Antologija '95

7/30/2019 Antologija '95

http://slidepdf.com/reader/full/antologija-95 1/98

POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '95Preveo Marko Fanèoviæ

Majkl MurkokGLE ÈOVEKA(Michael Moorcock, 'Behold the Man', 1967.)

On nema materijalnu moæ koju su bogocarevi imali; on ima samo sledbenike meðu pustinjskim narodom i ribarima. Oni mu kau da je bog; i on im veruje. Sledbenici Aleksandra su govorili: "On je neosvojiv, i stoga je bog." Sledbenici ovog èoveka ne misle uopte; on je bio njihov èin spontanog stvaranja. Sada ih vodi, taj ludakzvani Isus iz Nazareta.

I on je progovorio, rekavi im: Jest istinski ja bejah Karl Glogauer a sada sam ja Isus Mesija, Hrist.

I bi tako.

IVremeplov je bio sfera puna mleènobele teènosti u kojoj je putnik plutao, ob

avijen gumenim odelom, diuæi kroz masku prièvræenu na cev koja je vodila do zida maifera je bila napukla pri sputanju i teènost se prolila u prainu i bila upijena. Instinktivno, Glogauer se skupio u loptu kad je nivo teènosti opao i on potonuo do mekane plastike unutranje obloge sfere. Instrumenti, kriptografski, nekonvencionalni, bili su nepomièni i tihi. Sfera se pomerala i kotrljala dok je poslednji ostatakteènosti isticao iz velike posekotine na njenom boku.

Na tren su se Glogauerove oèi otvorile i zatvorile, a onda su mu se usta rastegla u neku vrstu zevanja i jezik mu je zapalacao i on je poèeo da stenje, to sepretvorilo u zavijanje.

Èuo je sebe. Glas Jezika, pomislio je. Jezik nesvesnog. Ali, nije mogao dapogodi ta je govorio.

Telo mu je postalo utrnulo i on zadrhta. Njegov prolazak kroz vreme nijebio lak i èak ni gusta teènost nije ga sasvim zatitila, mada mu je nesumnjivo spasla ivot. Neka rebra su mu sigurno bila slomljena. Bolno je ispravio ruke i noge i poèeo da puzi po klizavoj plastici prema pukotini u maini. Mogao je videti arku sunèevsvetlost, nebo poput treperavog èelika. Dopola se izvukao kroz pukotinu, zatvorivioèi kada je puna snaga sunca udarila u njih. Izgubio je svest.

Boiæni raspust, 1949. Imao je devet godina, roðen dve godine nakon to je njeg

v otac stigao u Englesku iz Austrije.Druga deca vritala su od smeha u ljunku igralita. Igra je poèela sasvim iskrno i pomalo nervozno, i Karl joj se prikljuèio u istom duhu. Sada je plakao.

"Spusti me dole! Molim te, Marvine, prestani!"Privezali su ga sa rukama rairenim na ièanu mreu ograde igralita. Ona se is

la pod njegovom teinom i jedan od stubova pretio je da ispadne. Marvin Vilijems,deèak koji je predloio igru, poèeo je da drma stub tako da se Karl jako njihao napred-nazad na mrei.

"Prestanite!"Video je da ih njegovi uzvici samo ohrabruju i stisnuo je zube, zaæutavi.Opustio se, pretvarajuæi se da je u nesvesti; kolske kravate koje su upotre

bili za vezivanje usekle su mu se u zglobove. Èuo je kako su deèji glasovi utihnuli."Je li mu dobro?" aputala je Moli Tarner.

"Samo se zeza", odgovorio je Vilijems nesigurno.Osetio je kako ga odvezuju, prsti su im petljali oko èvorova. Namerno se opustio, a onda pao na kolena, ogrebavi ih na ljunku, i spustio se licem prema zemlji.

Izdaleka, jer bio je napola ubeðen sopstvenom varkom, èuo je njihove zabrinute glasove.

Vilijems ga je prodrmao."Probudi se, Karle. Prestani da se zeza."Ostao je gde je i bio, gubeæi oseæaj za vreme dok preko opteg zamora nije èuo

las gospodina Matsona.



"ta ste vi to radili ovde, Vilijemse?""Bila je to igra, gospodine, o Isusu. Karl je bio Isus. Vezali smo ga za

ogradu. Bila je to njegova ideja, gospodine. Bila je to samo igra, gospodine."Karlovo telo bilo je ukoèeno, ali je uspeo da ostane nepomièan, plitko diuæi."On nije jak deèak kao ti, Vilijemse. Trebalo je da budete pametniji.""ao mi je, gospodine, zaista mi je ao." Vilijems je zvuèao kao da plaèe.Karl je osetio da ga diu; osetio je trijumf...

Nosili su ga. Glava i bok su ga toliko boleli, da mu je bilo muka. Nijeimao izgleda da otkrije gde ga je taèno vremeplov doneo, ali je, okrenuvi sada glavu, po naèinu na koji je èovek njemu zdesna bio odeven, mogao videti da je barem na Bliskom istoku.

Nameravao je da se spusti u godinu 29. nove ere, u divljinu iza Jerusalima, blizu Vitlejema. Da li su ga to sada vodili u Jerusalim?

Bio je na nosilima koja oèigledno behu napravljena od ivotinjskih koa. To jeukazivalo da je, u svakom sluèaju, verovatno negde u prolosti. Dva èoveka nosila sunosila na svojim ramenima. Drugi su hodali sa obe strane. Bilo je mirisa znoja i ivotinjske masti i nekog zadaha koji nije mogao odrediti. Hodali su prema linijibrda u daljini.

trecnuo se kad su se nosila zaljuljala i bol u boku se pojaèao. Po drugi put se onesvestio.

Nakratko se probudio, èuvi glasove. Oèigledno su govorili nekim oblikom aramejskog. Bila je noæ, moda, jer se sve èinilo veoma tamnim. Nisu se vie kretali. Pod njm je bilo slame. Osetio je olakanje. Spavao je.

U ono pak doba doðe Jovan Krstitelj, i uèae u pustinji Judejskoj. I govorae: okajte se, jer se priblii carstvo nebesko. Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gdje kae: glas onoga to vièe u pustinji; pripravite put Gospodu, i poravnite staze njegove. A Jovan imae haljinu od dlake kamilje i pojas koan oko sebe; a hrana njegova bijae skakavci i med divlji. Tada izlaae k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina Jordanska. I on ih kræavae u Jordanu, i ispovijedahu grijehe svoje.

(Mateja 3:1-6)

Prali su ga. Oseæao je hladnu vodu da teèe po njegovom nagom telu. Uspeli suda mu skinu zatitno odelo. Sada su mu se na boku nalazili debeli slojevi platna,a kone uzice vezivale su ih uz njega.

Oseæao se veoma slabim, i bilo mu je vruæina, ali je bola bilo manje.Bio je u zgradi - ili moda u peæini; bilo je previe mraèno da odredi - leeæiomili slame koja je bila zasiæena vodom. Iznad njega, dvojica su nastavljala da gapolivaju vodom iz svojih zemljanih posuda. Bili su to mukarci strogih lica, velikih brada, u pamuènim haljama.

Pitao se moe li sastaviti reèenicu koju bi oni mogli razumeti. Njegovo poznavanje pisanog aramejskog bilo je dobro, ali nije bio siguran za neke izgovore.

Proèistio je grlo. "Gde-bee-ovo-mesto?"Oni su se namrtili, odmahnuli glavama i spustili krèage s vodom."Ja-traim-Nazareæanina-Isusa...""Nazareæanin. Isus." Jedan od ljudi ponovio je reèi, ali izgleda da mu nisu

nita znaèile. Slegao je ramenima.Drugi je, meðutim, ponovio samo reè Nazareæanin, izgovarajuæi je polagano kao d

je za njega imala neko posebno znaèenje. Promrmljao je nekoliko reèi drugom èoveku iotiao ka izlazu iz sobe.Karl Glogauer nastavio je da pokuava da kae neto to æe preostali èovek razu"Koju-godinu-veæ-rimski car-stoluje-u Rimu?"Bilo je to zbunjujuæe pitanje, shvatio je. Znao je da je Hrist razapet u p

etnaestoj godini Tiberijeve vladavine, i zbog toga je postavio to pitanje. Pokuaoje da ga bolje sroèi.

"Koliko mnogo-godina-Tiberije vlada?""Tiberije?" Èovek se namrtio.Glogauerovo uvo navikavalo se na naglasak i on pokua da ga bolje podraava.



"Tiberije. Car Rimljana. Koliko godina je vladao?""Koliko?" Èovek je odmahnuo glavom. "Ne znam."Konaèno je Glogauer uspeo da bude razumljiv."Gde je ovo mesto?" upitao je."Ovo je divljina iza Makerusa," odgovorio je èovek. "Zar to ne zna?"Makerus se nalazio jugoistoèno od Jerusalima, s druge strane Mrtvog mora.

Nije bilo sumnje da se nahodio u prolosti i da je period bio vreme vladavine Tiberija, poto je ovaj èovek lako prepoznao to ime.

Njegov sadrug se sada vraæao, dovodeæi sa sobom nekog velikog tipa veoma miiæaih dlakavih ruku i velikog, snanog grudnog koa. U jednoj ruci nosio je veliki tap.Bio je odeven u ivotinjske koe i visok dobrano preko metar osamdeset. Crna, kovrdava kosa bila mu je dugaèka i imao je crnu, gustu bradu koja mu je pokrivala gornjideo grudi. Kretao se poput ivotinje i njegove krupne, prodorne smeðe oèi zamiljeno sugledale Glogauera.

Kada je progovorio, bilo je to dubokim glasom, ali prebrzo da bi ga Glogauer pratio. Bio je red na Glogauera da odmahne glavom.

Krupni èuènu pored njega. "Ko ti bee?"Glogauer je zastao. Nije planirao da bude naðen na ovaj naèin. Nameravao je

da se prerui kao putnik iz Sirije, nadajuæi se da æe lokalni akcenti biti dovoljno razlièiti da objasne njegovu nenaviknutost na jezik. Odluèio je da je najbolje da se dri te prièe i nada najboljem.

"Ja sam sa severa", odgovori on."Ne iz Egipta?" upita krupni. Zvuèalo je kao da oèekuje da Glogauer bude oda

nde. Glogauer stoga odluèi da bi, ukoliko je to ono to krupni oèekuje, ba i mogao da

e sloi sa tim."Doao sam iz Egipta ima tome dve godine", objasni on.Krupni klimnu glavom, oèigledno zadovoljan. "Znaèi, ti si mag iz Egipta. To

smo i mislili. I tvoje ime je Isus, i ti si Nazareæanin.""Ja traim Isusa, Nazareæanina", ispravi ga Glogauer."A kako se onda ti zove?" Èovek je izgledao razoèarano.Glogauer im nije mogao reæi svoje ime. Ono bi im zvuèalo isuvie èudno. Impulsi

no, dao je ime svog oca. "Imanuel", reèe on najzad.Èovek ponovo zadovoljno klimnu hlavom. "Imanuel."Glogauer je prekasno shvatio da je izbor imena bio nezgodan u tim okolno

stima, jer Imanuel je na hebrejskom znaèilo 'Bog sa nama' i nesumnjivo imalo mistièno znaèenje za njegovog propitivaèa.

"A koje je tvoje ime?" upita on.

Èovek se uspravi i zamiljeno pogleda Glogauera. "Ne poznaje me? Nisi èuo za Jvana, zvanog Krstitelj?"Glogauer pokua da prikrije svoju iznenaðenost, ali je oèigledno Jovan Krstite

lj video da mu je njegovo ime poznato. "Vidim da zna za mne. Pa, magu, sada moramda odluèim, a?"

"ta mora da odluèi?" upita Glogauer nervozno."Da li si ti prijatelj iz proroèanstava ili onaj lani na kojeg nas je upozo

rio Adonaj. Rimljani bi da me daju u ruke neprijatelja mojih, Irodove dece.""Zato to?""Mora da zna zato, jer govorim protiv Rimljana koji porobljavaju Judeju, i

govorim protiv nezakonitih stvari koje Irod radi, i prorièem vreme kada æe svi onikoji nisu pravedni biti uniteni i Adonajevo kraljevstvo ponovo uspostavljeno na Zemlji kao to su stari proroci rekli. Kaem ljudima: 'Budite spremni za dan kada æete

uzeti maè da vrite Adonajevu volju'. Bezboni znaju da æe nestati tog dana, i zato bi a me unite."I pored intenziteta njegovih reèi, Jovanov glas imao je normalan ton. Nije

bilo nagovetaja ludila ili fanatizma u njegovom izrazu lica ili dranju. Zvuèao je najvie poput anglikanskog vikara koji èita propoved èije znaèenje bee za njega izgubilnaèenje.

Osnova onoga to je rekao, shvati Karl Glogauer, bilo je da je on dizao ljude da isteraju Rimljane i njihovu marionetu Iroda i uspostave 'pravièniju' vladavinu. Pripisivanje tog plana 'Adonaju' (jednom od govornih imena za Jahvea, sa znaèenjem Gospod) izgleda da je bilo, kao to su mnogi prouèavaoci u dvadesetom veku nag



aðali, naèin da se planu da dodatna teina. U svetu gde su politika i religija, èak i nzapadu, bili neraskidivo povezani, bilo je neophodno pripisati natprirodno poreklo planu.

tavie, pomisli Glogauer, bilo je vie nego verovatno da je Jovan verovao danjegovu ideju bee sam Bog nadahnuo; naime, Grci s druge strane Mediterana nisu jo bili prestali da raspravljaju o poreklu inspiracije - da li se ona raða u èovekovojglavi ili je tamo stavljaju bogovi. To to ga je Jovan prihvatio kao nekakvog egipatskog èarobnika takoðe nije posebno iznenadilo Glogauera. Okolnosti njegovog dolaska mora da su izgledale izuzetno èudesne i istovremeno prihvatljive, pogotovo za sektu kao to su eseni, koji su praktikovali samomuèenje i gladovanje i mora da su sasvim navikli da viðaju vizije u ovoj vreloj divljini. Sada nije bilo sumnje da su ovi ljudi neurotièni eseni, èije su ritualno kupanje - krtenje - i samoodricanje, spojeni sa skoro paranoiènim misticizmom koji ih je navodio da izmiljaju tajne jezike islièno, bili sigurne indikacije njihovog mentalno neuravnoteenog stanja. Sve je topalo na pamet Glogaueru, nesuðenom psihijatru; ali je Glogauer èovek bio rastrzan izmeðu polova ekstremnog racionalizma i elje da bude ubeðen samim tim misticizmom.

"Moram da meditiram", dobaci mu Jovan i krenu ka izlazu iz peæine. "Moramda se pomolim. Ti æe ostati ovde dok mi savet ne bude poslat."

Napustio je peæinu, koraèajuæi brzo.Glogauer klonu natrag na mokru slamu. Bio je bez sumnje u kreènjaèkoj peæini,

i atmosfera u peæini bila je iznenaðujuæe vlana. Mora da je napolju bilo veoma vruæe. n oseti pospanost.

II

Pet godina u prolosti. Skoro dve hiljade u buduænosti. Leanje u vrelom, znojavom krevetu sa Monikom. Ponovo se jo jedan pokuaj normalnog voðenja ljubavi pretvorio u izvoðenje onih malih nastranosti koje su je izgleda zadovoljavale bolje od ièegdrugog.

Njihovo stvarno udvaranje i ispunjenje tek je trebalo da se desi. Kao iobièno, biæe verbalno. Kao i obièno, doæi æe do klimaksa u ljutitom prepiranju.

"Pretpostavljam da æe mi reæi da opet nisi zadovoljen." Prihvatila je pripaljenu cigaretu koju joj je dodao u tami.

"Meni je dobro," odgovorio je.Neko vreme, dok su puili, vladala je tiina.Konaèno, i pored toga to je znao kakav æe biti ishod toga, progovorio je."Ironièno, zar ne?" poèeo je.Èekao je njen odgovor. Ona æe jo malo odugovlaèiti.

"ta to?" konaèno je upitala."Sve ovo. Ti provodi dane pokuavajuæi da pomogne seksualnim neuroticima da pstanu normalni. Provodi noæi èineæi to i oni."

"Ne u istoj meri. Zna da je sve to pitanje stepena.""Tako ti kae."Okrenuo je glavu i pogledao njeno lice u svetlosti zvezda iz prozora. Bi

la je riðokosa i mravih crta lica, sa mirnim glasom profesionalne zavodnice kakav imaju psihijatrijski socijalni radnici, to je ona i bila. Bio je to glas topao, razuman i neiskren. Samo bi joj povremeno, kada bi se posebno razbesnela, glas poèeoda iskazuje pravi karakter. Crte lica joj nikad nisu bile oputene, èak ni kad je spavala. Oèi su joj stalno bile na oprezu, pokreti retko kad spontani. Svaki santimetar nje bio je zatiæen, to je verovatno bio razlog to je tako malo uivala u uobièavoðenju ljubavi.

"Ti se ba ne moe opustiti, zar ne?" upitao je."Daj umukni, Karle. Pogledaj sebe, ako ti ba treba neurotièni propalitet."Oboje su bili psihijatri-amateri - ona psihijatrijski socijalni radnik,

on tek èitalac, petljaè, mada je ranije godinu dana pohaðao studije, u vreme kada je planirao da postane psihijatar. Slobodno su koristili terminologiju psihijatrije.Bili su sreæniji kada su mogli neèemu da daju ime.

Okrenuo se od nje, potraio pepeljaru na noænom stoèiæu i ugledao sebe u ogledau na stoèiæu za minku. On je bio pouteli, prenapeti, melanholièni jevrejski prodavac iga, sa glavom punom likova i nerazreenih opsesija, telom punim emocija. Uvek jegubio u tim raspravama sa Monikom. Verbalno je ona bila dominantna. Ta vrsta raz



mene èesto mu je izgledala perverznija od njihovog voðenja ljubavi, gde je bar obiènonjegova uloga bila muka. U osnovi, shvatio je, on je bio pasivan, mazohistièki, neodluèan. Èak i njegova ljutnja, koja se èesto javljala, bila je nemoæna. Monika je bila eset godina starija od njega, deset godina ogorèenija. Kao jedinka, naravno, bilaje daleko dinamiènija od njega; ali kao psihijatrijski socijalni radnik imala je isto toliko neuspeha. I dalje je otaljavala posao, postajuæi sve ciniènija na povrini,ali se jo uvek, moda, nadala nekim spektakularnim uspesima sa pacijentima. Pokuavali su previe da urade, pomislio je, i u tome je bila nevolja. Svetenik na ispovedipruao je panaceju; psihijatri su se trudili da izleèe, i u veæini sluèajeva nisu uspeali. Ali su barem pokuavali, pomislio je, a onda se zapitao da li je to, na krajukrajeva, uopte vrlina.

"Jesam pogledao sebe", odgovorio je.Da li je spavala? Okrenuo se. Njene oprezne oèi jo su bile otvorene, gledaj

uæi kroz prozor."Jesam pogledao sebe," ponovio je. "Kao to je Jung radio. 'Kako da pomogn

em tim osobama ako sam i sam begunac i moda takoðe patim od morbus sacer neuroze?'To se Jung pitao..."

"Taj matori senzacionalista. Taj matori racionalizator sopstvenog misticizma. Nije ni èudo da nikada nisi postao psihijatar."

"Ne bih valjao. To nema veze sa Jungom...""Nemoj to da iivljava na meni...""Ti si mi sama rekla da se i ti tako oseæa - da smatra da je beskorisno...""Nakon nedelje napornog rada, mogla bih to da kaem. Daj mi jo jednu pljugu

."

Otvorio je paklicu na noænom stoèiæu i stavio dve cigarete u usta, pripalio ihi jednu dao njoj.Skoro apstraktno, primetio je da se napetost poveæava. Rasprava je bila, k

ao i uvek, bespredmetna. Ipak, nije rasprava bila vana; ona je bila samo izraz osnovnog odnosa. Zapitao se da li je to na bilo koji naèin vano, uopte.

"Ti ne govori istinu." Shvatio je da sada nema prestanka, kada je ritualveæ bio uao u puni zamah.

"Ja govorim praktiènu istinu. Nemam sklonosti da napustim svoj posao. Nemam elju da budem promaena..."

"Promaena? Ti si melodramatiènija od mene.""Ti si previe ozbiljan, Karle. Trebalo bi da malo izaðe iz sebe."Pokuao je da joj se podsmehne. "Da sam na tvom mestu, Monika, odustao bih

od posla. Nisi za to nita bolja nego ja."

Ona je slegnula ramenima. "Ti si, naprosto, sitan gad.""Nisam ljubomoran na tebe, ako to misli. Nikada neæe razumeti ta ja traim."Njen smeh bio je izvetaèen, krt. "Moderni èovek u potrazi za duom, a? Moderni

vek u potrazi za takom, rekla bih. A to moe shvatiti kako god hoæe.""Mi unitavamo mitove koji pokreæu svet.""I potom kae: 'A ta stavljamo na njihovo mesto?' Ti si, Karle, ustajao i gl

up. Nikada nisi racionalno pogledao na bilo ta - ukljuèujuæi tu i sebe.""Pa ta s tim? I sama kae da je mit nevaan.""Stvarnost koja ga stvara je vana.""Jung je znao da i mit moe stvoriti stvarnost.""to samo pokazuje kakva je zbrkana matora budala bio."Protegnuo je noge. Radeæi to, dotakao je njene i ustuknuo. Poèeao je glavu. O

na je jo uvek leala pueæi, ali se sada smeila.

"Hajde," rekla je. "Da èujemo neto o Hristu."Nije nita rekao. Ona mu je dodala opuak svoje cigarete i on ga je stavio upepeljaru. Pogledao je na sat. Bilo je dva ujutro.

"Zato to radimo?" upitao je."Zato to moramo." Stavila je ruku na njegovu glavu i povukla je ka svojim

grudima. "ta drugo moemo?"

Mi protestanti moramo se ranije ili kasnije suoèiti sa ovim pitanjem: Da li da razumemo 'imitaciju Hrista', u smislu da treba da kopiramo njegov ivot i, ako mogu da upotrebim taj izraz, izigravamo njegove stigmate; ili, u dubljem smisl



u, da treba da ivimo svoje sopstvene ivote onako iskreno kao to je on iveo svoj u sim njegovim implikacijama? Nije laka stvar iveti ivot koji je zasnovan na Hristovom, ali je neizrecivo tee iveti svoj ivot onako iskreno kao to je Hrist iveo svoj. ko ko bi to uèinio bi bio... pogreno ocenjen, izloen poruzi, muèen i razapet... Neuroa je razdvajanje liènosti.

Jung: Moderni èovek u potrazi za duom

Mesec dana je Jovan Krstitelj bio odsutan i Glogauer je iveo sa esenima,ustanovivi da mu je bilo iznenaðujuæe lako, kad su mu se rebra zacelila, da se ukljuèiu njihov svakodnevni ivot. Esensko naselje sastojalo se od meavine prizemnih kuæa, sagraðenih od kreènjaka i glinene cigle, i peæina koje su se nalazile s obe strane plitke doline. Eseni su zajednièki delili svoja dobra i ova sekta je imala ene, mada sumnogi eseni iveli potpuno monakim ivotom. Eseni su takoðe bili pacifisti, odbijajuæa imaju ili prave oruje - a ipak je ova sekta jednostavno tolerisala ratobornog Krstitelja. Moda je njihova mrnja prema Rimljanima prevazilazila njihove principe.Moda nisu bili sigurni u Jovanove krajnje namere. ta god bio razlog za toleranciju, nije bilo mnogo mesta sumnji da je Jovan Krstitelj njihov voða.

ivot esena sastojao se od ritualnog kupanja tri puta dnevno, molitve i rada. Rad nije bio teak. Ponekad je Glogauer vodio plug koji su vukla dva druga pripadnika sekte; ponekad je pazio na koze koje su putane da pasu na padinama brda.Bio je to miran, uredan ivot, i èak i nezdravi aspekti bili su toliko stvar rutineda ih je Glogauer, nakon nekog vremena, jedva i primeæivao kao drugaèije.

Pazeæi koze, leao bi na vrhu brda, gledajuæi divljinu koja nije bila pustinja

, veæ kamenita ikara dovoljna da nahrani ivotinje kao to su koze ili ovce. ikara jela isprekidana niskim bunjem i sa nekoliko malih stabala to su rasla du obala rekekoja se nesumnjivo ulivala u Mrtvo more. Bio je to neravan teren. U obrisima, imao je crte uzburkanog jezera, smrznutog i pretvorenog u uto i braon. Preko Mrtvogmora leao je Jerusalim. Oèigledno, Hrist jo nije poslednji put uao u grad. Jovan Krtitelj moraæ da umre pre nego to se to desi.

Esenski naèin ivota bio je prilièno udoban, i pored jednostavnosti. Dali su mu pregaèu od kozje koe i tap i, sem èinjenice da je na njega motreno i danju i noæu, leda da je bio prihvaæen kao nekakav laièki brat u sekti.

Ponekad su ga gotovo nemarno pitali za njegovu koèiju - vremeplov koji sunameravali da uskoro donesu iz pustinje - i rekao im je da ga je odnela iz Egipta do Sirije i onda dovde. Mirno su prihvatili èudo. Kao to je i oèekivao, bili su navikli na èuda.

Eseni behu videli i èudnije stvari od njegovog vremeplova. Videli su ljudekako hodaju po vodi i anðele koji se sputaju sa nebesa i podiu; èuli su glas Boga i jegovih arhanðela, kao i iskuavajuæi glas Sotone i njegovih slugu. Sve to behu zapisali na svoje svitke pergamenta. Bili su to samo zapisi o natprirodnom, kao to su njihovi drugi svici predstavljali zapise o njihovom svakodnevnom ivotu i novosti tosu im ih donosili putujuæi èlanovi sekte.

iveli su stalno u prisustvu Boga i govorili Bogu i dobijali odgovore od Boga, kada bi dovoljno izmuèili svoje telo i izgladnjivali se i pevali svoje molitve pod vrelim suncem Judeje.

Karl Glogauer pustio j dugu kosu i ostavio bradu nepodrezanu. Muèio je svoje telo i gladovao i pevao molitve pod suncem, kao i oni. Ali je retko èuo Boga isamo jednom mu se uèinilo da je video arhanðela vatrenih krila.

I pored silne volje da iskusi esenske halucinacije, Glogauer je bio razoèa

ran, ali je bio iznenaðen da se tako dobro oseæa, s obzirom na sve samonanesene patnje kojima se morao podvrgnuti, a i oseæao se oputeno u drutvu tih ljudi i ena koji snesumnjivo bili ludi. Moda ba zato to se njihovo ludilo nije ba mnogo razlikovalo d njegovog sopstvenog, posle nekog vremena prestao je da se èudi tome.

Jovan Krstitelj se vratio jedne veèeri, peaèeæi preko brda i praæen dvadesetorm svojih najbliih sledbenika. Glogauer ga je spazio dok se spremao da utera kozeu njihovu peæinu da prenoæe. Saèekao je da se Jovan priblii.

Krstiteljevo lice bilo je smrknuto, ali se razvedrio kada je video Glogauera. Nasmeio se i po rimskom obièaju uhvatio ga za nadlakticu.



"Pa, Imanuele, ti si na prijatelj, kao to sam i mislio da jesi. Poslat odAdonaja da nam pomogne da vrimo Njegovu volju. Ti æe sutra krstiti mene, da pokaemoim ljudima da je On sa nama."

Glogauer je bio umoran. Jeo je veoma malo i proveo je veæi deo dana na suncu, brinuæi se o kozama. Zevnuo je, nalazeæi da mu je teko da odgovori. U svakom sluèau, laknulo mu je. Jovan je oèigledno bio u Jerusalimu, pokuavajuæi da otkrije da li su ga Rimljani poslali kao uhodu. Jovan je sada bio umiren i verovao mu.

Bio je, meðutim, zabrinut Krstiteljevom verom u njegove moæi."Jovane," zapoèe on. "Ja nisam prorok..."Krstiteljevo lice na trenutak se smrknu, a onda se nespretno nasmeja. "N

e govori nita. Jedi sa mnom veèeras. Imam divlji med i skakavce."Glogauer jo nije jeo tu hranu, koja je bila uobièajena za putnike koji nisu

nosili zalihe veæ iveli od hrane to su je mogli naæi na putu. Neki su je smatrali polasticom.

Kuao ju je kasnije, dok je sedeo u Jovanovoj kuæi. Kuæa je imala samo dve sobe. U jednoj se jelo, u drugoj spavalo. Med i skakavci bili su preslatki za njegov ukus, ali su predstavljali dobrodolu promena u odnosu na jeèam ili kozje meso.

Sedeo je prekrtenih nogu, naspram Jovana Krstitelja, koji je jeo sa uivanjem. Noæ je pala. Spolja su dolazili amor i stenjanje i uzvici onih koji su se molili.

Glogauer umoèi jo jednog skakavca u èiniju sa medom koja se nalazila izmeðu njh. "Planira li da povede narod Judeje u pobunu protiv Rimljana?" upita on.

Krstitelja je izgleda uznemirilo to direktno pitanje. Bilo je prvo takve

vrste koje mu je Glogauer postavio."Ako to bude Adonajeva volja," odgovori on, ne diuæi pogled dok se naginjaodo èinije sa medom.

"Rimljani to znaju?""Ne znam, Imanuele, ali onaj incestuozni Irod nesumnjivo im je rekao da

ja govorim protiv nepravednih.""A ipak te Rimljani ne hapse.""Pilat se ne usuðuje - ne otkad je peticija poslata imperatoru Tiberiju.""Peticija?""Jeste, ona koju su Irod i fariseji potpisali kada je prokurator Pilat p

ostavio votivne titove u palatu u Jerusalimu i hteo da oskrnavi Hram. Tiberije jeukorio Pilata i od tada, mada jo mrzi Jevreje, prokurator je paljiviji u postupanju sa nama."

"Reci mi, Jovane, zna li koliko dugo je Tiberije vladao u Rimu?" Nije imao priliku da ponovo postavi to pitanje sve do sada."Èetrnaest godina."Bila je 28. nove ere - neto manje od godinu dana pre nego to æe doæi do raspi

janja na krst, i njegov vremeplov bio je smrskan.Sada je Jovan Krstitelj planirao oruanu pobunu protiv okupatorskih Rimlja

na, ali æe mu, ako je verovati Jevanðeljima, uskoro Irod odseæi glavu. Svakako se nikakva velika pobuna nije desila u to vreme. Èak ni oni koji su tvrdili da su ulazakIsusa i njegovih uèenika u Jerusalim i upad u Hram nedvosmislno bili dela naoruanihpobunjenika, nisu nali zapise koji bi nagovetavali da je Jovan poveo sliènu pobunu.

Glogaueru se Krstitelj veoma dopao. Èovek je oèigledno bio okoreli revolucionar, koji bee godinama planirao pobunu protiv Rimljana i polako prikupljao dovoljno sledbenika da uèini pokuaj uspenim. Mnogo je podseæao Glogauera na voðe pokreta ot

a u Drugom svetskom ratu. Imao je sliènu èvrstinu i razumevanje stvarnosti poloaja. Znao je da æe imati samo jednu ansu da skri kohorte stacionirane u zemlji. Ako bi sepobuna otegla, Rim bi imao dovoljno vremena da poalje jo trupa u Jerusalim.

"Kada misli da Adonaj, delajuæi preko tebe, namerava da uniti nepravedne?" upita Glogauer taktièno.

Jovan ga veselo pogleda i nasmei se. "Pasha je vreme kada su ljudi nemirni i najvie ogorèeni na strance", objasni on.

"Kada je sledeæa Pasha?""Ne za jo mnogo meseci.""Kako ti ja mogu pomoæi?"



"Ti si mag.""Ja ne mogu izvesti èuda."Jovan obrisa med sa brade. "U to ne mogu da poverujem, Imanuele. Naèin tvo

g dolaska je bio èudesan. Eseni nisu znali jesi li ðavo ili glasnik Adonaja.""Nisam ni jedno ni drugo.""Zato me zbunjuje, Imanuele? Znam da si ti Adonajev glasnik. Ti si znak ko

ji su eseni traili. Trenutak je veæ gotovo prispo. Nebesko kraljevstvo uskoro æe bitiuspostavljeno na zemlji. Doði sa mnom. Kai ljudima da govori Adonajevim glasom. Èinivelika èuda."

"Tvoja moæ opada, je li to u pitanju?" Glogauer otro pogleda Jovana. "Ja sam ti potreban da obnovi nadu svojim buntovnicima?"

"Govori kao Rimljanin, bez imalo suptilnosti." Jovan ljutito ustade. Oèigledno je, kao i seni sa kojima je iveo, vie voleo okoliniji razgovor. Za to je postojao praktièan razlog, shvati Glogauer, u tome to su se Jovan i njegovi ljudi sve vreme plaili izdaje. Èak su i esenski zapisi bili delimièno pisani ifrom, u kojoj bi i nka naizgled bezazlena reè znaèila neto sasvim drugo.

"Izvini, Jovane. Ali, mi reci ako sam u pravu." Glogauer je govorio tiho.

"Zar ti nisi mag, koji je stigao u onoj koèiji niotkuda?" Krstitelj zamlatara rukama i slee ramenima. "Moji ljudi su te videli! Videli su svetleæu stvar kakose uoblièuje u vazduhu, puca i puta te da izaðe iz nje. Zar to nije magièno? Odeæa ki nosio - je li to ovozemaljska odora? Talismani u koèiji - zar nisu ukazivali namoænu magiju? Prorok je rekao da æe mag doæi iz Egipta i zvati se Imanuel. Tako je zapisano u knjizi Mikaha! Zar nisu te stvari istinite?"

"Veæina njih. Ali, postoje i objanjenja..." On zastade, ne mogavi da se setiizraza najblieg 'racionalnom'. "Ja sam obièan èovek, kao ti. Ja nemam moæ da èinim èua sam samo èovek!"

Jovan se natmuri. "Hoæe da kae da odbija da mi pomogne?""Zahvalan sam i tebi i esenima. Spasli ste mi ivot, skoro sigurno. Ako mo

gu da vam uzvratim..."Jovan odmereno klimnu glavom. "Moe nam uzvratiti, Imanuele.""Kako?""Budi veliki mag koji mi je potreban. Daj da te predstavim svima onima k

oji postaju nestrpljivi i koji bi se okrenuli od Adonajeve volje. Pusti me da imisprièam naèin tvog dolaska meðu nas. Onda moe reæi da je sve Adonajeva volja i da saju pripremiti da je sprovedu."

Jovan se usredsreðeno zagleda u njega.

"Hoæe li, Imanuele?""Za tebe, Jovane. A zauzvrat, hoæe li ti poslati ljude da donesu moju koèijuovamo to je pre moguæe? elim da vidim moe li se popraviti."

"Hoæu."Glogauer oseti ushiæenje i poèe da se smeje. Krstitelj ga pogleda s blagom z

aèuðenoæu, a onda mu se pridrui.Glogauer se i dalje smejao. Istorija to neæe spomenuti, ali æe on, sa Jovano

m Krstiteljem, pripremiti put Hristu.Hrist jo nije bio roðen. Moda je Glogauer to znao, godinu dana pre raspeæa.

I rijeè postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. Jovan svjedoèi za njega i vièe govoreæi: ovaj bjee za koga rekoh: koji za mnom ide preda mnom postade, jer prije mene

bjee.

(Jovan 1:14-15)

Èak i kad je upoznao Moniku bilo je dugih prepirki. Njegov otac je tada umro i ostavio mu novac da kupi Okultnu knjiaru u Grejt Rasel ulici, naspram Britanskog muzeja. Radio je razne vrste privremenih poslova i bio je prilièno deprimiran. U to vreme Monika mu je izgledala kao velika pomoæ, veliki vodiè kroz mentalnu tamu koja ga je obavijala. Oboje su iveli blizu Holand parka i ili tamo u etnju skorosvake nedelje tokom leta 1962. U dvadeset drugoj godini, on je veæ bio opsednut Ju



ngovom èudnom vrstom hriæanskog misticizma. Ona, koja je prezirala Junga, uskoro je poèela da ocrnjuje sve njegove ideje. Nikada ga nije stvarno ubedila. Ali, posle nekog vremena, uspela je da ga zbuni. Proæi æe jo est meseci pre nego to odu u krevet

Bilo je neugodno vruæe.Sedeli su u senci kafeterije, posmatrajuæi udaljeni kriket meè. Blie njima, d

ve devojke i deèak sedeli su na travi, pijuæi sok od pomorande iz plastiènih èaa. Jeddevojaka imala je gitaru preko krila i, odloivi èau, poèela je da svira, pevajuæi fesmu visokim, nenim glasom. Glogauer je pokuao da slua reèi. Dok je studirao, uvek mse dopadala tradicionalna folk muzika.

"Hriæanstvo je mrtvo." Monika je pijuckala svoj èaj. "Religija umire. Bog jeubijen 1945."

"Jo moe biti vaskrsenja," rekao je on."Nadajmo se ne. Religija je bila tvorevina straha. Znanje unitava strah.

Bez straha, religija ne moe preiveti.""Misli da danas nema straha?""Ne iste vrste, Karle.""Zar nisi nikada razmotrila ideju Hrista?" upitao ju je, menjajuæi svoj sm

er. "ta ona znaèi hriæanima?""Ideja traktora znaèi isto toliko marksisti", odgovorila je ona."Ali, ta je bilo prvo? Ideja ili stvarnost Hrista?"Ona je slegla ramenima. "Stvarnost, ako je to vano. Isus je bio jevrejski

bundija koji je organizovao pobunu protiv Rimljana. Bio je raspet zbog svojih napora. To je sve to znamo i sve to nam je potrebno da znamo."

"Jedna velika religija nije mogla da otpoène tako jednostavno.""Kada je ljudima potrebna, oni æe napraviti veliku religiju od najneoèekivanijih poèetaka."

"To ja i tvrdim, Monika." Zagestikulirao je prema njoj i ona se blago odmakla. "Ideja je prethodila stvarnosti Hrista."

"Ma, Karle, ne nastavljaj. Stvarnost Isusa je prethodila ideji Hrista."Jedan par je proao pored njih, pogledavi ih dok su se svaðali.Monika ih je primetila i zaæutala. Ustala je i on se takoðe podigao, ali ona

je odmahnula glavom. "Idem kuæi, Karle. Ti ostani. Videæemo se za nekoliko dana."Gledao ju je kako odlazi irokim putem prema kapijama parka.Sledeæeg dana, kad je doao kuæi sa posla, naao je pismo. Mora da ga je napisa

a poto je otila od njega i poslala ga istog dana.

Dragi Karle,Èini se, zna, da razgovor nema nekog dejstva na tebe. Kao da slua ton glasa,ritam reèi, a da ne èuje ta se pokuava saoptiti. Pomalo si nalik osetljivoj ivotinne moe da razume ta joj se govori, ali moe odrediti da li je osoba koja govori zadovoljna ili ljuta, i tako dalje. Zato ti piem - da pokuam da ti saoptim svoj stav.Ti reaguje isuvie emotivno kada smo zajedno.

Grei kada posmatra hriæanstvo kao neto to se razvilo tokom nekoliko godinsusove smrti do vremena kada su Jevanðelja napisana. Ali, hriæanstvo nije bilo novo.Samo je ime bilo novo. Hriæanstvo je bilo samo stepen u susretanju, ukrtanju i metamorfozi zapadne logike i istoènog misticizma. Pogledaj kako se i sama religija menjala tokom vekova, ponovo se tumaèeæi da izaðe u susret izmenjenim vremenima. Hriæanstve samo novo ime za nagomilavanje starih mitova i filozofija. Jevanðelja samo preprièavaju sunèev mit i izoblièavaju neke ideje Grka i Rimljana. Jo u drugom veku, jevrej

ki uèenjaci ukazivali su da je to obièna papazjanija! Ukazivali su na veliku sliènostizmeðu razlièitih sunèevih mitova i mita o Hristu. Èuda se nisu desila - ona su izmiljkasnije, pozajmljena odavde i odande.

Seæa se starih viktorijanaca koji su govorili da je Platon ustvari hriæanin, er je predvideo hriæansku misao? Hriæansku misao! Hriæanstvo je bilo sredstvo za izre ideja koje su bile u opticaju stoleæima pre Hrista. Da li je Marko Aurelije biohriæanin? On je pisao u direktnoj tradiciji zapadne filozofije. Zato je hriæanstvo uhatilo koren u Evropi, a ne na Istoku! Trebalo je, sa tom svojom pristrasnoæu, da bude teolog, a ne psihijatar. Isto vai i za tvog prijatelja Junga.

Pokuaj da oèisti glavu od svih tih morbidnih gluposti i biæe mnogo bolji u s



poslu.

Tvoja Monika.

Zguvao je pismo i bacio ga. Kasnije te veèeri je bio u iskuenju da ga ponovopogleda, ali se odupro iskuenju.

IIIJovan je stajao do pojasa u reci. Veæina esena stajala je na obalama i gle

dala ga. Glogauer je pogledao dole u njega."Ne mogu, Jovane. Nije na meni da to uradim."Krstitelj je promucao: "Mora."Glogauer je zadrhtao kada se spustio u reku pored Krstitelja. Oseæao se oam

uæeno. Stajao je tamo drhteæi, nesposoban da se pomakne.Stopalo mu se okliznulo na kamenju reke i Jovan je posegnuo i uhvatio nj

egovu ruku, vraæajuæi mu ravnoteu.Na vedrom nebu, sunce je bilo u zenitu, udarajuæi u njegovu nezatiæenu glavu."Imanuele!" Jovan je najednom uzviknuo. "Duh Adonajev je u tebi!"Glogaueru je jo uvek bilo teko da progovori. Blago je zatresao glavom. Bol

ela ga je i jedva je mogao da vidi. Danas je imao prvi napad migrene otkad je doao ovamo. eleo je da povraæa. Jovanov glas zvuèao je daleko.

Zaljuljao se u vodi.Dok je poèinjao da pada prema Krstitelju, èitav prizor oko njega je zatreper

io. Osetio je kako ga Jovan hvata i èuo sebe kako oèajnièki kae: "Jovane, krsti mene!"

A onda mu je u ustima i grlu bilo vode i kaljao je.Jovanov glas je vikao neto. ta god da su reèi bile, izazvale su odgovor od ljudi sa obe obale. amor u njegovim uima se pojaèao, promenivi svoju prirodu. Zakoprco se u vodi, a onda osetio da ga diu na noge.

Eseni su se jednoobrazno njihali, a svako lice bilo je dignuto ka bljetavom suncu.

Glogauer je poèeo da povraæa u vodu, sapliæuæi se dok su mu Jovanove ruke bolnostezale miice i vodile ga uz obalu.

Èudno, ritmièno mrmljanje dolazilo je iz usta esena dok su se njihali; pojaèavalo se kad bi se zanjihali na jednu stranu, smanjivalo kad bi se zanjihali na drugu.

Glogauer je pokrio ui kada ga je Jovan ispustio. Jo uvek je pokuavao da povrati, ali je to sada bilo nasuvo, i gore nego ranije.

Poèeo je da se tetura odatle, jedva dreæi ravnoteu, pa je potrèao, uiju jokrivenih; potrèao preko kamenite ikare; potrèao dok je sunce pulsiralo na nebu i njegova vrelina udarala u njegovoj glavi; potrèao odatle.

A Jovan branjae mu govoreæi: ti treba mene da krsti, a ti li dolazi k meni? Isus odgovori i reèe mu: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. I krstivi se Isus iziðe odmah iz vode; i gle, otvorie mu se nebesa, i vidje Duha Boijega gdje silazi kao golub i doðe na njega. I gle, glas sa nebakoji govori: ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

(Mateja 3:14-17)

Imao je petnaest godina, dobro mu je ilo u srednjoj koli. Èitao je u novinam

a o bandama Tedi Bojsa koji su harali junim Londonom, ali bi poneki mladiæ kojeg jevideo u pseudoedvardijanskoj odeæi izgledao sasvim bezopasno i glupavo.Iao je u bioskop u Brikston Hilu i odluèio da peaèi kuæi u Strithem, jer je v

novca za autobus potroio na sladoled. Oni su istovremeno izali iz bioskopa. Jedvada ih je primetio dok su ga sledili nizbrdo.

Onda, sasvim naglo, okruili su ga. Bledi deèaci zlobnih lica, veæinom godinuili dve stariji od njega. Shvatio je da maglovito poznaje dvojicu od njih. Ili suu veliku gradsku kolu u istoj ulici u kojoj je bila i srednja kola. Koristili suisto fudbalsko igralite.

"Zdravo", oslovio uih je slabim glasom.



"Zdravo, sine", odvratio mu je najstariji Tedi Boj. vakao je gumu, stajaosa jednim kolenom savijenim, smekajuæi se na njega. "Gde si ti to krenuo?"

"Kuæi.""Kouèi", ponovio je najkrupniji, podraavajuæi njegov naglasak. "A ta æe da r

d doðe tamo?""Iæi u krevet." Karl je pokuao da proðe kroz obruè, ali ga nisu putali. Utera

su ga u dovratak prodavnice. Iza njih, zujala su kola na glavnom putu. Ulica jebila jarko osvetljena, uliènim svetiljkama i neonom iz prodavnica. Nekoliko ljudije prolo, ali niko od njih nije zastao. Karl je poèeo da oseæa paniku.

"Nema domaæi da pie, sine?" upitao je deèak do voðe. Bio je crvenokos i pegasu mu bile tvrdo sive.

"'Oæe da se tuèe sa jednim od nas?" upitao je drugi deèak. Bio je to jedan odka koje je poznavao.

"Ne, ja se ne tuèem. Pustite me.""Se boji, sine?" upitao je voða, smeeæi se. Nadmeno je izvukao traku vake iz

ta i stavio je natrag. Ponovo je poèeo da vaæe."Ne. Zato bih hteo da se tuèem sa vama?""Misli da si bolji od nas, jel' to, sine?""Ne." Poèeo je da drhti. Suze su mu navirale na oèi. "Naravno da ne.""Naravno da ne, sine."Ponovo je krenuo napred, ali su ga gurnuli natrag u dovratak."Ti si onaj tip sa vapskim imenom, jel' da?" upitao je drugi deèak kojeg je

poznavao. "Glu-glu ili tako neto.""Glogauer. Pustite me."

"Ba æe se tvojoj mami svideti to se kasno vraæa.""Vie ime za jeu nego vapsko.""Jesi ti jea, sine?""Izgleda k'o jea.""Jesi ti jea, sine?""Jesi ti jevrejski deèko, sine?""Jesi ti jea, sine?""Umuknite!" zavritao je Karl. Gurnuo se meðu njih. Jedan od njih ga je udar

io u stomak. Zagunðao je od bola. Drugi ga je gurnuo i zateturao se.Ljudi su jo uvek urili pored njih na trotoaru. Bacali su poglede na grupu

dok bi prolazili. Jedan èovek je zastao, ali ga je njegova ena povukla dalje. "Samose neki klinci zezaju", rekla je.

"Skinite mu pantalone", predloio je jedan od deèaka smejuæi se. "To æe dokazat

." Karl se progurao kroz njih i ovog puta nisu se oduprli. Poèeo je da trèi nizbrdo.

"Dajmo mu fore," èuo je kako izgovara jedan od deèaka.Nastavio je da trèi.Poèeli su da ga slede, smejuæi se.Nisu ga dostigli kada je skrenuo u aveniju u kojoj je iveo. Stigao je do

kuæe i potrèao du mraènog prolaza pored nje. Otvorio je zadnja vrata. Njegova maæeha bje u kuhinji.

"ta je sa tobom?" upitala ga je.Bila je to visoka, mrava ena, nervozna i histerièna. Njena tamna kosa bila j

e neuredna.Proao je pored nje u kuhinjsku trpezariju.

"ta ti je, Karle?" doviknula je. Glas joj je bio visok."Nita", odgovorio je.Nije eleo scenu.

Bilo je hladno kada se probudio. Lana zora bila je siva i nije mogao videti nita sem gole zemlje u svim pravcima. Nije se mogao setiti mnogih stvari u vezi sa prethodnim danom, sem da je veoma dugo trèao.

Rosa mu se skupila na pregaèi. Nakvasio je usne i protrljao koom lice. Kaoi uvek posle napada migrene, oseæao se slabim i potpuno izmodenim. Gledajuæi svoje nago telo, i shvatio koliko koèat bee postao. ivot sa esenima je to uzrokovao, naravno



Zapitao se zato se toliko uspanièio kada je Jovan zatraio od njega da ga krsti. Da li je to jednostavno bilo potenje - neto u njemu to se oduprlo zavaravanju esena u miljenju da je on nekakav prorok? Bilo je teko reæi.

Omotao je kozju kou oko bokova i èvrsto je vezao tik iznad levog bedra. Smatrao je da treba da pokua da se vrati u logor i naðe Jovana i izvini se, da vidi moeli da popravi tetu.

I vremeplov je sada bio tamo. Dovukli su ga, koristeæi samo kone konopce.Ako bi se mogao naæi dobar kovaè, ili neki drugi metalac, postojala je minim

alna ansa da se moe opraviti. Putovanje nazad bilo bi opasno.Zapitao se da li treba da se odmah vrati, ili da pokua da se prebaci u vr

eme blie samom razapinjanju na krst. Nije otiao nazad da ba vidi raspeæe, veæ da oseatmosferu Jerusalima tokom svetkovine Pashe, kada je, kako se pretpostavljalo, Isus uao u grad. Monika je mislila da je Isus napao grad sa naoruanom bandom. Reklaje da svi dokazi ukazuju na to. Svi dokazi jedne vrste jesu ukazivali na to, ali on nije mogao da prihvati dokaze. I to, bio je siguran, nije bilo sve. Kad bisamo mogao da sretne Isusa. Jovan, kako izgleda, nikad nije èuo za njega, mada jerekao Glogaueru da je postojalo proroèanstvo da æe Mesija biti Nazareæanin. Bilo je mnogo proroèanstava i neka od njih bila su protivureèna.

Poèeo je da hoda natrag u optem pravcu esenskog logora. Nije mogao da daleko odmakne. Uskoro æe prepoznati brda u kojima su imali svoje peæine.

Ubrzo je postalo jo vrelije i zemlja jo ogoljenija. Vazduh mu je igrao pred oèima. Oseæanje iscrpljenosti sa kojim se probudio pojaèao se. Usta su mu bila suvai noge slabe. Bio je gladan i nije bilo nièega za jelo. Nije bilo znaka lancu brdagde su eseni imali svoj logor.

Bilo je jedno brdo, oko tri kilometra na jug. Odluèio je da krene do njega. Odatle æe verovatno moæi da se orijentie, moda èak da vidi neki gradiæ gde æe mu dau.

Peèano tle se pretvaralo u lebdeæu prainu kad bi ga njegove noge uzburkale. Nkoliko primitivnih bunova dralo se zemlje i trèeæe stene su ga saplitale.

Bio je raskrvavljen i ugruvan kada je poèeo da se, bolno, penje uz brdo.Put do vrha (koji je bio mnogo dalje nego to je u poèetku ocenio) bio je tea

k. Klizao se na labavo kamenje obronka, padao na lice, ukopavao svoje izranjavljene ruke i noge da se zaustavi da ne klizne do dna, hvatao se za busenove travei liajeve koji su rasli tu i tamo, hvatajuæi veæe izboèine stena kad je mogao, odmarajse èesto, uma i tela otupelih od bola i umora.

Znojio se pod suncem. Praina se lepila na vlagu na njegovom polunagom telu, oblauæi ga od glave do pete. Kozja koa bila mu je u fronclama.

Ogoljeni svet vrteo se oko njega, nebo se nekako stapalo sa zemljom, utastena sa belim oblacima. Nita nije izgledalo nepomièno.Stigao je do vrha i leao tamo uzdiuæi. Sve je postalo nestvarno.Èuo je Monikin glas, pomislio da ju je na tren i video, krajièkom oka.Ne budi tako melodramatièan, Karle.Ona je to rekla mnogo puta. Njegov sopstveni glas sada je odgovorio.Ja sam roðen van svog vremena, Monika. U ovom dobu razuma nema mesta za me

ne. Na kraju æe me ubiti.Njen glas je odgovorio.Krivica i strah i tvoj sopstveni mazohizam. Mogao si biti briljantan psi

hijatar, ali si se do kraja prepustio svim svojim neurozama."Umukni!"Prevrnuo se na leða. Sunce je bljetalo na njegovo iscepano telo.

"Umukni!"Ceo hriæanski sindrom, Karle. Kao sledeæ, u to ne sumnjam, postaæe katolièki raæenik. Gde ti je snaga uma?

"Umukni! Odlazi, Monika."Strah oblikuje tvoje misli. Ti ne traga za duom ili èak ni smislom ivota. Ti

trai utehu."Ostavi me na miru, Monika!"Njegove prljave ruke pokrile su mu ui. Kosa i brada bile su mu umazane pr

ainom. Krv se zgruala na manjim ranama kojih je sada bilo na svakom delu njegovogtela. Iznad, sunce kao da je tuklo u skladu sa otkucajima njegovog srca.



Ide nizbrdo, Karle, zar ne shvata to? Nizbrdo. Saberi se. Nisi sasvim nesposoban za racionalno miljenje...

"Oh, Monika! Umukni!"Glas mu je bio grub i napukao. Nekoliko gavrana je sada kruilo po nebu na

d njim. Èuo ih je kako mu dovikuju glasom ne mnogo razlièitim od njegovog.Bog je umro 1945... "Ovo nije 1945. Ovo je 28. godina nove ere. Bog je iv

!"Kako se moe baktati pitanjima jedne oèigledno sinkretièke religije kao to je

iæanstvo - rabinski judaizam, stoièka etika, grèki kultovi misterija, orijentalni ritul...

"To nije vano!"Ne tebi, u tvom sadanjem raspoloenju."Meni je potreban Bog!"Na to se svodi, zar ne? Dobro, Karle, napravi sam svoje take. Samo, pomis

li ta si mogao biti da si se pomirio sa sobom...Glogauer je povukao svoje slabaèko telo na noge i stao na vrh brda, zavrita

vi.Gavranovi su bili uznemireni. Kruili su po nebu i odleteli.Nebo se sada smraèivalo.

Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga ðavo kua. I postivi se dana èetrdeset noæi èetrdeset, na poljetku ogladnje.

(Mateja 4:1-2)

IVLudak je, sapliæuæi se, uao u grad. Njegova stopala pokrenula su prainu i raz

grala je i psi su lajali oko njega dok je hodao mehanièki, glave okrenute nagore da se suoèi sa suncem, ruku mlitavo oputenih sa strane, usana koje su se micale.

