Antologija srpskog pesnitva

Sadraj:

Antologija srpskog pesnitva .............................................................................. 1 Sadraj: ............................................................................................................... 1 PREDGOVOR .................................................................................................... 3

Konstantin apostol slovenski ......................................................................... 19 Sava Nemanji ............................................................................................. 20 Stefan Nemanji Prvovenani ....................................................................... 21 Domentijan .................................................................................................... 21 Teodosije ....................................................................................................... 22 Siluan ............................................................................................................ 23 Arhiepiskop Danilo ........................................................................................ 23 Danilov uenik ............................................................................................... 25 Jefimija Mrnjavevi ...................................................................................... 25 Patrijarh Danilo ............................................................................................. 26 Nepoznati ...................................................................................................... 27 Monah iz Ravanice ....................................................................................... 34 Nepoznati iz Ravanice .................................................................................. 35 Grigorije Camblak ......................................................................................... 36 Stefan Lazarevi ........................................................................................... 37 Konstantin Filozof ......................................................................................... 39 Andonije Rafail Epaktit .................................................................................. 40 Nikon Jerusalimac ......................................................................................... 40 Jelena Bali ................................................................................................. 41 Smederevac .................................................................................................. 41 Smederevski besednik .................................................................................. 42 Dimitrije Kantakuzin ...................................................................................... 44 Longin ........................................................................................................... 47 Arsenije arnojevi ....................................................................................... 47 Kiprijan Raanin ............................................................................................ 48 Gavril Stefanovi Venclovi .......................................................................... 48 Arsenije Jovanovi akabenta ...................................................................... 48 Nepoznati ...................................................................................................... 50 Zaharija Orfelin ............................................................................................. 51 Nepoznati ...................................................................................................... 53 Jovan Pai .................................................................................................. 54 Lukijan Muicki ............................................................................................. 55 Pavle Solari ................................................................................................ 56 Milovan Vidakovi ........................................................................................ 57 Sava Mrkalj .................................................................................................. 57 Filip Vinji .................................................................................................... 58 Sima Milutinovi Sarajlija ............................................................................. 59

1

Jovan Sterija Popovi .................................................................................. 59 Vasilije Suboti ............................................................................................. 64 Nikanor Gruji ............................................................................................... 66 Petar Petrovi Njego .................................................................................. 69 ore Maleti ............................................................................................... 72 Svetozar Vuji .............................................................................................. 73 Jovan Suboti ............................................................................................... 73 Medo Puci ................................................................................................... 75 Branko Radievi ......................................................................................... 76 Milica Stojadinovi Srpkinja .......................................................................... 79 ura Jaki .................................................................................................. 79 Jovan Jovanovi Zmaj .................................................................................. 80 ore Markovi Koder .................................................................................. 83 Damjan Pavlovi .......................................................................................... 83 Laza Kosti .................................................................................................... 84 Milan Kujundi Aberdar ............................................................................... 88 Jovan Gri Milenko ...................................................................................... 89 Vojislav Ili .................................................................................................... 89 Aleksa anti ................................................................................................ 91 Mileta Jaki ................................................................................................. 95 Jovan Dui .................................................................................................. 95 Milan Raki ................................................................................................. 100 Velimir Raji ................................................................................................ 102 Sima Pandurovi ......................................................................................... 104 Vladislav Petkovi Dis ................................................................................. 106 Veljko Petrovi ............................................................................................ 111 Duan Srezojevi ........................................................................................ 113 Milutin Boji ................................................................................................. 114 Velimir ivojinovi Massuka ........................................................................ 117 Stanislav Vinaver ........................................................................................ 117 Jela Spiridonovi Savi ............................................................................... 119 Anica Savi Rebac ...................................................................................... 119 Milo Crnjanski ............................................................................................ 121 Duan Vasiljev ............................................................................................ 122 Momilo Nastasijevi .................................................................................. 123 Aleksandar Vuo ......................................................................................... 132 Rastko Petrovi ........................................................................................... 133 Desanka Maksimovi .................................................................................. 135 Duan Mati ................................................................................................ 137 Rade Drainac .............................................................................................. 138 Risto Ratkovi ............................................................................................. 139 Milan Dedinac ............................................................................................. 140 Desimir Blagojevi ...................................................................................... 143 Skender Kulenovi ...................................................................................... 143 Radomir Prodanovi ................................................................................... 144 Vasko Popa ................................................................................................. 146 Stevan Raikovi ........................................................................................ 152

2

Miodrag Pavlovi ......................................................................................... 155 Ivan V Lali ................................................................................................. 159 Branko Miljkovi .......................................................................................... 161 Jovan Hristi ............................................................................................... 161 Vito Markovi .............................................................................................. 162 Ljubomir Simovi ......................................................................................... 163

PREDGOVOR

1.

Srpska pesma traje od pre pamtiveka. Pevana, ne i beleena, do nas nije dospela kao zapisan tekst. Ali ne moe se rei da o njoj ne znamo nita. Izvesni motivi u naim obrednim i mitolokim narodnim pesmama imaju svoje poreklo u dalekoj prolosti naeg jezika. I ono to se govori o nekim junacima nae epske usmene tradicije, potie sigurno od junakih pesama nastalih pre nemanjike starine.

Razlika izmeu obrednih, mitskih narodnih pesama, i onih junakih ve je uoena. Ta razlika nije formalna ni metrika, ona je u poreklu i duhu; kao da stie iz dveju razliitih stvarnosti. Obredna ili mitska, peva se uz odreene prilike, ona je obavezna u tim asovima i peva se kolektivno, bez isticanja pojedinanog pevaa. U naim, novijim vremenima nju po pravilu pevaju grupe ena, a njihovi starinski motivi se prenose uporno i onda kad se znaenje tih motiva ne razume vie dobro. Iako malo variraju, one se sutinski ne menjaju; mogu da opstanu, ili da se izgube.

Epska, junaka pesma mora da se prilagoava interesovanjima slualaca, promenljiva je to se tie imena, pa i opisa dogaaja, mada prenosi neke tipine situacije iz vremena kad su junaci takoe bili mitska ili polumitska bia. Ova pesma prenosi izvestan moral, da ne kaemo i usmene zakone ponaanja, koja su esto viteki, neki put hrianski, a neki put uzori surovih osveta i nemilosra. Epska pesma mora biti zanimljiva i razumljiva, dok mitskoj pesmi zagonetnost ne smeta. Epske su pesme ponekad poune, ili pokuavaju da budu mesto na kojem se pamti istorija naroda, spisak manastira i crkava, kao i znamenitih ljudi u prolosti. Iako nije "pevana istorija narodna", ona u preteno fiktivnoj istoriji uspeva da nae rado sluane siee svog pevanja.

