Antologija '95

7/30/2019 Antologija '95

1/98

POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '95Preveo Marko Fanovi

Majkl MurkokGLE OVEKA(Michael Moorcock, 'Behold the Man', 1967.)

On nema materijalnu mo koju su bogocarevi imali; on ima samo sledbenike meu pustinjskim narodom i ribarima. Oni mu kau da je bog; i on im veruje. Sledbenici Aleksandra su govorili: "On je neosvojiv, i stoga je bog." Sledbenici ovog oveka ne misle uopte; on je bio njihov in spontanog stvaranja. Sada ih vodi, taj ludakzvani Isus iz Nazareta.

I on je progovorio, rekavi im: Jest istinski ja bejah Karl Glogauer a sada sam ja Isus Mesija, Hrist.

I bi tako.

IVremeplov je bio sfera puna mlenobele tenosti u kojoj je putnik plutao, ob

avijen gumenim odelom, diui kroz masku privrenu na cev koja je vodila do zida maifera je bila napukla pri sputanju i tenost se prolila u prainu i bila upijena. Instinktivno, Glogauer se skupio u loptu kad je nivo tenosti opao i on potonuo do mekane plastike unutranje obloge sfere. Instrumenti, kriptografski, nekonvencionalni, bili su nepomini i tihi. Sfera se pomerala i kotrljala dok je poslednji ostataktenosti isticao iz velike posekotine na njenom boku.

Na tren su se Glogauerove oi otvorile i zatvorile, a onda su mu se usta rastegla u neku vrstu zevanja i jezik mu je zapalacao i on je poeo da stenje, to sepretvorilo u zavijanje.

uo je sebe. Glas Jezika, pomislio je. Jezik nesvesnog. Ali, nije mogao dapogodi ta je govorio.

Telo mu je postalo utrnulo i on zadrhta. Njegov prolazak kroz vreme nijebio lak i ak ni gusta tenost nije ga sasvim zatitila, mada mu je nesumnjivo spaslaivot. Neka rebra su mu sigurno bila slomljena. Bolno je ispravio ruke i noge i poeo da puzi po klizavoj plastici prema pukotini u maini. Mogao je videti arku sunevsvetlost, nebo poput treperavog elika. Dopola se izvukao kroz pukotinu, zatvorivioi kada je puna snaga sunca udarila u njih. Izgubio je svest.

Boini raspust, 1949. Imao je devet godina, roen dve godine nakon to je njeg

v otac stigao u Englesku iz Austrije.Druga deca vritala su od smeha u ljunku igralita. Igra je poela sasvim iskrno i pomalo nervozno, i Karl joj se prikljuio u istom duhu. Sada je plakao.

"Spusti me dole! Molim te, Marvine, prestani!"Privezali su ga sa rukama rairenim na ianu mreu ograde igralita. Ona se is

la pod njegovom teinom i jedan od stubova pretio je da ispadne. Marvin Vilijems,deak koji je predloio igru, poeo je da drma stub tako da se Karl jako njihao napred-nazad na mrei.

"Prestanite!"Video je da ih njegovi uzvici samo ohrabruju i stisnuo je zube, zautavi.Opustio se, pretvarajui se da je u nesvesti; kolske kravate koje su upotre

bili za vezivanje usekle su mu se u zglobove. uo je kako su deji glasovi utihnuli."Je li mu dobro?" aputala je Moli Tarner.

"Samo se zeza", odgovorio je Vilijems nesigurno.Osetio je kako ga odvezuju, prsti su im petljali oko vorova. Namerno se opustio, a onda pao na kolena, ogrebavi ih na ljunku, i spustio se licem prema zemlji.

Izdaleka, jer bio je napola ubeen sopstvenom varkom, uo je njihove zabrinute glasove.

Vilijems ga je prodrmao."Probudi se, Karle. Prestani da se zeza."Ostao je gde je i bio, gubei oseaj za vreme dok preko opteg zamora nije uo

las gospodina Matsona.


2/98

"ta ste vi to radili ovde, Vilijemse?""Bila je to igra, gospodine, o Isusu. Karl je bio Isus. Vezali smo ga za

ogradu. Bila je to njegova ideja, gospodine. Bila je to samo igra, gospodine."Karlovo telo bilo je ukoeno, ali je uspeo da ostane nepomian, plitko diui."On nije jak deak kao ti, Vilijemse. Trebalo je da budete pametniji.""ao mi je, gospodine, zaista mi je ao." Vilijems je zvuao kao da plae.Karl je osetio da ga diu; osetio je trijumf...

Nosili su ga. Glava i bok su ga toliko boleli, da mu je bilo muka. Nijeimao izgleda da otkrije gde ga je tano vremeplov doneo, ali je, okrenuvi sada glavu, po nainu na koji je ovek njemu zdesna bio odeven, mogao videti da je barem na Bliskom istoku.

Nameravao je da se spusti u godinu 29. nove ere, u divljinu iza Jerusalima, blizu Vitlejema. Da li su ga to sada vodili u Jerusalim?

Bio je na nosilima koja oigledno behu napravljena od ivotinjskih koa. To jeukazivalo da je, u svakom sluaju, verovatno negde u prolosti. Dva oveka nosila sunosila na svojim ramenima. Drugi su hodali sa obe strane. Bilo je mirisa znoja iivotinjske masti i nekog zadaha koji nije mogao odrediti. Hodali su prema linijibrda u daljini.

trecnuo se kad su se nosila zaljuljala i bol u boku se pojaao. Po drugi put se onesvestio.

Nakratko se probudio, uvi glasove. Oigledno su govorili nekim oblikom aramejskog. Bila je no, moda, jer se sve inilo veoma tamnim. Nisu se vie kretali. Pod njm je bilo slame. Osetio je olakanje. Spavao je.

U ono pak doba doe Jovan Krstitelj, i uae u pustinji Judejskoj. I govorae: okajte se, jer se priblii carstvo nebesko. Jer je to onaj za koga je govorio prorok Isaija gdje kae: glas onoga to vie u pustinji; pripravite put Gospodu, i poravnite staze njegove. A Jovan imae haljinu od dlake kamilje i pojas koan oko sebe; a hrana njegova bijae skakavci i med divlji. Tada izlaae k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina Jordanska. I on ih kravae u Jordanu, i ispovijedahu grijehe svoje.

(Mateja 3:1-6)

Prali su ga. Oseao je hladnu vodu da tee po njegovom nagom telu. Uspeli suda mu skinu zatitno odelo. Sada su mu se na boku nalazili debeli slojevi platna,a kone uzice vezivale su ih uz njega.

Oseao se veoma slabim, i bilo mu je vruina, ali je bola bilo manje.Bio je u zgradi - ili moda u peini; bilo je previe mrano da odredi - leeiomili slame koja je bila zasiena vodom. Iznad njega, dvojica su nastavljala da gapolivaju vodom iz svojih zemljanih posuda. Bili su to mukarci strogih lica, velikih brada, u pamunim haljama.

Pitao se moe li sastaviti reenicu koju bi oni mogli razumeti. Njegovo poznavanje pisanog aramejskog bilo je dobro, ali nije bio siguran za neke izgovore.

Proistio je grlo. "Gde-bee-ovo-mesto?"Oni su se namrtili, odmahnuli glavama i spustili krage s vodom."Ja-traim-Nazareanina-Isusa...""Nazareanin. Isus." Jedan od ljudi ponovio je rei, ali izgleda da mu nisu

nita znaile. Slegao je ramenima.Drugi je, meutim, ponovio samo re Nazareanin, izgovarajui je polagano kao d

je za njega imala neko posebno znaenje. Promrmljao je nekoliko rei drugom oveku iotiao ka izlazu iz sobe.Karl Glogauer nastavio je da pokuava da kae neto to e preostali ovek razu"Koju-godinu-ve-rimski car-stoluje-u Rimu?"Bilo je to zbunjujue pitanje, shvatio je. Znao je da je Hrist razapet u p

etnaestoj godini Tiberijeve vladavine, i zbog toga je postavio to pitanje. Pokuaoje da ga bolje sroi.

"Koliko mnogo-godina-Tiberije vlada?""Tiberije?" ovek se namrtio.Glogauerovo uvo navikavalo se na naglasak i on pokua da ga bolje podraava.


3/98

"Tiberije. Car Rimljana. Koliko godina je vladao?""Koliko?" ovek je odmahnuo glavom. "Ne znam."Konano je Glogauer uspeo da bude razumljiv."Gde je ovo mesto?" upitao je."Ovo je divljina iza Makerusa," odgovorio je ovek. "Zar to ne zna?"Makerus se nalazio jugoistono od Jerusalima, s druge strane Mrtvog mora.

Nije bilo sumnje da se nahodio u prolosti i da je period bio vreme vladavine Tiberija, poto je ovaj ovek lako prepoznao to ime.

Njegov sadrug se sada vraao, dovodei sa sobom nekog velikog tipa veoma miiaih dlakavih ruku i velikog, snanog grudnog koa. U jednoj ruci nosio je veliki tap.Bio je odeven u ivotinjske koe i visok dobrano preko metar osamdeset. Crna, kovrdava kosa bila mu je dugaka i imao je crnu, gustu bradu koja mu je pokrivala gornjideo grudi. Kretao se poput ivotinje i njegove krupne, prodorne smee oi zamiljeno sugledale Glogauera.

Kada je progovorio, bilo je to dubokim glasom, ali prebrzo da bi ga Glogauer pratio. Bio je red na Glogauera da odmahne glavom.

Krupni unu pored njega. "Ko ti bee?"Glogauer je zastao. Nije planirao da bude naen na ovaj nain. Nameravao je

da se prerui kao putnik iz Sirije, nadajui se da e lokalni akcenti biti dovoljno razliiti da objasne njegovu nenaviknutost na jezik. Odluio je da je najbolje da se dri te prie i nada najboljem.

"Ja sam sa severa", odgovori on."Ne iz Egipta?" upita krupni. Zvualo je kao da oekuje da Glogauer bude oda

nde. Glogauer stoga odlui da bi, ukoliko je to ono to krupni oekuje, ba i mogao da

e sloi sa tim."Doao sam iz Egipta ima tome dve godine", objasni on.Krupni klimnu glavom, oigledno zadovoljan. "Znai, ti si mag iz Egipta. To

smo i mislili. I tvoje ime je Isus, i ti si Nazareanin.""Ja traim Isusa, Nazareanina", ispravi ga Glogauer."A kako se onda ti zove?" ovek je izgledao razoarano.Glogauer im nije mogao rei svoje ime. Ono bi im zvualo isuvie udno. Impulsi

no, dao je ime svog oca. "Imanuel", ree on najzad.ovek ponovo zadovoljno klimnu hlavom. "Imanuel."Glogauer je prekasno shvatio da je izbor imena bio nezgodan u tim okolno

stima, jer Imanuel je na hebrejskom znailo 'Bog sa nama' i nesumnjivo imalo mistino znaenje za njegovog propitivaa.

"A koje je tvoje ime?" upita on.

ovek se uspravi i zamiljeno pogleda Glogauera. "Ne poznaje me? Nisi uo za Jvana, zvanog Krstitelj?"Glogauer pokua da prikrije svoju iznenaenost, ali je oigledno Jovan Krstite

lj video da mu je njegovo ime poznato. "Vidim da zna za mne. Pa, magu, sada moramda odluim, a?"

"ta mora da odlui?" upita Glogauer nervozno."Da li si ti prijatelj iz proroanstava ili onaj lani na kojeg nas je upozo

rio Adonaj. Rimljani bi da me daju u ruke neprijatelja mojih, Irodove dece.""Zato to?""Mora da zna zato, jer govorim protiv Rimljana koji porobljavaju Judeju, i

govorim protiv nezakonitih stvari koje Irod radi, i proriem vreme kada e svi onikoji nisu pravedni biti uniteni i Adonajevo kraljevstvo ponovo uspostavljeno na Zemlji kao to su stari proroci rekli. Kaem ljudima: 'Budite spremni za dan kada ete

uzeti ma da vrite Adonajevu volju'. Bezboni znaju da e nestati tog dana, i zato bi a me unite."I pored intenziteta njegovih rei, Jovanov glas imao je normalan ton. Nije

bilo nagovetaja ludila ili fanatizma u njegovom izrazu lica ili dranju. Zvuao je najvie poput anglikanskog vikara koji ita propoved ije znaenje bee za njega izgubilnaenje.

Osnova onoga to je rekao, shvati Karl Glogauer, bilo je da je on dizao ljude da isteraju Rimljane i njihovu marionetu Iroda i uspostave 'praviniju' vladavinu. Pripisivanje tog plana 'Adonaju' (jednom od govornih imena za Jahvea, sa znaenjem Gospod) izgleda da je bilo, kao to su mnogi prouavaoci u dvadesetom veku nag


4/98

aali, nain da se planu da dodatna teina. U svetu gde su politika i religija, ak i nzapadu, bili neraskidivo povezani, bilo je neophodno pripisati natprirodno poreklo planu.

tavie, pomisli Glogauer, bilo je vie nego verovatno da je Jovan verovao danjegovu ideju bee sam Bog nadahnuo; naime, Grci s druge strane Mediterana nisu jobili prestali da raspravljaju o poreklu inspiracije - da li se ona raa u ovekovojglavi ili je tamo stavljaju bogovi. To to ga je Jovan prihvatio kao nekakvog egipatskog arobnika takoe nije posebno iznenadilo Glogauera. Okolnosti njegovog dolaska mora da su izgledale izuzetno udesne i istovremeno prihvatljive, pogotovo za sektu kao to su eseni, koji su praktikovali samomuenje i gladovanje i mora da su sasvim navikli da viaju vizije u ovoj vreloj divljini. Sada nije bilo sumnje da su ovi ljudi neurotini eseni, ije su ritualno kupanje - krtenje - i samoodricanje, spojeni sa skoro paranoinim misticizmom koji ih je navodio da izmiljaju tajne jezike islino, bili sigurne indikacije njihovog mentalno neuravnoteenog stanja. Sve je topalo na pamet Glogaueru, nesuenom psihijatru; ali je Glogauer ovek bio rastrzan izmeu polova ekstremnog racionalizma i elje da bude ubeen samim tim misticizmom.

