopa - i kao da je bio sav sazdan od vrstih mi ia. "Nadam se da on nee pobediti rajka i uzeti nagradu pre nego to na Rola ne d oe red da se bori", ree Dobi. Gernisavijen uputi majmunu-arobnjaku pogled pun neodo bravanja. Sve je bilo gotovo za dvadeset sekundi. U jednom trenutku, dva protivnik a stajala su sueljena na svetlu baklji i trenutak kasnije, rajk je ponovo bio u sr edi tu arene, a kameni div le ao je u raznim delovima arene. Neki delovi jo su mu setrzali. Bilo je jo etiri takmiara. Dva su oigledno bila samoubice - kojima je gomila buno zvi dala - jedan je bio pijani vojnik-gu ter sa ojaanim samostrelom, a poslednji estoki mutant sa sopstvenim telesnim oklopom i ratnom sekirom dvaput vi om od Gern isavijen. Nijedan od njih nije potrajao vi e od minuta. Onda se trube ponovo oglasi e i Rol ukaska u arenu. Gernisavijen je gledal a kroz prste kako lepi kentaur, iji je torzo bio nauljen i blistav, polazi prema r ajku koji je ekao. Rol je nosio samo svoje lovako koplje i laki tit. Ne - ekaj - o u zici oko vrata visila mu je neka boica. " ta je to?" upita Gernisavijen, glasom koji je i njoj zvuao izgubljeno i d rhtavo. Dobi nije skrenuo pogled sa arene kada joj je odgovorio, "Jedna hemikali ja koju sam prona ao u Ljudskim Ru evinama. Neka bogovi usli e moju elju da sam je dobr o sme ao." Dole, u areni, rajk krenu u napad.Draga Vitni, Da - u pravu si - ovaj deo zemlje jeste sedmi krug pusto i. Ponekad hodam ulicom (moj 'dom' je ovde na brdu, ako tako mogu da se nazovu etiri opremljene pr ostorije u truloj staroj zgradi od opeka), naas ugledam reku Mizuri i setim se on ih sjajnih dana koje smo provodili na Kejpu za vreme prolenog raspusta dok smo bi li apsolventi. Sea se kada smo jahali pla om, pa je oluja sa gromovima poela da se pr ibli ava od Zaliva, a Nar se toliko upla io? (Pa smo morali da... ovaj... saekamo da oluja proe u kuici za amce?) Drago mi je to ujem da radi u Senatorovoj kancelariji. Da li se sve devojke iz Veleslija direktno domognu takvih poslova, ili veina zavr i u koli za budue sekre tarice, kod Kejti Gibs? (Izvini zbog ovoga - neko ovako zaglavljen u Prestonici Svih Lula Sveta kao ja ne bi trebalo da zakera - ili, kad sam ve kod toga, da ter a kera... Jesi li znala da svaka lula od a e na zapadnoj polulopti potie iz ovog gra da. Na prozorskom pragu i haubi kola imam dva ina belog taloga kao dokaz za to. Ne - ne idem mnogo u Sen Luis. To je put od pedesetak milja, a 'Volvo' m i ovde stoji kraj ivinjaka ve du e od mesec dana. Glava cilindra je probu ena, a slanj e delova ovamo traje oko deset godina. Sva srea da sam uop te prona ao gara u sa metriki m alatom. U Veliki Grad sam pre tri nedelje oti ao autobusom. Krenuo sam odmah pos le kolskog petka i vratio se kui u nedelju uvee, na vreme da postanem poti ten i da i splaniram nastavu. Na kraju nisam video mnogo toga izuzev tri filma i mno tva knji a ra. Konano sam obi ao Lunu Kapiju. (Ne - neu te gnjaviti pojedinostima.) Najbolji deo vikenda predstavljalo je u ivanje u milini dobrog hotela gde sam proveo dve noi. Da odgovorim na tvoje pitanje - nije mi sasvim ao to sam do ao na zapad da b ih zavr io postdiplomske studije u Sen Luisu. Bio je to dobar program (ko mo e da se meri sa jedanaestomesenim programom za magistraturu?), ali nisam oekivao da u biti previ e siroma an da bih zbrisao iz ove proklete dr ave, a da ne moram ovde godinu da na da dr im nastavu. ak bi i to bilo u redu da sam mogao da pronaem mesto u Vebster Grouvzu ili u Univerzitetskom Gradu... ali u Prestonici Svih Lula Sveta. Ovo mes to - i ljudi - potiu pravo iz Oslobaanja. Opet - to je samo jedna godina, a ako dobijem posao kod Hovejn Akada ili u Eksperimentalnoj koli (jesi li skoro uop te videla Fenta koji iole vredi?), ova godina mogla bi da bude neprocenjivo radno iskustvo. Znai, eli da uje vi e o mojim uenicima? ta mo e da se ka e o gomili seoskih u tog razreda? Ve sam ti priao za neke blesavluke Ludog Donalda. Da ovaj ubogi srez poseduje ijedan program za posebno obrazovanje ili zaostale uenike, on bi se na ao tamo. Umesto toga, ja mu nabacim laso i trudim se da ga spreim da nekoga ne povre di. Da vidimo, onda, o kome jo ostaje da ti priam? Monika - na a lokalna devetogodi nja seks-bomba. Bacila je oko na mene, ali zadovoljie se i Krejgom Stirsom iz estog razreda ukoliko ja ne budem slobodan. Sara - stvarno slatko dete, Kovrd ava, puslica sa licem u obliku srca. Dop ada mi se Sara. Majka joj je umrla pro le godine i mislim da joj je potrebna dodat na doza pa nje. Bred - Bred je razredni moron. Gluplji od Donalda, ako je to uop te mogue. Dvaput je ponavljao. (Da... u ovom srezu klinci ponavljaju... i dobijaju batine.) Ne predstavlja problem to se discipline tie. Bred je samo krupan glupan u radniko m kombinezonu, sa erpa-frizurom. Tereza - Evo devojice koja bi ti prirasla srcu, Vit. Luda za konjima! Ima drebe sa kojim nastupa na priredbama ovde i u Ilinoisu. Ali pla im se da se Tereza lo i na Mistiku Kaubojki. Verovatno ne bi prepoznala englesko sedlo ni kada bi se la na njega. To dete svaki dan u kolu nosi kaubojske izme i dr i e agiju u klupi. Tu su i ak i Orvil (!), Vilijam-zovi-me-Bil i Tereza (jo jedna), Bobi Li i Alisa, Alisina bliznakinja Agnes i tako dalje. Oh, pomenuo sam pro li put i Terija Bestera, ali elim da ti malo vi e priam o njemu. On je ru no dete - sav je ro av i ima podvaljke. Kosa mu visi preko oiju, a ma jka mora da mu je krati makazama za i anje ograde. Svakog dana u godini nosi istu p rljavu kariranu ko ulju, ima rupe u onovima izama, a jedna potpetica mu nedostaje. ( Jesi li stekla sliku? To dete je do lo pravo sa Duvanskog Puta!) Ipak - Teri mi je omiljen. Prvog dana u koli, hteo sam ne to da naglasim i mahao sam rukom na svoj uobiajeni, teatralni nain, a Teri (koji sedi odmah napred, za razliku od veine drugih deaka) bacio se na pod. Razbesneo sam se na njega zbog glupiranja, a onda sam mu primetio lice. Dete je bilo na smrt prepla eno! Oigledno su ga kod kue, mlatili pa se sagnuo iz navike. Teri kao da je re io da se uklopi u svaki stereotip siroma nog deteta. ak vuc ara okolo kutiju sa priborom za cipele kune proizvodnje i zarauje po koju paru istei izme ovih brana kod kafane 'Kap rose' i 'Berind erovog bara i ro tilja', gde mu visi matori. U svakom sluaju, da skratim priu, klinac provodi mnogo vremena sa mnom. est o se pojavi ovde, na zadnjoj verandi, oko pet i trideset ili est sati. Uglavnom g a pozovem da ostane na veeri - mada, kada mu ka em da sam zauzet i da moram da pi em ili tako to, kao da se ne ljuti zbog toga, ve se vrati sledee veeri. Ponekad, dok it am, zaboravim da je on tu sve do deset ili jedanaest sati. Njegovi roditelji kao da ne mare gde je ili kada dolazi kui. Kada sam se vratio sa vikenda provedenog u Sen Luisu, stari, dobri Teri sedeo je na mojim zadnjim stepenicama sa tim besm islenim priborom za i enje cipela. Koliko znam, mogao je tu da sedi jo od petka uvee. Pro log vikenda, mirno je pomenuo ne to od ega se meni digla kosa na glavi. R ekao je da su se pro le godine, kada je on bio u treem razredu, 'Mama i Matori stra n o potukli'. Konano, Mama je zakljuala ulazna vrata kada je pijani otac izi ao na ver andu da vri ti na susede ili tako ne to. Tip je sve vi e i vi e besneo zbog toga to nije mogao da ue, pa je poeo da urla da e ih sve pobiti. Teri ka e da je on dr ao u zagrljaj u svoju estogodi nju sestru, dok je Mama plakala i vri tala, a onda je Matori izbio n ogom vrata. Nastavio je tako to je tresnuo Terijevu majku po ustima, a dvoje dece odvukao napolje u kamionet. Odveo ih je do Druma Pilane (u obli njoj umi nacionaln og parka Bun) i na kraju izbacio decu iz kabine i skinuo samaricu sa postolja. (O vde svi nose pu ke u kamionetima, Vit. Pomi ljao sam da nabavim so ku za 'Volvo'!) Mo e da zamisli kako mi je Teri sve to priao. Malo-malo, pa bi zastao da uklo ni kosu sa oiju, ali glas mu je bio smiren kao da mi prepriava neku TV seriju koju je nekada gledao. I tako je otac izvukao osmogodi njeg Terija i njegovu malu sestru meu stabl a i rekao im da kleknu i pomole se Bogu za opro taj, po to e ih ubiti. Teri ka e da je matora pijanica mahala dvocevkom prema njemu i da je njegova sestrica, Sindi, 'p rosto upi kila gaice, na licu mesta'. Umesto da puca, Terijev otac samo se oteturao u umu i ostao tamo da nekoliko minuta psuje ka nebu. Onda je strpao decu natrag u kamionet i odvezao ih kui. Majka nije podnela tu bu. Viao sam gospodina Bestera po gradu. On me podsea na onoga, kako se zva e, u filmskoj verziji Ubiti pticu rugalicu. Zna , onog farmera-rasistu koga ubija Bu R adli. ekaj malo, da pogledam. (Bob Evel!) Tako mo e da vidi zbog ega dozvoljavam Teriju da toliko vremena provodi sa mn om. Potreban mu je u blizini neki pozitivan mu ki model... kao i osetljiva odrasla osoba sa kojom e razgovarati i od nje uiti. Usvojio bih Terija kada bi to bilo mo gue. Sada zna malo o tome kako ivi druga polovina. To je jedini razlog zbog kog a je ova godina bila tako va na, iako je predstavljala pravo istili te. Deo mene jedv a eka da se vrati tebi, moru i pravom gradu gde ljudi pravilno govore i gde mo e da ue u drogeriju i porui frape, a da se ne zabulje u tebe. Ali deo mene zna koliko jeova godina va na - kako za mene, tako i za decu koju dodirujem svojim prisustvom o vde. Samo pripovedanje prie koju im priam ne to je to inae nikada ne bi