Po mitovima su najstarije nae pesme koje govore o svadbama nebeskih ela. Na njih treba biti ponosan, jer veina naroda ija je drevna poezija zapisana nema pesama sa motivima toliko drevnim. U Evropi samo Litvanci osim Srba imaju pesme sline starine. U staroj poeziji nai emo sline primere u sumersko-vavilonskoj tradiciji, i u starim indijskim pesmama - Vedama. Te svadbe nebeskih tela kazuju o drevnim religijama koje su jo uspevale da veu kosmike ritmove i ljudske fenomene ivota, raanja, godinjih smena. Prisustvo nebeskih tela kao linosti u mitskim pesmama govori o vremenu kad antropomorfne predstave u umetnosti nisu bile pobedile. Verovatno su, dakle, poreklom i poetkom iz ranog neolita, ili iz sline mentalne i drutvene konstelacije.

3

Te su pesme, kod nas, iako himnino-svadbenog karaktera, ispevane sa velikom prirodnou, slegnutou. Taj ton je karakteristian za religijske inkantacije pre dolaska tzv. visokih religija, koje unose retorski ton, doivljaj uzvienosti i emotivnu dramatiku (budizam, hrianstvo, islam). One deluju kao da su ispevane jue, i kao da su posledica neposrednog nadahnua to dolazi od gledanja nebeskih tela. Meutim, motiv svadbe nebeskih tela ukazuje nedvosmisleno na prethodne religijske predstave: tim "svetim svadbama" obezbeivala se snaga obnove kosmikog i ivotnog ciklusa. Naim precima nikako nije izgledalo da je obnova prirode garantovana sama sobom: oni su oseali da za tu obnovu neto sami moraju da uine, a uz to to su inili (obred, npr. svadbe), pevali su i pesme koje su sve osmiljavale pozivanjem na mitske sile.

Imena hrianskih svetitelja javljaju se po ve uhodanom obrascu da zamene prethodna imena slovenskih bogova. Dvojeverje je bilo iroko rasprostranjeno u naem narodu, od davnina. Nema dokaza, kao to su neki hteli da vide, da su Sloveni bili posebno skloni mesecu, i da su, sudei po tome, due odrali obiaj matrijarhata nego ostali indoevropski narodi. Sve ukazuje da su kod nas, kao i u akadsko-vavilonskoj tradiciji, i u Egiptu, sunce i mesec bili muki principi, ravnopravni, kao dva oka u glavi jednog veeg nebeskog boanstva. Oni su sa jednom enom u sredini (Itar ili Izis, ili neko drugi) zatvarali boansku trijadu koja je postala bitnom karakteristikom egipatske religije. To trojstvo se podrazumeva i u naem mitskom predanju, recimo, u pesmi Sunce i mesec prose devojku.

udne i mnogobrojne pesme o vilama ili koje vile pevaju, prikazuju ih u razliitim ulogama. One nisu samo pratilice, ili mrzilice junaka, nego vode i svoj odvojeni ivot, prisvajaju decu, diu gradove, gospodare sreom mladenaca, pa se javljaju i kao boanstva donjeg sveta, zavaaju svatove da bi od velikih pogibija dobile kosti za gradnju svojih zagrobnih kula. Moe se pretpostaviti da je meu Slovenima, a naroito kod Srba, postojalo pagansko, ensko svetenstvo, koje je imalo svoje odreene funkcije, i iji se tragovi vide do u XIX vek. Stvaranje i dalja predavanja odreenih "enskih" pesama jeste onaj najjasniji trag koji je ta institucija paganskog svetenstva za sobom ostavila. (O tome videti u naoj Antologiji lirske narodne poezije, Beograd, "Vuk Karadi", 1982.)

2.

Jo pre no to se definitivno okreu vizantijskom vidu hrianstva, srpske oblasti, kao to je poznato, dobijaju pravo na upotrebu sopstvenog slovenskog jezika u crkvenom obredu, i sopstvenu azbuku, odnosno pismenost, sve zahvaljujui misionarima iz vizantijskih strana. Njihova misija je krupan dogaaj u istoriji evropskog srednjeg veka. Ipak su iskrsla i oko njega izvesna pitanja zanimljiva za kulturnu istoriju. Ta pitanja se tiu pre svega vizantijskih razloga za slanje takvih misija koje su nudile hrianstvo na negrkim jezicima.

Kada se zna da je zapadna crkva bila uporna u irenju latinskog jezika kroz crkvenu organizaciju, i videla u tome zalogu svog jedinstva, drugaiji postupak Vizantije je utoliko osobeniji. Javile su se ak i hipoteze nekih slavista da je nuenjem hrianstva na negrkim jezicima Vizantija uvala svoju kulturu, i stavljala jeziku barijeru izmeu sebe i okolnih naroda koji su tek ulazili na svetskoistorijsku scenu. S pravom se postavljalo i pitanje ne bi li razvoj slovenske kulture u srednjem veku bio ubrzan boljim poznavanjem grkog jezika, jezikim proimanjem sa mnogo starijom i razvijenijom kulturom i tradicijom Vizantije.

4

ara i zanos sa kojim su Konstantin i Metodije i njihovi uenici sprovodili u delo svoj program svedoe o neem viem no to bi bila samo vizantijska dravno-crkvena politika i njeni praktini ciljevi. Njihova misija, osim to je irila veru kojoj su pripadali, predstavljala je i vaan kulturni pokret i poduhvat, kojem su "slovenski apostoli" sluili do kraja, i sa njim se potpuno izjednaili; za slovensku liturgiju i pismenost oni su se borili kao za stvar optu, i svoju. Svoju, u smislu najdubljeg opredeljenja za neto to im se inilo plemenitim i istorijski neminovnim, u isti mah.

Tako je jedan deo Slovena, i mi meu njima, dobio pravo da ima verske obrede na svom jeziku, i pismenost kojom e se taj jezik beleiti. Kao da je jednom narodu i njegovoj kulturi jezik jo jedared bio dat. Dolo je stvaranja knjievnosti na tadanjoj srpskoj jezikoj recenziji, zapoeti su knjievni, kreativni kontinuiteti od najveeg znaaja za odreenje, opstajanje i razvijanje kulture jedne nacije koja je tada ve postojala, a to je znailo uspon kulture na Balkanu i ire, meu Slovenstvom i u Evropi.