"Moram da meditiram", dobaci mu Jovan i krenu ka izlazu iz peine. "Moramda se pomolim. Ti e ostati ovde dok mi savet ne bude poslat."

Napustio je peinu, koraajui brzo.Glogauer klonu natrag na mokru slamu. Bio je bez sumnje u krenjakoj peini,

i atmosfera u peini bila je iznenaujue vlana. Mora da je napolju bilo veoma vrue. n oseti pospanost.

II

Pet godina u prolosti. Skoro dve hiljade u budunosti. Leanje u vrelom, znojavom krevetu sa Monikom. Ponovo se jo jedan pokuaj normalnog voenja ljubavi pretvorio u izvoenje onih malih nastranosti koje su je izgleda zadovoljavale bolje od iegdrugog.

Njihovo stvarno udvaranje i ispunjenje tek je trebalo da se desi. Kao iobino, bie verbalno. Kao i obino, doi e do klimaksa u ljutitom prepiranju.

"Pretpostavljam da e mi rei da opet nisi zadovoljen." Prihvatila je pripaljenu cigaretu koju joj je dodao u tami.

"Meni je dobro," odgovorio je.Neko vreme, dok su puili, vladala je tiina.Konano, i pored toga to je znao kakav e biti ishod toga, progovorio je."Ironino, zar ne?" poeo je.ekao je njen odgovor. Ona e jo malo odugovlaiti.

"ta to?" konano je upitala."Sve ovo. Ti provodi dane pokuavajui da pomogne seksualnim neuroticima da pstanu normalni. Provodi noi inei to i oni."

"Ne u istoj meri. Zna da je sve to pitanje stepena.""Tako ti kae."Okrenuo je glavu i pogledao njeno lice u svetlosti zvezda iz prozora. Bi

la je riokosa i mravih crta lica, sa mirnim glasom profesionalne zavodnice kakav imaju psihijatrijski socijalni radnici, to je ona i bila. Bio je to glas topao, razuman i neiskren. Samo bi joj povremeno, kada bi se posebno razbesnela, glas poeoda iskazuje pravi karakter. Crte lica joj nikad nisu bile oputene, ak ni kad je spavala. Oi su joj stalno bile na oprezu, pokreti retko kad spontani. Svaki santimetar nje bio je zatien, to je verovatno bio razlog to je tako malo uivala u uobiavoenju ljubavi.

"Ti se ba ne moe opustiti, zar ne?" upitao je."Daj umukni, Karle. Pogledaj sebe, ako ti ba treba neurotini propalitet."Oboje su bili psihijatri-amateri - ona psihijatrijski socijalni radnik,

on tek italac, petlja, mada je ranije godinu dana pohaao studije, u vreme kada je planirao da postane psihijatar. Slobodno su koristili terminologiju psihijatrije.Bili su sreniji kada su mogli neemu da daju ime.

Okrenuo se od nje, potraio pepeljaru na nonom stoiu i ugledao sebe u ogledau na stoiu za minku. On je bio pouteli, prenapeti, melanholini jevrejski prodavac iga, sa glavom punom likova i nerazreenih opsesija, telom punim emocija. Uvek jegubio u tim raspravama sa Monikom. Verbalno je ona bila dominantna. Ta vrsta raz


5/98

mene esto mu je izgledala perverznija od njihovog voenja ljubavi, gde je bar obinonjegova uloga bila muka. U osnovi, shvatio je, on je bio pasivan, mazohistiki, neodluan. ak i njegova ljutnja, koja se esto javljala, bila je nemona. Monika je bila eset godina starija od njega, deset godina ogorenija. Kao jedinka, naravno, bilaje daleko dinaminija od njega; ali kao psihijatrijski socijalni radnik imala je isto toliko neuspeha. I dalje je otaljavala posao, postajui sve cininija na povrini,ali se jo uvek, moda, nadala nekim spektakularnim uspesima sa pacijentima. Pokuavali su previe da urade, pomislio je, i u tome je bila nevolja. Svetenik na ispovedipruao je panaceju; psihijatri su se trudili da izlee, i u veini sluajeva nisu uspeali. Ali su barem pokuavali, pomislio je, a onda se zapitao da li je to, na krajukrajeva, uopte vrlina.

"Jesam pogledao sebe", odgovorio je.Da li je spavala? Okrenuo se. Njene oprezne oi jo su bile otvorene, gledaj

ui kroz prozor."Jesam pogledao sebe," ponovio je. "Kao to je Jung radio. 'Kako da pomogn

em tim osobama ako sam i sam begunac i moda takoe patim od morbus sacer neuroze?'To se Jung pitao..."

"Taj matori senzacionalista. Taj matori racionalizator sopstvenog misticizma. Nije ni udo da nikada nisi postao psihijatar."

"Ne bih valjao. To nema veze sa Jungom...""Nemoj to da iivljava na meni...""Ti si mi sama rekla da se i ti tako osea - da smatra da je beskorisno...""Nakon nedelje napornog rada, mogla bih to da kaem. Daj mi jo jednu pljugu

."

Otvorio je paklicu na nonom stoiu i stavio dve cigarete u usta, pripalio ihi jednu dao njoj.Skoro apstraktno, primetio je da se napetost poveava. Rasprava je bila, k

ao i uvek, bespredmetna. Ipak, nije rasprava bila vana; ona je bila samo izraz osnovnog odnosa. Zapitao se da li je to na bilo koji nain vano, uopte.

"Ti ne govori istinu." Shvatio je da sada nema prestanka, kada je ritualve bio uao u puni zamah.

"Ja govorim praktinu istinu. Nemam sklonosti da napustim svoj posao. Nemam elju da budem promaena..."

"Promaena? Ti si melodramatinija od mene.""Ti si previe ozbiljan, Karle. Trebalo bi da malo izae iz sebe."Pokuao je da joj se podsmehne. "Da sam na tvom mestu, Monika, odustao bih

od posla. Nisi za to nita bolja nego ja."

Ona je slegnula ramenima. "Ti si, naprosto, sitan gad.""Nisam ljubomoran na tebe, ako to misli. Nikada nee razumeti ta ja traim."Njen smeh bio je izvetaen, krt. "Moderni ovek u potrazi za duom, a? Moderni

vek u potrazi za takom, rekla bih. A to moe shvatiti kako god hoe.""Mi unitavamo mitove koji pokreu svet.""I potom kae: 'A ta stavljamo na njihovo mesto?' Ti si, Karle, ustajao i gl

up. Nikada nisi racionalno pogledao na bilo ta - ukljuujui tu i sebe.""Pa ta s tim? I sama kae da je mit nevaan.""Stvarnost koja ga stvara je vana.""Jung je znao da i mit moe stvoriti stvarnost.""to samo pokazuje kakva je zbrkana matora budala bio."Protegnuo je noge. Radei to, dotakao je njene i ustuknuo. Poeao je glavu. O

na je jo uvek leala puei, ali se sada smeila.

"Hajde," rekla je. "Da ujemo neto o Hristu."Nije nita rekao. Ona mu je dodala opuak svoje cigarete i on ga je stavio upepeljaru. Pogledao je na sat. Bilo je dva ujutro.

"Zato to radimo?" upitao je."Zato to moramo." Stavila je ruku na njegovu glavu i povukla je ka svojim

grudima. "ta drugo moemo?"

Mi protestanti moramo se ranije ili kasnije suoiti sa ovim pitanjem: Da li da razumemo 'imitaciju Hrista', u smislu da treba da kopiramo njegov ivot i, ako mogu da upotrebim taj izraz, izigravamo njegove stigmate; ili, u dubljem smisl


6/98

u, da treba da ivimo svoje sopstvene ivote onako iskreno kao to je on iveo svoj u sim njegovim implikacijama? Nije laka stvar iveti ivot koji je zasnovan na Hristovom, ali je neizrecivo tee iveti svoj ivot onako iskreno kao to je Hrist iveo svoj. ko ko bi to uinio bi bio... pogreno ocenjen, izloen poruzi, muen i razapet... Neuroa je razdvajanje linosti.

Jung: Moderni ovek u potrazi za duom

Mesec dana je Jovan Krstitelj bio odsutan i Glogauer je iveo sa esenima,ustanovivi da mu je bilo iznenaujue lako, kad su mu se rebra zacelila, da se ukljuiu njihov svakodnevni ivot. Esensko naselje sastojalo se od meavine prizemnih kua, sagraenih od krenjaka i glinene cigle, i peina koje su se nalazile s obe strane plitke doline. Eseni su zajedniki delili svoja dobra i ova sekta je imala ene, mada sumnogi eseni iveli potpuno monakim ivotom. Eseni su takoe bili pacifisti, odbijajua imaju ili prave oruje - a ipak je ova sekta jednostavno tolerisala ratobornog Krstitelja. Moda je njihova mrnja prema Rimljanima prevazilazila njihove principe.Moda nisu bili sigurni u Jovanove krajnje namere. ta god bio razlog za toleranciju, nije bilo mnogo mesta sumnji da je Jovan Krstitelj njihov voa.

ivot esena sastojao se od ritualnog kupanja tri puta dnevno, molitve i rada. Rad nije bio teak. Ponekad je Glogauer vodio plug koji su vukla dva druga pripadnika sekte; ponekad je pazio na koze koje su putane da pasu na padinama brda.Bio je to miran, uredan ivot, i ak i nezdravi aspekti bili su toliko stvar rutineda ih je Glogauer, nakon nekog vremena, jedva i primeivao kao drugaije.

Pazei koze, leao bi na vrhu brda, gledajui divljinu koja nije bila pustinja

, ve kamenita ikara dovoljna da nahrani ivotinje kao to su koze ili ovce. ikara jela isprekidana niskim bunjem i sa nekoliko malih stabala to su rasla du obala rekekoja se nesumnjivo ulivala u Mrtvo more. Bio je to neravan teren. U obrisima, imao je crte uzburkanog jezera, smrznutog i pretvorenog u uto i braon. Preko Mrtvogmora leao je Jerusalim. Oigledno, Hrist jo nije poslednji put uao u grad. Jovan Krtitelj mora da umre pre nego to se to desi.

Esenski nain ivota bio je prilino udoban, i pored jednostavnosti. Dali su mu pregau od kozje koe i tap i, sem injenice da je na njega motreno i danju i nou, leda da je bio prihvaen kao nekakav laiki brat u sekti.

Ponekad su ga gotovo nemarno pitali za njegovu koiju - vremeplov koji sunameravali da uskoro donesu iz pustinje - i rekao im je da ga je odnela iz Egipta do Sirije i onda dovde. Mirno su prihvatili udo. Kao to je i oekivao, bili su navikli na uda.

Eseni behu videli i udnije stvari od njegovog vremeplova. Videli su ljudekako hodaju po vodi i anele koji se sputaju sa nebesa i podiu; uli su glas Boga i jegovih arhanela, kao i iskuavajui glas Sotone i njegovih slugu. Sve to behu zapisali na svoje svitke pergamenta. Bili su to samo zapisi o natprirodnom, kao to su njihovi drugi svici predstavljali zapise o njihovom svakodnevnom ivotu i novosti tosu im ih donosili putujui lanovi sekte.

iveli su stalno u prisustvu Boga i govorili Bogu i dobijali odgovore od Boga, kada bi dovoljno izmuili svoje telo i izgladnjivali se i pevali svoje molitve pod vrelim suncem Judeje.

Karl Glogauer pustio j dugu kosu i ostavio bradu nepodrezanu. Muio je svoje telo i gladovao i pevao molitve pod suncem, kao i oni. Ali je retko uo Boga isamo jednom mu se uinilo da je video arhanela vatrenih krila.

I pored silne volje da iskusi esenske halucinacije, Glogauer je bio razoa

ran, ali je bio iznenaen da se tako dobro osea, s obzirom na sve samonanesene patnje kojima se morao podvrgnuti, a i oseao se oputeno u drutvu tih ljudi i ena koji snesumnjivo bili ludi. Moda ba zato to se njihovo ludilo nije ba mnogo razlikovalo d njegovog sopstvenog, posle nekog vremena prestao je da se udi tome.

Jovan Krstitelj se vratio jedne veeri, peaei preko brda i praen dvadesetorm svojih najbliih sledbenika. Glogauer ga je spazio dok se spremao da utera kozeu njihovu peinu da prenoe. Saekao je da se Jovan priblii.

Krstiteljevo lice bilo je smrknuto, ali se razvedrio kada je video Glogauera. Nasmeio se i po rimskom obiaju uhvatio ga za nadlakticu.