dobili. Pa, nema vi e papira, a jo malo pa e jedan ujutro. Sutra je kola. Sve najbolj e tvojoj porodici, Vit; reci Senatoru da nastavi tako dobro da radi. Uz malo sree (i dobre volje glave cilindra), videe me negde sredinom juna. uvaj se. Pi i, molim te. Samotno je ovde, u umama Mizurija. S ljubavlju, Pol Velika Nebeska Galija kretala se izmeu visokih obala stratokumulusa koji su hvatali poslednje ru iaste zrake sutona. Rol, Dobi i Gernisavijen stajali su na palubi i posmatrali kako veliko oko sunca lagano tone u sloj oblaka ispod njih. S vremena na vreme, kapetan Kokus izvikivao je nareenja impanzama-mornarima koji s u se verali po vezovima i jedrima visoko iznad palube. Povremeno, kapetan se okr etao i mrmljao tiha nareenja prvom oficiru, koji ih je prenosio kroz metalnu cev. Gernisavijen je mogla da oseti fino pode avanje skrivenih rezervoara antigravitac ione tenosti. Svetlost je konano zamrla, izuzev prvih treptaja zvezda i dva mala meseca koji su hitali iznad sloja oblaka. Nevidljivi mornari upalili su signalne fenje re koji su visili sa vrhova katarki i jarbola. Visoke kule oblaka izgubile su i poslednji sjaj i Dobi je predlo io da njih troje siu i pripreme se za proslavu Prol ene ravnodnevice. A kakva je to bila proslava! Dugaak kapetanov sto bio je pretrpan izvrsno m hranom i retkim vinima. Bio je tu soan peeni bizon iz Severnih Stepa, sabljarka iz Ju nog Zaliva i ledeno zvonasto voe iz dalekog Polutarnog Arhipelaga. Trideset g ostiju - ak i dva stroga Druida - jelo je i smejalo se kao nikada ranije. Brodski poslu itelji neprestano su dosipali vino u a e i ubrzo su zdravice potekle podjednak o hitro kao i vino. U jednom trenutku, Dobi je ustao da nazdravi kapetanu Kokusu i njegovom sjajnom brodu, Dobi se obratio osedelom, starom nebeskom mornaru kao 'prefinjenom drugu-antropoidu', ali je malo zapleo jezikom kod te fraze pa je m orao da pone iznova praen op tim smehom. Kapetan Kokus uzvratio je kompliment tako to je nazdravio neustra ivom triju i pohvalio Rola zbog hrabre pobede na Igrama Smrt i u Karvnalu. Niko nije pominjao nedostojanstveni odlazak Galije od gradskog tor nja za usidrenje dok su dva odreda vojnika-gu tera bila za petama poslednja tri pu tnika. Zvanice su pljeskale i klicale. Onda je do lo vreme da zapone Bal Ravnodnevice. Sto je poi en, stolnjak zamotan , a onda je sam sto rastavljen u delove i odnesen. Gosti su stajali oko irokog za krivljenja najni e palube i jo jednom su prihvatili da im se napune a e. Onda je brods ki orkestar umar irao i poeo sa pripremama. Kada je sve bilo spremno, kapetan Kokus pljesnuo je rukama i zavladala j e ti ina. "Jo jednom formalno elim dobrodo licu svima vama na Dobrostivom Zefiru", rek ao je kapetan gromko, "i svima vam elim sve najbolje u sezoni Ravnodnevice. A sad a... neka pone ples!" I uz konani pljesak njegovih ruku, svetlost fenjera postade prigu ena, orke star zasvira, a veliki drveni kapci na trbuhu broda zanjiha e se i spusti e tako da ni ta nije stajalo izmeu putnika i dubina neba osim kristalnog poda. Zau se op te uhha kanje i ahhakanje i svi i protiv volje ustuknu e za korak. To smesta bi propraeno n aletom smeha i pljeskom, a onda zapoe igranka. I hitala je ta velika, graciozna Nebeska Galija u vazdu ne reke noi. Da ju je neko gledao odozgo, video bi samo sjaj signalnih fenjera, a jedini zvuk bio b i uzdisanje i lepetanje vetra u jedrima, uz povremeni uzvik: "Sve je dobro!" sa osmatranice na vrhu katarke. Ali odozdo, brod je buktao svetlom i odjekivao melod ijama tako drevnim da se prialo da potiu jo sa legendarne Stare Zemlje. umske nimfe i poluljudi plesali su i vrteli se pet hiljada stopa iznad brda optoenih pla tom noi . U jednom trenutku, trezvena Gernisavijen zatekla je sebe u nedostojanstvenom p olo aju plesa sa kentaurom - podignuta visoko u Rolovom sna nom naruju dok su mu kopi ta lupkala sopstvenim ritmom po neogrebivom kristalnom podu. Pre nego to se proslava okonala, poela je oluja i kapetan je naredio da sesvetla pogase, pa je dru tvo moglo da posmatra ispod nogu munje koje su sevale kro z olujne oblake duboko ispod. Posle trenutka ti ine, orkestar je zasvirao Himnu Ra vnodnevice i Gernisavijen je, na svoje veliko iznenaenje, ustanovila da peva sent imentalnu staru baladu zajedno sa ostalima. Suze su joj navirale na oi. Onda je do lo vreme za krevet i zvanice su poele da se teturaju hodnicima k oji su se odjednom naginjali. ak ni grevi vazdu ne oluje nisu mogli da spree veinu umo rnih putnika da ne utonu u san. Dobi je le ao opru en na leima, sa ljubiastom beretkom na jastuku, i velika, nasme ena, majmunska usta bila su mu irom otvorena da bi isp u tala mono hrkanje. Za Gernisavijen je le aj bio preveliki, pa je zaspala sklupana u otvorenoj ladici koja se blago izvlaila, a zatim klizila natrag u ritmu ravnomern og ljuljanja lae. Samo Rol nije mogao da spava i kada je proverio da li su mu pri jatelji dobro, popeo se na palubu. Tamo je stajao, zguren na hladnom vetru, i po smatrao kako prva, la na svetlost zore dodiruje kljuale vrhove oblaka. Rol je mislio mrane misli. Znao je da im, ukoliko ih ne presretnu letee ma i ne arobnjaka, preostaje jo samo nekoliko dana putovanja do Ju nog Zaliva. Odatle e ko pnom morati da pe ae etiri ili pet dana do navodnog Mesta Dalekobacaa. Ve su bili isuv i e blizu Upori ta arobnjaka. Izgledi da troje prijatelja pre ive tu sedmicu bili su ja dni. Rol potap a bode za pojasom i ostade da posmatra poetak novog dana. Gospodin Kenan stajao je na asfaltnom igrali tu sa uenicima etvrtog razreda koji su trali i igrali se oko njega i osmehivao se prijatnom prolenom danu. Njegov a vojnika jakna, o kojoj su deca tako esto govorila, nije bila potrebna u tako top lom danu, ali on ju je nosio raskopanu, sa kapom sportskih vozaa. Povremeno se cer io bez ikakvog razloga i trljao bradu. Bio je to divan dan! Raspolo enje dece odra avalo je nagove taje leta koji su se mogli videti svuda oko njih. Malo igrali te koje je bilo tako mrano dvori te za fiziko tokom dugih zimsk ih meseci sada je izgledalo kao najprijatnije mogue mesto. Baene jakne i d emperi le a li su po tlu dok su se deca ljuljala na penjalicama, trala do susedne uliice i nat rag ili utirala loptu blizu grebena kolske zgrade od opeka. Donald i Orvil bili su zaokupljeni plutanjem neke granice po blatnoj lokvi, a ak je i Terija zahvatilo o p te raspolo enje, pa je galopirao okolo sa Bilom i Bredom. Kenan je uo kada je deak r ekao Bredu: "Ti budi Dobi, ja u budem Rol i zajedno e se borimo protiv pacova-pauk ova." Bil se pobunio kada su tri deaka potrala prema suprotnom kraju igrali ta i Ken an je znao da mu nije pravo da bude enska neo-maca, ak ni za tih deset minuta koli ko je ostalo od odmora. Kenan udahnu duboko i jo jednom se osmehnu. ivot kao da je ponovo potekao posle meseci zamrznute usamljenosti. Ko je mogao i da sanja da Mizuri (zar on ni je bio deo Konfederacije... ili je to eleo da bude?) mo e da ima tako ledene, sive, beskrajne zime? Bilo je pet sne nih dana kada je nastava morala da bude otkazana. Dva takva sne na dana usledila su posle vikenda, i Kenan je, u oku, shvatio da ni sa kim nije prozborio ni re etiri dana. Da li bi do li da ga potra e da je umro? Da li bi ga prona li u name tenoj sobi, uspravnog za prirunim pisaim stolom, okru enog rukopi sima i policama nemih d epnih knjiga? Kenan se sada osmehivao sopstvenoj uobra enosti, ali bila je to mrana pomis ao u najtamnijim danim zime. Lopta je izmakla igrau i dokotrljala se do mesta gde je Kenan stajao usred jata devojica koje su ga obo avale. Napravio je pravu predst avu od saginjanja, uzimanja lopte i bacanja natrag deaku koji ju je ekao i uzvikiv ao. Proma io ga je i lopta je odskoila od podrumskog prozora kabineta za likovno. Kenan se okrenu da pogleda pupoljke jabuka na drvetu u obli njem dvori tu. N ova trava rasla je razdelnom linijom na sredini uliice. Oseao je miris reke koja j e tekla samo etiri bloka dalje. Jo trinaest dana kole! Gledao je na kraj godine sa samosvesnom tugom pome anom sa nepatvorenim ushienjem. Jedva je ekao da ode - u svoj im kolima, tek vaskrslim, sa onih nekoliko kutija knjiga i linih stvari i sunevim svetlom leta toplim na mi ici, dok vozi prema istoku meudr avnim putem broj 70. Kenan je zami ljao svoje lagodno bekstvo sa Srednjeg Zapada - preenu naizgled beskrajnu barijeru kukuruzi ta, nalet saobraaja na Pensilvanijskoj Obilaznici, smanjivanje ud aljenosti meu gradovima, poznate izlazne znakove u Masausetsu, miris mora... Ipak, ovo mu je bio prvi razred. Nikada nee zaboraviti tu decu i ona nikada nee zaborav iti njega. Zami ljao je kako ona svojoj deci i unucima prepriavaju dugu epsku priu k oju je iskovao za njih. U proteklih nekoliko nedelja ak se poigravao i mi lju da prjednu godinu u Mizuriju. Sara mu prie iz malog opora devojica koje su sledile svog uitelja. Zavue ruku pod ruku gospodina Kenana i pogleda ga odozdo sa uve banim koketovanjem. Kenan se osmehnu, potap a je odsutno po razdeljku i udalji se nekoliko koraka od dece. Pos egnu u d ep jakne i izvue zgu vano pismo, da bi neke njegove delove proitao po deseti put. Onda ga vrati natrag i zagleda se prema severu, u nevidljivu reku. Odjednom ga tr e prasak zvukova deaka koji su utirali loptu. Kenan ozlojeeno pogleda na sat, prinese plastinu pi taljku usnama i oznai kraj odmora. Deca pograbi e razbacane bluze i potra e