Za ljude iz grada, reèi koje su èuli nisu bile ni na jednom poznatom jeziku;ipak, bile su izgovorene sa takvim intenzitetom i ubeðenjem da bi sam Bog mogao koristiti to izmravelo, nago biæe kao svog glasnika.

Pitali su se odakle je ludak doao.Beli grad sastojao se uglavnom od jednospratnih i prizemnih kuæa od kamena

i glinene cigle, sagraðenih oko pijaènog mesta pred kojim je bila drevna, jednostavna sinagoga pred kojom su, odeveni u tamne halje, starci sedeli i prièali. Grad jebio napredan i èist, rastuæi od rimske trgovine. Na ulici su bili samo jedan do dva

prosjaka, a i oni su bili uhranjeni. Ulice su sledile uspone i nizbrdice padinebrda na kojem behu sagraðene. Bile su to krivudave ulice, senovite i mirne; seoske ulice. Svuda u vazduhu bilo je mirisa tek iseèene drvene graðe i zvukova tesanja,jer je grad uglavnom bio poznat po svojim vetim tesarima. Leao je na ivici ravniceDezrela, blizu trgovaèkog puta izmeðu Damaska i Egipta, i kola su ga stalno naputalanatovarena delima gradskih majstora. Grad se zvao Nazaret.

Ludak ga je naao tako to je svakog putnika kojeg bi video pitao gde je. Proao je kroz druge gradove - Filadelfiju, Gerasu, Pelu i Skitopolis, sledeæi rimskeputeve - postavljajuæi isto pitanje svojim stranaèkim akcentom: "Gde lei Nazaret?"

Neki su mu dali hranu uz put. Neki su mu traili blagoslov i on je polagaoruke na njih, govoreæi tim èudnim jezikom. Neki su ga zasuli kamenjem i oterali ga.

Preao je Jordan pored rimskog vijadukta i nastavio na sever prema Nazaretu.

Nije bilo teko naæi grad, ali njemu je bilo teko da sebe prisili da se uputika njemu. Bio je izgubio veoma mnogo krvi i na putu je jeo veoma malo. Hodao bidok se ne srui i leao tu dok ne bi mogao da nastavi, ili, to se sve èeæe deavalo,neko ne bi naao i dao mu malo kiselog vina ili hleba da ga povrati u ivot.

Jednom su ga neki rimski legionari zaustavili i grubom ljubaznoæu upitali ima li neku rodbinu kojoj bi ga mogli odvesti. Obratili su mu se na iskvarenom aramejskom i bili su iznenaðeni kada je odgovorio na latinskom sa èudnim naglaskom, koji je bio èiæi od jezika kojim su oni sami govorili.

Pitali su ga da li je rabin ili uèenjak. Rekao im je da nije ni jedno od toga. Legionarski oficir ponudio ga je suenim mesom i vinom. Ljudi su bili deo pat



role koja je jednom meseèno prolazila tim putem. Bili su zbijeni, smeðih lica koja su bila èvrsta i glatko izbrijana. Bili su odeveni u zamrljane kone kiltove i grudneoklope i sandale, i imali su gvozdene lemove na glavama, kratke maèeve u koricamana boku. Èak i dok su stajali oko njega u svetlosti veèernjeg sunca, nisu izgledalioputeno. Oficir, mekeg glasa od svojih ljudi ali inaèe sasvim nalik njima, sem to jenosio metalni grudni oklop i dugaèak plat, upitao je ludaka kako mu je ime.

Na trenutak je ludak zastao, usta su mu se otvarala i zatvarala, kao danije mogao da se seti kako je nazvan.

"Karl", konaèno je odgovorio, i sam sumnjajuæi. Bio je to vie predlog nego izjava.

"Zvuèi skoro kao rimsko ime", primetio je jedan legionar."Jesi li graðanin?" upitao je oficir.Ali je ludakov um lutao, oèigledno. Skrenuo je pogled sa njih, mrmljajuæi za

sebe.Najednom je pogledao natrag u njih i upitao: "Nazaret?""Onamo." Oficir je pokazao niz put koji je prosecao brda. "Jesi li Jevre

jin?"Èinilo se da je to preplailo ludaka. Skoèio je na noge i pokuao da se progura

izmeðu vojnika. Oni su ga propustili, smejuæi se. Bio je bezopasan ludak.Gledali su ga kako trèi niz put."Neki od njihovih proroka, moda", zakljuèio je oficir, hodajuæi do svog konja

. Zemlja ih je bila puna. Svaki drugi èovek kojeg bi sreo tvrdio je da iri poruku njihovog boga. Nisu pravili mnogo nevolja i èinilo se da im religija skreæe misli odpobune. Treba da im budemo zahvalni, pomislio je oficir.

Njegovi ljudi su se jo uvek smejali.Poèeli su da mariraju putem u suprotnom smeru od onog kojim je krenuo ludak.

Sada je ludak bio u Nazaretu i graðani su ga gledali sa radoznaloæu i ne malosumnjièavosti dok se teturao do pijaènog trga. Mogao je biti lutajuæi prorok ili èovekposednut ðavolima. Èesto je bilo teko razluèiti. Rabini bi znali.

Dok je prolazio pored skupina ljudi koji su stajali pored trgovaèkih tezgi, oni bi zaæutali dok on ne bi proao. ene su omotavale teke vunene alove oko svojihranjenih tela, a mukarci bi privlaèili svoje pamuène halje da ih ne dodirne. Normalnobi njihov poriv bio da trae od njega kakvog posla ima u gradu, ali je u njegovompogledu bilo nekakvog intenziteta, brzine i vitalnosti u njegovom licu, i porednjegove izmravele pojave, koje su ih nagonile da ga posmatraju sa potovanjem i da

se dre na udaljenosti.Kada je stigao do sredine pijace, stao je i pogledao oko sebe. Èinilo se da ne primeæuje odmah ljude. Trepnuo je i oblizao usne.

Jedna ena je prola, oprezno ga gledajuæi. Obratio joj se, mekanim glasom, pajivo uoblièenim reèima. "Je li ovo Nazaret?"

"Jeste." Klimnula je glavom i ubrzala korak.Jedan èovek je prelazio trg. Bio je odeven u vunenu halju sa crvenim i smeði

m prugama. Na kovrdavoj, crnoj kosi stajala mu je crvena kapica. Lice mu je bilopunaèko i vedro. Ludak je stao èoveku na put i zaustavio ga. "Traim tesara."

"Ima mnogo tesara u Nazaretu. Grad je èuven po svojim tesarima. I ja sam tesar. Mogu li ti pomoæi?" Èovekov glas bio je dobro raspoloen i zatitnièki.

"Zna li tesara po imenu Josif? Davidov potomak. On ima enu zvanu Marija inekoliko dece. Jedno se zove Isus."

Veseli èovek iskrivi lice toboe se namrtivi, pa se poèea po zadnjem delu vr"Znam vie od jednog Josifa. Ima jedan siromaak u onoj ulici." On mu je pokaza. "Onima enu zvanu Marija. Trai èoveka koji se nikad ne smeje."

Ludak pogleda u smeru u kojem je èovek pokazao i èim je video ulicu, kao daje zaboravio sve ostalo i krenuo ka njoj.

U uskoj ulici u koju je uao miris drveta bio je jo jaèi. Hodao je po opiljcima do èlanaka. Iz svake zgrade dopirala je buka èekiæa, struganje testera. Daske svihvelièina bile su naslonjene na blede, osenèene zidove kuæa i jedva je bilo mesta da seproðe izmeðu njih. Mnogi tesari imali su svoje klupe neposredno ispred vrata. Deljali su èinije, rukovali jednostavnim strugovima, oblikujuæi drvo u sve to se moe zamis



iti. Digli su pogled kada je ludak uao u ulicu i priao jednom starom tesaru u konojpregaèi koji je sedeo na svojoj klupi deljuæi neku figuricu. Èovek je bio sedokos i izgledao je kratkovido. Pogledao je ludaka.

"ta hoæe?""Traim tesara zvanog Josif. On ima enu... Mariju."Starac pokaza rukom u kojoj je drao poluzavrenu figuricu. "Dve kuæe dalje, s

a druge strane ulice."

Na kuæu do koje je ludak doao bilo je naslonjeno veoma malo dasaka, a kvalitet drveta izgledao je loiji od druge graðe koju bee video. Klupa pored ulaza bila je iskrivljena s jedne strane i èovek koji je sedeo pogrbljen na njoj, popravljajuæihoklicu, takoðe je izgledao krivo. Ispravio se kad mu je ludak dotakao rame. Licemu je bilo izborano i podbulo od jada. Oèi su mu bile umorne i retka brada proaranapreranim sedinama. Lagano se zakaljao, moda od iznenaðenja to ga uznemiravaju.

"Jesi li ti Josif?""Nemam novca.""Ne elim nita - samo da ti postavim nekoliko pitanja.""Ja sam Josif. ta hoæe da zna?""Ima li sina?""Nekoliko, a i kæeri.""ena ti se zove Marija? I poreklom ste od Davida?"Èovek nestrpljivo odmahnu rukom. "Jeste, ba mi je valjalo i jedno i drugo..

.""Hteo bih da vidim jednog od tvojih sinova, Isusa. Moe li mi reæi gde je?"

"Taj nije ni od kakve koristi. ta je sad napravio?""Gde je on?"Josifove oèi postale su proraèunatije dok je zurio u ludaka. "Jesi li ti nek

akav èudotvorac? Jesi li doao da izleèi mog sina?""Ja sam neka vrsta proroka. Mogu da predvidim buduænost."Josif s uzdahom ustade. "Moe ga videti. Doði."Poveo je ludaka kroz kapiju u stenjeno dvorite kuæe. Bilo je natrpano parèadi

a drveta, razbijenim nametajem i alatkama, i truleæim dakovima opiljaka. Uli su u zaraèenu kuæu. U prvoj sobi - oèigledno kuhinji - jedna ena stajala je pored velikog zemjanog poreta. Bila je visoka i izrazito debela. Njena duga, crna kosa bila je razvezana i masna, padajuæi na velike, sjajne oèi koje su jo imale vrelinu senzualnosti.Ona odmeri ludaka.

"Nema hrane za prosjake", zagunða ona. "Veæ i on dovoljno pojede." Ona pokaz

a drvenom kaikom na malu priliku koja je sedela u senci u uglu. Prilika se mrdnula kada je ona progovorila."On trai naeg Isusa", objasni Josif eni. "Moda je doao da nam olaka bremeena postrance pogleda ludaka i slee ramenima, obliznuvi pri tom debelim jez

ikom svoje crvene usne. "Isuse!"Prilika u æoku ustade."To je on", reèe ena s odreðenim zadovoljstvom.Ludak se namrti, brzo tresuæi glavom. "Ne."Prilika je bila nakazna. Imala je izraeno grbava leða i bila razroka na lev

o oko. Lice je bilo prazno i glupavo. Sa usana joj je jo curila pljuvaèka, i zakikotala se kad joj je ime bilo ponovljeno. Nakrivo je koraknula napred. "Isus", rekla je prilika. Reè je bila nerazgovetna i hrapava. "Isus."

"Samo to zna da kae." ena kao da se podsmehivala. "Oduvek je bio takav."

"Boja kazna", primeti Josif gorko."ta nije u redu s njim?" Ludakov glas imao je patetièan, oèajnièki prizvuk."Oduvek je bio takav." ena se okrenu natrag poretu. "Moe ga uzeti ako hoæe

kan je i iznutra i spolja. Nosila sam ga kada su me roditelji udali za ovog polovnjaka od èoveka..."

"Ti, besramna..." Josif, meðutim, zastade kada ga ena mrko pogleda, pa se okrenu ludaku. "Kakva posla ima ti sa naim sinom?"

"eleo sam da govorim sa njim. Ja...""On nije prorok - nije èudotvorac - mislili smo da bi mogao biti. Jo ima lj

udi u Nazaretu koji mu dolaze da ih izleèi ili im prorekne sudbinu, ali im se on s



amo cereka i stalno govori svoje ime...""Jeste li sigurni... da nema neto... u vezi sa njim... to niste primetili?

""Sigurni!" Marija podrugljivo frknu. "Novac nam i te kako treba. Da ima

nekih magiènih moæi, mi bismo veæ znali."Isus se ponovo zacereka i odepa u drugu sobu."Nemoguæe", promrmlja ludak. Da li se sama istorija mogla promeniti? Da li

je moguæe da se naao u nekoj drugoj dimenziji vremena, u kojoj Hrista nikada nijeni bilo?

Josif je, kako izgleda, primetio oèaj u ludakovim oèima."ta je?" upita on. "ta vidi? Rekao si da prorièe buduænost. Reci nam, ta æ

nama?""Ne sada", odgovori prorok, okreæuæi se. "Ne sada."I on potrèa iz kuæe i niz ulicu koja je mirisala na strugani hrast, kedar i èe

mpres. Otrèao je natrag do pijace i stao, mahnito se ogledajuæi. Video je sinagogu neposredno ispred sebe, i poèeo je da hoda ka njoj.

Èovek sa kojim je ranije razgovarao jo uvek je bio na pijaci, kupujuæi lonceda ih da svojoj kæeri kao svadbeni poklon. Klimnuo je glavom ka strancu dok je ovaj ulazio u sinagogu. "Neki roðak Josifa tesara", objasni on èoveku pored sebe. "Ne bi me èudilo da je prorok."

Ludak, prorok, Karl Glogauer, putnik kroz vreme, neurotièni nesuðeni psihijatar, tragaè za smislom, mazohista, èovek sa eljom za smræu i mesijanskim kompleksom, aahronizam, stigao je do sinagoge vapijuæi za dahom. Video je èoveka kojeg je traio. Video je Isusa, sina Josifa i Marije. Video je èoveka kojeg je prepoznao kao, van s

vake sumnje, imbecila od roðenja."Svi ljudi, Karle, imaju mesijanski kompleks", rekla je Monika.Seæanja su sad bila manje potpuna. Njegov oseæaj vremena i identiteta postaj

ao je sve zbrkaniji."Bilo je na desetine mesija u Galileji u to vreme. To to je Isus bio taj

koji je poneo mit i filozofiju, istorijska je koincidencija...""Mora da postoji i neto vie od toga, Monika."Svakog utorka u sobi iznad Okultne knjiare, jungovska debatna grupa sasta

jala bi se zbog grupne analize i terapije. Glogauer nije organizovao grupu, alirado joj je ustupio svoje prostorije i eljno joj se pridruio. Bilo je veliko olakanje jednom nedeljno razgovarati sa ljudima sliènog miljenja. Jedan od njegovih razloga za kupovinu Okultne knjiare bio je da upozna zanimljive ljude kao to su oni koj

i su pohaðali jungovsku debatnu grupu.Opsesija Jungom ih je spojila, ali je svako imao vlastite, posebne opsesije. Gospoða Rita Blen iscrtavala je putanje leteæih tanjira, mada nije bilo jasno da li veruje u njih ili ne. Hju Dojs verovao je da svi jungovski arhetipovi potièu od originalne rase Atlantiðana, koja je nestala milenijumima ranije. Alan Èedar, najmlaði u grupi, interesovao se za indijski misticizam, a Sandra Piterson, organizator, bila je veliki ekspert za vetice. Dejmsa Hedingtona interesovalo je vreme. On je bio ponos grupe; radilo se, zapravo, o ser Dejmsu Hedingtonu, pronalazaèu za vreme rata, veoma bogatom i sa svim moguæim odlikovanjima za doprinos saveznièkoj pobedi. Imao je reputaciju velikog improvizatora tokom rata, ali posle njega je postaopomalo neugodan Ministarstvu rata. Bio je æaknut, mislili su, i, to je jo gore, javno je izraavao svoju æaknutost.

Ne proputajuæi gotovo ni jednu priliku, ser Dejms bi drugim èlanovim grupe pr

o o svom vremeplovu. Udovoljavali su mu. Veæina njih bila je sklona da preuvelièavasopstvena iskustva u vezi sa svojim razlièitim interesima.Jednog utorka uveèe, poto svi ostali behu veæ otili, Hedington je rekao Gloga

eru da je njegova maina spremna."Ne mogu u to da poverujem", odvratio je Glogauer iskreno."Ti si prva osoba kojoj sam to rekao.""to ba ja?""Ne znam. Sviðate mi se ti... i radnja.""Niste rekli vladi?"Hedington se zasmejuckao. "Zato bih? U svakom sluèaju, ne dok ga u potpunos



ti ne testiram. Tako im i treba, to su jedva èekali da me uklone.""Ne znate da li radi?""Siguran sam da radi. Hoæe li da ga vidi?""Vremeplov." Glogauer se slabo nasmeio."Doði da ga vidi.""to ja?""Mislio sam da bi te mogao interesovati. Znam da se ne dri ortodoksnog milj

enja o nauci..."Glogauer je poèeo oseæati saaljenje prema njemu."Doði i vidi", pozvao ga je jo jednom Hedington.Otiao je u Banberi sledeæeg dana. Istog dana je napustio 1976. i stigao u 2

8. godinu nove ere.

Sinagoga je bila svea i tiha, sa tananin mirisom tamjana. Rabini su ga odveli u dvorite. Oni, kao ni ljudi u gradu, nisu znali kako da ga shvate, ali su bili sigurni da nije ðavo to to ga opseda. Bio im je obièaj da ugoste lutajuæe proroke ojih je sada bilo posvuda u Galileji, mada je ovaj bio èudniji od ostalih. Lice muje bilo nepomièno a telo ukoèeno, i suze su mu tekle niz prljave obraze. Nikada ranije nisu videli takvo oèajanje u neèijim oèima.

"Nauka moe da kae kako, ali nikada ne pita zato", rekao je Moniki. "Ne moe a odgovori."

"Ko eli da zna?" odgovorila je ona."Ja elim."

"Pa, nikada neæe saznati, zar ne?""Sedi, sine moj", reèe mu rabin. "ta eli da nas pita?""Gde je Hrist?" upita on. "Gde je Hrist?"Meðutim, nisu mu razumeli jezik."Je li to grèki?" upita jedan, ali drugi zatrese glavom.Kirios: Gospod.Adonaj: Gospod.Gde je bio Gospod?Namrtio se, gledajuæi neodreðeno oko sebe."Moram da se odmorim", obrati im se on ponovo na njihovom jeziku."Odakle si?"Nije mogao da smisli ta da odgovori.

"Odakle si?" ponovi rabin."Ha-Olam Hab-bah..." promrmlja on konaèno.Oni se zgledae. "Ha-Olam Hab-bah", ponovie zajedno.Ha-Olam Hab-bah... Ha-Olam Haz-zeh: Svet koji æe doæi i svet koji jeste."Donosi li nam poruku?" upita jedan od rabina. Bili su, naravno, naviknut

i na proroke, ali ne i ovakve. "Poruku?""Ne znam", odgovori prorok promuklo. "Moram da se odmorim. Gladan sam.""Doði. Daæemo ti hrane i mesto da spava."Mogao je da pojede samo malo bogate hrane, a krevet sa madracem punjen s

lamom bio mu je premekan. Nije navikao na to.Loe je spavao, vièuæi dok je sanjao; van sobe, rabini su oslukivali, ali su m

gli razumeti samo malo od onoga to bee rekao.

Karl Glogauer ostao je u sinagogi nekoliko nedelja.Proveo je veæinu vremena èitajuæi u biblioteci, traeæi meðu dugim svicima nekivor na svoju dilemu. Reèi Zaveta, u mnogim sluèajevima pogodne za desetak tumaèenja, samo su ga jo veæma zbunile. Nije bilo nièega za ta bi se uhvatio, nièega to bi mu reje polo naopako.

Rabini su se veæinom drali na distanci. Prihvatili su ga kao svetog èoveka. Bili su ponosni to je u njihovoj sinagogi. Bili su sigurni da je on jedan od posebnih Bojih odabranika i strpljivo su èekali da progovori sa njima.

Ali je prorok malo govorio, mrmljajuæi samo za sebe u odlomcima na njihovom jeziku i odlomcima na nerazumljivom jeziku koji je èesto koristio, èak i kada im s



e neposredno obraæao.U Nazaretu, graðani su govorili o malo èemu sem o tajanstvenom proroku u sin

agogi, ali rabini nisu odgovarali na njihova pitanja. Rekli bi ljudima da gledaju svoja posla, da postoje stvari koje im jo nije dato da znaju. Na taj naèin, kao tosu svetenici oduvek radili, izbegavali su pitanja na koja nisu mogli odgovoriti,dok su u isto vreme izgledali da imaju mnogo vie znanja nego to su zaista posedovali.

A onda se, jednog sabata, on pojavio u javnom delu sinagoge i zauzeo svoje mesto sa ostalima koji su doli da tuju.

Èovek koji je èitao svitak sa njegove leve strane spleo se na reèima, gledajuæiu proroka krajièkom oka.

Prorok je sedeo i sluao, odsutnog izraza lica.Glavni rabin ga je nesigurno pogledao, a onda dao znak da svitak treba d

odati proroku. To je, oklevajuæi, uèinio deèak koji je stavio svitak u prorokove ruke.Prorok je dugo gledao u reèi, a onda je poèeo da èita. Prorok je èitao u prvi m

h ne shvatajuæi ta èita. Bila je to knjiga Isaijina.

Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim jevanðelje siromasima;posla me da iscijelim skruene u srcu; da propovjedim zarobljenima da æe se otpustiti, i slijepima da æe progledati; da otpustim sunje; i da propovjedam prijatnu godinu Gospodnju. I zatvorivi knjigu dade sluzi. pa sjede: i svi u zbornici gledahu nanj.

(Luka 4:18-20)

VSada su ga sledili, dok je odlazio od Nazareta prema Galilejskom jezeru.

Bio je odeven u belu lanenu halju koju su mu dali i mada su oni mislili da ih on vodi, oni su njega, u stvari, terali pred sobom.

"On je na mesija", rekli su onima koji su pitali. I veæ je bilo glasina o èudima.

Kada bi video bolesne, alio ih je i pokuao da uèini ta moe, jer su oèekivalod njega. Za mnoge nije mogao nita da uèini, ali je drugima, koji su oèigledno patili od psihosomatskih oboljenja, mogao pomoæi. Oni su verovali u njegovu moæ jaèe nego tsu verovali u svoju bolest. Pa ih je izleèio.

Kada je doao u Kapernaum, pedesetak ljudi ga je sledilo gradskim ulicama.Veæ se znalo da je na neki naèin povezan sa Jovanom Krstiteljem, koji je uivao velik

i ugled u Galileji i kojeg su mnogi fariseji proglasili pravim prorokom. A ovaj èovek je imao moæ veæu, u nekim stvarima, od Jovanove. On nije bio govornik kao Krstitelj, ali je èinio èuda.

Kapernaum je bio rairen grad pored kristalnog Galilejskog jezera, èije su kuæe bile razdvojene velikim trnim vrtovima. Ribarski brodiæi bili su usidreni pored belog keja, kao i trgovaèki brodovi koji su opsluivali gradove na obali jezera. Madasu se zelena brda sa svih strana sputala do jezera, sam Kapernaum bio je podignut na ravnom tlu, zatiæen brdima. Bio je to miran grad i, kao i veæina drugih u Galileji, imao je znatnu nejevrejsku populaciju. Grèki, rimski i egipatski trgovci etalisu njegovim ulicama, a mnogi su se tu nastanili za stalno. Postojala je naprednasrednja klasa trgovaca, zanatlija i brodovlasnika, kao i lekari, advokati i uèenjaci, jer Kapernaum je bio na granici provincija Galileje, Trahtonisa i Sirije i,mada omanji grad, bio je korisna raskrsnica za trgovinu i putovanje.

Èudni, ludi prorok u svojoj zakovitlanoj lanenoj halji, praæen arolikom gomilom koju su veæinom saèinjavali siromani - premda se moglo videti da ima i ljudi od ugleda - ujurio je u Kapernaum. Proirile su se vesti da ovaj èovek stvarno moe da prorekne buduænost, da je veæ predvideo da æe Irod Antipa uhapsiti Jovana i uskoro je, zaista, Irod zatoèio Jovana u Pereji. Nije proricao u optim crtama, koristeæi nejasne reèkao to su drugi proroci èinili. Govorio je o stvarima koje æe se desiti u bliskoj buduænosti i govorio je o njima u detalje.

Niko mu nije znao ime. Bio je samo prorok iz Nazareta, ili Nazareæanin. Neki su rekli da je roðak, moda sin, tesara iz Nazareta, ali to je moglo biti zato tosu pisane reèi za 'tesarevog sina' i 'maga' bile skoro iste i tako je dolo do zabun



e. Èak je postojala veoma slaba glasina da mu je ime Isus. To ime upotrebljeno jejednom ili dvaput, ali kad su ga pitali da li je to, zaista, njegovo ime, porekao bi to ili, na svoj apstraktni naèin, odbio da uopte da odgovor.

Same njegove propovedi obièno nisu bile tako pune vatre kao Jovanove. Ovajèovek govorio je blago, prilièno neodreðeno, i èesto se smeio. Govorio je, takoðe, i u na èudan naèin, i izgledalo je da je povezan, kao i Jovan, sa esenima, jer je propovedao protiv sakupljanja liènog bogatstva i govorio o ljudskoj rasi kao o bratstvu, kao i oni.

Ali su èuda oèekivali dok je bio voðen do elegantne kapernaumske sinagoge. Nijedan prorok pre njega nije leèio bolesne i razumeo nevolje o kojima su ljudi retko govorili. Njegova milostivost bila je ono na ta su reagovali, pre nego reèi kojeje izgovarao.

Prvi put u ivotu, Karl Glogauer zaboravio je na Karla Glogauera. Prvi putu ivotu radio je ono to je uvek teio da radi kao psihijatar.

Ali, to nije bio njegov ivot. On je oivljavao mit - generaciju pre nego to ætaj mit biti roðen. Zatvarao je neku vrstu psihièkog kola. Nije menjao istoriju, ali je davao istoriji vie èvrstine.

Nije mogao podneti da misli da Isus nije bio nita vie od mita. U njegovojmoæi bilo je da od Isusa napravi fizièku stvarnost, pre nego tvorevinu procesa mitogeneze.

Tako da je govorio u sinagogama i govorio je o blaem Bogu od onog za kojeg veæina njih bee èula i, gde ih se mogao setiti, govorio im je parabole.

I postepeno je potreba da opravda ono to radi izbledela, i njegov oseæaj identiteta postao sve vie i vie nebitan i bio zamenjen drugaèijim oseæajem identiteta,

kojem je davao sve vie i vie èvrstine ulozi koju je odabrao. Bila je to arhetipskauloga. Bila je to uloga privlaèna sledbeniku Junga. Bila je to uloga koja je ila dalje od puke imitacije. Bila je to uloga koju sada mora odigrati do poslednjeg grandioznog detalja. Karl Glogauer bee otkrio stvarnost za kojom je tragao.

I u zbornici bjee èovjek u kojem bjee neèisti duh ðavolski, i povika iza glasgovoreæi: proði se, ta je tebi do nas, Isuse Nazareæanine? Doao si da nas pogubi? Znko si, svetac Boij. I zaprijeti mu Isus, govoreæi: umukni, i iziði iz njega. I oborivi ga ðavo na srijedu, iziðe iz njega, i ni malo mu ne naudi. I u sve uðe strah, i govrahu jedan drugome govoreæi: kakva je to rijeè, da vlaæu i silom zapovijeda neèistijemhovima, i izlaze? I otide glas o njemu po svim okolnim mjestima.

(Luka 4:33-37)

"Masovne halucinacije. Èuda, leteæi tanjiri, duhovi, sve je to isto", reklaje Monika.

"Veoma verovatno", odgovorio je on. "Ali, zato su ih oni videli?""Zato to su to eleli.""Zato su eleli?""Zato to su se plaili.""Misli da je to sve?""Zar nije dovoljno?"

Kada je prvi put napustio Kapernaum, mnogo vie ljudi ga je pratilo. Postalo je nepraktièno boraviti u gradu, jer su poslovi praktièno zamrli zbog gomila kojesu htele da ga vide kako izvodi svoja jwdnostavna èuda.

Govorio im je u prostorima iza gradova. Razgovarao je sa inteligentnim,pismenim ljudima za koje se èinilo da imaju neto zajednièko sa njim. Neki od njih bili su vlasnici ribarskih flota - Simon, Jakov i Jovan meðu njima. Jo jedan je bio lekar, a drugi slubenik koji ga je prvi put èuo da govori u Kapernaumu.

"Mora biti dvanaest", rekao im je jednog dana. "Mora biti zodijak."Nije pazio ta govori. Mnoge njegove ideje su bile èudne. Mnoge stvari o koj

ima je govorio bile su im nepoznate. Neki fariseji mislili su da bogohuli.Jednog dana sreo je èoveka kojeg je prepoznao kao esena iz kolonije blizu

Makerusa."Jovan bi da govori sa tobom", reèe mu esen.



"Zar Jovan jo nije mrtav?" upita on èoveka."Zatoèen je u Pereji. Pomislio bih da je Irod previe uplaen da ga ubije. Put

Jovana da eta unutar zidova i vrtova palate, puta ga da govori sa njegovim ljudima, ali Jovan se boji da æe Irod uskoro smoæi hrabrosti da ga kamenuje ili mu odseèe glavu. Potrebna mu je tvoja pomoæ."

"Kako mogu ja da mu pomognem? On æe umreti. Za njega nema nade."Esen je bez razumevanja pogledao u lude oèi proroka."Ali, gospodaru, nema nikog drugog ko bi mu mogao pomoæi.""Ja sam uèinio sve to je on hteo da uèinim", odgovori prorok. "Leèio sam boles

e i propovedao siromanima.""Ne znam da je to eleo. Sada mu je potrebna pomoæ, gospodaru. Mogao bi mu s

pasti ivot."Prorok odvuèe esena dalje od gomile."Njegov ivot se ne moe spasti.""Ali ako ne bude, nepravedni æe napredovati i kraljevstvo nebesko neæe biti

ponovo ustrojeno.""Njegov ivot se ne moe spasti.""Je li to Boja volja?""Ako sam ja Bog, onda je Boja volja."Bez nade, esen se okrenu i otide od gomile.Jovan Krstitelj æe morati da umre. Glogauer nije eleo da promeni istoriju,

veæ samo da je ojaèa.Nastavio je, sa svojim sledbenitvom, kroz Galileju. Odabrao je svojih dva

naest obrazovanih ljudi, a ostali koji su ga sledili jo uvek su veæinom bili siroma

si. Njima je on nudio jedinu nadu za blago. Mnogi su bili oni koji su bili spremni da slede Jovana protiv Rimljana, ali je Jovan sada bio zatvoren. Moda æe ih ovajèovek povesti u pobunu, da opljaèkaju bogatstva Jerusalima i Jerihona i Cezareje. Umorni i gladni, oèiju zaslepljenih goruæim suncem, sledili su èoveka u beloj halji. Bilo im je potrebno da se nadaju i nali su razloge za svoju nadu. Videli su ga da èini veæa èuda.

Jednom im je propovedao sa èamca, kao to je èesto obièavao, i kad je hodao natag do obale kroz pliæak, njima se èinilo da hoda po vodi.

Po èitavoj Galileji u jesen su lutali, èuvi od svakoga vesti o Jovanovom pogubljenju. Oèaj zbog Krstiteljeve smrti pretvorio se u obnovljenu nadu u ovog novogproroka koji ga je poznavao.

U Cezareji su ih oterali iz grada rimski straari, veæ naviknuti na divljakesa svojim proroèanstvima koji su lutali okolnom zemljom.

Kako je prorokova slava rasla, bilo im je zabranjivano da uðu u druge gradove. Èini se da ne samo rimske vlasti, veæ takoðe i jevrejske, nisu bile voljne da trpe novog proroka, kao to su nekad trpele Jovana. Politièka klima se menjala.

Postajalo je teko naæi hranu. iveli su od onoga to su mogli naæi, gladujuæi zgladnele ivotinje.

Nauèio ih je kako da se pretvaraju da jedu i tako zaborave na glad.Karl Glogauer, vraè, psihijatar, hipnotièar, mesija.Ponekad bi u uverenju u svoju odabranu ulogu zastao i oni koji su ga sle

dili bili bi uznemireni kad bi protivreèio sebi. Èesto su ga, sada, zvali imenom koje su èuli, Isus Nazareæanin. Veæinom im nije branio da koriste to ime, ali bi ponekadpostajao besan i vikao èudno, grleno ime.

"Karl Glogauer! Karl Glogauer!"I oni rekoe, Gle, govori Adonajevim glasom.

"Nemojte me zvati tim imenom!" vikao bi, i oni bi postali uznemireni i ostavljali ga dok se njegov bes ne bi stiao.Kada se vreme promenilo i zima dola, otili su natrag u Kapernaum, koji je

postao uporite njegovih sledbenika.U Kapernaumu je ièekao zimu, praveæi proroèanstva.Mnoga od tih proroèanstava ticala su se njega i sudbine onih koji su ga sl

edili.

Tada zaprijeti Isus uèenicima svojijem da nikom ne kazuju da je on Hristos. Od tada poèe Isus kazivati uèenicima svojijem da njemu valja iæi u Jerusalim, i mnog



o postradati od starjeina i od glavara svetenièkijeh i knjievnika, i da æe ga ubiti,treæi dan da æe ustati.

(Mateja 16:20-21)

Gledali su televiziju u njenom stanu. Monika je jela jabuku. Bilo je izmeðu est i sedam sati, tople nedeljne veèeri. Monika je pokazivala ekran svojom polupojedenom jabukom.

"Pogledaj tu glupost", rekla je. "Ne moe mi iskreno reæi da ti to ita znaèi.Emisija je bila religiozna, o pop-operi u crkvi u Hempstedu. Opera je pr

ièala prièu o raspeæu."Pop-grupe u propovedaonici", rekla je. "Kakvo srozavanje."Nije odgovorio. Emisija mu je izgledala opscenom, na neki opskuran naèin.

Nije mogao da se prepire sa njom."Boji le je zaista poèeo da truli", rugala se ona. "Uf! Kakav smrad!""Iskljuèi ga onda", rekao je tiho."Kako se pop-grupa zove? Crvi?""Jako smeno. Iskljuèiæu ga, moe?""Ne, hoæu da gledam. Jako je zabavno.""Ma, iskljuèi ga!""Imitacija Hrista!" frknula je. "Ovo je jebena karikatura."Crnaèki pevaè, koji je glumio Hrista i pevao fal na banalnu pratnju, poèeo je

a tupi beivotne stihove o bratstvu ljudi."Ako je tako zvuèao, nije ni èudo to su ga prikucali", rekla je Monika.

Posegnuo je i iskljuèio sliku."Ba sam uivala." Govorila je sa lanim razoèaranjem. "Bila je to lepa labudovpesma."

Kasnije je rekla, sa traèkom privrenosti koji ga je brinuo: "Ti stari èudaèe. akva teta. Mogao si biti Don Vesli ili Kalvin ili neko takav. Ne moe u dananje vrebiti mesija, ne pod tvojim uslovima. Nema koga da slua."

VIProrok je iveo u kuæi èoveka koji se zvao Simon, mada ga je prorok radije zva

o Petrom. Simon je bio zahvalan proroku zato to mu je izleèio enu od tegoba od kojihje veæ neko vreme patila. Bile su to neke tajanstvene tegobe, ali ju je prorok izleèio skoro bez napora.

Bilo je mnogo stranaca u Kapernaumu u tim danima, od kojih mnogi behu dol

i da vide proroka. Simon je upozorio proroka da se za neke od njih zna da su agenti Rimljana ili fariseja. Fariseji nisu, u celini, bili nenaklonjeni proroku, mada su sumnjali u prièe o èudima za koja behu èuli. Meðutim, èitava politièka atmosferaje ustalasana i rimske okupacione trupe, od Pilata, preko njegovih oficira, svedo samih vojnika, bile su napete, oèekujuæi izbijanje ustanka; meðutim, nisu mogli dauoèe bilo kakve opipljive znake da se to blii.

Sam Pilat nadao se nevolji velikog obima. To bi Tiberiju dokazalo da jeimperator bio previe popustljiv prema Jevrejima po pitanju votivnih titova. Pilatbi dobio opravdanje i njegova moæ nad Jevrejima bila bi poveæana. U tom trenutku bioje u loim odnosima sa svim tetrarsima provincija - pogotovo nestabilnim Irodom Antipom koji mu se u jednom trenutku èinio jedinom podrkom. Na stranu politièka situacija, njegova sopstvena domaæa situacija bila je poremeæena time to je njegova neurotièa ena opet imala svoje noæne more i traila mnogo vie panje nego to je on mogao seb

utiti da joj posveti.Mogla bi postojati moguænost, pomislio je, da se isprovocira incident, alibi morao da pripazi da Tiberije nikad ne sazna za to. Ovaj novi prorok mogao biobezbediti arite, ali za sada taj èovek nije uradio nita protivno zakonima ni Rimljna ni Jevreja. Nije bilo zakona koji bi zabranio èoveku da tvrdi da je mesija, kao to su neki prièali da je ovaj uradio, i teko da je dizao ljude na ustanak - pre bise reklo suprotno.

Gledajuæi kroz prozor svoje odaje, sa pogledom na minarete i tornjeve Jerusalima, Pilat je razmatrao informacije koje mu njegovi pijuni behu doneli.

Ubrzo nakon slavlja koje su Rimljani nazivali saturnalijama, prorok i nj



egovi sledbenici opet su napustili Kapernaum i poèeli da putuju zemljom.Bilo je manje èuda sada kada su vruæine prole, ali su njegova proroèanstva el

traena. Upozoravao ih je na sve greke koje æe biti poèinjene u buduænosti, i sve zlokoji æe biti poèinjeni u njegovo ime.

Kroz Galileju je lutao, i kroz Samariju, sledeæi dobre rimske puteve ka Jerusalimu.

Vreme Pashe se pribliavalo.U Jerusalimu, rimski zvaniènici raspravljali su o predstojeæem festivalu. To

je uvek bilo vreme najgorih nereda. I ranije je bilo pobuna tokom svetkovine Pashe, i nesumnjivo æe i ove godine biti nekakvih nevolja.

Pilat je razgovarao sa farisejima, traeæi njihovu saradnju. Fariseji su rekli da æe uèiniti sve to mogu, ali da ne mogu nita ukoliko se narod ponaa glupo.

Mrteæi se, Pilat ih je otposlao.Njegovi agenti behu mu doneli izvetaje sa èitave teritorije. Neki od izvetaj

a pominjali su novog proroka, ali je u njima stajalo da je bezopasan.Pilat je u sebi pomislio da je moda bezopasan sada, ali ako tokom Pashe s

tigne do Jerusalima, moda neæe biti toliko bezopasan.

Dve nedelje pre svetkovine Pashe, prorok je stigao do grada Vitanije blizu Jerusalima. Neki od njegovih galilejskih sledbenika imali su prijatelje u Vitaniji i ti prijatelji bili su vie nego voljni da prime èoveka o kojem su èuli od drugih hodoèasnika koji su putovali za Jeruzalem i Veliki Hram.

Razlog to su doli u Vitaniju bio je taj to je proroka uznemirio broj ljudikoji su ga sledili.

"Ima ih previe", rekao je Simonu. "Previe, Petre."Glogauerovo lice sada je bilo ispijeno. Oèi mu behu utonule duboko u duplje i nije mnogo govorio.

Ponekad bi mutno gledao oko sebe, kao da nije siguran gde se nalazi.Novosti su dole do kuæe u Vitaniji da se rimski agenti raspituju za njega. Èi

nilo se da ga to ne uznemirava. Èak suprotno, klimao je zamiljeno glavom, kao da jezadovoljan.

Jednom je proetao sa dvojicom svojih sledbenika preko polja, da pogleda Jerusalim. Jarkoute zidine grada izgledale su velièanstveno pri popodnevnoj svetlosti. Kule i visoke zgrade, od kojih su mnoge bile ukraene mozaièkom crvenom, plavom i utom, mogle su se videti sa nekoliko kilometara udaljenosti.

Prorok se okrenuo natrag ka Vitaniji."Kada æemo uæi u Jerusalim?" upita ga je jedan od sledbenika.

"Ne jo", odgovori Glogauer. Ramena su mu bila pogrbljena i on bee rukama obgrlio vlastite grudi, kao da mu je hladno.Dva dana pre svetkovine Pashe u Jerusalimu, prorok je odveo svolje ljude

ka Maslinskoj gori i predgraðu Jerusalima sagraðenom na njenom obronku i zvanom Vitfaga.

"Dajte mi magare", naloi im on. "Muko. Sada moram ispuniti proroèanstvo.""Onda æe svi znati da si ti Mesija?" upita ga Andrija."Da."Glogauer uzdahnu. Opet se oseæao uplaeno, ali ovog puta to nije bio fizièki s

trah. Bio je to strah glumca koji treba da odglumi svoju konaènu, najdramatièniju scenu, i koji nije siguran da to moe dobro uraditi.

Bilo je hladnog znoja na Glogauerovoj gornjoj usni, i on ga obrisa.Pri slaboj svetlosti, zavirio je u lica ljudi oko sebe. Jo uvek nije bio

siguran u imena nekih od njih. Nije ni bio posebno zainteresovan za njihova imena, samo za njihov broj. Ovde ih je bilo deset. Prostala dvojica traila su magare.Stajali su na travnatoj padini Maslinske gore, gledajuæi ka Jerusalimu i V

elikom Hramu koji je leao ispod. Lagan, topao povetarac je duvao."Judo?" proapta Glogauer upitno.Bio je jedan zvan Juda."Da, gospodaru", odazva se ovaj. Bio je visok i zgodan, sa kovrdavom riðom

kosom i neurotiènim inteligentnim oèima. Glogauer je verovao da je on epileptièar.Glogauer je zamiljeno pogledao Judu Iskariota. "elim da mi pomogne kasnije"

, reèe mu on, "kad budemo uli u Jerusalim."



"Kako, gospodaru?""Mora odneti poruku Rimljanima.""Rimljanima?" Iskariot je izgledao uznemireno. "Zato?""Moraju biti Rimljani. Ne smeju biti Jevreji - oni bi koristili kolac il

i sekiru. Reæi æu ti vie kada bude vreme."Nebo je sada bilo tamno, i zvezde behu izile nad Maslinskom gorom. Postaj

alo je hladno i Glogauer zadrhta.

Klikni iz sveg grla, Kæeri sionska!Vièi od radosti, Kæeri jerusalimska!Tvoj kralj se evo tebi vraæa:pravièan je i pobjedonosan,ponizan jae na magarcu,na magaretu, mladetu magarièinu.

(Zaharija 9:9)

"Oa'na! Oa'na! Oa'na!"Dok je Glogauer ujahivao na magaretu u grad, njegovi sledbenici trèali su

napred, bacajuæi palmove grane. S obe strane ulice bila je gomila, koju su sledbenici unapred upozorili na njegov dolazak.

Sada se moglo videti kako novi prorok ispunjava proroèanstva drevnih proroka i mnogi su verovali da je on doao da ih povede protiv Rimljana. Èak i sada je, moda, krenuo do Pilatove kuæe da se suoèi sa prokuratorom.

"Oa'na! Oa'na!"Glogauer je rastreseno gledao okolo. Leða magarca, mada umekana odorama njegovih sledbenika, bila su neudobna. Zaklatio se i uhvatio za grivu ivotinje. Èuo jereèi, ali ih nije mogao jasno razabrati.

"Oa'na! Oa'na!"Zvuèalo je kao 'hosana' u poèetku, pre nego to je shvatio da vièu na aramejsko

: 'Oslobodi nas!'"Oslobodi nas! Oslobodi nas!"Jovan je planirao da se digne na oruje protiv Rimljana na ovu Pashu. Mnog

i su ièekivali da uèestvuju u pobuni.Verovali su da on preuzima Jovanovo mesto kao voða pobunjenika."Ne", promrmlja im on dok je gledao unaokolo u njihova lica puna oèekivanj

a. "Ne, ja sam mesija. Ne mogu vas osloboditi. Ne mogu..."

Nisu ga èuli od sopstvenih uzvika.Karl Glogauer bee uao u Hrista. Hrist bee uao u Jerusalim. Prièa se priblisvom vrhuncu.

"Oa'na!"Toga nije bilo u prièi. Nije mogao da im pomogne.

Zaista, zaista vam kaem: jedan izmeðu vas izdaæe me. Onda se uèenici zgledahu eðu sobom, i èuðahu se za koga govori. A jedan od uèenika njegovijeh, kojega Isus ljublae, sjeðae za trpezom na krilu Isusovu. Onda namae na njega Simon Petar da zapita kobi to bio za koga govori. A on lee na prsi Isusove i reèe mu: Gospode! ko je to? Isus odgovori: onaj je kome ja umoèivi zalogaj dam. I umoèivi zalogaj dadae Judi Simonou Iskariotskome. I po zalogaju tada uðe u njega sotona. Onda mu reèe Isus: ta èini èi.

(Jovan 13:21-27)

Juda Iskariot je namrteno, sa prisenkom nesigurnosti napustio sobu i iziaona prepunu ulicu, probijajuæi se do guvernerove palate. Nesumnjivo je trebalo daizvri deo u planu da se zavaraju Rimljani i da se ljudi dignu u odbranu Isusa, ali smatrao je da je shema vratolomna. Raspoloenje meðu ljudima, enama i decom koji suse tiskali po ulicama bilo je napeto. Mnogo vie rimskih vojnika od uobièajenog broja patroliralo je gradom.



Pilat je bio krupan èovek. Lice mu je bilo samougaðajuæe i oèi su mu bile tvde plitke. Prezrivo je pogledao Jevrejina.

"Ne plaæamo dounika za èije informacije se ispostavi da su lane", upozori on oljaka.

"Ne traim novac, gospodaru", odvrati rekao Juda, simulirajuæi sluganski manir koji se èinilo da Rimljani oèekuju od Jevreja. "Ja sam lojalan podanik Imperatora."

"Ko je taj buntovnik?""Isus iz Nazareta, gospodine. Danas je uao u grad...""Znam. Video sam ga. Ali, èuo sam da on propoveda mir i potovanje zakona.""Da vas zavara, gospodine."Pilat se namrti. To je bilo verovatno. Mirisalo je na onu vrstu prevare k

akvu je nauèio da oèekuje od tih ljubaznih ljudi."Ima li dokaza?""Ja sam jedan od njegovih doglavnika, gospodaru. Svedoèiæu da je kriv."Pilat napuæi svoje debele usne. Nije mogao sebi priutiti da u tom trenutku

uvredi fariseje. Veæ su mu bili doneli dovoljno nevolja. Kajafa bi posebno bio radda vikne 'nepravda', ukoliko bi on uhapsio tog èoveka.

"On tvrdi da je pravi jevrejski kralj, potomak Davida", nastavi Juda, ponavljajuæi ono to mu njegov gospodar bee rekao da kae.

"Tvrdi li to?" Pilat se zamiljeno zagleda kroz prozor."A to se tièe fariseja, gospodine...""ta sa njima?""Fariseji mu ne veruju. Voleli bi da ga vide mrtvog. On govori protiv nj

ih." Pilat potvrdno klimnu glavom. Oèi su mu bile skrivene, dok je razmatrao tuinformaciju. Fariseji moda mrze ludaka, ali bi bili brzi da naprave politièki kapital od njegovog hapenja.

"Fariseji ga ele uhapenog", nastavi Juda. "Ljudi se okupljaju da sluaju proroka i danas su se mnogi od njih pobunili u Hramu u njegovo ime."

"Je li to istina?""Istina je, gospodine." Bila je istina. Nekoliko ljudi bilo je napalo me

njaèe novca u Hramu i pokualo da ih opljaèka. Kada su ih uhapsili, rekli su samo da su sprovodili volju Nazareæaninovu.

"Ja ga ne mogu uhapsiti", primeti Pilat zamiljeno. Situacija u Jerusalimuveæ je bila opasna, i ukoliko bi uhapsili 'kralja', mogli bi ustanoviti da su zapravo podstakli pobunu. Tiberije bi okrivio njega, a ne Jevreje. Fariseji se mora

ju pridobiti. Oni moraju izvriti hapenje. "Saèekaj tu", dobaci on Judi. "Poslaæu glasik Kajafi."

I doðoe u selo koje se zove Getsimanija, i reèe uèenicima svojijem: sjedite ovje dok ja idem da se pomolim Bogu. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poèe tuiti. I reèe im: alosna je moja dua do smrti; poèekajte ovdje, i str

(Marko 14:32-34)

Glogauer je sada mogao da vidi gomilu kako se pribliava. Prvi put od Nazareta osetio se fizièki slabim i iscrpljenim. Ubiæe ga. Morao je da umre; prihvatio je to, ali plaio se bola koji æe doæi. Seo je na zemlju obronka, gledajuæi baklje dok sse pribliavale.

"Ideal muèenitva, uopte, postojao je samo u glavama nekoliko asketa", reklaje Monika. "Inaèe bi bio morbidan mazohizam, lak naèin da se dignu ruke od obiène odgovornosti, metod za dranje ugnjetenih ljudi pod kontrolom..."

"Nije to tako jednostavno...""Jeste, Karle."Sad bi mogao pokazati Moniki. alio je samo to ona teko da æe ikada doznati.

teo je da sve zapie i stavi u vremeplov i da se nada da æe to biti naðeno. Bilo je toèudno. On nije bio religiozan èovek u obièajenom smislu. Bio je agnostik. Nije ubeðenjbilo to to ga je navelo da brani religiju pred Monikinim ciniènim prezirom; pre je



to bio nedostatak ubeðenja u ideal u koji je ona postavila svoju veru, ideal nauke kao reenja svih problema. Nije mogao da deli tu veru, a nije bilo nièeg drugog sem religije, mada nije mogao verovati u hriæansku vrstu Boga. Bog viðen kao mistièna sia, misterija hriæanstva i drugih velikih religija nije bio dovoljno lièan za njega. Njegov racionalni um govorio mu je da Bog ne postoji u bilo kakvom liènom obliku. Njegova podsvest rekla mu je da vera u nauku nije dovoljna.

"Nauka je u osnovi suprotstavljena religiji", jednom je Monika rekla strogo. "Bez obzira na to koliko jezuita se sastane i racionalizuje svoje poglede na nauku, ostaje èinjenica da religija ne moe prihvatiti osnovne poglede nauke i daje nauci uroðeno da napada osnovne principe religije. Jedina oblast u kojoj nema razlike i ne mora biti rata je konaèna pretpostavka. Moe ili ne mora pretpostaviti dapostoji natprirodno biæe zvano Bog. Ali, èim poène da brani svoju pretpostavku, mora do sukoba."

"Ti govori o organizovanoj religiji...""Govorim o religiji kao neèemu suprotnom od verovanja. Kome je potreban ri

tual religije, kad imamo mnogo superiorniji ritual nauke da ga zameni? Religijaje razumna zamena za znanje. Ali, Karle, vie ne postoji nikakva potreba za zamenama. Nauka nudi èvræu osnovu na kojoj se mogu zasnovati sistemi misli i etika. Vie namne treba argarepa raja i velika batina pakla, kad nauka moe pokazati posledice dela i ljudi mogu lako prosuditi za sebe da li su ta dela dobra ili loa."

"Ja to ne mogu prihvatiti.""Zato to si bolestan. I ja sam bolesna, ali ja barem mogu videti ta mi obeæa

va zdravlje.""Ja mogu videti samo strah od smrti..."

Kao to su se sloili, Juda ga je poljubio u obraz i meovite snage hramovskestrae i rimskih vojnika su ga opkolile.

Rimljanima je, uz neto tekoæa, onda rekao: "Ja sam jevrejski kralj." Slugamafariseja je rekao: "Ja sam mesija koji je doao da uniti vae gospodare." Sada je bio predan i konaèni ritual trebalo je da poène.

VIIBilo je to neuredno suðenje, nasumièna meavina rimskog i jevrejskog prava koj

a nikoga nije sasvim zadovoljila. Cilj je postignut nakon nekoliko dogovora Pontija Pilata i Kajafe i tri pokuaja da se izokrenu i spoje njihovi odvojeni pravnisistemi da bi odgovarali potrebama situacije. Obojici je bio potreban rtveni jarac za njihove razlièite ciljeve i konaèno je rezultat postignut i ludak osuðen, s jedne

strane za pobunu protiv Rima a s druge za jeres.Posebna znaèajka suðenja bila je to su svedoci bili listom sledbenici tog èovea, a ipak se èinilo da su radi da bude osuðen.

Fariseji se behu sloili da rimski metod pogubljenja u ovom sluèaju ponajbolje odgovara vremenu i situaciji, i bilo je odluèeno da bude razapet. Meðutim, èovek nije bio bez ugleda, tako da je bilo neophodno upotrebiti neke prokuane rimske metode poniavanja da bi od njega naèinili patetiènu i smenu figuru u oèima hodoèasnika. Pje uveravao fariseje da æe se pobrinuti za to, ali se osigurao da oni potpiu dokumenta kojima su davali odobrenje njegovim postupcima.

A vojnici ga odvedoe u sudnicu, i sazvae svu èetu vojnika, i obukoe mu skerltnu kabanicu, i opletavi vijenac od trnja metnue nanj. I stadoe ga pozdravljati govoreæi: zdravo, care Judejski! I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu nanj, i pada

juæi na koljena poklanjahu mu se. I kad mu se narugae, svukoe sa njega skerletnu kabanicu, i obukoe ga u njegove haljine i izvedoe ga da ga razapnu.

(Marko 15:16-20)

Mozak mu je sada bio zamuæen, bolom i ritualom ponienja; time to se potpunopredao svojoj ulozi.

Bio je isuvie slab da nosi teki drveni krst i hodao je iza njega dok ga jevukao do Golgote neki Kirenijanac kojeg Rimljani behu silom zavrbovali u tu svrhu.



Dok se teturao krcatim, nemim ulicama, posmatran od strane onih koji sumislili da æe ih on povesti protiv rimskih zavojevaèa, oèi su mu se napunile suzama tako da mu se vid zamutio; i povremeno bi se isteturao sa puta, da bi ga odmah gurnuo natrag neki od rimskih straara.

Isuvie si emotivan, Karle. Zato ne upotrebi taj tvoj mozak i sabere se?Seæao se reèi, ali je bilo teko setiti se ko ih bee rekao ili ko je bio KarlPut koji je vodio du padine brda bio je kamenit i ponekad bi se okliznuo,

seæajuæi se nekog drugog brda na koje se davno popeo. Èinilo mu se da je tada bio dete, ali se to seæanje stopilo sa ostalima i nije mogao odrediti.

Disao je duboko i sa tekoæama. Bol trnova u glavi jedva je oseæao, ali kao damu je èitavo telo pulsiralo u skladu sa otkucajima srca. Bilo je poput bubnja.

Bilo je veèe. Sunce je zalazilo. Pao je na lice, posekavi glavu na otar kamen, ba kada je stigao do vrha brda. Onesvestio se.