Liturgijska poezija i, naroito, itija svetih znaajni su knjievni spomenici. Ali, u vezi sa svim tim, jedno pitanje, ini se, jo nije bilo postavljeno. Gledajui spomenike pesnitva, moramo se uditi da ih tokom vekova nije bilo vie. Ohrabreni upotrebom sopstvenog jezika, pomognuti postojanjem slovenske azbuke, nai u srednjem veku ostaju oslonjeni na vizantijske kanonske uzore i, osim itija, sa kojima su uspeli da ostvare jednu specifinu knjievnu formu, ne daju pisanjem dokaza o iroj knjievnoj stvaralakoj delatnosti (izuzima se prevoenje). I Vizantija i Zapad u srednjem veku znaju za knjievne tokove koji nisu usko vezani za potrebe crkve i dvora. U Vizantiji tinjaju oblici poezije zasnovani na antikim uzorima. Na Zapadu se, na latinskom jeziku, ve vrlo rano (IV vek, sv. Ambrozije Milanski i dr.) javljaju nove pesnike forme, i one bujaju do kasnog srednjeg veka. Osea se poetsko stvaranje u novom kljuu i stilu, nezavisno od liturgije i kanona. Kao da zapadni pisci stalno imaju u krajiku svesti stvaranje "novog slatkog stila" danteovskog i trubadurskog, bez obzira to piu na jeziku uenom i propisanom.

Kod nas tog klijanja poezije novog stila, osim moda jednog izuzetka (D. Kantakuzin, Grk poreklom) nema, i tu smo, izgleda, sa ostalim Slovenima, koji primie vizantijsko hrianstvo na sopstvenom jeziku i pismu, jednaki. Od poetka je kod nas, moda se sme rei, bio naglasak na jeziku samom, a ne na stilu. Ta odrednica je ostala karakteristina za nau poeziju, pa i za knjievnost u irem smislu.

3.

Kao to je poetak nae pisane knjievnosti u spisima Save Nemanjia, u njima je i poetak nae pismene poezije. Delovi biografije koju je Sava sainio svome ocu, i po svom ritmu, i po povienom tonu kazivanja, i p oseajnoj podlozi, jesu poezija, i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesnitvo u vremenu koje, osim liturgijskih stihova, drugo pisano pesnitvo nije negovalo, ni isticalo. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesnikim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima, naim i stranim, a naroito u Bibliji, koja je i tako sluila srednjovekovnim piscima za uzor, povod i ideal. Ve je bilo reeno, s pravom, da je Sava Nemanji oseajan pisac (M. Kaanin), to moe vaiti, razume se, samo za njegovo itije sv. Simeuna, ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. To itije, pored istorije i naracije koju sadri, svedoanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji, ne samo kao dravniku, isposniku i mudrom starcu, nego kao o ocu, i re otac se uporno provlai ne samo kroz ovo itije nego i kroz druge Savine spise, kroz Studeniki tipik, i originalni

5

deo Hilandarskog tipika, o Slubi sv. Simeunu i da ne govorimo. Iako je u hrianstvu odnos otac-sin veoma vaan, pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska, ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenani, koji takoe pie izvanrednu biografiju Simeona - Nemanje, re otac jedva da upotrebljava. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi, prvo oca prema sinu, zatim i sina prema ocu, koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera.

Koliko govori sa toplinom o ocu, toliko svesno govori i o dilemama sinovstva, nazivajui sebe u jednom trenutku i "zabludelim sinom". Zaista, odlazak Stefana Nemanje u Svetu Goru, kod sina davno zamonaenog, njihov zajedniki asketski podvig, uspostavljanje novog manastira, nije svakidanja pria ni u srednjovekovnim prilikama. Ukratko isprian, ona dostie svoj literarni i emotivni vrhunac u prizoru umiranja i smrti sv. Simeona. Tu se pojavljuje i onaj udan detalj, kad umirui otac moli svog sina da ga spusti na zemlju zastrtu rogozinom, to je obiaj drevan, poznat iz vedskih rituala Indusa (trava - barhis), i u Kini (opisuje Marsel Grane u Kineskoj civilizaciji). Ukoliko rogoz nije samo znak monake poniznosti, kao to je to kostret - monaka odea. U tom smislu pominje se rogoz kod Isaije (9, 13) nasuprot palminom listu, simbolu duhovne i svakolike pobede.

Da ovaj doivljaj i hvaljenje oca i oinstva nije neto duboko lino i verovatno nesvesno, moglo bi se misliti da u spisima Save Nemanjia imamo i jedan program. Ne samo uvoenjem hrianstva, nego i jaanjem drave, preovladava je u nas patrijarhalni princip. Mukarac se isticao u porodici, drutvenoj i verskoj organizaciji. Dok je u narodnom ivotu oigledno postojala jedna prilagodljiva ravnotea izmeu uloge mukarca i ene, u prilikama novog organizovanja drutva akcenat pada na mukarca kao poglavara drave, kao sizerena, kao arhijereja i glavu zadruge. U vreme kada Sava pie svoje spise, taj proces je ve u punom zamanu. Od znaaja je ipak da na prvi knjievni spis, hvalei oinstvo, iznosei dramu sinovstva, utvruje patrijarhatni pogled na svet i nude spektar emocija koje iz tog pogleda proizilaze. Ako se ima na umu da je i sledee delo nae pisane knjievnosti napisao jedan sin o svom ocu, Stefan Prvovenani o Nemanji, moe se rei da su nau pisanu knjievnost zapoeli sinovi. Hvalei svog oca, sledei ga, na kraju su i oni uli u red Otaca.

Biografiju Stefana Nemanje ispriao je njegov drugi sin Stefan Prvovenani kao niz prizora feudalnih kavalkada, kraljevskih sukoba i mirenja. To je podui tekst, pun energije, izvanredno pisan. Sa njim je u nau srednjovekovnu svest ula percepcija istorije. Moralo se desiti da hriansko uenje, zasnovano na osporavanju prethodnog istorizma, hebrejskog i rimskog, na svom poetku uvereno u brzi kraj sveta, kada je stavljalo akcent na veni, onostrani ivot, postavi zvanina i dravna religija, donese jedan svoj princip istorizma. Kako se u pripovesti Prvovenanog pokazalo to spajanje transcendentne duhovnosti i istorizma?

Uoeno je da autor osim istorijskih epizoda govori dosta o udima to ih posmrtno ostvaruje sv. Simeon. Smatralo se ak da veza izmeu jednog i drugog nije dovoljno logina, da su prie o udima nakalemljene na pripovesti o istorijskim zbivanjima. Naprotiv. U prvom delu itija Stefan Nemanja pobeuje ili se izbavlja, uz udotvornu pomo sv. ora, zatitnika ratnika i domaeg patrona. I kao to stariji svetac pomae u bojevima i dravnim poslovima njegovom ocu, tako sv. Simeon pomae Stefanu Prvovenanom u njegovim nastojanjima i nevoljama, pomae udima koja ini iza smrti, s onog sveta. U tome je jednostavan istorijski koncept: pravovernima e moni sveci zatitnici pritei da savladaju mnoge prepreke i opasnosti, i dovesti ih, svojim

6

zauzimanjem, do zavrnog trijumfa. Zato je dobro imati sopstvene svece, iz istog plemena, srodnike, koji e stalno bdeti nad blagostanjem i sigurnou svojih vernih.