7/98

"Pa, Imanuele, ti si na prijatelj, kao to sam i mislio da jesi. Poslat odAdonaja da nam pomogne da vrimo Njegovu volju. Ti e sutra krstiti mene, da pokaemoim ljudima da je On sa nama."

Glogauer je bio umoran. Jeo je veoma malo i proveo je vei deo dana na suncu, brinui se o kozama. Zevnuo je, nalazei da mu je teko da odgovori. U svakom sluau, laknulo mu je. Jovan je oigledno bio u Jerusalimu, pokuavajui da otkrije da li su ga Rimljani poslali kao uhodu. Jovan je sada bio umiren i verovao mu.

Bio je, meutim, zabrinut Krstiteljevom verom u njegove moi."Jovane," zapoe on. "Ja nisam prorok..."Krstiteljevo lice na trenutak se smrknu, a onda se nespretno nasmeja. "N

e govori nita. Jedi sa mnom veeras. Imam divlji med i skakavce."Glogauer jo nije jeo tu hranu, koja je bila uobiajena za putnike koji nisu

nosili zalihe ve iveli od hrane to su je mogli nai na putu. Neki su je smatrali polasticom.

Kuao ju je kasnije, dok je sedeo u Jovanovoj kui. Kua je imala samo dve sobe. U jednoj se jelo, u drugoj spavalo. Med i skakavci bili su preslatki za njegov ukus, ali su predstavljali dobrodolu promena u odnosu na jeam ili kozje meso.

Sedeo je prekrtenih nogu, naspram Jovana Krstitelja, koji je jeo sa uivanjem. No je pala. Spolja su dolazili amor i stenjanje i uzvici onih koji su se molili.

Glogauer umoi jo jednog skakavca u iniju sa medom koja se nalazila izmeu njh. "Planira li da povede narod Judeje u pobunu protiv Rimljana?" upita on.

Krstitelja je izgleda uznemirilo to direktno pitanje. Bilo je prvo takve

vrste koje mu je Glogauer postavio."Ako to bude Adonajeva volja," odgovori on, ne diui pogled dok se naginjaodo inije sa medom.

"Rimljani to znaju?""Ne znam, Imanuele, ali onaj incestuozni Irod nesumnjivo im je rekao da

ja govorim protiv nepravednih.""A ipak te Rimljani ne hapse.""Pilat se ne usuuje - ne otkad je peticija poslata imperatoru Tiberiju.""Peticija?""Jeste, ona koju su Irod i fariseji potpisali kada je prokurator Pilat p

ostavio votivne titove u palatu u Jerusalimu i hteo da oskrnavi Hram. Tiberije jeukorio Pilata i od tada, mada jo mrzi Jevreje, prokurator je paljiviji u postupanju sa nama."

"Reci mi, Jovane, zna li koliko dugo je Tiberije vladao u Rimu?" Nije imao priliku da ponovo postavi to pitanje sve do sada."etrnaest godina."Bila je 28. nove ere - neto manje od godinu dana pre nego to e doi do raspi

janja na krst, i njegov vremeplov bio je smrskan.Sada je Jovan Krstitelj planirao oruanu pobunu protiv okupatorskih Rimlja

na, ali e mu, ako je verovati Jevaneljima, uskoro Irod odsei glavu. Svakako se nikakva velika pobuna nije desila u to vreme. ak ni oni koji su tvrdili da su ulazakIsusa i njegovih uenika u Jerusalim i upad u Hram nedvosmislno bili dela naoruanihpobunjenika, nisu nali zapise koji bi nagovetavali da je Jovan poveo slinu pobunu.

Glogaueru se Krstitelj veoma dopao. ovek je oigledno bio okoreli revolucionar, koji bee godinama planirao pobunu protiv Rimljana i polako prikupljao dovoljno sledbenika da uini pokuaj uspenim. Mnogo je podseao Glogauera na voe pokreta ot

a u Drugom svetskom ratu. Imao je slinu vrstinu i razumevanje stvarnosti poloaja. Znao je da e imati samo jednu ansu da skri kohorte stacionirane u zemlji. Ako bi sepobuna otegla, Rim bi imao dovoljno vremena da poalje jo trupa u Jerusalim.

"Kada misli da Adonaj, delajui preko tebe, namerava da uniti nepravedne?" upita Glogauer taktino.

Jovan ga veselo pogleda i nasmei se. "Pasha je vreme kada su ljudi nemirni i najvie ogoreni na strance", objasni on.

"Kada je sledea Pasha?""Ne za jo mnogo meseci.""Kako ti ja mogu pomoi?"


8/98

"Ti si mag.""Ja ne mogu izvesti uda."Jovan obrisa med sa brade. "U to ne mogu da poverujem, Imanuele. Nain tvo

g dolaska je bio udesan. Eseni nisu znali jesi li avo ili glasnik Adonaja.""Nisam ni jedno ni drugo.""Zato me zbunjuje, Imanuele? Znam da si ti Adonajev glasnik. Ti si znak ko

ji su eseni traili. Trenutak je ve gotovo prispo. Nebesko kraljevstvo uskoro e bitiuspostavljeno na zemlji. Doi sa mnom. Kai ljudima da govori Adonajevim glasom. inivelika uda."

"Tvoja mo opada, je li to u pitanju?" Glogauer otro pogleda Jovana. "Ja sam ti potreban da obnovi nadu svojim buntovnicima?"

"Govori kao Rimljanin, bez imalo suptilnosti." Jovan ljutito ustade. Oigledno je, kao i seni sa kojima je iveo, vie voleo okoliniji razgovor. Za to je postojao praktian razlog, shvati Glogauer, u tome to su se Jovan i njegovi ljudi sve vreme plaili izdaje. ak su i esenski zapisi bili delimino pisani ifrom, u kojoj bi i nka naizgled bezazlena re znaila neto sasvim drugo.

"Izvini, Jovane. Ali, mi reci ako sam u pravu." Glogauer je govorio tiho.

"Zar ti nisi mag, koji je stigao u onoj koiji niotkuda?" Krstitelj zamlatara rukama i slee ramenima. "Moji ljudi su te videli! Videli su svetleu stvar kakose uobliuje u vazduhu, puca i puta te da izae iz nje. Zar to nije magino? Odea ki nosio - je li to ovozemaljska odora? Talismani u koiji - zar nisu ukazivali namonu magiju? Prorok je rekao da e mag doi iz Egipta i zvati se Imanuel. Tako je zapisano u knjizi Mikaha! Zar nisu te stvari istinite?"

"Veina njih. Ali, postoje i objanjenja..." On zastade, ne mogavi da se setiizraza najblieg 'racionalnom'. "Ja sam obian ovek, kao ti. Ja nemam mo da inim ua sam samo ovek!"

Jovan se natmuri. "Hoe da kae da odbija da mi pomogne?""Zahvalan sam i tebi i esenima. Spasli ste mi ivot, skoro sigurno. Ako mo

gu da vam uzvratim..."Jovan odmereno klimnu glavom. "Moe nam uzvratiti, Imanuele.""Kako?""Budi veliki mag koji mi je potreban. Daj da te predstavim svima onima k

oji postaju nestrpljivi i koji bi se okrenuli od Adonajeve volje. Pusti me da imispriam nain tvog dolaska meu nas. Onda moe rei da je sve Adonajeva volja i da saju pripremiti da je sprovedu."

Jovan se usredsreeno zagleda u njega.

"Hoe li, Imanuele?""Za tebe, Jovane. A zauzvrat, hoe li ti poslati ljude da donesu moju koijuovamo to je pre mogue? elim da vidim moe li se popraviti."

"Hou."Glogauer oseti ushienje i poe da se smeje. Krstitelj ga pogleda s blagom z

auenou, a onda mu se pridrui.Glogauer se i dalje smejao. Istorija to nee spomenuti, ali e on, sa Jovano

m Krstiteljem, pripremiti put Hristu.Hrist jo nije bio roen. Moda je Glogauer to znao, godinu dana pre raspea.

I rije postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. Jovan svjedoi za njega i vie govorei: ovaj bjee za koga rekoh: koji za mnom ide preda mnom postade, jer prije mene

bjee.

(Jovan 1:14-15)

ak i kad je upoznao Moniku bilo je dugih prepirki. Njegov otac je tada umro i ostavio mu novac da kupi Okultnu knjiaru u Grejt Rasel ulici, naspram Britanskog muzeja. Radio je razne vrste privremenih poslova i bio je prilino deprimiran. U to vreme Monika mu je izgledala kao velika pomo, veliki vodi kroz mentalnu tamu koja ga je obavijala. Oboje su iveli blizu Holand parka i ili tamo u etnju skorosvake nedelje tokom leta 1962. U dvadeset drugoj godini, on je ve bio opsednut Ju


9/98

ngovom udnom vrstom hrianskog misticizma. Ona, koja je prezirala Junga, uskoro je poela da ocrnjuje sve njegove ideje. Nikada ga nije stvarno ubedila. Ali, posle nekog vremena, uspela je da ga zbuni. Proi e joest meseci pre nego to odu u krevet

Bilo je neugodno vrue.Sedeli su u senci kafeterije, posmatrajui udaljeni kriket me. Blie njima, d

ve devojke i deak sedeli su na travi, pijui sok od pomorande iz plastinih aa. Jeddevojaka imala je gitaru preko krila i, odloivi au, poela je da svira, pevajui fesmu visokim, nenim glasom. Glogauer je pokuao da slua rei. Dok je studirao, uvek mse dopadala tradicionalna folk muzika.

"Hrianstvo je mrtvo." Monika je pijuckala svoj aj. "Religija umire. Bog jeubijen 1945."

"Jo moe biti vaskrsenja," rekao je on."Nadajmo se ne. Religija je bila tvorevina straha. Znanje unitava strah.

Bez straha, religija ne moe preiveti.""Misli da danas nema straha?""Ne iste vrste, Karle.""Zar nisi nikada razmotrila ideju Hrista?" upitao ju je, menjajui svoj sm

er. "ta ona znai hrianima?""Ideja traktora znai isto toliko marksisti", odgovorila je ona."Ali, ta je bilo prvo? Ideja ili stvarnost Hrista?"Ona je slegla ramenima. "Stvarnost, ako je to vano. Isus je bio jevrejski

bundija koji je organizovao pobunu protiv Rimljana. Bio je raspet zbog svojih napora. To je sve to znamo i sve to nam je potrebno da znamo."

"Jedna velika religija nije mogla da otpone tako jednostavno.""Kada je ljudima potrebna, oni e napraviti veliku religiju od najneoekivanijih poetaka."

"To ja i tvrdim, Monika." Zagestikulirao je prema njoj i ona se blago odmakla. "Ideja je prethodila stvarnosti Hrista."

"Ma, Karle, ne nastavljaj. Stvarnost Isusa je prethodila ideji Hrista."Jedan par je proao pored njih, pogledavi ih dok su se svaali.Monika ih je primetila i zautala. Ustala je i on se takoe podigao, ali ona

je odmahnula glavom. "Idem kui, Karle. Ti ostani. Videemo se za nekoliko dana."Gledao ju je kako odlazi irokim putem prema kapijama parka.Sledeeg dana, kad je doao kui sa posla, naao je pismo. Mora da ga je napisa

a poto je otila od njega i poslala ga istog dana.

Dragi Karle,ini se, zna, da razgovor nema nekog dejstva na tebe. Kao da slua ton glasa,ritam rei, a da ne ujeta se pokuava saoptiti. Pomalo si nalik osetljivoj ivotinne moe da razume ta joj se govori, ali moe odrediti da li je osoba koja govori zadovoljna ili ljuta, i tako dalje. Zato ti piem - da pokuam da ti saoptim svoj stav.Ti reaguje isuvie emotivno kada smo zajedno.

Grei kada posmatra hrianstvo kao neto to se razvilo tokom nekoliko godinsusove smrti do vremena kada su Jevanelja napisana. Ali, hrianstvo nije bilo novo.Samo je ime bilo novo. Hrianstvo je bilo samo stepen u susretanju, ukrtanju i metamorfozi zapadne logike i istonog misticizma. Pogledaj kako se i sama religija menjala tokom vekova, ponovo se tumaei da izae u susret izmenjenim vremenima. Hrianstve samo novo ime za nagomilavanje starih mitova i filozofija. Jevanelja samo prepriavaju sunev mit i izobliavaju neke ideje Grka i Rimljana. Jo u drugom veku, jevrej

ki uenjaci ukazivali su da je to obina papazjanija! Ukazivali su na veliku slinostizmeu razliitih sunevih mitova i mita o Hristu. uda se nisu desila - ona su izmiljkasnije, pozajmljena odavde i odande.

Sea se starih viktorijanaca koji su govorili da je Platon ustvari hrianin, er je predvideo hriansku misao? Hriansku misao! Hrianstvo je bilo sredstvo za izre ideja koje su bile u opticaju stoleima pre Hrista. Da li je Marko Aurelije biohrianin? On je pisao u direktnoj tradiciji zapadne filozofije. Zato je hrianstvo uhatilo koren u Evropi, a ne na Istoku! Trebalo je, sa tom svojom pristrasnou, da bude teolog, a ne psihijatar. Isto vai i za tvog prijatelja Junga.

Pokuaj da oisti glavu od svih tih morbidnih gluposti i bie mnogo bolji u s


10/98

poslu.

Tvoja Monika.

Zguvao je pismo i bacio ga. Kasnije te veeri je bio u iskuenju da ga ponovopogleda, ali se odupro iskuenju.