I dovedoe ga na mjesto Golgotu, koje æe reæi: koturnica. I davahu mu da pije ino sa smirnom, a on ne uze.

(Marko 15:22-23)

On odgurnu èau. Vojnik slee ramenima i posegnu za njegovom rukom. Drugi vojnik je veæ drao drugu ruku.

Kad se osvestio, Glogauer poèe da se snano trese. Intenzivno je oseæao bol dok su mu se konopci usecali u meso ruènih i nonih zglobova. Otimao se.

Osetio je da mu je neto hladno stavljeno na dlan. Mada je pokrivalo samo

malu povrinu u sredini dlana, èinilo se da je veoma teko. Èuo je zvuk koji je takoðe u ritmu njegovih otkucaja srca. Okrenuo je glavu da pogleda ruku.Vojnik koji je zamahivao maljem ukucavao mu je u ruku veliki gvozdeni kl

in, dok je on leao na krstu koji je u tom trenutku bio poloen na zemlji. Gledao je, pitajuæi se zato nema bola. Vojnik je jo vie zamahnuo maljem kad je klin naiao napor drveta. Dvaput je promaio klin i udario Glogauerove prste.

Glogauer je pogledao na drugu stranu i video da i drugi vojnik ukucava klin. Oèigledno je promaio klin mnogo puta, jer su prsti te ruke bili krvavi i smrskani.

Prvi vojnik je zavrio sa ukucavanjem klina i preao na stopala. Glogauer jeosetio kako mu, pri ukucavanju, gvoðe klizi kroz meso.

Koristeæi kotur, poèeli su da povlaèe krst u vertikalan poloaj. Glogauer namahprimeti da je sam. Niko drugi nije bio razapet tog dana.

Imao je dobar pogled na svetla Jerusalima pod sobom. Bilo je jo uvek netosvetla na nebu, ali ne mnogo. Uskoro æe zavladati potpun mrak. Mala grupa ljudi jeposmatrala. Jedna od ena ga podseti na Moniku i on je zazva.

"Monika?"Ali, glas mu je bio puknut i ta reè bila je apat. ena nije podigla pogled.Osetio je kako mu telo vuèe eksere koji su ga podravali. Mislio je da je os

etio trzaj bola u levoj ruci. Izgleda da je veoma mnogo krvario.Bilo je èudno, razmiljao je, to ba on visi tu. Pretpostavljao je da je to do

aðaj kojem je prvobitno doao da prisustvuje. U stvari, nije bilo mnogo sumnje. Sveje ilo savreno.

Bol u levoj ruci se pojaèao.Pogledao je dole u rimske straare koji su se kockali u podnoju krsta. Izgl

edali su zaokupljeni igrom. Sa daljine nije mogao da vidi oznake na kockicama.

On uzdahnu. Pokret grudiju je, izgleda, doneo dodatni napor rukama. Bolje sada veæ bio dosta gadan. Trgnuo se i pokuao da se nekako nasloni na drvo.Bol je poèeo da mu se iri telom i on stisnu zube. Bilo je uasno. Uzdahnuo je

i povikao. Uvijao se.Nije vie bilo nikakvog svetla na nebu. Teki oblaci behu prekrili zvezde i

mesec.Odozdo su dolazili aputavi glasovi."Spustite me", doviknu im on. "Oh, molim vas, spustite me!"Bol ga je ispunio. Opustio se prema napred, ali ga niko nije oslobodio.Malo kasnije, podigao je glavu. Pokret je uzrokovao povratak agonije i p



onovo je poèeo da se uvija na krstu."Spustite me, molim vas. Molim vas, prestanite!"Svaki deliæ njegovog mesa, svaki njegov miiæ i tetiva i kost, bili su ispunje

ni skoro nemoguæim intenzitetom bola.Znao je da neæe preiveti do sledeæeg dana, kao to je mislio da hoæe. Nije shv

o domet svog bola.

I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govoreæi: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znaèi: Boe moj! Boe moj! za to si me ostavio?

(Marko 15:34)

Glogauer se zakalja. Bio je to suv, jedva èujan zvuk. Vojnici pod krstom suga èuli, jer je noæ sada bila tako tiha.

"Èudno je to", primeti jedan od njih. "Juèe su ga oboavali. Danas se èini da s eleli da ga ubijemo - èak i oni koji su mu bili najblii."

"Biæe mi drago kad odemo iz ove zemlje", dodade drugi.

Opet je zaèuo Monikin glas. Slabost i strah su ono, Karle, to te je dovelodo ovoga. Muèenitvo je tatina. Zar ne moe to da vidi?

Slabost i strah.Jo jednom se zakaljao i bol se vratio, ali je sada bio tuplji.Neposredno pre nego to je umro ponovo je poèeo da govori, mrmljajuæi te reèi d

k mu nije nestalo daha. "To je la. To je la. To je la."

Kasnije, nakon to su njegovo telo ukrale sluge nekih lekara koji su verovali da ono ima neke posebne osobine, bilo je glasina da nije umro. Ali je le veæ trunuo u doktorskim sobama za seciranje i uskoro æe biti uniten.

Pol AndersonJARÈEVA PESMA(Poul Anderson, 'Goat Song', 1972.)

Tri ene: jedna je iva; jedna je mrtva; jedna je i oboje i nijedno, i nikada neæe iveti i nikada umreti, jer je besmrtna u SUM-u.

Na brdu iznad one doline kroz koju prolazi visoki put, ja èekam Njen prolazak. Mraz je rano stigao ove godine, i trava je pobelela. Inaèe, padina je obrasla bunovima borovnica koje su proredili ljudi i ptice, ostavljajuæi samo ipak, i pojed

inim stablima jabuke. Veoma su stara, ta stabla, preivela iz voænjaka to su ih podigle generacije kojih se sada niko sem SUM-a ne seæa (mogu videti nekoliko fragmenata zida kako se izdiu nad ipkom) - i rasuta su mahnito svuda po brdu i isto tako pomahnitalo izvijena. Neto plodova je ostalo na njima. Hladnoæa na mojoj koi, nalet vetra otkida jednu jabuku. Èujem je kako udara o zemlju, jo jedan otkucaj nekakvog veènog èasovnika. bunje apuæe vetru.

Drugde su grebeni oko mene poumljeni, zapaljeni crveno, bojom mesinga, bronze. Nebo je veliko, sunce na zapadu tinjajuæe jarko. Dolina se puni tamnijim plavetnilom, izmaglicom èija blaga dimljivost dotièe moje nozdrve. Ovo je bablje leto,pogrebna lomaèa godine.

Bilo je drugih doba. Bilo je drugih ivota, pre mog i njenog; i u tim danima imali su muziku za pevanje. Mi sebi jo doputamo muziku; ipak, i ja sam proveo mnogo vremena sadeæi melodije oko mojih ponovo otkrivenih reèi. "U najzelenijem rastu

majskog dana." Skidam harfu sa ramena, i ponovo je timujem, i pevam njoj, pravou jesen i zgasli dan.

"Ti si dola, i sunce posle tebe,I zeleno posta zlatno nad nama;I stegocveti se osvetlie smehom,I sladodol se od ljubavi trese."

Zakorak pomera vlati trave, sasvim neno, i ena kae, pokuavajuæi da se zasme: "Oh, hvala ti."



Jednom, tako, skoro nakon smrti Nje, da sam jo uvek bio opsenjen time, stajao sam u domu koji je bio na. Bilo je to na sto i prvom spratu najodabranije zgrade. Nakon sutona grad je buktao za nas, treptao, svetlucao, izbacivao velike ploèe svetla kao stegove. Nita sem SUM-a nije moglo kontrolisati svitaèku igru milionaletelica meðu kulama: ili, to se toga tièe, odravati èitav grad, od nuklearnih elekta do automatizovanih fabrika, mrea fizièke i ekonomske distribucije, sanitarija, opravki, usluga, obrazovanja, kulture, reda, sve kao jedan imuni besmrtni organizam. Slavili smo to pripadamo tome kao i jedno drugom.

Ali te noæi sam rekao kuhinji da baci veèeru koju mi bee spremila u cev za otpatke, i smrvio pod petom hemijsku utehu koju mi je ormanèiæ sa lekovima ponudio, i utnuo èistaè dok je kupio otpatke, i naredio svetlima da se nigde ne upale, bilo gdeu naem stanu. Stajao sam pred gle-zidom, gledajuæi preko megalopolisa, i prizor jebio dreèav. U rukama sam imao glinenu figuricu koju ona sama bee napravila. Prevrtao sam je i prevrtao.

Ali sam zaboravio da zabranim vratima da prime posetioce. Prepoznala sutu enu i otvorila joj se. Dola je sa ljubaznom namerom da me izmami iz raspoloenjakoje se njoj èinilo neprirodnim. Èuo sam je kako ulazi, i osvrnuo se po mraku. Imalaje skoro istu visinu kao i moje devojèe, i kosa joj je sluèajno bila skupljena na naèin koji je moje devojèe èesto koristilo, i figurica mi je ispala i polomila se, jersam na tren pomislio da je ona moje devojèe. Od tada mi je teko padalo da ne mrzimTrakiju.

Ove veèeri, èak i bez toliko svetlosti zalaska, ne bih napravio tu greku. Nitsem srebrne narukvice oko njenog levog zgloba ne odaje prolost koju delimo. Onaje u odeæi divljozemlje: èizmama, kiltu od pravog krzna i pojasu od prave koe, sa noe

na boku i pukom prebaèenom preko ramena. Kose su joj prljave i zamrene, koa tamna onedelja na otvorenom; ogrebotine i masnice vide se pod fantastiènim arama koje jenacrtala u mnogo boja po sebi. Nosi ogrlicu od ptièjih lobanja.

A ona koja je mrtva bila je, na svoj naèin, mnogo vie dete drveæa i horizonata od Trakijinih sledbenica. Bila je toliko kod kuæe na otvorenom da joj nije trebalo da odloi odeæu ili èistoæu, razum ili nenost, kada bi nam se smuèili gradovi i kadmo otili iz njih. Od te sklonosti dobio sam mnogo imena kojima sam je obasipao, kao to su drebe ume ili Srneæa Guza, ili, iz mojih prebiranja po drevnim knjigama, Drjada ili Vila. (Volela je da joj ja biram imena, a taj uitak nije imao kraja, jerje ona bila neiscrpna.)

Putam da mi struna utihne. Okreæem se i kaem Trakiji: "Nisam pevao za tebe.Ni za ikoga. Ostavi me na miru."

Ona uvlaèi dah. Vetar joj mrsi kosu i donosi mi njen miris: ne ensku slatkoæu

, veæ strah. Ona stee pesnice i kae: "Ti si lud.""Gde li si to nala tako znaèajnu reè?" rugam joj se; jer, moj bol i - istinugovoreæi - moj sopstveni strah moraju udarati u neto, a tu je ona. "Zar ti vie nisudovoljni 'nesmiren' ili 'neuravnoteen'?"

"Dobila sam je od tebe", odgovara ona prkosno, "tebe i tvojih prokletiharhaiènih pesama. Eto jo jedne reèi, 'proklet'. A kako ti odgovara! Kada æe prestati ovim morbidnostima?"

"I da se predam na kliniku i da mi lepo i higijenski operu mozak? Ne skoro, draga." Koristim tu poslednju reè promiljeno, ali ona ne moe znati koliko u njojima poruge i tuge za mene, koji zna da je to jednom moglo biti ime za moje devojèe. Zvanièna gramatika i izgovor jezika zamrznuti su kao i svaki drugi aspekt nae civilizacije, zahvaljujuæi elektronskom snimanju i neuronièkom uèenju. Ali znaèenja se mii klize kao suptilni gmizavci. (O gujo to ujede moje drebence!)

Sleem ramenima i kaem svojim najsuvljim, najgradskotehnolokijim glasom: "Ustvari, ja sam taj koji je praktièan i nemorbidan. Umesto da beim od svojih emocija- pomoæu droga, ili neuropodeavanja, ili izigravanja divljaka kao ti, to se toga tiè- ja poèinjem da sprovodim konkretan plan da povratim osobu koja me je èinila sreænim."

"Tako to æe uznemiriti Nju na Njenom putu kuæi?""Svako ima pravo da umoli Tamnu Kraljicu dok je Ona napolju na Zemlji.""Ali je prolo pravo vreme...""Nije u pitanju zakon, samo obièaj. Ljudi se boje da Nju sretnu van gomile

, grada, blistavih svetala. Ne bi to priznali, ali jesu. Pa sam doao ovamo upravo



da ne bih bio deo reda. Ne elim da govorim u mikrofon za kasniju kompjutersku analizu mojih reèi. Kako bih bio siguran da Ona slua? Hoæu da Nju sretnem kao ja, jedinstveno biæe, i gledam u Njene oèi dok govorim svoju molbu."

Trakija se pomalo gui. "Ona æe biti ljuta.""Da li je Ona jo uvek u stanju da bude ljuta?""Ja... ne znam. Ali, ono to hoæe da zatrai ipak je nemoguæe. Tako apsurdno.

i SUM vrati tvoju curu. Zna da On nikada ne pravi izuzetke.""Zar Ona sama nije izuzetak?""To je drugo. Pravi se glup. SUM mora da ima, pa, direktnu ljudsku vezu.

Emotivni i kulturni fidbek, kao i statistiku. Kako drugaèije da On vlada racionalno? A Ona mora da je odabrana od celog sveta. Tvoja cura, ko je ona? Niko!"

"Za mene, ona je sve.""Ti..." Trakija grize usnu. Jedna ruka posee i hvata moju golu miicu, tvrd

vreo dodir, prljavi nokti bodu. Buduæi da ne odgovaram, ona me puta i zuri u zemlju. 'V' gusaka na putu prelazi nam iznad glava. Njihovi krici otri su u vetru, koji je sve glasniji u umi.

"Pa", nastavlja ona, "ti si poseban. Uvek si bio. Iao si u svemir i vratio se, sa Velikim kapetanom. Ti si moda jedini ivi èovek koji razume drevne. I tvojepevanje, da, ti u stvari ne zabavlja; tvoje pesme uznemiruju ljude i ne mogu se zaboraviti. Pa æe te moda Ona sasluati. Ali, SUM neæe. Ne moe da daje posebna vaskrse. Kad se jednom to uradi, jedan put, zar se neæe morati raditi za svakoga? Mrtvi bi preplavili ive."

"Ne neophodno", kaem ja. "U svakom sluèaju, nameravam da pokuam.""Zato ne moe da saèeka na obeæano vreme? Sigurno æe tada SUM ponovo stvorit

voje u istoj generaciji.""Morao bih da proivim ovaj ivot, barem, bez nje", kaem ja, takoðe skreæuæi p, dole na visoki put koji blista kroz senku poput zmije smrti, du doline. "Osim toga, kako zna da æe ikada biti ikakvih uskrsnuæa? Imamo samo obeæanje. Ne, manje od tepolise."

Ona gubi dah, koraèa unazad, die ruke kao da hoæe da se odbrani od mene. Njena narukvica due baca svetlost u moje oèi. Prepoznajem embrionalni egzorcizam. Ali,nedostaje joj ritual; svako 'praznoverje' odavno je strpljivo izribano iz naeg sveta metala i energije. Ali, mada nema reèi za to, niti koncepta, i pored toga je ustuknula od svetogrða.

Tako da kaem, umorno, ne eleæi raspravu, eleæi samo da sam èekam tu: "Nema vMoglo bi doæi do neke prirodne katastrofe, recimo da udari dinovski asteroid, koji æeizbrisati sistem pre nego to se steknu uslovi da vaskrsnuæa otpoènu."

"To je nemoguæe", protivi se ona, skoro izbezumljena. "Homeostati, upravljaèke funkcije...""Dobro, nazovimo to nestajanje neverovatnom teorijskom eventualnoæu. Recimo

da sam ja toliko sebièan da elim da mi se Lastavièje Krilo vrati, u ovom mom ivotu, da me boli briga da li je to fer prema vama ostalima."

A i ne bi vas bilo briga, rekao bih. Nikog od vas. Vi ne oplakujete. Vaesopstvene dragocene privatne svesti su ono to vi elite da saèuvate; niko drugi vam nije dovoljno blizak da bi znaèio mnogo. Da li biste mi poverovali kad bih vam rekao da sam sasvim spreman da SUM-u ponudim svoju sopstvenu smrt da u zamenu pustiCvet-Na-Suncu?

Ne izgovaram tu misao, to bi bilo okrutno, niti je ponavljam, to je jo okrutnije: ja strahujem da SUM lae, da mrtvi nikada neæe biti ispljunuti. Jer (ja nisamSve-Kontroliuæi; ne mislim vakuumom i negativnim energetskim nivoima, veæ obiènim mol

kulima to ih Zemlja rodi; ipak, mogu da rezonujem pomalo nepristrasno, jer sam lien iluzija) razmotrite...Cilj igre je odrati drutvo stabilnim, pravednim, i razumnim. To zahteva za

dovoljenje ne samo somatskih, veæ i simbolièkih i instinktivnih potreba. Stoga se mora omoguæiti da deca budu stvorena. Minimalan broj po generaciji je jednak maksimalnom; onaj broj koji æe omoguæiti konstantnu populaciju.

Takoðe je poeljno ljudima ukloniti strah od smrti. Stoga obeæanje: U ono vreme kad to bude drutveno izvedivo, SUM æe poèeti da nas ponovo stvara, sa naim kompletnm seæanjima, ali u cvetu mladosti. To se moe stalno ponavljati, ivot za ivotom tokommnogih milenijuma. Tako da je smrt, zaista, san.



U tom snu smrti, kakvi snovi mogu doæi... Ne. Ni ja sam se ne usuðujem da razmiljam o tome. Tek pitam, lièno: A kada to oèekuje SUM da uslovi (u stabilizovanom svetu, pazite) postanu toliko razlièiti od dananjih da mrtvi mogu, u milionskom broju, sigurno biti primljeni natrag?

Ne vidim razlog da nas SUM ne lae. I mi smo, takoðe, objekti u svetu kojimOn manipulie.

"Svaðali smo se i ranije oko ovoga, Trakija", govorim uz uzdah. "Èesto. Zatose trudi?"

"Volela bih da znam", odgovara ona tiho, i, napola za sebe, nastavlja: "Naravno da elim da kopuliram s tobom. Mora da si dobar - kako te je samo ona curasvuda pratila pogledom, i smeila se kad bi ti dotakla ruku, i... Ali, ne moe bitibolji od svih drugih. To je nerazumno. Postoji odreðen broj moguæih naèina. Pa zato mebriga to se uvija u tiinu i odlazi sam? Je li to zato to te to èini izazovom?"

"Previe razmilja", kaem ja. "Èak i ovde. Ti si lana primitivka. Poseæujelju da bi 'utaila uroðene atavistièke impulse...' ali ne moe da rasklopi taj kompjusebi i da samo oseæa, samo bude."

Ona se kostrei. Tu sam takao ivac. Gledajuæi mimo nje, du grebena plamenog jvora i ruja, bronzanog bresta i velikog riðeg hrasta, vidim druge kako se pomaljaju ispod drveæa. Iskljuèivo ene, njene sledbenice, zaputene kao i ona; jedna je imala ar pataka okaèenih o pojas, i njihova krv joj je curila niz bedro i skorila se u crno. Jer taj pokret, ta nepriznata misterioznost je do sada postala Trakijina: da ne samo mukarci treba da se odrièu lake rutine i lakih uitaka grada, i postanu opet, na nekoliko nedelja svake godine, mesoderi koji su izrodili nau rasu; i ene treba da trae surovost, da bi bolje cenile civilizaciju kad joj se vrate.

Oseæam na trenutak nelagodu. Mi nismo u parku, sa trasiranim stazama i kamperskim uslugama. U divljozemlji smo. Malo mukaraca ikad zalazi ovamo, a jo manje ena; jer ova oblast je, bukvalno, izvan zakona. Nikakvo delo uèinjeno ovde nije kanjivo. Reèeno nam je da to pomae da se drutvo konsoliduje, poto najnasilniji meðu namagu tako dati oduka svojim strastima. Ali sam ja proveo mnogo vremena u divljozemlji otkad se moja Jutarnja Zvezda ugasila - sam, i ne traeæi nita sem samoæe - i gleda ta se deava oèima koje su takoðe èitale antropologiju i istoriju. Institucije se razaju; ceremonije, tribalizmi, èinovi krvi i okrutnosti i èinovi drugde zvani neprirodnim postaju sve sloeniji i sve oèekivaniji svake godine. A onda njihovi upranjivaèi ou kuæi u svoje gradove i iskreno veruju da su uivali u sveem vazduhu, vebi i dobroj abavi za oslobaðanje od napetosti.

Neka postane dovoljno ljuta i Trakija moe pozvati noeve sebi u pomoæ.Stoga nagonim sebe da joj poloim obe ruke na ramena, i suoèim se sa izmuèenim

pogledom, i kaem najnenije: "ao mi je. Znam da si dobronamerna. Boji se da æe Ona i nezadovoljna i doneti nesreæu tvom narodu."Trakija guta knedlu. "Ne", proapta ona . "To ne bi bilo logièno. Ali se boj

im ta bi se tebi moglo desiti. A onda..." Najednom se privija uz mene. Oseæam ruke,grudi, stomak kako me pritiskaju kroz tuniku, i miriem livade u njenoj kosi i mous u njenim ustima. "Ne bi te bilo!" kuka ona. "Ko bi nam tada pevao?"

"Pa, èitava planeta vrvi zabavljaèima", jedva promucam."Ti si vie od toga", kae mi ona. "Tako mnogo vie. Ne sviða mi se ono to pev

e zaista - a ono to si pevao otkad je ona glupa devojka umrla, oh, besmisleno je,uasno - ali, ne znam zato, elim da me uznemirava."

Nespretno je tapem po leðima. Sunce sada stoji veoma malo iznad vrhova drveæa. Njegovi zraci beskonaèno su iskoeni kroz rairen, mrzli vazduh. Zadrhtim i pitam se ta da radim.

Zvuk me spasava. Dolazi sa jednog kraja doline pod nama, gde daljni pogled blokiraju dve hridine; grmi nam u uima i kotrlja se kroz zemlju u nae kosti. Èulismo taj zvuk u gradovima, i bilo nam je drago to imamo zidove i svetlo i mnotvo oko nas. Sada smo sami s tim, sa zvukom Njene koèije.

ene vrite, jedva ih èujem preko vetra i tutnjave i mog sopstvenog pulsa, i nestaju u umi. Potraiæe svoj logor, toplo se obuæi, zaloiti ogromne vatre, a zatim æeutati svoje ekstatike, i glasine o onome to rade posle toga nisu nimalo lepe.

Trakija me hvata za levu ruku, iznad narukvice due, i povlaèi. "Sviraèu, doði a mnom!" preklinje me. Ja se otrem od nje i kreæem nizbrdo ka putu. Jedan vrisak mena tren sledi.



Svetlost jo opstaje na nebu i na grebenima, ali dok se sputam u tu uzanu dolinu ulazim u mrak, i on postaje sve guæi. Nejasno trnovito bunje uti tamo gde ga znem, i kaèi se za mene. Oseæam poneku ogrebotinu na nogama, povlaèenje kad se moja odeæa zaplete, hladnoæu kad udahnem, ali mutno. Moja oseæena-spoljna- stvarnost preplavljena je juriom Njene koèije i moje krvi. Moj unutranji-univerzum je strah, da; ali iushiæenje, pijanstvo koje izotrava umesto da otupi èula, psihodelija koja otvara razumski um kao i emocije; prevaziao sam sebe, ja sam otelotvorena svrha. Ne iz potrebe za utehom, veæ da oglasim ono to Jeste, vraæam se reèima èiji se tvorac odmara u pi vekova, i dajem im svoju muziku. Pevam:

"Zlatno je srce moje, i zlatan je svet.I svetlom okrunjen jedan je vrh;Nad brdom je miran vazduha letOd dolaska noæi ga osvaja strah.Dok zagonetka niz nemu dolinuNe zagrmi, i tama je tu;I duva vetar, i svetlost u tminuBei, i strah puni noæ svu.I znam jedne noæi, na nekom visu dalekom,Na jeziku kojeg nikad nauèio nisam,Ipak æu jasno doznati vest,Vikaæe novosti s brda na brdo,Mraène i neutene,Zemlja i nebo i vetar; i ja

Znaæemo da mrtva si ti."Ali sam stigao do dna doline, i Ona je dola na videlo.Njena koèija je neosvetljena, jer radarskim oèima i inercijskim vodièima lampe

nisu potrebne, ni sunce ni zvezde. Bez toèkova, èelièna suza ide po sopstvenoj rici imlazu vazduha. Tempo nije brz, mnogo je manji od onog koji naa smrtnièka vozila obièno postiu. Ljudi kau da Tamna Kraljica ide tako sporo da bi Ona mogla oseæati Svojièulima i tako biti pripremljenija da savetuje SUM-a. Ali je sada Njen godinji obilazak zavren; Ona je na putu kuæi; do proleæa æe Ona iveti sa Onim koji je na gospodao ne uri noæas?

Zato to Smrti nikada nije potrebna urba? Pitam se. I dok stajem nasred puta, odreðeni stihovi iz jo davnije prolosti preplavljujuæe se diu u meni, i udaram u fu i pevam ih glasnije od kola koja se pribliavaju:

"Ja to bejah u zdravlju i sreæiBoleæu sam obuzet sadI slab od drhtavice;Timor mortis obara me."

Kola me registruju i zaurlaju upozorenje. Ja stojim gde sam. Kola bi mogla da me obiðu; put je irok, i u svakom sluèaju glatka povrina nije apsolutno neophoda. Ali se ja nadam, ja verujem da æe Ona biti svesna prepreke na svom putu, i ukljuèiti svoje razne pojaèivaèe, i naæi da sam dovoljno abnormalan da zastane. Ko bi, u SU-ovom svetu - ko, èak i meðu istraivaèima koje je On slao napolje u Svojoj neutaivojpodacima - stajao u hladnom sumraku divljozemlje i urlao dok mu harfa plete:

"Na boravak ovde tek je tatina puka,Ovaj laan svet tek prolazna stvar,Meso je krhko, dua je sve:

Stanje èoveka se menja i menjaSad zdrav, te bolan, sad jal, sad jad,Te pijan od sreæe, te da umre hoæe:

Nema tog na svetu ko bolniji jeste;Kao sa vetrom to povija a



Tako i tatina sveta nestajeKad timor mortis obori me."

Kola se dovlaèe do mene i tonu do tla. Pustim da mi ice uminu na vetru. Nebo nad glavom i na zapadu je purpurnosivo; na istoku je sasvim tamno i nekoliko ranih zvezda izviruje. Ovde, dole u dolini, senke su teke i ne vidim ba najbolje.

Kabina klizi unatrag. Ona stoji uspravno u koèiji, tako da se nadnosi nadmene. Njen ogrtaè i plat su crni, lepeæu poput nemirnih krila; ispod kapuljaèe Njeno lce je bela mrlja. Video sam ga ranije, pod punim svetlom, i na neznanim hiljadama slika; ali ga u ovom èasu ne mogu prizvati u seæanje, ne potpuno. Navodim otro isklesan profil i blede usne, vranu kosu i duge zelene oèi, ali to su tek reèi.

"ta to radi?" Ona ima divan dubok glas; ali da li je, kao, oh, tako retkootkad ju je SUM uzeo Sebi, da li je i najmanje uzdrhtao? "ta je to to si pevao?"

Moj odgovor stie tako snaan da mi lobanja odzvanja, jer sam noen sve vie i ie svojom plimom. "Gospo naa, imam molbu."

"Zato je nisi doneo pred Mene dok sam hodila meðu ljudima? Noæas ka kuæi kreæeMora saèekati dok ne izaðem sa novom godinom."

"Gospo naa, ni Vi ni ja ne bismo eleli ive ui da èuju ono to imam da kaemPosmatra me due vreme. Da li zaista oseæam strah i u Njoj? (Sigurno ne od m

ene. Njena koèija je oklopljena i naoruana, i reagovala bi mainskom brzinom da Nju zatiti ako bih bio nasilan. A ako bih ja nekako, neverovatno, ubio Nju, ili je ranio dublje od hemohirurkih popravki, Ona od svih biæa nema razloga da posumnja u smrt. Obièna narukvica odzvanja sasvim dovoljnom radio-jaèinom da je, kad umremo, èuje vinego jedna tanatièka stanica; a u toj zatiti dua teko moe biti oteæena pre nego K

Pete stignu da je odnesu SUM-u. Sigurno kruna Tamne Kraljice moe doviknuti jo dalje, i jo je bolje izolovana, od bilo koje smrtnièke. A Ona æe najapsolutnije biti ponovo stvorena. Bila je, mnogo puta; smrt i ponovno roðenje svakih sedam godina odravaju je veèito mladom u slubi SUM-a. Nikada nisam uspeo da ustanovim kada je prvi putroðena.)

Strah, moda, od onog ta sam pevao i ta bih mogao reæi?Konaèno Ona kae - jedva mogu da je èujem kroz udare vetra i kripu drveæa: "Da

i Prsten, onda."Patuljasti robot koji stoji pored Njenog prestola kad Ona sedi meðu ljudim

a pojavljuje se pored Nje i isprua masivni krug od mutnog srebra do mene. Stavljam svoju levu ruku unutra, tako da je moja dua zatvorena. Ploèica na gornjoj povriniPrstena, koja tako podseæa na dragulj, iskosi se dalje od mene; ne mogu proèitati taproleæe po tablici. Ali slabi sjaj izvlaèi Njene crte iz mraka kad se nagne da pogle

da. Naravno, kaem sam sebi, stvarna dua se ne skenira. To bi trajalo isuvie dugo. Verovatno narukvica koja sadri duu ima ugraðen identifikacijski kod. Prsten to ale odgovarajuæem delu SUM-a... koji istog trena alje natrag ta je snimljeno pod tim kodom. Nadam se da u pitanju nije nita vie. SUM nije naao za shodno da nam kae.

"Kako zove sebe u ovom trenutku?" pita Ona.Struja gorèine preseca moju plimu. "Gospo naa, ta Vas je briga? Zar nije moj

e pravo ime broj koji sam dobio kada mi je dozvoljeno da se rodim?"Mir se jo jednom sputa na Nju. "Ako treba da valjano procenim ono to kae,

am znati vie o tebi od ovih nekoliko zvaniènih podataka. Ime ukazuje na raspoloenje."

I ja se ponovo oseæam nepokoleban, moja plima juri tako snano i glatko da moda ne bih znao da se kreæem da ne vidim vreme kako ostaje za mnom. "Gospo naa, ne m

ogu Vam dati poten odgovor. Tokom ove prole godine nisam se zamajavao imenima, kaoni mnogo èime drugim. Ali neki ljudi koji me znaju iz ranijih dana zovu me Sviraè.""ta radi sem to pravi zlokobnu muziku?""Ovih dana nita, Gospo naa. Imam novca da proivim èitav ivot, ako se tedlj

ranim i nemam kuæu. Èesto me hrane i daju smetaj zbog mojih pesama.""Ono to si pevao ne lièi ni na ta to sam èula, otkad..." I ponovo, naèas, on

otska mirnoæa je naruena. "Od pre nego to je svet stabilizovan. Ne bi trebalo, Sviraè, da budi mrtve simbole. Oni etaju kroz ljudske snove."

"Tako je loe?""Da. Snovi postaju noæne more. Zapamti: èoveèanstvo, svaki èovek koji je ikada



eo, bio je lud pre nego to je SUM doneo red, razum i mir.""Pa, onda", kaem ja, "prestaæu i odustati ako mogu za sebe da probudim moju

mrtvu."Ona se ukoèi. Tablica se gasi. Ja povlaèim ruku i Njen sluga sprema Prsten.

Tako je Ona ponovo bezlièna, pod treptavim zvezdama, ovde na dnu ove doline u senci. Njen glas je hladan kao i vazduh. "Niko ne moe biti vraæen u ivot pre nego to doðreme uskrsnuæa."

Nisam rekao: "A ta je sa Tobom?" jer bi to bilo podmuklo. ta li je Ona mislila, kako je Ona plakala, kad je SUM odabrao Nju od svih mladih na Zemlji? ta Ona izdrava u svojim vekovima? Ne usuðujem se da zamislim.

Umesto toga, udaram u harfu i pevam, tiho ovog puta:

"Pospite joj rue, rue,Samo njih a tisu ne,U tiini ona lei:Nek ja leim pored nje."

"Njen stenjen, irok DuhZa dahom se trsi i vrti,Noæas æe ipak uæiU prostrane dvore Smrti."

Znam zato moje pesme toliko ostavljaju utisak; zato to nose strahove i strasti na koje niko nije naviknut - za koje veæina od nas jedva i zna da mogu postoj

ati - u SUM-ovom sreðenom univerzumu. Ali, nisam imao hrabrosti da se nadam da æe Ona biti onoliko pogoðena njima koliko vidim. Zar nije Ona proivela vie tame i uasa neo to su drevni mogli zamisliti? Ona zaziva: "Ko je umro?"

"Ona ima mnogo imena, Gospo naa", kaem ja. "Ni jedno nije bilo dovoljno divno. Mada, mogu Vam dati njen broj."

"Tvoja æerka? Ja... Ponekad me pitaju moe li se mrtvo dete vratiti. Ne èesto,ne vie, kada uskoro odu u jaslice. Ali, ponekad. Kaem majci da moe dobiti drugo; ali kad bi Mi jednom poèeli da vraæamo mrtvu decu, na kojem bi se ivotnom uzrastu mogli zaustaviti?"

"Ne, ovo je bila moja ena.""Nemoguæe!" Njen glas pokuava da ne bude neljubazan, ali je, umesto toga, m

altene panièan. "Neæe imati problema da naðe drugu. Zgodan si, a tvoja psiha je, ovajzuzetna. Gori poput Lucifera."

"Da li se to Vi seæate imena Lucifer, Gospo naa?" uskaèem ja. "Onda ste zaista stari. Toliko stari da mora da se takoðe seæate kako èovek moe eleti samo jednu eni nju vie od celog sveta i neba."

Ona pokuava da se odbrani porugom. "Da li je to bilo obostrano, Sviraèu? Znam vie o ljudskom rodu nego ti, a sigurno sam poslednja èedna ena koja postoji."

"Sada kad nje nema, Gospo, da, moda jeste. Ali, mi... Znate li kako je umrla? Otili smo u oblast divljozemlje. Jedan èovek ju je video, samu, dok sam ja lovio drago kamenje da joj napravim ogrlicu. On joj je priao. Odbila ga je. Zapretioje silom. Pobegla je. To je bila pustinjska zemlja, zemlja zmija, a ona je bilabosonoga. Jedna od njih ju je ujela. Nisam je naao dok nije proteklo nekoliko sati. Do tada su otrov i nezasenjeno sunce... Umrla je ubrzo poto mi je rekla ta sedesilo i da me voli. Nisam mogao na vreme dopremiti njeno telo do hemohirurgije,za normalne procedure vraæanja u ivot. Morao sam da dopustim da je kremiraju i odv

edu njenu duu SUM-u.""Koje pravo ima ti da trai da ti se vrati, kad niko drugi ne moe dobiti svoe?"

"Pravo to je volim, i ona voli mene. Mi smo neophodniji jedno drugom od sunca ili meseca. Ne mislim da biste Vi mogli naæi drugo dvoje ljudi za koje je totako, Gospo. A zar nije svako ovlaæen da zahteva ono to mu je neophodno za ivot? Kakse drugaèije moe drutvo odrati celim?"

"Ti fantazira", kae Ona prigueno. "Pusti me.""Ne, Gospo. Govorim trezvenu istinu. Ali, jadne obiène reèi ne mogu mi poslui

ti. Pevam Vama, jer æete moda tada Vi razumeti." I ponovo udaram u harfu, ali vie za



nju nego za Nju pevam.

"Da miljah da bi umreti mogla,Moda bih i oplakivao to;Ali zaboravih, dok bejah kraj tebe,Da smrtna i ti moe biti:Nije mi u misli nikada doloDa vremena moe i bitiKad æu poslednji pogled uputiti tebi,I kad se smeiti neæe vie."

"Ne mogu..." Ona klonu. "Nisam znala da takva oseæanja jo mogu postojati.""Sada znate, Gospo naa. A zar to nije vaan podatak za SUM-a?""Da. Ako je istina." Ona se naglo naginje k meni. Vidim Nju kako se stre

sa u tami, pod lepravom tkaninom, i èujem kako Njene vilice cvokoæu od hladnoæe. "Ne mgu se zadravati ovde. Ali, vozi se sa Mnom. Pevaj Mi. Mislim da to mogu podneti."

Toliko jedva da sam oèekivao. Ali moja sudba me stie. Ulazim u koèiju. Kabinase zatvara i nastavljamo.

Glavna kabina nas okruuje. Iza njenih zadnjih vrata mora da su odaje za Njen ivot na Zemlji; ovo je veliko vozilo. Ali ovde je malo ta sem zakrivljenih ploèa. One su od pravog drveta, sa raznolikim lepim intarzijama; znaèi i Njoj je potrebno povremeno bekstvo od mainskog postojanja, je li? Nametaj je krt i strog. Jedinizvuk je nae kretanje, za nas prigueno do mrmljanja i, zato to im fotomultiplikatorinisu aktivirani, skeneri ne pokazuju nita napolju sem noæi. Pribijamo se uz tinjaè,

ruku ispruenih ka njegovoj vrelini. Oèeu nam se ramena, gole ruke, Njena koa je mekai Njena kosa pada preko zabaèene kapuljaèe, miriuæi na leto koje je mrtvo. ta, zar jea jo ljudska?

Nakon bezvremenog vremena, Ona kae, jo ne gledajuæi u mene: "Ta stvar koju si pevao, tamo na visokom putu dok sam prilazila - ne seæam je se. èak ni iz godina pre nego to sam postala ovo to sam."

"Starija je od SUM-a", odgovaram, "i njena istina æe nadiveti Njega.""Doista?" Vidim kako postaje napeta. "Otpevaj mi ostatak."Moji prsti nisu vie previe ukoèeni da prizovu akorde.

"U Smrt odlaze sva imanjaPrinèevi, prelati i velmoe sve;Bogati, siromasi i ko sve ne;

Uzima i junaka sa bojnog poljaNi tit ni lem mu tu ne vredi;Ni to to nadmetanja sva on dobi.

Taj tiranin, nesmiljen i jakSa majèinih grudi uzima èakI bebu to nevinost je krasi.

Pobednike on grabi, odlièja puneKapetana to s puta se vratiti neæe,Gospu u cvetu lepote i sreæe.

Ne tedi plemiæe zbog gospodstva tog,Ni uèenjaka zbog pameti sve;Njemu pobeæi moe se ne -Timor mortis obara me."

Prekida me, pokrivajuæi ui rukama i napola vrisnuvi: "Ne!"Ja, postavi nemilosrdan, i dalje je ganjam: "Sada razumete, zar ne? Ni Vi

niste veèni. Ni SUM nije. Ni Zemlja, ni sunce, ni zvezde. Sakrili smo se od istine. Svako od nas. I ja, dok nisam izgubio jedinu stvar zbog koje je sve imalo smisla. Onda nisam vie imao ta da izgubim, i mogao sam gledati razbistrenim oèima. I on



o to sam video bila je Smrt.""Izlazi! Ostavi Me na miru!""Neæu ceo svet ostaviti na miru, Kraljice, dok je ne dobijem natrag. Dajte

mi je ponovo, i opet æu verovati u SUM-a. Slaviæu Ga dok ljudi ne zaigraju od radosti to Mu èuju ime."

Ona me izaziva oèima divlje maèke. "Misli li da su Mu takvi vani?""Pa..." Ja sleem ramenima. "Pesme mogu biti korisne. Mogle bi pomoæi da se

pre postigne velika nakana. ta god to bilo. 'Optimizacija totalne ljudske aktivnosti' - zar nije to bio program? Ne znam da li jo uvek jeste. SUM je dodavao Sebitoliko dugo, da sumnjam da biste i Vi mogli razumeti Njegove namere, Gospo naa."

"Ne govori kao da je On iv", dobacuje mi Ona otro. "To je kompjutersko-efektorski kompleks. Nita vie."

"Jeste li sigurni?""Ja... Jesam. On misli, ire i dublje nego to je ijedno ljudsko biæe ikada mi

slilo ili moglo misliti; ali On nije iv, nije svestan, On nema svest. To je jedanod razloga to je odluèio da sam Mu potrebna."

"Neka i bude tako, Gospo", kaem Joj, "ali konaèni rezultat, ma ta On na kraju uradio sa nama, nalazi se daleko u buduænosti. Trenutno mi je stalo do toga; brinem; smeta mi na gubitak samoodreðenja. Ali to je zato to su takve apstrakcije sve tmi je preostalo. Dajte mi natrag moju Lakonogu, i ona æe, a ne daleka buduænost, biti moja briga. Biæu zahvalan, iskreno zahvalan, i Vas Dvoje æete to znati po pesmamakoje æu tada odabrati da pevam. to bi, kao to sam rekao, moglo biti od pomoæi Njemu

"Ti si neverovatno drzak", kae Ona bez siline."Ne, Gospo, samo oèajan", ispravljam je ja.

Duh smeka dotièe Njene usne. Naslanja se, i mrmlja: "Pa, odveæu te tamo. ta tada desiti, to shvata, lei van Moje moæi. Moja posmatranja, Moje preporuke, samo su nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir, meðu milijardama. Meðutim... imamo mnogoda putujemo ove noæi. Daj Mi podatke koji misli da æe ti pomoæi, Sviraèu."

Ne dovravam Tubalicu. Niti se na drugi naèin posveæujem tuzi. Umesto toga, doèasovi prolaze, prizivam one koji se tièu uivanja (ne zabave, ne kratkog delirijuma,veæ uivanja) koje su mukarac i ena mogli jednom imati jedno u drugom.

Znajuæi gde smo krenuli, i meni je potrebna takva uteha.I noæ je sve dublja, i daljine ostaju za nama, i konaèno smo van naseljenost

i, van divljozemlje, u zemlji gde ivot nikad ne dolazi. Pod krivim mesecom i bledom svetloæu zvezda vidim ravnicu od betona i gvoða, projektile i bacaèe energije kojiebaju poput zveri, letelice koje krue na visini; i vodove, relejne kule, uurbane bubolike nosaèe, celu transcendentnu nerv-krv-miicu preko koje SUM spoznaje svet i n

areðuje mu. I pored sve rastrèanosti, i svih sila koje kljuèaju, ovde je posve mirno.I sam vetar kao da se na smrt smrzao. Inje je sivo na èeliènim oblicima. Ispred nas,mnogospratan i poput planine, poèinje da se ukazuje SUM-ov zamak.

Ona koja se vozi sa mnom ne daje znaka da je primetila da su mi pesme zamrle u grlu. Ono ljudskosti koju je pokazivala odlazi; Njeno lice je hladno i zatvoreno; u Njenom glasu je metalan prizvuk; Ona gleda pravo napred. Ali Ona ipakjo malo govori sa mnom:

"Razume li ta æe se dogoditi? Sledeæih pola godine biæu povezana sa SUM-om, igralna, jo jedan Njegov deo. Pretpostavljam da æe Me videti, ali æe to biti samo Mojemeso. Ono to æe sa tobom govoriti biæe SUM."

"Znam." Reèi moraju biti istisnute. Moj dolazak ovoliko daleko veæi je trijumf od bilo èega to je bilo koji èovek ikada postigao; i ovde sam da se borim za svojuIgraèicu-Na-Meseèini; ali me srce ipak protresa, i bije mi glasno u lobanji, i moj

znoj zaudara.Uspevam, ipak, da dodam: "Biæete Vi jedan deo Njega, Gospo naa. To mi dajenadu."

Ona se na trenutak okreæe ka meni, i stavlja Njenu ruku preko moje, i netoje ponovo èini tako mladom i neuzetom da skoro zaboravljam devojku koja je umrla;i Ona apuæe: "Kad bi znao koliko se Ja nadam!"

Taj trenutak nestaje, i sam sam meðu mainama.Moramo se zaustaviti pred kapijama zamka. Zid se nadnosi strmo iznad, to

liko visok i visok da se èini da se survava na mene naspram zapadnog mara zvezda, tako crn i crn da ne samo da upija svaku boju, zraèi slepilom. Lozinka i odziv trep



ere na elektronskim frekvencijama koje ja ne mogu da osetim. Spoljno-straarski delovi Njega osetili su smrtnika u ovom vozilu. Lanser projektila se okreæe da uperisvoje tri guje u mene. Ali Tamna Kraljica odgovara - ne trudi se da bude arogantna - i zamak nam otvara svoje èeljusti.

Sputamo se. Jednom, mislim, prelazimo reku. Èujem ubor i uplje odjeke i vidikapljice kako svetlucaju tamo gde su prsnute na okna i ocrtane naspram mraka. Nestaju odmah; teèni vodonik, moda, da dri odreðene delove blizu apsolutne nule?

Mnogo kasnije stajemo i kabina klizi. Ustajem sa Njom. U sobi smo, ili peæini, od koje ne vidim nita, jer nema svetlosti sem mutne plave fosforescencije koja struji sa svakog èvrstog predmeta, i sa Njenog tela i mog. Ali, procenjujem daje prostorija ogromna, jer zvuk rada velikih maina stie iz ogromne daljine, kao dase èuje kroz san, dok nae sopstvene glasove guta daljina. Vazduh se upumpava, ni topao ni hladan, sasvim bez mirisa, mrtav vetar.

Sputamo se na pod. Ona stoji ispred mene, ruku skrtenih na grudima, oèiju poluzatvorenih pod kapuljaèom i pogleda ni uperenog na mene ni skrenutog u stranu. "Uradi ta ti se kae, Sviraèu", kae Ona glasom u kojem nema nikakvog prizvuka, "taèno o ti se kae." Okreæe se i odlazi ravnomernim korakom. Gledam je kako odlazi dok viene mogu da razlikujem Njeno svetlucanje od bezliènih pokreta unutar mojih oènih duplji.

Kanda me èupka za tuniku. Gledam dole i iznenaðujem se to vidim da me patuljati robot èekao sve ovo vreme. Koliko je to dugo bilo, ne mogu odrediti.

Njegova zdepasta prilika odvodi me u drugom pravcu. Umor me preplavljuje, stopala mi se sapliæu, usne mi trnu, kapci su mi teki i miiæi imaju svaki svoj posean bol. Tu i tamo osetim trzaj straha, ali tupo. Kad robot pokae Lezi ovde, zahva

lan sam.Kutija mi dobro odgovara. Putam da razne ice budu zakaèene za mene, razne igle koje vode u cevke zabodene. Obraæam malo panje na maine koje se okupljaju i mrmljaju oko mene. Robot odlazi. Tonem u blaenu tamu.

Budim se telesno obnovljen. Neka vrsta koljke kao da je izrasla izmeðu mog èeonog renja i starih ivotinjskih delova. Izdaleka mogu osetiti uas i èuti vritanje iprcanje mojih instikata; ali svest je hladna, mirna, logièna. Takoðe imam i oseæaj dasam spavao nedeljama, mesecima, dok je liæe opadalo i sneg padao na gornji svet. Ali je to moda pogreno, a u svakom sluèaju nevano. Sada æe me prosuditi SUM.

Mali bezlièni robot me vodi, kroz mrmljanja pune crne hodnike gde mrtvi vetar duva. Uzimam harfu i stiskam je, mog jedinog prijatelja i oruje. Znaèi da spokoj razumskog uma koji mi je odreðen ne moe biti apsolutan. Ocenjujem da On jednostavno ne eli da se zamajava oèajem. (Ne, greka; nita toliko ljudsko; On nema elja; isp

te moæi da rezonuje je nitavost.)Konaèno se zid otvara za nas i ulazimo u sobu u kojoj Ona sedi na tronu. Samosvetlucanje metala i mesa ovde se ne javlja, jer svetlost je obezbeðena, bezlièanbeli sjaj bez vidljivog izvora. Beo je, takoðe, i priguen zvuk maina koje okruuju Neno prestolje. Beli su Njena odora i lice. Skreæem pogled sa mnogobrojnih netrepæuæihskenerskih oèiju, na Njene, ali Ona ne pokazuje da me prepoznaje. Da li me Ona uopte vidi? SUM je posegnuo nevidljivim prstima elekromagnetske indukcije i uzeo Njunatrag u Sebe. Ne drhtim niti se znojim - ne mogu - ali ispravljam ramena, udaram jedan odjekujuæi akord, i èekam da On progovori.

To i èini, sa nekog nevidljivog mesta. Prepoznajem glas koji je odabrao dakoristi: moj sopstveni. Prizvuci, naglaavanja su taèni, normalni, ono to bih ja samupotrebio razgovarajuæi kao jedan razuman èovek sa drugim. Zato da ne? Raèunajuæi taadi sa mnom, i programirajuæi Sebe u skladu sa tim, SUM mora da je upotrebio tolik

o milijardi deliæa informacija da je odgovarajuæi akcenat zanemarljiv podproblem.Ne... tu opet greim... SUM ne radi stvari po osnovu da ih moe, a ne mora uraditi. Ovaj razgovor sa samim sobom treba da ima nekakvo dejstvo na mene, ne znam kakvo.

"Pa", kae prijazno, "prilièan si put prevalio, zar ne? Drago mi je. Dobro doao."

Moji instinkti ogoljuju zube kad èuju te reèi ljudskosti koje je izreklo netoneosetljivo neivo. Moj logièni um razmatra odgovaranje ironiènim "Hvala", odluèuje prtiv toga, i ostavlja me da æutim.

"Vidi", nastavlja SUM nakon trenutka koji prozuji, "ti si jedinstven. Izv



ini Me ako govorim malo izravnije. Tvoja seksualna monomanija samo je jedan aspekt opte atavistiène, praznoverju okrenute liènosti. Pa ipak, za razliku od uobièajenogotpadnika, ti si i dovoljno jak i realistièan da se izbori sa svetom. Ova ansa da tesretnem, da te analiziram dok spava, otvorila Mi je nove uvide u ljudsku psihofiziologiju. to bi moglo dovesti do poboljanih tehnika za vladanje njom i njenom evolucijom."

"Poto je tako", odgovaram, "dajte mi moju nagradu.""Pazi ovamo", kae SUM blagim tonom, "ti bi, ako iko, trebalo da zna da ja

nisam svemoæan. Prvobitno sam sagraðen da pomognem u upravljanju civilizacijom kojaje postala isuvie kompleksna. Postepeno, dok je Moj program za samoekspanziju napredovao, preuzimao sam sve vie odluèivaèkih funkcija. Bile su Mi date. Ljudi su bilisreæni to su reeni odgovornosti, i mogli su sami videti koliko bolje ja upravljam stvarima nego to bi ijedan smrtnik mogao. Ali, do danas, Moj autoritet zavisi od popriliènog konsenzusa. Ako bih poèeo da favorizujem, recimo, vrativi tvoju devojku, pa, imao bih problema."

"Konsenzus se oslanja vie na strahopotovanje nego na razum", kaem ja. "Nisiukinuo bogove, Ti si ih samo apsorbovao u Sebe. Ako bi odabrao da uèini èudo za mene, Tvog proroka pevaèa - a biæu Tvoj prorok ako Ti to uradi - pa, to bi samo pojaèalo vru ostalih."

"To ti misli. Ali tvoje miljenje nije zasnovano na egzaktnim podacima. Istorijske i antropoloke beleke iz prolosti pre Mene su nekvantitativne. Veæ sam ih izvkao iz nastavnog plana. Konaèno, kad kultura bude spremna za takav potez, narediæu da se unite. Suvie odvlaèe na pogrenu stranu. Pogledaj ta su uèinile tebi."

Nasmejem se u skenerske oèi. "Umesto toga", kaem ja, "ljudi æe biti podstican

i da misle da je, pre nego to je svet postojao, bio SUM. U redu, nije me briga, dok god dobijem svoju devojku natrag. Uèini mi èudo, SUM-e, i garantovaæu Ti dobru isplatu."

"Ali, Ja nemam èuda. Ne u tvom smislu. Zna kako dua funkcionie. Metalna naruvica obavija pseudo-virus, komplet dinovskih molekula proteina povezanih direktnosa krvotokom i nervnim sistemom. Oni snimaju hromozomski uzorak, bljesak sinapsi, stalne promene, sve. Po vlasnikovoj smrti, narukvica se isecira. Krilate Peteje donose ovamo, i informacija iz njih se prenosi u jednu od Mojih banaka podataka. Mogu da iskoristim takvu informaciju da usmerim rast novog tela u tankovima; mladog tela, u koje æe ranije navike i seæanja biti ubaèeni. Ali ti, Sviraèu, ne razue kompleksnost tog procesa. Potrebne su Mi nedelje, svakih sedam godina, i svakoraspoloivo biohemijsko postrojenje, da ponovo stvorim Moju ljudsku vezu. A procesnije ni savren. Na uzorak utièe skladitenje. Moglo bi se reæi da ovo telo i mozak pa

te svaku smrt. A to su kratke smrti. Dua - èoveèe, upotrebi svoj razum. Zamisli."Mogu; i tit izmeðu oseæanja i razuma dobija pukotinu. Pevao sam, o svojoj mrtvoj dragoj:

"Nema u njoj sad kretnje, ni sile;Ona ni ne èuje nit' vidi ta;Kreæe se ukrug u putanji zemljeSa stenom, i kamom, i umama."

Mir, konaèno. Ali ako skladitenje memorije nije permanentno nego cirkuliuæe; ko, unutar tih sablasnih peæina cevi i ica i hladnoæe spoljnjeg svemira, neki ostataknjene psihe mora leprati i tinjati, sam, bez seæanja, nesvestan ièega sem da je izgubio ivot... Ne!

Udaram u harfu i uzvikujem da soba odzvanja: "Daj mi je natrag! Ili æu Teubiti!"SUM nalazi za shodno da se zacereka; i, uasno, smeh se na tren odraava na

usnama Tamne Kraljice, mada se inaèe Ona ne mrda. "A kako misli to da izvede?" pitame On.

On zna, ja znam, ta imam na umu, tako da pariram: "ta Ti misli da uradi da e zaustavi?"

"Nema potrebe. Biæe smatran za smetnju. Neko æe odluèiti da mora dobiti psihirijski tretman. Upitaæe Moj dijagnostièki izlaz. Preporuèiæu odreðena vaðenja."

"S druge strane, poto si Ti do sada prosejao moj um, i poto zna kako sam ut



icao na ljude svojim pesmama - èak i na Gospu ovde, èak i na Nju - zar ne bi radijeda radim za Tebe? Sa reèima kao to su: 'O okusite, i vidite, kako ljubezan Gospod je; blaen je èovek koji u njega veruje. O, bojte se Gospoda, vi to ste njegovi sveci;jer oni to se njega boje ni u èem ne oskudevaju'. Mogu Te uèiniti Bogom."