U udima kojima sveci sa onog sveta, kao, recimo, i Dimitrije Solunski, utiu na ishod sudara meu vojskama, i drugih zemaljskih zbivanja, itava je filozofija istorije hrianstva koje dolazi na vlast i veruje da svojom pravovernou zasluuje stalnu i presudnu pomo nebeskih sila.

U svom spisu Prvovenani esto pominje "avola" i "besove", i on to ne ini po nekom propisu, niti sasvim svesno. Kao da je arhetip neprijatelj esto delovao u njemu. Neprijatelji su vojni, ili verski; iza svih jeretika, varvara, nevernih feudalaca i zaviu ispunjenih kraljeva, stoji avo i besovske sile. To je posebnost i literarna odlika Prvovenanoga. Kao vladar, stalno je bio u napetosti koju donosi zaraenost; gledajui na svetske stvari iz te napetosti, inilo mu se da su prsti neistivog stalno upleteni u zemaljske poslove. Zanimljivo je da jo jedan na pisac na vladarskom poloaju, Njego, takoe esto vidi i pominje avola i da se njime bavi u itavom jednom epskom delu (Lua). Snaan temperament kod obojice, u analognim prilikama, oiveo je u njihovom delu sline simbole.

4.

ta se u jednoj bitki stvarno dogodi, ne znaju ni oni koji su u njoj uestvovali. Jo manje znaju potomci koji su o bitki uli strane vesti, a o njenim uesnicima govorili kroz naricanja. Najvie je o kosovskom boju znao Bajazit, koji je svom silom krenuo u boj tek kada su mu poginuli otac i brat. Bajazit je drao verovatno sve konce u svojim rukama, i onaj najvaniji: konac pobede. Ali on je po svoj prilici imao i najmanje razloga da nekom saopti istinu o tom boju, za vreme kojeg on postaje sultan, i uri natrag u Brusu da to i utvrdi. Turski pisani izvori pominju da su se u turskom taboru deavala tamna dela. No ona su bila u skladu sa nainom nasleivanja prestola u Osmanskom carstvu.

Sa srpske strane bitka je doivljena, ostala u predanju, kao sudbonosni poraz. Mada se propadanje srednjovekovne Srbije dogaalo u vie bitaka, i Turci su postepeno osvajali teritorije i gradove ka severu, ova jedna bitka, kosovska, pamti se kao kljuna i kobna. Razbojite zastrto mnogim pogibijama, neizvesnostima i neznanjem o njegovim uesnicima, biva naseljeno mitskim junacima, legendama o svaama vlastele, o izdaji i vernosti. Istina je izmicala, ali poezija i predanje su morali da popune prostor emocije poraza.

Istina je bila pogibija kneza Lazara i njegovih vitezova. Istina je bila da su se tom prilikom, 1389. godine, sukobili Srbi sa raznih strana i borili se sa odlunou koja se oduvek zvala; ili-ili. To "ili-ili" olieno je u samom Lazaru Hrebeljanoviu, koji je poslednji (a moda i prvi) put uspeo da skupi srpsko plemstvo na jednom zadatku i da mu udahne volju za odlunim otporom. Tako knez Lazar ostaje pravim istorijskim junakom kosovskog boja, to mu je u crkvi bilo priznato svetakim kultom, u narodu - pesmom. Slavei njegovo rtvovanje, hrianstvo pokazuje svoj drugi vid: oekivanje kraja istorije, prihvatanje apokalipse kao uvoda u zavrno izbavljenje.

Pesma Propast carstva srpskoga prikazuje apokaliptini ishod kosovskog boja kao posledicu svesnog opredeljenja. Knezu Lazaru se nudi izbor, jedno strano ili-ili, koje je ravno raspinjanju. Ili e odmah, bez duhovne pripreme, pokrenuti svoju vojsku u boj, i zadobiti zemaljsku pobedu, bez vieg smisla, ili e se prvo okrenuti podizanju

7

provizornog hrama i obredu, da bi zadobio "carstvo nebesko", to znai, istovremeno, i gubitak svake zemaljske oblasti. Hrianski obred postaje predznak i zaloga zemaljskog poraza. Sasvim suprotno od onoga to je verovao Stefan Prvovenani i njegovi naslednici, i suprotno od poznatog primera Konstantinove pobede nad Maksencijem "u znaku krsta", kad je hrianstvo prvo dolo do legalnosti, a zatim i do vlasti.

Knez bira za sebe i svoju vojsku carstvo "nebesko". Njihova pogibija je istorijska injenica; ona dobija mitsko i filozofsko osmiljenje ravno svetskoj dilemi ratnika u indijskom spevu Bhagavad Gita (Mahabharata). Kosovski poraz postao je amblemom slave, ak i nadanja. Svojim traginim heroizmom on postaje neim dubokim, povuenim u sebe, introvertnim. I taj simbol poinje da daje peat delu usmene pesnike tradicije, i postaje podloga narodnog miljenja o istoriji. Sa poezijom o Lazaru i kosovskom boju stvara se jedan zatvoren kulturno-pesniki krug, iji simboli su okrenuti dubini sopstvenog ogledanja i saznavanja. Sa kosovskim pesnitvom i simbolima naa pesnika tradicija dolazi do samog korena svoje osobenosti. Na toj taki ona je i samosvesna, i usamljena.

Koliko je to poniranje u sebe posle kosovskog boja bilo suto, koliko je oseaj zabaenosti i ostavljenosti bio jak, kazuje pesma Obretenije glave kneza Lazara. Lazareva glava je pala na dno jednog bunara, i nju sluajno nalaze kiridije na svom nonom putovanju. Ali ona svetli kao potonulo nebesko telo i skree na sebe panju. I ba u toj slici potpunog povratka u neku unutarnju dubinu, nehotino iskrsava jedna znaajna mitska srodnost: prastaro indo-iransko boanstvo Trita (Rig-vede, knj. I, himna 105, i Zend-Avesta, Vendidad; Fragard XX) takoe se pojavljuje na dnu bunara, svetlei kao mesec, zovui bogove u pomo, pre no to ponovo postane nebeski svetenik koji proizvodi udotvornu, belu tenost somu-haomu. Neki put se znaajne kulture veze manifestuju prilikom dalekosenog povlaenja i nadnoenja nad neki tragini simbol.

5.

Dok Turci nadiru ka severu, srpska pesma zamire u plaevima. Plau pismeni i nepismeni, plau udovice velikih i malih junaka, oplakuju se kneevi i kmetovi, sriu svoje plaeve patrijarsi i monasi, narie se nad grobom, nad poljem, svuda. Drugaija venost se ranije zamiljala: umesto posveenja, dolazi porobljenje. Velikomuenici nebeski uzimaju u zatitu muenike zemaljske. Rei trae kamen i metal da budu urezane i da prebrode mutne bujice vremena. Ne zna se ko e sve stupati srpskom zemljom, ali spomenici se obraaju svakom, doljaku ili domaem, da mu ponude svoj tuni spomen na izginule junake.