IIIJovan je stajao do pojasa u reci. Veina esena stajala je na obalama i gle

dala ga. Glogauer je pogledao dole u njega."Ne mogu, Jovane. Nije na meni da to uradim."Krstitelj je promucao: "Mora."Glogauer je zadrhtao kada se spustio u reku pored Krstitelja. Oseao se oam

ueno. Stajao je tamo drhtei, nesposoban da se pomakne.Stopalo mu se okliznulo na kamenju reke i Jovan je posegnuo i uhvatio nj

egovu ruku, vraajui mu ravnoteu.Na vedrom nebu, sunce je bilo u zenitu, udarajui u njegovu nezatienu glavu."Imanuele!" Jovan je najednom uzviknuo. "Duh Adonajev je u tebi!"Glogaueru je jo uvek bilo teko da progovori. Blago je zatresao glavom. Bol

ela ga je i jedva je mogao da vidi. Danas je imao prvi napad migrene otkad je doao ovamo. eleo je da povraa. Jovanov glas zvuao je daleko.

Zaljuljao se u vodi.Dok je poinjao da pada prema Krstitelju, itav prizor oko njega je zatreper

io. Osetio je kako ga Jovan hvata i uo sebe kako oajniki kae: "Jovane, krsti mene!"

A onda mu je u ustima i grlu bilo vode i kaljao je.Jovanov glas je vikao neto. ta god da su rei bile, izazvale su odgovor od ljudi sa obe obale. amor u njegovim uima se pojaao, promenivi svoju prirodu. Zakoprco se u vodi, a onda osetio da ga diu na noge.

Eseni su se jednoobrazno njihali, a svako lice bilo je dignuto ka bljetavom suncu.

Glogauer je poeo da povraa u vodu, sapliui se dok su mu Jovanove ruke bolnostezale miice i vodile ga uz obalu.

udno, ritmino mrmljanje dolazilo je iz usta esena dok su se njihali; pojaavalo se kad bi se zanjihali na jednu stranu, smanjivalo kad bi se zanjihali na drugu.

Glogauer je pokrio ui kada ga je Jovan ispustio. Jo uvek je pokuavao da povrati, ali je to sada bilo nasuvo, i gore nego ranije.

Poeo je da se tetura odatle, jedva drei ravnoteu, pa je potrao, uiju jokrivenih; potrao preko kamenite ikare; potrao dok je sunce pulsiralo na nebu i njegova vrelina udarala u njegovoj glavi; potrao odatle.

A Jovan branjae mu govorei: ti treba mene da krsti, a ti li dolazi k meni? Isus odgovori i ree mu: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga. I krstivi se Isus izie odmah iz vode; i gle, otvorie mu se nebesa, i vidje Duha Boijega gdje silazi kao golub i doe na njega. I gle, glas sa nebakoji govori: ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.

(Mateja 3:14-17)

Imao je petnaest godina, dobro mu je ilo u srednjoj koli. itao je u novinam

a o bandama Tedi Bojsa koji su harali junim Londonom, ali bi poneki mladi kojeg jevideo u pseudoedvardijanskoj odei izgledao sasvim bezopasno i glupavo.Iao je u bioskop u Brikston Hilu i odluio da peai kui u Strithem, jer je v

novca za autobus potroio na sladoled. Oni su istovremeno izali iz bioskopa. Jedvada ih je primetio dok su ga sledili nizbrdo.

Onda, sasvim naglo, okruili su ga. Bledi deaci zlobnih lica, veinom godinuili dve stariji od njega. Shvatio je da maglovito poznaje dvojicu od njih. Ili suu veliku gradsku kolu u istoj ulici u kojoj je bila i srednja kola. Koristili suisto fudbalsko igralite.

"Zdravo", oslovio uih je slabim glasom.


11/98

"Zdravo, sine", odvratio mu je najstariji Tedi Boj. vakao je gumu, stajaosa jednim kolenom savijenim, smekajui se na njega. "Gde si ti to krenuo?"

"Kui.""Koui", ponovio je najkrupniji, podraavajui njegov naglasak. "A ta e da r

d doe tamo?""Ii u krevet." Karl je pokuao da proe kroz obru, ali ga nisu putali. Utera

su ga u dovratak prodavnice. Iza njih, zujala su kola na glavnom putu. Ulica jebila jarko osvetljena, ulinim svetiljkama i neonom iz prodavnica. Nekoliko ljudije prolo, ali niko od njih nije zastao. Karl je poeo da osea paniku.

"Nema domai da pie, sine?" upitao je deak do voe. Bio je crvenokos i pegasu mu bile tvrdo sive.

"'Oe da se tue sa jednim od nas?" upitao je drugi deak. Bio je to jedan odka koje je poznavao.

"Ne, ja se ne tuem. Pustite me.""Se boji, sine?" upitao je voa, smeei se. Nadmeno je izvukao traku vake iz

ta i stavio je natrag. Ponovo je poeo da vae."Ne. Zato bih hteo da se tuem sa vama?""Misli da si bolji od nas, jel' to, sine?""Ne." Poeo je da drhti. Suze su mu navirale na oi. "Naravno da ne.""Naravno da ne, sine."Ponovo je krenuo napred, ali su ga gurnuli natrag u dovratak."Ti si onaj tip sa vapskim imenom, jel' da?" upitao je drugi deak kojeg je

poznavao. "Glu-glu ili tako neto.""Glogauer. Pustite me."

"Ba e se tvojoj mami svideti to se kasno vraa.""Vie ime za jeu nego vapsko.""Jesi ti jea, sine?""Izgleda k'o jea.""Jesi ti jea, sine?""Jesi ti jevrejski deko, sine?""Jesi ti jea, sine?""Umuknite!" zavritao je Karl. Gurnuo se meu njih. Jedan od njih ga je udar

io u stomak. Zagunao je od bola. Drugi ga je gurnuo i zateturao se.Ljudi su jo uvek urili pored njih na trotoaru. Bacali su poglede na grupu

dok bi prolazili. Jedan ovek je zastao, ali ga je njegova ena povukla dalje. "Samose neki klinci zezaju", rekla je.

"Skinite mu pantalone", predloio je jedan od deaka smejui se. "To e dokazat

." Karl se progurao kroz njih i ovog puta nisu se oduprli. Poeo je da tri nizbrdo.

"Dajmo mu fore," uo je kako izgovara jedan od deaka.Nastavio je da tri.Poeli su da ga slede, smejui se.Nisu ga dostigli kada je skrenuo u aveniju u kojoj je iveo. Stigao je do

kue i potrao du mranog prolaza pored nje. Otvorio je zadnja vrata. Njegova maeha bje u kuhinji.

"ta je sa tobom?" upitala ga je.Bila je to visoka, mrava ena, nervozna i histerina. Njena tamna kosa bila j

e neuredna.Proao je pored nje u kuhinjsku trpezariju.

"ta ti je, Karle?" doviknula je. Glas joj je bio visok."Nita", odgovorio je.Nije eleo scenu.

Bilo je hladno kada se probudio. Lana zora bila je siva i nije mogao videti nita sem gole zemlje u svim pravcima. Nije se mogao setiti mnogih stvari u vezi sa prethodnim danom, sem da je veoma dugo trao.

Rosa mu se skupila na pregai. Nakvasio je usne i protrljao koom lice. Kaoi uvek posle napada migrene, oseao se slabim i potpuno izmodenim. Gledajui svoje nago telo, i shvatio koliko koat bee postao. ivot sa esenima je to uzrokovao, naravno


12/98

Zapitao se zato se toliko uspaniio kada je Jovan zatraio od njega da ga krsti. Da li je to jednostavno bilo potenje - neto u njemu to se oduprlo zavaravanju esena u miljenju da je on nekakav prorok? Bilo je teko rei.

Omotao je kozju kou oko bokova i vrsto je vezao tik iznad levog bedra. Smatrao je da treba da pokua da se vrati u logor i nae Jovana i izvini se, da vidi moeli da popravi tetu.

I vremeplov je sada bio tamo. Dovukli su ga, koristei samo kone konopce.Ako bi se mogao nai dobar kova, ili neki drugi metalac, postojala je minim

alna ansa da se moe opraviti. Putovanje nazad bilo bi opasno.Zapitao se da li treba da se odmah vrati, ili da pokua da se prebaci u vr

eme blie samom razapinjanju na krst. Nije otiao nazad da ba vidi raspee, ve da oseatmosferu Jerusalima tokom svetkovine Pashe, kada je, kako se pretpostavljalo, Isus uao u grad. Monika je mislila da je Isus napao grad sa naoruanom bandom. Reklaje da svi dokazi ukazuju na to. Svi dokazi jedne vrste jesu ukazivali na to, ali on nije mogao da prihvati dokaze. I to, bio je siguran, nije bilo sve. Kad bisamo mogao da sretne Isusa. Jovan, kako izgleda, nikad nije uo za njega, mada jerekao Glogaueru da je postojalo proroanstvo da e Mesija biti Nazareanin. Bilo je mnogo proroanstava i neka od njih bila su protivurena.

Poeo je da hoda natrag u optem pravcu esenskog logora. Nije mogao da daleko odmakne. Uskoro e prepoznati brda u kojima su imali svoje peine.

Ubrzo je postalo jo vrelije i zemlja jo ogoljenija. Vazduh mu je igrao pred oima. Oseanje iscrpljenosti sa kojim se probudio pojaao se. Usta su mu bila suvai noge slabe. Bio je gladan i nije bilo niega za jelo. Nije bilo znaka lancu brdagde su eseni imali svoj logor.

Bilo je jedno brdo, oko tri kilometra na jug. Odluio je da krene do njega. Odatle e verovatno moi da se orijentie, moda ak da vidi neki gradi gde e mu dau.

Peano tle se pretvaralo u lebdeu prainu kad bi ga njegove noge uzburkale. Nkoliko primitivnih bunova dralo se zemlje i tree stene su ga saplitale.

Bio je raskrvavljen i ugruvan kada je poeo da se, bolno, penje uz brdo.Put do vrha (koji je bio mnogo dalje nego to je u poetku ocenio) bio je tea

k. Klizao se na labavo kamenje obronka, padao na lice, ukopavao svoje izranjavljene ruke i noge da se zaustavi da ne klizne do dna, hvatao se za busenove travei liajeve koji su rasli tu i tamo, hvatajui vee izboine stena kad je mogao, odmarajse esto, uma i tela otupelih od bola i umora.

Znojio se pod suncem. Praina se lepila na vlagu na njegovom polunagom telu, oblaui ga od glave do pete. Kozja koa bila mu je u fronclama.

Ogoljeni svet vrteo se oko njega, nebo se nekako stapalo sa zemljom, utastena sa belim oblacima. Nita nije izgledalo nepomino.Stigao je do vrha i leao tamo uzdiui. Sve je postalo nestvarno.uo je Monikin glas, pomislio da ju je na tren i video, krajikom oka.Ne budi tako melodramatian, Karle.Ona je to rekla mnogo puta. Njegov sopstveni glas sada je odgovorio.Ja sam roen van svog vremena, Monika. U ovom dobu razuma nema mesta za me

ne. Na kraju e me ubiti.Njen glas je odgovorio.Krivica i strah i tvoj sopstveni mazohizam. Mogao si biti briljantan psi

hijatar, ali si se do kraja prepustio svim svojim neurozama."Umukni!"Prevrnuo se na lea. Sunce je bljetalo na njegovo iscepano telo.

"Umukni!"Ceo hrianski sindrom, Karle. Kao slede, u to ne sumnjam, postae katoliki raenik. Gde ti je snaga uma?

"Umukni! Odlazi, Monika."Strah oblikuje tvoje misli. Ti ne traga za duom ili ak ni smislom ivota. Ti

trai utehu."Ostavi me na miru, Monika!"Njegove prljave ruke pokrile su mu ui. Kosa i brada bile su mu umazane pr

ainom. Krv se zgruala na manjim ranama kojih je sada bilo na svakom delu njegovogtela. Iznad, sunce kao da je tuklo u skladu sa otkucajima njegovog srca.


13/98

Ide nizbrdo, Karle, zar ne shvata to? Nizbrdo. Saberi se. Nisi sasvim nesposoban za racionalno miljenje...

"Oh, Monika! Umukni!"Glas mu je bio grub i napukao. Nekoliko gavrana je sada kruilo po nebu na

d njim. uo ih je kako mu dovikuju glasom ne mnogo razliitim od njegovog.Bog je umro 1945... "Ovo nije 1945. Ovo je 28. godina nove ere. Bog je iv

!"Kako se moe baktati pitanjima jedne oigledno sinkretike religije kao to je

ianstvo - rabinski judaizam, stoika etika, grki kultovi misterija, orijentalni ritul...

"To nije vano!"Ne tebi, u tvom sadanjem raspoloenju."Meni je potreban Bog!"Na to se svodi, zar ne? Dobro, Karle, napravi sam svoje take. Samo, pomis

li ta si mogao biti da si se pomirio sa sobom...Glogauer je povukao svoje slabako telo na noge i stao na vrh brda, zavrita

vi.Gavranovi su bili uznemireni. Kruili su po nebu i odleteli.Nebo se sada smraivalo.

Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga avo kua. I postivi se dana etrdeset noi etrdeset, na poljetku ogladnje.

(Mateja 4:1-2)

IVLudak je, sapliui se, uao u grad. Njegova stopala pokrenula su prainu i raz

grala je i psi su lajali oko njega dok je hodao mehaniki, glave okrenute nagore da se suoi sa suncem, ruku mlitavo oputenih sa strane, usana koje su se micale.