"U neku ruku, Ja veæ jesam Bog.""I u drugom smislu ne. Jo ne." Ne mogu da izdrim vie. "Zato se prepiremo? T

si doneo Svoju odluku pre nego to sam se probudio. Kai mi i pusti me da idem!"Sa èudnom brinoæu SUM odgovara: "Jo uvek te prouèavam. Nema tete ako ti to

. Moje poznavanje ljudske psihe jo uvek je nesavreno. Neke oblasti se ne daju proraèunima. Ne znam taèno ta bi uradio, Sviraèu. Ako toj nesigurnosti dodam potencijalno pasan presedan..."

"Ubij me, onda. Pusti da moj duh zauvek luta s njenim, dole u Tvojim kriogenskim snovima."

"Ne, ni to nije svrsishodno. Postao si isuvie uoèljiv i kontroverzan. Previeljudi do sada zna da si otiao sa Gospom." Da li je moguæe da, iza èelika i energije,nepostojeæa ruka zbunjeno trlja nepostojeæu bradu? Otkucaj mog srca je gust u tiini.

Najednom me On prodrma odlukom: "Sraèunate moguænosti su u korist tvog odravanja obeæanja i bivanja od koristi. Stoga æu ti usliiti molbu. Meðutim..."

Na kolenima sam. Èelo mi udara u pod dok mi krv ne navre u oèi. Èujem kroz olujne vetrove:

"...testiranje se mora nastaviti. Tvoja vera u Mene nije apsolutna; u stvari, veoma si skeptièan u pogledu onoga to zove Mojom dobrotom. Bez dodatnog dokazatvoje volje da Mi veruje, ne mogu te pustiti da ima onakvu vanost koju bi ti dobijanje tvoje mrtve dragane natrag od Mene dalo. Da li razume?"

Pitanje ne zvuèi retorièki. "Da", jecam ja."Pa, onda", kae moj uljudan, skoro ljubazan glas, "izraèunao sam da æe reagovti otprilike kao to i jesi, i pripremio se za tu verovatnoæu. Telo tvoje ene je ponovo stvoreno dok si leao tokom prouèavanja. Podaci koji èine liènost sada joj se ponovoubacuju u neurone. Ona æe biti spremna da napusti ovo mesto u vreme kad ti bude odlazio.

Ponavljam, meðutim, da mora biti testiranja. Procedura je takoðe neophodna,zbog dejstva na tebe. Ako æe biti Moj prorok, moraæe da radi prilièno povezano sa Mnoraæe da se podvrgne priliènom preuslovljavanju; ove noæi zapoèinjemo taj proces. Jesvoljan?"

"Da, da, da, ta moram da uradim?""Samo ovo: sledi robota napolje. U nekoj taèki, ona, tvoja ena, pridruiæe ti

e. Biæe uslovljena da hoda tako lagano da je ne moe èuti. Ne osvræi se. Niti jednom,

ne bude u gornjem svetu. Jedan jedini pogled iza tebe biæe èin pobune protiv Mene, ipodatak koji ukazuje da ti se ne moe zaista verovati... i to okonèava sve. Da li razume?"

"Je li to sve?" vièem. "Nita vie?""Pokazaæe se teim nego to misli", kae mi SUM. Moj glas slabi, kao na neogra

oj udaljenosti. "Zbogom, oboavaoèe."Robot me die na noge. Pruam ruke ka Tamnoj Kraljici. Poluslep od suza, ipa

k vidim da me Ona ne vidi. "Zbogom", promrmljam, i putam robota da me odvede.Nae hodanje je dugo kroz te mraène milje. U poèetku sam isuvie u previranju,

kasnije isuvie oamuæen, da bih znao kuda ili kako smo krenuli. Ali jo kasnije, polao, postajem svestan svog mesa i odeæe i robotove legure, koja plavièasto svetluca utami. Zvukovi i mirisi su prigueni; retko kad nas druga maina mimoiðe, ne obraæajuæi u na nas. (Kakav zadatak SUM ima za njih?) Toliko pazim da se ne osvrnem da mi s

e vrat koèi.Mada to nije zabranjeno, nije li, diæi moju harfu preko mog ramena, tokomprebiranja nekoliko melodija da mi odre hrabrost, i videti da li se svetlucanje koje nas sledi odraava u tom poliranom drvetu?

Nita. Pa, njeno drugo roðenje mora potrajati... Oh, SUM-e, pazi na nju! A tada ona mora biti voðena kroz mnoge tunele, nesumnjivo, pre nego to se sastane sa mojim leðima. Budi strpljiv, Sviraèu.

Pevaj. Pozdravi je dobrodolicom. Ne, ovi uplji prostori gutaju svu muziku;a ona je jo uvek u onom transu smrti iz kojeg je samo Sunce i moj poljubac moguprobuditi; ukoliko mi se, zaista, veæ pridruila. Oslukujem ima li i drugih koraka se



m mojih.Sigurno nemamo jo mnogo da idemo. Pitam robota, ali naravno da ne dobijam

odgovor. Proceni. Znam za brzinu kojom je koèija putovala, silazeæi... Problem je,vreme ovde ne postoji. Nemam dan, ni zvezde, ni sat sem otkucaja svog srca, a tome sam izgubio broj. I, pored toga, mora da æemo uskoro doæi do kraja. Kojoj bi svrsi posluilo da budem etan kroz ovaj lavirint dok ne umrem?

Pa, ako sam totalno iscrpljen na spoljnoj kapiji, neæu praviti mnogo nevolje kad ne naðem Ruu-U-Ruci iza sebe.

Ne, pa to je smeno. Ako SUM nije hteo da mi uslii molbu, trebalo je samo da to kae. Ja nemam moæ da nanesem fizièku tetu Njegovim delovima.

Naravno, On bi mogao imati planove u vezi sa mnom. Jeste pominjao preuslovljavanje. Serija okova, koja kulminira tim poslednjim, mogla bi me uèiniti spremnim za kakvo god trojenje koje On namerava da uèini.

Ili se On moda predomislio. Zato da ne? Bio je sasvim iskren o faktoru nesigurnosti u ljudskoj psihi. Mogao je ponovo proceniti moguænosti i odluèiti: bolje da ne ispuni moju elju.

Ili je mogao pokuati, i ne uspeti. Priznao je da je proces snimanja nesavren. Ne smem ba sasvim oèekivati Radost koju sam znao; ona æe uvek biti pomalo setnaU najboljem sluèaju. Ali, pretpostavimo da je tank iznedrio telo bez svesti iza oèiju? Ili èudovite? Pretpostavimo da me, ovog trena, sledi napola truo le?

Ne! Prestani s tim! SUM bi znao, i preduzeo mere da to ispravi. Da li bi? Moe li?

Shvatam kako je ovaj prolaz kroz noæ, gde se nikad ne okreæem da vidim ta mesledi, kako je ovo èin potèinjavanja i priznanja. Kaem, svim svojim postojeæim biæem,

je SUM svemoæan, svemudar, svedobar. SUM-u nudim ljubav koju sam doao da povratim.Oh, On je pogledao dublje u mene nego to sam ja sam, ikada.Ali, neæu pogreiti.Mada, da li æe SUM? Ako je zaista nastala neka grozna greka... neka ne usta

novim pod suncem. Neka ona, moja jedina, ne... Jer, ta tada da radimo? Da li bihje mogao dovesti ponovo ovamo, zakucati na gvozdenu kapiju, i povikati: "Gospodaru, Vi ste mi dali stvar nedostojnu postojanja. Unitite je i poènite ponovo." Jer tabi mogla pogreka biti? Neto tako suptilno, tako proimajuæe, da se ne pokae ni na kv naèin sem mog polaganog, odupiranog otkriæa da grlim zombija? Zar nije razumnije da pogledam - osiguram se dok je ona jo pospana od smrti - upotrebim svu moæ SUM-a da ispravim ono to bi moglo biti krivo?

Ne, SUM hoæe da verujem da On ne pravi greke. Sloio sam se sa tom cenom. I sa mnogo èime drugim... Ne znam koliko toga drugog, plaim se da zamislim, ali ta reè '

preuslovljavanje' je runa... Zar nema i moja ena nekih prava u celoj stvari? Zar ne bi trebalo bar da je zapitamo da li eli da bude supruga proroka; zar neæemo, sa rukom u ruci, pitati SUM ta je za nju cena njenog ivota?

Da li je to bio zvuk koraka? Skoro se okreæem. Zaustavljam se i stojim drhteæi; imena nje mi se otru sa usana. Robot me pouruje dalje.

Mata. To nije bio njen korak. Ja sam sam. Uvek æu biti sam.Hala se iskosila nagore. Ili mi se tako èini; postao sam preumoran za mnog

o kinestetièkog oseæaja. Prelazimo odjekujuæu reku, i do kosti me ujeda hladnoæa koja dva na gore oko mosta, i ne mogu se okrenuti da ponudim nagoj novoroðenoj eni svojuodeæu. Teturam se kroz beskrajne odaje gde maine rade besmislene stvari. Ona ih nije videla ranije. U kakvu je to noænu moru ustala i zato ja, koji sam jecao u njenaumiruæa èula da je volim, zato je ja ne pogledam, zato ne progovorim?

Pa, mogao bih da joj govorim. Mogao bih uveriti zbunjenu, nemu mrtvu da

sam doao da je odvedem nazad do sunca. Zar ne bih? Pitam robota. On ne odgovara.Ne mogu se setiti da li smem da joj govorim. Ako mi je uopte ikada reèeno. Sapliæem se napred.

Udaram u zid i padam ugruvan. Robotova kanda mi hvata rame. Druga ruka pokazuje. Vidim prolaz, veoma dug i uzan, kroz kamen. Moraæu da puzim kroz njega. Nakraju, na kraju, vrata se raireno ljuljaju. Dragi stvarni mrak Zemlje navire kroz njih u ovu tamu. Zaslepljen sam i zagluen.

Da li to èujem nju da uzvikuje? Da li je to bilo konaèno testiranje; ili memoj sopstveni bolesni, potreseni um izdavao; ili postoji sudbina koja, kao SUM sa nama, pravi alatke od sunaca i SUM-a? Ne znam. Znam samo da sam se okrenuo, i



ona je stajala tamo. Kosa joj je padala duga, raspletena, pored zapamæenog lica sakojeg je trans tek odlazio, na kojem su se znanje i ljubav prema meni tek probudili - padala po telu koje je posegnulo rukama, zakoraèilo da me susretne i bilo zaustavljeno.

Veliki strani robot iza njenih leða je grabi sebi. Mislim da joj alje munjukroz mozak. Ona pada. On je odnosi.

Moj vodiè ne osvræe se na moje vritanje. Neumitan, gura me napolje kroz tunel. Vrata mi zveknu u lice. Stojim pred zidom koji je poput planine. Suv sneg iti pobetonu. Nebo je krvavo od zore; zvezde jo sijaju na zapadu, a luèna svetla su ratrkana po sumraènoj ravnici maina.

Ubrzo otupljujem. Postajem skoro miran. ta je preostalo za ta se moe neto oeæati? Vrata su gvozdena, zid je kamen stopljen u jednu bazaltnu masu. Odetam malou vetar, okreæem se, sputam glavu i jurnem. Neka moj mozak bude rasut po Njegovoj kapiji; ta mrlja æe biti moj hijeroglif za mrnju.

Uhvaæen sam otpozadi. Sila koja me zaustavlja mora da je kostolomno jaka.Puten, ruim se na zemlju pred mainom sa pandama i krilima. Moj glas iz nje kae: "Nvde. Odneæu te na sigurno mesto."

"ta mi to Ti jo moe uraditi?" zakretim."Pustiti te. Neæe biti zadravan ili maltretiran po bilo kakvoj Mojoj naredbi

.""Zato da ne?""Oèigledno æe se proglasiti Mojim neprijateljem zauvek. To je situacija bez p

resedana, vredna ansa da se prikupe podaci.""Ti mi to kae, Ti me upozorava, namerno?"

"Naravno. Moja kalkulacija je da æe te reèi imati dejstvo da te potaknu na krajnje napore.""Neæe je ponovo dati? Ne eli moju ljubav?""Ne pod ovim okolnostima. Suvie nekontrolisano. Ali bi tvoja mrnja trebalo

da bude, kako Ja kaem, korisno eksperimentalno sredstvo.""Unitiæu Te", kaem.On se ne trudi da dalje prièa. Njegova maina me kupi i odleæe sa mnom. Ostavl

ja me na obodu jednog gradiæa dalje na jugu. Tada silazim s uma.Ne znam ba mnogo ta se deavalo te zime, niti me je briga. Meæave su mi pregl

sne u glavi. Hodam stazama Zemlje, meðu gospodstvenim kulama, pod uredno podianim drveæem, u paljive vrtove, preko dosadnih, dosadnih naselja. Neopran sam, neoèeljan, nebrijan; moje prnje lepraju oko mene i kosti samo to mi se ne probiju kroz kou; ljudima se ne sviða da sretnu ove oèi tako duboko utonule u lobanju, i moda mi iz tog raz

loga daju da jedem. Pevam im.

"Od vetice i bauka gladnogto bi u krpe da te sagrebeI utvare to kraj naga èoveka stajeU Knjizi Meseca tit traite za sebe!

Da se od èula pet svojih zdravihNe rastanete nikad u veku svomNe putujte nikad iz sebe sa DabomProseæi neto da napunite dom."

Takve ih stvari uznemiravaju, ne spadaju u njihov hromom oivièen univerzum

. Tako da sam èesto oteran kletvama, a ponekad moram da uteknem onima koji bi me uhapsili i glatko mi ièistili mozak. Pokrajna ulica je dobro skrovite, ako je mogu naæu najstarijem delu grada; tamo èuèim i arlauèem sa maèkama. uma je takoðe dobra. Mojiiteljima se ne sviða ni jedno mesto na kom se bilo koliko divljine zadralo.

Ali, neki se oseæaju drugaèije. Oni su posetili parkove, rezervate, stvarnudivljozemlju. Njihovi ciljevi bili su previe svesni - odmereno, planirano divljatvo, i èasovnik da im kae kad moraju krenuti kuæi - ali barem se ne boje tiine i neosveljenih noæi. Kad se proleæe vrati, neki od njih poèinju da me prate. Tek su znatieljniu poèetku. Ali polako, mesec za mesecom, pogotovo meðu mlaðima od njih, moje ludilo poèinje da zaziva neto u njima.



"S èetom ljutih sanjaKojima sam èetovoðaS kopljem to gori, i konjem od vazduha,Divljinom lutam ja.Vitezom od utvara i senkiPozvan bih na nadmetanjeDeset milja iza ruba svetaI nije mi neko putovanje."

Sede pored mojih nogu u sluaju kako pevam. Igraju mahnito, uz moju harfu.Devojke se naginju blie, kau mi kako ih fasciniram, pozivaju me da kopuliramo. Toodbijam, a kad im kaem zato, zbunjene su, moda i malo uplaene, ali èesto se upinjurazumeju.

Jer, moja racionalnost se obnavlja kad glog procveta. Kupam se, dajem dami se kosa i brada potkreu, nalazim èistu odeæu i staram se da jedem ono to mom telutreba. Sve manje i manje penim pred svakim ko hoæe da slua; sve vie i vie traim samtiinu, pod ogromnim toèkom zvezda, i mislim.

ta je èovek? Zato postoji? Sahranili smo takva pitanja, zakleli smo se da sumrtva - da nikad nisu ni postojala, poto su liena empirijskog znaèenja - i uasavalise da bi mogla podiæi kamenje koje smo natrpali na njih, ustati i etati svetom ponovo u noæi. Sam, prizivam ih sebi. Ne mogu nakoditi mrtvima kao i oni, u koje ubrajam i sebe.

Pevam njoj koje vie nema. Mladi èuju i èude se. Ponekad plaèu.

"Vreline sunca nek' nije te strah,Ni besa zime ljute i zle;Na zemlji si obavio zadaæu datu,Kuæi si otiao; i uzeo platu:Zlatni momci i te mome sveKo odaèari doðu u prah."

"Ali, nije tako!" bune se oni. "Umreæemo i spavaæemo neko vreme, a onda æemo ieti veèno u SUM-u."

Odgovaram onoliko blago koliko se moe: "Ne. Setite se da sam ja iao tamo.Tako da znam da greite. A èak i da ste u pravu, ne bi bilo pravo da ste u pravu."

"ta?"

"Zar ne vidite, nije pravo da stvar bude gospodar èoveka. Nije pravo da sestiskamo kroz èitav na ivot u strahu da ga konaèno ne izgubimo. Vi niste delovi u mai, i imate bolju svrhu nego da pomaete maini da glatko radi."

Otputam ih i odetam, opet sam, u kanjon u kojem reka klepeæe, ili na neki ogoljeni planinski vrh. Ne daje mi se nikakvo otkrovenje. Verem se i puzim do istine.

Koja je da SUM mora biti uniten, ne iz osvete, ne u mrnji, ne iz straha, jednostavno zato to ljudski duh ne moe postojati u istoj stvarnosti sa Njim.

Ali ta je naa prava stvarnost? I kako æemo je postiæi?Vraæam se sa svojim pesmama u nizije. Reè o meni se rairila. Velika su gomila

oni koji me prate niz visoki put dok se on ne pretvori u ulicu."Tamna Kraljica æe uskoro doæi u ove krajeve", kau mi. "Ostani dok Ona ne doðe

Neka Ona odgovori na ona pitanja koja si nam postavio, koja èine da tako loe spava

mo." "Pustite da se povuèem i da se pripremim", kaem. Penjem se dugaèkim nizom stepenica. Ljudi gledaju odozdo, zanemeli od divljenja, dok ne nestanem. Ono malo toih je bilo u zgradi odlazi. Silazim niz zasvoðene holove, kroz uæutkane sobe visokih plafona pune stolova, meðu police uèinjene knjigama masivnima. Sunèeva svetlost pranavo sija kroz prozore.

Pola jednog seæanja me progoni u poslednje vreme: jednom pre, ne znam kad,ova moja godina takoðe se odigrala. Moda u ovoj biblioteci mogu naæi prièu koju sam -nonalantno, pretpostavljam, u svom abnormalnom detinjstvu - proèitao. Jer èovek je stariji od SUM-a: mudriji, kunem se; njegovi mitovi sadre vie istine od Njegove mate



matike. Provodim tri dana i najveæi deo tri noæi u svojoj potrazi. Malo je zvukova sem utanja stranica meðu mojim rukama. Narod ostavlja ponude hrane i piæa na vratima. au sebi da to èine iz saaljenja, ili znatielje, ili da izbegnu gnjavau da im umrem nezgodan naèin. Ali, ja znam bolje.

Na kraju tri dana malo sam napredovao. Imam isuvie materijala; stalno zalazim na sporedne puteve lepote i oèaranosti. (Koje SUM namerava da eliminie.) Mojeobrazovanje bilo je kao i svaèije - nauka, racionalnost, dobro razumno prilagoðavanje. (SUM pie nae nastavne planove, i uèiteljske maine imaju direktne veze sa Njim.) P, mogu da navedem neto od moje nakrive obuke da radi za mene. Moje èitanje mi je dalo dovoljno nagovetaja da pripremim program za pretragu. Sedam pred jednu konzoluza dobavljanje podataka i prelazim prstima preko njene tastature. Ona pravi klaktavu muziku.

Elektronski zraci su brzi psi-tragaèi. Za nekoliko sekundi ekran se pali,i ja saznajem ko sam.

Sreæa je to sam brz èitalac. Pre nego to mogu da pritisnem dugme CLEAR, nizovreèi se briu. Na tren ekran drhti bezobliènoæu, a tada se pojavljuje:

NISAM POVEZAO TE PODATKE SA ÈINJENICAMA U VEZI SA TOBOM. OVO UNOSI NOV I NEODREÐEN KVANTITET U PRORAÈUNE.

Nirvana koja me obuzela (da, naao sam tu reè u starim knjigama, i kako je samo neprijatna) nije pasivnost, ona je plima punija i jaèa od one koja me je dognala Tamnoj Kraljici pre toliko vremena u divljozemlji. Kaem, onoliko hladnokrvno koliko se moe: "Interesantna podudarnost. Ukoliko je podudarnost." Sigurno su sonièni receptori postavljeni ovde.

ILI JE TO, ILI IZVESNA NEOPHODNA KONSEKVENCA LOGIKE DOGAÐAJA.

Vizija koja sviæe unutar mene tako je zaslepljujuæe blistava da se ne mogu uzdrati od odgovora: "Ili sudbina, SUM-e?"BESMISLENO, BESMISLENO, BESMISLENO."Pa, zato si se sad tako ponovio? Jednom bi bilo dovoljno. Triput, pak, èin

i to prizivanjem. Da se Ti moda to nekim sluèajem ne nada da æe Tvoje reèi uèiniti datanem da postojim?"

NE NADAM SE. TI SI EKSPERIMENT. AKO ISKALKULIEM ZNAÈAJNU MOGUÆNOST DA TI UZROKUJE OZBILJAN POREMEÆAJ, NALOIÆU DA BUDE UKINUT.

Nasmeim se. "SUM-e", kaem ja, "ja æu ukinuti Tebe." Naginjem se i iskljuèujemekran. Izlazim u veèe.

Nije mi jo sve jasno, ta moram da kaem i uèinim.Ali, dovoljno jeste, tako da mogu da poènem da propovedam onima koji su me

èekali. Dok govorim, drugi stiu niz ulicu, i ostaju da sluaju. Uskoro se broje na s

totine. Nemam neku znaèajnu novu istinu da im ponudim: nita to nisam pre rekao, madamalo-pomalo i nesistematièno; nita to nisu i sami osetili, u najdubljim tamama svojih biæa. Danas, meðutim, znajuæi ko sam i stoga zato postojim, mogu te stvari izrazitireèima. Govoreæi tiho, tu i tamo izvlaèeæi neku zaboravljenu pesmu da pokaem ta mislim im kako su bolesni i izgladneli njihovi ivoti; kako su sebe uèinili robovima; kako robovanje nije èak ni svesnoj misli, veæ nesvesnoj neivoj stvari koju su njihovi sopstveni preci otpoèeli; kako ta stvar nije sredinjica postojanja, veæ nekoliko parèiæatala i mrdea emergije, pregrt tunih, glupih uzoraka, nasukanih u neogranièenom vremerostoru. Ne polaite svoju veru u SUM-a, kaem im. SUM-u su dani odbrojani, kao i meni i vama. Traite misteriju; ta drugo je èitava vaseljena do li misterija? ivite hraro, umrite i zavrite s tim, i biæete vie od bilo koje maine. Moete moda biti Bog.

Postaju uznemireni. Dovikuju odgovore, od kojih su neki ivotinjski urlici

. Nekoliko ih je za mene, veæina se protivi. To nije vano. Dopro sam u njih, moja muzika je odsvirana na njihovim nervnim vlaknima, a to je sva moja namera.Sunce zalazi za zgrade. Tama se skuplja. Grad ostaje neosvetljen. Uskoro

shvatam zato. Ona dolazi, Tamna Kraljica sa kojom su hteli da raspravljam. Izdaleka èujemo grmljavinu Njene koèije. Ljudi jauèu od uasa. Ne usteu se da tourade. Ranisu krili svoje oseæaje od Nje i sebe samih, primajuæi je uz ozbiljnu, suvoparnu ceremoniju. Sada bi utekli da se usuðuju. Ja sam podigao maske.

Koèija staje na ulici. Ona se iskrcava, visoka i senovito umotana. Ljudi Joj se sklanjaju s puta kao voda ajkuli. Ona se penje stepenicama da se suoèi sa mnom. Vidim na najkraæi trenutak da Joj usne nisu sasvim èvrste i da Joj u oèi naviru su



ze. Proapuæe, pretiho da bi iko drugi èuo: "Oh, Sviraèu, ao mi je.""Doði pridrui mi se", pozivam je. "Pomozi mi da oslobodim svet.""Ne, ne mogu. Predugo sam bila s Njim." Uspravlja se. Zapovednost se sput

a na Nju. Glas joj odzvanja da svi èuju. Mali televizijski roboti zuje unaokolo, poput slepih mieva u sumraku, da bi èitava planeta mogla biti svedokom mog poraza. "ta je ta sloboda o kojoj bulazni?" pita Ona.

"Da se oseæa", kaem ja. "Da se usudi. Da se èudi. Da se ponovo postane èovek.""Da se postane ivotinja, hoæe reæi. Zar bi ti unitio maine koje nas dre u"Da. Moramo. Jednom su bile dobre i korisne, ali smo dopustili da nas ob

rastu kao rak, i sada nas nita sem unitenja i novog poèetka ne moe spasti.""Jesi li razmislio o haosu?""Da. I to je neophodno. Neæemo biti ljudi bez slobode da spoznamo patnju.

U njoj ima i prosvetljenja. Kroz nju putujemo dalje od sebe, dalje od Zemlje i zvezda, prostora i vremena, do Misterije."

"Znaèi ti tvrdi da postoji neka nedefinisana konaèna neodreðenost iza merljivouniverzuma?" Ona se smei u oèi slepih mieva. Svi mi bili smo nauèeni, kao deca, da ssmejemo kad èujemo sarkazme takve vrste. "Molim te, daj mi bar malo dokaza."

"Ne", kaem ja. "Dokai mi, umesto toga, van svake sumnje, da ne postoji neto to ne moemo razumeti reèima i jednaèinama. Dokai mi takoðe da ja nemam prava da ga

Teret dokazivanja pada na Vas dvoje, tako ste nam èesto lagali. U ime racionalnosti, Vi ste vaskrsli mit. Da bi nas bolje kontrolisali! U ime oslobaðanja, Vi ste okovali nae unutranje ivote i kastrirali nae due. U ime usluge, Vi ste nas vli i stavili nam naoènjake. U ime dostignuæa, Vi ste nas strpali na ui prostor od bilo koje svinje u oboru. U ime dobroèinstva, Vi ste stvorili bol, i uas, i mrak dublj

i od mraka." Okreæem se ljudima. "Ja sam iao tamo. Ja sam se spustio u podrume. Jaznam!""Naao je da SUM neæe da udovolji njegovim posebnim eljama, nautrb svih ostal

h", uzvikuje Tamna Kraljica. Da li èujem ojaðenost u Njenom glasu? "Stoga tvrdi da je SUM okrutan."

"Video sam svoju mrtvu draganu", kaem im. "Ona neæe ponovo ustati. Ni vai, ni vi. Nikad. SUM neæe, ne moe da nas digne iz mrtvih. U Njegovoj kuæi je zaista smrt.Moramo traiti ivot i ponovno roðenje drugde, meðu misterijama."

Ona se glasno smeje i pokazuje na moju narukvicu due, koja blago blista usve dubljem sivoplavom sumraku. Treba li Ona ita da kae?

"Hoæe li mi neko dati jedan no i sekiru?" pitam.Gomila se pokreæe i amori. Miriem njihov strah. Uliène svetiljke se pale, kao

da mogu odagnati vie od ovog zakutka noæi koja se obara na nas. Prekrstio sam ruke

i èekam. Tamna Kraljica mi neto kae. Ja je zanemarujem.Alatke idu iz ruke u ruku. Onaj koji ih donosi uz stepenice stie kao plamen. Klekne pred moje noge i podie ono to sam eleo. Alatke su dobre, dvosekli lovaèkino i dugaèka dvostrana sekira.

Pred svetom, uzimam no u desnu ruku i zasecam pod narukvicu na mom levomruènom zglobu. Veze sa mojim telom su preseèene. Krv teèe, nemoguæe sjajna pod svetiljkma. Ne boli; isuvie sam uzvien.

Tamna Kraljica vriti. "Ozbiljno si mislio! Sviraèu! Sviraèu!""Nema ivota u SUM-u", kaem. Provlaèim ruku kroz krug i bacam narukvicu dole,

tako da zazveèi.Glas od bronze: "Uhapsite tog manijaka zbog popravljanja. On je smrtonos

no opasan."Redari koji su stajali na ivici gomile pokuavaju da se proguraju. Nailaze

na otpor. Oni koji pokuavaju da im pomognu suoèavaju se sa pesnicama i noktima.Uzimam sekiru i zamahujem nadole. Narukvica se razbija. Organski materijal unutra, lien mojih izluèevina, izloen noænom vazduhu, kvrèi se.

Podiem alatke, sekiru u desnoj ruci, no u raskrvarenoj levoj. "Ja traim veènst tamo gde je moguæe naæi", pozivam ih. "Ko æe sa mnom?"

Desetak ili vie njih otru se od gomile, koja veæ doziva oruje i uzima ivotekruuju me svojim telima. Njihove oèi su oèi proroka. Moram pouriti da potraim skrovijer se jedan vojni robot veæ pojavio, a i drugi æe uskoro biti tu. Visoki motor koraèada stane na strau nad Naom Gospom, i to je moj poslednji pogled na Nju.

Moji sledbenici mi ne zameraju to sam ih kotao svega to su bili. Oni su moj



i. U meni je boanstvo koje ne moe pogreiti.I rat je otvoren, izmeðu mene i SUM-a. Mojih prijatelja je malo, neprijate

lji su mi brojni i moæni. Idem po svetu kao begunac. Ali, uvek pevam. I uvek naðem nekoga ko æe sluati, pridruiti nam se, grleæi bol i smrt poput ljubavnika.

Noem i Sekirom uzimam njihove due. Kasnije odrimo za njih ritual ponovnog roðenja. Neki odatle kreæu da postanu odmetnièki misionari; veæina stavlja lane narukvii vraæa se kuæi, da apuæe moju reè. Meni to nije nimalo vano. Ja se ne urim, jer veèoja.

Jer moja reè je o onom to je iza vremena. Moji neprijatelji kau da prizivamdrevne bestijalnosti i ludosti; da bih ja sruio civilizaciju u ruevine; da se smejem kao lud na brano na rat, glad i zaraze koje æe opet harati Zemljom. Sa tim optubama sam zadovoljan. Jezik kojim su sroèene pokazuje mi da sam tu, takoðe, ponovo pobudio bes. I da nam ta emocija pripada koliko i svaka druga. Vie od drugih, moda, uovu jesen èoveèanstva. Treba nam vihor, da obori SUM-a i sve to On zastupa. Kasnije æeuslediti zima varvarstva.

I nakon toga proleæe nove i (moda) ljudskije civilizacije. Moji prijateljiizgleda veruju da æe do toga doæi tokom njihovih ivota; mir, bratstvo, prosveæenje, svtost. Ja znam vie. Bio sam u dubinama. Celovitost èoveèanstva, koju ja vraæam, ima svoe uase.

Kad se jednog danaGutaè Bogova vratisvoj lanac slomi Vukizjau Jahaèi

zavri se Dobaponovo se rodi Zveronda æe SUM biti uniten; a vi, jaki i naoèiti, moete se vratiti zemlji i kiiJa æu vas oèekivati.

Moja samotnost je skoro okonèana, Sunèice. Samo jedan zadatak ostaje. Bog mora umreti, da bi njegovi sledbenici mogli verovati da je dignut iz mrtvih i da ivi veèno. Onda æe krenuti da osvoje svet.

Postoje oni koji kau da sam ih odbacio i uvredio. I oni su, noeni plimom koju sam podigao, strgli svoje mainske due i trae u muzici i ekstazi da naðu smisao pstojanja. Ali njihova vera je divlja, odvela ih je u divljozemlju, gde saèekuju izzasede redare poslate na njih i upranjavaju okrutne obrede. Veruju da je konaèna stvarnost enskog roda. I pored toga, njihovi glasnici su mi prili sa ponudom mistièno

g venèanja. To sam odbio; moje venèanje je davno bilo, i biæe proslavljeno opet kad seovaj ciklus sveta zatvori. Stoga me mrze. Ali sam rekao da æu doæi i razgovarati sanjima.

Naputam put na dnu doline i pevajuæi hodam uzbrdo. Onoj manjini koju sam pustio da me doprati dovde reèeno je da saèeka moj povratak. Drhture pri zalasku sunca; proleæna ravnodnevnica je za tri dana. Ja sam ne oseæam hladnoæu. Uzvien hodim meðu som i izvijenim drevnim stablima jabuke. Ako moje bose noge ostave malo krvi nasnegu, to je dobro. Grebeni uokolo su tamni od ume, koja èeka kao kostur mrtvi da na njega ponovo bude dahnuto liæe. Istoèno nebo je purpurno, gde stoji veèernjaèa. Nad vama, naspram plavetnila, proleæe rani let gusaka koje se vraæaju kuæi. Njihovi kriciblago dopiru do mene. Na zapadu, iznad i ispred mene, ari se crvenilo. Ocrtane crno naspram njega su ene.

Volter MilerVELIKA GLAD(Walter M. Miller, Jr: 'The Big Hunger', 1952.)

Ja sam slep, a ipak znam put do zvezda. Svemir je moja harfa, i blago gadodirujem prstima od èelika. Svemir peva. Njegova muzika drhti u emama fluksa, stiepuzeæi du krivulje pozitronske struje, dolazi da apuæe u ui od stakla. Ja èujem. AjMada sam bez oèiju, ja vidim zvezde upletene u mree svojih polja, upletene u Jedno.Ja sam pauk koji trèi po toj mrei. Ja sam pauk koji prede, koji ispreda svemir tamo gde zvezda nema.



I ja sam sviraè bledog, ponositog Gospodara.On me gradi, i hrani me gorivom koje jedem, i vodi me na vonju kroz svemi

r koji ja stvaram, do bljetavila nekog drugog sunca. I kada zavri sa mnom, leim nakii i rðam. Moj metal truli s vremenom, i more preplavljuje kopno i uzima me dok spavam. Moj Gospodar zaboravlja. Gospodar lomi parèiæe sa kamena, deljuæi kamenu sekiru.Zanima se bubnjevima i krvavim oltarima; on igra sa izuvijanom zmijom u ustima,prizivajuæi kiu.

Onda - nakon mnogo vremena - on se seæa. Sagradi jo jednog mene, i ja sam isti, jer kao i Dua onog koji me gradi, moj princip lei van odreðenog mesa. Kada se moj princip obuèe u èelik, ponovo kreæemo u lutanja. Ja sam minstrel, a Èovek je kralj.

Èujte pesmu njegove gladi, pesmu njegove beskrajne eði.Bio jednom èovek po imenu Ejb oli, i on se lenjo naslonio na mene sa jednom

rukom u tami dok je neno razgovarao i smejao se sa enkom svoje vrste."Gotov je, Dun Bag. Napravili smo ga", rekao je.I devojka je gledala svojim zelenim oèima po meni dok su cvrèci pevali iza z

ida, i dok su pokreti njihovih stopala tiho odjekivali velikim hangarom."Gotov", promrmljala je. "To je tvoj uspeh, Ejbe.""Moj, i mnogih drugih! I vladinih para."Ona se poigravala reverom njegovog kombinezona, nasmejala se i rekla: "H

ajde da ga ukrademo i pobegnemo.""Pssst!" On se nervozno ogledao okolo, ali nije bilo straara na vidiku. "

Mogu te streljati i za manje od toga", upozorio je. "T. P. nema smisla za humor."

"Ejbe..."

"ta?""Poljubi me."Poljubio ju je."Kada æe i to biti protivzakonito?" proaputala je.On ju je smrknuto pogledao, a ona je odgovorila na sopstveno pitanje."Èim eugenièki zakoni budu usvojeni, Ejbe. Ejb oli, koji je sagradio svemirsk

i pogon, genetski nepoeljan.""Nemoj!"Stajali su tamo diuæi tiho, i bilo je mrnje u njihovim grlima."Pa?"Ponovo se osvrnuo, i proaputao: "Saèekaj me ovde u jedanaest sati, Dun Bag."Rastali su se uz zvuk nonalantnih koraka.

U jedanaest sati, u hangaru je zarikao lav. U jedanaest sati, èelièni degernaut probio se kroz zid hangara i zastao na betonskoj rampi dok su se meci odbijali od njegove koljke. Tada je prva svemirska koèija kresnula vertikalan stub plamenau noæi. Grmljavina je hodala uspravno na ognjenim tulama, dok su ljudi ljutito vikali. Kada smo se nali sami u bezvazdunoj, zvezdama osutoj, suncima pocepanoj crnini, milovao sam mreu svemira, i sluao priguene note. Kada je melodija upamæena, ja prgovaram. Suprotstavljam se. Odbijam univerzum. iveli smo u besprostornom svemiruiza zvezda.

Èovek i ena su otili. Ali, plan je ostao na Zemlji. Moj princip se zadrao nacrtaæim tablama, i u snovima ljudi - ljudi koji su govorili da im je muka od ratova i politike i lavea kolektivistièkih akala. Drugima je bilo muka od sitnièavog mira jeftinoæe i govora na Dan nezavisnosti i korporisanih akala koji su odurno cmizdrili o raznim slobodama.

Oni su eleli jednu Veliku Slobodu. Ponovo su me sagradili, ti ponositi, bledi dvonoci, ta deca Majmuna-Princa koji je hodao poput boga. Spakovali su se ucilindre od èelika i èuda, jauæi ka zvezdama na buri srdaca koja ih je nekad svojom pemom skinula sa drveæa da haraju ravnicom sa batinom i bakljom. Èaura zemlje se otvorila, prosipajuæi svoje seme u pravcu svemira. Bilo je to vreme velike eksplozije,velikog raðanja. Imperije su drhtale u oluji.

Svemirske koèije bacale su se gore da nestanu iza oboda atmosfere. Prerijske kune svemira nosile su nemirne, prezrive, gladne, ponosne. A ja sam ih vodio putem koji se prostire oko svemira. Svet je kljuèao, i imperije se ruile, i nove imperije su nastajale, èija je svrha bila da sagrade svemirske koèije.



Mladi mukarci, mlade ene, galamili su na kapijama lansirnih polja. Oni koji su bili odabrani sa oèekivanjem su se smeili na zvezde. Oni su se ukrcavali u buljucima i naputali Zemlju. Bili su tvrdog smeha, sa crvenim pegama i velikim pesnicama. Nosili su razmernike za pojasom kao maèeve, i govorili prisno o varcildovim linijskim elementima i Riman-Kristofelovim tenzorima. Njihove ene bile su neumorneprièalice, krupne ene, sa blistavim belim zubima. Zaèikavale su mukarce, a ruke su imbile jake i preplanule.

Doli su pesnici - i neprilagoðeni, i sveci, grenici, zemljoradnici. Inenjerisu doli, i oni to raðaju decu, borci, utopisti, i sanjari sa Bojom svetloæu koje jeo u njihovim u zvezde uprtim oèima.

"Zato su nas uèili da se molimo oborenih oèiju?" pitali su. "Kada se moli, gldaj ka zvezdama, gledaj ka Bogu na severnom kraju univerzuma."

Èovek je bio vetar ka zvezdama, seme slaèice, pramen Braminog daha izdahnutpreko svemira.

Nali su dvoje mrtvaca u orbiti oko Arkturusa. Mrtvaci su bili smrznuti iled je polako sublimisao u svemirsku paru. Jedan od njih u depu je imao èlansku kartu Inenjerskog sindikata. Na njoj je bilo ime Ejb oli. Drugi je bio devojka. I, zato to im je mrtvac dao planove koji su vodili do svemira, uvukli su ga u brod skupa sa devojkom. Neko je otpevao Kirie i neko je izgovorio: "Ja sam Vaskrsnuæe i ivot." Tada su ponitili orbitalnu brzinu i pustili da se mrtvaci survaju prema Arkturusu, prema goruæem sunèevom grobu gde æe njihova svetlost veèno sjati.

Bilo je onih koji su ostali iza. To su bili oni koji su od Zemlje napravili svoj posao i ostali kod kuæe. Njihova plemena su imala broj od dve milijarde dua. I bili su nekako razlièiti od svemiraca. Voleli su da sede u svojim stolicama z

a ljuljanje. Voleli su draesnost i dolar od sto centi. Glasali su za Konzervativnu stranku. Ukinuli su centralizaciju. Konaèno su ukinuli i vladu. I, prvi put otkad se pamti, bilo je mira na Zemlji, dobre volje meðu ljudima.

Moj gospodar bio je gladan zemlje. Moj Gospodar traio je nove svetove. Inali smo ih.

Bilo je jedno uto sunce u Serpensu zvano 27 Lambda, koje je lealo osam parseka unutra prema sreditu galaksije i sedam parseka severno prema galaktièkom polu.Bujna zelena planeta plutala je na sto i dvadeset megamilja od prijateljskog sunca- zvezde, i pobudila je u lutajuæem dvonocu nostalgiène misli. Zastali smo u svemirskom crnilu, pogledali, spustili se na jezicima munje iz vedrog neba da postavimo mlazne vatre u travnatu ravnicu blizu reke i ume.

Èovek je bio presaðeno seme.

Odlutao je od svemirske koèije i pio iz lokve u dungli. Grdosija sa nekoliko nogu i parazitskim jahaèem dola je rièuæi svoju glad za bledim dvonocem. I njene koizbelele su na suncu, a njeni potomci nauèili su da se lake ostaje iv ako ignoriu donoca sa neba.

Leao sam rðajuæi na kii. Kuæe od klada i kamenja iznikle su na obroncima brdaolako su se smrvile u ruevine. Èovek u krznenoj odori doao je i sagradio oltar poredmojih nogu. Spalio je svoju najstariju kæerku na njemu dok je pevao bojnu pesmu iigrao, igrao pobedu pod stranim nebom.

Sinovi ljudi oblikovali su glinu i deljali vrke za strele i loili vatre. Starci su im prièali legende o bogu to hodi svemirom, i te prièe postale su njihove legende. Otimali su kæerke suseda, spoznavali ene, i mnoili se.

Gleèer je doao i smrvio me u prah. Milenijumi su proli, i svaki prorok imaoje svog Hazara.

Jedan od proroka napisao je energetsku jednaèinu. Ljudi su raspeli jednogagitatora na telegrafski stub. Etnièki su oèistili jednu manjinu. Pocepali su atom uranijuma u atome stroncijuma i ksenona. Napisali su besmrtne stihove kojima su oplakivali ratove, dok su smiljali bolje naèine da ih vode. Ponovo su izgradili teloza moj ivotni princip, za tenzorske transforme koji èine moju duu. Opet su me zajahali u nebeskoj prerijskoj kuni, jer su bili umorni od osveæenog njakanja.

Bilo je reeæih stubova plavobele vatre u noæi, i reeæih glasova nemirnih masaudi. Èovek je jurnuo putem oko svemira.

Èovek je otiao na druge zvezde. Ali nakon hiljadu godina mnogi su ostali nasvojoj rodnoj planeti - kuæevni ljudi i filmske zvezde i pogrebnici, zavisnici od



nembutala i zagovornici svetske vlade.Kada su oni nemirni, svemirci divljih oèiju otili, zavisnici su postali rel

igiozni a federalisti se preobratili u mirne anarhiste i parlamenti su izglasalisopstveno ukidanje. Bio je mir na treæoj planeti 27 Lambde Serpens, i dobra voljameðu stanovnicima iste. Vodili su ljubav i studirali sociologiju pod prijateljskim suncem, pod prijatnim plavim nebom zauvek.

Na putu oko svemira, moj Gospodar gladovao je za zemljom.I bilo je uto sunce u oblasti korpije, i jednom je bilo nazvano 18 Skorpii

, ali su ga sada nazvali Ba'Lagan. Bilo je malo junije od Serpensa, malo blie galaktièkom jezgru. Nazvali su njegove planete Albrasa i Ninn, i bile su bliznakinje.Albrasa je veæ bila naseljena klanom kosmatih intelektualaca sa zubima i cvrkutavim glasovima. Njima se sviðao ukus ljudskog mesa, lako su ga varili.

Èovek je siao na nebeskoj grmljavini. Èovek je siao da hoda po zemlji i posedje je. Ja sam leao tiho rðajuæi na kii.

Èovek je nauèio svog unuka da devièanski bakar iskuje u gadnu bojnu sekiru, inauèio ga mistiènom receptu za peèenje dlakavog intelektualca. Bilo je zabranjeno skuvati mladog intelektualca u mleku njegove majke, ali bilo je doputeno ispeæi ga ivogi podsetiti ga da su se njegovi oci drznuli da napadnu dvononog boga.

Èovekov unuk izrastao je snaan i podmukao. Izvrio je genocid nad dlakavim domorocima i koristio njihove koe kao æebad. Smrskao im je lobanje i podigao svoje oltare u njihovim hramovima. Iskasapio je osamdesetogodinjaka na jednom od oltara,jer je starac postavio glup predlog da njihovom bogu rtvuju savreno zdravu mladu devicu. Mlada devica gledala je ceremoniju tiho likujuæim oèima; onda se udala za glavnog svetenika i izrodila mu mnogo dece.

Dvonoac je izbatinao planetu do pokornosti. Uveravao je sebe da je Odabrano Dete Najvieg. Izgradio je sebi presto i sedeo na njemu - sluajuæi komentatora koji je opisivao bitke mlaznjaka iznad Severnog pola. Stoleæa su promicala, odevena udreèave halje. I bio je rat sa Ninnom izmeðu svetova.

A onda se jo jedan Ejbraham oli nagnuo nad crtaæu tablu. I jo jedna posada ludi velikih aka omotala je èelièno meso oko mog principa. Jo jedna ljudska rasa pljunla je svoj prezir na tle - tle koje je pilo krv njihovih otaca, osetilo vatru sunaca kad su rakete krenule ka nebu, noseæi moje telo i tela mog Gospodara.

Ljudi su bili èelikom omotane trunke mesa, koje jurcaju meðu zvezdama. Ljudisu bili kao praina, koja se kotrljala prerijom galaksije - parèiæi maslaèkovih maca kji se kovitlaju u podiuæoj oluji to ih nosi du kraka galaktièke spirale i prema unutuvek unutra. Oèi su im poèivale na Herkulesu i udaljenim globularnim skupinama. Zastao je na Nu Lupi i 15 Sagite i bezimenom utom suncu u Ofijuksu gde je sreo domor

odaèku rasu koja se usudila da budu dvonoci. Slomio ih je brzo.Uvek je bilo onih koji su ostajali iza, zadrali se na planeti gde su se njihovi preci borili. Gledao sam ih svojim poslednjim oèima, dok je poslednji brodjurio u svemir. Gledao sam, i video kako udnja nestaje iz njih, video kako postaju kao kazan skinut sa vatre. Njihovo kljuèanje postalo je krèkanje, a onda su se ohladili. Uvek su nalazili mir kad bi svemirci otili.

To nisam nikad razumeo. Ja, maina, svemirski pauk, ne mogu razumeti. Alisam to video - egzodus gladnih, sputanje mira na one koji su odluèili da ostanu. Gladni piju svemirsku prazninu, i njihova glad raste. Mirni jedu iz zemlje, i nalaze mir, pa ipak - èini se da pomalo umru.

Sve dublje navaljivali su zvezdani brodovi, dublje u Strelca i korpiju, iLupusa, Ofijuks i Sagitu. Tu i tamo zastajali su da koloniu i osvoje. Jedna plan

eta progutala je aèicu ljudi i muèila ih svojim biolokim sredstvima. Ali ljudi su porsli i potukli divlju planetu do ropstva, nakon dugih doba, naterali je da plaæa danak svom kralju. Jo jednom su poeleli zvezde, jo jednom su jurnuli ka nebu, ostavljajuæi oklevajuæu braæu u miru.

Napisali su pesmu. Nazvali su je 'Deset parseka do Raja'. Pevali su je kao da veruju u nju. To nikad nisam razumeo.

Uvek je bilo deset ili dvanaest parseka do jo jednog sunca sa spektrom klase G, sa planetom èedno obuèenom u zelene ume i bele oblake. Tamo se sputao da ponovgradi, da brazda plodnu zemlju, da se ljulja u ljuljaci na verandi u suton, siuæi svoju lulu i zamiljeno zureæi u zvezde dok se njegovi unuci prevræu poput mladih impan



a na sveem travnjaku.Zaboravio je Zemlju - taj starac - njegova rasa je zaboravila svoju isto

riju. Ali, poneto je znao. Poznavao je ciklus odlaska do zvezda - sputanje zvezdanih brodova, povratak u divljatvo, bolno ponovno izgraðivanje, okrutnost, ponovno uèenje, ponositi egzodus. Znao je te stvari jer je èovek nauèio da odri deliæ prolosti nenut kroz ciklus. Nije vie padao dotle da delje vrke za strele. Sada je uspevao daponovo poène u doba bronze ili mekog gvoða. I unapred je znao da æe od neukroæene divle izvajati moæne industrije.

Ali je starac bio tuan dok je sedeo na verandi. Tako je malo znao o Velikoj Svrsi. Zato njegovo seme mora juriati na zvezde? Znao je da mora - ali mu je nedostajao razlog. Njegovi unuci igrali su se u sumraku, igrali svemirskih igara,mada jo nije bilo svemirskog broda na planeti.

Na travnjaku je bio jedan deèkiæ koji je pokuao da zaèikava devojèice, ali deve su stavile maske nadmoæne prefinjenosti i nisu se osvrtale na malog èoveka. Mrzovoljan, on je pogledao gore i video starca kako sanjari na verandi.

"Deku je uhvatilo zvezdano ludilo! Vidi, ala se Deka umusio! Bljaah! Deku je uhvatilo zvezdano ludilo!"

Muzikalan smeh zatitrao je nad travnjakom. Starac se zakikotao, privrenoali setno. Bili su mladi, ali su znali za zvezdanu eð. Planeta je bila mlada, previemlada za zvezdane brodove, èak iako su svetenici saèuvali zapise i nauène knjige u hrmovima. Planeta je znala za svemir i elela ga. Ipak, deca æe sva biti mrtva pre nego to se prva laða bude otisnula.

Smeh na travnjaku je utihnuo. Najstarije dete, nezgrapna i pegava devojèica od osam godina, dotrupkala je uz stepenice da sedne uz stub i æutke bulji u njeg

a u mraku. Osetio je da u njenoj tiini vreba pitanje. Prijateljski ju je bocnuo urebra nonim palcem."Kakvo te to teko pitanje muèi, Nari?" upitao je ljubazno."Zato je zvezdano ludilo, Deko?"Na tren se zamiljeno ljuljao. "Zato postoje ljudi da ga osete?" odvratio j

e pitanjem.Dete je æutalo."Znam samo ono ta svetenici kau, Nari", rekao joj je neno. "Oni kau da je

jednom imao rajsku planetu, i da je pobegao traeæi bolju. Kau da je naljutio Gospoda Biona. I da je gospod sakrio raj, i osudio èoveka da veèno luta, dodirnuo mu srceveèitom gladi za mestom koje je izgubio."

"Hoæe li ga ljudi ikada naæi, Deko?""Nikad - tako kau svetenici. Glad mu je sudba, Nari."

"To nije fer!" rekla je devojèica."ta to nije fer, dete moje?""Zvezdano ludilo. Sinoæ sam videla jednu tetu da plaèe. Samo je stajala i pl

akala, gledajuæi u nebo.""Gde?""Na ulici. Na stanici motobusa.""Koliko je bila stara?"Nari je mrdala petama i sumnjièavo promrmljala: "Bilo je dosta mraèno."Deka se umirujuæe nasmejao. "Kladim se da nije bila starija od èetrnaest god

ina. Kladim se da je bila jo dete. Zvezdano ludilo hvata devojèice otprilike u vreme kad poènu da se interesuju za deèake. A i obrnuto. Ali te to proðe s godinama, Nari.Kad napuni dvadeset, vie te ne èini tunom. Daje ti cilj. Daje svima cilj. Neto zareba raditi. Neto to se eli i za ta se bori. Zvezde - eleæe da ih da svojim unuc

"A ja neæu iæi?""Nikada, Nari."Opet su zaæutali, i starac se zagledao u duboku crninu sa bezbrojnim sunci

ma koja su sedela kao kvoèke na svojim gnezdima planeta. Jedva da je verovao u legendu o izgubljenoj rajskoj planeti, ali bila je to dobra prièa za prièanje devojèicama. Mada ga je raalostila, i ponovo oivela neto zaboravljenog nemira iz njegove mladosti. Da se samo rodio dva veka kasnije...

Ali tada je daak vetra doneo sladak miris svee pokoenog sena sa polja istoènod kuæe, i miris mu je izmamio smeak. Polje æe trebati izgrabuljati sutra, i seno uneti u ambar. Mnoge stvari kao to je ta trebalo je uraditi pre nego to zvezdani bro



dovi budu mogli da se ponovo uzdignu. I svaki napregnuti miiæ pomagao je na putu kakonaènom cilju. Seno je hranilo ivotinje èije meso je hranilo ljude koji su pravilialate kojima su graðene fabrike koje su pravile sloenije alate - i tako se ilo, dugim putem natrag do svemira.

Starac nije znao zato se putem mora krenuti, niti ga je zaista bilo briga. Put je bio tamo, mamio je, i davao je smisao ivotu, jer sigurno je Gospod Bionbio manje okrutan iskuavaè nego to su Ga svetenici ponekad predstavljali. Mora da potoji neto vie od oèajanja na kraju dugog, dugog puta.

Starac je postao jo stariji, i umro mirno, i njegov pepeo rasut je po poljima koja je obraðivao od deèatva. Njegova deca i unuci sledili su njegove strpljivestope, i njihov pepeo se izmeao sa njegovim pre nego to je prva blistava nebeska laða buknula zvezdanim plamenom u noæi.

Kada je nebeska laða konaèno zagrmela nagore, gomila je ispustila urlik trijumfa, gomila koja se okupila da vidi kulminaciju svog truda, i truda svojih predaka. Ljudi su hodali uspravnih ramena i sa ponosom koji im je sijao na licima. Ponovo su trijumfovali nad silama koje su ih drale vezane za zrno peska na nebu. Ponovo su presekli èvor koji ih je drao u mrei kontinuuma, i odbacili tegove koji suih vukli za noge.

Primetio sam suptilnu razliku u onima koji su ostali. Nisu se vie zadralisvojom voljom. Nisu vie bili mirni i u potrazi za spokojem. Bili su oni koji nisumogli da odu zato to su bili stari, ili bolesni, ili zato to su industrije bile napola naputene i niko nije ostao da sagradi brodove. Jo uvek su tokom mraènih noæi èeo gledali u nebo.

"Opet æemo to uraditi", obeæali su. "Obnoviæemo stanovnitvo i opet æemo to ura

i." Ali obuzela ih je gorèina njihovog usuda, oseæaj poraza i zle sudbe. Divljaèkisu se borili meðu sobom. Pali su u feudalnim ratovima, dok se talas ka zvezdama udaljavao.