Samo pod Despotom Stefanom, Lazarevim sinom, nastaje privremeno prolee okrueno tvravskim zidovima, i pesnika re je opet bodra. U poznim, veernjim svetlostima, pevaju se rane pesme radosti. Despot je sastavio svoju poslanicu o ljubavi dabi iskazao jedan novi doivljaj ljubavi, koja je istovremeno i bratska i mladenaka i sveujedinjavajua. Uprkos tmastim pretnjama, pesniki asovnici su otkucavali zvukom novih vremena.

Opevanje ljubavi je bila jedina pobeda koju je na narod u tim vremenima zabeleio. A ljubavno pesniko oseanje zrailo je polako ka severu i zapadu, kroz usmenu poeziju dugog stiha, kroz narodne balade, i sretalo se sa slinim zvucima koji su stizali iz raskone i sudbinom povlaene Venecije, i drugih italijanskih gradova. Tako se nae

8

pesnitvo ukljuilo u jo jednu veliku i svetsku tradiciju pesniku: posveenje u uzvienost ljubavi.

Ali glavne linosti na horizontu Balkana ve imaju nova imena. Prestonica se zove Carigrad, u noj sedi "care od Stambola", stare mitologeme dobijaju jo jednom druga imena. Pored hrianskih svetaca, na mesto neumrlih slovenskih i balkanskih paganskih boanstava, javljaju se pae, veziri, sultani. Otomanskim nadiranjem uspostavlja se jedan vajkadanji most kulturnih uticaja i veza: Prednja Azija stupa vrsto na tle gde ive nai preci. Taj kulturni most, razliit od uticaja mediteranskih, helenskih, rimskih, vie puta se osetio tokom hiljada godina kulturne istorije Podunavlja i Istonog Balkana. Opet se javljaju u naoj narodnoj, mitolokoj poeziji motivi poznati iz drevnih obiaja Hetita, jo starijih Hata, i slojeva semitskih mesopotamskih populacija. Kojim nainom i kojim putevima stiu ti motivi u pesniku svest, ko e to rei!

Pesme kao to su Suneva sestra i car, Suneva sestra i paa tiranin, Car i devojka imaju arhajsku mitsku osnovu. U njima car (ili paa) uje za neku devojku koja je ili vrlo lepa, ili neobino snana, ili udno izgleda. On hoe da se takvom devojkom oeni, alje vojsku, pae, ili ide sam po nju. No svaki put devojka pokae svoju nadmo: careva vojska ne moe da je savlada. udne devojke otkrivaju svoje srodstvo sa nebeskim telima, odnosno boanstvima; to ih zatiuje i objanjava. Nama poznati rituali nekadanje Anatolije i Mesopotamije poznaju tu situaciju. Vrhovne svetenice su sestre tamonjih bogova. Jo u sumersko doba te svetenice su morale da obave sakralni, ritualni brak sa carem, prilikom njegovog ustolienja i povremenih rituala obnavljanja snage. I izvestan otpor enskog svetenog reda je bio takoe obrednog karaktera. udnim sticajem novih prilika i antagonizama u naoj istoriji taj se motiv javio u naoj poeziji u turskim vremenima, mada je u nekom obliku morao postojati i ranije. Uz antagonizam polova, zatim razlike u nivoima (carski i boanski), slute se u naim pesmama i drugi antagonizmi: etniki i civilizacijski. Devojka boravi u gorama i ima ruralni karakter, car meutim predstavlja daleku, urbanu civilizaciju, i njenu nereligioznu svest.

6.

Da bi se objasnilo povremeno rascvetavanje epske, junake poezije, uveden je pojam "herojskog doba", u kojem, uz mnoge sukobe i dvoboje - obino na limesu dveju kultura, na granicama gde se dogaaju sukobi dublji od sudara oruja - klija i nie usmena pesma o junatvu i junacima, i neretko naraste do epova velikih dimenzija. Izgleda da povremeno, naspram mirnog ivota stoara i ratara i malih zajednica sklonjenih u nedra prirodne plodnosti, nastaju periodi velikog kretanja, i neoekivane pomame; ovek rado kree u tuu i pljaku, sva pitomost neolita, plemenskog ivota i civilizovanosti prvih gradova, nestaje. Svi moraju da posegnu za orujem, bilo da napadaju, ili da se brane. Ta razdoblja stvaraju junake i junaka doba. Samo dobro ureene, dobro administrirane i dugovene drave, kao to su bila carstva Kine i Egipta, nemaju due "herojske" periode u svojoj istoriji, pa ni junaku epsku poeziju.

Sloveni su kroz "herojsko doba" morali prolaziti vie puta, to pokazuje slojevitost njihovih junakih likova i imena koja ti likovi nose. Posebno je to vidno kod Rusa, Bugara i nas. Glavni junaci ruskih bilina preuzimaju oblike ranijih junakih prototipova (Svjatigor je prethodnik Ilje Muromca, Dobrinje Nikitia). Na Balkanu, u figuru Kraljevia Marka utkane su crte ranijih, arhainih junaka, koji su imali svoje hipoteze u sv. oru i niem to se uslovno naziva "trakim konjanikom". Milo (K)Obili je pravi solarni junak,

9

koji se uvee povlai slab i oklevetan, ujutru ustaje svetla obraza, kao sunce. Njegov lik traje iz vremena oboavanja nebeskih tela i postojanja totemskih ivotinja. Kobila, majka Miloeva, moda je pripadala rodu kentaura.

Ako je kosovski boj jedan introvertovan i izuzetan motiv naeg pesnitva, pesme o junacima, naroito one o Kraljevi Marku, srodne su junakim pesmama drugih naroda. Sva dela Kraljevia Marka odiu okrenutou napolje, ka pokretu, akciji, verom u uspeh i pobedu. Iako Marko nije stvarno jedan individualan lik, on je nosilac mnogih osobina i atributa koji su zajedniki junacima razliitih epskih tradicija. Kao da svaka pesma istie jedan njegov junaki atribut. Raspojasan, sklon piu, razmetljiv, Marko ima u sebi neto boansko i lunarno. On je takoe od onih junaka koji se mogu najmiti, dakle nije posebno vezan za jedno opredeljenje, cilj. To su junaci bez zaveta, oni od kojih dolazi i dobro i zlo. Takvi junaci su zgodni da budu protagonisti razliitih epizoda: svaki junaki podvig moe im se pripisati, u svakoj i svakojakoj prilici i ulozi oni se mogu pojaviti . Marko je uspela pesniko-pripovedaka zamisao i zato su pesme o njemu izmeu sebe vrlo razliite i rasprostranjene po itavom Balkanu.