Za ljude iz grada, rei koje su uli nisu bile ni na jednom poznatom jeziku;ipak, bile su izgovorene sa takvim intenzitetom i ubeenjem da bi sam Bog mogao koristiti to izmravelo, nago bie kao svog glasnika.

Pitali su se odakle je ludak doao.Beli grad sastojao se uglavnom od jednospratnih i prizemnih kua od kamena

i glinene cigle, sagraenih oko pijanog mesta pred kojim je bila drevna, jednostavna sinagoga pred kojom su, odeveni u tamne halje, starci sedeli i priali. Grad jebio napredan i ist, rastui od rimske trgovine. Na ulici su bili samo jedan do dva

prosjaka, a i oni su bili uhranjeni. Ulice su sledile uspone i nizbrdice padinebrda na kojem behu sagraene. Bile su to krivudave ulice, senovite i mirne; seoske ulice. Svuda u vazduhu bilo je mirisa tek iseene drvene grae i zvukova tesanja,jer je grad uglavnom bio poznat po svojim vetim tesarima. Leao je na ivici ravniceDezrela, blizu trgovakog puta izmeu Damaska i Egipta, i kola su ga stalno naputalanatovarena delima gradskih majstora. Grad se zvao Nazaret.

Ludak ga je naao tako to je svakog putnika kojeg bi video pitao gde je. Proao je kroz druge gradove - Filadelfiju, Gerasu, Pelu i Skitopolis, sledei rimskeputeve - postavljajui isto pitanje svojim stranakim akcentom: "Gde lei Nazaret?"

Neki su mu dali hranu uz put. Neki su mu traili blagoslov i on je polagaoruke na njih, govorei tim udnim jezikom. Neki su ga zasuli kamenjem i oterali ga.

Preao je Jordan pored rimskog vijadukta i nastavio na sever prema Nazaretu.

Nije bilo teko nai grad, ali njemu je bilo teko da sebe prisili da se uputika njemu. Bio je izgubio veoma mnogo krvi i na putu je jeo veoma malo. Hodao bidok se ne srui i leao tu dok ne bi mogao da nastavi, ili, to se sve ee deavalo,neko ne bi naao i dao mu malo kiselog vina ili hleba da ga povrati u ivot.

Jednom su ga neki rimski legionari zaustavili i grubom ljubaznou upitali ima li neku rodbinu kojoj bi ga mogli odvesti. Obratili su mu se na iskvarenom aramejskom i bili su iznenaeni kada je odgovorio na latinskom sa udnim naglaskom, koji je bio ii od jezika kojim su oni sami govorili.

Pitali su ga da li je rabin ili uenjak. Rekao im je da nije ni jedno od toga. Legionarski oficir ponudio ga je suenim mesom i vinom. Ljudi su bili deo pat


14/98

role koja je jednom meseno prolazila tim putem. Bili su zbijeni, smeih lica koja su bila vrsta i glatko izbrijana. Bili su odeveni u zamrljane kone kiltove i grudneoklope i sandale, i imali su gvozdene lemove na glavama, kratke maeve u koricamana boku. ak i dok su stajali oko njega u svetlosti veernjeg sunca, nisu izgledalioputeno. Oficir, mekeg glasa od svojih ljudi ali inae sasvim nalik njima, sem to jenosio metalni grudni oklop i dugaak plat, upitao je ludaka kako mu je ime.

Na trenutak je ludak zastao, usta su mu se otvarala i zatvarala, kao danije mogao da se seti kako je nazvan.

"Karl", konano je odgovorio, i sam sumnjajui. Bio je to vie predlog nego izjava.

"Zvui skoro kao rimsko ime", primetio je jedan legionar."Jesi li graanin?" upitao je oficir.Ali je ludakov um lutao, oigledno. Skrenuo je pogled sa njih, mrmljajui za

sebe.Najednom je pogledao natrag u njih i upitao: "Nazaret?""Onamo." Oficir je pokazao niz put koji je prosecao brda. "Jesi li Jevre

jin?"inilo se da je to preplailo ludaka. Skoio je na noge i pokuao da se progura

izmeu vojnika. Oni su ga propustili, smejui se. Bio je bezopasan ludak.Gledali su ga kako tri niz put."Neki od njihovih proroka, moda", zakljuio je oficir, hodajui do svog konja

. Zemlja ih je bila puna. Svaki drugi ovek kojeg bi sreo tvrdio je da iri poruku njihovog boga. Nisu pravili mnogo nevolja i inilo se da im religija skree misli odpobune. Treba da im budemo zahvalni, pomislio je oficir.

Njegovi ljudi su se jo uvek smejali.Poeli su da mariraju putem u suprotnom smeru od onog kojim je krenuo ludak.

Sada je ludak bio u Nazaretu i graani su ga gledali sa radoznalou i ne malosumnjiavosti dok se teturao do pijanog trga. Mogao je biti lutajui prorok ili ovekposednut avolima. esto je bilo teko razluiti. Rabini bi znali.

Dok je prolazio pored skupina ljudi koji su stajali pored trgovakih tezgi, oni bi zautali dok on ne bi proao. ene su omotavale teke vunene alove oko svojihranjenih tela, a mukarci bi privlaili svoje pamune halje da ih ne dodirne. Normalnobi njihov poriv bio da trae od njega kakvog posla ima u gradu, ali je u njegovompogledu bilo nekakvog intenziteta, brzine i vitalnosti u njegovom licu, i porednjegove izmravele pojave, koje su ih nagonile da ga posmatraju sa potovanjem i da

se dre na udaljenosti.Kada je stigao do sredine pijace, stao je i pogledao oko sebe. inilo se da ne primeuje odmah ljude. Trepnuo je i oblizao usne.

Jedna ena je prola, oprezno ga gledajui. Obratio joj se, mekanim glasom, pajivo uoblienim reima. "Je li ovo Nazaret?"

"Jeste." Klimnula je glavom i ubrzala korak.Jedan ovek je prelazio trg. Bio je odeven u vunenu halju sa crvenim i smei

m prugama. Na kovrdavoj, crnoj kosi stajala mu je crvena kapica. Lice mu je bilopunako i vedro. Ludak je stao oveku na put i zaustavio ga. "Traim tesara."

"Ima mnogo tesara u Nazaretu. Grad je uven po svojim tesarima. I ja sam tesar. Mogu li ti pomoi?" ovekov glas bio je dobro raspoloen i zatitniki.

"Zna li tesara po imenu Josif? Davidov potomak. On ima enu zvanu Marija inekoliko dece. Jedno se zove Isus."

Veseli ovek iskrivi lice toboe se namrtivi, pa se poea po zadnjem delu vr"Znam vie od jednog Josifa. Ima jedan siromaak u onoj ulici." On mu je pokaza. "Onima enu zvanu Marija. Trai oveka koji se nikad ne smeje."

Ludak pogleda u smeru u kojem je ovek pokazao i im je video ulicu, kao daje zaboravio sve ostalo i krenuo ka njoj.

U uskoj ulici u koju je uao miris drveta bio je jo jai. Hodao je po opiljcima do lanaka. Iz svake zgrade dopirala je buka ekia, struganje testera. Daske svihveliina bile su naslonjene na blede, osenene zidove kua i jedva je bilo mesta da seproe izmeu njih. Mnogi tesari imali su svoje klupe neposredno ispred vrata. Deljali su inije, rukovali jednostavnim strugovima, oblikujui drvo u sve to se moe zamis


15/98

iti. Digli su pogled kada je ludak uao u ulicu i priao jednom starom tesaru u konojpregai koji je sedeo na svojoj klupi deljui neku figuricu. ovek je bio sedokos i izgledao je kratkovido. Pogledao je ludaka.

"ta hoe?""Traim tesara zvanog Josif. On ima enu... Mariju."Starac pokaza rukom u kojoj je drao poluzavrenu figuricu. "Dve kue dalje, s

a druge strane ulice."

Na kuu do koje je ludak doao bilo je naslonjeno veoma malo dasaka, a kvalitet drveta izgledao je loiji od druge grae koju bee video. Klupa pored ulaza bila je iskrivljena s jedne strane i ovek koji je sedeo pogrbljen na njoj, popravljajuihoklicu, takoe je izgledao krivo. Ispravio se kad mu je ludak dotakao rame. Licemu je bilo izborano i podbulo od jada. Oi su mu bile umorne i retka brada proaranapreranim sedinama. Lagano se zakaljao, moda od iznenaenja to ga uznemiravaju.

"Jesi li ti Josif?""Nemam novca.""Ne elim nita - samo da ti postavim nekoliko pitanja.""Ja sam Josif. ta hoe da zna?""Ima li sina?""Nekoliko, a i keri.""ena ti se zove Marija? I poreklom ste od Davida?"ovek nestrpljivo odmahnu rukom. "Jeste, ba mi je valjalo i jedno i drugo..

.""Hteo bih da vidim jednog od tvojih sinova, Isusa. Moe li mi rei gde je?"

"Taj nije ni od kakve koristi. ta je sad napravio?""Gde je on?"Josifove oi postale su proraunatije dok je zurio u ludaka. "Jesi li ti nek

akav udotvorac? Jesi li doao da izlei mog sina?""Ja sam neka vrsta proroka. Mogu da predvidim budunost."Josif s uzdahom ustade. "Moe ga videti. Doi."Poveo je ludaka kroz kapiju u stenjeno dvorite kue. Bilo je natrpano paradi

a drveta, razbijenim nametajem i alatkama, i truleim dakovima opiljaka. Uli su u zaraenu kuu. U prvoj sobi - oigledno kuhinji - jedna ena stajala je pored velikog zemjanog poreta. Bila je visoka i izrazito debela. Njena duga, crna kosa bila je razvezana i masna, padajui na velike, sjajne oi koje su jo imale vrelinu senzualnosti.Ona odmeri ludaka.

"Nema hrane za prosjake", zaguna ona. "Ve i on dovoljno pojede." Ona pokaz

a drvenom kaikom na malu priliku koja je sedela u senci u uglu. Prilika se mrdnula kada je ona progovorila."On trai naeg Isusa", objasni Josif eni. "Moda je doao da nam olaka bremeena postrance pogleda ludaka i slee ramenima, obliznuvi pri tom debelim jez

ikom svoje crvene usne. "Isuse!"Prilika u oku ustade."To je on", ree ena s odreenim zadovoljstvom.Ludak se namrti, brzo tresui glavom. "Ne."Prilika je bila nakazna. Imala je izraeno grbava lea i bila razroka na lev

o oko. Lice je bilo prazno i glupavo. Sa usana joj je jo curila pljuvaka, i zakikotala se kad joj je ime bilo ponovljeno. Nakrivo je koraknula napred. "Isus", rekla je prilika. Re je bila nerazgovetna i hrapava. "Isus."

"Samo to zna da kae." ena kao da se podsmehivala. "Oduvek je bio takav."

"Boja kazna", primeti Josif gorko."ta nije u redu s njim?" Ludakov glas imao je patetian, oajniki prizvuk."Oduvek je bio takav." ena se okrenu natrag poretu. "Moe ga uzeti ako hoe

kan je i iznutra i spolja. Nosila sam ga kada su me roditelji udali za ovog polovnjaka od oveka..."

"Ti, besramna..." Josif, meutim, zastade kada ga ena mrko pogleda, pa se okrenu ludaku. "Kakva posla ima ti sa naim sinom?"

"eleo sam da govorim sa njim. Ja...""On nije prorok - nije udotvorac - mislili smo da bi mogao biti. Jo ima lj

udi u Nazaretu koji mu dolaze da ih izlei ili im prorekne sudbinu, ali im se on s


16/98

amo cereka i stalno govori svoje ime...""Jeste li sigurni... da nema neto... u vezi sa njim... to niste primetili?

""Sigurni!" Marija podrugljivo frknu. "Novac nam i te kako treba. Da ima

nekih maginih moi, mi bismo ve znali."Isus se ponovo zacereka i odepa u drugu sobu."Nemogue", promrmlja ludak. Da li se sama istorija mogla promeniti? Da li

je mogue da se naao u nekoj drugoj dimenziji vremena, u kojoj Hrista nikada nijeni bilo?

Josif je, kako izgleda, primetio oaj u ludakovim oima."ta je?" upita on. "ta vidi? Rekao si da prorie budunost. Reci nam, ta

nama?""Ne sada", odgovori prorok, okreui se. "Ne sada."I on potra iz kue i niz ulicu koja je mirisala na strugani hrast, kedar i e

mpres. Otrao je natrag do pijace i stao, mahnito se ogledajui. Video je sinagogu neposredno ispred sebe, i poeo je da hoda ka njoj.

ovek sa kojim je ranije razgovarao jo uvek je bio na pijaci, kupujui lonceda ih da svojoj keri kao svadbeni poklon. Klimnuo je glavom ka strancu dok je ovaj ulazio u sinagogu. "Neki roak Josifa tesara", objasni on oveku pored sebe. "Ne bi me udilo da je prorok."