da se postroje. Blizu Ju nog Zaliva bilo je mnogo toplije. Rol, Dobi i Gernisavijen i li su obalom prema legendarnom Mestu Dalekobacaa. Prema drevnoj mapi koju je Dobi prona a o u Ljudskim Ru evinama pre toliko meseci, kraj njihovog putovanja trebalo bi da n astupi za samo nekoliko dana, na zapadu. Oko vrata, Gernisavijen je nosila klju koji su prona li u Karvnalskim Arhiv ama i platili smru svog starog prijatelja Fena. Ako su Stare Knjige bile u pravu, njihov klju aktivirae odavno nekori eni dalekobaca i ponovo spojiti Vrt sa Mre om Sveto va. Tako e tiranija surovih arobnjaka konano biti prekinuta. Prijatelji su pazili na nebesa, uvek na oprezu od leteih platformi arobnja ka, dok su se kretali pod zaklonom bogatog, tropskog rastinja. Gernisavijen se ud ila stablima palmi koja su se uzdizala do visine od dve stotine stopa dok su mar i rali. Treeg dana po podne, ulogorili su se blizu u a reice koja se ulivala u Ju no Mo re. Dobi je namestio njihov svileni ator pod drveem tako da ga je topli lahor nadi mao i mre kao. Rol se postarao da ator bude nevidljiv iz vazduha, a onda su seli da pojedu svoje hladne obroke. Zajedno su odluili da izbegavaju vatru otkad su se s pustili kod Ju nog Zaliva i hranili su se biskvitima i hladnom su enom govedinom koj u su kupili iz brodskih zaliha Dobrostivog Zefira. Tropski suton bio je spektakularan. Zvezde kao da su eksplodirale u nono nebo. Dobi je pokazao Ju nog Strelca, sazve e koje se nije moglo videti iz njihovih d omova na severnom delu tog kontinenta. Gernisavijen je osetila ubod nostalgije, ali odagnala je tugu tako to se poigrala drevnim kljuem koji joj je visio oko vrat a i zamislila zadovoljstvo otvaranja portala dalekobacaa koji su vodili u stotine svetova. Kod kojih su zvezda tamo bili drugi svetovi, drugi narodi? Dobi kao da joj je proitao misli. "Izgleda nemogue da je putovanje gotovo svr eno, zar ne?" Rol ustade, protegnu se i udalji se po mraku da izvidi reicu. "Stalno mislim na predvianja onog upavca", ree Gernisavijen. "Sea se, u Tartu felovoj kui na drvetu?" Dobi klimnu masivnom glavom. Kako je mogao da zaboravi zastra ujue poglede u budunost koje je to udno malo stvorenje ponudilo svakome od njih? "Najveim delom su se ostvarila", zaguna majmun-mag. "ak je i rajk za nama." "Da, ali ne i moj san - onaj sa arobnjacima posvuda u toj stra noj maloj pr ostoriji", odgovori Gernisavijen. To je bilo tano. Od svih snova u kojima se vide la budunost, san neo-mace bio je najstra niji, najzlokobniji i najmanje razmotren. Razodeveni i bespomoni na operacionom stolu od nerajueg elika, sa arobnjacima u kapuljaama koji se nadnose nad nju. Onda najvi i stupa u krvavocrvenu svetlost.. . polako skida kapuljau... Gernisavijen zadrhta od tog seanja. Kao da eli da promeni temu, Dobi ustad e i obazre se po tami. "Gde je Rol?" Pa nju mu privue podizanje dva meseca iznad baldahina d ungle. Tada shvati da se meseci ne di u tako rano... "Be i!" viknu Dobi i gurnu zaprepa enu neo-macu prema drveu. Ali bilo je preka sno. Vazduh ispuni vrisak leteih platformi. Zraci vatre suknu e iz ma ina u vazduh u i razneso e kro nje drvea u plamene kugle. Oborena s nogu, krzna i dlaka u obrvama osmuenih vrelinom, Gernisavijen je videla arobnjake sa kapuljaama u lebdeim ma inama, u la krike vojnika-gu tera koji su skakali na tle. Za jednu samoproklamovanu kukavicu, Dobi se hrabro borio. Izbegav i prvi n alet sekire-koplja gu tera, on zgrabi dugaku dr alju i ote mu je. Dobi probode zaprepovede joa enom reptilu vrat i okrenu se da odbije napad novih pet i teih neprijatelja. Oborio j e dva gu tera i dizao je treeg visoko u vazduh dugakim, sna nim rukama, kada ga obori udarac s lea. Gernisavijen dreknu i potra ka prijatelju, ali pre nego to je nainila pet k oraka, visoko, krlju tasto oblije nadnese se nad njom i ne to je tresnu po lobanji. S ledeih nekoliko minuta bilo je zbrkano. Do la je svesti neposredno po to su nju i Dob ija ukrcali na dve platforme koje su se digle u vazduh. Onda se zau sna an zvuk koji ju je toliko puta ranije uzbudio - Rolov ratni rog oglasio se buno, slatko i jasno. Pet istih tonova izazova probi se kroz buku i pucketanje plamenova. Rol nalete u juri u preko istine punim galopom, uperenog ratnog koplja, vis oko podignutog tita, sa povikom Klana Kentaura na usnama. Vojnici-gu teri popada e ka o unjevi. Jedan arobnjak ispali plameni zrak, ali Rol ga odbi titom od svetog metal a. Dugako koplje pue mu kada je proburazilo tri gu tera koji su poku ali da se zaklone jedan iza drugog, ali on ga baci u stranu i isuka smrtonosni kratki ma. Jo jednom viknu ratni pokli svog klana i zagaca u opor i teih gu tera koji su mahali dugakim mae a. Gernisavijen oseti da je platforma zadrhtala i zaustavila se na visini k ro nji. Zau kako arobnjak sa kapuljaom za kontrolama o tro izdaje zapovest, i trideset gu tera ispali e svoje samostrele. Vazduh ispuni e krici pernatih projektila, da bi ga ponovo ispunilo vri tanje gu tera kada su se smrtonosne strele zarile u njih i kent aura podjednako. Gernisavijen oseti kako joj se srce zaustavlja kada vide da je najmanje est projektila pogodilo Rolova prsa i bokove. Veliki kentaur pade u gomi lu tela gu tera. Zeleni repovi i krlju taste ruke jo su se trzale u toj gomili smrti. Gernisavijen se oglasi visokim, alosnim krikom gneva, a onda je udarac aro bnjakove pesnice po glavi posla natrag u blagoslovenu tamu.etvrt. 20. maj Danas toplije. Temp. ceo dan iznad 70. Vee kao da nema kraja. Proveo veeras neko vreme u biblioteci. Poslao po tom biografiju na jo tri me sta - Filips-Egzeter, Latinska kola i Zelena planina. Jo nema odgovora od Vitni u vezi sa Eksp. k. Poslao joj formulare pre skoro dve nedelje; nameravala da razgov ara sa dr. Fentvortom im ih primi. Uzeo malo piletine kod Puk. Sandersa. Kom iluk je stvarno ivnuo - sa otvore nim prozorom ujem kako deca vri te i igraju se na kolskom dvori tu u 5. ulici. (Sada j e devet uvee, ali na nebu jo ima malo svetla.) Kasno nou ujem duboku tutnjavu brodsk ih motora dok bar e plove uzvodno, a onda i ljeskanje talasa o betonsko kolje na k raju Ulice skakavaca. Priao sa g. Epetom i dr. Nortom (pom. upr.) o sledeoj godini. Jo bih mogao ovde da potpi em ugovor kada bih to eleo. (Nema mnogo izgleda za to.) Drugi uitelji kru e oko moje sobe kao le inari. Ga Kajl je svoje ime zalepila trakom na moju komodu za registratore, a ga Rirdon (pohlepna matora krava - za to naprosto ne vodi rauna o mu evljevoj radnji i ne nastavi da se dere na decu da ne itaju stripove?) bacila je oko na moju stolicu, globus (onaj koji smo dobili tek u martu) i policu za d ep ne knjige. Jedva eka da me dogodine vi e ne bude. (Ponovo e imati samo dva etvrta raz reda...) Kada budem oti ao, kola e moi da potone natrag u srednji vek. (Nije ni udo to su T. C. i ostali to nazivali Fondacijom Menopauze). Buna sirena sa reke. Brodska zvona. Podsea me na medenice koje zvee na kata rkama malog plovila ukotvljenog u Jartmautu. Pria ide tano po rasporedu. Dona, Sara i Alisa plakale su danas. (I neki d eaci su plakali, ali poku ali su to da sakriju.) Laknue im kada budu uli epizodu u po nedeljak. Jo nije vreme da stari dobri Rol pogine - kada se to desi, bie to u najb oljoj epskoj tradiciji. Ako ni ta drugo, ta pria je veliki nauk o prijateljstvu, od anosti i asti. Kraj e biti tu an - Rol e se rtvovati da spase ostale - i zadr ae arobnj dok njegovi prijatelji ne budu mogli da aktiviraju sredstvo za teleportaciju. A li nadam se da e poslednja epizoda, kada e Gernisavijen i Dobi dovesti ljude natra g na Vrt da ispra e arobnjake, predstavljati ravnote u tu nom kraju. U svakom sluaju, bie to avolsko finale. Moram to da zapi em! Mo da ovog leta. Napolju se sada potpuno smrklo. Ulina svetiljka ispred mog prozora na drugom spratu sija kroz li e javora. Pojaao se lahor. Mislim da u pro etati do reke, a ond a u se vratiti da malo radim. Gernisavijen je probudio ledeni vetar koji ju je ibao po licu. Devet plat formi arobnjaka lebdelo je iznad planinskih vrhova koji su svetlucali beli pri sv etlosti zvezda. Vazduh je bio veoma razreen. Gernisavijenina ruka visila je preko ruba platforme. Kada bi se zakotrljala, pala bi stotine stopa ni e i poginula. Mala neo-maca nejasno je razaznavala druge platforme ocrtane naspram zve zda i na svakoj od njih videla je arobnjake u odorama, ali Dobiju nije bilo ni tr aga. i tanje arobnjaka na njenoj platformi, upueno gu teru za kontrolama, natera Ger nisavijen da pogleda napred. Platforma je letela prema planini koja se uzdizala kao slomljeni zub pravo ispred njih. Gu ter nije ni poku ao da promeni kurs i Gernis avijen shvati da e se pri sada njoj brzini sudariti sa stenjem i ledom za manje od trideset sekundi. Neo-maca se pripremi za skok, ali u poslednjem trenutku gu ter m irno pritisnu jedno dugme na kontrolnoj ploi i platforma poe da usporava. Ispred njih, planinski zid uvue se u sebe i otkri ulaz u ogroman tunel. S vetlost crvena kao tek prolivena krv proli se iz otvora. Onda se platforma nae un utra, zid se spusti na svoje mesto iza njih i Gernisavijen postade zarobljenica Upori ta arobnjaka. U subotu ujutro, gospodin Kenan poveo je Saru, Moniku i Terija na celodn evni izlet. Teri nije bio zadovoljan zbog prisustva dve zakikotane devojice, ali zauzeo je prednje sedi te sopstveniki ravnodu no i prenebregao glupave nalete apata ko ji su se uli otpozadi. Gospodin