Ja sam akolit svemirskog svetenika, sluga ponositog bledog dvonoca. Vodiosam ga dalje preko praznine, do skupine Herkulesa, i dalje od njega do neobeleenih predela preko oblaka praine Velikog procepa, u zvezda prepuno sredite glaktièkog jezgra gde su druge rase iskuavale svoja svemirska krila i okus velike slobode. Gledao sam ga, i oseæao ivotnu auru njegove udnje. I pitao sam se. ta je njegov cilj? de je odgovor na njegovu glad?

Moja nervna kola nisu od mesa. Moja kola su od stakla i èelika. Moja misaoje rasuta struja elektrona. Ali, molio sam se. Ja, pauk koji gradi mreu oko svem

ira, molio sam se bogovima dvonoca kojeg sluim. Molio sam se Bogu Severnog Kraja Svemira. Pitao sam: "Gde je njegov mir?"Nije bilo odgovora.Video sam kako se moj Gospodar menja.Dvonoac je bio grmljavina preko galaksije. Dvonoac je bio hitro, èelikom obl

oeno koplje koje se bezobzirno bacalo napred. Nije sklapao prijateljstva, jer dolazio je kao biæe koje poseduje zvezde, i usput je uzimao ta je hteo. Ostavljao je svoje seme da ponovo izraste. Biæe sa estokim ponosom! I jo eæom udnjom. Pregazio jrnje rase koje bi susreo. Smrvio bi ih, ili ih upregao u svoj plug, ili pozajmionjihova nervna kola za svoje biokompjutere. Ponekad se borio protiv svoje rase,ljudi koji su putovali drugim putem do sredita galaksije. Kada se èovek borio protiv èoveka, borili su se sa mrnjom i okrutnoæu i gorèinom - ali nikada sa prezirom. Èovu èoveku video kralja- takmaca. Za druge rase, imao je samo hladan prezir i vrelu

smrt. Ponekad bi neki promiljeni starac rekao: "Èini mi se da i oni imaju isto toliko prava da ive kao i mi. Èini mi se da sva inteligentna biæa imaju zajednièki imenielj. Boga, moda." Ali, promrmljao bi to tiho, uopteno. Èak i da je u to verovao, nikad se nije pobunio protiv brzog napada iz zasede na tuðinski brod, ili unitenja tuðinskog grada. Jer dvonoac se kretao novom granicom. Pleme majmuna prikradalo se preko polja gde je opasnost vrebala. Tek to se spustio sa grana drveæa, nije jo nauèio nravnicu. Kako da rizikuje da ponudi mir èupavoj zveri koja vreba u visokoj travi?Mogao je samo da odvagne anse - a onda da udari ili pobegne.

Uzimao je planete utih sunaca - duboko u sreditu galaksije. Skakao je od j



edne do druge skokovima onoliko dugim koliko je njegovo strpljenje trajalo. Osvajao je zvezdane skupine. Nastanjivao je svaku planetu nekoliko generacija. Sagradio bi brodove, i borio se sa svojom braæom za pravo da se ukrca na njih. Mnogi suostavljani iza. Oni bi obnovili stanovnitvo nakon egzodusa, ponovo izgradili, lansirali drugi talas, i treæi - sve dok oni koji su konaèno ostali kod kuæe ne bi bilioni kojima je nedostajala inicijativa velike gladi.

Oni bez inicijative traili su svoj mir. Napravili bi ugodno mesto za ivoti mnoili se u njemu. Ili bi se gnuali ugodnosti i napravili za sebe bojno polje.

Moj Gospodar je Nomad, mrav i visok. Moj Gospodar krguæe zubima gledajuæi u zezde, i oèi mu se stisnu i ovlae. Ja sam odraavao njegovu glad, pustio da se njegova ivotna aura uvuèe u hladan èelik i vrelo staklo mene, odrazio njegove misli u svojimkolima. Ponekad se on pita da li sam iv. A onda se seti da me je on sagradio. Sagradio me da mislim, a ne da budem iv. Moda nisam iv, veæ samo ogledalo koje hvata mlo ivota mog Gospodara. Video sam ga kako se menja.

Vrne grupe neumoljivo su prodirale kroz sjajnu crninu, i svaka generacijapostajala je nemirnija od prethodne. Nemirni su kretali napred. Zadovoljni su ostajali kod kuæe. Svaki egzodus bio je odvajanje, i odabir neuklopljenih.

Dvonoac je poèeo da veruje svojim svetenicima. Verovao je u legendu o izgubljenom domu. Verovao je da ga je Bion dotakao kletvom gladi. Kako bi drugaèije mogli da objasne krik koji im je muèio srce? Kako da objasne tiskanje mladih, suze - sem kao Boansku eð.

Bila je jedna zelena planeta s one strane sredita, i bila je zrela za napuklu èauru ljudskog semena. Bilo je lansirno polje, i brod, i uzavrela gomila, i ograda sa èuvarima da bi drugi ostali napolju. Mukarac i devojka stajali su pored og

rade, i bliila se zora.On joj je dotakao ruku i gledao u senke lansirnog mesta."Neæemo ga naæi, Marka", rekao je tiho. "Nikada ga neæemo naæi.""Veruje u legendu, Terise?" proaptala je ona."U Rajsku Planetu? Ona je tamo gore. Ali, nikada je neæemo naæi.""Pa zato onda mora da je trai?""Mi smo prokleti, Marka."Tiina je potrajala, a onda je ona protisnula: "Moe se naæi. Gospod Bion je o

beæao...""Gde je to zapisano, Marka?" hladno se podrugnuo."U srcu ene."Teris se glasno nasmejao. "I ta taj zapis u srcu kae?"Ona se okrenula da se zagleda u tamnu senku broda naspram sivog neba. "K

ae: 'Kad èovek bude zadovoljan - bez svog izgubljenog raja - kada se pomiri sa tim- Bion æe mu oprostiti, i pokazati nam put kuæi'."On je silovito mahnuo rukama ka zvezdama koje su bledele na zapadu. "Nae,

Marka. One su nae! Mi smo ih osvojili.""eli li ih?"On se ljutito ukoèio i mrko pogledao senku na njenom licu. "Ti... muka mi

je od tebe. Ti si oklevalo.""Ne!" Silovito je zatresla glavom. "Ne!" Uhvatila mu je ruku kad je on u

stuknuo jedan korak. "Volela bih da mogu da idem! elim da idem, èuje li?""Èujem", odbrusio je. "Ali ne moe, pa nema svrhe prièati o tome. Nije ti dobr

, Marka. Drugi te ne bi pustili na brod." Odmakao se jo jedan korak."Volim te", rekla je uspanièeno.Okrenuo se i sapliæuæi krenuo ka nebeskoj koèiji.

"Volim te!"Poèeo je da trèi, a onda jurnuo u sprint. On se plai, pomislila je trijumfalno. Plai se da se vrati. Plai se da je suvie voli.

"Nikad ga neæe naæi!" zavritala je za njim. "Ne moe ga naæi tamo gore! Ovdea ovde!"

Ali je on bio izgubljen u gomili koja se muvala oko broda. Brod je otvorio vratnice. Brod je gutao ljude, dvoje po dvoje. Brod je progutao Terisa i svemirsku posadu. Onda je zatvorio usta i rignuo plamen iz raketa.

Ona je uzdahnula i klonula uz stub ograde. Drala se za njega jecajuæi, dokje straar nije oterao.



Raketa je urlala svemirsku pesmu. Devojka je strgla svoju venèanu narukvicu i bacila je u jarak. Onda je otila kuæi da spremi deci doruèak.

Ja sam tkaè svemira. Ja sam trgovac novim tkaninama u obrascu fluksa za petosvemirske kontinuume. Sluim dvonoca koji me je sagradio, makar mu je srce ogrezlo u paklu.

Jednom, u svemiru, jedan èovek me je pogledao i tiho promrmljao: "Ti si krst na koji mi sami sebe razapinjemo."

Ali ga je velika glad gurala dalje - ka kraju svemira. I sreo je svetovegde su njegovi preci iveli, i gde su njegovi mirni roðaci jo uvek iveli u simbiozi a svojim susedima. Neki od svetova bili su civilizovani, neki varvarski, a nekisu bili arheoloka groblja. Moji nomadi, na licima su nosili izraz progonjenosti dok su ponovo istraivali rubove galaksije gde je èovek veæ hodio, ostavljajuæi svoje stpe i svoju decu koja trae mir. Galaksija je bila puna.

Gde je sad mogao da ode?Video sam panièni oèaj na njihovim licima kad bi se, nakon sputanja, domoroci

pojavili i uètivo ih pozdravili, ili pokuali da ih ubiju, ili im se klanjali, ilisamo pobegli i sakrili se. Nomadi su vrebali pored svojih brodova. Planeta sa prepunim gradovima nije bila mesto za lutalicu. Gledali su mnoga lica civilizacijeogorèenim, samotnièkim pogledom.

Gde su bile nove planete?Preko velike praznine do galaksije Andromede? Predaleko da brodovi odu.

Van u Magelanove oblake? Veæ poseæeni.Gde, onda?Slepo je pipao, taj dvonoac. Zaboravio je put kojim su njegovi preci doli,

i stalno ga je ponovo prelazio, nalazio ga kako vijuga posvuda. Mogao je samo da besciljno skoèi dalje, i kad stigne do granica svoje zalihe goriva - spusti se.Ako domoroci nisu mogli da ga snabdeju gorivom, morao je da ostane, i pokua da proðe jo jedan ciklus rasta do zvezda na veæ naseljenom svetu. Ali bi ciklus retko kadbio zavren. Nomadi su se meali sa lokalnim stanovnitvom; deca, hibridna deca, bilasu manje ogrezla u glad od svojih otaca. Ponekad su gradili brodove za ekonomskesvrhe, za trgovinu i razmenu - ali nikad za histerièno irenje ka zvezdama. Nisu èulimuziku sa Severnog Kraja Svemira, zov Lorelaj iz praznine. udnja je polako gasnula.

Doli su do jedne planete. Domoroci su je zvali 'Zemlja'. Napustili su jeobliveni hladnim znojem, i svemirski komandant prosuo je sebi mozak da odagna toseæanje. Onda su nali jo jednu planetu koja je sebe zvala 'Zemljom' - i jo jednu i o jednu. Ponovo su se smeili, znajuæi da nikada neæe znati koja je bila pravi èovekov

m. Oseæali su blizinu kraja.Nisu vie pevali stare pesme o zaboravljenom raju. I nije bilo svetenika meðu

njima. Pogledali su nazad na Mleèni put, i on je bio njihov kraljevski put. Pogledali su napred, gde su ih samo rasute zvezde odvajale od meðugalaktièke pustoi - okeana praznine i smrti. Nisu se mogli predati njegovom konaènom zagrljaju. Predugo suse borili, prenaporno radili da bi se voljno predali odumiranju.

Ali èaa njihovog ivota bila je razbijena.I doli su na krajnju granicu kopna.

Nali su planetu sa jednim mesecom, sa zelenim umama, sa tankim oblacima koji su okruivali njeno zlatno i plavo telo na sunèevoj svetlosti. Dah snenog kralja bio je beo na njenim polarnim kapama, i njena mora bila su mirno zelena. Spustili

su se. Nasmeili su se kad su domoroci nazvali planetu 'Zemljom'. Mnoge planete polagale su pravo na istaknutost kao rodno mesto èoveka.Meðu domorocima bio je jedan zdepasti profesorèiæ - jo uvek ljudski, mada je b

ago evoluirao. U noæi koja je usledila nakon sputanja nomada, sedeo je skupljen u fotelji, zureæi u mravog dinovskog nomada èija je æelava glava skoro dodirivala plafonofesorove biblioteke. Profesor je polagano zatresao glavom i uzdahnuo.

"Ne mogu vas razumeti.""Ni ja vas", zatutnjao je nomad."Ovo je Zemlja - a vi neæete da u to poverujete!"Div je prezrivo frknuo. "Koga briga? Je li ova mrvica u svemiru ispunjen



je sna?""Sanjali ste o izgubljenom zemaljskom raju.""Tako smo mislili. Ali, ko zna pravu èenju sna? Gde mu je kraj? Njegov cilj

?""Mi smo svoj nali ovde na Zemlji."Div je prezrivo iskrivio usta. "Niste nali nita sem vae sopstvene samozadov

oljne egzistencije. Vi ste zmija koja guta svoj rep.""Jeste li sigurni da i vi niste isti?" zapreo je uèenjak.Div je stavio ruke na bokove i namrtio se na njega. Profesor je pobeleo."To nije istina", zatutnjao je div. "Mi nismo nali nita. I gotovi smo. Ali

, barem smo ili u potragu. Sada smo zavrili.""Ne vi. Posao je zavren. Vi moete da ivite ovde. I da budete ponosni na dob

ro obavljen posao."Div se namrtio. "Posao? Koji posao?""Pa, ograðivanje zvezda. Naseljavanje galaksije."Krupajlija je zurio u sagovornika sa uasnutoæu."Pa", insistirao je uèenjak, "uspeli ste, znate. Ko sada naseljava galaksi

ju?""Ljudi kao ti."Dejstvo tih preæih reèi izmamilo je bolan uzdah profesorèiæu. Zastao je na dug

enutak dok nije shvatio njihovo puno znaèenje. Zatim je klonuo. Utonuo dublje u fotelju.

Nomadov smeh najednom je zatresao sobu. Okrenuo se od svoje rtve i posluiopeharom finog piæa. Iskapio ga je u jednom gutljaju i nasmeio se profesoru. Zadenu

o je profesorovo piæe pod miku, kicoki mahnuo za oprotaj i iskloparao u noæ."Moja kristalna boca", pobunio se profesor apatom.Otiao je u krevet i pospano cvileo. Bojao se sutranjice koja je dolazila.Nomadi su se naselili na planeti zbog nedostatka goriva. alili su se na k

limu i uporno odbijali da veruju da je to Zemlja. Bili su kavgadijska, razgalamljena gomila i èesto im je bila potrebna psihoanaliza zbog njihovih raznih zloèina. Privremena vlada postavljena je da se nosi sa tim problemom. Domoroci su zaboravili na vlade, i zvali su je 'komisija za socijalni rad'.

Nomadi koji su bili samci oteli su domorodaèke ene. Ponekad bi ih oteli nekoliko, poto su bili od potentnijih. Zaèeli su mnogo dece, i hibrid treæe generacije postao je prvi diktator severnog kontinenta.

Ja rðam na kii. Nikada vie neæu sluiti svog svetenika ovde na Zemlji. Nuklegoriva su retka. Potrebna su za atomske bojeve glave koje sada jure tamo-amo pre

ko Severnog pola. Pesnik - jedan od hibrida - napisao je besmrtne stihove kojimaje oplakivao rat; i te stihove ispisali su na posmrtnoj medalji koju su dali njegovoj udovici.

Tri zdepasta idealista sagradili su svemirski brod, ali su uhvaæeni i obeeni zbog izdaje. Trometraki advokat koji ih je branio takoðe je obeen.

Lice sveta je tuno razvuèeno; a zvezde zazivajuæe trepæu. Ali malo ljudi sada leda na gore. Stvari su verovatno isto ovoliko loe i na sledeæoj nastanjenoj planeti.

Ja sam pauk koji je hodao preko svemira. Ja, sviraè bledom ponositom Gospodaru, video sam veliku glad, okusio njen crveni sjaj odraen u mojim kolima. Jo nemogu da razumem.

Ali oseæam da ima onih koji razumeju. Video sam ponos na njihovim licima.Oni hodaju poput kraljeva.

Roder ZelazniKJVALLL'KJE'K'KUTAJLLL'KJE'K(Roger Zelazny: 'Kjwalll'kje'k'koothailll'kje'k', 1973.)Poto su svi otili, izjave uzete, ostaci ostataka uklonjeni - mnogo kasnije

, dok je noæ visila kasna, jasna, èista, sa svojim jarkim mnotvima sparenim u svom pulsiranju sa sveim tokom Golfske struje oko stanice, sedeo sam na sklopivoj stolici na maloj verandi iza svoje kuæice, ispijajuæi konzervu piva i gledajuæi zvezde kakoprolaze.

Moja oseæanja bila su jedna neugodna meavina, i nisam sasvim odluèio ta da raim sa onim to je ostalo.



Bilo je nezgodno. Mogao sam ponovo uèiniti stvari urednim i èistim tako to æu dluèiti da zaboravim male neobjanjivosti. Postigao sam ono to sam krenuo da obavim.Trebalo je samo da udarim peèat ZATVORENO na dosije u svojoj glavi, da odem, pokupim svoj honorar, i ivim sretno, relativno govoreæi, do kraja.

Niko nikad ne bi saznao ili, to se toga tièe, brinuo zbog malih stvari kojesu mene jo uznemiravale. Nisam bio ni pod kakvom obavezom da gonim stvari prekoove taèke.

Osim...Moda to jeste obaveza. Bar je ponekad to postajalo prisila, i mogli bi se

, barem, upotrebom prijatnijeg termina, podmazati sopstveni pojmovi dunosti i slobodne volje.

To? Posedovanje primatskog èeonog renja, hoæu da kaem, sa dubokom brazdom radznalosti koja ga proseca, pa ta bude bude.

Ionako sam morao jo neko vreme da ostanem u okolini stanice, zbog ostavljanja utiska.

Otpio sam jo jedan gutljaj piva.Da, eleo sam jo odgovora. Da ih bacim u tu bezdanu brazdu tamo gore.Mogao bih ipak jo malo pogledati unaokolo. Da, odluèio sam, ba bih mogao.Povukao sam cigaretu i krenuo da je pripalim. Tada mi je plamen privukao

panju.Zurio sam u tekuæi jezièak svetla, koji je osvetljavao dlan i zakrivljene pr

ste moje leve ruke, podignute da ga zatiti od noænog povetarca. Izgledao je èist kaosame zvezde, istopljena, puterasta stvar, dodirnuta oranom, sa plavim oreolom, mestimièno izloeni fitilj je tinjao, polusakriven, kao dua. A onda je muzika poèela...

Muzika je najbolji izraz koji imam za to, zbog neke sliènosti u osnovi, mada u stvari nije bilo nalik na bilo ta to sam ranije iskusio. Pre svega, nije bilazaista zvuèna. Dolazila je u mene kao to dolazi seæanje, bez pomoæi spoljnog poticaja- ali bez tog kristalnog sloja samosvesti koji pretvara misli u priseæanja, dodirujuæi ih vremenom - kao u snu. Tada, neto se otkaèilo, neto se otpustilo, moji oseæajipoèeli da se kreæu sa tim dejstvom. Ne emocije, nita tako odreðeno, veæ pre rastuæi ouforije, obradovanosti, èuðenja, sve to sipano u zajednièko telo sa plimom u porastu. a su rastuæi nizovi, ta su kombinacije - ta je ta stvar zaista bila - nisam znao. Bila je to intenzivna divota, divan intenzitet, u svakom sluèaju, i ja sam bio deo nje. Bilo je kao da oseæam neto to nijedan èovek nije osetio ranije, neto kosmièko, vtveno, sveprisutno pa ipak po pravilu zanemarivano.

I tek sam posebno neodreðenim naporom, nakon jedva primeæene odluke, trznuoprste svoje leve ruke, dovoljno da ih dovedem u sam plamen.

Bol je istog trena prekinuo san; zatvorio sam upaljaè, skaèuæi na noge, dok mije hrpa nagaðanja prolazila kroz glavu. Okrenuo sam se i potrèao preko tog zujeæeg veaèkog ostrvceta, kreæuæi ka maloj, tamnoj skupini zgrada u kojoj su bili muzej, biblioteka, kancelarije.

Ali, èak i dok sam se kretao, neto mi je ponovo dolo. Samo ovog puta nije tobio sjajan, muzici nalik oseæaj koji me dodirnuo nekoliko trenutaka ranije. Sadaje to bio zlokoban, nadolazeæi strah koji nije bio nita manji i pored moje spoznajeda je iracionalan, uz pratnju èulnih izoblièenja koja mora da su me naterala da sesapliæem dok sam trèao. Povrina po kojoj sam se kretao ritala se i njihala; zvezde, zgrade, okean - sve - napredovalo je i povlaèilo se u nasumiènim, muènim figurama napada. Pao sam nekoliko puta, podigao se, jurio dalje. Jedan deo razdaljine znam dasam prepuzao. Zatvaranje oèiju nije mi pomoglo, jer je sve bilo izoblièeno, pulsirajuæe, nestalno, i odvratno iznutra kao i spolja.

Bilo je to samo nekoliko stotina metara, ipak, ta god znaci i nagovetaji mogli reæi, i konaèno sam naslonio ruke na zid, dogurao se do vrata, otvorio ih, i proao unutra.

Jo jedna vrata i bio sam u biblioteci. Godinama sam, èinilo se, petljao daupalim svetlo.

Doteturao sam se do stola, borio sa fijokom, ièupao rafciger iz nje.Tada sam, na rukama i kolenima, steuæi zube, preao do terminala za pristup I

nformacijskoj mrei. Udarajuæi po kontrolnoj ploèi konzole, uspeo sam da ukljuèim prekiaèe koji su je oivljavali.

Onda sam, jo na kolenima, dreæi rafciger obema rukama, skinuo levu pokrivnu



loèu sa terminala. Pala je na pod sa zvukom koji mi je zabio klinove u glavu. Ali,komponente su bile izloene. Tri male promene i mogao sam emitovati, neto to æe konazavriti u centrali. Bio sam odluèan da napravim te izmene i poaljem dve najtetnije nformacije koje sam mogao da pogodim, do mesta gde bi mogle biti konaèno izvuèene uvezi sa neèim dovoljno sliènim, da jednog dana izazovu istragu, istragu koja bi dovela do unitenja onoga zbog èega sam ja trenutno bio muèen.

"Ozbiljno to mislim!" rekao sam glasno. "Prestani odmah! Ili æu to uraditi!"

... I bilo je poput skidanja para neodgovarajuæih naoèara: izraena stvarnost.Digao sam se na noge, zatvorio ploèu.Kao sledeæe sam odluèio da popuim tu cigaretu koju sam prvobitno poeleo.Sa treæim dimom, èuo sam kako se spoljna vrata otvaraju i zatvaraju.Dr Bartelm, nizak, preplanuo, sed na vrhu glave i ilav, uao je u sobu, pla

vih rairenih oèiju, jedne ruke delimièno podignute."Dime! ta nije u redu?" upitao je."Nita", odgovorio sam. "Nita.""Video sam te kako trèi. Video sam da si pao.""Aha. Odluèio sam da dosprintam ovamo. Okliznuo sam se. Istegao miiæ. Sve je

u redu.""Èemu urba?""ivci. Jo sam napet, iritiran. Morao sam da trèim ili tako neto, da to izbac

m iz sebe. Odluèio sam da otrèim i uzmem neku knjigu. Neto da èitam dok ne zaspim.""Ja ti mogu dati sredstvo za smirenje.""Ne, u redu je. Hvala. Radije ne bih."

"ta si to radio sa mainom? Ne treba da se zezamo sa...""Otpala je ploèa kad sam proao pored nje. Samo sam hteo da je zarafim." Mahnuo sam rafcigerom. "Oni rafèiæi za pridravanje mora da su se olabavili."

"Oh."Sagnuo sam se i postavio je na mesto. Dok sam zavrtao rafove, telefon je

zazvonio. Bartelm je preao do stola, pritisnuo dugme za spoljnu vezu i javio se.Trenutak kasnije, rekao je: "Da, samo trenutak", i okrenuo se. "Za tebe

je.""Stvarno?"Ustao sam, krenuo do stola, uzeo slualicu, istovremeno stavljajuæi rafciger

natrag u fijoku i zatvarajuæi je."Halo?" upitao sam."U redu", rekao je glas. "Mislim da je bolje da porazgovaramo. Hoæete li s

ada doæi da se vidimo?""Gde ste?""Kod kuæe.""U redu. Doæi æu."Spustio sam slualicu."Ipak mi na kraju ne treba ta knjiga", rekao sam. "Idem malo do Androsa.

""Prilièno je kasno. Jesi li siguran da moe?""Ma, sada se oseæam odlièno", rekao sam. "Izvini to sam te zabrinuo."Izgledalo je da se opustio. Barem, klonuo je i blago se nasmeio."Moda bih ja trebalo da uzmem to za smirenje", rekao je. "Sve to se desilo

... Zna veæ. Preplaio si me.""Pa, desilo se ono to se desilo. Sada je gotovo, obavljeno."

"U pravu si, naravno... Pa, kako god bilo, dobro se provedi."Okrenuo se ka vratima i ja sam ga sledio napolje, gaseæi svetlo u prolazu."Laku noæ, onda.""Laku noæ."Krenuo je natrag prema svojim prostorijama, a ja sam otiao do pristana, o

dluèio se za Izabelu, uao. Nekoliko trenutaka kasnije iao sam prema tamo, jo uvek sepitajuæi. Radoznalost se na kraju moe pokazati kao naèin prirode da rei problem naselenosti.

Bilo je to prvog maja - ne ba tako davno, mada se tako èini - kada sam sede



o u zadnjem delu anka kod 'Kapetana Tonija' na Ki Vestu, s desne strane, blizu kamina, pijuæi jedno od svojih sezonskih piva. Bilo je malo posle jedanaest, i otprilike sam ocenio da se ovo moe otpisati, kada je Don uao kroz velika otvorena prednja vrata lokala. Pogledao je uokolo, pogled mu je preao preko mene, primetio je slobodnu stolicu pored prednjeg æoka anka, zauzeo je, i naruèio neto. Bilo je isuviei izmeðu nas, i grupa se vratila na pozornicu u zadnjem delu prostorije iza mene ipoèela jo jednu svirku, sa glasnom stvari za zagrevanje. Tako smo, neko vreme, samo sedeli tamo - pitajuæi se, valjda.

Nakon deset do petnaest minuta, ustao je i otiao do toaleta, prolazeæi pored druge strane anka. Nedugo zatim, vratio se, prolazeæi s moje strane. Osetio sam njegovu ruku na ramenu.

"Bile!" rekao je. "Otkud ti ovde?"Okrenuo sam se, pogledao ga, nasmeio se."Sem! Dobri Boe!"Rukovali smo se. "Preglasno je ovde da se prièa," rekao je potom. "Hajdemo

negde drugde."""Dobra ideja."Ja aljem jednu boiænu èestitku godinje. Umesto potpisa, na njoj je spisak èe

bara i gradova u kojima postoje. Na Uskrs, prvi maj, letnju dugodnevicu i Noæ vetica, sedim u tim barovima, od devet do ponoæi. Nikad ne propustim dva zaredom. Kao ni Don Vol.

Uvek, gde god da odem, plaæam gotovinom, zato to ne postojim - zvanièno. Za mene nema kreditne kartice, izvoda iz knjige roðenih, ili pasoa. Nekoliko godina ranije, kada je sve i svako bilo dokumentovano i beleeno, ja sam bio deo projekta Meðu

narodne Banke Podataka. Zakaèila me bolest nosa i promaja u nogama - neto mi je tusmrdelo pa sam reio da dam petama vetra - u poslednjem trenutku. Tako da sam pocepao svoje buene kartice, promenio lice, i izaao iz postojanja.

Nije, naravno, bilo ba tako jednostavno. Ali sam iskoristio prednost svogpoloaja; upotrebio sam svoje posebne vetine. Razradio sam stvari veoma paljivo.

Postoji stvarni svet, koji je oko nas, u nama, a postoji i njegov analog, koji postoji u banci podataka. Ovaj drugi je dosledno priblian onom prvom, uz zapanjujuæe obilje preciznih detalja.

Postoje, naravno, mnoge taèke u kojima je taj lik manje nego savren. Ne snima se i ne opisuje se ba sve sa totalnom preciznoæu. Postoje pravila tolerancije, ugraðena u sistem. Znam to, zato to sam pomogao da se ubace tamo. Postoje i naèini da informacija bude primljena u sistem sredstvima razlièitim od normalnih kanala za unos, sredstvima koje obavetena osoba moe èak iskoristiti da uspostavi privremeni iden

titet. To znam iz istog razloga.A zato? Zato sam ovde, radije nego i ovde i tamo? Pretpostavljam da sam odabrao ovaj naèin ivota, rtvujuæi stvarne koristi programiranog stanja - a ima ih mnog- zato to sam mrzeo onog drugog tipa: lik, parodiju mene - ekonomski, medicinski, drutveno, mentalno, sve merljivo - koji bi igrao po binarnom valceru kao lutkana navijanje sa naslikanim osmehom dok ne stane, kada bi i to bilo zabeleeno i spojeno sa Velikom Statistikom. A mrzim ga zato to se bojim da bih lako mogao postati on, sa smekom predvidljivim kao krivulja na grafikonu.

Tako da sada moram da preivljavam oko rubova stvari; a Don, koji predvodidrugu najveæu detektivsku agenciju na svetu, jedan je od naèina koje koristim.

Nakon nekog vremena, nali smo se na mraènom i pustom delu plae, miriuæi slanti dah oceana, sluajuæi ga, i oseæajuæi poneku kapljicu. Zastali smo, i pripalio sam cgaretu.

"Da li si znao da Floridska struja svake godine pronosi vie od dva miliona tona uranijuma pored ovog mesta?" upitao me je."Poteno reèeno, nisam", odgovorio sam mu."Pa, pronosi. ta zna o delfinima?""To je veæ bolje", rekao sam. "Oni su divna, prijateljski nastrojena stvor

enja, tako dobro prilagoðena svojoj sredini da ne moraju da je zaseru da bi vodili ivot u kakvom, izgleda, uivaju. Veoma su inteligentni, spremni na saradnju, i izgleda da im potpuno nedostaje bilo kakva zloba. Oni..."

"To je dosta." Podigao je ruku. "Sviðaju ti se delfini. Znao sam da æe to reæiPonekad me podseæa na njih - pliva kroz ivot, ne ostavljajuæi trag, donoseæi stvari



.""Daj mi dovoljno ribe. To je sve.""Nekoliko hiljada za ovo, sa pomakom navie u skladu sa komplikovanoæu. Ali,

trebalo bi da bude relativno lako, da-ili- ne stvar, i da te ne uposli suvie dugo. Prilièno je blizu, u stvari, i incident je tek nekoliko dana star."

"Oho! O èemu se radi?""Voleo bih da oslobodim grupu delfina od optube za ubistvo", rekao je.Ako je oèekivao da neto kaem, bio je razoèaran. Razmiljao sam, seæajuæi se n

g izvetaja od prole nedelje. Dva plivaèa odevena u ronilaèku opremu bila su ubijena ujednom od podmorskih parkova istoèno odatle, a istovremeno su neke veoma èudne aktivnosti delfina primeæene u toj istoj oblasti. Ljude je izujedalo i delove im tela progutalo neto to je imalo izgled vilice priblinu Tursiopsu Truncotosu, flaonosom definu, uobièajenom posetiocu a ponekad i stanovniku tih parkova. Dotièni park u kojemse incident desio bio je potom zatvoren do daljnjeg. Nije, koliko sam se seæao, bilo svedoka napada, i nisam naiao na daljnje èlanke.

"Ozbiljan sam", rekao je on konaèno."Jedan od tih tipova bio je kvalifikovani vodiè koji je poznavao oblast, z

ar ne?"Razvedrio se, tamo u mraku."Jeste", potvrdio je. "Majkl Tornli. Povremeno je tezgario kao vodiè. Bio

je stalno zaposlen kod 'Beltrejn Procesinga'. Obavljao je podvodne opravke i radio na odravanju njihovih postrojenja za ekstrakciju. Bivi mornarièar. Èovek- aba. Iztno kvalifikovan. Onaj drugi momak bio je njegov suvozemni prijatelj sa Androsa.Rudi Majers. Izali su zajedno u èudno vreme, zadrali se prilièno dugo. U meðuvremeno

ekoliko delfina je viðeno kako kidaju odande, brzo. Preskoèili su 'zid', umesto da proðu kroz ustave. Drugi su koristili normalne izlaze. Ti su treptali ukljuèeno-iskljuèeno kao ludi. Za nekoliko minuta, u stvari, èini se da je svaki delfin u parku otiao. Kada je jedan od zaposlenih otiao da potrai Majka i Rudija, naao ih je mrtve."

"Otkud ti u svemu tome?""Institutu za delfinoloke studije ne sviða se loa slika koju u tampi dobija

jihov predmet istraivanja. Oni tvrde da nikada nije bilo dokazanih sluèajeva neizazvanog napada delfina na ljudsko biæe. Stalo im je da ovo ne bude zabeleeno kao jedan od njih, ako zaista nije."

"Pa, nije stvarno ustanovljeno. Moda je neto drugo to uèinilo. A i uplailo dlfine."

"Nemam pojma", primetio je on, paleæi svoju cigaretu. "Ali, nema tome mnogo da je ubijanje delfina konaèno, irom sveta, proglaeno protivzakonitim, i da je pio

nirski rad ljudi kao to je Lili poèeo da biva cenjen, sa projektom stvarno velikogobima pokrenutim za razumevanje tog stvorenja. Doli su do nekih zapanjujuæih rezultata, to mora da zna. Nije vie u pitanju pokuaj da se pokae da li je delfin inteligan koliko i èovek. Ustanovljeno je da su oni visoko inteligentni - mada njihovi umovi rade po drastièno drugaèijem principu, tako da verovatno nikada ne moe biti pravog poreðenja. To je osnovni razlog za postojanje stalnih komunikacionih problema, ai stvar koje je javnost prilièno svesna. Kada se sve to uzme u obzir, naem klijentu se ne sviðaju zakljuèci koji bi se mogli izvesti iz ovog incidenta - naime, da bimoæna, rasprostranjena stvorenja tog reda inteligencije mogla postati neprijateljski raspoloena prema èoveku."

"Pa te je Institut unajmio da to proveri?""Ne zvanièno. Potraili su me zato to èitava stvar lièi na moju vrstu ispitiva

, koliko i na nauèno. Uglavnom je, ipak, to bilo zbog urgiranja jedne male bogate

starice koja bi jednog dana mogla svoje bogatstvo ostaviti Institutu: gospoðe Lidije Barns, biveg predsednika Drutva prijatelja delfina - grupe graðana koja je lobirala za delfinski zakon pre mnogo godina. Ona, u stvari, plaæa moju cenu."

"I, kakvo si mesto u èitavoj toj slici namenio meni?""Beltrejnu æe trebati zamena za Majkla Tornlija. Misli li da bi mogao dobit

i taj posao?""Moda. Kai mi jo neto o 'Beltrejnu' i parkovima.""Pa", nastavio je on, "pre otprilike jedne generacije dr Spens, sa Hartv

ela, pokazao je da titanijum hidroksid stvara hemijsku reakciju koja odvaja uranilske jone iz morske vode. Tada je to bilo isuvie skupo, i tek posle mnogo godina



stigao je Semjuel Beltrejn sa svojom tehnikom razdvajanja, osnovao malu kompaniju, i brzo je pretvorio u veliku, sa stanicama za ekstrakciju uranijuma posvudadu ovog dela Golfske struje. Mada je njegov proces bio potpuno èist, govoreæi sa stanovita ivotne sredine, krenuo je u posao u vreme kada je pritisak javnosti na industriju bio takav da je neki gest ekoloke brige bio prilièno obavezan. Uloio je, dakle, mnogo novca, opreme i radnih sati u uspostavljanje èetiri podmorska parka u blizini ostrva Andros. Deo koralnog grebena èini jedan od njih posebno atraktivnim. Dobio je i lepe poreske olakice na sve to. Mada zasluene, ja bih rekao. Saraðivao je sa ljudima iz Delfinskog prouèavanja, i za njih su postavljene laboratorije u parkovima. Svaka od èetiri oblasti bila je zatvorena soniènim 'zidom' - zavesom koja titisve u njima, u smislu veæih stvorenja. Sem ljudi i delfina. Na nekoliko odreðenih taèaka, 'zid' je opremljen 'zvuènim ustavama' - parom soniènih zavesa, razmaknutih nekoliko metara - kojima se rukuje pomoæu jednostavne kontrole postavljene na dno. Delfini su sposobni da nauèe jedan drugog kako se to koristi, i sasvim su dobri u zatvaranju vrata za sobom. Dolaze i odlaze, poseæujuæi laboratorije kad ele, uèeæi od istr, i, rekao bih, uèeæi istraivaèe."

"Stani", rekao sam. "A ta je s ajkulama?""One su bile prve uklonjene iz parkova. Delfini su èak pomogli da budu ist

erane. Ima vie od decenije otkad je izbaèena i poslednja.""Jasno mi je. Kakvog uticaja kompanija ima na voðenje parkova?""U stvari, nikakvog. Sada samo servisiraju opremu.""Da li mnogo ljudi iz 'Beltrejna' rade i kao vodièi u parkovima?""Nekoliko, povremeno. Oni su blizu oblasti, dobro je poznaju, i imaju sv

a neophodna znanja."

"Voleo bih da vidim sve dosadanje medicinske izvetaje - ukoliko ih je bilo.""Imam ih ovde, skupa sa fotografijama tela.""ta je sa onim sa Androsa - Rudijem Majersom? ta je on radio?""Bio je obuèen za bolnièara. Radio je u nekoliko domova za stare. Privoðen par

puta zbog optubi da je potkradao pacijente. Optuba jednom povuèena. Drugi put dobiouslovnu. Otprilike, nakon toga bio je na crnoj listi za te poslove. Bilo je topre est do sedam godina. Od tada, radio je razne sitne poslove i dosije mu je èist.Radio je na ostrvu tokom nekoliko poslednjih godina, u nekoj vrsti bara."

"ta podrazumeva pod 'nekom vrstom bara'?""Ima dozvolu samo za alkohol, ali slui i droge. Mada je daleko bogu iza n

ogu, pa niko nije pravio frku.""Kako se to mesto zove?"

"Èikèarni.""ta to znaèi?""Malo lokalnog folklora. Èikèarni je neka vrsta duha sa drveæa. Nestanog. Kao

ilenjak.""Dovoljno pitoreskno, rekao bih. Zar nije Andros mesto gde ivi Marta Mile

j, fotograf?""Jeste.""Njen sam oboavalac. Volim podvodnu fotografiju, a njene su uvek dobre. U

stvari, uradila je nekoliko knjiga o delfinima. Da li se neko setio da nju upita za miljenje o ubistvima?"

"Nije bila tu.""Oh... Nadam se da æe se uskoro vratiti. Voleo bih da je upoznam.""Onda, uzeæe posao?"

"Da, ba mi treba sada."Posegnuo je u jaknu, izvukao teak koverat, dodao mi ga."Tu su ti kopije svega to imam. Nepotrebno je reæi...""Nepotrebno je reæi", ponovio sam. "ivot vodencveta biæe veènost prema njihovo

."Ubacio sam je u svoju jaknu i okrenuo se."Videæemo se", rekao sam."Veæ odlazi?""Imam mnogo posla.""Sretno, onda."



"Hvala."Otiao sam levo a on desno, i to je tada bilo to.

Stanica Jedan bila je neto kao nervni centar oblasti. Naime, bila je veæa od ostalih postrojenja za ekstrakciju i obuhvatala je terensku kancelariju, nekoliko laboratorija, biblioteku, muzej, dispanzer, boravine prostorije, i neto rekreacionih sredstava. Bila je vetaèko ostrvo, fiksirana platforma nekih dvesta metara upreèniku, i nadzirala je i servisirala osam drugih postrojenja u toj oblasti. Bila je nadogled Androsa, najveæeg Bahamskog ostrva, i ako vam se dopada mnogo vode oko vas, a meni se dopada, mogli biste naæi da je to smirujuæe i ne malo privlaèno.

Nakon obilaska i upoznavanja prvog dana, saznao sam da su moje dunosti otprilike jedna treæina rutine i dve treæine reagovanja na okolnosti. Rutinski deo bioje inspekcija i preventivno odravanje. Ostalo su bile nepredviðene opravke i rad na zamenama - opte stvari podvodnog majstorisanja kad god se ukae potreba.

Dr Leonard Bartelm, Oblasni direktor, bio je taj koji me je doèekao i proveo unaokolo. Prijatan, nizak tip koji je, kako se èinilo, uivao da prièa o svom poslu, sredoveèan, udovac. Stanica Jedan bila mu je dom veæ skoro pet godina. Prva osobasa kojom me je upoznao bio je Frenk Kael, na koga smo naili u glavnoj laboratorijidok je jeo sendviè i èekao na neki test da se zavri.

Frenk je progutao zalogaj i nasmeio se, ustao, i rukovao se sa mnom dok je Bartelm objanjavao: "Ovo je novi radnik, Dejms Medison."

Bio je taman, sa poneto sedih tu i tamo, nekoliko bora koje su naglaavalestroge linije vilice i obraza, sa zaèetkom stomaèine iznad pojasa.

"Drago mi je da ste doli", rekao je. "Obratite panju na lepo stenje, i don

esite mi, tu i tamo, poneku granu korala. Dobro æemo se slagati.""Frenkov hobi je sakupljanje minerala", objasnio mi je Bartelm. "Izloba umuzeju je njegova. Proæi æemo tuda za nekoliko minuta i moæi æete je videti. Prilièno imljiva."

Klimnuo sam glavom."U redu. Zapamtiæu. Videæu ta mogu da vam naðem.""Znate neto o tome?" upitao me je Frenk."Poneto. Bio sam pomalo sakupljaè kamenja.""Pa, biæu vam zahvalan."Dok smo odlazili, Bartelm je primetio: "On zaraðuje neto para sa strane, pr

odajuæi uzorke na izlobama dragog kamenja. Ja bih pomislio na to pre nego to mu pruiisuvie, u smislu svog slobodnog vremena, ili uzoraka."

"Aha."

"Ono to hoæu da kaem jeste da mu, ako se u to upustite na vie nego privremenj osnovi, treba jasno dati na znanje da hoæe procenat.""Shvatam. Hvala.""Nemojte me pogreno shvatiti", dodao je. "Dobar je on momak. Samo je malo

rastresen.""Koliko je veæ ovde?""Oko dve godine. Geofizièar. Veoma solidan."Onda smo zastali pored spremita za opremu, gde sam upoznao Endija Dimsa i

Pola Kartera; onaj prvi, visok i pomalo zlokobnog izgleda zbog krabotine oiljakana levom obrazu, koje puna brada nije sasvim skrivala; drugi, visok, svetloput,glatkog lica i negde izmeðu punaèkog i debelog. Èistili su neke tankove kada smo uli, brisali ruke, pruili ih meni, i rekli da im je drago to smo se upoznali. Obojica su radili iste poslove koje æu i ja raditi, kod kojih normalna popunjenost osoblja

podrazumeva nas èetvoricu i rad u parovima. Èetvrti je bio Pol Valons, trenutno napolju sa Ronaldom Dejvisom, èovekom koji se brinuo za èamce, zamenjujuæi komplet instrumenata u plutaèi za uzorke. Pol je, kako sam saznao, bio Majkov partner, i njih dvojica bili prijatelji jo iz mornarièkih dana. Ja æu veæi deo vremena raditi sa njim.

"Uskoro æe i sam biti sveden na ovo alosno stanje", primetio je Karter dok smo odlazili. "Uivaj u jutru. Beri rue."

"Ti si nesretan zato to se tako vulgarno znoji", primetio je Dims."Kai to mojim lezdama."Dok smo prelazili ostrvce, Bartelm je primetio da je Dims bio najsposobn

iji podvodni èovek kojeg je ikada sreo. iveo je neko vreme u jednom od mehur-gradov



a, izgubio enu i æerku u katastrofi Rumokoa II, i doao gore da ostane. Karter je stigao sa Zapadne obale pre oko pet meseci, odmah nakon razvoda ili rastanka o kojem nije eleo da prièa. Bio je zaposlen kod tamonjeg 'Beltrejna' i samo je traio premej.

Bartelm me je proveo kroz drugu laboratoriju, koja je tada bila prazna,tako da sam mogao da se divim velikoj, osvetljenoj karti mora oko Androsa, na kojoj su zrnca svetla ukazivala na razmetaj i stanje sprava to su odravale soniène 'ziove' oko parkova i stanica. Video sam da smo okrueni razgranièenjem koje je obuhvatalo i najblii park.

"U kojem je dolo do nesreæe?" upitao sam.On se okrenuo i prouèavao moje lice, a onda pokazao, uperivi prst u na park."Dogodilo se to tamo, malo vie unutra", rekao je. "Prema severoistoènom del

u parka. ta si èuo o tome?""Samo izvetaj na vestima", odgovorio sam. "Je li otkriveno neto novo?""Ne, Nita."Vrhom prsta, pratio sam obrnuto 'L' svetala koja su ocrtavala oblast."Nema rupa u 'zidu'?" pitao sam."Nije bilo kvarova opreme veæ due vreme.""Misli li da je to bio delfin?"Slegao je ramenima. "Ja sam hemièar", rekao je, "a ne struènjak za delfine.

Ipak, stekao sam utisak, iz svega to sam proèitao, da ima delfina i delfina. Proseèandelfin izgleda sasvim mirno, sa inteligencijom, moguæe je, ravnom naoj. Oni bi takoðe trebalo da slede istu staru krivulju normalne distribucije - veæina njih u sredini, nekoliko kretena na jednom kraju, nekoliko genija na drugom. Moda je to uradi

o neki slaboumni delfin koji nije bio odgovoran za svoje postupke. Ili delfin Raskoljnikov. Veæina onoga to se zna o njima dolazi od prouèavanja proseènog pripadnika rste. Statistièki, u relativno kratkom vremenu koliko takva istraivanja traju, morabiti tako. ta mi zaista znamo o njihovim psihièkim abnormalnostima? Nita, stvarno."Opet je slegao ramenima. "Tako da, da, mislim da je to moguæe", zavrio je.

Tada sam mislio na mehur-grad i neke ljude koje nikad nisam sreo, i zapitao se da li se delfini ikada oseæaju loe, krivo, i gadno kao Pakao zbog ièega to su radili. Poslao sam tu misao nazad odakle je i dola, ba dok je on izgovarao: "Nadamse da nisi zabrinut...?"

"Znatieljan", rekao sam. "Ali me i briga. Naravno."Okrenuo se i, dok sam ga sledio do vrata, rekao: "Pa, mora zapamtiti da j

e to bilo dosta daleko prema severozapadu, u samom parku. Mi nemamo nita to radi tamo, tako da tvoje dunosti ne bi trebalo da te odvedu bilo gde blizu mesta gde se

to desilo. Drugo, tim iz Instituta za delfinoloke studije pretrauje èitavu oblast,ukljuèujuæi i na aneks ovde, podvodnom opremom za detekciju. Treæe, do daljnjega æe bipostavljen stalni sonarni skener oko bilo koje oblasti gde neko od naih ljudi treba da zaroni - a kavez za ajkule i podvodna dekompresiona komora nose se pri svakom dubljem ronjenju, za svaki sluèaj. Ustave su sve zatvorene, dok se ovo ne sredi. A dobiæe i oruje - dugaèku metalnu cev sa punjenjem i èaurom - koja bi trebalo da di besnog delfina ili ajkulu."

Klimnuo sam glavom."Dobro", rekao sam kad smo krenuli ka sledeæoj skupini zgrada. "Sa tim se

oseæam mnogo bolje.""Ionako bih uskoro i sam krenuo o tome", rekao je. "Samo, traio sam najbo

lji naèin da zapoènem. I ja se oseæam bolje... Ovaj deo èine kancelarije. Trebalo bi dasu sada prazne."

Otvorio je vrata i sledio sam ga kroz: stolove, pregrade, ormane za arhivu, kancelarijske maine, hladnjake za vodu - nita neuobièajeno - i, kao to je on reko, sasvim pusto. Proli smo glavnim prolazom i kroz vrata s druge strane, gde smoproli uzanim prolazom koji ga je odvajao od susedne zgrade. Uli smo u nju.

"Ovo je na muzej", rekao je. "Sem Beltrejn je mislio da bi bilo lepo da imamo i jedan mali, da ga pokazujemo gostima. Pun je morskih stvari, a ima i nekoliko modela nae opreme."

Klimajuæi glavom, razledao sam unaokolo. Barem modeli opreme nisu dominirali, kao to sam oèekivao. Pod je bio pokriven zelenim tapisonom spolja i iznutra, iminijaturna verzija same stanice zauzimala je stolasti ram blizu prednjih vrata,



sa svom opremom ispod nje otkrivenom. Police na zidu iza nje drale su veæe verzijenekih od bitnijih komponenti, obeleenih pasusom- dva objanjenja i istorije. Bio je tu i jedan starinski top, dva rama za svetiljke, nekoliko kopèi za pojas, neto novèiæa i neke zarðale alatke izloene u blizini, pokupljene sa neke vekovima stare laðe a je, sudeæi po propratnom natpisu, jo leala na dnu nedaleko od stanice. Na suprotnom zidu bili su kosturi morskih stvorenja, sa nekoliko veæih postavljenih na ramovenapred, popraæeni obojenim skicama verzije sa mesom i perajama, od ribica do delfina, sa maketom ajkule u prirodnoj velièini, zbog koje sam odluèio da se vratim i paljivije je pogledam kad budem imao vie vremena. Bio je tu i veliki odeljak koji jesadrao minerale Frenka Kaela, uredno poslagane i obeleene, odvojene od riba prozorom, a nad njima je bio pomalo nespretan ali ipak privlaèan akvarel sa naslovom Panorama Majamija, sa imenom KAEL navrljanim u donjem uglu.

"Oho, Frenk slika", rekao sam. "Nije loe.""Ne, to je njegove ene, Linde", odgovorio mi je. "Upoznaæe je kroz nekoliko

trenutaka. Trebalo bi da je tu pored nas. Ona vodi biblioteku i brine se za sav èinovnièki posao."

Potom smo proli kroz vrata koja su vodila u biblioteku, gde sam sreo Lindu Kael. Sedela je za stolom, piuæi, i digla pogled kad smo uli. Izgledala je kao da e u srednjim dvadesetim godinama. Kosa joj je bila dugaèka, izbledela od sunca, skupljena natrag, drana nalom ukraenom draguljima. Plave oèi, na izduenom licu sa razjenom bradom, blago nagore povijen nos, posutost pegicama, i neto veoma belih, veoma ravnomernih zuba pokazalo se kad ju je Bartelm pozdravio i upoznao nas.

"... Kad god vam zatreba neka knjiga", rekla je.Pogledao sam police, sanduke, maine.

"Drimo dobre kopije standardnih referentnih dela koja mnogo koristimo", dodala je. "Mogu dobiti faksimilske kopije i svega ostalog, ukoliko mi se naruèi dan ranije. Ima nekoliko polica opte beletristike i lakih stvari tamo." Pokazala jepolicu pored prozora. "Tu su i one zbirke kaseta, vama zdesna, veæinom podvodni zvuci - glasovi riba i slièno, za deo stalnog prouèavanja koje obavljamo za Nacionalnunauènu zadubinu - a poslednji red je muzika, za nae sopstveno uivanje. Sve je u katlogu ovde." Ustala je i pljesnula po kutiji za fascikle, i pokazala na kljuè prilepljen s jedne strane. "Ako hoæete neto da uzmete a ovde nema nikoga, bila bih vam zahvalna da zapiete broj predmeta, svoje ime i datum u ovu knjigu." Pogledala je svesku na obodu svog stola. "A ako elite bilo ta da zadrite due od nedelju dana, molm vas da me obavestite. Tu je i kutija s alatom u donjoj fioci, ako vam zatrebaju papagajke. Ne zaboravite samo da ih vratite. To pokriva sve èega mogu se mogu trenutno setiti", dodala je. "Imate li pitanja?"

"Slikate li mnogo ovih dana?" upitao sam."Oh", uskliknula je, ponovo sedajuæi, "videli ste moju panoramu? Bojim seda je komiluk jedini muzej u koji æu ikada dospeti. Praktièno sam odustala. Znam da nisam toliko dobra."

"Prilièno mi se svidelo."Iskrivila je usta."Kad budem starija i mudrija i negde drugde, moda æu ponovo probati. Uradil

a sam sve to sam htela sa vodom i obalama."Nasmeio sam se, jer nisam mogao vie da smislim ta da kaem, a i ona je. Onda

smo otili, a Bartelm mi je dao ostatak jutra slobodno da se smestim u svoju kuæicu,koja je bila boravite Majkla Tornlija. Otiao sam i obavio i to.

Nakon ruèka, otiao sam da radim sa Dimsom i Karterom u spremitu za opremu. K

ao rezultat toga, zavrili smo ranije. Poto je jo bilo prerano da se misli na veèeru,ponudili su da me odvedu na plivanje da vidim potonuli brod.Bio je nekih èetiri stotine metara na jug, van 'zida', moda dvadeset hvati

duboko - ono to je od njega ostalo - i sablastan, kao to takve stvari uvek jesu, udrhtavim zrakcima svetla koje smo uperili. Razbijen glavni jarbol, slomljen prednji, deo dasaka palube i smrskane ograde vidljiv iznad mulja, unezverena hordaribica koje smo uznemirili u onome ta su god radile unutar i blizu olupine, delimièna zavesa trave koju navlaèi i povlaèi struja, i to je sve to je ostalo od neèijih nza uspeno putovanje, napora nekog brodograditelja, i, moguæe je, i nekih ljudi èijisu poslednji utisci bili oluja ili maè, a zatim sivo, plavo, zeleno, naglo otputanj



e opruga, hladnoæa.Ili su moda stigli do Androsa i na veèeru, kao mi, kasnije. Jeli smo u onoj

vrsti lokala koji ima crveno-bele karirane stolnjake i blizu je obale, koje sesve ljudskom rukom stvoreno dralo, poto je unutranjost Androsa bila natrpana moèvaraa mangrova, umama mahagonija i smreke, grlicama, patkama, prepelicama, golubovimai èikèarnijima. Hrana je bila dobra; ja sam bio gladan.

Sedeli smo jo neko vreme, pueæi i prièajuæi. Jo nisam sreo Pola Valonsa, alisam odreðen da radim s njim sledeæeg dana. Pitao sam Dimsa kakav je.

"Krupan tip", odgovorio je, "otprilike tvoje velièine, samo zgodan. Malo zakopèan. Dobar ronilac. On i Majk odlazili su svakog vikenda, ili u tetu po èitavim Kribima. Imali su, kladim se, po devojku na svakom ostrvu."

"Kako on... podnosi stvari?""Prilièno dobro, rekao bih. Kao to sam kazao, malo je zakopèan, ne pokazuje o

seæanja. Majk i on bili su godinama prijatelji."Karter je tada uskoèio."Jedan od onih prokletih delfina", rekao je. "Nije uopte trebalo da poènemo

da se zezamo s njima. Jedan od njih mi je jednom doao odispod, prokleto malo mije falilo da dobijem kilu."

"Razigrani su", primetio je Dims. "Nije mislio nita loe.""Ja mislim da jeste. A ona njihova glatka koa podseæa me na mokar balon. Od

vratno!""Ima predrasude. Oni su razigrani kao kuèiæi. To ti je verovatno od nekakvog

seksualnog kompleksa.""Sranje!" rekao je Karter. "Oni..."