Ludak, prorok, Karl Glogauer, putnik kroz vreme, neurotini nesueni psihijatar, traga za smislom, mazohista, ovek sa eljom za smru i mesijanskim kompleksom, aahronizam, stigao je do sinagoge vapijui za dahom. Video je oveka kojeg je traio. Video je Isusa, sina Josifa i Marije. Video je oveka kojeg je prepoznao kao, van s

vake sumnje, imbecila od roenja."Svi ljudi, Karle, imaju mesijanski kompleks", rekla je Monika.Seanja su sad bila manje potpuna. Njegov oseaj vremena i identiteta postaj

ao je sve zbrkaniji."Bilo je na desetine mesija u Galileji u to vreme. To to je Isus bio taj

koji je poneo mit i filozofiju, istorijska je koincidencija...""Mora da postoji i neto vie od toga, Monika."Svakog utorka u sobi iznad Okultne knjiare, jungovska debatna grupa sasta

jala bi se zbog grupne analize i terapije. Glogauer nije organizovao grupu, alirado joj je ustupio svoje prostorije i eljno joj se pridruio. Bilo je veliko olakanje jednom nedeljno razgovarati sa ljudima slinog miljenja. Jedan od njegovih razloga za kupovinu Okultne knjiare bio je da upozna zanimljive ljude kao to su oni koj

i su pohaali jungovsku debatnu grupu.Opsesija Jungom ih je spojila, ali je svako imao vlastite, posebne opsesije. Gospoa Rita Blen iscrtavala je putanje leteih tanjira, mada nije bilo jasno da li veruje u njih ili ne. Hju Dojs verovao je da svi jungovski arhetipovi potiu od originalne rase Atlantiana, koja je nestala milenijumima ranije. Alan edar, najmlai u grupi, interesovao se za indijski misticizam, a Sandra Piterson, organizator, bila je veliki ekspert za vetice. Dejmsa Hedingtona interesovalo je vreme. On je bio ponos grupe; radilo se, zapravo, o ser Dejmsu Hedingtonu, pronalazau za vreme rata, veoma bogatom i sa svim moguim odlikovanjima za doprinos saveznikoj pobedi. Imao je reputaciju velikog improvizatora tokom rata, ali posle njega je postaopomalo neugodan Ministarstvu rata. Bio je aknut, mislili su, i, to je jo gore, javno je izraavao svoju aknutost.

Ne proputajui gotovo ni jednu priliku, ser Dejms bi drugim lanovim grupe pr

o o svom vremeplovu. Udovoljavali su mu. Veina njih bila je sklona da preuveliavasopstvena iskustva u vezi sa svojim razliitim interesima.Jednog utorka uvee, poto svi ostali behu ve otili, Hedington je rekao Gloga

eru da je njegova maina spremna."Ne mogu u to da poverujem", odvratio je Glogauer iskreno."Ti si prva osoba kojoj sam to rekao.""to ba ja?""Ne znam. Sviate mi se ti... i radnja.""Niste rekli vladi?"Hedington se zasmejuckao. "Zato bih? U svakom sluaju, ne dok ga u potpunos


17/98

ti ne testiram. Tako im i treba, to su jedva ekali da me uklone.""Ne znate da li radi?""Siguran sam da radi. Hoe li da ga vidi?""Vremeplov." Glogauer se slabo nasmeio."Doi da ga vidi.""to ja?""Mislio sam da bi te mogao interesovati. Znam da se ne dri ortodoksnog milj

enja o nauci..."Glogauer je poeo oseati saaljenje prema njemu."Doi i vidi", pozvao ga je jo jednom Hedington.Otiao je u Banberi sledeeg dana. Istog dana je napustio 1976. i stigao u 2

8. godinu nove ere.

Sinagoga je bila svea i tiha, sa tananin mirisom tamjana. Rabini su ga odveli u dvorite. Oni, kao ni ljudi u gradu, nisu znali kako da ga shvate, ali su bili sigurni da nije avo to to ga opseda. Bio im je obiaj da ugoste lutajue proroke ojih je sada bilo posvuda u Galileji, mada je ovaj bio udniji od ostalih. Lice muje bilo nepomino a telo ukoeno, i suze su mu tekle niz prljave obraze. Nikada ranije nisu videli takvo oajanje u neijim oima.

"Nauka moe da kae kako, ali nikada ne pita zato", rekao je Moniki. "Ne moe a odgovori."

"Ko eli da zna?" odgovorila je ona."Ja elim."

"Pa, nikada nee saznati, zar ne?""Sedi, sine moj", ree mu rabin. "ta eli da nas pita?""Gde je Hrist?" upita on. "Gde je Hrist?"Meutim, nisu mu razumeli jezik."Je li to grki?" upita jedan, ali drugi zatrese glavom.Kirios: Gospod.Adonaj: Gospod.Gde je bio Gospod?Namrtio se, gledajui neodreeno oko sebe."Moram da se odmorim", obrati im se on ponovo na njihovom jeziku."Odakle si?"Nije mogao da smisli ta da odgovori.

"Odakle si?" ponovi rabin."Ha-Olam Hab-bah..." promrmlja on konano.Oni se zgledae. "Ha-Olam Hab-bah", ponovie zajedno.Ha-Olam Hab-bah... Ha-Olam Haz-zeh: Svet koji e doi i svet koji jeste."Donosi li nam poruku?" upita jedan od rabina. Bili su, naravno, naviknut

i na proroke, ali ne i ovakve. "Poruku?""Ne znam", odgovori prorok promuklo. "Moram da se odmorim. Gladan sam.""Doi. Daemo ti hrane i mesto da spava."Mogao je da pojede samo malo bogate hrane, a krevet sa madracem punjen s

lamom bio mu je premekan. Nije navikao na to.Loe je spavao, viui dok je sanjao; van sobe, rabini su oslukivali, ali su m

gli razumeti samo malo od onoga to bee rekao.

Karl Glogauer ostao je u sinagogi nekoliko nedelja.Proveo je veinu vremena itajui u biblioteci, traei meu dugim svicima nekivor na svoju dilemu. Rei Zaveta, u mnogim sluajevima pogodne za desetak tumaenja, samo su ga jo vema zbunile. Nije bilo niega za ta bi se uhvatio, niega to bi mu reje polo naopako.

Rabini su se veinom drali na distanci. Prihvatili su ga kao svetog oveka. Bili su ponosni to je u njihovoj sinagogi. Bili su sigurni da je on jedan od posebnih Bojih odabranika i strpljivo su ekali da progovori sa njima.

Ali je prorok malo govorio, mrmljajui samo za sebe u odlomcima na njihovom jeziku i odlomcima na nerazumljivom jeziku koji je esto koristio, ak i kada im s


18/98

e neposredno obraao.U Nazaretu, graani su govorili o malo emu sem o tajanstvenom proroku u sin

agogi, ali rabini nisu odgovarali na njihova pitanja. Rekli bi ljudima da gledaju svoja posla, da postoje stvari koje im jo nije dato da znaju. Na taj nain, kao tosu svetenici oduvek radili, izbegavali su pitanja na koja nisu mogli odgovoriti,dok su u isto vreme izgledali da imaju mnogo vie znanja nego to su zaista posedovali.

A onda se, jednog sabata, on pojavio u javnom delu sinagoge i zauzeo svoje mesto sa ostalima koji su doli da tuju.

ovek koji je itao svitak sa njegove leve strane spleo se na reima, gledajuiu proroka krajikom oka.

Prorok je sedeo i sluao, odsutnog izraza lica.Glavni rabin ga je nesigurno pogledao, a onda dao znak da svitak treba d

odati proroku. To je, oklevajui, uinio deak koji je stavio svitak u prorokove ruke.Prorok je dugo gledao u rei, a onda je poeo da ita. Prorok je itao u prvi m

h ne shvatajui ta ita. Bila je to knjiga Isaijina.

Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim jevanelje siromasima;posla me da iscijelim skruene u srcu; da propovjedim zarobljenima da e se otpustiti, i slijepima da e progledati; da otpustim sunje; i da propovjedam prijatnu godinu Gospodnju. I zatvorivi knjigu dade sluzi. pa sjede: i svi u zbornici gledahu nanj.

(Luka 4:18-20)

VSada su ga sledili, dok je odlazio od Nazareta prema Galilejskom jezeru.

Bio je odeven u belu lanenu halju koju su mu dali i mada su oni mislili da ih on vodi, oni su njega, u stvari, terali pred sobom.

"On je na mesija", rekli su onima koji su pitali. I ve je bilo glasina o udima.

Kada bi video bolesne, alio ih je i pokuao da uini ta moe, jer su oekivalod njega. Za mnoge nije mogao nita da uini, ali je drugima, koji su oigledno patili od psihosomatskih oboljenja, mogao pomoi. Oni su verovali u njegovu mo jae nego tsu verovali u svoju bolest. Pa ih je izleio.

Kada je doao u Kapernaum, pedesetak ljudi ga je sledilo gradskim ulicama.Ve se znalo da je na neki nain povezan sa Jovanom Krstiteljem, koji je uivao velik

i ugled u Galileji i kojeg su mnogi fariseji proglasili pravim prorokom. A ovaj ovek je imao mo veu, u nekim stvarima, od Jovanove. On nije bio govornik kao Krstitelj, ali je inio uda.

Kapernaum je bio rairen grad pored kristalnog Galilejskog jezera, ije su kue bile razdvojene velikim trnim vrtovima. Ribarski brodii bili su usidreni pored belog keja, kao i trgovaki brodovi koji su opsluivali gradove na obali jezera. Madasu se zelena brda sa svih strana sputala do jezera, sam Kapernaum bio je podignut na ravnom tlu, zatien brdima. Bio je to miran grad i, kao i veina drugih u Galileji, imao je znatnu nejevrejsku populaciju. Grki, rimski i egipatski trgovci etalisu njegovim ulicama, a mnogi su se tu nastanili za stalno. Postojala je naprednasrednja klasa trgovaca, zanatlija i brodovlasnika, kao i lekari, advokati i uenjaci, jer Kapernaum je bio na granici provincija Galileje, Trahtonisa i Sirije i,mada omanji grad, bio je korisna raskrsnica za trgovinu i putovanje.

udni, ludi prorok u svojoj zakovitlanoj lanenoj halji, praen arolikom gomilom koju su veinom sainjavali siromani - premda se moglo videti da ima i ljudi od ugleda - ujurio je u Kapernaum. Proirile su se vesti da ovaj ovek stvarno moe da prorekne budunost, da je ve predvideo da e Irod Antipa uhapsiti Jovana i uskoro je, zaista, Irod zatoio Jovana u Pereji. Nije proricao u optim crtama, koristei nejasne rekao to su drugi proroci inili. Govorio je o stvarima koje e se desiti u bliskoj budunosti i govorio je o njima u detalje.

Niko mu nije znao ime. Bio je samo prorok iz Nazareta, ili Nazareanin. Neki su rekli da je roak, moda sin, tesara iz Nazareta, ali to je moglo biti zato tosu pisane rei za 'tesarevog sina' i 'maga' bile skoro iste i tako je dolo do zabun


19/98

e. ak je postojala veoma slaba glasina da mu je ime Isus. To ime upotrebljeno jejednom ili dvaput, ali kad su ga pitali da li je to, zaista, njegovo ime, porekao bi to ili, na svoj apstraktni nain, odbio da uopte da odgovor.

Same njegove propovedi obino nisu bile tako pune vatre kao Jovanove. Ovajovek govorio je blago, prilino neodreeno, i esto se smeio. Govorio je, takoe, i u na udan nain, i izgledalo je da je povezan, kao i Jovan, sa esenima, jer je propovedao protiv sakupljanja linog bogatstva i govorio o ljudskoj rasi kao o bratstvu, kao i oni.

Ali su uda oekivali dok je bio voen do elegantne kapernaumske sinagoge. Nijedan prorok pre njega nije leio bolesne i razumeo nevolje o kojima su ljudi retko govorili. Njegova milostivost bila je ono na ta su reagovali, pre nego rei kojeje izgovarao.

Prvi put u ivotu, Karl Glogauer zaboravio je na Karla Glogauera. Prvi putu ivotu radio je ono to je uvek teio da radi kao psihijatar.

Ali, to nije bio njegov ivot. On je oivljavao mit - generaciju pre nego to taj mit biti roen. Zatvarao je neku vrstu psihikog kola. Nije menjao istoriju, ali je davao istoriji vie vrstine.

Nije mogao podneti da misli da Isus nije bio nita vie od mita. U njegovojmoi bilo je da od Isusa napravi fiziku stvarnost, pre nego tvorevinu procesa mitogeneze.

Tako da je govorio u sinagogama i govorio je o blaem Bogu od onog za kojeg veina njih bee ula i, gde ih se mogao setiti, govorio im je parabole.

I postepeno je potreba da opravda ono to radi izbledela, i njegov oseaj identiteta postao sve vie i vie nebitan i bio zamenjen drugaijim oseajem identiteta,

kojem je davao sve vie i vie vrstine ulozi koju je odabrao. Bila je to arhetipskauloga. Bila je to uloga privlana sledbeniku Junga. Bila je to uloga koja je ila dalje od puke imitacije. Bila je to uloga koju sada mora odigrati do poslednjeg grandioznog detalja. Karl Glogauer bee otkrio stvarnost za kojom je tragao.

I u zbornici bjee ovjek u kojem bjee neisti duh avolski, i povika iza glasgovorei: proi se, ta je tebi do nas, Isuse Nazareanine? Doao si da nas pogubi? Znko si, svetac Boij. I zaprijeti mu Isus, govorei: umukni, i izii iz njega. I oborivi ga avo na srijedu, izie iz njega, i ni malo mu ne naudi. I u sve ue strah, i govrahu jedan drugome govorei: kakva je to rije, da vlau i silom zapovijeda neistijemhovima, i izlaze? I otide glas o njemu po svim okolnim mjestima.