Kenan alio se sa troje dece dok je vozio preko rek e u nacionalni park i umu Danijela Buna. Devojice su poele jo vi e da se kikou i mahnit o apuu kad god bi im se obratio, ali Teri je na ale odgovarao svojim uobiajenim suvo parnim, ju njakim otezanjem. Kenan je parkirao kola blizu mesta za piknike, i njih etvoro proveli su j edan sat u veranju po gomili stena izmeu drvea. Onda je uitelj poslao Terija natrag do kola i deak se vratio sa pletenom izletnikom korpom. Gospodin Kenan je kupio s endvie u delikatesnoj radnji supermarketa, a tu su bile i limenke bezalkoholnih p ia, kese kukuruznog ipsa i pakovanje keksa 'Oreo'. Seli su na visoku stenu i jeli u prijatnoj ti ini. Kao i uvek, Kenan se udio pro drljivosti tako malih ljudi. U rano popodne, odvezao ih je natrag preko mosta i krenuo prema severu d r avnim autoputem koji je ubrzo zavio ponovo prema zapadu, du reke. Posle etrnaest m ilja, bili su u Hermanu, ivopisnoj, maloj, nemakoj zajednici koja je sauvala sav vi ktorijanski arm koji su obli nji gradovi ili pogubili ili ga nikada nisu ni posedov ali. Maifest je jo trajao i Kenan je astio decu vo njom na kripavom Ferisovom toku, a potom i pravim okoladnim sladoledom u ulinom kafeu. ene u svetloj narodnoj no nji igr ale su sa starijim mu karcima koji su izgledali prijatno sme no u lederhosen. Orkest ar je sedeo na belom podijumu i veselo svirao polku za polkom maloj grupi ljudi. Do lo je skoro vreme za veeru kada ih je Kenan odvezao kui. Monika je cvilel a i molila sve dok uitelj nije rekao Teriju da se vozi pozadi i dozvolio Moniki d a sedne napred. Taj aran man nikome nije bio po volji. Teri i Sara sedeli su u led enoj ti ini, dok se Monika vrtela u napadima nervoze kad god bi joj se Kenan obrat io ili pogledao prema njoj. Konano su stali kod benzinske pumpe zbog navodne pauz e za toalet i stari razme taj ponovo je uspostavljen za poslednjih osam milja. Obe devojice doviknule su svoje povr no: 'Mnogo vam hvala, ba smo se lepo pr ovele', dok su navrat-nanos trale svaka prema svojim ulaznim vratima. Kenan je me lodramaski uzdahnuo kada je Monika nestala sa vidika i okrenuo se prema svom pos lednjem putniku. "Pa, Teri, gde emo? Hoe da svratimo do 'Vir larnice' i veeramo?" Zaudo, deak predlo i alternativu. "Mo e l' pr ena riba?" Kenan je zaboravio na pr enu ribu. Taj godi nji dogaaj odr avao se u rekreativn oj oblasti Losove brvnare, tri milje izvan grada, i oigledno je va io za veliku stv ar. "Va i", ree Kenan, "hajde da probamoo pr enu ribu." Pola grada bilo je tamo. Dve ogromne atre zaklanjale su stolove za kojima su gosti pro dirali pr enu somovinu, pomfrit i salatu od seckanog kupusa. Nekolikooronulih karnevalskih vozila bilo je postavljeno du srednjeg prolaza, u visokoj t ravi kraj parkirali ta. U kabinama domae radinosti prodavale su se pite, mogle su s e loptom gaati boce mleka, a na lutriji se mogao izvui televizor u boji. Iza, na d ijamantnom polju terena za bezbol, mu ke ekipe igrale su poslednje utakmice turnir a. Dublje u dolini, dve suprotstavljene grupe dobrovoljnih vatrogasaca ciljale s u crevima pod visokim pritiskom u bure obe eno kablom. Gurale su ga napred-nazad u z klicanje grupice ljudi. Kenan i Teri sedeli su za dugakim stolom i jeli somovinu. etali su kraj ka bina gde su ljudi iz grada pozdravljali Kenana po imenu. Uitelj je prepoznavao sa mo otprilike jednu osobu od deset. Zajedno su posmatrali utakmicu, i kada je ona zavr ena, sunce je za lo, a nanizane svetiljke su se popalile. Ringi pil je vrteo svo je etiri melodije opona ajui muziku kaliopa, dok su svici treptali rubom ume. Neki dea ci protrali su u oporu i pozvali Terija. Kenan je iznenaenom deaku tutnuo dva dolara u ruke i Teri je odjurio sa ostalima prema vo njama i igrama. Kenan je posmatrao poetak sledee utakmice pod utim poljskim svetiljkama, a onda se zaputio natrag do atre po pivo. Kej Benet, sreski kolski psiholog, bila je tamo i Kenan je platio drugu turu piva dok su sedeli i razgovarali. Kej je bila iz Kalifornije, provodila je ovde svoju drugu godinu i oseala se podjednako u za mci kao i Kenan u ovom malom, zabaenom delu Mizurija. Uzeli su plastine a e i od etali dalje od svetiljki. iroke staze pru ale su se od Losove brvnare do kolibica meu stab lima. Njih dvoje etali su stazama i gledali kako se puni mesec di e iznad doline. D vaput su nai li na gimnazijalce koji su se ljubakali u mraku. Oba puta su okrenuli glave sa zaverenikim osmesima i veselim pogledima. Kenan je osetio kako i njegov o uzbuenje raste dok je stajao blizu mlade ene na meseini. Kasnije, dok je vozio kui, Kenan je tresnuo po volanu i po eleo da je te go dine ranije upoznao Kej. Kako bi zima bila drugaija! Vrativ i se u stan, Kenan je izvadio bocu 'ivas Regala' i seo da ita Voltera za kuhinjskim stolom. Blagi noni lahor pirkao je kroz mre icu na vratima. Posle dv a pia, istu irao se i zavukao u krevet. Re io je da ne zapisuje ni ta u dnevnik, ali os mehnuo se zbog ispunjenosti proteklog dana. "Sranje!" ree Kenan i uspravi se u krevetu. Brzo se odenu, zanemariv i arape , i navue najlonsku jaknu preko gornjeg dela pi ame. Mesec je bio dovoljno svetao, tako da je mogao da vozi bez farova dok je obilazio 'Volvoom' oko o trih okuka seoskog druma. Parkirali te je bilo prazno i po lje je bilo izbrazdano dubokim tragovima tokova. Vozila su jo bila tamo, ali spako vana i spremna za utovar na prikolice. Dolina je bila pro arana senkama i meseinom, i, na prvi Kenanov pogled ispunjen olak anjem, prazna. Ali on tada ugleda senku p rilike na gornjem nizu praznih drvenih klupa. Kada je pri ao dovoljno blizu, meseina mu je omoguila da vidi tragove suza n a musavom deakovom licu. Kenan stade na ni i nivo i zausti ne to da ka e, shvati da je ostao bez rei, odustade i slegnu ramenima. "Znao sam da e se vratite", ree Teri. Glas mu je zvuao veselo. "Znao sam da e se vratite." Rol je bio iv. Upinjao se da se oslobodi gomile tela gu tera. U pitanju je bila ko ulja. Jo od Karvnala, nosio je jarko ukra enu tuniku koju mu je Fen dao u Kro n jama. To je vi e od ukrasa. Nije li udni mali upavac tako rekao? Zaista. Ko ulja je za ustavila est brzih projektila iz samostrela i spreila ih da ga probodu. Svakako je imala vi e uinka nego oklopi od krupnog pancira koji su jo stajali na le evima gu tera razbacanim svuda okolo. Rol se osovi na sve etiri noge i naini nekoliko drhtavih koraka. Nije znao koliko je bio u nesvesti. Bolelo ga je kada je disao. Opipa gornji deo trupa i zapita se nije li mu udarac tamo polomio koje rebro. Nije bilo va no. Krenuo je po istini, uzeo najpre svoj luk, a onda poupao on oliko strela koliko je mogao. Prona ao je svoj kratki ma tamo gde je ovaj raskolio gu terov tit, lem i lobanju. Ratno koplje njegovog klana bilo je polomljeno, ali on je odlomio vrh od svetog metala i spustio ga u tobolac. Kada se naoru ao najbolje t o je mogao i uzeo dugako ratno koplje gu tera, odgalopirao je do ruba istine. Nekoliko stabala palmi jo je tinjalo. Platforme arobnjaka nisu mogle mnogo davno tuda da prou. A Rol je znao gde su sigurno odletele.Na severu su blistali visoki vrhovi Planine Onjaka. Trgnuv i se malice od bo la, Rol priveza tit i luk za lea. Onda se dade u laki kas, kojim je bez napora mog ao da prevali velike udaljenosti, i poe prema severu.No. Bube poigravaju u uzbuenim oblacima oko ivinih svetiljki. Kenan stoji u telefonskoj govornici blizu male piljarnice. Radnja je zatvorena i tamna. Bona u lica je prazna. "Da, Vit, dobio sam..." Samo se Kenanov glas uje u tami. "Ne, znam to... Svestan sam da nije lako doi do Fentvorta." "Naravno, ali nije to tako jednostavno, Vit. Ne samo to... imam ugovor. U njemu pi e da..." "Ti poslednji dani znae mnogo..." "I ta je rekao?" "Gledaj, ne vidim kakva je razlika u tome da li u ga videti sada ili kada se vrati u avgustu. Ako mora da donese odluku o tom mestu, oni ga ne mogu popun iti do njegovog povratka, zar ne? Ako samo sredi stvari tako da..." "Oh, da? Aha, shvatam. Pre nego to ode? Jah. Aha. A-ha, shvatam to..." "Ne, Vit, va no je da ti bude tamo. Samo je stvar u... naprosto, nemam para za avion. A onda bih morao da se vratim avionom po svoje stvari." "Aha. Aha. To bi moglo, ali ne mogu da dozvolim da propustim tih posledn jih nekoliko... ne znam. Valjda, za to? Do avola, Vitni, ve si bila u Evropi... za to ne... ne, stvarno, za to ne ka e svojima da ne mo e da im se pridru i do kraja juna ili... "Aha. Jesi? Tvoji nee biti tamo? A ta je sa... kako se ono zva e, domaicom, a ha, Mili... Do kada?" "Prokletstvo. Da, stvarno zvui dobro." "Ne, ne, stvarno to cenim, Vitni. Ne zna koliko mi to znai..." "Aha. Aha, to ima smisla, ali gledaj, te ko je to objasniti. Ne, slu aj, ima m sutra. Petak, aha... a onda je ponedeljak slobodan zbog Memorijalnog dana. Ond a idu u utorak i sredu, a etvrtak im je poslednji kolski dan. Ne... samo knji ice i tako to. Gledaj, zar to ne bi moglo da bude samo nedelju dana kasnije?" "Aha. Aha. Va i, to razumem. Pa, gledaj, pusti me da razmislim preko noi, u redu?" "Znam to... ali on je tu u subotu, zar ne?" "Va i, gledaj, pozvau te sutra... u petak uvee... i rei u ti ta u... ne, prokle stvo, Vit, jesam siromah, ali ne toliki, ne elim da tvoji roditelji snose tro kove za... gledaj, pozvau te sutra oko devet sati, a to je... ovaj... u jedanaest po t vom vremenu, va i?" "Pa, mo e da ga pozove u subotu i da mu ka e