Poto sam ja zapoèeo o tome, oseæao sam obavezu da promenim temu, pa sam upitao da li je taèno da Marta Milej ivi u blizini."Da", potvrdio je Dims, hvatajuæi ansu. "Ima svoju kuæicu oko èetiri milje niz

obalu odavde. Veoma fino, koliko znam, mada sam je video samo s vode. Njena sopstvena luèica. Ima hidrokrilo, jedrilicu, poteno velik brod sa kabinom, i par malihjakih glisera. ivi sama u dugaèkoj, niskoj zgradi nad samom vodom. Nema èak ni puta do tamo."

"Odavno se divim njenom radu. Voleo bih jednom da je upoznam."Zatresao je glavom."Kladim se da neæe. Ona ne voli ljude. Èak joj ni telefon nije u imeniku.""teta. Zna li se zato je takva?""Pa...""Ima deformaciju", objasnio je Karter. "Sreo sam je jednom, u vodi. Bila

je usidrena, a ja sam prolazio na putu do jedne od stanica. Bilo je to pre nego to sam saznao za nju, pa sam priao, tek da se pozdravim. Ona je slikala kroz stakleno dno svog èamca, i kad me je videla poèela je da vriti i vièe da odem, da plaim r. I zgrabila je ciradu i bacila je preko nogu. Ipak sam uspeo da vidim. Ona je zgodna ena, normalno izgleda od struka nagore, ali su joj bokovi i noge skroz izoblièeni i runi. Bilo mi je ao to sam je postideo. I ja sam bio isto toliko postiðen, isam znao ta da kaem. Pa sam joj samo doviknuo 'Izvinite' i mahnuo i nastavio dalje."

"Èuo sam da uopte ne moe da hoda", dodao je Dims, "mada bi trebalo da bude sjajna plivaèica. Ja je nikada nisam video."

"Da li joj se desila nekakva nesreæa, znate li?""Ne, koliko ja znam", odgovorio je on. "Napola je Japanka, a prièa koju sa

m èuo kae da je njena majka bila jedna od beba iz Hiroime. Nekakvo genetsko oteæenje

"teta.""Jeste."Platili smo i krenuli natrag. Kasnije sam dugo leao budan, misleæi na delfi

ne, potopljene brodove, polu-ljude i Golfsku struju, koja mi je prièala kroz prozor. Konaèno sam je posluao, i uzela me i otplovili smo zajedno u tamo, gde god to bilo, gde ona konaèno ode.

Pol Valons bio je, kao to je Endi Dims rekao, otprilike moje velièine i zgodan, na taman, reklama-za-odeæu naèin. Jo dvadeset godina i verovatno æe izgledati otmno. Neki tipovi dobijaju na svim poljima. Izgleda da je Dims bio u pravu to se tièe



njegove zakopèanosti. Nije bio neto prièljiv, mada je to postizao a da ne ispada neljubazan. A to se njegovog ronilaèkog umeæa tièe, nisam bio u stanju da ga potvrdim, jenam je pripala obalska dunost, dok su Dims i Karter bili poslati do Stanice Tri.Natrag u spremite za opremu...

Nisam mislio da je dobra ideja da ga pitam za njegovog pokojnog drugara,ili delfine, to me je u pogledu konverzacije prilièno ogranièilo na posao koji smo obavljali i nekoliko optih mesta. Tako je proteklo jutro.

Nakom ruèka, meðutim, poèeo sam da razmiljam unapred, razmatrajuæi planove za veèe. Ocenio sam da je on isto toliko dobar, kao i svako drugi, da ga pitam za pravac do Èikèarnija.

Spustio je ventil koji je èistio i zagledao se u mene."Zato bi hteo da ode do tog æumeza?" zapitao je."Èuo sam da spominju to mesto", odgovorio sam. "Voleo bih da ga vidim.""Slue droge bez dozvole", rekao mi je. "Nema inspekcije. Ako voli te stvar

i, nema garanciju da ti neæe uvaliti neko sranje koje je neki seoski idiot skuvao usvom klozetu."

"Onda æu se drati piva. Ipak bih voleo da vidim to mesto."Slegao je ramenima."Nema ba mnogo da se vidi. Ali, evo..."Obrisao je ruke, iscepao jedan stari list sa pozadine zidnog kalendara,

i na brzinu mi skicirao mapu. Video sam da je to malo unutar ostrva, prema pticama i mangrovama, kaljuzi i mahagoniju. Bilo je i neto junije od mesta gde sam bioprole veèeri. Nalazilo se na potoku, sagraðeno na stubovima nad vodom, rekao je, i mogao sam odvesti èamac sve do doka koji je bio pored.

"Mislim da æu svratiti veèeras", rekao sam."Zapamti ta sam ti rekao."Klimnuo sam glavom dok sam spremao mapu.Popodne je prolo brzo. Nailo je okupljanje oblaka, kratka kia - oko èetvrt s

ta - a onda se sunce vratilo da osui palube i ugreje upravo opran svet. Ponovo mise radni dan rano zavrio, zahvaljujuæi èinjenici da je nestalo posla. Brzo sam se istuirao, obukao èistu odeæu, i otiao da vidim kako mogu dobiti èamac na koriæenje.

Ronald Dejvis, visok èovek proreðene kose sa novoengleskim naglaskom, rekaoje da mogu uzeti gliser Izabela; alio se na svoj artritis, i rekao mi da se dobroprovedem. Klimnuo sam glavom, usmerio èamac ka Androsu i otkaljucao, nadajuæi se da Èkèarni ubraja i hranu u svoje atrakcije, poto nisam hteo da se zaustavljam ni na kom drugom mestu.

More je bilo mirno i galebovi su se obruavali i obrtali, promuklo krièuæi, do

k sam ja irio krila svog traga preko njihovog stanita. Nisam, u stvari, imao pojma ta traim. Nije mi se dopadalo da tako operiem, ali nisam imao alternative. Nisam imao liniju napada. Ova nije imalo za ta da se uhvati. Odluèio sam, stoga, da sakupim onoliko informacija koliko mogu, onoliko brzo koliko je moguæe. Brzina je uvek izgledala posebno bitna kad nisam imao pojma ta bi se to moglo ohladiti.

Andros se uveæao preda mnom. Orijentisao sam se prema mestu gde smo jeli prethodne veèeri, a onda potraio uæe potoka koje mi je Valons skicirao.

Trebalo mi je nekih deset minuta da ga naðem, i smanjio sam gas i polako preao njegov izuvijani tok. Povremeno bih uoèio grubi put koji je iao du obale sa mojleve strane. Liæe je polako postajalo sve guæe i konaèno sam ga potpuno izgubio iz v.

Na kraju su mi se grane srele nad glavom, zatvarajuæi me na nekoliko minuta u aleju preranog sumraka, pre nego to se potok opet proirio, poveo me iza okuke,

i pokazao mi mesto kakvo mi je bilo opisano.Krenuo sam do doka, gde je nekoliko drugih èamaca bilo vezano, privezao se, iskrcao, i pogledao okolo. Zgrada meni zdesna - jedina zgrada, sem jedne male upe - jeste se prostirala iznad vode, bila na drvenoj konstrukciji, i bila tolikoiskrpljena da sam sumnjao da je ostalo ita od originalnog materijala. Pored njebilo je parkirano pola tuceta vozila, i izbledeli znak je oznaèavao mesto kao ÈIKÈARNI. Gledajuæi levo, dok sam napredovao, mogao sam videti da je put koji me je pratiobio u boljem stanju nego to bih pomislio.

Ulazeæi, na nekih pet metara od sebe otkrio sam divan ank od mahagonija, koji je izgledao kao da potièe sa nekog broda. Bilo je osam do deset stolova tu i ta



mo, nekoliko njih zauzeto, a sa desne strane bara bila su vrata sa zavesom. Nekoiznad njih bee naslikao grub oreol od oblaka.

Priao sam baru, postajuæi njegov jedini stanovnik. Barmen, debeljko kojem je brijanje bilo potrebno juèe kao i prekjuèe, spustio je novine i priao mi.

"ta æe biti za vas?""Dajte mi pivo", zatraio sam. "I mogu li dobiti neto za jelo?""Samo trenutak."Malo se udaljio, i proverio mali friider."Sendviè sa ribljom salatom?" upitao je."Vai.""Dobro. Jer, to je sve to imamo."Sastavio ga je, doneo ga, i natoèio mi moje pivo."To sam va èamac èuo, zar ne?" zapitao je."Taèno.""Na odmoru?""Ne. Upravo sam poèeo da radim na Stanici Jedan.""Oh. Ronilac?""Da."Uzdahnuo je."Onda ste vi zamena za Majka Tornlija. Jadan èovek."Vie volim reè 'naslednik' nego 'zamena' u tim situacijama, jer onda ljudi m

anje izgledaju kao osiguraèi. Ipak, klimnuo sam potvrdno glavom."Da, èuo sam za sve to", rekao sam. "teta.""Èesto je navraæao ovamo."

"I to sam èuo... kao i da je tip sa kojim je dolazio radio ovde."Klimnuo je glavom."Rudi. Rudi Majers", rekao je. "Radio je ovde nekoliko godina.""Bili su dosta dobri prijatelji, a?"Odmahnuo je glavom."Ne posebno", odgovorio je. "Samo su se poznavali. Rudi je radio tamo po

zadi." Pogledao je zavesu. "Znate veæ."Klimnuo sam potvrdno glavom."Glavni vodiè, vii medicinski oficir, i glavni peraè boca", dodao je sa lanom

veseloæu. "Jeste li zainteresovani...?""ta je specijalitet kuæe?""Ruièasti raj", odgovorio je. "Fino je.""ta ima?"

"Malo za plutanje, malo za dizanje, lepa svetla.""Moda sledeæi put", rekao sam. "Jesu li on i Rudi èesto ili zajedno na plivane?"

"Ne, to je bio jedini put. Jeste li zabrinuti?""Nisam ba sreæan zbog toga. Kad sam prihvatio ovaj posao, niko mi nije reka

o da bih mogao biti pojeden. Je li Majk ikada rekao neto o neuobièajenoj morskoj aktivnosti ili neto slièno?"

"Ne, nije koliko se ja seæam.""A ta je sa Rudijem? Je li on voleo vodu?"Zagledao se u mene, trudeæi se oko poèetka mrtenja."Zato pitate?""Jer mi je palo na pamet da bi to moglo neto znaèiti. Ako se interesovao za

takve stvari, a Majk naiao na neto neuobièajeno, mogao ga je odvesti da to vidi."

"Kao ta?""Otkud ja da znam? Ali, ako je naao neto, a to je bilo opasno, voleo bih da znam za to."

Mrtenje je nestalo."Ne", rekao je. "Rudija to ne bi interesovalo. Ne bi izaao napolje da pog

leda ni ako bi èudovite iz Loh Nesa proplivalo ovuda.""Pitam se zato je onda iao?"Slegao je ramenima."Nemam predstavu."Imao sam oseæaj da bih, kad bih ga bilo ta jo upitao, mogao samo da upropast



im nae divno slaganje. I tako sam pojeo, popio, platio i otiao.

Sledio sam potok natrag do otvorene vode i krenuo juno du obale. Dims je rekao da je oko èetiri milje u tom pravcu, raèunajuæi od restorana, i da je to duga, niska zgrada na samoj vodi. U redu, nadao sam se da se vratila sa tog puta koji jeDon spomenuo. Najgore to bi mogla da uradi bilo je da mi kae da odem. Ali je znala strano mnogo stvari koje bi vredelo èuti. Poznavala je oblast i poznavala je delfine. eleo sam njeno miljenje, ako ga je imala.

Jo je bilo dosta dnevne svetlosti na nebu, mada se vazduh èinio malo hladnijim, kada sam uoèio malu dragu na odgovarajuæoj razdaljini; smanjio sam gas, i okrenuo ka njoj. Da, to je bilo to, delom pozadi i na levo, sagraðeno uz strmu uzbrdicui sa prednjim dokom koji je trèao nad vodu. Nekoliko èamaca, od kojih jedan na jedra, ljuljukalo se pored njega, zatiæeno dugaèkom, belom krivinom lukobrana.

Krenuo sam unutra, nastavljajuæi da usporavam, i proao do unutranje taèke lukbrana. Video sam je da sedi na doku, i ona je videla mene i posegnula za neèim. Onda mi se izgubila iz vida dok sam prilazio s druge strane zdanja. Ugasio sam motor i privezao èamac uz najzgodniji pristan, pitajuæi se svakog trenutka da li æe se ona pojaviti sledeæeg, sa kukom za èamce u ruci, spremna da odbije uljeze.

To se ipak nije dogodilo, pa sam se iskrcao i popeo uz nagib koja me doveo do vrha. Ona je upravo zavrila nametanje dugaèke, iroke suknje, koja mora da je bla ono za èim je posegnula. Nosila je gornji deo bikinija, i sedela je na samom doku, blizu ivice, nogu podvuèenih van pogleda pod zeleni, beli i plavi tampani tekstil. Kosa joj je bila duga i veoma crna, oèi tamne i krupne. Crte su joj bile pravilne, sa jasnim orijentalnim oblikom, od one vrste za koju nalazim da je izuzetno

privlaèna. Zastao sam na vrhu nagiba, odmah se oseæajuæi nelagodno èim sam joj sreo poled."Zovem se Medison, Dejms Medison", rekao sam. "Radim na Stanici Jedan. No

v sam tamo. Mogu li da doðem na trenutak?""Veæ jeste", odgovorila je. Onda se nasmeila, ispitivaèki. "Ali, moete priæi

statak puta i dobiti svoj trenutak."I jesam, a dok sam napredovao ona se zagledala u mene. To me je uèinilo kr

ajnje samosvesnim, to je stanje koje sam mislio da sam svladao ubrzo nakon puberteta; i kada sam veæ hteo da skrenem pogled, ona je rekla: "Marta Milej - tek da ovo bude potpuno upoznavanje", i ponovo se nasmeila.

"Veæ dugo se divim vaem radu", rekao sam, "mada je to samo deo razloga to sam svratio. Nadao sam se da mi moete pomoæi da se oseæam sigurnije na svom poslu."

"Ubistva", rekla je.

"Da. Taèno. Vae miljenje. Voleo bih da ga èujem.""Dobro. Moete ga èuti", rekla je. "Ali, ja sam bila na Martiniku kada su seubistva desila, i moji podaci potièu samo iz novinskih izvetaja i jednog telefonskog razgovora sa prijateljem iz IDS-a. Na osnovu godina poznanstva, godina provedenih fotografiuæi ih, igrajuæi se sa njima, poznavajuæi ih - voleæi ih - ne verujem damoguæe da bi delfin ubio ljudsko biæe. Ta pomisao je u suprotnosti sa svim mojim iskustvom. Iz nekog èudnog razloga - moda nekog delfinskog koncepta bratstva samosvesne inteligencije - èini se da smo im mi dosta vani, toliko vani da èak verujem da bi edan od njih radije sam umro pre nego da vidi jednog od nas ubijenog."

"Znaèi da odbacujete èak i ubistvo u samoodbrani od strane delfina?""Mislim tako", rekla je, "mada tu nemam èinjenice na koje bih mogla da ukae

m. Meðutim, to je vanije, u okvirima vaeg stvarnog pitanja, jeste to da su ubistva nmene ostavila utisak kao veoma nedelfinska ubistva."

"Kako to?""Ne mislim da bi delfin upotrebio svoje zube na naèin koji je èitava stvar opisana. Kako je delfin napravljen, njegov rostrum - ili kljun - sadri stotinu zuba, a ima ih osamdeset osam u njegovoj donjoj vilici. Meðutim, ukoliko upadne u borbu sa, recimo, ajkulom ili kitom, ne koristi ih za ujedanje ili paranje. On ih stegne, to pravi veoma èvrstu alatku, i koristi svoju donju vilicu, koja je prilièno isturena, da udara u svog protivnika. Prednji deo lobanje dosta mu je debeo, a sama lobanja dovoljno velika da apsorbuje ogromne okove od udaraca zadatih na taj naèin - a to su udarci ogromne snage, jer delfini imaju veoma snane vratne miiæe. Sasvm su sposobni da ubiju ajkulu, udarajuæi je do smrti. Pa èak i da dozvolimo kao pret



postavku da je delfin mogao da uradi tako neto, on ne bi grizao svoje rtve. On biih prebio."

"A zato se niko iz Delfinolokog instituta nije pojavio u javnosti i rekaoto?"

Uzdahnula je."Jesu. Mediji èak nisu ni iskoristili izjavu koju su im dali. Oèigledno, nik

o nije smatrao da je ta prièa dovoljno vana da zasluuje dodatak."Konaèno je skrenula pogled sa mene i zagledala se preko vode."Mislim da je njihova nebriga za tetu prouzrokovanu davanjem samo jedne p

rièe prezira vredna èak i vie od namerne zlobe", rekla je.Osloboðen na trenutak njenog pogleda, spustio sam se da sednem na ivicu do

ka, tako da su mi noge visile sa strane. Bila je dodatna neugodnost da stojim igledam nadole na nju. Pridruio sam joj se u gledanju preko drage.

"Cigaretu?" upitao sam je."Ne puim.""Smem li ja?""Samo napred."Pripalio sam jednu, povukao dim, razmislio na tren, a onda upitao: "Imat

e li ideju kako su se ubistva mogla desiti?""Mogla je to biti ajkula.""Ali, godinama nije bilo ajkula u toj oblasti. 'Zidovi'..."Nasmejala se."Postoji koliko hoæete naèina na koje je ajkula mogla da uðe", rekla je. "Pome

ranje dna, koje je otvorilo tunel ili procep ispod 'zida'. Privremeni kratak spo

j u jednom od projektora, koji nije primeæen - ili trajan, sa kratkim spojem negdeu monitorskom sistemu. to se toga tièe, frekvencije koje koristi 'zid' trebalo bida budu ekstremno neugodne mnogim varijantama morskog ivota, ali ne neizbeno i fatalne. Mada bi ajkula obièno izbegavala 'zid', jedna je mogla biti naterana, silomgurnuta nekim poremeæajem, a onda se nala zarobljena unutra."

"Ima u tome neèega", rekao sam. "Da... Hvala vam. Niste me razoèarali.""Ja bih pomislila da jesam.""Zato?""Sve to sam uradila bilo je da sam pokuala da skinem sumnju sa delfina i u

kaem na moguænost da unutra postoji ajkula. Rekli ste da elite da vam kaem neto zboa æete se oseæati sigurnije u svom poslu."

Opet sam osetio nelagodu. Imao sam èudan, iracionalan oseæaj da ona nekako zna sve o meni i da u tom trenutku igra neku igru.

"Rekli ste da ste upoznati sa mojim radom", nastavila je iznenada. "Da li to ukljuèuje i dve knjige sa slikama delfina?""Da. Uivao sam i u vaem tekstu.""Nije ga bilo ba mnogo", rekla je, "i veæ je prolo nekoliko godina. Moda je

ilo previe æudljivo. Odavno nisam pogledala te stvari, koje sam tamo rekla...""Smatrao sam ih vanredno odgovarajuæim za temu - mali zenoliki aforizmi za

svaku fotografiju.""Moete li se setiti jednog?""Da", odgovorio sam, poto mi je jedan odjednom naiao, "seæam se snimka delfi

na u skoku, gde ste uhvatili njegovu senku nad vodom i imali kao potpis: 'U odsustvu odraza, koji bogovi...'"

Ona se na trenutak nasmejala."Dugo vremena sam mislila da je to moda previe ljupko. Kasnije, ipak, kada

sam bolje upoznala svoje subjekte, shvatila sam da nije.""Èesto sam se pitao kakvu vrstu religije ili religioznih oseæanja bi oni mogli posedovati" rekao sam. "To je bio zajednièki elemenat svim ljudskim plemenima.Reklo bi se da se neto u tom smislu pojavljuje svaki put kada se dostigne odreðeninivo inteligencije, da bi se snalazilo sa onim stvarima koje su joj jo van dohvata. Zbunjen sam pitanjem oblika koji bi to moglo imati meðu delfinima, ali prilièno zaintrigiran idejom. Kaete da imate neke ideje o tome?"

"Mnogo sam razmiljala dok sam ih posmatrala" odgovorila je, "pokuavajuæi daanaliziram njihov karakter u okvirima njihovog ponaanja, njihove fiziologije. Dali su vam poznata dela Johana Hojzinge?"



"Maglovito", odgovorio sam. "Godine su prole otkad sam èitao Homo ludensa,a i to mi se èinilo grubom skicom za neto to nikada nije uspeo da do kraja osmisli.Ali, seæam se njegove osnovne premise, kao na primer da se kultura javlja kao nekakva sublimacija instinkta za igru, elemenata svetih izvedbi i sveèanih takmièenja koji traju neko vreme u razvijajuæim institucijama, moda uvek ostajuæi prisutni na nekom nivou - mada se njegova analiza zaustavila pre modernih vremena."

"Da", rekla je. "Instinkt za igru. Gledajuæi ih kako se poigravaju, èesto mise èinilo da, onako dobro prilagoðeni svojoj okolini, delfini nikada nisu imali potrebu da izgrade sloene drutvene institucije, tako da bi, ta god da su u tom smisluimali, to bilo mnogo blie ranijim situacijama koje je razmatrao Hojzinga - ivotnimuslovima punim stalnog uputanja u njihovu verziju sveèanih izvedbi i takmièenja."

"Igra-religija?""Ne ba tako jednostavno, mada mislim da je to deo slike. Problem ovde lei

u jeziku. Hojzinga je s razlogom koristio latinsku reè ludus. Za razliku od grèkog jezika, koji je imao razlièite reèi za lenèarenje, za uèestvovanje u takmièenjima, za prnje vremena na razne naèine, latinski je odrazio bazièno jedinstvo svih tih stvari iobjedinio ih u jedan koncept pomoæu reèi ludus. Delfinsko razlikovanje igre i ozbiljnosti oèigledno je razlièito od naeg, kao to se nae razlikuje od grèkog. U naem raju reèi ludus, meðutim, u naoj sposobnosti da shvatimo da moemo objediniti primere akivnosti iz irokog spektra uzoraka ponaanja razmatrajuæi ih kao oblike igre, imamo bolju osnovu za pretpostavku kao i za tumaèenje."

"I na taj naèin ste izvukli zakljuèak o njihovoj religiji?""Nisam, naravno. Imam samo nekoliko pretpostavki. Vi kaete da nemate nika

kvu?"

"Pa, kad bih morao da pogaðam, da izvuèem neto iz vazduha, rekao bih neka vrsta panteizma - moda neto srodno manje kontemplativnim oblicima budizma.""Zato 'manje kontemplativnim'?" upitala je."Sva ta aktivnost", rekao sam. "Oni èak ni ne spavaju odistinski, zar ne?

Moraju redovno da odu do povrine da bi udahnuli. Tako da se stalno kreæu. Kada bi to oni bili u stanju da pod koralnim ekvivalentom bo-drveta plutaju bilo koje duevreme?"

"Kakav mislite da bi va um bio da nikada ne spavate?""Nalazim da je to prilièno teko zamisliti. Ipak, mislim da bi mi posle neko

g vremena to bilo prilièno neugodno, sem ukoliko...""Sem ukoliko - ta?""Sem, pretpostavljam, ukoliko bih se uputao u povremena sanjarenja.""Mislim da bi to moglo biti sluèaj sa delfinima, mada sa kapacitetima mozg

a kakve oni poseduju ne mislim da bi to morala da bude periodièna stvar.""Nisam vas sasvim pratio.""Mislim da su dovoljno opremljeni da to rade istovremeno sa drugim razmil

janjem, pre nego u seriji.""Hoæete reæi da uvek pomalo sanjaju? Uzimaju svoje mentalne odmore, svoja op

utanja, postrance u vremenu, na taj naèin?""Da. I mi to radimo, iako u ogranièenom obimu. Uvek postoji malo pozadinsk

og miljenja, malo mentalne buke dok se mi brinemo za one misli koje su nam najpreèeu svesti. Nauèimo da to potiskujemo, nazivajuæi to koncentracijom. To je, u jednomsmislu, proces spreèavanja sebe da sanjamo."

"I vi vidite delfina kao nekoga ko sanja i istovremeno nastavlja sa svojim normalnim mentalnim poslom?"

"Na neki naèin, da. Ali ja i samo sanjanje vidim kao neto drugaèiji proces."

"Na koji naèin?""Nai snovi su veæinom vizuelni po prirodi, jer su nai budni ivoti prvenstvenvizuelno orijentisani. Delfin je, s druge strane..."

"... akustièki orijentisan. Da. Ako uzmemo taj efekat konstantnog sna i zasnujemo ga na neurofiziolokoj strukturi koju oni imaju, èini se da bi se oni moglibrèkati uivajuæi u vlastitoj popratnoj muzici."

"Manje-vie, da. A zar ne bi to ponaanje moglo biti svrstano meðu ludus?""Jednostavno, ne znam.""Jedan oblik ludusa, koji su Grci naravno videli kao posebnu aktivnost,

dajuæi mu ime dijagoga, najbolje se prevodi kao mentalna rekreacija. Muzika je svr



stavana u tu kategoriju, i Aristotel je u svojoj Politici razmatrao korist kojuse moe izvuæi iz nje, konaèno zakljuèujuæi da muzika moe doprineti vrlini tako to æelo jakim, podrati odreðeni etos, i omoguæiti nam da uivamo u stvarima na pravi naèin god to znaèilo. Ali, razmatrajuæi akustièno sanjarenje u toj svetlosti - kao muzièku vrijantu ludusa - pitam se, zar ne bi moglo zaista podravati odreðeni etos i gajitiodreðeni naèin uivanja u stvarima?"

"Moda, ukoliko to bude zajednièki doivljaj.""Jo uvek nemamo prave ideje o znaèenju mnogih njihovih zvukova. Pretpostavi

mo da vokalno izraavaju neki deo tog doivljaja?""Moda, uz vae druge premise.""Onda je to sve to imam", zakljuèila je ona. "Nastojim da uoèim religiozno zn

aèenje u spontanim izrazima dijagoge. Vi, naravno, ne morate misliti tako.""I ne mislim. Prihvatio bih to kao fizioloku ili psiholoku neophodnost, èak

ga i posmatrao - kako ste vi predloili - kao oblik igre, ili ludusa. Meðutim, nemanaèina da saznam da li takva muzièka aktivnost zaista predstavlja religiozno izraavanje, te za mene lopta tu prestaje da se kotrlja. U ovoj taèki, mi ne razumemo odista njihov etos ili njihov poseban naèin gledanja na ivot. Koncept toliko stran i sloen, kao ovaj koji ste izloili, njima bi bilo nemoguæe da komunikacijom prenesu nama,èak i da je jezièka barijera mnogo tanja nego to sada jeste. Sem nalaenja nekog naèida uðemo u njih, da to i sami saznamo, ne vidim kako tu moemo shvatiti religiozna oseæanja, èak i ukoliko je svaka od vaih ostalih pretpostavki taèna."

"Vi ste, naravno, u pravu", rekla je ona. "Zakljuèak nije nauèan ako ga nijemoguæe demonstrirati. Ja ga zaista ne mogu demonstrirati, jer je to samo oseæaj, pretpostavka, intuicija - i samo u tom duhu je nudim. Meðutim, posmatrajte ih nekad

u njihovoj igri, sluajte zvuke koje æe prihvatiti i vae ui. Razmislite o tome. Pokue da to osetite."Nastavio sam da zurim u vodu i nebo. Veæ sam saznao sve to sam doao da sazna

m i ostatak je bio samo glazura, ali nisam uivao u takvom desertu ba svaki dan. Tada sam shvatio da mi se devojka sviða i vie nego to sam mislio da æe mi se svideti; dsam postao prilièno fasciniran dok je prièala, i to ne samo zbog teme. I tako sam,delimièno da produim stvari a delimièno zato to sam bio iskreno znatieljan, zatraiomo napred. Recite mi ostatak. Molim vas."

"Ostatak?""Vidite religiju ili neto tog nivoa. Kaite mi kakva mislite da ona mora da

izgleda."U prvi mah je oklevala. "Ne znam", rekla je najzad. "to se vie pretpostavk

i gomila, to sve blesavije poèinje da izgleda. Ostanimo na ovom."

Ali bi me to ostavilo sa malo toga da kaem, osim 'Hvala vam' i 'Laku noæ'.Stoga sam ugurao um unutar parametara koje bee postavila, i jedna od stvari kojesu mi pale na pamet bila je Bartelmovo pominjanje normalne distribucione krivulje u vezi sa delfinima.

"Ako, kao to pretpostavljate", poèeo sam, "oni stalno izraavaju i tumaèe sebei svoj univerzum kroz neku vrstu podsvesne snopesme, èini se da iz toga sledi da su, kao i u svim stvarima, neki od njih bolji u tome od drugih. Koliko moe biti Mocarta, èak i u rasi muzièara? ampiona, u naciji sportista? Ako se svi oni igraju religiozne dijagoge, mora se zakljuèiti da su neki, ipak, vrhunski igraèi. Da li bi onibili svetenici ili proroci? Bardovi? Sveti pevaèi? Da li bi oblasti u kojima oni borave bila svetilita, sveta mesta? Delfinski Vatikan ili Meka? Lurd?"

Ona se nasmejala."Sada ste vi preterali, gospodine... Medison."

Pogledao sam je, pokuavajuæi da vidim neto ispod naizgled zabavljenog izrazakojim se suoèila sa mnom."Rekli ste mi da razmislim o tome", nastavio sam. "Da pokuam da to osetim

.""Bilo bi èudno da ste u pravu, zar ne?"Klimnuo sam potvrdno glavom."I verovatno itekako vredno hodoèaæa", dodao sam, ustajuæi, "kad bih samo moga

da naðem prevodioca. Hvala vam na trenutku koji sam vam uzeo i ostalima koje stemi sami dali. Da li bi vam smetalo da jo neki put navratim?"

"Bojim se da æu imati prilièno mnogo posla", odgovorila je ona.



"Shvatam. Pa, zahvalan sam za ono to ste mi dali. Laku noæ, onda.""Laku noæ."Otiao sam niz nagib do glisera, ukljuèio motor, izveo ga pored lukobrana i

krenuo ka sve tamnijem moru, osvrnuvi se samo jednom, u nadi da æu otkriti na ta meto taèno podseæala, sedeæi tamo, gledajuæi preko valova. Moda na Malu sirenu, ocenio s

Nije mi mahnula zauzvrat. Ali, bio je sumrak, i moda nije primetila.

Vrativi se u Stanicu Jedan, osetio sam se dovoljno inspirisanim da krenemdo kancelarije/muzeja/biblioteke da vidim ta bih mogao pokupiti u pogledu materijala za èitanje koji ima veze sa delfinima.

Preao sam preko ostrvceta i kroz prednja vrata, prolazeæi senkom obavijenemodele i izloke muzeja i skrenuo desno. Otvorio sam vrata. Svetlo je bilo upaljeno u biblioteci, ali je bila prazna. Na spisku sam naao nekoliko knjiga koje nisamproèitao, pa sam ih iskopao, prelistao, odluèio se za dve, i krenuo da ih upiem.

Dok sam to radio, vrh stranice sveske privukao mi je pogled jednim od imena upisanih tamo: Majk Tornli. Pogledao sam datum i video da se radi o danu prenjegove smrti. Zavrio sam upisivanje svog materijala i odluèio da vidim ta je on touzeo da èita na veèe pre svoje pogibije. Pa, da èita i slua. Bile su upisane tri stvai, a prefiks jednog od brojeva ukazivao je da je u pitanju traka.

Za knjige se ispostavilo da su laki popularni romani. Kada sam, meðutim, proverio traku, obuzelo me je veoma èudno oseæanje. Nije bila muzika, veæ jedna od traka sa podruèja morske biologije. Itekako. Da budemo precizni, bio je to snimak zvukova kita ubice.

Èak i moje peaèko poznavanje materije bilo je dovoljno ali, da budem dvostruk

o siguran, proverio sam u jednoj od knjiga koje sam imao uz sebe. Da, kit ubicaje nesumnjivo bio najveæi neprijatelj delfina, i dobrano pre jedne generacije sprovoðeni su eksperimenti u Mornarièkom podmorskom centru u San Dijegu - koristili su se snimljeni zvukovi kita ubice radi zaplaivanja delfina, da bi se razvila spravakoja æe ih strahom udaljiti od mrea za tune, gde su èesto bivali nenamerno kasapljeni.

Zato bi Tornli to uopte bilo potrebno? Koriæenje toga u vodootpornoj spravi a emitovanje objasnilo bi neobièno ponaanje delfina u parku u vreme kada je on ubijen. Ali, zato? Zato ba ta stvar?

Uradio sam ono to uvek radim kada sam zbunjen: seo i pripalio cigaretu.Mada mi je ovo èinilo jo oèiglednijim da stvari nisu ono to su izgledale u vr

me ubistava, takoðe me nagnalo da razmotrim tobonju prirodu napada. Pomislio sam nafotografije tela koje sam video, medicinske izvetaje koje sam proèitao.

Ujedeni. vakani. Cepani.Arterijsko krvarenje, desna karotida...Prekinuta kucavica; brojne povrede ramena i grudi...Po Marti Milej, delfin to ne bi tako obavio. Ipak, koliko sam se seæao, nj

ihovi mnogobrojni zubi, mada ne veliki, bili su otri kao igle. Poèeo sam da listampo knjigama, traeæi fotografije vilice i zuba.

Onda mi je naila misao, sa mraènim, vie nego informativnim prizvucima: Postoji kostur delfina u susednoj sobi.

Gnjeèeæi cigaretu, ustao sam, proao kroz vrata u muzej i poèeo da traim prekia svetlo. Nije bio uoèljiv. Dok sam ga traio, zaèuo sam kako se vrata sa druge stranesobe otvaraju.

Okreæuæi se, video sam Lindu Kael kako prelazi preko praga. Sa sledeæim korako, pogledala je u mom pravcu, sledila se, i priguila poèetak vriska.

"Ja sam, Medison", rekao sam. "Izvinite to sam vas preplaio. Traim prekidaè a svetlo."Nekoliko sekundi je prolo. "Oh", rekla je. "Tamo dole na pozadini izloka.

Pokazaæu vam."Prela je do prednjih vrata, posegnula iza jednog modela komponente.Svetlo se upalilo, i ona se nervozno nasmejala."Iznenadili ste me", rekla je. "Radila sam do kasno. Neuobièajeno, ali nag

omilao mi se posao. Izala sam malo na vazduh i nisam vas videla da ulazite.""Naao sam knjige koje sam traio", rekao sam, "ali hvala vam to ste mi nali

rekidaè."



"Rado æu vam ih upisati.""Veæ sam to uradio", rekao sam, "ali sam ih ostavio unutra, jer sam hteo j

o jednom da pogledam izlobu pre nego to odem kuæi.""Oh. Pa, ja sam ba htela da zatvorim. Ako hoæete da jo malo ostanete, pustiæu

vas da vi to uradite.""Kako se to obavlja?""Samo iskljuèite svetla i zatvorite vrata - ovde ih ne zakljuèavamo. Ja sam

veæ zatvorila prozore.""Svakako, uradiæu to. ao mi je to sam vas prepao.""U redu je. Nema tete."Krenula je do prednjih vrata, okrenula se kad je dola do njih, i ponovo s

e nasmeila, ovog puta uspenije."Pa, laku noæ.""Laku noæ."Moja prva pomisao bila je da nema znakova da je bilo kakav dodatni rad o

bavljen otkad sam uao poslednji put, moja druga bila je da se malo isuvie trudilada joj poverujem, a moja treæa pomisao bila je prostaèka.

Ali, dokaz pudinga se neæe ukvariti. Posvetio sam panju kosturu delfina.Donja vilica, sa svojim urednim, otrim zubima, fascinirala me je, a njena

velièina bila je blizu da joj bude najinteresantnija osobina. Skoro, ali ne sasvim. Najinteresantnija stvar u vezi sa njom bila je èinjenica da su ice koje su je drale na mestu bile èiste, nepotamnele, sjajne i svetlucave na krajevima, kao da su nedavno odseèene - za razliku od njihove oksidiranije rodbine na svim ostalim mestima gde je kostur bio uèvræen icom.

Stvar koja mi je bila interesantna u pogledu velièine bila je to je bila otprilike taman takva da je uèini zgodnim ruènim orujem.I to je bilo sve. To je bilo dovoljno. Ali sam prstom dotakao maksilarne

i predmaksilarne kosti, iduæi rukom natrag do rupe za vazduh; ocrtao sam rostrum;ponovo sam stisnuo vilicu. Zato, zaista nisam znao, bar za trenutak, dok mi se uglavu nije dounjala groteskna vizija Hamleta. Ili je to zaista bilo tako neprilièno? Tada sam se prisetio jedne fraze Lorena Ajslija: "... Svi smo mi potencijalnifosili, koji u svojim telima nose grubosti ranijih postojanja, oznake sveta u kojem iva stvorenja teku iz jednog doba u drugo sa jedva vie konzistentnosti od oblaka." Doli smo iz vode. Ovaj momak kojeg sam stezao u njoj je proveo sav svoj ivot. Ali su nam obojici lobanje bile izgraðene od kalcijuma, morskog proizvoda odabranog u ranijim danima i sada nepovratno dela nas; obe su bile kuæita za velike mozgove - sliène, ali razlièite; obe su izgleda sadrale centar svesti, svesnosti, oseæajnos

i, sa svim popratnim uicima, jadima, i raspoloivim varijantama zakljuèaka u pogledupostojanja koje je to podrazumevalo, koji su prolazili nekad kroz te male, èvrsteparèiæe kreènog karbonata. Jedina zaista znaèajna razlika, odjednom sam osetio, nije bia u tome to je ovaj momak roðen kao delfin a ja kao èovek, veæ samo, pre, to sam ja jo - veoma minorna stvar na vremenskoj skali na koju bejah zalutao. Povukao sam ruku, pitajuæi se nelagodno da li æe moji ostaci ikada biti iskoriteni kao oruje za ubstvo.

Nemajuæi daljnih razloga da budem tamo, pokupio sam svoje knjige, zatvorio, i otiao odatle.

Vraæajuæi se u svoju kuæicu, poloio sam knjige na stoèiæ pored kreveta i ostavlo svetlo upaljeno. Opet sam izaao putem zadnjih vrata, koja su vodila na malu, relativno izdvojenu verandu, prijatno postavljenu na samu ivicu ostrvceta sa neometanim pogledom na more. Ali ba tada nisam zastajao da se divim pogledu. Ako mogu

drugi da izaðu na vazduh, mogu i ja.etao sam dok nisam naao odgovarajuæu taèku, klupicu u senci dispanzera. Tamo am se smestio, prilièno dobro sakriven, a ipak imajuæi pun pogled na kompleks iz kojeg sam malopre izaao. Dosta dugo sam èekao, oseæajuæi se prostaèki, ali svejedno gleda

Dok su minuti nastavljali svoju paradu, doao sam blizu zakljuèka da nisam bio u pravu, da je margina opreza istekla, da se nita neæe desiti.

Ali tada su se vrata na zadnjem kraju kancelarije - ona kroz koja sam jauao prilikom mog prvog obilaska mesta - otvorila, i prilika nekog èoveka se pomolila. Krenuo je ka najblioj obali ostrvceta, a onda otpoèeo ono to bi izgledalo samo kao nastavljanje etnje du njegove ivice svakome ko bi ga tek tada primetio. Bio je



visok, oko moje visine, to je prilièno suzilo moguænosti, tako da mi je zaista bilo skoro nepotrebno da èekam i vidim ga kako ulazi u kuæicu dodeljenu Polu Valonsu, i kako se trenutak kasnije unutra pali svetlo.

Neto kasnije, bio sam u krevetu sa svojim knjigama o delfinima, razmiljajuæio tome da, kako se èini, neki tipovi uspevaju na svim poljima; i zbunjujuæi se i èudeæse, sa ièaenim sluèajem koji mi je Don uvalio, to sam se ikada rodio da to ispravim

Sledeæeg jutra, tokom bauljajuæe, kafotropne faze predsvesti, sapleo sam seo najprokletiji, najzastraujuæiji elemenat u èitavom sluèaju. Ili, bolje reèeno, prekosam ga - moda èak i nagazio - pre nego to se njegovo postojanje prijavilo. Usledioje procenjujuæi period vremena, a tada mi je njegov moguæi znaèaj doao do pameti.

Sagnuo sam se i pokupio ga: pravougaonik krute hartije, koverat, koji jeizgleda bio gurnut ispod zadnjih vrata. Bar je leao blizu njih.

Odneo sam ga do stola u kuhinjici, pocepao ga, izvukao i razvio hartijukoju je sadravao. Pijuckajuæi kafu, proèitao sam nekoliko puta poruku napisanu velikim slovima:

PRIÈVRÆENO UZ GLAVNI JARBOL OLUPINE, OKO TRIDESET SANTIMETARA ISPOD MULJA.To je bilo sve. To je bilo to.Ali sam odjednom bio potpuno budan. Nije u pitanju bila samo poruka, ma

koliko, naravno, bila za mene intrigirajuæa, veæ èinjenica da je neko mene odabrao zanjenog primaoca. Ko? I zato?

ta god to bilo - a bio sam siguran da jeste neto - bio sam veoma uznemirenèinjenicom da je neko svestan mojih neuobièajenih razloga da budem tu, sa neophodnim zakljuèkom da ta osoba zna isuvie o meni. Dlaèice na vratu su mi se nakostreile, a

bodi adrenalina javili su mi se u udovima. Niko nije znao moje ime; znanje o njemu ugroavalo je moju egzistenciju. U prolosti, èak sam i ubijao da bih zatitio svoj dentitet.

Moj prvi impuls bio je da beim, da odbacim sluèaj, reim se ovog identiteta iizgubim se na naèin u kojem sam veæ bio struènjak. Ali tada nikad ne bih saznao, nikad ne bih saznao kad, gde, kako, zato i na koji naèin sam i sam bio prikaèen, provaljen. I, to je najvanije, od strane koga.

Takoðe, razmatrajuæi ponovo poruku, nisam bio uveren da bi bekstvo bilo za mene kraj èitave stvari. Jer, zar nije ovde bio u pitanju element iznude? Preæutne ucene u impliciranom imperativu? Bilo je kao da poiljalac kae: Ja znam. Ja æu pomoæi. Jæu æutati. Jer ima neto to æe uraditi za mene.

Naravno da æu otiæi i ispitati olupinu, mada æu morati da saèekam da posao za tj dan bude obavljen. Nema svrhe nagaðati ta bih mogao naæi, mada æu s tim baratati veo

a paljivo. To mi je dalo èitav dan da razmatram gde sam mogao pogreiti, i da procenim koji je najbolji naèin da se branim. Protrljao sam svoj prsten, u kojem su sporesmrti spavale, a onda ustao i otiao da se obrijem.

Pola i mene bili su tog dana poslali do Stanice Pet. Standardna inspekcija i rad na odravanju. Dosadno, sigurno, rutinski. Jedva da smo se okvasili. Nijepokazivao da zna da ita spremam. U stvari, èak je zapoèeo nekoliko razgovora. U jednom, upitao me: "Jesi li otiao do Èikèarnija?"

"Jesam", odgovorio sam."I ta misli o njemu?""Bio si u pravu. Æumez."Nasmeio se i klimnuo glavom. "Jesi li probao neki od njihovih specijalite

ta?" upitao je.

"Samo sam popio nekoliko piva.""To je najsigurnije", sloio se. "Majk... moj prijatelj koji je poginuo...èesto je iao tamo."

"Oh?""Odlazio sam sa njim u poèetku. On bi uzeo neto, a ja bih sedeo i pio i èekao

da se povrati.""Nisi se i sam uputao u takve stvari?"Zatresao je odreèno glavom."Imao sam gadno iskustvo kada sam bio mlaði. Preplailo me. U svakom sluèaju,

i on ih je imao - tamo, mislim, nekoliko puta, u Èikèarniju. Odlazio je pozadi - tam



o je neka vrsta arama. Jesi li ga video?""Nisam.""Pa, imao je nekoliko loih dana tamo i posvaðali smo se oko toga. Znao je d

a to prokleto mesto nema dozvolu, ali ga nije bila briga. Konaèno sam mu rekao dabi trebalo da dri sigurnu zalihu na stanici, ali se on brinuo zbog prokletih kompanijskih propisa protiv toga. to ja mislim da je bilo glupo. U svakom sluèaju, konaèno sam mu rekao da moe da ide sam ako mu to toliko treba, a ne moe da saèeka vikend da ode negde drugde. Ja sam prestao da idem."

"A on?""Tek nedavno", rekao je. "Na teak naèin.""Oh.""Pa, ako se petlja s tim, kaem ti isto to sam rekao njemu: Dri svoju zalihu

ovde, ako veæ ne moe da saèeka da ode negde dalje, gde je èistije.""Zapamtiæu", rekao sam, pitajuæi se tada da nije, moda, on nanjuio neto o me

i hrabrio me da prekrim kompanijska pravila da bi me se reio. To je, ipak, izgledalo malo previe nategnuto, malo previe paranoièna reakcija s moje strane. I stoga samje odbacio.

"Je li imao jo koji lo dan?" upitao sam ga."Mislim da jeste", odgovorio je. "Ne bih stvarno znao."I to je bilo sve to je imao da kae na tu temu. eleo sam, naravno, da ga pit

am jo stvari, ali je nae poznanstvo bilo takvo da sam znao da æe mi trebati poèetak dse probijem, a on mi ga nije pruao.

I tako smo zavrili, vratili se na Stanicu Jedan, otili svako na svoju stra

nu. Svratio sam i rekao Dejvisu da mi treba èamac za kasnije. Dodelio mi je jedan,pa sam se vratio u svoju kolibu i èekao dok ga nisam video da odlazi na veèeru. Onda sam otiao do dokova, ubacio svoju ronilaèku opremu u èamac, i krenuo. Ova komplikacija bila je neophodna zbog èinjenice da je solo ronjenje bilo protiv pravila, a izbog bezbednosnih mera koje mi je Bartelm naveo prvog dana. Istina, one su vailesamo unutar oblasti, a èamac je leao van nje, ali meni nije bilo posebno stalo ni da objanjavam gde idem.

Naravno da mi je pala na pamet misao da bi to mogla biti zamka, nametenada me prikljete na bilo koji od mnogih naèina. Mada sam se nadao da je mom prijatelju iz muzeja donja vilica jo na mestu, nisam odbacivao moguænost podvodne zasede. Ustvari, imao sam jednu od malih smrtonosnih ipki pored sebe, napunjenu i spremnu. Fotografije su bile sasvim jasne. Nisam zaboravio. Niti sam odbacio moguænost nekakve postavljene zamke. Moraæu da pazim dok èaèkam unaokolo.

Mada nisam znao ta æe se desiti ako budem primeæen, roneæi solo sa opremom komanije, moraæu da raèunam na svoju sposobnost da se opravdam ili laem, ukoliko je hvatanje mene u tom prekraju domaæeg reda bilo ono to je autor poruke imao na umu.

Doao sam do onoga to sam mislio da je mesto, usidrio se tu, uvukao u opremu, i krenuo iz èamca i nadole.

Svea glatkoæa me je obujmila i obavio sam igru sputanja, znatieljan, oprezansa povienim oseæajem krhkosti. Tada prema dnu, sa stalnim, obuhvatnim pokretima nadole, preao sam iz sveine u hladnoæu i svetlosti u tamu. Ukljuèio sam baterijsku lamp, ciljajuæi svetlosnim snopom unaokolo.

Nekoliko trenutaka kasnije sam ga naao, opkruio, loveæi u blizini znake kolega uljeza.

Ali ne, nita. Èinilo se da sam sam.Krenuo sam do olupine, bacajuæi svetlo niz duinu raspuklog jarbola. Ribice

su se pojavile, organizujuæi neuredne demonstracije u blizini ograde. Moje svetlopalo je na sloj mulja pri osnovi jarbola. Izgledao je netaknuto, ali nemam pojmakoliko treba mulju da se nataloi.

Prilazeæi mu gore/iznad, proèaèkao sam ga tankom ipkom koju sam poneo. Nakon nkoliko trenutaka ustanovio sam da postoji mali, pravougaoni predmet, verovatno od metala, oko dvadeset santimetara ispod povrine.

Pribliavajuæi se, uklonio sam jedan sloj. Voda se zamutila, a sve materijalkliznuo je da popuni mesto mog iskopavanja. Psujuæi u sebi, ispruio sam levu ruku,prstiju rairenih, polako, paljivo, dole u blato.

Nisam naiao na prepreku dok nisam doao do same kutije. Nije bilo ica, konop



aca, stranih tela. Bila je neopozivo od metala, i ocrtao sam joj obris: oko petnaest sa dvadeset sa sedam santimetara. Bila je postavljena na kraæi kraj i uèvræena zajarbol dvostrukim namotajem ice. Nisam osetio vezu sa neèim drugim, pa sam je otkrio - bar na tren - da bolje pogledam.

Bila je to mala kasa standardnog izgleda, sa ruèkama sa obe strane i na vrhu. ice su prolazile kroz dva od tih obruèa. Istresao sam namotaj plastiènog konopcai vezao ga kroz najblii. Nakon to sam ga dovoljno razmotao, nagnuo sam se i iskoristio kljeta koja sam poneo sa sobom da prekinem ice koje su drale kutiju za jarbol.Onda gore, odmotavajuæi ostatak konopca za sobom.

Natrag u èamcu i van opreme, izvukao sam je, rukama, iz dubine. Kretanje,promene pritiska, nisu posluile da aktiviraju bilo ta, pa sam se osetio malo sigurnije baratajuæi njom kad sam je uneo u èamac. Sedeo sam na palubi i razmiljao o tomedok sam odvezivao i ponovo namotavao konopac.

Kutija je bila zakljuèana i, ta god bilo u njoj, pomeralo se unutra kad bihje protresao. Otvorio sam bravu rafcigerom. Onda sam se spustio u vodu i dreæi se,poseuæi odande, upotrebio ipku da podignem poklopac.

Sem pljuskanja talasa i zvuka mog disanja, bila je tiina. Potom sam se popeo natrag i pogledao unutra.

Sadravala je platnenu torbicu sa poklopcem koji se zakopèavao. Otkopèao sam ga.

Kamenje. Bila je puna naizgled neuglednog kamenja. Ali poto ljudi obièno imaju razlog da se toliko potrude, mora da je u pitanju bila prilièna vrednost. Osuiosam ih nekoliko, marljivo ih trljajuæi svojim pekirom. Da, poneto je zasvetlucalo,tu i tamo.

Nisam lagao Kaelu kad me je pitao znam li neto o mineralima, a ja mu odgovorio: "Pomalo." Samo pomalo. Ali, u ovom sluèaju, èinilo se da bi moglo biti dovoljno. Odabravi najperspektivniji uzorak za eksperiment, sastrugao sam prljave minerale koji su titili kamen. Nekoliko minuta kasnije, ivica materijala koji sam izloioiskazala je velike sposobnosti grebanja raznih materijala na kojima sam je testirao.

Znaèi, neko je krijumèario dijamante i neko drugi hteo je da ja saznam za to. ta je moj informator oèekivao da uradim sa tom informacijom? Oèigledno, da je samohteo da vlasti budu obavetene, uradio bi to i sam.

Znajuæi da sam koriæen u svrhe koje jo nisam razumeo, odluèio sam da uradim oo se verovatno od mene oèekivalo, buduæi da se to poklapalo sa onim to bih ionako uradio.

Uspeo sam da pristanem i istovarim opremu ne nailazeæi na probleme. Torbusa kamenjem drao sam umotanu u pekir, dok nisam stigao do svoje kuæice. Nije bilo viporuka pod vratima, pa sam otiao u tu-kabinu i oèistio se.

Nisam se mogao setiti nekog stvarno pametnog mesta da sakrijem kamenje,pa sam strpao torbu u kantu za ðubre pod sudoperom i ponovo namestio slivnik. To æemorati da poslui. Pre nego to sam je spremio, ipak, uzeo sam èetiri runija komada. Ptom sam se obukao i proetao.

Prolazeæi pored njihove kuæe, video sam da Frenk i Linda jedu na svojoj verandi, pa sam se vratio kuæi i napravio sebi brz obrok od gotovog jela. Nakon toga,nekih dvadeset minuta posmatrao sam sunce kako zalazi. Onda, poto mi se uèinilo daje prolo dovoljno vremena, vratio sam se istim putem.

Bilo je èak bolje nego to sam se nadao. Frenk je sedeo sam, èitajuæi, na raèirandi. Priao sam i oslovio ga: "Zdravo."

Okrenuo se prema meni, nasmeio, klimnuo glavom i spustio knjigu."Zdravo, Dime", rekao je. "Sada kad si ovde veæ nekoliko dana, kako ti se dopada?"

"Ma, odlièno", odgovorio sam. "Ba odlièno. Kako stoje stvari kod tebe?"Slegao je ramenima."Ne mogu se poaliti. Mislili smo da te pozovemo na veèeru. Moda sutra?""Zvuèi lepo. Hvala.""Da doðe oko est?""Vai.""Jesi li veæ naao neku interesantnu zanimaciju?"



"Jesam. U stvari, posluao sam tvoj savet i obnovio svoje stare navike sakupljaèa kamenja."

"Oh? Jesi li naao neto interesantno?""Sluèajno jesam", odgovorio sam. "Bio je to zaista èudesan dogaðaj. Ne verujem

da bi ih iko naao sem sluèajno. Evo, pokazaæu ti."Iskopao sam ih iz depa i ispustio njemu u ruku.Zabuljio se. Pipao ih. Prevrtao ih je. Moda pola minuta."Hoæe da zna ta su, je li to to?" upitao je."Ne. To veæ znam.""Shvatam."Pogledao me je i nasmeio se."Gde si ih naao?"Sada sam se ja nasmeio, veoma polako."Ima li ih jo?" upitao je.Klimnuo sam potvrdno glavom.On je ovlaio usne. Vratio mi je kamenje."Pa, kai mi ovo ako hoæe - kakva je to vrsta naslage bila?"Tada sam mislio bre nego u bilo kom trenutku otkad sam stigao. Neto u naèinu

na koji je to pitao pokrenulo mi je um. Mislio sam èisto u okvirima operacije krijumèarenja dijamanata, sa njim kao prirodnim rasparèivaèem vercovanog kamenja. Sada sa, meðutim, proetao kroz ono malo znanja koje sam imao na tu temu. Najveæi rudnici dijamanata na svetu bili su oni u Junoj Africi, gde su dijamanti nalaeni usaðeni u stenu poznatu kao kimberlit, ili 'plava zemlja'. Ali, kako su uopte dospeli tamo? Vulkanskom aktivnoæu - kad su parèiæi ugljena bili uhvaæeni u struju otopljene lave, podv

uti jakoj vrelini i pritisku koji je promenio njihovu strukturu u tvrdi, kristalni oblik devojèinog najboljeg prijatelja. Ipak, postojali su i aluvijalni depoziti- dijamanti otkinuti iz svojih leita delovanjem drevnih tokova, èesto odneseni na veliku daljinu od mesta porekla, i nakupljeni u depovima uz obalu. To je bila Afrika, naravno, i mada nisam mnogo znao o nalazitima u Novom svetu, veliki deo karipskog sistema ostrva bio je izgraðen vulkanskom aktivnoæu. Moguænost lokalnih nalazitavulkansko-cevne varijante aluvijalnih - nije bila iskljuèena.