(Luka 4:33-37)

"Masovne halucinacije. uda, letei tanjiri, duhovi, sve je to isto", reklaje Monika.

"Veoma verovatno", odgovorio je on. "Ali, zato su ih oni videli?""Zato to su to eleli.""Zato su eleli?""Zato to su se plaili.""Misli da je to sve?""Zar nije dovoljno?"

Kada je prvi put napustio Kapernaum, mnogo vie ljudi ga je pratilo. Postalo je nepraktino boraviti u gradu, jer su poslovi praktino zamrli zbog gomila kojesu htele da ga vide kako izvodi svoja jwdnostavna uda.

Govorio im je u prostorima iza gradova. Razgovarao je sa inteligentnim,pismenim ljudima za koje se inilo da imaju neto zajedniko sa njim. Neki od njih bili su vlasnici ribarskih flota - Simon, Jakov i Jovan meu njima. Jo jedan je bio lekar, a drugi slubenik koji ga je prvi put uo da govori u Kapernaumu.

"Mora biti dvanaest", rekao im je jednog dana. "Mora biti zodijak."Nije pazio ta govori. Mnoge njegove ideje su bile udne. Mnoge stvari o koj

ima je govorio bile su im nepoznate. Neki fariseji mislili su da bogohuli.Jednog dana sreo je oveka kojeg je prepoznao kao esena iz kolonije blizu

Makerusa."Jovan bi da govori sa tobom", ree mu esen.


20/98

"Zar Jovan jo nije mrtav?" upita on oveka."Zatoen je u Pereji. Pomislio bih da je Irod previe uplaen da ga ubije. Put

Jovana da eta unutar zidova i vrtova palate, puta ga da govori sa njegovim ljudima, ali Jovan se boji da e Irod uskoro smoi hrabrosti da ga kamenuje ili mu odsee glavu. Potrebna mu je tvoja pomo."

"Kako mogu ja da mu pomognem? On e umreti. Za njega nema nade."Esen je bez razumevanja pogledao u lude oi proroka."Ali, gospodaru, nema nikog drugog ko bi mu mogao pomoi.""Ja sam uinio sve to je on hteo da uinim", odgovori prorok. "Leio sam boles

e i propovedao siromanima.""Ne znam da je to eleo. Sada mu je potrebna pomo, gospodaru. Mogao bi mu s

pasti ivot."Prorok odvue esena dalje od gomile."Njegov ivot se ne moe spasti.""Ali ako ne bude, nepravedni e napredovati i kraljevstvo nebesko nee biti

ponovo ustrojeno.""Njegov ivot se ne moe spasti.""Je li to Boja volja?""Ako sam ja Bog, onda je Boja volja."Bez nade, esen se okrenu i otide od gomile.Jovan Krstitelj e morati da umre. Glogauer nije eleo da promeni istoriju,

ve samo da je ojaa.Nastavio je, sa svojim sledbenitvom, kroz Galileju. Odabrao je svojih dva

naest obrazovanih ljudi, a ostali koji su ga sledili jo uvek su veinom bili siroma

si. Njima je on nudio jedinu nadu za blago. Mnogi su bili oni koji su bili spremni da slede Jovana protiv Rimljana, ali je Jovan sada bio zatvoren. Moda e ih ovajovek povesti u pobunu, da opljakaju bogatstva Jerusalima i Jerihona i Cezareje. Umorni i gladni, oiju zaslepljenih goruim suncem, sledili su oveka u beloj halji. Bilo im je potrebno da se nadaju i nali su razloge za svoju nadu. Videli su ga da ini vea uda.

Jednom im je propovedao sa amca, kao to je esto obiavao, i kad je hodao natag do obale kroz pliak, njima se inilo da hoda po vodi.

Po itavoj Galileji u jesen su lutali, uvi od svakoga vesti o Jovanovom pogubljenju. Oaj zbog Krstiteljeve smrti pretvorio se u obnovljenu nadu u ovog novogproroka koji ga je poznavao.

U Cezareji su ih oterali iz grada rimski straari, ve naviknuti na divljakesa svojim proroanstvima koji su lutali okolnom zemljom.

Kako je prorokova slava rasla, bilo im je zabranjivano da uu u druge gradove. ini se da ne samo rimske vlasti, ve takoe i jevrejske, nisu bile voljne da trpe novog proroka, kao to su nekad trpele Jovana. Politika klima se menjala.

Postajalo je teko nai hranu. iveli su od onoga to su mogli nai, gladujui zgladnele ivotinje.

Nauio ih je kako da se pretvaraju da jedu i tako zaborave na glad.Karl Glogauer, vra, psihijatar, hipnotiar, mesija.Ponekad bi u uverenju u svoju odabranu ulogu zastao i oni koji su ga sle

dili bili bi uznemireni kad bi protivreio sebi. esto su ga, sada, zvali imenom koje su uli, Isus Nazareanin. Veinom im nije branio da koriste to ime, ali bi ponekadpostajao besan i vikao udno, grleno ime.

"Karl Glogauer! Karl Glogauer!"I oni rekoe, Gle, govori Adonajevim glasom.

"Nemojte me zvati tim imenom!" vikao bi, i oni bi postali uznemireni i ostavljali ga dok se njegov bes ne bi stiao.Kada se vreme promenilo i zima dola, otili su natrag u Kapernaum, koji je

postao uporite njegovih sledbenika.U Kapernaumu je iekao zimu, pravei proroanstva.Mnoga od tih proroanstava ticala su se njega i sudbine onih koji su ga sl

edili.

Tada zaprijeti Isus uenicima svojijem da nikom ne kazuju da je on Hristos. Od tada poe Isus kazivati uenicima svojijem da njemu valja ii u Jerusalim, i mnog


21/98

o postradati od starjeina i od glavara svetenikijeh i knjievnika, i da e ga ubiti,trei dan da e ustati.

(Mateja 16:20-21)

Gledali su televiziju u njenom stanu. Monika je jela jabuku. Bilo je izmeu est i sedam sati, tople nedeljne veeri. Monika je pokazivala ekran svojom polupojedenom jabukom.

"Pogledaj tu glupost", rekla je. "Ne moe mi iskreno rei da ti to ita znai.Emisija je bila religiozna, o pop-operi u crkvi u Hempstedu. Opera je pr

iala priu o raspeu."Pop-grupe u propovedaonici", rekla je. "Kakvo srozavanje."Nije odgovorio. Emisija mu je izgledala opscenom, na neki opskuran nain.

Nije mogao da se prepire sa njom."Boji le je zaista poeo da truli", rugala se ona. "Uf! Kakav smrad!""Iskljui ga onda", rekao je tiho."Kako se pop-grupa zove? Crvi?""Jako smeno. Iskljuiu ga, moe?""Ne, hou da gledam. Jako je zabavno.""Ma, iskljui ga!""Imitacija Hrista!" frknula je. "Ovo je jebena karikatura."Crnaki peva, koji je glumio Hrista i pevao fal na banalnu pratnju, poeo je

a tupi beivotne stihove o bratstvu ljudi."Ako je tako zvuao, nije ni udo to su ga prikucali", rekla je Monika.

Posegnuo je i iskljuio sliku."Ba sam uivala." Govorila je sa lanim razoaranjem. "Bila je to lepa labudovpesma."

Kasnije je rekla, sa trakom privrenosti koji ga je brinuo: "Ti stari udae. akva teta. Mogao si biti Don Vesli ili Kalvin ili neko takav. Ne moe u dananje vrebiti mesija, ne pod tvojim uslovima. Nema koga da slua."

VIProrok je iveo u kui oveka koji se zvao Simon, mada ga je prorok radije zva

o Petrom. Simon je bio zahvalan proroku zato to mu je izleio enu od tegoba od kojihje ve neko vreme patila. Bile su to neke tajanstvene tegobe, ali ju je prorok izleio skoro bez napora.

Bilo je mnogo stranaca u Kapernaumu u tim danima, od kojih mnogi behu dol

i da vide proroka. Simon je upozorio proroka da se za neke od njih zna da su agenti Rimljana ili fariseja. Fariseji nisu, u celini, bili nenaklonjeni proroku, mada su sumnjali u prie o udima za koja behu uli. Meutim, itava politika atmosferaje ustalasana i rimske okupacione trupe, od Pilata, preko njegovih oficira, svedo samih vojnika, bile su napete, oekujui izbijanje ustanka; meutim, nisu mogli dauoe bilo kakve opipljive znake da se to blii.

Sam Pilat nadao se nevolji velikog obima. To bi Tiberiju dokazalo da jeimperator bio previe popustljiv prema Jevrejima po pitanju votivnih titova. Pilatbi dobio opravdanje i njegova mo nad Jevrejima bila bi poveana. U tom trenutku bioje u loim odnosima sa svim tetrarsima provincija - pogotovo nestabilnim Irodom Antipom koji mu se u jednom trenutku inio jedinom podrkom. Na stranu politika situacija, njegova sopstvena domaa situacija bila je poremeena time to je njegova neurotia ena opet imala svoje none more i traila mnogo vie panje nego to je on mogao seb

utiti da joj posveti.Mogla bi postojati mogunost, pomislio je, da se isprovocira incident, alibi morao da pripazi da Tiberije nikad ne sazna za to. Ovaj novi prorok mogao biobezbediti arite, ali za sada taj ovek nije uradio nita protivno zakonima ni Rimljna ni Jevreja. Nije bilo zakona koji bi zabranio oveku da tvrdi da je mesija, kaoto su neki priali da je ovaj uradio, i teko da je dizao ljude na ustanak - pre bise reklo suprotno.

Gledajui kroz prozor svoje odaje, sa pogledom na minarete i tornjeve Jerusalima, Pilat je razmatrao informacije koje mu njegovi pijuni behu doneli.

Ubrzo nakon slavlja koje su Rimljani nazivali saturnalijama, prorok i nj


22/98

egovi sledbenici opet su napustili Kapernaum i poeli da putuju zemljom.Bilo je manje uda sada kada su vruine prole, ali su njegova proroanstva el

traena. Upozoravao ih je na sve greke koje e biti poinjene u budunosti, i sve zlokoji e biti poinjeni u njegovo ime.

Kroz Galileju je lutao, i kroz Samariju, sledei dobre rimske puteve ka Jerusalimu.

Vreme Pashe se pribliavalo.U Jerusalimu, rimski zvaninici raspravljali su o predstojeem festivalu. To

je uvek bilo vreme najgorih nereda. I ranije je bilo pobuna tokom svetkovine Pashe, i nesumnjivo e i ove godine biti nekakvih nevolja.

Pilat je razgovarao sa farisejima, traei njihovu saradnju. Fariseji su rekli da e uiniti sve to mogu, ali da ne mogu nita ukoliko se narod ponaa glupo.

Mrtei se, Pilat ih je otposlao.Njegovi agenti behu mu doneli izvetaje sa itave teritorije. Neki od izvetaj

a pominjali su novog proroka, ali je u njima stajalo da je bezopasan.Pilat je u sebi pomislio da je moda bezopasan sada, ali ako tokom Pashe s

tigne do Jerusalima, moda nee biti toliko bezopasan.

Dve nedelje pre svetkovine Pashe, prorok je stigao do grada Vitanije blizu Jerusalima. Neki od njegovih galilejskih sledbenika imali su prijatelje u Vitaniji i ti prijatelji bili su vie nego voljni da prime oveka o kojem su uli od drugih hodoasnika koji su putovali za Jeruzalem i Veliki Hram.

Razlog to su doli u Vitaniju bio je taj to je proroka uznemirio broj ljudikoji su ga sledili.

"Ima ih previe", rekao je Simonu. "Previe, Petre."Glogauerovo lice sada je bilo ispijeno. Oi mu behu utonule duboko u duplje i nije mnogo govorio.

Ponekad bi mutno gledao oko sebe, kao da nije siguran gde se nalazi.Novosti su dole do kue u Vitaniji da se rimski agenti raspituju za njega. i

nilo se da ga to ne uznemirava. ak suprotno, klimao je zamiljeno glavom, kao da jezadovoljan.

Jednom je proetao sa dvojicom svojih sledbenika preko polja, da pogleda Jerusalim. Jarkoute zidine grada izgledale su velianstveno pri popodnevnoj svetlosti. Kule i visoke zgrade, od kojih su mnoge bile ukraene mozaikom crvenom, plavom iutom, mogle su se videti sa nekoliko kilometara udaljenosti.

Prorok se okrenuo natrag ka Vitaniji."Kada emo ui u Jerusalim?" upita ga je jedan od sledbenika.

"Ne jo", odgovori Glogauer. Ramena su mu bila pogrbljena i on bee rukama obgrlio vlastite grudi, kao da mu je hladno.Dva dana pre svetkovine Pashe u Jerusalimu, prorok je odveo svolje ljude

ka Maslinskoj gori i predgrau Jerusalima sagraenom na njenom obronku i zvanom Vitfaga.

"Dajte mi magare", naloi im on. "Muko. Sada moram ispuniti proroanstvo.""Onda e svi znati da si ti Mesija?" upita ga Andrija."Da."Glogauer uzdahnu. Opet se oseao uplaeno, ali ovog puta to nije bio fiziki s

trah. Bio je to strah glumca koji treba da odglumi svoju konanu, najdramatiniju scenu, i koji nije siguran da to moe dobro uraditi.