da u biti tamo u sredu, ili ja mogu naprosto da saekam u nadi da e se otvoriti ne to drugo. Aha, aha... pa, hajde napro sto da... pusti me samo da razmislim o tome, va i? Da... pa, uzeu to u obzir, ne br ini." "Gledaj, Vit, ponestaje mi sitni a. Aha. Oko devet... hou rei, jedanaest. Ne ... i ja. Stvarno mi je drago to sam te uo... Aha. Va i. Onda se ujemo sutra. Aha... i ja jedva ekam da te vidim. I ja. ao, Vit." Dobija su, posle njegovog neuspe nog poku aja bekstva, obesili o lance na zi du. Sa mesta gde je Gernisavijen bila privezana za sto, nije mogla da vidi da li jo di e. Na crvenom svetlu, izgledao je kao da je iv odran. Visoka oblija u pla tovima kretala su se kroz krvavi sumrak. Kada arobnjaci nisu bili okrenuti prema njoj, Gernisavijen se upinjala da se oslobodi metalnih traka koje su joj vezivale rune i no ne zglobove. Uzalud. elik nije popu tao ni za in. Neo-maca se opustila i istra ila elini sto za koji je bila prikovana. Glatka povr ina imala je sa strane metalne slivnike i rupice za oticanje. Gernisavijen se zapita la emu to slu i, a onda po elela da nije. Srce joj je tako tuklo da se pla ila da e joj se otkinuti iz grudi. Bar je Dobijev poku aj bekstva prethodnog dana dovoljno dugo skrenuo pa nju stra ara da Gernisavijen podigne ruke, uzme klju i proguta ga. Senke se pokrenu e i najvi a prilika sa kapuljaom stupi napred na zrak crveno g svetla. Lagano, arobnjak povue kapuljau natrag. Gernisavijen se u asnuto upiljila u krlju ti koje su se preklapale, u lice nalik na lobanju bogomoljke, u velike oi koje su izgledale kao jezerca zgru ane krvi, i u onjake sa kojih je kapala gusta sluz . arobnjak ree ne to to Gernisavijen nije razumela. Zatim lagano podi e ko atu aku ekrivenu krlju tima. U groznim kand ama bio je skalpel... Manje od milje odatle, Rol se s mukom penjao kroz te ke sne ne nanose. Kopit a su mu klizala po ledenom kamenju. Dvaput je izgubio ravnote u i samo mu je snaga masivnih mi ica omoguila da izvue telo na bezbedno. Pad bi sada znaio sigurnu smrt. Ko ulja koju mu je Fen dao pru ala je njegovom trupu izvesnu toplotu, ali os tatak tela mu se smrzavao. ake su mu brzo trnule, i Rol je znao da ga nee ponovo s pasti ukoliko se bude okliznuo. Najgore od svega, sunce je poelo da zalazi. Kenta ur je znao da nee pre iveti sledeu no na ovim visinama. Kada bi samo prona ao otvor! I samo to je poeo da oajava, Rol zau kako iza njega pada kamen i apat psovke doe mu na ledenom vetru. Otpuzav i do ruba sne ne izboine, on spusti pogled i ugleda d va stra ara-gu tera udaljena manje od trideset stopa. Stajali su kraj te kih metalnih vrata obojenih u belo kako bi se stopila sa sne nom planinom. Gu teri su nosili bele kapuljae i jakne, i da nije bilo psovke, Rol ih uop te ne bi primetio. Sunce je za lo. Studeni vetar ibao je padinama i bacao ledene kristale na d rhtave bokove kentaura. Rol unu u sneg. Njegovi zamrznuti prsti posegnu e za lukom i strelama. Sa imanja na vrhu brda, pogled na reku bio je mahom zaklonjen rastinjem poznog prolea. Ali sa mesta kraj irokih vrata verande, deak i mu karac koji su se pel i zelenom kosinom travnjaka bili su lako uoljivi. Hodali su polako. Mu karac je gov orio; deak ga je gledao odozdo. Mu karac sede na travu i mahnu deaku da mu se pridru i. Deak odmahnu glavom i ustuknu dva koraka. Mu karac ponovo progovori. Ruke su mu bile ispru ene, prsti ra ire ni. Nagnuo se napred eljno, ali deak je ustuknuo za jo dva koraka. Kada je mu karac u stao, deak se okrenuo i po ao brzo nizbrdo. Mu karac naini nekoliko koraka za njim, al i stade kada se deak dade u trk. Za manje od minuta, deak se izgubio iz vidokruga, iza okuke eleznike pruge, a mu karac je ostao sam na brdu. Kenan odveze 'Volvo' uskom bonom ulicom i zaustavi ga preko puta Terijeve kue. Sedeo je jedan dugi trenutak u kolima, sa rukama na volanu. Kada je Kenan p osegnuo za ruicom na vratima, gospodin Bester izie iz kue i sie sa visoke verande u bono dvori te. ovek je nosio vreasti radniki kombinezon i nije imao ko ulju. Kada se sag nuo da potra i ne to ispod kue, sede ekinje uhvati e mu svetlost. Kenan saeka jo sekund, a se odveze dalje. U dva ujutro, Kenan je jo pakovao knjige u kartonske kutije. Kada je pro ao pored prozora sa mre icom, pomislio je da sa druge strane ulice uje neki zvuk. Spu stio je gomilu knjiga, pri ao mre ici i spustio pogled kroz sjaj uline svetiljke i se nke li a. "Teri?" Nije bilo nikakvog odgovora. Senke na travnjaku nisu se pomerale i nekol iko minuta kasnije, Kenan nastavi sa pakovanjem. Nameravao je da ode veoma rano u nedelju ujutro, ali bilo je ve skoro des et sati kada su kola bila natovarena. Bilo je neobino hladno i nekoliko kapi ki e p alo je sa olovnog neba. Njegov stanodavac nije bio kod kue - verovatno se nalazio u crkvi - pa mu je Kenan ostavio kljueve u po tanskom sanduetu. Dvaput je obi ao grad kolima i etiri puta pro ao pored kole pre nego to je tiho opsovao i krenuo prema zapadu, glavnim autoputem. Saobraaj je bio veoma slab na meudr avnom broj 55 i nekoliko kola na njemu v ozilo je sa upaljenim farovima. Ki a je povremeno prskala po vetrobranu. Zaustavio se da dorukuje na zapadnoj strani Sen Luisa. Kelenerica mu je rekla da je prekas no za doruak, pa je uzeo hamburger i kafu. Pri spoljnjem, olujnom svetlu, kafeter ija je izgledala mrano i hladno. Kada je pro ao kroz centar Sen Luisa, ve je plju talo. Zbog nezgodnog prestrojavanja, Kenan nije video Lunu Kapiju dok je prelazio preko Misisipija. Reka je b ila siva i uzavrela poput neba. Kada se na ao u Ilinoisu, 'Volvo' je krenuo prema istoku meudr avnim broj 70 i putovanje se svelo na i tanje guma po vla nom kolovozu i brzi metronom brisaa. Kenan je ubrzo poeo da se osea poti teno zbog toga, pa je ukljuio radio. Malo ga je iznena dilo kada je uo da prenose riku i viku Indijanopolisa 500. Slu ao je to dok su veli ki kamioni tutnjali kraj njega po ki i. Posle pola sata, voditelj u Indijanopolisu opisao je olujne oblake koji dolaze sa zapada i Kenan je iskljuio radio, siguran da e trka biti odlo ena. U ti ini, vozio je prema istoku. U utorak, posle Memorijalnog dana, uenici etvrtog razreda gospodina Kenana u li su u svoju uionicu i zatekli gospou Borerding za katedrom. Svi su je znali sa as ova kada je proteklih godina zamenjivala njihove stalne uitelje. Neka deca poznav ala su je kao svoju uiteljicu iz prvog razreda u poslednjoj godini pre penzionisa nja. Gospoa Borerding bila je naduvena masa sala, bora i brkova. Mi ice su joj vi sile mlitavo i mlatarale kada bi mahala rukama. Noge su joj bile nabrekle mase m esa sputane ortopedskim arapama. Mi ice, ake i lice bili su joj posuti mno tvom staraki h pega i itavo telo odisalo joj je blagim mirisom trule i koji je ubrzo ispunio pro storiju. Deca su sedela sa rukama prekr tenim na klupama, neuobiajeno formalno, i g ledala nemo u nju. "Gospodin Kenan je morao da ode", rekla je prikaza glasom suvi e lajmastim da bi bio ljudski. "Mislim da je u pitanju neka bolest u porodici. U svakom sluaj u, ja u vam biti uiteljica ova poslednja tri dana kole. Hou da se razume da oekujem d a svi u ovom razredu rade. Ne tie me se da li je do kraja kole preostalo tri dana ili tri stotine. Niti me zanima da li ste morali do sada vredno da radite kao to e te morati od sada. Ima da se potrudite to bolje mo ete sve dok ne budete slobodni u etvrtak po podne. Knji ice su vam ve zakljuene, ali nemojte da mislite da sada mo ete da ponete da se blesavite. Gospodin Epert me je ovlastio da menjam ocene kako naem za shodno. A to ukljuuje i ocene iz vladanja. Jo je mogue da neki od vas ponavljaj u etvrti razred ako ja to budem smatrala za neophodno u sledeih par dana. A sada, ima li pitanja? Nema pitanja? Vrlo dobro, mo ete da uzmete ud benike iz aritmetike i spremite se za pismenu ve bu."Za vreme jutarnjeg odmora, Terija su skolila deca u potrazi za vestima. On je stajao nem kao stena pred naletima talasa ljubopitljivosti i oajanja. Jedin a vest koju im je dao naterala je decu da se okrenu jedno prema drugome i ponu da brbljaju kao statisti u grupnoj sceni neke melodrame. Bila je ve sredina popodneva kada je neko prikupio dovoljno hrabrosti da se suoi sa gospoom Borerding. Naravno, to je bila Sara, koja je istupila napred. Us red te ke ti ine ve be rukopisa, Sarin tanki glas bio je visok i uran kao ometajue zujan je pele. Gospoa Borerding je saslu ala, namr tila se i uperila namr teni pogled u prvi re d dok se Sara vraala na mesto. "Teri Bestere." "Da, gospoja", ree Teri. "Mmmmmm... Sali ka e da ti ima ... ovaj... ne to da podeli sa nama", zapoe gospoa Borerding. Razred se zakikota zbog gre ke sa Sarinim imenom, ali se zaledi kada si tne oi gospoe Borerding nervozno okru i te prostorijom da otkriju izvor buke. "U redu, po to je razred to oigledno ve neko vreme oekivao, zavr iemo sa tom... priom... odmah, a onda nastaviti sa dru tvenim naukama." "Ne, gospoja", ree Teri tiho. "Kako ree?" Gospoa Borerding se zagleda u deaka dugo i strogo, oigledno sprem na da se digne sa stolice na prvi znak prkosa. Teri je sedeo u utivo uspravnom po lo aju, ruku skr tenih na svesci. Samo su se njegove vrsto stisnute tanke usne mogle protumaiti kao znak bezobrazluka. "Bilo bi zgodno da sada zavr imo s tim", ponovi zamena uitelja. "Ne, gospoja", ponovi Teri i nastavi brzo pre nego to je okirana debela ena stigla bilo ta da ka e. "Reeno mi je da to treba