S obzirom na moju pomalo ogranièenu oblast aktivnosti od dolaska ovamo, rekao sam:

"Aluvijalna. Nije bila cevna, toliko æu ti reæi."Klimnuo je glavom."Ima li predstavu koliko se protee tvoj nalaz?" zapitao je."Ne ba", odgovorio sam. "Ima ih jo na istom mestu. Ali, to se tièe ukupne nj

hove rasprostranjenosti, jednostavno je prerano da se odredi.""Veoma zanimljivo", rekao je. "Zna, to se uklapa u pomisao koju odavno imam u pogledu ovog dela sveta. Da li bi mogao da mi da samo grubu, optu naznaku izkog dela okeana oni potièu?"

"alim", odgovorio sam. "Razumeæe me.""Naravno, naravno. Ipak, koliko bi daleko otiao odavde na popodnevnu avan

turu?""Pretpostavljam da bi to zavisilo od moje predstave o toj stvari - kao i

raspoloivom vazdunom transportu, ili hidrokrilu."Nasmeio se."Dobro, neæu te vie ispitivati. Ipak, zanima me. Sada kad ih ima, ta æe ura

sa njima?"Natenane sam pripalio cigaretu.

"Dobiti koliko god mogu za njih i drati jezik za zubima, naravno", odgovorio sam konaèno.Ponovo je odobravajuæe klimnuo glavom."Gde æe ih prodati? Zaustavljati prolaznike na ulici?""Ne znam", odgovorio sam. "O tome jo nisam mnogo razmiljao. Pretpostavljam

da ih mogu odneti kod nekog draguljara."Nasmejao se."Ako si veoma sreæan. Ako si sreæan, naæi æe nekog koji je voljan da rizikuje.

o si veoma sreæan, naæi æe nekog koji je voljan da rizikuje i takoðe voljan da ti da pu cenu. Pretpostavljam da bi voleo da izbegne registraciju, stavljanje dodatnog p



rihoda na tvoj glavni raèun? Prihoda na koji se plaæa porez?""Kao to sam rekao, voleo bih da dobijem koliko god mogu za njih.""Prirodno. Onda sam u pravu ako pretpostavim da je svrha tvog dolaska do

mene veèeras nekako povezana sa tom eljom?""Jednom reèju, da.""Shvatam.""Pa?""Razmiljam. Da budem tvoj zastupnik u ovakvoj stvari nije bez izvesnog ri

zika.""Koliko?""Ne, ao mi je", rekao je. "Verovatno je sve skupa isuvie rizièno. Na kraju k

rajeva, protivzakonito je. Ja sam oenjen èovek. Mogao bih ugroziti svoj posao, ukoliko se umeam u neto ovakvo. Da se pojavilo pre moda petnaest godina... pa, ko zna? lim. Tvoja tajna je bezbedna. Za to ne brini. Ali, radije bih da ne budem deo ovog poduhvata."

"Jesi li siguran?""Sasvim. Dobit bi trebala da bude prilièno visoka da èak i razmislim.""Dvadeset odsto?" upitao sam."Ne dolazi u obzir.""Moda dvadeset pet..." nastavio sam."Ne. Dvostruko toliko jedva bi...""Pedeset odsto? Ti si lud!""Molim te! Govori tie! Hoæe da èitava stanica èuje?""Izvini. Ali, to ne dolazi u obzir. Pedeset odsto! Ne. Ako naðem draguljar

a koji je voljan, opet æu proæi bolje - èak i ako me prevari. Dvadeset pet je gornja granica. Apsolutno.""Bojim se da mi to ne odgovara.""Pa, voleo bih da ipak razmisli o tome."Nasmejao se."Tako neto je teko zaboraviti", rekao je."Vai. Pa, vidimo se.""Sutra, u est.""Tako je. Laku noæ.""Laku noæ."Krenuo sam natrag, razmatrajuæi moguæe promene ljudi i dogaðaja koji bi doveli

do ubistava i zavrili se njima. Ipak, jo uvek je bilo suvie rupa u slici da bih napravio neto to bi mi se zaista dopalo.

Bio sam veoma uznemiren, naravno, èinjenicom da postoji neko ko je svestanda moje prisustvo predstavlja vie od onog to se spolja vidi. Preturao sam po mislima, traeæi moguæe izdajnièke momente, ali nisam video gde sam mogao neto propustitio sam veoma paljiv sa svojim kvalifikacijama. Nisam sreo nikoga sa kim sam bio prisan. Poèeo sam da elim, ne prvi put - niti, bio sam siguran, poslednji - da nisamni prihvatio ovaj sluèaj.

Tada sam razmotrio ta bi trebalo da kao sledeæe preduzmem da bih unapredioistragu. Pretpostavljao sam da bih mogao ispitati mesto gde su naðena tela. Jo nisam bio tamo, uglavnom zato to sam sumnjao da se ita moe saznati tamo. Ipak... Staviosam to na svoju listu za sutra, ako mogu da stignem pre veèere sa Kaelovima. Ako ne, onda prekosutra.

Pitao sam se da li sam uèinio oèekivanu stvar u vezi sa kamenjem. Oseæao sam da jesam, i bio sam veoma radoznao u pogledu posledica - skoro, ali ne sasvim kao

u pogledu motiva mog obavetajca. Ipak, nita nisam mogao tog trena da uradim, semda èekam.Misleæi te misli, zaèuo sam kako me pozdravlja Endi Dims sa mesta gde je sta

jao pored svoje kuæice, pueæi lulu. Pitao me da li sam zainteresovan za partiju aha. isam odista bio, ali sam svejedno otiao. Izgubio sam dve i uspeo da ga patiram utreæoj. Oseæao sam se veoma nelagodno sa njim, ali barem nisam morao mnogo da govorim.

Sledeæeg dana, Dims i Karter poslati su na Stanicu est, dok smo se Pol i jasmenjivali na 'raznim dunostima po spisku' u i oko spremita za opremu. Jo jedna ep



izoda odugovlaèenja, ocenio sam, dok se ne vratim svom pravom poslu.I tako je ilo, do kasnog popodneva, kada sam poèeo da se pitam kakva bi kuv

arica Linda Kael mogla biti. Bartelm je uurbano uao u spremite."Uzmite opremu", rekao je. "Moramo napolje.""ta je bilo?" upitao ga je Pol."Neto nije u redu sa jednim od soniènih generatora.""ta?"Odmahnuo je glavom."Ne moe se znati dok ga ne donesemo ovamo i proverimo. Samo znam da se sv

etlo na tabli ugasilo. Hoæu da izvadim ceo paket i postavim novu jedinicu. Nema pokuaja podvodne opravke na ovom, èak i ako izgleda jednostavno. Hoæu da ga pregledam veoma paljivo u laboratoriji."

"Gde je postavljen?""Na jugozapadu, na nekih dvadeset osam hvati. Idite, pogledajte na ploèu,

ako hoæete. Bolje æete odrediti mesto. Ali, nemojte dugo, vai? Mora se mnogo toga ukrcati."

"Dobro. Koji brod?""Meri En.""Nova dubinska pravila...?""Da. Tovarite sve. Ja sad idem da kaem Dejvisu. Onda idem da se presvuèem.

Brzo se vraæam.""Vidimo se tada.""Aha."Otiao je i mi smo krenuli na posao, pripremajuæi nau opremu, kavez za ajkule

, i dekompresionu komoru za polazak. Obavili smo dve ture do Meri En, onda predahnuli da odemo da vidimo mapu, nismo saznali nita sa nje, i vratili se po dekompresiju, koja je bila smetena na kolica.

"Jesi li bio ranije dole u toj oblasti?" upitao sam Pola dok smo poèeli damanevriemo kolicima.

"Aha", odgovorio je. "Pre nekog vremena. Prilièno je blizu ivici podvodnogkanjona. Zato postoji veliki ugriz na tom æoku 'zida'. Strmoglavljuje se odmah izatog dela perimetra."

"Hoæe li nam to zakomplikovati stvari?""Ne bi trebalo", odgovorio je, "ukoliko se ne otkine ceo deo i odnese sv

e dole sa sobom. Onda æemo morati da se usidrimo i zakaèimo èitavo novo kuæite, umestosamo zamenimo iznutrice. To bi potrajalo neto due. Pokazaæu ti posao na novoj jedinici koju æemo poneti."

"Dobro."Bartelm nam se tada ponovo pridruio. On i Dejvis, koji æe takoðe iæi, pomogli u nam da sve spakujemo. Dvadeset minuta kasnije, bili smo na putu.

Èekrk je bio postavljen da spusti i kavez za ajkule i komoru za dekompresiju, u tandemu i tim redom. Pol i ja jahali smo na dekompresiji do dole, pazeæi dase dodatni kablovi ne upetljaju, arajuæi okolo svetiljkama dok smo se sputali. Madanisam nikad morao da je upotrebim, uvek sam nalazio da je prisustvo komore za dekompresiju na dnu umirujuæa stvar, i pored njene blago zlokobne funkcije za posaokakav æemo obavljati. Bilo je dobro znati da ukoliko se povredim mogu uæi unutra, signalizovati, i biti odvuèen direktno gore, bez odlaganja za dekompresione zastanke; pritisak na dnu, naime, odrava se u komori zvona na putu do gore i postepeno vraæa na normalan, dok jure sa mnom do dispanzera. Ohrabrujuæa pomisao za sve to, u po

gledu vremena.Na dnu, postavili smo kavez blizu jedinice, za koju smo ustanovili da jo stoji, ne pokazujuæi vidljive znake oteæenja; osvetljenu komoru zaustavili smo par hvatova vie i prema istoku. Zaista smo bili na ivici strme stene. Dok je Pol ispitivao jedinicu za slanje sonara, ja sam se primakao blie i uperio svetlo napred.

Streæi vrhovi stena i uvijajuæe klisure... Refleksno, odmakao sam se od iviceambisa, okrenuo svetiljku. Vratio sam se i gledao kako Pol radi.

Trebalo mu je deset minuta da iskopèa stvar i oslobodi je sa nosaèa. Za jo pet bila je privezana i dizala se na svojim kablovima.

Malo kasnije, u povremenim preletima naih zrakova svetla, ugledali smo za



menu na putu do dole. Zaplivali smo gore da je susretnemo i uveli je na mesto. Ovog puta, Pol je pustio mene da obavim posao. Pantomimom sam pokazao da bih ja to hteo, i on je napisao na svojoj ploèici: SAMO NAPRED, VIDI KOLIKO SI ZAPAMTIO.

Potom sam je uèvrstio na mesto, i za to mi je trebalo oko dvadeset minuta.On je proverio posao, potapao me po ramenu i klimnuo glavom. Tada sam krenuo dapoveem sisteme, ali sam zastao da ga pogledam. On je pokazao da treba da nastavim.

Za to mi je trebalo samo nekoliko minuta, i kada sam zavrio imao sam odreðeni oseæaj zadovoljstva misleæi na ono svetlo koje se ponovo pojavilo na velikoj tabli natrag u stanici. Okrenuo sam se da pokaem da je posao gotov i da moe da doðe da se divi mom radu.

Ali on nije vie bio uz mene.Na nekoliko sekundi sam se sledio, preplaen, a onda sam poèeo da osvetljava

m okolo.Ne, ne. Nita...Postajuæi pomalo panièan, krenuo sam do ivice ambisa i uperio svetlo dole. S

reæom, nije se kretao veoma brzo. Ali bee krenuo taèno nadole. Krenuo sam za njim onoliko brzo koliko sam se mogao kretati.

Nitrogenska narkoza, bolest duboke vode, ili 'pijanstvo dubina' obièno sene javlja iznad ezdeset metara. Ipak, bili smo na oko pedeset, pa je i to bilo moguæe, a on je svakako pokazivao simptome.

Brinuæi tada za stanje sopstvenog uma, dostigao sam ga, uhvatio za rame iokrenuo natrag. Kroz njegovu masku mogao sam mu videti blaen izraz na licu.

Hvatajuæi ga za ruku i rame, poèeo sam da ga vuèem natrag, i nekoliko sekundi

me je pratio, ne pruajuæi otpor. A onda je poèeo da se otima. Bio sam, meðutim, predvieo tu moguænost, te sam pomerio dranje u kvanzecu-vaza poloaj; ali, vrlo brzo sam otkrio da dudo nije ba isti pod vodom, pogotovo kad vam je ventil rezervoara preblizu maski ili disaljki. Morao sam da okreæem glavu, vukuæi ga natrag. Neko vreme je postalo nemoguæe voditi ga na taj naèin. Ipak, odbio sam da popustim stisak. Ako bih ga mogao jo samo malo drati a da mene ne uhvati narkoza, oseæao sam da bih ja imam prednost. Na kraju krajeva, koordinacija mu je pogoðena, kao i miljenje.

Konaèno sam ga doveo do dekompresije - divlja antena mehuriæa do tada se veæ dizala iz njegovog ventila, poto bee ispljunuo disaljku i nije bilo naèina da mu je vratim u usta a da ga ne pustim. Mada, mogao je to biti jedan od razloga to je prikraju bilo lake baratati njime. Ne znam.

Utrpao sam ga u osvetljenu komoru, ubacio se za njim i zatvorio ulaz. Tada je konaèno odustao i poèeo da se oputa. Bio sam u stanju da mu vratim disaljku na

mesto, a onda sam pritisnuo dugme za dizanje.Poèeli smo da se diemo skoro istog èasa, i ja sam se zapitao ta li Bartelm i ejvis behu pomislili u tom trenutku.

Podigli su nas veoma brzo. Osetio sam lagan udar kada smo sputeni na palubu. Nedugo zatim, voda je bila ispumpana. Ne znam koliki je pritisak bio gore -ili tamo dole - u tom trenutku, ali je komunikator oiveo i èuo sam Bartelmov glas dok sam se izvlaèio iz svoje opreme.

"Kreæemo za nekoliko minuta", rekao je. "ta se desilo. i koliko je ozbiljno?"

"Nitrogenska narkoza, rekao bih. Pol je samo poèeo da pliva dalje i na dole, i borio se sa mnom kad sam ga vukao natrag."

"Je li neko od vas povreðen?""Ne, ne bih rekao. Na neko vreme mu je ispala disaljka, ali sam je vrati

o i on die.""U kakvom je inaèe stanju?""Jo u zanosu, rekao bih. Ima nekako kolabiran, pijan izgled.""Dobro. Mogao bi se izvuæi iz opreme...""Veæ jesam.""... i izvuæi njega iz njegove.""Tek poèeo.""Javiæemo radiom da lekar skoèi do nas i saèeka nas u dispanzeru, za svaki sluè

j. Mada zvuèi kao da je ono to mu treba samo komora. Pa æemo lepo i polako da da ga dovedemo do povrinskog pritiska. Upravo radim podeavanje... Ima li ti nekih simptoma



zanosa?""Ne.""Dobro, eto. Ostaviæemo je na ovom nivou neko vreme... Ima li jo neto to bih

trebalo da znam?""Ne, koliko se ja mogu setiti.""U redu, onda. Idem da pozovem doktora. Ako ti zbog bilo èega budem potreb

an, samo zvizni u zvuènik. To bi trebalo da bude dovoljno èujno.""Vai."Tada sam izvukao Pola iz njegove opreme, nadajuæi se da æe se uskoro osvesti

ti. Ali, nije.Samo je sedeo tamo, pogrbljen, mrmljajuæi, oèiju otvorenih ali staklastih. T

u i tamo bi se nasmeio.Pitao sam se ta nije u redu. Ako je pritisak zaista smanjen, oporavak bi

trebalo da bude skoro trenutan. Verovatno mu treba jo jedan korak, ocenio sam.Ali...Da li je mogao biti dole mnogo ranije tog jutra, pre nego to je radni dan

poèeo?Vreme dekompresije zavisi od totalnog vremena provedenog pod vodom tokom

perioda od nekih dvanaest sati, poto se radi o ukupnoj kolièini azota koju su apsorbirala tkiva, pogotovo mozak i kièmeni stub. Da li je on mogao biti dole traeæi netorecimo u blatu, u podnoju razbijenog jarbola, na olupini izvesne stare laðe? Moda dugo dole, traeæi paljivo, zabrinut? Znajuæi da danas ima obalske dunosti, da neæe akrati vie azota tokom ovog radnog dana? Onda, najednom, hitan sluèaj, i on mora da rizikuje. On se trudi da se ne napree, èak ohrabruje novajliju da dovri posao. Odmara

se, pokuava da izdri...to bi moglo biti. U tom sluèaju, Bartelmove dekompresione vrednosti nisu bile taène. Vreme se meri od povrine do povrine, a dubina se raèuna po najdubljoj taèkisegnutoj u bilo kom od zarona. Doðavola, koliko sam ja znao, on je mogao posetitinekoliko skrovita postavljenih na razne taèke na dnu okeana.

Nagnuo sam se, pogledao mu zenice - privukavi mu panju, izgleda, tokom toga.

"Koliko dugo si bio dole jutros?" upitao sam.Nasmeio se."Nisam", rekao je."Nije vano ta je bilo u pitanju. Sada smo zabrinuti za tvoje zdravlje. Kol

iko dugo si bio dole? Na kojim dubinama?"Odmahnuo je glavom.

"Nisam", ponovio je."Prokletstvo! Znam da si bio! Bila je to stara olupina, zar ne? To je moda dvadeset hvati. Pa, koliko dugo? Sat vremena? Jesi li bio dole vie nego jednom?"

"Ne bio dole!" insistirao je on. "Stvarno, Majk! Nisam!"Uzdahnuo sam i naslonio se. Moda je, moguæe je, govorio istinu. Ljudi su sk

roz razlièiti iznutra. Moda je njegova fiziologija igrala neku drugu varijantu igreod one na koju sam ja pomislio. Ipak, bilo je tako uredno. Na trenutak, video sam njega kao snabdevaèa dijamantima i Frenka kao valjatora. Onda sam otiao do Frenka sa onim to sam naao, Frenk je spomenuo taj razvoj dogaðaja njemu, i Pol je, zabrinut, dok je stanica spavala, otiao da se osigura da su stvari jo uvek tamo gde bi trebalo da budu. Njegova tkiva apsorbovala su mnogo azota tokom te paniène potrage,a onda se ovo desilo. To mi je svakako izgledalo logièno. Ali, da sam ja bio u pi

tanju, ja bih priznao da sam iao dole. Uvek bih mogao kasnije smisliti neku la kaorazlog."Zar se ne seæa?" pokuao sam opet.Nastavio je sa banalnim nizom psovki, ali je izgubio podsticaj veæ pri prv

ih desetak slogova. Glas mu je utihnuo. A onda: "Za' mi ne v'ruje, Majk? Nisam biodole..."

"Dobro, verujem ti", rekao sam. "U redu je. Samo polako."Posegnuo je i uhvatio me za ruku."Sve to je divno", rekao je."Aha."



"Sve je kao... kao to nikad nije bilo.""ta si uzeo?" upitao sam ga."...Divno.""Na èemu si?" insistirao sam."Zna da nikad nita ne uzimam", konaèno je rekao."ta je onda uzrok tome, ta god da je? Zna li?""Prokleto fino..." nastavljao je."Neto nije bilo u redu na dnu. ta to?""Ne znam! Odlazi! Nemoj to vraæati... Ovako je kako treba da bude. Uvek...

Ne ta sranja koja ti uzima... Poèelo svu nevolju...""ao mi je", rekao sam."... To je zapoèelo.""Znam. ao mi je. Pokvarilo stvari", primetio sam. "Nije trebalo.""... Prièao", nastavljao je on. "... Zasrao stvar.""Znam. ao mi je. Ali smo ga sredili", pokuao sam ponovo."Aha", rekao je. "Oh, moj Boe!""Dijamanti. Dijamanti su na sigurnom", natuknuo sam brzo."Sredili ga... O, moj Boe! ao mi je!""Zaboravi to. Kai mi ta vidi", zatraio sam, da mu vratim um tamo gde sam ht

o da bude."Dijamanti..." rekao je.Krenuo je u dug, nepovezan monolog. Sluao sam ga. Povremeno bih rekao neto

da ga vratim na temu dijamanata, i stalno sam izbacivao ime Rudija Majersa. Njegovi odgovori ostajali su krnji, ali je slika poèela da se pomalja.

Tada sam pourio, pokuavajuæi da saznam koliko god mogu pre nego to se Bartelvrati i jo nas dekompresira. Bojao sam se da æe ga to naglo otrezniti, jer dekompresija tako radi kad stignete do prave taèke u sluèajevima nitrogenske narkoze. On iMajk su izgleda donosili dijamante, zaista - odakle, nisam saznao. Kad god bih pokuao da otkrijem da li ih je Frenk distribuirao za njihov raèun, poèinjao je da mrmlja nenosti Lindi. Ipak, deo u koji sam najvie udarao poèeo je uskoro da se nazire.

Majk mora da je neto rekao jednom, tamo pozadi u aramu, u Èikèarniju. Mora daje to dovoljno zainteresovalo Rudija, da pripravi specijalitet kuæe razlièit od Ruièasog raja - oèigledno, nekoliko puta. To su mogli biti oni loi tripovi za koje sam èuo. ta god da mu je Rudi servirao, izvukao je prièu iz njega i ugledao dolarske znakove. Samo to se Pol pokazao mnogo èvræim nego to je on mislio. Kada je zahtevao novac tanje i Majk to rekao Polu, Pol je doao na ideju o pobesnelom delfinu u parku i nagovorio Majka da se sloi s tim, da ubedi Rudija da se naðe s njim tamo zbog isplat

e. Tada su stvari postale nekako maglovite, jer bi ga pominjanje delfina uznemiravalo. Ipak, izgleda da je èekao na unapred dogovorenom mestu, i njih dvojica su se pobrinuli za Rudija kada je dolo do te taèke; jedan ga je drao, a drugi ga obraðivavilicom. Nije bilo jasno da li je Majk povreðen u borbi sa Rudijem, i Pol je tadaodluèio da ga dokusuri i napravi da i on izgleda kao delfinska rtva, ili je paljivoisplanirao i taj deo i jednostavno se posle okrenuo na Majka, uhvativi ga na iznenaðenje. U svakom sluèaju, njihovo prijateljstvo veæ je neko vreme stalno opadalo i stvar sa ucenom zakucala je poslednji ekser u kovèeg.

To je bila prièa koju sam izvukao, istaèkana pre nego sroèena njegovim odgovorima na moja zaobilazna pitanja. Oèigledno je njega ubistvo Majka uznemirilo i vie nego to je mislio da hoæe. Stalno me je zvao Majk, ponavljao da mu je ao, i ja sam musve vreme preusmeravao panju.

Pre nego to sam mogao neto vie izvuæi iz njega, Bartelm se vratio i upitao m

kako mu je."Blebeæe", rekao sam. "To je sve.""Jo æu ga malo dekompresirati. To bi ga moglo otrezniti. Krenuli smo, i èekaæe

nas tamo.""Dobro."Ali, nije ga otreznilo. Ostao je potpuno isti. Pokuao sam da iskoristim p

rednost, da izvuèem vie iz njega - posebno, izvorite dijamanata - ali se neto poremeilo. Njegova nirvana se prebacila na neku verziju pakla.

Jurnuo je na moje grlo, i ja sam morao da se izborim sa njim, odgurnem ga, drim ga u mestu. Tada je klonuo, poèeo da plaèe i da prièa o uasima koje je video.



vorio sam polako, blago, umirujuæe, pokuavajuæi da ga dovedem natrag na raniji, sretniji deo stvari. Nita nije uspevalo dok nisam umukao. I tako sam ostao nem i drao gard.

Tada je zadremao, i Bartelm je nastavio da nas dekompresira. Pazio sam na Polovo disanje i povremeno mu proveravao puls, ali u toj oblasti je izgleda sve bilo u redu.

Bili smo potpuno dekompresirani do trenutka kada smo pristali, i otvoriosam vrata i izbacio nau opremu. Pol je na to mrdnuo, otvorio oèi, zagledao se u mene, a onda rekao: "To je bilo èudno."

"Kako se sada oseæa?""Dobro, mislim. Ali, veoma umorno i nekako rastreseno.""Daj da ti pomognem.""Hvala."Pomogao sam mu da izaðe i da siðe niz mostiæ do stolice na toèkovima koja je èe

a. Tamo su se nalazili jedan mladi doktor, kao i Kaelovi, Dims i Karter. Nisam mogao da se ne zapitam ta se u tom trenutku odvijalo u Polovoj glavi. Doktor mu jeproverio srce, puls, krvni pritisak, posvetlio mu lampicom u oèi i ui, i nekoliko puta traio od njega da dodirne vrh svog nosa. Onda je klimnuo glavom i dao znak, iBartelm je poèeo da ga vozi ka dispanzeru. Doktor je deo puta iao uz njih, razgovarajuæi sa njima. Potom se vratio, dok su oni nastavili, i zatraio od mene da mu kaemsve to se desilo.

Pa i jesam, izostavljajuæi samo ono znaèajno to sam doznao iz blebeæuæeg dela.da mi je zahvalio i opet se okrenuo ka dispanzeru.

Meðutim, brzo sam ga dostigao.

"Na ta vam ovo lièi?" upitao sam ga."Nitrogenska narkoza", odgovorio je."Zar nema prilièno neobièan oblik?" nastavio sam. "Mislim, naèin na koji je re

agovao na dekompresiju i sve to?"Slegao je ramenima."Ljudi se javljaju u svim oblicima i velièinama, iznutra kao i spolja", re

kao je. "Obavite kompletan sistematski pregled na èoveku, pa opet ne moete odreditikakav æe biti ako se napije - glasan, tuan, uobraen, pospan. Isto je sa ovim. Madaizgleda da je sada iziao iz toga."

"Nema komplikacija?""Pa, uradiæu EKG èim stignemo u dispanzer. Ipak, mislim da je u redu. Èujte, p

ostoji li dekompresijska komora u dispanzeru?""Najverovatnije. Meðutim, ja sam nov ovde. Nisam siguran."

"Pa, zato ne biste poli sa mnom dok ne saznamo? Ako je nema, voleo bih dase ona podvodna prenese ovamo.""Oh?""Samo predostronost. Hoæu da on ostane preko noæi u dispanzeru, sa nekim ko æe

pripaziti na njega. Ako bude povrata, hoæu da maina bude pri ruci, kako bi mogao odmah biti rekompresiran."

"Shvatam."Stigli smo Bartelma na vratima. I ostali su bili tamo."Da, ima komora unutra", rekao mu je Bartelm, "i ja æu da ostanem sa njim.

"Ipak, svi su se javili dobrovoljno, i noæ je konaèno podeljena u tri smene -

Bartelm, Frenk, i Endi, tim redom. Svako od njih je, naravno, bio potpuno upoznat sa opremom za dekompresiju.

Frenk mi je priao i dodirnuo mi ruku."Sada ovde vie ne moemo nita znaèajno uèiniti", rekao je. "Hoæemo li da odemonu veèeru?"

"Oh?" promumlao sam, automatski pogledavi na sat."Znaèi, jedemo u sedam umesto u pola sedam", dodao je, smejuæi se."Odlièno. To æe mi dati vremena da se istuiram i presvuèem.""Vai. Doði èim bude spreman. Jo æemo imati vremena za jedno piæe.""U redu. edan sam. Vidimo se uskoro."Otiao sam kuæi i oèistio se. Nije bilo novih anonimnih pisama, a kamenje je j

o bilo ispod sudopere. Oèeljao sam se i krenuo natrag preko ostrvceta.



Kada sam se pribliio dispanzeru, doktor je izaao, govoreæi natrag preko ramena nekome u vratima. Verovatno Bartelmu. Kad sam priao, video sam da nosi svoju torbu.

Povukao se i poèeo da se udaljava. Klimnuo je glavom i nasmeio se kada me je ugledao.

"Mislim da æe va prijatelj biti u redu", rekao je."Dobro. To sam ba hteo da vas pitam.""Kako se vi oseæate?""Dobro. Odlièno, u stvari.""Niste imali nikakvih simptoma. Taèno?""Tako je.""Fino. Ako ih bude, znate gde treba da odete. Taèno?""Zaista.""Dobro, onda. Ja sad idem.""Doviðenja."On je krenuo ka malom hoperu kojeg bee spustio pored glavne laboratorije.

Ja sam nastavio do Frenkove kuæice.Frenk je iziao da me doèeka."ta je doktor imao da kae?" upitao je."Da sve izgleda dobro", odgovorio sam mu."A-ha. Ulazi i kai mi ta pije."Otvorio je vrata, pridrao ih."Burbon bi mi lepo legao", rekao sam."Sa neèim?"

"Samo led.""Vai. Linda je pozadi, postavlja sto."Uzmuvao se, sipajuæi piæa. Ja sam se zapitao da li æe, dok smo sami, ita reæi

oslu sa dijamantima. Ali, nije.Okrenuo se, dodao mi moje piæe, podigao svoje u kratku zdravicu, otpio."Prièaj mi o tome", rekao je tada."U redu."Prièanje je potrajalo do veèere i posle nje. Bio sam veoma gladan, Linda je

bila sasvim tiha, a Frenk je stalno postavljao pitanja, izvlaèeæi svaki detalj Polove nevolje, pogibelji. Zapitao sam se o Lindi i Frenku. Nisam mogao zamisliti daodrava svoju vezu tajnom na tako malom mestu kao to je stanica. ta je Frenk zaistaznao, mislio, oseæao o tome? Kakva je bila prava funkcija njihovog trougla u ovombizarnom sluèaju?

Sedeo sam sa njima neko vreme posle veèere, i mogao sam skoro osetiti napetost izmeðu njih dvoje, stvar koju je on izgleda bio odluèan da rei tako to æe dratiovor u ravnomernom kretanju du linija koje je postavio, a ona tako to æe se povuæi iznjega. Nisam ni sumnjao da je to potaknuto Polovom nesreæom, ali sam poèeo da se oseæam sve nelagodnije u svojoj ulozi brane pred predstojeæom svaðom, suèeljavanjem, ili obnavljanjem stare. Zahvaljujuæi im na obroku, izvinio sam se èim sam mogao, opravdavajuæi se umorom koji je bio napola stvaran.

Frenk je odmah ustao."Otpratiæu te nazad", rekao je."U redu."I jeste.Dok smo se pribliavali mojoj kuæici, konaèno je to rekao."to se onog kamenja tièe..."

"Da?""Jesi li siguran da ga ima jo mnogo tamo odakle su ovi?""Doði ovamo", rekao sam, vodeæi ga oko kuæice na verandu i okreæuæi se kad smo

gli. "Taèno na vreme, za poslednjih nekoliko minuta sunèevog zalaska. Divno. Zato gane bi posmatrao kako zavrava? Odmah se vraæam."

Uao sam kroz zadnja vrata, otiao do sudopere, i otvorio deo za ðubre. Trebalo mi je oko jednog minuta da izvuèem torbu. Otvorio sam je, izvadio pune obe ake, iodneo ih natrag napolje.

"Skupi ake", rekao sam mu.Posluao je, i ja sam mu ih napunio.



"ta misli?"Podigao ih je, priao blie svetlosti koja se prosipala kroz otvorena vrata."Moj Boe!" uzviknuo je. "Zaista ih ima!""Naravno.""U redu. Otarasiæu ih se za tvoj raèun. Trideset pet posto.""Dvadeset pet je najvie. Kao to sam rekao.""Znam za izlobu dragulja i minerala tokom one sledeæe nedelje. Èovek kojeg po

znajem mogao bi biti tamo, ako ga pozovem. Platio bi dobru cenu. Ja æu ga pozvati- za trideset posto."

"Dvadeset pet.""teta to smo tako blizu, a ne moemo se konaèno dogovoriti. Obojica tako gubi

o.""Ma, u redu. Trideset."Uzeo sam kamenje natrag i bacio ga u depove, i rukovali smo se. Onda se F

renk okrenuo."Idem sada u laboratoriju", rekao je. "Da vidim ta je sa onom jedinicom k

oju si doneo natrag.""Javi mi kad sazna, hoæe li? Voleo bih da znam.""Svakako."I tako je on otiao, a ja sam vratio dragulje u skrovite, dohvatio knjigu o

delfinima i poèeo da je listam. A onda mi je palo na pamet kako je sve to smeno, naèin na koji su se stvari razvijale. Svi ti razgovori o delfinima, svo moje èitanje,razmatranje, ukljuèujuæi i dugaèku filozofsku disertaciju o njihovoj hipotetiènoj snopsmi kao religio-dijagogièkom obliku ludusa - zbog èega? Da bih ustanovio da je verov

atno sve nepotrebno? Da shvatim da æu verovatno proæi ceo sluèaj a da uopte ne vidim dlfina?Pa, to je bilo ono to sam hteo, naravno, to su Don i Lidija Barns i Instit

ut hteli - da ja skinem ljagu sa delfinskog imena. Ipak, kakva zapetljana zbrkase ovo ispostavilo da jeste! Ucena, ubistvo, verc dijamanata, sa malo neverstva ubaèenog sa strane... Kako da sve to razmrsim lepo i uredno, skinem sumnju sa optuenih - koji su negde napolju upranjavali svoj ludus i bolela ih je briga za celu ovu stvar - i onda izbledim iz slike, kakav je veæ moj obièaj, a da ne izazovem nezgodna pitanja, da ne izgleda da sam posebno umean?

Oseæaj duboke ljubomore prema delfinima bio me je obuzeo i nije potpuno nestao. Da li su oni ikada meðu sobom stvarali ovako komplikovane situacije? Veoma sam sumnjao u to. Moda mogu, ako sakupim dovoljno zelenih karma markica da se prijavim za delfina u sledeæem krugu...

Sve me je stiglo, i zaspao sam sa svetlom jo upaljenim.

Otro, uporno bubnjanje me je probudilo.Protrljao sam oèi, protegnuo se. Buka se opet zaèula, i okrenuo sam se na tu

stranu.Bio je to prozor. Neko je kucao na ram. Ustao sam i otiao do njega i vide

o da je to Frenk."Da?" rekao sam. "ta je?""Izaði", rekao je. "Vano je.""Dobro. Samo trenutak."Otiao sam i plaknuo lice, da dovrim proces buðenja i dam sebi ansu da razmis

im. Pogled na sat mi je rekao da je oko pola jedanaest.Kada sam konaèno izaao napolje, uhvatio me je za rame.

"Hajde! Doðavola! Rekao sam ti da je vano!"Uhvatio sam korak sa njim."Dobro! Morao sam da se probudim. O èemu se radi?""Pol je mrtav", rekao je."ta?""Èuo si me. Mrtav.""Kako se to desilo?""Prestao je da die.""Obièno to rade. Ali, kako se desilo?""Zezao sam se sa jedinicom koju si doneo natrag. Sada je tamo. Uneo sam



je kada je na mene doao red da odmenim Bartelma, da mogu i dalje da radim na njoj. U svakom sluèaju, toliko sam se uneo da nisam obraæao mnogo panje na njega. Kada sam ga konaèno ponovo proverio, bio je mrtav. To je sve. Lice mu je bilo tamno i izoblièeno. Neka vrsta kolapsa pluæa, izgleda. Moda je bilo nekog vazdunog embolizma..."

Uli smo u zadnji deo zgrade, najblii ulaz, dok je voda tiho pljuskala izanas, a lagani vetriæ nas pratio unutra. Proli smo pored skoro postavljene radne klupe, alata i delimièno rasklopljene soniène jedinice rairene po povrini. Skreæuæi levoa, uli smo u sobu gde je Pol leao. Upalio sam svetlo.

Lice mu vie nije bilo zgodno, noseæi sada znake onog ko je svoje poslednjetrenutke proveo boreæi se da doðe do daha. Preao sam do njega, potraio puls, znao unared da ga neæu naæi. Pokrio sam jedan nokat svojim palcem i pritisnuo. Ostao je beokad sam ga pustio.

"Koliko dugo?" upitao sam."Neposredno pre nego to sam doao po tebe.""Zato ja?""Ti si bio najblii.""Shvatam. Da li je èarav ranije bio pocepan na ovom mestu, pitam se?""Ne znam.""Nije bilo uzvika, nikakvih zvukova?""Nisam èuo nita. Da jesam, odmah bih doao."Osetio sam naglu elju za cigaretom, ali je bilo boca sa kiseonikom u sobi

i znakova ZABRANJENO PUENJE svuda po zgradi. Okrenuo sam se i vratio po svojim stopama, otvorio vrata, zadrao ih leðima - naslonio se na njih - pripalio cigaretu izagledao se preko vode.

"Veoma èist posao", rekao sam tada. "Uz simptome od ovog danas, garant æe dobiti 'prirodni uzrok' sa 'moguæim vazdunim embolizmom', 'gueæim kolapsom pluæa' ili nm prokletom stvari iza toga."

"ta hoæe da kae?" upitao je Frenk."Da li je bio pod sedativima? Ne znam. Nije vano. Rekao bih da si upotreb

io rekompresor. Taèno? Ili si iao grubo i samo ga uguio?""Ma daj. Zato bih ja...""Na neki naèin, ja sam pomogao da bude ubijen", rekao sam. "Mislio sam da

je siguran ovde sa tobom, jer nisi nita uradio u vezi sa njim sve ovo vreme. eleosi da je zadri, da je pridobije natrag. Troenje mnogo para na nju bio je jedan od nna koje si pokuao. Ali, to je bio zatvoren krug, jer je Pol bio deo tvog izvora dodatnih prihoda. Onda sam se pojavio ja i ponudio alternativno snabdevanje. Ondadananja nesreæa, èitava postavka noæas... Ti si imao moguænost, iskoristio priliku, i

lupio vrata ambara. Da ne pominjem da se gvoðe kuje dok je vruæe. Èestitam. Mislim da speti. Jer su sve ovo nagaðanja, naravno. Nema stvarnih dokaza. Bravo."Uzdahnuo je."Zato onda ulazimo u sve to? Gotovo je. Sada æemo otiæi do Bartelma i ti æe g

riti, jer æu ja biti isuvie uzrujan.""Ali me zanima za Rudija i Majka. Sve vreme sam se pitao. Jesi li ti ima

o udela kad su oni dobili svoje?""ta ti zna?" upitao je polako. "I kako to zna?""Znam da su Pol i Majk bili izvor za kamenje. Znam da je Rudi saznao i p

okuao da ih ucenjuje. Pobrinuli su se za njega, a mislim da se Pol reda radi pobrinuo za Majka u isto vreme. Kako znam? Pol je blebetao celim putem natrag ovog popodneva, a ja sam bio u dekompresoru sa njim, seæa se? Saznao sam za dijamante, ubistva, i za Lindu i Pola, samo sluajuæi."

Naslonio se na radnu klupu. Zatresao je glavom."Bio sam sumnjièav prema tebi", rekao je najzad, "ali si imao dijamante kao dokaz. Naiao si na njih strano brzo, priznajem. Ali sam prihvatio tvoju prièu zbogmoguænosti da je Polov depozit zaista bio negde sasvim blizu. Nikada mi nije rekao gde je. Ocenio sam da si ti ili naleteo na to ili ga sledio do tamo i znao dovoljno da prepozna ta je. ta god bilo, sada nema veze. Radije æu poslovati sa tobom. a ostanemo na tome?"

"Ako mi kae za Rudija i Majka.""Zaista ne znam nita vie od onoga to si ti sad rekao. To nije bila moja stv

ar. Pol se brinuo za sve. Sad ti meni daj jedan odgovor: Kako si naao nalazite?"



"Nisam", odgovorio sam. "Nemam pojma gde ih je nalazio."Uspravio se."Ne verujem ti! Kamenje... odakle ti ono?""Naao sam gde je Pol sakrio jednu torbu. Ukrao sam je.""Zato?""Zbog novca, naravno.""Zato si me onda lagao o tome gde si ih dobio?""Misli da bih tek tako doao i rekao ti da su ukradeni? Sad, iako..."Krenuo je napred veoma brzo, i video sam da ima veliki francuski kljuè u r

uci.Odskoèio sam unazad, i vrata su ga zakaèila po ramenu kad su se zatvorila. M

eðutim, to ga je usporilo samo na trenutak. Probio se i opet navalio na mene. Ja sam nastavio povlaèenje, padajuæi u odbrambeni poloaj.

On je zamahnuo i ja sam se izmakao u stranu, udarajuæi ka njegovom laktu.Obojica smo promaili. Njegov povratni udarac me je tada okrznuo po ramenu, tako da je udarac kojim sam ga pogodio blizu bubrega, nakon nekoliko sekundi, bio mnogo slabiji nego to sam se nadao. Skakutao sam unazad dok je on ponovo zamahivao, imoj udarac ga je zahvatio po boku. Pao je na jedno koleno, ali je ustao pre nego to sam mu mogao priæi, zamahujuæi ka mojoj glavi. Opet sam ustuknuo i on me je vrebao.

Mogao sam èuti vodu, namirisati je. Pitao sam se da li da skoèim. Ipak, on je bio strano blizu...

Kad je ponovo navalio, ja sam se izvio unazad i posegnuo za njegovom rukom. Uhvatio sam ga blizu lakta i drao se, kaèeæi prste blie njegovom licu. Zabio se u

mene tada i pao sam, jo stiskajuæi njegovu ruku, hvatajuæi njegov kai drugom rukom. Mje rame je lupilo o zemlju, i on je bio na meni, rvuæi se da oslobodi ruku. Kada je uspeo da je izvuèe, na trenutak se njegova teina sklonila sa mene. Otruæi se, skupisam se u loptu i udario s obe noge.

Pogodile su. Èuo sam ga kako je zagunðao.Onda ga nije bilo.Èuo sam ga kako pljuska u vodi. Takoðe sam èuo udaljene glasove, koji su vikal

i, pribliavajuæi nam se preko ostrvceta.Podigao sam se na noge i krenuo ka ivici.Tada je on vrisnuo - dug, uasan, agonijski vrisak.Dok sam ja stigao do ivice, prestao je.Kad je Bartelm doao do mene, prestao je da ponavlja "ta se dogodilo?" èim je

pogledao dole i video bljetava peraja u centru previranja. Tada je rekao "O, moj

Boe!" I onda, nita.

U mojoj izjavi, kasnije, rekao sam da mi je izgledao veoma uzbuðeno kada je doao po mene, da mi je rekao da je Pol prestao da die, da sam se ja vratio sa njim do dispanzera, ustanovio da je Pol zaista mrtav, rekao to, i pitao ga za detalje; da je dok smo prièali nekako stekao utisak da ja mislim da je njegova nebriganekako doprinela smrti; da je postao jo uzbuðeniji i konaèno me napao; da smo se borili i da je pao u vodu. to je sve, naravno, bilo taèno. Podnosilac izvetaja grei samu izostavljenom. Izgleda da su to progutali. Otili su. Ajkula se muvala unaokolo, moda èekajuæi desert, dok delfinski ljudi nisu doli i anestetizovali je i odveli. Brtelm mi je rekao da je oteæeni sonièni projektor zaista mogao povremeno imati kratakspoj.

Tako je Pol ubio Rudija i Majka; Frenk je ubio Pola, a onda ga je i samo

g zadesila smrt od strane ajkule kojoj su se sada mogla pripisati i prva dva ubistva. Sa delfina je skinuta sumnja, i nije ostao niko da ga se zbog ièega privedepravdi. Izvor dijamanata bio je sada jedna od malih misterija ivota.

... I tako, nakon to su svi otili, izjave uzete, ostaci ostataka uklonjeni- mnogo kasnije, dok je noæ visila kasna, jasna, èista, sa svojim jarkim mnotvima sparenim u svom pulsiranju sa sveim tokom Golfske struje oko stanice, sedeo sam nasklopivoj stolici na maloj verandi iza svoje kuæice, ispijajuæi konzervu piva i gledajuæi zvezde kako prolaze.

... Trebalo je samo da udarim peèat ZAKLJUÈENO na dosije u mojoj glavi.Ali, ko mi je napisao poruku, poruku koja je pokrenula paklenu mainu da tr



opoæe?Da li je to zaista bilo vano, sada kad je posao obavljen? Dok god æute o me

ni...Otpio sam jo jedan gutljaj piva.Da, bilo je, zakljuèio sam. Mogao bih ipak jo malo pogledati unaokolo.Povukao sam cigaretu i krenuo da je pripalim...

Kada sam uao u luèicu, svetla su bila upaljena. Dok sam se penjao na dok, njen glas je dopro preko zvuènika.

Pozdravila me je imenom - mojim pravim imenom, koje odavno nisam èuo izgovoreno - i pozvala me da uðem.

Krenuo sam du doka i do prednjeg dela zgrade. Vrata su bila otkrinuta. Uaosam.

Soba je bila dugaèka, niska, sasvim orijentalno ureðena. Ona je nosila zeleni svileni kimono. Kleknula je na pod, sa servisom za èaj postavljenim pred sebe.

"Molim vas uðite i sedite", rekla je.Klimnuo sam glavom, izuo se, preao sobu i seo."O-èa do dezu-ka?" upitala je."Itadakimacu."Sipala je, i neko vreme smo pili èaj. Nakon druge oljice privukao sam pepel

jaru do sebe."Cigaretu?" upitao sam."Ja ne puim", rekla je. "Ali, volela bih kad biste vi. Pokuavam da unesem t

o je manje moguæe tetnih supstanci u svoj sistem. Pretpostavljam da je tako èitava st

var i zapoèela."Pripalio sam sebi jednu."Nikada ranije nisam sreo pravog telepatu", rekao sam, "za kojeg bih zna

o.""Zamenila bih to za zdravo telo", rekla je, "bilo kog dana. Ne bi trebal

o èak ni da bude posebno privlaèno.""Pretpostavljam da ne postoji stvarna potreba da postavim svoja pitanja"

, rekao sam."Ne", sloila se, "ne, zaista. Koliko slobodne mislite da su nae volje?""Sve manje svakim danom", odgovorio sam.Nasmeila se."Pitala sam to", rekla je, "zato to sam o tome mnogo razmiljala u poslednj

e vreme. Mislila sam na devojèicu koju sam jednom poznavala, devojèicu koja je ivela

u vrtu uasnog cveæa. Bili su divni, i bili su tu da je èine sreænom to ih gleda. Ali u mogli da sakriju svoj miris od nje, a to je bio miris saaljenja. Jer ona je bila bolesna devojèica. Tako da nisu njihove boje i oblici bili ono od èega je pobegla,veæ pre miris koji je malo njih znalo da ona moe da oseti. Bilo je bolno stalno gamirisati, tako da je u samoæi nala neto od mira. Da nije bilo te njene sposobnosti,ostala bi u vrtu."

Zastala je da otpije gutljaj èaja."Jednog dana je nala prijatelje", nastavila je, "na neoèekivanom mestu. Del

fin je veseo momak, srca nezakrèenog samiloæu koja poniava. Naèin saznanja koji ju jevojio, koji ju je poslao daleko, ovde ju je pribliio. Doznala je srca, misli svojih novih prijatelja savrenije nego to ih ljudi spoznaju kod drugih ljudi. Zavolelaih je, postala deo njihove porodice."

Jo jednom je otpila èaj, a onda sedela u tiini neko vreme, gledajuæi u oljic

"Postoje velikani meðu njima", konaèno je rekla, "kao to ste nagaðali ranije. rorok, mudrac, filozof, muzièar - nema ljudske reèi koju ja znam koja bi opisala tuvrstu, ili funkciju koju vri. Postoje, meðutim, oni meðu njima koji pevaju snopesmu sa posebnom istanèanoæu i dubinom - neto kao muzika, a ipak ne, izvuèeno iz tog bezvreog mesta u njima gde moda oni gledaju na beskrajno, a onda ga uoblièe za svoje bliske. Najveæi kojeg sam ikada upoznala" - zakljocala je suglasnike visokim tonom - "nosi neto kao Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'k kao ime ili titulu. Ne bih mogla da objasnim njegovu snopesmu vama nita bolje nego to bih mogla da objasnim Mocarta nekome ko nikad nije èuo muziku. Ali kada je dolo do toga da on, na svom mestu, bude ugroen, uradila sam ono to je moralo biti uraðeno."



"Vidite da ja ne vidim", rekao sam, sputajuæi svoju oljicu.Ona ju je ponovo napunila. "Èikèarni je sagraðen nad vodom", rekla je, i vizij

a mesta stigla je jasna, uznemirujuæe stvarna, u moj um. "Kao to", dodala je."Ne pijem estoka piæa, ne puim, retko uzimam lekove", rekla je. "To nije pit

anje izbora. To je fizioloko pravilo koje krim na sopstveni rizik. Ali, zato ne bihuivala u istim stvarima koje i drugi moje vrste mogu spoznati, kao to sada uivam utoj cigareti koju puimo?"

"Poèinjem da vidim...""Plivajuæi pod aramom noæu, mogla sam uzjahati pojaèane snove droga sa tog mes

a, spoznati mir, sreæu, uitak, i povuæi se ako se to pretvori u neto drugo...""Majk..." zapoèeo sam."Da, on me odveo Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ku, ne znajuæi to. Tamo sam vi

dela mesto gde su nali dijamante. Vidim da mislite da je blizu Martinika, poto samnedavno bila tamo. Na to vam neæu odgovoriti. Videla sam tamo, meðutim, takoðe i ideju da se povrede delfini. Èinilo se da su njih oterali sa mesta njihovog otkriæa - mada im nisu i nakodili - delfini. Nekoliko puta. Nala sam da je to tako neuobièajenoda sam bila potaknuta da istraim, i saznala sam da je to bilo taèno. Mesto njihovogotkriæa bilo je u podruèju njegove pesme. On boravi u tim vodama, i drugi dolaze daga tamo èuju. To je, u tom smislu, posebno mesto, zbog njegovog prisustva. Oni sutraili naèin da osiguraju svoju bezbednost kada se vrate po jo kamenja", nastavilaje. "Doznali su za dejstvo zvukova kita ubice u tu svrhu. Ali su nabavili i eksploziv, ukoliko se snimak pokae nedovoljnim za period od vie dana."

"Ona dva ubistva su se desila dok sam ja bila odsutna", rekla je. "Vi ste, u osnovi, u pravu u pogledu toga ta je uèinjeno. Nisam znala da æe se odigrati, ni

ti bi moje preprièavanje Polovih misli bilo ikada prihvatljivo na bilo kom sudu. On je koristio sve na ta bi poloio ruke ili um, taj èovek - ma kako malo to shvatao.Uzeo je Frenkovu teoriju, kao i njegovu enu, nauèio taman dovoljno da uz malo sreæe naðe kamenje. Sreæe - nje je imao dosta dugo. Nauèio je taman dovoljno o delfinima da zna za efekte zvukova kita ubice, ali ne i kako bi se ponaali kada bi morali da sebore, da ubiju. A èak je i u tome imao sreæe. Prièu su prihvatili. Ne svi. Ali joj jedovoljno poverovano. Bio je siguran. I nameravao je da se vrati do... tog mesta. Traila sam naèin da ga zaustavim. I elela sam da sa delfina bude skinuta sumnja -ali tada je to bilo od drugorazredne vanosti. Onda ste se vi pojavili, i znala sam da sam ga nala. Otila sam do stanice noæu, ispuzala na nju, ostavila vam poruku."

"I vi ste otetili jedinicu za sonièno emitivanje?""Da.""Uradili ste to odabravi trenutak kada ste znali da æemo Pol i ja zajedno iæi

dole da je opravimo.""Da.""A drugo?""Da, i to. Napunila sam Polov um stvarima koje sam osetila i videla ispo

d arama u Èikèarniju.""I mogli ste, takoðe, da pogledate i u Frenkov um. Znali ste kako æe on reag

ovati. Pripremili ste ubistvo!""Nisam ga prisilila da ita uradi. Zar nije njegova volja slobodna kao i n

ae?"Pogledao sam u èaj, uznemiren tom milju. Progutao sam ga. Onda sam se zagle

dao u nju."Da ga niste kontrolisali, makar malo, blizu kraja, kada me je napao? Il

i - daleko vanije - ta je sa rudimentarnijim nervnim sistemom? Da li biste mogli k

ontrolisati ponaanje ajkule?"Ponovo mi je napunila oljicu."Naravno da ne", rekla je.Sedeli smo jo jedan tih period. "ta ste pokuali da mi uradite kada sam odluè

o da nastavim sa svojom istragom?" upitao sam. "Zar niste pokuavali da mi zbuniteèula i navedete me na unitenje?"

"Nisam", rekla je brzo. "Posmatrala sam vas da bih videla ta æete odluèiti. Uplaili ste me svojom odlukom. Ali ono to sam uradila nije bio napad - ne, bar, u poèetku. Pokuala sam da vam pokaem neto od snopesme, da vas uteim, da vas umirim. Naa sam se da bi takav doivljaj mogao izazvati neku mentalnu alhemiju, smekati vau re



nost...""Propratili biste ga sugestijama u tom smislu.""Da, bih. Ali ste se onda opekli i bol vas je povukao nazad. To je bilo

kad sam vas napala."Najednom je zvuèala umorno. Ali, opet, kada se sve uzme u obzir, bio je to

veoma naporan dan za nju."I tu je bila moja greka", nastavila je. "Da sam vas jednostavno pustila

da nastavite, ne biste imali nita. Ali, uoèili ste neprirodnu prirodu napada. Povezali ste to sa Polovim zanosima, i pomislili ste na mene - mutanta - i na delfinei dijamante i moj nedavni put. Sve vam se to ulilo u um - a onda pretnja koju sam videla da biste ispunili: aluvijalni dijamanti i Martinik, u centralnu bankupodataka. Morala sam tada da vas nazovem, da razgovaramo."

"ta sada?" upitao sam. "Ni jedan sud vas nikad ne bi mogao ni za ta osuditi. Sigurni ste. Ja teko da mogu da vas osuðujem. Moje sopstvene ruke nisu èiste od krvi, kao to mora da znate. Vi ste jedina iva osoba koja zna ko sam ja, i to u meniizaziva nelagodnost. Ipak, i ja imam neka nagaðanja koja se tièu stvari koje vi ne biste eleli da se znaju. Neæete pokuati da me unitite, jer znate ta bih uradio sa tiagaðanjima ako ne biste uspeli."