Prikazivanje krvoprolia je jedna od polaznih namera pevanja o junacima. To se vidi iz varijanata pesme Marko Kraljevi i soko (ili orao). Ptica nadlee razbojita i ograja, poput prikrivenog ratnikog boga (Zevsa), kome se prinose rtve u krvi i mesu. Tu nastaju i rauni i zaduivanja izmeu ptice (ratnog boga) i junaka. O arhainosti ovog motiva daje dokaze i pesma zapisana s kraja V veka o tamnovanju vojvode Janka u smederevskog Despota, koju je nedavno deifrovao Miroslav Panti. I u toj kratkoj, izvanrednoj i arhainoj pesmi junak trai od ptice uslugu - da izmoli za njega slobodu - a nagrada koja se orlu obeava jeste da e biti nahranjen crvenom krvlju i belim telima vitezova.

Sve je jednostavno i strano u tim kratkim junakim pesmama: one se zavravaju, "zaobljavaju" prizorom najvee grozote. Prolivena krv i pomorena tela treba da ostanu da lebde pred oima slualaca. Isti efekat se trai i u vrlo jednostavnoj pesmi dugog stiha Popevci Radia Vukojevia, koja je sva zatvorena i izglaana kao oblutak naen u prirodi, ili umetniki predmet koji e na prirodu poeti da lii.

Pesme dugog stiha, nazvane "bugarticama", imaju naglaen tragian ton, kao da se u korenu njihovog postojanja nalaze tubalice. One prenose osnovne teme junakog epa - Marka i Miloa i kosovski boj - u severne i zapadne krajeve Balkanskog poluostrva. Pojaava se veza sa Ugrima (Maarima), i polau se nade u snagu njihovog otpora. Bugartice su ispunjene etikecijom aristokratije, i ne vidi se zato bi se njihovo pevanje smatralo "vulgarnim". Ono se moe smatrati vulgarnim samo u odnosu na crkveno pevanje, ili u odnosu na latinski jezik; pesme su bile pevane narodnim jezikom, to se i na srednjovekovnom Zapadu nazivalo: vernakularnim.

Rano epsko pevanje uglavnom nema fiksiran broj slogova u jednom stihu. Kao to pokazuju bajalice, rane bugartice, pesme iz Erlangenskog zbornika, prozodijske norme ne uobliuju se odmah, te ni deseterac nije praoblik naeg narodnog usmenog pevanja. Deseterac je razvijeni prozodijski stil jedne pevake orijentacije, kao to je esnaesterac razvijeni, visoki stil druge orijentacije, i kao to su jo "krai" stihovi, naroito osmerac, postali stihovi usmene lirike, "enske" poezije. ini se da bugartika poezija nestaje ranije, jer je ranije krenula u geografsku ekspanziju, i ugasila se sa nestankom raseljenog plemstva.

10

U zabaenosti manastirskih elija nastavlja se rukopisanje crkvenih knjiga, rodoslova, hronika. Delo Patrijarha Pajsija o ivotu Cara Uroa predstavlja jo jedan pozni juri i bitku za pamenje. ini se. ako zapamtimo to to smo bili, ostaemo to jesmo. Hitro se svi Nemanjii pozivaju za svedoke. Govori se rado i o gresima prolim, da bi se okajanjem vea milost (istorije) zasluila. Za stradanje, Srbi kao da su izabrani narod - poput drevnog Izrailja. Svaka prilika se koristi da se napie neka tubalica. Novi narastaju - za pesmu roeni, ali jadikovnu.

Iz ovog produenog srednjeg veka, izlazni pisac je besednik Gavril Stefanovi Venclovi. Rukopisao je mnoinu knjiga daleko u severnim gradovima, jedan do njih na divnom narodnom jeziku. Sve to se od srednjovekovnih predanja, praznoverica, pria, itija, pamtilo, proputa Venclovi ponovo kroz svoje besede, i stvara zamano knjievno delo, koje sve do naih dana nije bilo ire poznato. Na znaaj ove velike pojave ukazao je Milorad Pavi. Kao to su u starim itijima nali mesta razni knjievni rodovi, tako se dogodilo i u besedama Venclovievim. Pisac monog jezikog izraza, besednik iz Sent-Andreje, stavljao je u svoje "omilije" i pesme i prie, i filozofiju i prevode i dramske spise, i dao jedno knjievno zavetanje za ije domaaje je naoj kulturi trebalo dosta vremena da ih shvati. Sa Vencloviem se u naoj knjievnosti zavrava drugi period zajednikih osnovnih simbola, zavrava se i knjiga kao krasnopis, crte i unikat. Njegovom smru zaustavila se jedna lavina zvonkih rei.

7.

Od kad je ojaalo, graanstvo ne moe da se opredeli kakvu kulturnu fizionomiju za sebe eli. Da li e ona biti sentimentalna ili eruditna, racionalno-religiozna ili skeptina, ironina, erotina? Da li e podraavati plemstvu XVIII veka ili seljatvu svih vekova? Menjao se "ukus" iz decenije u deceniju. Gradskom stanovniku i graaninu se ini da e lako postii da sve ima pod rukom ("Enciklopedija"). itava istorija e izai pred njega (istorizam) i on e moi da troi iz nje to mu drago. Kultura se kupuje i troi, umetnost ranijih vremena je artikl koji se svodi na sirovinu da bi se "reciklovalo", ponovo uveo u opticaj, preraen.

ta hoe i ta moe laika svest u poziciji? Da li hoe zabavu, prosveenje, patriotizam, samohvalu, kritike? Klasicizam je bio jedan od prvih odgovora na to pitanje. Uzimanjem antikih uzora udaljiti se od kulturnog patronata crkve, pod kojim se knjievni anrovi i tako nisu mogli razvijati. Proiriti skalu pesnikih oblika koji stoje na raspolaganju, uzeti oblike dovoljno prijemive za diskurzivnu misao, tako da u njih mogu da stanu motivi svakojaki, i dnevni, i veni. Prirodni medijum poezije postaje tampani list hartije: knjiga, kalendar, asopis. Dositej odlazi iz manastira da bi obiao svet, Muicki sedi u manastiru, ali ne kao monah, no kao Horacije na rimskoj latifundiji.

Poezija nije vie u centru knjievnog i kulturnog interesovanja, pesma je zatrpana papirom, prosvetarstvom, dnevnim dogaanjem. I ona sama odmah pristaje da bude dnevna, prigodna, aljiva; "graanska", jednom reju. Broj pesnika se neverovatno umnoava, ali njihove pesnike niti su kratke i upliu se u jedno rastresito klupko. Podloga zajednikih simbola nestaje. Antika mitologija ne moe to da postane, refleksi hrianske simbolike su bledi, realizam je ponekad ubedljiv, ali on se rastura u anegdotskom, dnevnom. Nastao iz obraanja istoriji, klasicizam najvie uspeha postie kad ostaje u krugu istorijske meditacije. Jovan Sterija Popovi jedini od klasicistikih pesnika ove kratke niti uspeva da uprede u jedinstven konac i da napie poeziju vieg

11

ranga. Inae, doslovno otiskivanje antikih prozodijskih modela na nae jeziko tkivo nije moglo da dovede do pesnikih tvorevina koje bi bile privlane, bliske, ili lepe.