da ispriam poslednjeg dana. A to je etvrtak. Tako je rekao."Gospoa Borerding je zurila odozgo u Terija. Zaustila je ne to da ka e, zatvori la usta ujno, a onda ponovo progovorila. "Upotrebiemo u etvrtak va e redovno vreme za odmor. Neposredno pre spremanja. Oni koji ele da propuste odmor ostae unutra da b i to uli. Ostali e moi da iziu napolje da se igraju." "Da, gospoja", ree Teri i nastavi sa ve bom iz rukopisa.Jutro je u sredu bilo vrelo i ispunjeno letom. Deca su u la u uionicu oiju i spunjenih nadom koja se pretvorila u oborene poglede kada su ugledala glomaznu g ospou Borerding za katedrom. Ona je retko ustajala sa stolice, a deca su, u ravnot e i sa tom njenom nepokretno u, bila vezana za svoje klupe; kartice za zadatke i neza visni centri rada gospodina Kenana bili su zaboravljeni. Na svakom odmoru, deca su saletala Terija i tra ila da im pria malo unapred . Zaudo, takva pa nja kao da mu nije prijala. Tra io je najudaljenije kutke igrali ta i tamo stajao i gaao ianu ogradu oblucima. Pre kole u etvrtak, ra irile su se glasine da je prethodne veeri 'Volvo' gosp odina Kenana primeen u Glavnoj ulici. Monika Dejvis jela je u centru, u restoranu 'Embers', i bila je sigurna da je ugledala gospodina Kenana koji se provezao kr aj nje. Sara je preuzela na sebe da javi drugovima iz razreda tu vest i sa zadov oljstvom je podnela grdnju iznerviranih roditelja koji nisu mnogo marili za rane jutarnje pozive uenika etvrtog razreda. U osam i petnaest, etrdeset pet minuta pre zvona, najvei deo razreda nalazio se na igrali tu. Bil se javio da kao dobrovoljac ode u kolu i proveri situaciju. Vratio se tri minuta kasnije. Jedan pogled na njegovo sumorno lice saop ti o je veini sve to je trebalo da znaju. "Pa?" bio je nepopustljiv Bred. "Tamo je Borerdingova", ree Bil. "Mo da on jo nije stigao", usudi se da ka e Monika, ali malo ih je verovalo u to, i devojica se pokunjila pod njihovim prekornim pogledima. Kada je do lo vreme da uu unutra, stvarnost je sedela pred njima u istoj za tegnutoj, ljubiastoj, tampanoj haljini koju je nosila i u utorak. Dan se vukao sa tom neopisivom klonulo u kraj otvorenog prozora, kakvu mo e da iznedri samo poslednji dan kole. Jutro je bilo ispunjeno ustrim radom koji ih je jo vi e izluivao zbog odjek ujue praznine ostatka kole. Najvei broj razreda oti ao je na razredne piknike. Gospod in Kenan odavno je izlo io svoj plan za pe aenje sve do Obalskog parka, da bi tamo pr oveli ceo dan u 'orgiji bezbola i dobre klope'. Pojedina deca dobrovoljno su se javila da donesu klopu. Ali to sada nije dolazilo u obzir. Kada su uenici dizali pogled sa onoga to su radili da bi potvrdili zapovest gospoe Borerding, svi su u oim a imali isti izraz. Podelili su uvianje koje im je upravo sinulo, da svet nije po stojan; da ima kapaka u podu stvarnosti koji se mogu otvoriti bez upozorenja. Bi o je to nauk koji su deca nagonski ve znala, ali bila su dovoljno luda da ga priv remeno zaborave unutar za titnikog kruga magije. Dan se vukao do podneva. Razred je ruao u gotovo praznoj trpezariji, delei je samo sa jednim razredom prvaka koji je bio ka njen i sa pet balavih uenika samo dovoljnog pripremnog razreda gospoice Karter. Povici na igrali tu bili su udnovato prigu eni. Teriju niko nije prilazio. Ak o je i bio nervozan, to nije pokazivao dok je stajao i oslanjao se o motku sa ve zanom loptom, prekr tenih ruku. Po podne su vratili knjige u kolsku biblioteku - Bred i Donald morali su da plate knjige koje su izgubili ili o tetili - i sedeli su u nemim redovima dok j e gospoa Borerding s mukom vr ila inventar. Znali su da e se poslednjih sat i po kole sastojati od ribanja klupa, skidanja plakata sa zidova i pokrivanja knjiga papir om. Sve te delatnosti bile su beskorisne, deca su to znala, po to e istaice ionako za nedelju ili dve sve izbaciti iz prostorije da bi je poistile. Znala su da e gospoa Borerding saekati do poslednjeg mogueg trenutka da im podeli ake knji ice i da e sve v eme nagove tavati kako neki od njih nisu pro li - ili svakako nisu to zaslu ili. Takoe su znala da e svi proi. U dva sata i pet minuta, gospoa Borerding je nespretno ustala i pogledala dvadeset sedmoro dece koja su sedela nemo za svojim udnovato istim klupama. Visoke gomile knjiga okru ivale su ih kao odbrambene vree s peskom. "U redu", ree gospoa Borerding, "mo ete izii na odmor."Niko se nije ni pomerio osim Breda, koji je ustao, pogledao oko sebe zbu njeno u drugove koji su ostali da sede, a onda seo natrag sa budalastim kezom. G ospoa Borerding pocrvene, zausti ne to da ka e, uzdr a se i te ko sede na stolicu. "Teri, mislim da si ti imao ne to da ka e ", za i ta ona. Di e pogled prema asovniku na zidu - on nije radio - a zatim ga spusti na budilnik koji su deca u potaji na stavila da navijaju. "Ima trinaest minuta, mladiu. Poku aj da ne protrai itav odmor." "Da, gospoja", ree Teri i ustade. Prie dugakoj tabli za zidne novine i podi e ruku do trouglaste are arobnih markiranih planina koje su se pru ale blizu ju ne obal e skiciranog kontinenta. Nije progovarao. Deca su nemo klimala glavom. Teri spus ti ruku i ode u prednji deo uionice. Njegove somotske pantalone fik-fikale su dok je hodao. Kada se na ao u prednjem delu prostorije, okrenuo se i suoio sa razrednim d rugovima. Spore struje toplote, zujanje insekata i daleki povici dopirali su kro z otvorene prozore. Teri se naka lja. Usne su mu bile blede, ali njegov visoki, bl agi glas bio je vrst kada je progovorio.Rol je bio iznad dva gu tera koja su uvali vrata onog mesta 'de su arobnjaci dr ali Dobija i Gernisavijen. Seate se, to je otprilike bilo u isto vreme kad je o naj veliki arobnjak vadio no da mo da raspori Gernisavijen kako bi do 'o do kljua. Elem , Rolovi prsti su se smrznuli, ali znao je da e morati da stvarno brzo pobije gu te re, inae nee imati drugu priliku. Sneg je leteo svuda oko njega i ba se brzo smrkav alo. Gu teri su bili pogureni i ne to su mumlali jedan drugom. Nosili su neke stv arno debele postavljene kapute, i Rol je znao da ako ne bude gaao kako valja, str ele nee probiti sve to. Pogotovo to su nosili i oklope. I tako je Rol izvuk'o dve strele. Jednu je zab'o vrhom u sneg, a drugu s tavio na luk i zateg'o. Ose'o je ruke k'o da je nosio debele rukavice, a nije. Br in'o se da nee ni ta moi da osea i da e strela mo da prerano da ode i tako upozori gu ter . Ali prob'o je da ne misli na to, pa je zateg'o strunu na luku to je vi e mog'o. S eate se, to je bio stvarno naroiti luk - nasledio ga je od svog matorog iz klana, koji je bio poglavica svi' kentaura i niko sem Rola nije mog'o skroz da ga zateg ne. Uradio je to. I mor'o je skroz da ga dr i tako dok ne nani ani. Mi ii su mu se smrzavali i u trenu je po'o sav da se trese, ali udahn'o je duboko i umirio... lu k... uperen u tog prvog gu tera, onog to je staj'o najbli e vratima. Sad je stvarno b ilo mrano, ali malo crvenog svetla vid'lo se ispod ti' vrata. Svi ! Rol okinu. I im je pustio prvu, nateg'o je drugu strelu. Prvi gu ter onaj bli i vratima - oglasio se udnim zvukom kad ga je strela strefila pravo u grlo i izbila s druge strane. Ali drugi gu ter, on je gled'o na drugu stranu i kad se okren'o da vidi ta se to zbiva - svi - strela je izrasla pozadi i na njegovom vrat u pa je pao dole na smrznuti led oko dve milje ni e, al' nijedan od njih nije ni p isnuo. A onda je Rol si 'o nizbrdo na sve etiri noge, kliz'o se i sulj'o pravo pre ma vratima. E, ta su vam vrata bila velika i metalna i na njima nije bilo kvake niti bilo ega drugog, a bila su zakljuana. Ali prvi gu ter - onaj to je le 'o mrtav na snegu - taj je im'o prsten sa neki' esn'es' kljueva. I jedan od nji' je odgovar'o. Ali bila je iva srea da taj nije pao preko ivice. I tako je Rol zavuk'o taj klju, a vrata su kliznula postrance i ukaz'o se dugaak tunel koji je vodio pravo napred dok nije skren'o i sav je bio osvetljen crvenim svetlom i, onako, jeziv. U 'o je u tunel i mo da je uradio ne to pogre no, ili j e mo da tamo bilo elektrino oko ili tako ne to, po to su se odjedared posvuda zaula zvon a k'o alarm. 