"A ja vidim da vi ne biste upotrebili svoj prsten ukoliko niste izazvani. Hvala vam. Bojala sam ga se."

"Èini se da smo postigli nekakvu ravnoteu.""Pa, zbog èega onda oboje ne bismo zaboravili?""Mislite - da verujemo jedno drugom?""Zar je to tako neobièno?"

"Morate priznati da vi posedujete odreðenu prednost u takvim stvarima.""Taèno. Ali je vredna samo u ovom trenutku. Ljudi se menjaju. Ona mi ne pokazuje ta æete misliti nekog drugog dana, na nekom drugom mestu. Vi ste u boljem poloaju da to znate, jer ste poznavali sebe mnogo due nego ja."

"Istina, pretpostavljam.""Ja, naravno, zaista nemam ta da dobijem unitivi uzorak vae egzistencije. V

biste, sa druge strane, zamislivo, mogli biti podstaknuti da potraite nezabeleenizvor prihoda."

"To ne mogu poreæi", sloio sam se. "Ali, ako vam dam svoju reè, odraæu je.""Znam da to i mislite. Takoðe znam da verujete veæini stvari koje sam rekla,

sa nekim rezervama."Klimnuo sam potvrdno glavom."Vi ne razumete znaèaj Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ka."

"Kako bih i mogao, poto nisam ni delfin ni telepata?""Mogu li vam pokazati ta je to to se trudim da saèuvam, da odbranim?"Razmiljao sam o tome neko vreme, seæajuæi se onih nedavnih trenutaka na stani

ci kada me udarila neèim iz Vilijema Dejmsa. Nisam imao naèina da znam kakav bi oblikkontrole, kakvu vrstu moæi bila u stanju da primeni na mene ako se sloim sa nekimdoivljajem u tom smislu. Meðutim, ako se stvari otrgnu kontroli, ako se pojavi i najmanji oseæaj petljanja sa mojim umom, sem te same stvari, znao sam za naèin da odmah prekinem doivljaj. Prekrstio sam ruke pred sobom, polauæi dva prsta na svoj prsten.

"Dobro", rekao sam.I tada je ponovo poèelo, neto kao muzika, pa ipak ne, neki razvoj predloga

koji nije mogao biti verbalizovan, jer je njegova tvar bila od neèega to nijedan èovek nije posedovao ili oseæao, jer lei van dosega ljudskih èulnih moguænosti. Tada sam s

vatio da onaj deo mene koji doivljava to ima svoje mesto privremeno u umu tvorcate izjave, da je to snopesma Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'ka, da sam se osvedoèio/uèestvovao u vanvremenskom argumentu dok je on improvizovao, orkestrirao ga, vukuæi èitave delove ranije konstruisanih vizija i izraza, savrene i èiste, iz seæanja tako ivogda je njegov rad bio jedva razdvojiv od aktivnosti tog trenutka, i spajao ih u svee harmonije na ritam radosti koji sam shvatao samo zaobilazno, kroz istovremenioseæaj njegovog vlastitog uivanja u èinu njihovog oblikovanja.

Osetio sam uivanje u toj igri mislima, racionalnoj mada ne logiènoj; procesje, kao i sva umetnost, bio odgovor na neto, mada taèno ta, nisam znao niti me zaista bilo briga; jer je bio, u sebi i od sebe, dovoljnost postojanja - i ako æe mi j



ednog dana pruiti emocionalno oruje u vreme kada bih inaèe stajao nag i sam, pa, toje bila jedna od onih stvari koje niko nema prava da oèekuje, pa ipak ponekad otkrije unutar priseæanja na takve fragmente postojanja koje je oblikovao poseban znalac nekom vrstom furioznog uivanja.

Zaboravio sam svoje sopstveno biæe, odbacio svoj ogranièeni raspon èula dok sam plivao u moru koje nije bilo ni tamno ni svetlo, ni oblikovano ni bezoblièno, paipak znajuæi svoj put, ukljuèen u, kako se veæ desilo, stalni èin te stvari koju smo oabrali da zovemo ludus i koja je bila stvaranje, unitenje i hranjenje, uoblièena ibeskrajno preoblièavana, ratrkavana i spajana, uspinjuæa i silazeæa, razdvojena od svivremenskih fenomena pa ipak sadravajuæi samu osnovu vremena. Dua vremena se èinilo djesam, bezgraniène moguænosti koje ispunjavaju trenutak, okruujuæi i dopunjavajuæi mai tok postojanja, i radostan, radostan, radostan...

Vrteæi se, moj um je otiao, i sedeo sam, steuæi svoj prsten smrti, preko putadevojèice koja je pobegla od stranog cveæa, sada odevene u vlano zeleno i veoma, veomblede.

"O-èa do dezu-ka?" upitala je."Itadakimacu."Sipala je. eleo sam da posegnem i dotaknem joj ruku, ali sam umesto toga

podigao oljicu i pio iz nje.Imala je moj odgovor, naravno. Znala ga je.Ali je progovorila, nakon nekog vremena. "Kada moj èas doðe - ko zna koliko

uskoro? - ja æu otiæi k njemu" rekla je. "Biæu tamo, sa Kjvalll'kje'k'kutajlll'kje'kom. Ko zna da li æu moda nastaviti, kao seæanje moda, u tom vanvremenskom mestu, kao desnopesme? Ali se oseæam delom nje i sada."

"Ja..."Podigla je ruku. Zavrili smo èaj u tiini.Nisam zaista eleo da odem tada, ali sam znao da moram.

Bilo je toliko stvari koje sam mogao reæi, pomislio sam, dok sam se na Izabeli vraæao do Stanice Jedan, svoje torbe dijamanata, i svih ostalih stvari i ljudi koje sam ostavio za sobom, èekajuæi me da ih dodirnem ili govorim sa njima.

Ali onda, razmiljao sam, najbolje reèi su èesto one koje ostanu neizreèene.

Kordvejner SmitZLOÈIN I SLAVAKOMANDANTA SUZDALA(Cordwainer Smith: 'The Crime and the Glory of Commander Suzdal', 1963.)

POÈETAKKomandant Suzdal bio je odaslat u koljka-brodu da istrauje krajnja podruèja

nae galaksije. Njegov brod zvali su krstaricom, ali je on bio jedini èovek u njemu.Bio je opremljen hipnoticima i kockama da mu prue privid drutva - velikom grupomljubaznih ljudi koji su mogli biti zazvani iz njegovih sopstvenih halucinacija.

Instrumentalnost mu je èak ponudila i neku vrstu izbora u pogledu njegovihimaginarnih drugova, koji su se svi nalazili otelotvoreni u malim keramièkim kockama to su sadrale mozak neke male ivotinje, ali sa ubaèenom liènoæu neke stvarno posobe.

Suzdal, nizak i nabijen èovek veselog osmeha, nije uvijao u pogledu svojihpotreba:

"Dajte mi dva dobra oficira obezbeðenja. Ja mogu da se snaðem sa brodom, ali

, ako kreæem u nepoznato, trebaæe mi pomoæ da se nosim sa èudnim problemima koji bi mogi iskrsnuti."Oficir za ukrcavanje mu se nasmeio. "Nikad nisam èuo za komandanta krstaric

e koji trai oficire obezbeðenja. Veæina ljudi smatra ih potpunim daveom.""To je u redu", rekao je Suzdal. "Ja ne.""Zar ne elite neke ahiste?""Mogu da igram ah", rekao je Suzdal, "koliko god hoæu, koristeæi rezervne kom

pjutere. Samo treba da im smanjim energiju i da poènu da gube. Sa punom snagom meuvek pobede."

Zvaniènik je tada èudno pogledao Suzdala. Nije se ba iskezio, ali izraz mkego



vog lica postao je i intiman i pomalo neprijatan. "A ta sa drugaèijim drutvom?" upitao je sa èudnim prizvukom u glasu.

"Imam knjige", odgovorio je Suzdal, "i to nekoliko hiljada. Biæu na putu samo nekoliko godina, po zemaljskom vremenu."

"Lokalno-subjektivno, to bi moglo biti nekoliko hiljada godina", primetio je zvaniènik, "iako æe se vreme vratiti unatrag kad se ponovo pribliite Zemlji. Alija nisam govorio o knjigama", ponovio je, sa istim èudnim, neprijatnim prizvukom.

Suzdal je odmahnuo glavom, zabrinut na trenutak, i provukao prste kroz svoju utu kosu. Njegove plave oèi bile su iskrene i pogledao je zvaniènika pravo u oèi."O èemu ste onda govorili, ako ne o knjigama? O navigatorima? Njih imam, a da i nepominjem ljude-kornjaèe. Oni su dobro drutvo, ako im samo govorite dovoljno sporoi date im dosta vremena da odgovore. Ne zaboravite, ja sam veæ bio napolju..."

Zvaniènik je najzad ispljunuo svoju ponudu: "Igraèice. ENE. Konkubine. Zar ihneæete? Mogli bismo èak snimiti i vau enu i utisnuti njen um na kocku za vas. Tako bona mogla biti sa vama svake nedelje koju provedete budni."

Suzdal je izgledao kao da je toliko zgaðen da æe pljunuti na pod. "Alisu? Hoæete reæi da hoæete da putujem unaokolo sa njenim duhom? Kako bi se prava Alisa oseæalakad se vratim? Nemojte mi reæi da æete staviti moju enu u miji mozak. Samo mi nudite elirijum. Moram da budem sabran tamo, dok se prostor i vreme valjaju u velikim valovima oko mene. I ovako æu biti dovoljno lud. Ne zaboravite, veæ sam bio tamo. Povratak pravoj Alisi biæe mi jedan od najveæih faktora realnosti. To æe mi pomoæi da se vatim kuæi." U tom trenutku, Suzdalov glas poprimio je prizvuk intimnosti, kad je dodao: "Nemojte mi reæi da mnogi komandanti krstarica trae da lete unaokolo sa svojim imaginarnim suprugama. To bi, po mom miljenju, bilo prilièno gadno. Da li mnogi t

o rade?""Ovde smo da vas utovarimo na brod, a ne da raspravljamo ta drugi oficirirade ili ne rade. Ponekad mislimo da je dobro imati ensko drutvo na brodu uz komandanta, èak i ako je imaginarno. Ako ikada naiðete na neto meðu zvezdama to se zaodenu enski oblik, bili biste veoma ranjivi."

"ene, meðu zvezdama? Bah!" odrezao je Suzdal."I èudnije stvari su se deavale," primetio je zvaniènik."Ovo ne", usprotivio se Suzdal. "Bol, ludilo, izoblièenje, beskrajna panik

a, ludilo za hranom - da, njih mogu oèekivati i suoèiti se s njima. Oni æe biti tu. Ali ene, ne. Nema ih. Ja volim svoju enu. Neæu stvarati ene iz sopstvenog uma. Na krajkrajeva, imam ljude-kornjaèe na brodu, i oni æe uzgajati svoje mlade. Imaæu dovoljnoporodiènog ivota da posmatram i uèestvujem u njemu. Mogu èak i prireðivati proslave Bomaliane."

"Kakve su to zabave?" upitao je zvaniènik."Samo èudan mali stari ritual za koji sam èuo od jednog Spoljnog Pilota. Svim mladim stvorovima daju se pokloni, jednom svake lokal-subjektivne godine."

"Zvuèi lepo", sloio se zvaniènik, èiji je glas odjednom postao umoran i konaèa"Jo uvek odbijate da imate kocka- enu na brodu? Ne biste morali da je aktivirate ukoliko vam ne bude zaista potrebna."

"Vi niste leteli, zar ne?" upitao je Suzdal.Sada je na zvaniènika bio red da pocrveni. "Ne, nisam", odgovorio je jedno

stavno."ta god bude na tom brodu, misliæu na to. Ja sam vedar èovek, i veoma druelju

iv. Pustite me da se snalazim sa mojim ljudima-kornjaèama. Nisu ba ivahni, ali su oseæajni i smirujuæi. Jo dve hiljade godina, lokal-subjektivno, mnogo je vremena. Nemojte mi davati da donosim dodatne odluke. Ima dovoljno posla kada se upravlja brod

om. Samo me ostavite sa mojim ljudima-kornjaèama. I ranije sam se snalazio s njima.""Vi ste, Suzdale, komandant", sloio se najzad oficir za utovar. "Uradiæemo

kako vi kaete.""Odlièno", nasmeio se Suzdal. "Na ovim turama moda imate mnogo èudnih tipova,

ali ja nisam od takvih."Dvojica ljudi su se saglasno nasmeila jedan drugom i utovar je bio zavren.Sam brod odravali su ljudi-kornjaèe, koji su starili veoma sporo tako da su

se, dok je Suzdal krstario spoljnim rubom galaksije i putao da hiljade godina -po lokalnom raèunanju - proteknu dok on spava u svojoj zaleðenoj postelji, ljudi- ko



rnjaèe raðali generaciju za generacijom, obuèavali svoje mlade da upravljaju brodom, uèli ih prièama o Zemlji koju oni nikada neæe ponovo videti, i ispravno èitali kompjutere, da bi probudili Suzdala samo onda kada se ukazivala potreba za ljudskom intervencijom i ljudskom inteligencijom. Suzdal bi se probudio s vremena na vreme, obavljao svoj posao i vraæao se. On se oseæao kao da su sa Zemlje otili pre samo nekoliko meseci.

Meseci! Proteklo je vie od subjektivnih deset hiljada godina, kada je naiao na sirensku kapsulu.

Izgledala je kao obièna kapsula za pomoæ. Onakva kakve su èesto jurile svemirom da ukau na neku komplikaciju ljudske sudbine meðu zvezdama. Ova kapsula, meðutim, izgledala je kao da bee ispaljena preko ogromne razdaljine, i iz kapsule je Suzdalsaznao prièu o Arakoziji.

Prièa je bila lana. Mozgovi èitave planete - divlji geniji zlobne, nesreæne rae - bili su se posvetili problemu hvatanja u zamku i privlaèenja normalnog pilotasa Stare Zemlje. Prièa koju je kapsula otpevala davala je utisak bogatstva liènostipredivne ene, èiji je glas zvuèao kao kontraalt. Prièa je bila taèna, jednim delom. Sul je sasluao prièu i ona je utonula, poput predivno orkestriranog odlomka opere, pravo u vlakna njegovog mozga. Bilo bi drugaèije, da je znao za stvarnu prièu.

Svi sada znaju stvarnu prièu o Arakoziji - gorku, uasnu prièu o planeti kojaje bila raj i koja se pretvorila u pakao. Prièu o tome kako su ljudi postali neto drugaèije od ljudi. Prièu o tome ta se desilo tamo daleko na najuasnijem mestu meðu zvama.

Pobegao bi, da je znao stvarnu prièu. Nije mogao da razume ono to mi sada znamo...

Èoveèanstvo se nije moglo sresti sa uasnim narodom Arakozije a da ih narod Arakozije ne sledi do kuæe i donese èoveèanstvu tugu veæu od tuge, ludost goru od obiènogdila, zarazu koja prevazilazi sve zamislive poasti. Arakozijanci behu postali ne-èoveèanstvo, a ipak, u najdubljim otiscima svojih liènosti, ostali su ljudi. Pevali supesme koje su uzdizale njihovu izoblièenost i hvalili sebe zbog onoga to su tako uasno postali, a ipak su, u njihovim vlastitim pesmama, u njihovim vlastitim baladama, tonovi orgulja odzvanjali u refrenu...

I oplakujem Èoveka!

Znali su ta su bili i mrzeli su sebe. Mrzeæi sebe, gonili su èoveèanstvo.Moda jo uvek gone èoveèanstvo.

Instrumentalnost se do sada dobrano pomuèila da nas Arakozijanci nikada vie

ne pronaðu: rairila je mreu varki du ivica galaksije da se osigura da nas taj izgubjeni, upropaæeni narod nikada ne naðe. Instrumentalnost zna i èuva na svet i sve ostasvetove èoveèanstva pred izopaèenoæu koja je postala Arakozija. Ne elimo da imamo nikveze sa Arakozijom. Neka nas love. Neæe nas naæi.

Kako je Suzdal mogao to da zna?Bilo je to prvi put da je neko sreo Arakozijance, i on je sreo Arakozija

nce, i sreo ih je samo preko poruke u kojoj je èarobni glas pevao èarobnu pesmu o propasti, koristeæi savreno jasne reèi starog opteg jezika da isprièa prièu tako tunu,snu, da je èoveèanstvo jo nije zaboravilo. U osnovi je prièa bila veoma jednostavna. Oo je ono to je Suzdal èuo, i to ljudi od tada behu nauèili.

Arakozijanci su bili naseljenici. Naseljenici su se mogli seliti pomoæu jedrenjaka, koji su za sobom vukli èaure. To je bio prvi naèin.

Ili su mogli iæi planoformnim brodovima, brodovima kojima su pilotirali vet

i ljudi, koji su zakoraèivali u svemir ili dva i vraæali se iz njega i nalazili ljude.Ili su, za zaista velike razdaljine, mogli iæi novom kombinacijom. Individ

ualne èaure spakovane u ogroman koljka- brod, dinovsku verziju Suzdalovog broda. Sazamrznutim spavaèima i budnim mainama, brod bi bio ispaljen ka brzini svetlosti i preko nje, baèen dalje od svemira, izlazio nasumice i usmeravao se ka odgovarajuæoj meti. Bila je to kocka, ali hrabri ljudi su rizikovali. Ako meta ne bi bila naðena,njihove maine mogle bi veèno ploviti svemirom, dok bi se tela, zatiæena zamrzavanjemmalo po malo kvarila, i dok bi slaba svetlost ivota gasnula u pojedinim smrznutim mozgovima.



koljka-brodovi bili su ljudsko reenje za prenaseljenost, sa kojom se ni stara planeta Zemlja ni njene kæerke-planete nisu mogle ba izboriti. koljka-brodovi nosili su hrabre, neoprezne, romantiène, æudljive, ponekad kriminalce meðu zvezde. Èoveèavo je stalno zaboravljalo na te brodove. Napredni istraivaèi, organizovana Instrumentalnost, nailazili su na ljudska biæa, gradove i kulture, razvijene ili ne, plemena ili porodice, tamo gde su koljka-brodovi stizali, daleko, daleko van krajnjihgranica èoveèanstva, gde instrumenti za traganje behu nali planetu nalik Zemlji i gdese koljka-brod, poput nekog velikog umiruæeg insekta, spustio na planetu, probudioljude, otvorio se i samounitio oslobaðanjem ponovo roðenih mukaraca i ena, da naselo jedan svet.

Arakozija se èinila dobrim svetom mukarcima i enama koji behu doli na nju. Pedivne plae, sa stenama poput beskrajnih rivijera nad njima. Dva sjajna velika meseca na nebu, sunce ne predaleko. Maine su testirale atmosferu i kuale vodu, i veæ rasejale oblike starozemaljskog ivota, tako da su ljudi koji su se probudili zaèulipoj zemaljskih ptica i znali da su se zemaljske ribe veæ bile prilagodile na okeane, baèene u njih da se mnoe. Izgledalo je to kao dobar ivot, bogat ivot. Stvari su idobro.

Stvari su ile veoma, veoma dobro za Arakozijance.To je istina.To je bila, do tada, prièa koju je kapsula isprièala.Ali su se tu razile.Kapsula nije rekla uasnu, aljenja vrednu prièu o Arakoziji. Izmislila je ver

odostojne lai. Glas koji je telepatski dolazio iz kapsule bio je glas zrele, tople, sreæne ene - ene u ranim srednjim godinama, sa izvanrednim kontraaltom.

Suzdal je skoro pomislio da razgovara sa njom, tako je stvarna ta liènostbila. Kako je mogao da zna da je bio opèinjen, uhvaæen u zamku?Zvuèalo je kako treba, stvarno kako treba."A tada", rekao je glas, "arakozijanska bolest poèela je da nas napada. Ne

sputajte se. Drite se podalje. Razgovarajte sa nama. Govorite nam o lekovima. Naimladi umiru, bez razloga. Naa imanja su bogata, i ito je ovde zlatnije nego na Zemlji, ljive plavlje, i cvetovi belji. Sve uspeva - sem ljudi.

Nai mladi umiru..." rekao je enstveni glas, zavrivi jecajem.Ima li simptoma? pomislio je Suzdal, i, kao da je èula pitanje, kapsula je

nastavila."Umiru ni od èega. Nièega to bi naa medicina mogla iskuati, nièega to naa

uoèiti. Umiru. Naa populacija se smanjuje. Ljudi, ne zaboravite nas! Èoveèe, ma gde dasi, doði brzo, donesi pomoæ! Ali, za svoje dobro, ne sputaj se. Ostani u orbiti i gle

daj nas preko ekrana da moe Domu Èoveka isprièati o izgubljenoj deci èoveèanstva meðudalekim zvezdama!"Èudno, zaista!Istina je bila mnogo èudnija, i veoma runa, zaista.Suzdal je bio ubeðen u istinitost poruke. Bio je odabran za to putovanje z

ato to je bio dobre naravi, inteligentan, i hrabar: i ovaj apel potakao je sva tatri njegova kvaliteta.

Kasnije, mnogo kasnije, kada je bio uhapen, Suzdala su pitali: "Suzdale,budalo jedna, zato nisi proverio poruku? Rizikovao si bezbednost svih èoveèanstava zbog jednog glupog apela!"

"Nije bio glup!" odbrusio je Suzdal. "Ta kapsula za pomoæ imala je tuan, divan enski glas i prièa se slagala."

"Slagala sa èim?" upitao je ispitivaè, tupim tonom.

Suzdal je zvuèao umorno i tuno kada je odgovorio na to. "Slagala se sa mojim knjigama. Sa mojim znanjem." I pomalo oklevajuæi, jo je dodao: "I sa mojom sopstvenom procenom..."

"Da li je tvoja procena bila dobra?" upitao je ispitivaè."Nije", odgovorio je Suzdal, i pustio da ta jedna reè visi u vazduhu, kao

da bi ujdno mogla biti i poslednja reè koju æe ikada izgovoriti.Ali je sam Suzdal prekinuo tiinu kada je dodao: "Pre nego to sam uneo kurs

i legao da spavam, aktivirao sam svoje oficire obezbeðenja i dao im da provere prièu. I oni su, i te kako, doznali pravu prièu o Arakoziji. Unakrsno su je deifrovaliiz izraza u kapsuli za pomoæ i saoptili mi celu stvarnu prièu veoma brzo, èim sam se p



obudio.""I ta si uradio?""Uradio sam ta sam uradio. Uradio sam ono zbog èega oèekujem da budem kanjen

Arakozijanci su do tada veæ hodali po spoljnoj oblozi mog broda. Uhvatili su moj brod. Uhvatili su mene. Kako sam mogao da znam da je divna, tuna prièa bila taèna samoza prvih dvadeset godina o kojima je ena govorila? A ona èak nije bila ni ena. Samoklopt. Samo prvih dvadeset godina..."

Stvari su Arakozijancima ile dobro prvih dvadeset godina. Onda je dola katastrofa, ali to nije bila prièa isprièana u kapsuli za pomoæ.

Nisu to mogli razumeti. Nisu znali zbog èega se moralo desiti ba njima. Nisu znali zato je èekalo dvadeset godina, tri meseca i èetiri dana. Ali je njihovo vreme dolo.

Mislimo da to mora da je bilo neto u vezi sa zraèenjem njihovog sunca. Ilimoda kombinacija zraèenja tog posebnog sunca i hemije, koju èak ni mudre maine u kol-brodu nisu potpuno analizirale, koja je dola spolja i irila se iznutra. Katastrofa se desila. Bila je jednostavna i nezaustavljiva.

Imali su lekare. Imali su bolnice. Imali su èak i ogranièene moguænosti za istraivanje.

Ali nisu mogli dovoljno brzo istraivati. Ne dovoljno brzo da se suoèe sa ovom katastrofom. Bila je jednostavna, èudovina, ogromnih razmera. enskost je postalakarcinogena.

Svakoj eni na planeti istovremeno se pojavio rak na usnama, dojkama, meðu nogama, ponekad du linije vilice, iznad gornje usne, na nenim delovima tela. Rak je

imao mnoge oblike, a ipak je uvek bio isti. Bilo je neèega u radijaciji to se probijalo, to je zalazilo u ljudsko telo, i to je èinilo da se odreðena vrsta dezoksikortkosterona pretvori u podvrstu - na Zemlji nepoznatu - pregnandiola, koji bi bezizuzetka uzrokovao rak. Bolest je napredovala brzo.

Novoroðene devojèice prve su poèele da umiru. ene su se plaèuæi drale svojih ojih mueva. Majke su pokuale da kau zbogom svojim sinovima.

Jedna meðu lekarima i sama je bila ena, èvrsta ena.Bez ustruèavanja je sekla ivo tkivo iz sopstvenog tela, stavljala ga pod mi

kroskope, uzimala uzorke sopstvenog urina, svoje krvi, svoje pljuvaèke, i nala odgovor: Odgovora nema. Pa ipak, postojalo je neto i bolje i gore od odgovora.

Ako je sunce Arakozije ubijalo sve to je bilo ensko, ako su enske ribe plutale trbuhom nagore po povrini mora, ako su enke ptica pevale prodorniju, divljijupesmu dok su umirale nad jajima koja se nikada neæe izleæi, ako su enke ivotinja gunð

i reale u jazbinama gde su se zavukle da sakriju svoj bol, enska ljudska biæa nisumorala da tako pitomo prihvate smrt. Ime te lekarke bilo je Astarte Kraus.

ÈAROLIJA KLOPTOVALjudska ena mogla je ono to ivotinjska enka nije mogla. Mogla je postati mu

. Uz pomoæ opreme sa broda, ogromne kolièine testosterona su proizvedene, i svaka devojka i ena koja je jo bila iva pretvorena je u muko. Svima su date obilne injekcij. Lica su im ogrubila, sve su jo malo porasle, grudi su im se izravnale, miiæi im ojaèali, i za manje od tri meseca zaista su postale mukarci.

Neki nii oblici ivota preiveli su zato to nisu bili dovoljno jasno polarizoani na muke i enske, koji su se oslanjali na tu odreðenu organsku hemiju. Kada je riba nestalo, biljke su zaguile okeane, ptica je nestalo ali su insekti preiveli; vilini konjici, leptiri, mutirane verzije skakavaca, buba i drugih insekata rojile

su se èitavom planetom. Mukarci koji su izgubili ene radili su rame uz rame sa mukacima koji su bili stvoreni od tela ena.Kada bi se poznali, njihovi susreti bili su neizrecivo tuni. Mu i ena, oboj

e bradati, snani, svadljivi, oèajni i uposleni. Deèaci su nekako shvatali da nikada,kad odrastu, neæe imati dragane, eniti se, imati kæerke.

Ali, ta je jedan obièan svet da zaustavi uporni mozak i plamteæi intelekt drAstarte Kraus? Ona je postala voða svog naroda, mukaraca i mukaraca-ena. Ona ih je trala napred, ona ih je nagnala da preive, ona je upotrebila svoj hladni um na svima njima.

(Moda bi ih ona, da je bila saoseæajna osoba, pustila da svi pomru. Ali u p



rirodi dr Kraus bilo je da ne bude saoseæajna - samo briljantna, neumoljiva, izazovna prema univerzumu koji je pokuao da je uniti.)

Pre nego to je umrla, dr Kraus je smislila paljivo programiran genetski sistem. Deliæi mukog tkiva mogli su se hirurki ubaciti u trbunu duplju, tik uz trbunuramicu, malo se tiskajuæi uz creva, i vetaèka materica i vetaèka hemija i vetaèka opradijacijom i toplinom uèinila je moguæim da mukarci raðaju deèake.

Zato raðati devojèice, kad bi ionako umrle? Narod Arakozije nastavio je da iv. Prva generacija preivela je tragediju, napola luda od tuge i razoèaranja. Poslalisu kapsule sa porukama i znali su da æe njihove poruke stiæi do Zemlje za est miliona godina.

Kao novi istraivaèi, kockali su se tako to su otili dalje od drugih brodova.Nali su dobar svet, ali nisu bili ba sigurni gde su. Da li su jo bili u poznatoj galaksiji, ili su preskoèili do neke od susednih galaksija? Nisu mogli sa sigurnoæu odrediti. To je bio deo politike stare Zemlje, da ne da previe opreme istraivaèkim grupama iz straha da bi se neke od njih, ako pretrpe estoku kulturnu promenu ili postanu agresivne imperije, mogle okrenuti ka Zemlji i unititi je. Zemlja bi se uvekpobrinula da prednost bude na njenoj strani.

Treæa i èetvrta i peta generacija Arakozijanaca jo uvek su bili ljudi. Svi subili mukarci. Imali su ljudska seæanja, imali su ljudske knjige, znali su za reèi 'mama', 'sestra', 'dragana', ali vie nisu stvarno razumevali na ta se ti izrazi odnose.

Ljudsko telo, kojem je na Zemlji trebalo èetiri miliona godina da se razvije, u sebi sadri ogromne resurse, resurse veæe od mozga, ili od liènosti, ili od nadanja pojedinca. I tela Arakozijanaca donela su odluke umesto njih. Poto je hemija e

nskosti znaèila trenutnu smrt, i poto bi se povremeno neka devojèica rodila i bila odmah sahranjena, tela su se prilagodila. Ljudi Arakozije postali su i mukarci i ene. Dali su sebi ruan nadimak, 'kloptovi'. Poto nisu imali utehu porodiènog ivota, posali su epureæi pevci, koji su meali ljubav sa ubistvom, koji su stapali svoju poeziju sa dvobojima, koji su otrili svoja oruja i dolazili do prava na razmnoavanje u èudom porodiènom sistemu koji ni jedan normalan èovek sa Zemlje ne bi bio u stanju da razume.

Ali su preiveli.I metodi njihovog preivljavanja bili su tako otri, tako estoki, da je to za

ista bilo teko razumeti.Za manje od èetiri stotine godina Arakozijanci su se civilizovali u grupe

borbenih klanova. Jo uvek su imali samo jednu planetu, oko samo jednog sunca. iveli su na samo jednom mestu. Imali su nekoliko svemirskih brodova, koje su sami sa

gradili. Njihova nauka, njihova umetnost i njihova muzika kretali su se napred èudnim trzajima inspiracije neurotiènih genija, jer su im nedostajale osnove same ljudske liènosti, ravnotea mukog i enskog, porodica, funkcije ljubavi, nadanja, reproducije. Preiveli su, ali sami su postali èudovita i nisu toga bili svesni.

Od seæanja na staro èoveèanstvo stvorili su legendu o staroj Zemlji. ene su u im seæanjima bile deformiteti koje treba ubiti. Izoblièena stvorenja, koja treba iskoreniti. Porodica je, kako su je se oni seæali, bila prljava perverzija koju su bili reeni da zbriu ako ikada naiðu na nju.

Oni sami bili su bradati homoseksualci, sa ruem na usnama, sa kitnjastimminðuama, obiljem kose na glavama, i sa veoma malo starih ljudi meðu sobom. Ubijali su svoje mukarce pre nego to ostare; ono to nisu mogli dobiti od ljubavi ili oputanjili udobnosti, dobavljali su bitkom i smræu. Smiljali su pesme u kojima su se proglaavali poslednjim starim ljudima i prvim novim, i pevali o svojoj mrnji prema èoveèa

stvu kad ga sretnu, i pevali su "Jao Zemlji ako je mi naðemo", pa ipak ih je neto unjima teralo da skoro svakoj pesmi dodaju refren koji je i njih same uznemiravao:

I oplakujem Èoveka!Oplakivali su èoveka, a ipak su kovali zaveru da napadnu svekoliko èoveèanstvo

.

ZAMKASuzdal je bio zavaran kapsulom sa porukom. Vratio se u odeljak za spavan



je i uputio ljude-kornjaèe da usmere krstaricu ka Arakoziji, ma gde ona bila. Nijeto uèinio ludo ili hirovito. Uèinio je to nakon promiljene procene. Procene zbog koje je kasnije sasluan, zbog koje mu je bilo suðeno, zbog koje je bio poteno osuðen, i nda gore nego ubijen.

Zasluio je to.Potraio je Arakoziju ne zastajuæi da pomisli na najosnovnije pravilo: Kako

moe da spreèi Arakozijance, te pevajuæe monstrume, da ga prate do kuæe i eventualno une Zemlju? Zar ne bi njihovo stanje moglo biti bolest koja je moda zarazna, ili binjihovo grubo drutvo moglo unititi druga ljudska drutva i ostaviti Zemlju i sve ostale ljudske svetove u ruevinama? O tome nije mislio, pa je sasluan, i osuðen, i kanen mnogo kasnije. Doæi æemo i do toga.

DOLAZAKSuzdal se probudio u orbiti oko Arakozije. I probudio se znajuæi da je nap

ravio greku. Èudni brodovi prianjali su uz njegov koljka-brod kao zle pijavice iz nepoznatog okeana, prièvræene na poznatu laðu. Pozvao je svoje ljude-kornjaèe da pritisnomande, ali komande nisu radile.

Oni spolja, ma ta bili, ljudi ili ene ili zveri ili bog, imali su moæ da blokiraju njegov brod. Suzdal je odmah shvatio svoju greku. Prirodno, pomislio je dauniti sebe i brod, ali bojao se da, ako uniti sebe a propusti da uniti brod, postoji ansa da njegova krstarica, novi model sa najnovijim naoruanjem, padne u ruke onoga, ta god to bilo, to se kretalo po spoljanjoj oblozi njegovog sopstvenog broda.Nije mogao sebi dopustiti rizik obiènog individualnog samoubistva. Morao je preduzeti drastièniji korak. Ovo nije bilo vreme za potovanje zemaljskih pravila.

Njegov oficir obezbeðenja - duh iz kocke probuðen u ljudski oblik - proaptaomu je celu prièu brzim, inteligentnim dahom:"Oni su ljudi, ser.Vie ljudi nego ja.Ja sam duh, jeka iz mrtvog mozga.Oni su stvarni ljudi, komandante Suzdale, ali su to najgori ljudi koji s

u se ikad razularili meðu zvezdama. Morate ih unititi, ser!""Ne mogu", odgovorio je Suzdal, jo uvek pokuavajuæi da se potpuno razbudi. "

Oni su ljudi.""Onda ih morate odbiti. Na bilo koji naèin, ser. Na bilo kakav naèin. Spasit

e Zemlju. Zaustavite ih. Upozorite Zemlju.""A ja?" upitao je Suzdal, i odmah zaalio to je postavio to sebièno, lièno pit

nje.

"Umreæete ili æete biti kanjeni", odgovorio je oficir obezbeðenja saoseæajno, ja ne znam ta æe od toga biti gore.""Sada?""Odmah. Nemate vie vremena. Ni malo.""Ali, pravila...?""Veæ ste zali daleko van pravila."Postojala su pravila, ali ih Suzdal bee sva ostavio za sobom.Pravila, pravila za obièna vremena, za obièna mesta, za razumljive opasnosti

.Ovo je bila noæna mora koju je ljudsko meso zakuvalo, ljudski mozak motivi

sao. Veæ su mu njegovi monitori saoptavali vest ko su ti ljudi, ti vriteæi manijaci, i ljudi koji nikad nisu upoznali enu, ti deèaci koji su odrasli uz poudu i bitku, koji su imali porodiènu strukturu koju normalan ljudski mozak ne bi mogao da prihvat

i, ne bi mogao da poveruje, ne bi mogao da tolerie. Stvari napolju bile su ljudi,i nisu bili ljudi. Stvari napolju imale su ljudski mozak, ljudsku matu, i ljudsku sposobnost osvete, pa ipak je Suzdal, hrabar oficir, bio toliko zastraen samomnjihovom prirodom da nije odgovarao na njihove pokuaje da komuniciraju.

Mogao je da oseti kako se ene-kornjaèe iz njegove posade bolno plae, dok imje postajalo jasno ko to lupa po njihovom brodu i ko to peva kroz glasne maine zanajavljivanje da hoæe da uðe, uðe, uðe.

Suzdal je poèinio zloèin. Instrumentalnost se ponosi time to doputa svojim ofcirima da poèine zloèine ili greke ili samoubistvo. Instrumentalnost za ljude radi stvari koje kompjuter ne bi mogao uraditi. Instrumentalnost ostavlja ljudski mozak



, ljudski izbor u akciji.Instrumentalnost svojim nametenicima prenosi mraèno znanje, stvari koje se

obièno ne razumeju u naseljenom svetu, stvari zabranjene obiènim mukarcima i enama jeoficiri Instrumentalnosti, kapetani i podefovi i efovi, moraju znati svoj posao.Ako ga ne znaju, celo èoveèanstvo moglo bi nestati.

Suzdal je posegnuo u svoj arsenal. Znao je ta radi. Veæi mesec Arakozije bio je nastanjiv. Mogao je da vidi da na njemu veæ ima zemaljskih biljaka, i zemaljskih insekata. Njegovi monitori pokazali su mu da se arakozijanski mukarci-ene nisupotrudili da se nasele na planeti. Grèevito je zapitao kompjutere i povikao:

"Recite mi koliko je star!"Maina je otpevala odgovor: "Vie od trideset miliona godina."Suzdal je imao èudne resurse. Imao je blizance ili èetvorke skoro svake zema

ljske ivotinje. Zemaljske ivotinje bile su noene u malim kapsulama ne veæim od kapsue sa lekom i sastojale su se od sperme i jajaceta viih ivotinja, spremnih za sejanje, spremnih da budu uslovljene; imao je i male ivot-bombe koje su mogle svaki oblik ivota okruiti barem ansom da preivi.

Otiao je do banke i uzeo maèke, osam pari, esnaest zemaljskih maèaka, felis dmesticus, one vrste koju vi i ja znamo, koju uzgajaju, ponekad za telepatsku upotrebu, ponekad da budu na brodovima i poslue kao dodatno oruje kada misli iglosvetlaca upute maèke da se bore sa opasnostima.

Kodirao je te maèke. Kodirao ih je porukama isto onoliko èudovinim koliko i poruke koje su mukarce-ene sa Arakozije naèinili monstrumima. Ovo je kodirao:

Ne raðajte sebi sliène.

Stvorite novu hemiju.Sluiæete èoveka.Postanite civilizovane.Nauèite govor.Sluiæete èoveka.Kada èovek pozove, sluiæete ga.Idite natrag i pojavite se.Sluite èoveku.

Te instrukcije nisu bile obiène reèi. Bile su utisnute u samu molekularnu strukturu tih ivotinja. Bile su nalozi u genetskom i biolokom kodu tih maèaka. A tadaje Suzdal poèinio svoj zloèin protiv zakona èoveèanstva. Imao je hronopatski aparat na rodu. Izoblièavaè vremena, obièno upotrebljavan na tren ili na sekund-dva da skloni br

od od neminovnog unitenja.Mukarci-ene sa Arakozije veæ su prosecali oplatu.Mogao je èuti njihove visoke, piskave glasove dok su se dovikivali sa deli

riènim uivanjem, smatrajuæi njega prvim od svojih obeæanih neprijatelja kojeg su sreliprvim monstrumom sa stare Zemlje koji je konaèno do njih stigao. Pravi, zli ljudikojima æe se oni, mukarci-ene sa Arakozije, osvetiti.

Suzdal je zadrao hladnokrvnost. Kodirao je genetske maèke. Stavio ih je u ivot-bombe. Ilegalno je podesio kontrole svoje hronopatske sprave tako da, umestoda see jedan sekund za brod od osamdset hiljada tona, see dva miliona godina za manje od èetiri kilograma. Odbacio je maèke na bezimeni mesec Arakozije.

I odbacio ih je natrag u vreme.I znao je da neæe morati da èeka.Nije morao.

MAÈKOZEMLJA KOJU JE SUZDAL STVORIOMaèke su dole. Njihovi brodovi blistali su na golom nebu nad Arakozijom. Nj

ihova mala borbena vozila su napala. Maèke koje nisu postojale pre jednog trenutka, ali su tada dobile dva miliona godina da slede sudbinu koja im je bila utisnuta neposredno u mozak, utisnuta u njihove kièmene stubove, urezana u hemiju njihovih tela i liènosti. Maèke su se pretvorile u neku vrstu ljudi, sa govorom, inteligencijom, nadom i jednom misijom. Njihova misija bila je da napadnu Suzdala, da ga spasu, da ga sluaju, i da otete Arakoziju.

Maèji brodovi zavritali su svoja borbena upozorenja.



"Ovo je taj dan te godine obeæanog doba. I sada stiu maèke!"Arakozijanci su èetiri hiljade godina èekali na bitku i sad su je i dobili.

Maèke su ih napale. Dva broda su prepoznala Suzdala, i maèke su raportirale."O Gospode, o Boe, o Tvorèe svega, o Komandante vremena, o Zaèetnièe ivota, è

smo otkad je Sve poèelo da sluimo Tebi, da sluimo Tvom Imenu, da posluamo Tvoju Slau! Neka ivimo za Tebe, neka umremo za Tebe. Mi smo Tvoj narod."

Suzdal je povikao i preneo poruku svim maèkama."Napadajte klopte, ali ih nemojte sve ubiti!"Ponovio je: "Napadajte ih i zaustavite ih dok ja ne pobegnem." Bacio je

svoju krstaricu u ne-svemir i pobegao.Ni maèke ni Arakozijanci ga nisu sledili.

I to je ta prièa, ali tragedija je u tome to se Suzdal vratio. A Arakozijanci su jo tamo i maèke su jo tamo. Moda Instrumentalnost zna gde su, a moda ni Instrntalnost ne zna. Èoveèanstvo ne eli da to sazna. Protiv je zakona uzgojiti oblik ivotsuperiorniji od èoveka. Moda maèke to jesu. Moda neko zna da li su Arakozijanci pobeili i pobili maèke i dodali maèju nauku svojoj i sada nas negde trae, pipajuæi kao sleci meðu zvezdama ne bi li nas, prave ljude, sreli, mrzeli, ubili. Ili su moda maèke pobedile.

Moda su maèke obuzete èudnom misijom, èudnim nadama da æe sluiti ljude koje npoznaju. Moda one misle da smo svi mi Arakozijanci i da bi trebalo da budemo spaseni samo za nekog odreðenog komandanta krstarice, kojeg vie nikada neæe videti. Neæe vdeti Suzdala, jer mi znamo ta se sa njim dogodilo.

SUÐENJE SUZDALUSuzdal je izveden pred sud na velikoj bini u otvorenom svetu. Njegovo suðenje je snimano. On je otiao tamo gde nije trebalo da ide. Traio je Arakozijance neèekajuæi i ne traeæi savet i pojaèanja. Otkud je to bio njegov posao da pomae zbog ne koja se davno desila? Zaista, otkud njegov posao?

A onda i maèke. Imali smo brodske snimke koji su pokazivali da je neto dolosa tog meseca. Svemirski brodovi, stvorovi sa glasovima, stvorovi koji su moglikomunicirati sa ljudskim mozgom. Èak nismo ni sigurni, poto su emitovali direktno uprijemne kompjutere, da su govorili nekim zemaljskim jezikom. Moda su to uradilinekom vrstom direktne telepatije. Ali, zloèin je bio u tome to je Suzdal uspeo.

Bacivi maèke dva miliona godina unatrag, kodirajuæi ih da preive, kodirajuæi da razviju civilizaciju, kodirajuæi ih da mu doðu u pomoæ, on je stvorio èitav novi sveza manje od jednog sekunda objektivnog vremena.

Njegova hronopatska sprava odbacila je male ivot-bombe na vlano tle velikog meseca nad Arakozijom i, za vreme kraæe od onog koje je potrebno da se ovo zabelei, bombe su se vratile u obliku flote koju je sagradila jedna rasa, zemaljska rasa, mada maèjeg porekla, stara dva miliona godina.

Sud je oduzeo Suzdalu njegovo ime i rekao: "Vie se neæe zvati Suzdal."Sud je oduzeo Suzdalu i njegov èin."Neæe biti komandant u ovoj ili bilo kojoj drugoj floti, ni carskoj ni Inst

rumentalnoj."Sud je Suzdalu oduzeo njegov ivot. "Vie neæe iveti, bivi komandante, i biv

ale."A onda je sud oduzeo Suzdalu i smrt."Otiæi æe na planetu ajol, mesto krajnjeg srama sa kojeg se niko nikad ne vra

Otiæi æe tamo praæen prezirom i mrnjom èoveèanstva. Neæemo te kazniti. Ne elimo vi

tebe. Nastaviæe da ivi, ali si za nas prestao da postoji."

To je ta prièa. To je tuna, divna prièa. Instrumentalnost pokuava da razvedrisve razlièite vrste èoveèanstva govoreæi im da to nije istina, da je to samo balada.

Moda snimci postoje. Moda negde ludi kloptovi Arakozije raðaju svoju decu, uvek carskim rezom, hrane ih uvek na cuclu, generacije mukaraca koje znaju za oèevea nemaju predstavu ta bi reè majka mogla biti. A moda Arakozijanci provode svoje lude ivote u beskrajnoj borbi sa inteligentnim maèkama koje slue èoveèanstvu koje se mokad neæe vratiti.

To je ta prièa.



tavie, nije istinita.

Robert ekliZIRN NIKO NE ÈUVA,PALATA JENDIK U PLAMENU, DON VESTERLI MRTAV(Robert Sheckley: 'Zirn Left Unguarded, the Jenghik Palace In Flames, Jo

n Westerley Dead', 1972.)

Bilten je stigao zamuæen strahom. "Neko igra na naim grobovima", rekao je arlroj. Digao je pogled i sagledao èitavu Zemlju. "Ovo æe biti fin mauzolej."

"Tvoje reèi su èudne", rekla je. "Pa ipak, ima neto u tvom ophoðenju to me zaoljava... Priði blie, stranèe, i prui objanjenje."

Koraknuo sam unazad i izvukao svoj maè iz korica. Pored sebe, èuo sam siktanje metala; Okpetis Marn bee takoðe izvukao svoj maè, i sada je stajao sa mnom, leða u eða, dok se megentska horda pribliavala.

"Sada æemo skupo prodati nae ivote, Done Vesterli", rekao je Okpetis Marn kaakteristiènim grlenim siktanjem Mnerijanaca.

"Hoæemo, i te kako", odgovorio sam. "I ne jedna udovica æe zaigrati pasagaken pre kraja ovog dana."

Klimnuo je potvrdno glavom. "I neki neuteni oèevi æe prineti usamljenièku rtvogu Raspada."

Nasmeili smo se na nae èvrste izjave. Ali situacija nije bila smena. Mujaci

genata prilazili su polako, neumoljivo, preko zelenog i purpurnog travnjaka. Njihovi rafti bili su izvuèeni - ti dugi, savijeni bodei sa dva vrha, koji behu doneliuas u najzabaèenij uglove civilizovane galaksije. Èekali smo.

Prva otrica ukrstila se sa mojom. Parirao sam i ubo, zakaèivi velikog tipa skroz po grlu. On se zateturao unazad, a ja sam se spremio za sledeæeg protivnika.

Ovog puta na mene su navalila dvojica. Iza sebe, mogao sam èuti Okpetisoveotre udisaje dok je zamahivao i sekao svojim maèem. Situacija je bila potpuno beznadena.

Pomislio sam na nezabeleeni sticaj okolnosti koji me doveo u ovakav poloaj. Pomislio sam na gradove Teranskog Pluraliteta, èije postojanje je zavisilo od beznadenog ishoda ove bezizlazne situacije. Pomislio sam na jesen u Karkasonu, maglovita jutra Saskatuna, kiu boje èelika koja pada na Crna brda. Da li æe sve to nestati? Sigurno ne. A ipak - zato da ne?

Rekli smo raèunaru: "To su faktori, to je kripac u kojem se nalazimo. Uèini nam uslugu pa rei na problem i spasi nae ivote i ivote èitave Zemlje."

Raèunar je raèunao. "Problem ne moe biti reen", rekao je na kraju."Kako æemo onda uspeti da spasemo Zemlju od unitenja?""Nikako", odgovorio nam je raèunar.Otili smo tuni. Ali, onda je Denkins rekao: "Ma, doðavola, to je samo milje

jednog raèunara."To nas je razvedrilo. Podigli smo glave, i odluèili da se konsultujemo neg

de drugde.Ciganka je okrenula kartu. Izaao je Strani sud. Otili smo tuni. Onda je Maj

rs rekao: "Ma, doðavola, to je samo miljenje jedne ciganke."To nas je razvedrilo. Podigli smo glave, i odluèili da se konsultujemo neg

de drugde.

I sama si to rekla: "'Jarki cvet krvi na njegovom èelu'. Pogledala si me èudnim oèima. Moram li te voleti?"

Sve je poèelo tako naglo. Reptilska sila Megenta, dugo mirna, najednom jepoèela ekspanziju zbog seruma koji im je dao Èarls Engstrom, telepata lud za moæi. DonVesterli bio je brzo opozvan sa svoje tajne misije na Angos II. Vesterli je imaotu vrhunski lou sreæu da se materijalizuje u prstenu Crne Sile, zbog nenamerne izdaje Okpetisa Marna, svog mnerijanskog sadruga, koji je, to Vesterli nije znao, bi



o uhvaæen u Hol Plutajuæih Ogledala, dok je njegov um preuzeo otpadnik Santis, voða Entropijske gilde. To je bio kraj Vesterlija, i poèetak kraja za sve nas.

Starac je bio u stuporu. Odvezao sam ga iz kontrolne stolice koja se dimila i osetio karakteristièan slatko-slano-kiseli miris mangineje - tog izdajnièkog narkotika koji raste samo u peæinama Ingidora - èiji je uticaj oborio nae strae du ZiZvezdanog Pojasa.

Grubo sam ga prodrmao. "Prestone!" uzviknuo sam. "Zbog Zemlje, zbog Magde, zbog svega to ti je drago - reci mi ta se desilo."

Zakolutao je oèima. Usta su mu se trzala. Ogromnim naporom uspeo je da promuca: "Zirn! Zirn je izgubljen, izgubljen je, izgubljen!"

Glava mu je klonula napred. Smrt mu je izmenila lice.Zirn, izgubljen! Moj mozak groznièavo je radio. To je znaèilo da je Visoki Z

vezdani Prolaz otvoren, da negativni akumulatori vie ne funkcioniu, da su dron-vojnici savladani. Zirn je bio rana kroz koju æe isteæi krv naih ivota. Ali, mora da posoji neki izlaz?

Predsednik Edgars pogledao je plavetni telefon. Bio je upozoren da ga nikad ne koristi, sem u krajnjoj nudi, a moda èak ni tada. Ali, svakako je trenutna situacija opravdavala...? Podigao je slualicu.

"Recepcija Raja, gospoðica Ofelija na telefonu.""Ovde predsednik Edgars, sa Zemlje. Moram hitno da govorim sa Bogom.""Bog trenutno nije u kancelariji i ne moete ga dobiti. Mogu li vam ja bit

i na usluzi?"

"Pa, vidite", rekao je Edgars, "imam ovu strano gadnu situaciju na vratu.Mislim, izgleda kao da je ovo kraj svega.""Svega?" upitala je gospoðica Ofelija."Pa, ne bukvalno svega. Ali ovo zaista znaèi da æemo biti uniteni. Zemlja i s

ve to. Ako biste mogli Bogu skrenuti panju na...""Poto je Bog sveznajuæi, sigurna sam da on zna sve o tome.""Siguran sam da zna. Ipak, mislio sam da ukoliko bih samo mogao lièno da g

ovorim s njim...""Bojim se da to trenutno nije moguæe. Ali, moete ostaviti poruku. Bog je ve

oma dobar i veoma fer, i sigurna sam da æe razmotriti va problem i uraditi ono to jeispravno i boansko. On je divan, znate. Ja volim Boga."

"Svi ga volimo", sloio se Edgars tuno."elite li jo neto?"

"Ne... Da! Mogu li govoriti sa gospodinom Dozefom D. Edgarsom, molim vas?""Ko je to?""Moj otac. Umro je pre deset godina.""ao mi je, gospodine. To nije dozvoljeno.""Moete li mi barem reæi da li je on tamo gore sa svima vama?""alim, nije nam dozvoljeno da dajemo takve informacije.""Pa, moete li mi reæi ima li ikoga tamo gore? Mislim, da li zaista postoji i

vot posle smrti? Ili ste moda tamo gore samo Bog i vi? Ili moda samo vi?""Za informacije u pogledu ivota posle smrti", rekla je gospoðica Ofelija, "

budite ljubazni pa kontaktirajte svog najblieg svetenika, popa, rabina, imama, ilibilo koga sa akreditovanog spiska Bojih predstavnika. Hvala vam na pozivu."

Zaèuo se umilan zvuk zvona, i veza se prekinula."ta je Veliki Momak rekao?" upitao je general Miler.

"Samo me je njegova sekretarica zavlaèila.""Ja lièno ne verujem u praznoverja kao to je Bog", nastavio je general Miler. "Èak i ukoliko se desi da su istinita, nalazim da je zdravije ne verovati. Da nastavimo?"

Nastavili su.

Svedoèenje robota koji je moda bio dr Zah:"Moj pravi identitet za mene je zagonetka, i to takva koju, s obzirom na

okolnosti, ne oèekujem da odgonetnem. Ali sam bio u palati Jendik. Video sam megentske ratnike kako navaljuju preko crvenih balustrada, prevræu kandelabre, razbijaj



u, kolju, unitavaju. Guverner je poginuo sa maèem u ruci. Teranska garda se uanèila uKuli alosti i nakon junaèke borbe izginula do poslednjeg èoveka. Dvorske dame branilesu se bodeima tako malim da su izgledali simbolièni. Umrle su milosrdno brzo. Video sam kako veliki plamen prodire bronzane orlove Zemlje. Pripadnici vazalnih naroda bili su odavno pobegli. Gledao sam kako se palata Jendik - ta velika graðevina,koja je oznaèavala najdalji domaaj zemaljske vladavine, rui bez zvuka u prainu iz koe je podignuta. I znao sam da je sve izgubljeno, i da sudbina Tere - planete èijimse lojalnim sinom smatram, i pored èinjenice da sam (pretpostavljam) izraðen a ne stvoren, proizveden a ne roðen - sudbina boanske Tere je, kaem, da bude unitena potpuo, da èak ni duh seæanja ne preostane."

"I sama si to rekla: 'Jedna zvezda je eksplodirala u njegovom oku.' Ovogposlednjeg dana moram te voleti. Glasine su rune noæas, a nebo je crveno. Volim kad tako okrene glavu. Moda je taèno da smo mi samo truna meðu gvozdenim èeljustima ivsmrti. Ipak, ja vie volim da pratim vreme na svom sopstvenom satu. Zato letim, ipored svega. Letim sa tobom.

Ovo je kraj. Volim te, ovo je kraj."

Documents

Antologija '95