Uzdanje u "slovesnost" kao razumnost, u ime ije je Dositej Obradovi otvorio stranice nae knjige prema izvorima svetske prosveenosti, nije dugo trajalo. Ba ta razumnost, pokuaj poimanja svega spolja, bez uivljavanja i unutarnjeg doivljaja, dovodi brzo do razoarenja. Sa klasicistima prvi talas pesnikog oajanja prolazi kroz nau poeziju, da bi za njim sledio ubrzo drugi talas (Zmaj, Jaki, Kosti), i da bi se sve jo jednom ponovilo s poetka XX veka sa Disom i Panduroviem. Mora se na trenutak skerlievski pomisliti da je to premnogo oajanja za svest jednog tek probuenog naroda.

Nikanor Gruji u svojoj klasicistikoj pesmi Oajanje ve govori o "jasnijoj slovesnosti due"; pesnik podsea da dua ima "spratove", kako je volela da kae Isidora Sekuli, i da slovesnost, razumnost, nije na svim spratovima podjednako svetla. Najzad, kod ora Markovia Kodera, umesto centrifugalne "slovesnosti", imamo pokuaj da se duhovna celina oveka u svetu uspostavi pomou Slova. Jedan distih iz njegovih poznatih Mitologija zatvara tri sutastva u jedan trougao. Taj trougao ine Slovo (Re koja je bila na poetku), "alfa", sam taj poetak, i Ja, centar stvaranja, razlog da se iz centra poe u stvaranje, koje najzad zasija u srcu oveka i njegovog "pojezisa".

8.

Zov narodne pesme za individualno pesnika bio je snaan. Narodna pesma i njeni elementi nisu samo jedna stilska oznaka nae poezije; postoji stalan dijalog pesnika sa narodnim pesnikim predanjem, od osamnaestog veka, do danas. To nije folklorizam, ni romantizam, nego normalna potreba, stvarna pogodnost za pesnika ovog jezika. Kao to je narodna, usmena epska i lirska pesma vekovima ivela u senci zvanine crkvene liturgijske poezije, tako naa umetnika, pisana poezija novijih vremena ivi pod okriljem narodnog pesnikog predanja.

Sima Milutinovi, glava s velikom intuicijom i sa snanim pesnikim erosom, bio je veliki putokaz za druge. Sluti se da je njegov temperament bio lirski, njegova misao - metafizika, njegova priroda - originalna do nastranosti. Sve suprotno od duha epske narodne poezije. Ipak, on je uzeo njen stih, njen herojski ideal, da bi spevao jednu mamutsku poemu o prvom srpskom ustanku, i da bi svoje istinite slutnje o nadzemaljskim svetovima razlio u deseterce koji ne mogu da zavre strofu, ni da zaokrue oblik. Kod njega, pesnika, sve je neuspelo i sve je nadahnuto. Ogranienja usled oslanjanja na narodnu poeziju on je sam iskusio; u slobodu ophoenja s tim nasleem on se primerno odvaio.

Njego je bio oprezniji, talentovaniji i mlai od svog uitelja Sime Milutinovia. On se obratio narodnom predanju, iako je njegovu tradiciju ve nosio u sluhu i krvi, kao pravi umetnik: bio je probira i graditelj. Za Luu je ispevao strofe, i naao jezik uzvien, ne ba narodni. Kao peva heroja, on pie herojsku duhovnu poeziju; ona se i javlja kao kontrapunkt herojstvu zemaljskom i neuzdranom. U Gorskom vijencu i Lanom caru Njego upotrebljava jezik narodne pesme, ali ga preiava do malarmeovskih kriterijuma. Oseajui tano da ne sme da se prepusti ujednaenom proticanju deseterca, on se, opet sledei Milutinovia, obraa dijalokoj, dramskoj formi, bez elje da tvori nacionalnu dramu. Njemu smena govorenja razliitih linosti postaje opravdanje za formalno zatvaranje pojedinih pesnikih iskaza. Dramska polifonija je razlog i povod za nizanje i salivanje izvanrednih pesnikih celina. Jedna od takvih celina jeste i onaj

12

realni san Vuka Manduia, koji, kao ljubavna pesma, nema nieg slinog u svetskom ljubavnom pesnitvu. Posredno kazana i u udnim okolnostima, ona je neponovljivi pesniki pronalazak.

I bez podsticaja koji su proizali iz pojave Vuka Karadia jeziki problem je morao iskrsnuti u naoj novoj kulturi i pesnitvu. im su pesnici poeli da piu svoju poeziju i da se odreuju prema uzorima narodnog, usmenog pesnitva, tema jezika morala je izai pred njih. Uvidevi da mogu birati ne samo prelive jezika kojim piu (pevaju), nego i samu pesniku normu, odnosno antinormiranost, pesnici su morali otkriti da jezik zapravo nikad nije ista "prirodna" tvorevina, da se svakom iskazu moe postaviti pitanje: ta si to rekao, zato si ba tako rekao? Poezija je ta koja pokazuje da se jezik bira, da se svaka re zapravo izbira, i da se jezike tvorevine neminovno stvaraju. No kriza jezika izbija u modernom vremenu, i ona modernost nedvosmisleno obeleava.

I ranije je pesniki jezik bio biran i usavravan, ali to se uglavnom dogaalo na jezikom terenu koji se podrazumevao. To je vailo do kraja baroknih vremena, za pesniko delo Dubrovanina Gundulia, vailo je i za Venclovia, iako je on inodejstvovao na jednom jeziku, propovedao na drugom. Jer i ta se dvojezinost podrazumevala, nije bila raskrivena kao problem. Odmah posle njega poinju jezike nedoumice, umetnike i doktrinarne prirode, u razdiruim rasponima koje je u slinoj dramatinosti i neizvesnosti u novim vremenima poznavala samo jo grka kultura. Rat za srpski jezik i pravopis bio je ponekad ei no rat protiv Turaka.

Otud verovatno u naem novijem pesnitvu ima tih specijalnih sluajeva jezike ekstravagancije, kao to je to bilo kod Sime Milutinovia, ili kao to su esta iskoraenja iz pesnike materije u Laze Kostia, da bi sve to ovenao i zapeatio ore Markovi Koder u svojim Spevovima, prepunim nelepih kovanica, i neprohodnih pesnikih proizvoljnosti. Kad se uzme u obzir da su linosti pesnika ovog razdoblja imale tekovinu koja je klizila na nekoliko nivoa, njihova legalizovana jezika razvezanost mogla je imati i tee posledice.