'E, sad sam ga ugasio', pomislio je Rol i zagalopir'o hodnikom punom brz inom. Ve je stavio luk natrag i isuk'o ma. U meuvremenu, seate se da je Gernisavijen bila sva onako vezana za onaj elin i sto i da je iznad nje stoj'o arobnjak koji je merk'o kako da joj raspori stomak i uzme taj klju dalekobacaa? Izvadio je no - ne to k'o lekarski no , tol'ko o tar da ste mogli njime da seete maslac - i stoj'o je tamo k'o da smi lja gde da je recne, kad su zazvonila sva zvona. "To je Rol!" viknuo je Dobi koji je visio tamo na zidu, jo iv.arobnjak se okren'o stvarno brzo i ukljuio neke prekidae, pa su se osvetlil i svi ti TV ekrani. Na nekim ekranima videli su se vojnici-gu teri kako tre, na dru gim par arobnjaka koji gledaju oko sebe, a na jednom se video Rol kako tri tim hod nikom. arobnjak ree ne to na arobnjakom onim drugim tipovima u odorama to su bili u so bi, pa zajedno izjuri e napolje. Tako su Dobi i Gernisavijen ostali tamo skroz sam i, al' nisu mogli ni ta da urade sem da gledaju TV, po to su bili skroz vezani. Rol je za 'o iza krivine i odjednom naleteo na gomilu gu tera sa samostrelim a, a on je im'o samo svoj ma. Ali oni su bili vi e iznenaeni nego on pa je zato spus tio glavu i jurn'o punom brzinom u njih i pre nego to su stigli da napune samostr ele i tako to, na 'o se meu njima i poeo da mlati, pa su okolo poletele gu terske glav e, repovi i ostalo. E sad, Gernisavijen sve to vidi na TV-u i ona i Dobi kliu i sve to, ali v ide i druge TV ekrane, hodnici su puni gu tera, a i arobnjaci nailaze. I tako Dobi pone da cima lance iz sve snage. Seate se, njegove ruke jae su nego to izgledaju, ka o to smo se uverili kad je onomad pridr ao deo Tartufelove kue na drvetu. " ta radi ?" veli Gernisavijen. "Poku avam da doem do onoga!" ka e Dobi i pokazuje na sto pun epruveta, boca i hemijskih stvari k'o na Nebeskoj Galiji. Ako se sve pome a..." Dobi i dalje cima i cima sve dok mu vene ne iskoe na glavi, ali jedan lanac najzad pukne i Dobi os tane okaen o jednoj ruci, previ e umoran da nastavi. "ekaj malo", ka e Gernisavijen. Ona gleda TV. Rol je ubij'o gu tere uzdu i popreko i stig'o je na mo da sto stopa od mesta gde su dr ali Dobija i Gernisavijen, ali on to ne zna i odjednom dolaze ti' et'ri i li pet arobnjaka s vatrenim pu kama. Rol jedva stigne da digne tit na vreme. Osmude mu tako ne to kose i grive, i spale mu sve strele i stvari na leima. A spale mu i t atin luk. I tako Rol krene unazad i zna da poku avaju da ga odseku zato to vidi kako gu teri tre bonim hodnicima. Onda se okrene i odgalopira to br e mo e, ali arobnjaci nadi u glavnim hodnikom i kada budu mogli lepo da nani ane, pozdravilo ga. Zato Rol sta ne, pokupi jedan samostrel i pone da i' zadr ava, gaajui prema njima. Odjednom se nae u nekoj velikoj sobi gde arobnjaci dr e svoje letee platforme . I Rol skoi preko ograde, doskoi na jednu od njih i pone da zagleda kontrole. Prit isne neko dugme i zid se digne - to su vrata u planinskom zidu. Rol zvirne napol je i vidi sve vazduh, zvezde i sve to. A kad ponovo pogleda nazad vidi da je ulaz pun gu tera, a nastupaju i arobnjaci s vatrenim pu kama i Rol zna da ako ostane nee m oi sve da i' izbegne. Rol se ne pla i tol'ko pogibije kol'ko da ga te ko rane, pa da mora da ostane tamo vezan lancima k'o Gernisavijen i Dobi. I tako Rol pritiska dugmad sve dok letee platforme ne uzlete, a arobnjaci pucaju iz vatrenih pu aka da sve pra ti, ali on je ve napolju u nonom vazduhu i oni ne mogu dobro da nani ane po to on leti u cik-cak. E sad, nazad u hodniku, Gernisavijen i Dobi su gledali sve to na TV-u. D obijevo lice, uvek je izgledalo nekako tu no, ali sad izgleda tu nije nego ikad. "Mo e da oslobodi drugu ruku?" ka e Gernisavijen. Dobi samo odreno odma'ne glavom. Nema oslonca. Gernisavijen zna da je klju jo u njenom stomaku. I zna da arobnjaci planira ju da ga iskoriste da dou do sviju drugi' svetova u Mre i Svetova. I mo da bi ljudi m ogli da i' odbiju, ali to izgleda jako te ko ako arobnjaci navale, iznenade ih i ta ko to. Gernisavijen se prisea sviju oni' dana kad su priali kako e da dou do dalekob acaa i na koje e sve planete da odu zajedno i koje e sve ljude da vide. "Bilo je zabavno, je l' da?" ka e Dobi. "Aha", ka e Gernisavijen. A onda ka e: "Napred samo. Uradi to." Dobi zna na ta ona misli. Osmehuje se i taj osmeh nekako je i tu an i srean istovremeno. Onda se naginje skroz, sve dok maltene ne stoji postrance na zidu. Tada uju korake arobnjaka u hodniku. I tako Dobi pone da ma e desnom rukom - onom sa koje visi lanac - i mlatne njime po nukleranom gorivu i drugim stvarima na stolu , razbiv i ih sve zajedno. Rol se nalazi pet ili est milja daleko kad vidi eksploziju planine. Vrh n aprosto k'o da je odleteo i itava skalamerija suknula je uvis k'o vulkan. Rol je taman dovoljno visoko i taman dovoljno daleko da i on ne odleti u paramparad. A znao je ko je to uradio. I za to. E sad, ne znam ta je jo mislio. Ali, sad je bio sasvim sam. I leteo je nek o vreme tamo okolo, dok se lava slivala niz planinu i dok su varnice izbijale u vazduh. I sad vi e nije im'o 'de da ode. Sam ne mo e da natera dalekobaca da proradi. Gernisavijen je imala klju, a Dobi je jedini znao kako da ga aktivira. Rol je ostao tamo u mraku dugo, dugo. Onda je okren'o platformu i odlete o. I to je kraj. Zavlada ti ina. Deca su sedela nepomino poput kamena i gledala kako se Teri vraa za svoju klupu. Somotske pantalone su mu fik-fikale. Kada je seo, nekoliko devojica zajeca. Mnogi deaci spustili su pogled ili su podigli poklopce klupa kako bi sakrili sopstvene suze. Gospoa Borerding je ostala bez rei. Onda se okrenula prema zidnom satu, pa ljutito natrag prema budilniku, i podigla ga izmeu sebe i razreda. "Eto, vidi ta si uradio, mladiu", odbrusi ona. "Protraio si itav razredni odm or i zbog tebe kasnimo sa spremanjem. Brzo, svi, spremite se da izribate klupe!" Deca obrisa e oi, duboko udahnu e i poslu no prionu e na poslednji zadatak koji j e stajao izmeu njih i slobode. Adam Troj Kastro SKAKAVCI (Locusts, 1996.) 1. Jedan je u ao neposredno pred zoru. Uvek tada dolaze. Nebo se tada raskril i milionima njih i lepetom njihovih siu nih oblija koja treskaju u zgrade, to ostane jedini zvuk u poznatoj Vaseljeni. Tada se nas nekoliko pre ivelih okupimo u eronino m podrumu, provodimo noi ispod starih krpa i, kao i obino, udi emo dah jedni drugima , miri emo znoj i oseamo da nam zdrav razum kopni pod stalnim kuckanjem tela aca koja udaraju u zidove od cigli. A onda udaranje vi e nije va no, jer iznenada, evo skakavca kako leti naokol o po sobi u kojoj smo, ne na svilenkasta krila proizvode zvuke koji aputavo otresaj u pra inu sa plafona. Nadleteo je nisko nad na im glavama, ciktao je visokim ritminim tonovima kakve mislim da ispu ta sonar, ne pokazujui niim da nas vidi kao bilo ta dr ugo osim kao bezoblinu gomilu ispod sebe. Mogli smo zauvek da se krijemo od njega da moja jadna gluva, slepa i lud a ena D ejn nije izabrala taj trenutak da vrisne sa svih pet ustiju odjednom. "Stju", prosikta Klodet, "uutkaj je." Nije stigla da ka e ni ta vi e. Skakavac nas je primetio, njegova svetlucava d uga uredno je rasekla tkaninu i Klodetin vrat, poput hartije. Krv briznu po plat nu i poprska nas poput tople ki e. D ejn je i dalje vri tala, ali tada su njeni mnogostruki glasovi postali tek mali deo hora, jer smo vri tali svi. Piter je vri tao jer je Klodet bila njegova ena , eron je vri tala da, do vraga, svi ostanemo mirni, a Bob je vri tao jer njegov trau matizovani mozak nije sposoban ni za ta drugo; Nensi je vri tala jer je htela da sv i znamo da je za sve kriva D ejn, a ja sam vri tao jer sam ispod platna izvlaio sprej za bube da se suoim sa skakavcem pre nego to pobije i ostale. U podrumu nije bilo toliko mrano koliko je trebalo da bude. Svetlo vi e nij e radilo, nedeljama nije radilo jer ni ta na struju vi e nije radilo, ak ni baterijsk e svetiljke, ali skakavci su isijavali nekakav beli sjaj koji je osvetljavao pro storiju. Njegov dugin trag ve je ileo u neprepoznatljivost tamo gde je presekao Kl odet, ali noviji deo, odmah ispod njega zadrhta i zablista poput simfonije boja, okupav i sobu oko nas nestvarnim svetlom grozniavog sna. arobno je to bilo, vanvrem ensko, diznilendsko i smrtonosno. Kao i samo malo udovi te koje se obrnulo u vazduhu da bi se suoilo sa mnom. Retkost je da se vidi ivi primerak, mogli smo uglavnom da vidimo samo smrskane i slomljene le eve. Ru nog, u stvari, nikada nismo videli, ak ni u mesecima kada su se nebesa prvi put smraila od njih, ali ovaj je bio prava bomba, obdareniji bezvreme nijom, nevinijom i u potpunosti androginom lepotom od svih drugih. Neke smo mogl i nekako da proglasimo za mu ke, druge za enske, a ovaj je bio vitak, atletski graeni sladak, i delovao je kao bilo koje pretpubertetsko deri te, osim to je bio visok samo est ina i od glave do pete prekriven svetloru iastim dlaicama; lepr ao je kroz vaz duh na arenim krilima slinim leptirovim. Dok je ciktao visokotonskim odu evljenjem, lako sam mogao biti omaijan u nepokretnost. Ali te oi. Skakavac se zlokobno nasme i i punom brzinom krenu prema meni, a dugin trag iza njega zapucketa vazduhom popu t bia. Aktivirao sam sprej za bube i zasuo malog gada mlazom belog plamena prav o u lice. On zakre ta i pade, ostaviv i trag crnog dima, a ja sam ga i dalje zasipao i dok je padao prema podu spaljivao sam ga u pepeo, sve vreme vri tei punim pluima. Susedi i prijatelji i dalje su se skrivali ispod ostataka platna kada je boca ostala prazna, sam Bog zna koliko je pro lo. Ispustio sam je, kleknuo kraj aav e mrlje na podu podruma, prekrio lice akama i zajecao. eron je jedina izi la iz skrovi ta i pri la mi. Ukoeno je hodala, kao da nije si gurna da se zemlja nee otvoriti pod njenim stopalima. Ror ahovske mrlje koje su ost ale od Klodetine krvi su ile su se na ostacima njene bluze, a ve su bile suve na pr erano osedeloj kosi, obojile su joj srebrnastosmee vlasi u tamniju senku crnog. P olo ila je ko atu ruku ma moje rame i procedila: "Za ovo je trebalo imati muda, Stju. " Pogledao sam prazne ake i outao. "Spasao si nas", ree. Stvar je imala oi moje kerke Rejel. To im je omiljeni trik, da izgledaju kao neko koga volite i koga ne bist e povredili ni za milion godina. Ali Rejel vi e nema. Ona nije mrtva. Bar mislimo da nije mrtva, svakako vi e nije ljudsko bie, ali to se ne rauna u smrt. Te razlike vi e nisu va ne kao nekada. Do voljno je rei da ona vi e nije ba moja kerka. Rekoh: "Pa ta?" eron sede pored mene, po tovala je moju potrebu za ti inom, ali nije bila vol jna da me ostavi samog. Kao da e iko od nas biti sam u svetu kojim vladaju skakav ci.2. Na i pre iveli drugovi