Bilo je hladnog znoja na Glogauerovoj gornjoj usni, i on ga obrisa.Pri slaboj svetlosti, zavirio je u lica ljudi oko sebe. Jo uvek nije bio

siguran u imena nekih od njih. Nije ni bio posebno zainteresovan za njihova imena, samo za njihov broj. Ovde ih je bilo deset. Prostala dvojica traila su magare.Stajali su na travnatoj padini Maslinske gore, gledajui ka Jerusalimu i V

elikom Hramu koji je leao ispod. Lagan, topao povetarac je duvao."Judo?" proapta Glogauer upitno.Bio je jedan zvan Juda."Da, gospodaru", odazva se ovaj. Bio je visok i zgodan, sa kovrdavom riom

kosom i neurotinim inteligentnim oima. Glogauer je verovao da je on epileptiar.Glogauer je zamiljeno pogledao Judu Iskariota. "elim da mi pomogne kasnije"

, ree mu on, "kad budemo uli u Jerusalim."


23/98

"Kako, gospodaru?""Mora odneti poruku Rimljanima.""Rimljanima?" Iskariot je izgledao uznemireno. "Zato?""Moraju biti Rimljani. Ne smeju biti Jevreji - oni bi koristili kolac il

i sekiru. Rei u ti vie kada bude vreme."Nebo je sada bilo tamno, i zvezde behu izile nad Maslinskom gorom. Postaj

alo je hladno i Glogauer zadrhta.

Klikni iz sveg grla, Keri sionska!Vii od radosti, Keri jerusalimska!Tvoj kralj se evo tebi vraa:pravian je i pobjedonosan,ponizan jae na magarcu,na magaretu, mladetu magariinu.

(Zaharija 9:9)

"Oa'na! Oa'na! Oa'na!"Dok je Glogauer ujahivao na magaretu u grad, njegovi sledbenici trali su

napred, bacajui palmove grane. S obe strane ulice bila je gomila, koju su sledbenici unapred upozorili na njegov dolazak.

Sada se moglo videti kako novi prorok ispunjava proroanstva drevnih proroka i mnogi su verovali da je on doao da ih povede protiv Rimljana. ak i sada je, moda, krenuo do Pilatove kue da se suoi sa prokuratorom.

"Oa'na! Oa'na!"Glogauer je rastreseno gledao okolo. Lea magarca, mada umekana odorama njegovih sledbenika, bila su neudobna. Zaklatio se i uhvatio za grivu ivotinje. uo jerei, ali ih nije mogao jasno razabrati.

"Oa'na! Oa'na!"Zvualo je kao 'hosana' u poetku, pre nego to je shvatio da viu na aramejsko

: 'Oslobodi nas!'"Oslobodi nas! Oslobodi nas!"Jovan je planirao da se digne na oruje protiv Rimljana na ovu Pashu. Mnog

i su iekivali da uestvuju u pobuni.Verovali su da on preuzima Jovanovo mesto kao voa pobunjenika."Ne", promrmlja im on dok je gledao unaokolo u njihova lica puna oekivanj

a. "Ne, ja sam mesija. Ne mogu vas osloboditi. Ne mogu..."

Nisu ga uli od sopstvenih uzvika.Karl Glogauer bee uao u Hrista. Hrist bee uao u Jerusalim. Pria se priblisvom vrhuncu.

"Oa'na!"Toga nije bilo u prii. Nije mogao da im pomogne.

Zaista, zaista vam kaem: jedan izmeu vas izdae me. Onda se uenici zgledahu eu sobom, i uahu se za koga govori. A jedan od uenika njegovijeh, kojega Isus ljublae, sjeae za trpezom na krilu Isusovu. Onda namae na njega Simon Petar da zapita kobi to bio za koga govori. A on lee na prsi Isusove i ree mu: Gospode! ko je to? Isus odgovori: onaj je kome ja umoivi zalogaj dam. I umoivi zalogaj dadae Judi Simonou Iskariotskome. I po zalogaju tada ue u njega sotona. Onda mu ree Isus: ta ini i.

(Jovan 13:21-27)

Juda Iskariot je namrteno, sa prisenkom nesigurnosti napustio sobu i iziaona prepunu ulicu, probijajui se do guvernerove palate. Nesumnjivo je trebalo daizvri deo u planu da se zavaraju Rimljani i da se ljudi dignu u odbranu Isusa, ali smatrao je da je shema vratolomna. Raspoloenje meu ljudima, enama i decom koji suse tiskali po ulicama bilo je napeto. Mnogo vie rimskih vojnika od uobiajenog broja patroliralo je gradom.


24/98

Pilat je bio krupan ovek. Lice mu je bilo samougaajue i oi su mu bile tvde plitke. Prezrivo je pogledao Jevrejina.

"Ne plaamo dounika za ije informacije se ispostavi da su lane", upozori on oljaka.

"Ne traim novac, gospodaru", odvrati rekao Juda, simulirajui sluganski manir koji se inilo da Rimljani oekuju od Jevreja. "Ja sam lojalan podanik Imperatora."

"Ko je taj buntovnik?""Isus iz Nazareta, gospodine. Danas je uao u grad...""Znam. Video sam ga. Ali, uo sam da on propoveda mir i potovanje zakona.""Da vas zavara, gospodine."Pilat se namrti. To je bilo verovatno. Mirisalo je na onu vrstu prevare k

akvu je nauio da oekuje od tih ljubaznih ljudi."Ima li dokaza?""Ja sam jedan od njegovih doglavnika, gospodaru. Svedoiu da je kriv."Pilat napui svoje debele usne. Nije mogao sebi priutiti da u tom trenutku

uvredi fariseje. Ve su mu bili doneli dovoljno nevolja. Kajafa bi posebno bio radda vikne 'nepravda', ukoliko bi on uhapsio tog oveka.

"On tvrdi da je pravi jevrejski kralj, potomak Davida", nastavi Juda, ponavljajui ono to mu njegov gospodar bee rekao da kae.

"Tvrdi li to?" Pilat se zamiljeno zagleda kroz prozor."A to se tie fariseja, gospodine...""ta sa njima?""Fariseji mu ne veruju. Voleli bi da ga vide mrtvog. On govori protiv nj

ih." Pilat potvrdno klimnu glavom. Oi su mu bile skrivene, dok je razmatrao tuinformaciju. Fariseji moda mrze ludaka, ali bi bili brzi da naprave politiki kapital od njegovog hapenja.

"Fariseji ga ele uhapenog", nastavi Juda. "Ljudi se okupljaju da sluaju proroka i danas su se mnogi od njih pobunili u Hramu u njegovo ime."

"Je li to istina?""Istina je, gospodine." Bila je istina. Nekoliko ljudi bilo je napalo me

njae novca u Hramu i pokualo da ih opljaka. Kada su ih uhapsili, rekli su samo da su sprovodili volju Nazareaninovu.

"Ja ga ne mogu uhapsiti", primeti Pilat zamiljeno. Situacija u Jerusalimuve je bila opasna, i ukoliko bi uhapsili 'kralja', mogli bi ustanoviti da su zapravo podstakli pobunu. Tiberije bi okrivio njega, a ne Jevreje. Fariseji se mora

ju pridobiti. Oni moraju izvriti hapenje. "Saekaj tu", dobaci on Judi. "Poslau glasik Kajafi."

I dooe u selo koje se zove Getsimanija, i ree uenicima svojijem: sjedite ovje dok ja idem da se pomolim Bogu. I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poe tuiti. I ree im: alosna je moja dua do smrti; poekajte ovdje, i str

(Marko 14:32-34)

Glogauer je sada mogao da vidi gomilu kako se pribliava. Prvi put od Nazareta osetio se fiziki slabim i iscrpljenim. Ubie ga. Morao je da umre; prihvatio je to, ali plaio se bola koji e doi. Seo je na zemlju obronka, gledajui baklje dok sse pribliavale.

"Ideal muenitva, uopte, postojao je samo u glavama nekoliko asketa", reklaje Monika. "Inae bi bio morbidan mazohizam, lak nain da se dignu ruke od obine odgovornosti, metod za dranje ugnjetenih ljudi pod kontrolom..."

"Nije to tako jednostavno...""Jeste, Karle."Sad bi mogao pokazati Moniki. alio je samo to ona teko da e ikada doznati.

teo je da sve zapie i stavi u vremeplov i da se nada da e to biti naeno. Bilo je toudno. On nije bio religiozan ovek u obiajenom smislu. Bio je agnostik. Nije ubeenjbilo to to ga je navelo da brani religiju pred Monikinim cininim prezirom; pre je


25/98

to bio nedostatak ubeenja u ideal u koji je ona postavila svoju veru, ideal nauke kao reenja svih problema. Nije mogao da deli tu veru, a nije bilo nieg drugog sem religije, mada nije mogao verovati u hriansku vrstu Boga. Bog vien kao mistina sia, misterija hrianstva i drugih velikih religija nije bio dovoljno lian za njega. Njegov racionalni um govorio mu je da Bog ne postoji u bilo kakvom linom obliku. Njegova podsvest rekla mu je da vera u nauku nije dovoljna.

"Nauka je u osnovi suprotstavljena religiji", jednom je Monika rekla strogo. "Bez obzira na to koliko jezuita se sastane i racionalizuje svoje poglede na nauku, ostaje injenica da religija ne moe prihvatiti osnovne poglede nauke i daje nauci uroeno da napada osnovne principe religije. Jedina oblast u kojoj nema razlike i ne mora biti rata je konana pretpostavka. Moe ili ne mora pretpostaviti dapostoji natprirodno bie zvano Bog. Ali, im pone da brani svoju pretpostavku, mora do sukoba."

"Ti govori o organizovanoj religiji...""Govorim o religiji kao neemu suprotnom od verovanja. Kome je potreban ri

tual religije, kad imamo mnogo superiorniji ritual nauke da ga zameni? Religijaje razumna zamena za znanje. Ali, Karle, vie ne postoji nikakva potreba za zamenama. Nauka nudi vru osnovu na kojoj se mogu zasnovati sistemi misli i etika. Vie namne treba argarepa raja i velika batina pakla, kad nauka moe pokazati posledice dela i ljudi mogu lako prosuditi za sebe da li su ta dela dobra ili loa."

"Ja to ne mogu prihvatiti.""Zato to si bolestan. I ja sam bolesna, ali ja barem mogu videti ta mi obea

va zdravlje.""Ja mogu videti samo strah od smrti..."

Kao to su se sloili, Juda ga je poljubio u obraz i meovite snage hramovskestrae i rimskih vojnika su ga opkolile.

Rimljanima je, uz neto tekoa, onda rekao: "Ja sam jevrejski kralj." Slugamafariseja je rekao: "Ja sam mesija koji je doao da uniti vae gospodare." Sada je bio predan i konani ritual trebalo je da pone.

VIIBilo je to neuredno suenje, nasumina meavina rimskog i jevrejskog prava koj

a nikoga nije sasvim zadovoljila. Cilj je postignut nakon nekoliko dogovora Pontija Pilata i Kajafe i tri pokuaja da se izokrenu i spoje njihovi odvojeni pravnisistemi da bi odgovarali potrebama situacije. Obojici je bio potreban rtveni jarac za njihove razliite ciljeve i konano je rezultat postignut i ludak osuen, s jedne

strane za pobunu protiv Rima a s druge za jeres.Posebna znaajka suenja bila je to su svedoci bili listom sledbenici tog ovea, a ipak se inilo da su radi da bude osuen.

Fariseji se behu sloili da rimski metod pogubljenja u ovom sluaju ponajbolje odgovara vremenu i situaciji, i bilo je odlueno da bude razapet. Meutim, ovek nije bio bez ugleda, tako da je bilo neophodno upotrebiti neke prokuane rimske metode poniavanja da bi od njega nainili patetinu i smenu figuru u oima hodoasnika. Pje uveravao fariseje da e se pobrinuti za to, ali se osigurao da oni potpiu dokumenta kojima su davali odobrenje njegovim postupcima.

A vojnici ga odvedoe u sudnicu, i sazvae sv

Antologija '95

Text of Antologija '95

Biblioteka ANTOLOGIJA

Antologija narodnih pripovedaka, Đurić Vojislav

K. Bagic - Goli Grad Antologija

Antologija Budistickih Tekstova o Meditaciji

ANTOLOGIJA DUBROVAČKE LIRIKE

Antologija anarhizma 2

Antologija Hrvatskoga Haiku Pjesništva

Šhijska Antologija

Antologija narodnih pripovedaka

Antologija '97

Antologija Humana.word

Vojislav Đurić Antologija narodnih pripovedaka

Antologija starejše češke književnosti

Antologija Ceske Poezije I

antologija francuskoga pjesnistva

ANTOLOGIJA Makedonske Narodne Muzike 01

Bela Hamvaš - Antologija Humana

Antologija Novije Srpske Lirike

Antologija Popularnih Pjesama u Hrvatskoj_6

Antologija narodnih umotvorina

Antologija Čarolija Osamnaestog Stoljeća

SF Antologija 86

SF Antologija 94

Mladen Leskovac - Betjarac (Antologija)

Antologija '86

Antologija Popularnih Pjesama u Hrvatskoj_9

ANTOLOGIJA TEORIJA ARHITEKTURE

Antologija Srpskog Pesnistva

Mala antologija kubanske poezije

Aleksa Santic -antologija

Documents

Antologija '95

Text of Antologija '95