nisu se pomolili ispod platna sve do pred zoru, kada se lepetanje uti alo do mrtve ti ine i kada je eron izi la da otvori vrata da bi pustil a dnevnu svetlost, nekakvu, da zasija dole u podrumu, gde su poslednji pre iveli s usedi provodili noi sklupani u tami. Upravo su se pojavljivali po jedno ili dvoje, poev od nekada nadmenog, a sada dronjavog i nedavno udovienog Pitera. On je bio n admen, u togljen advokat za krivine sluajeve onomad kad je jo bilo toga to se zove zak on, pravni ili prirodan. Bio je dobar, sa ugledom da zlostavlja sudije i da prol azi ak i sa tim. Ali, video je ne to rano, na poetku Zaraze, ne to to ga je tako uzdrma lo i pretvorilo svu njegovu snagu u la , ostavilo ga da muca i hoda slaba nim, nesig urnim koracima gubitnika. Decu je izgubio iste one noi kada smo ih izgubili i mi. Upravo je izgubio Klodet, na njenoj snazi odr avao se sve do samog kraja, i ono to je ostalo od njega i nije bilo tako mnogo. Kada mu je aron priskoila i zagrlila g a da mu pro apue uobiajene, neprikladne rei utehe, Piter je nije uo. Piter nije uo ni ta Odmah za njim, izi la je Nensi, vrsta, uglaena, elegantna, poput ileta o tra Ne nsi, koja po obiaju uop e nije delovala uznemireno, izgledala je ak zadovoljno, kao i uvek kada bi izi la neogrebana i tako nadmona nad onima koji su umrli. Ostala je pribrana ak i kada je poprskana Klodetinom krvlju, jedina od nas koja nije ostari la vekovima tokom pro lih par nedelja, jedina meu nama koja je u ovom groznom novom svetu ak i u ivala, to je bilo injenica koja nije predstavljala neko veliko iznenaenj e za one koji su morali da izdr e i ive u istom bloku sa njom. Izmeu ostalog, ona je bila onaj sused koji voli da pravi liste i albe policiji. Fiksirala me je svetli m, ljubiastim oima: "Ja mislim da je vreme da malo popriamo", ree. Po obiaju, bilo je o trine u ja. Rasteglila bi tu re na tri sloga, a to bi i odgovaralo situaciji, ako se uzme u obzir koliko je esto time zapoinjala reenicu. Rekoh: "Nisam raspolo en." "Ba teta. Ovo je odavno trebalo da raspravimo." U ovoj situaciji, 'odavno' vi e nije postojalo, skakavci su se pojavili pr e tri nedelje. Ali Nensi je bila u pravu. Oduvek se izmeu nas kuvala velika mr nja,od kako znamo jedni za druge, sve one godine tokom kojih nas je zlostavljala sa verande koja je bila ni e od nas u bloku. Znao sam da e to na kraju dovesti do suk oba. Nadao sam se samo da to nee biti sada, sa krvlju jo jednog prijatelja koja na m se su i na ko uljama. " ta eli ?" " elim da uvidi ko je sada ubio Klodet." Bob Kakoonobe e, zaposlen kod D onsona iza ugla, koji je radio do kasno u no kada su skakavci prvi put napali i koji se prvi uteturao u na e improvizovano sklo ni te, nesposoban da izgovori vi e od desetak suvislih rei, izi ao je ispod platna, tel ee oi, crne i tupe, kao kod bilo koje druge glupe ivotinje dovedene u klanicu. Bob je bio jo gori od Pitera, vratio se gotovo u detinjstvo. Oh, ponekad je uspevao d a sastavi reenice, ali nikada dovoljno jasno da bi objasnio ta mu se desilo ili ka ko su umrli D onsonovi, niti odakle mu te uznemirujue opekotine koje su od njegovog radnog mantila napravile dronjke. On se samo muvao unaokolo i ekao da mu ka emo ta da radi. Tako je ispod platna ostala samo jo jedna osoba koja se ljuljala napred-n azad, ona koju je Nensi jasno okrivila za Klodetinu smrt. D ejn. Upiljio sam se u Nensi pogledom za koji sam se nadao da e je upla iti. "Mani se toga." "Mala nakaza nas je gotovo sve pobila", ree Nensi. "Vreme je da je se re im o." Telo ispod platna zajea u pet razliitih glasova, nijedan nije bio ni pribl i no ljudski, a svi su bezglasno preklinjali za osloboenjem koga nema, niti e doi. Ni kako nisam mogao da prihvatim ono to je preostalo od ene sa kojom sam se venao. Nij e bilo va no to sam prestao da je volim pre nekoliko godina, ni to to sam je esto var ao, to smo esto razgovarali o razvodu i ostajali zajedno uglavnom iz inercije i br ige zbog dece, ona je jo bila D ejn, bar donekle. Suoio sam se sa Nensi: "Nikoga ne izbacujemo. To je pravilo. Ali neemo te spreavati da ode ako ne mo e da ivi sa tim." Nensi je gledala po sobi u potrazi za nekim raspolo enim da joj se pridru i u napadu, ali Piter je tonuo u katatoniju, Bob nije bio mnogo bolji, a eron je zu rila u nju sa otvorenom mr njom koju nisam oekivao na tom lepom licu. Zgaena, Nensi me udostoji jo jednog pogleda usredsreene mr nje, pogleda koji ostavlja mu karce u str ahu da e ih zaklati nou, dok spavaju, a onda se okrenu i zatutnja uz stepeni te u dv ori te. Moj i eronin pogled sreto e se i u njima smo prepoznali saglasnost da je Ne nsi mo da u pravu i da dogovori vi e ne va e. Svi smo izgubili decu, porodice, civiliz aciju, ak i svet razuma, a do odreene mere i ljudskost. Ako ponemo da izbacujemo lj ude da se sami oku aju sa skakavcima time emo predati i deo nas koji je opstanak ini o va nim. Jedini deo koji nas razdvaja od nekog poput Nensi. Bob slaba no namignu: "Jesti?" "Da", ree eron glasom umornim od svega. "Jesti." 3. Otprilike pre dve nedelje, bila je no crvenog po ara koji je svu konzervisa nu hranu u krugu koji se mogao prepe aiti pretvorio u nejestivi i smrdljivi crni ka tran. Ali znali smo ve tada da e hrana biti problem, ranije ili kasnije, ostajali smo bez svega u na im udru enim zalihama, a na onaj te i nain nauili smo da je pohod u l okalnu samoposlugu veoma lo a zamisao. Ono ta nam je sada jedino ostalo za jelo upravo je ono to nas i ubija. Skakavci. Svakog Bo ijeg jutra isteturali bismo se iz eronine kue, jedine preostale od nekada nje tri ciglene zgrade u ulici, u nekada pomodnom predgrau, a sada pejsa u ko ji potie ravno iz pakla. Drvene zgrade postale su kosturne ru evine toliko izbu ene t unelima skakavaca da stoje jo samo iz iste tvrdoglavosti. Parkirani automobili su izuvijani, izoblieni, a ije poluistopljene, poput bolesnog kompromisa izmeu Dalija i Detroita. Nebo je raznobojni sjaj tragova koji se rastapaju. A sva stabla pretvo rila su se u nekave kristalne strukture koje proizvode zveckavu muziku na vetru. Ali ono najgore oko nas jesu le evi skakavaca od pro le noi, palo ih je na milijarde i naslaga smrskanih tela duboka je do lanaka u svim pravcima. Svi su mrtvi, golii svi izgledaju kao krilati ljudi; u satima pre nego ih sunce dijamantskog obli ka spr i, od mesa su, i svi se mogu jesti. Ukusni su, ko a ima kiselkasti ukus koji podsea na peenu piletinu. Ali to to su ukusni ne znai obavezno da su i dobri za jelo. Ponekad vam neki njihov sastojak ne prija. Danas, dok sam kleao sa ostalima i probirao kroz sablasni bife, jednom ako m sam vrsto dr ao D ejn za povodac i ustanovio kako mislim, prvi put u ovih nekoliko dana, na Edija. Edi je bio eronin mu , savetnik za osiguranja po profesiji i srazme rno poznati pisac krimi-romana po naklonosti; on je prvi preuzeo komandu u na em p re ivljavanju. Njegova je zamisao bila da udru imo zalihe i branimo samo jednu zgrad u umesto njih deset. On je odgovoran i za naziv skakavci. Prvi je probao jednog od njih i proglasio ih za jestive; na alost, prvi je otkrio i skrivene opasnosti. Svi smo imali reakcije. Neki od nas iskusili su tri, etiri ili pet, jednu za dru gom, svaka bi nas pomalo promenila, odvodei nas malo dalje od ljudskosti. Neke od promena bile su na neki nain i sme ne: Bob ima neprirodno velike, smee, tanjiraste oi, Piter je sada prekriven slojem svetlo utog krzna, eron ima maije brkove i po tri prsta vi ka na svakoj aci, ja du oba ramena imam niz nazubljenih bodlji, a Nensi ima ravast jezik i bezoblian prorez na mestu gde su nekada bile usne. Svi smo sreni, a ko uzmete u obzir ono to se dogodilo Ediju, ono to se desilo sa na om decom ili sa D e jn. Pa ipak, svi brstimo, halapljivo i uglavnom razdvojeni, u strahu da nam se pogledi ne susretnu. A i nemamo neki izbor. Posle dvanaestak minuta, pri la mi je eron, pretvarajui se da dolazi sluajno. Samo bi potpuni paranoik video nekakve namere u njenom pona anju, ali svi smo pos tali paranoici, a za mene je to bilo oigledno kao sam pakao. Stigav i do mene, zabl istala je hrabrim, sitnim osmehom, podigla malu, krilatu figuru do usta i odgriz la joj glavu. Potrebna su bila tri griza da je proguta, i osmeh je nestao. "Isuse, Stju, spali smo na estoro. Mo e li da veruje da nas je estoro?" Namr tih se. "Prilino jadno, zar ne?" "Tragino je", ree ona oajno. "Stalno sebi govorim da to ne mo e da traje veno, da emo ranije ili kasnije nauiti pravila i pregrmeti sve ovo, a ponekad uspevam i da verujem u to, ali to tako ne ide, zar ne? Ovim tempom neemo pre iveti ni nedelj u dana." I sam sam do ao do istog zakljuka, ali bilo je bolno uti to od eron. "Ne mo e tako da pria . Mo da smo najgore prebrodili." "Aha. A mo da je sve ono ta smo videli tek najava za ono to sledi." Tada se okrenula i skupila da potisne greve koji su hteli da je rastrgnu na komade. Nije plakala, naravno da je oduvek bila od onih koji su sposobni da p otisnu suze kada to moraju. Ali borila se, a iako sam udeo za reima koje bi mogle da joj ponovo pru e nadu, njih u meni jednostavno nije bilo i bio sam siguran da b i ionako bile la i. Jedino sam mogao da je uhvatim za ramena dok se sabirala, a i tada se trgla na moj dodir, ne elei da sa mnom ima bilo ta dok se to ne zavr i. Kada je ponovo progovorila, nije se okrenula prema meni. "Ovo ak i nije ono o emu sam htela da priamo. elela sam da razgovaramo