Sreom, istovremeno sa ovom otvorenom krizom, postojala je i dalje usmena narodna poezija kao oslonac i stabilizator naem pesnikom broenju po moru jezikih iskuenja. Pravi usmeni pevai krstare i dalje po naim krajevima, prenosei iskonske naine usmenog pevanja, njegovih figura, i samu usavrenost pesnikog jezika. Ti pevai su krupne, dobro raspoznatljive pesnike individualnosti, kakva je bila i guslar Filip Vinji, peva besmrtne epske pesme Poetak bune protiv dahija. Njemu je uspelo da stare pesnike, kosmoloke ifre primeni na jedan dogaaj karakteristian za moderna vremena: na jednu narodnu bunu. Preko nebeskih pojava alju se vesti i nalozi, ne da se potuje jedan ustaljeni red, neto da se stvori novi istorijski ciklus preobrtanjem prethodnog reda. Usred zime najavljuje se figura novih vremena; boanskim znacima inaugurie se dolazak jednog demokratskog ustrojstva.

Ono to razlikuje Vinjia od pesnika pismene poezije jeste njegov jezik koji je sav u podrazumevanju postojee govorne norme, usavrene usmenom pevakom tradicijom. Za Vinjia, i druge usmene pevae iz prve polovine devetnaestog veka, kriza jezika ne postoji, za njih je jezik vrsta supstanca sa ukusom venosti.

9.

13

Na severnim stranama nai pesnici isprobavaju stilove i manire, nastoje da izau iz tvrdih okvira usko shvaene klasine metrike. U ljubavnoj poeziji Jovana Paia, austrijskog konjikog oficira, odzvanja Petrarkin besmrtni model ljubavne lirike; Pai podsea ponekad na renesansne dubrovake pesnike, ili na nemaki rokoko, kome je neposredno i najblii. Njegova poezija je govor zaljubljenog pesnika nedostinoj dragoj. Istovremeno njegov stih se kiti aluzijama na antiku istoriju i mitologiju; helenski bogovi pokuavaju jo jednom da budu simpatini, prilagoavajui se uglaenim formama i novoj oseajnosti. Herojske i religiozne teme su se iselile iz evropskog pesnitva sredinom XVIII veka, i taj upranjeni pesniki prostor brzo zauzima obnova ljubavne lirike.

U nas, tek sa Brankom Radieviem lirski izraz dobija individualnu notu, a uz ljubavnu konvenciju nadire i zapaljiva nacionalna tematika, koja neretko sklizne i do narodnjatva: zatvaranje kulturnog horizonta u sopstvene okvire, odbacivanje svake mogunosti novih pogleda i izraza - kulturni standardi unapred dati, uravnilovka. Prodor nacionalne tematike doputa da se ukrste usmena, narodna pesma sa srednjeevropskom i klasinom pesnikom umetnou. To se pre svega dogaa u pojavi pesnitva kratkovekog Branka Radievia. Utom sjajnom talentu i lina nota, odnosno linost kao stvaralaki subjekt, i pesnika vrednost uspevaju da nau opravdanje za svoje pesniko prisustvo.

Posle Brankovog otvaranja vrata, poezija postaje stvar omiljena, ini deo nacionalno-kulturnog ponosa: brzo slede znaajni i veliki pesnici: Laza Kosti i Zmaj Jova Jovanovi. Najmanje "zmaj" od svih njih, Zmaj uspeva da pesniku lepezu najvie otvori. On je, pored Njegoa, najpopularniji srpski pesnik. Sve mu polazi od ruke:rodoljubiva, deja, ljubavna, politika, pa i misaona poezija. Veliko stremljenje svekolike poezije koja se oslanjala na matu, Zmaj je uspeo da krunie sa nekoliko vizionarskih i originalnih duhovnih pesama, koje je izvanredno izabrao zoran Mii u svojoj Antologiji srpske poezije (1956). Meu pesnicima probuene i naglaene linosti, Zmaj Jova je onaj koji je najmanje naglasio svoje Ja. I bez obogotvorenja samog sebe uspeo je da stvori zaetak line mitologije ("Ljubim li te...").

itati poeziju Laze Kostia u celini znai: razoarati se. Moan pesniki dar nije uspevao da nae prave zadatke, pa ni svoju osnovnu vokaciju. Njegov pesniki stas nije mogao da stane u okvire graanskog ukusa, format "Lied"-a i forma rokoko katrena, kojim se esto sluio, nisu mu odgovarali. Njegovi horizonti su bili svetski i nadulni, iritacije - malovaroke, beznaajne. Imao je jezik za rapsodije, tavorio je u epigramima, zapisima, zajedljivim poslanicama. Dvojnost izmeu alfe i omege, izmeu duha i trbuha, ostavila je njegove sopstvene pesnike uzlete nepreienim.

Kao da je oekivao socijalnu porudbinu, nacionalni zadatak, kneevske i crkvene naruioce koji e ga usmeriti i dati mu priliku da pokae uzvienost svog pesnikog dara. Poruioci se nisu oglasili. Svoje najbolje pesme, dve pevake himne, napisao je gotovo uzgred, na molbu pevakih drutava, bez prave veze sa njihovim eljama. I kad se bliio as smrti, Laza Kosti je reio da sam od sebe narui jednu himnu, kao to je Mocart sam od sebe poruio svoj slavni Rekvijem. Tako se stvorila pesma Santa Maria della Salute i pesnik je izdahnuo.

Zato je Laza Kosti jedan od onih pesnika koji u antologijama moe sjajno da izgleda, ali nijedan izbor njegove poezije nije veran, ne predstavlja ga tano. Ukratko, na osnovu njegovih antologijskih pesama, italac bi u mnogobrojnim njegovim pesnikim

14

tvorevinama oekivao drukijeg pesnika. Kao retko ko, Kosti je svakim antologijskim izborom nerealno predstavljen. Ali realna je vrednost nekoliko njegovih himninih pesama, koje su i inae najrei trenuci pesnikog nadahnua. Te pesme pokazuju veliku stvaralaku snagu Laze Kostia, njegovu metafiziku percepciju, i otkrivaju nesluene pesnike oblike, koje moe da uspostavi i ocrta samo nadahnue jedne svestrane pesnike obdarenosti.

10.

Sa Vojislavom Iliem jeziki napon u pesnikom stvaranju se smanjuje, linost pesnika se udaljuje, izuzima, i to se povremeno ini otmenim. Vojislav se ne boji dugakog stiha, iako je osetljiv na formu. U njegovim pesmama postoji vii stepen stilske opredeljenosti, ali stvarni naglasak je stavljen na temu pesme. Kao to se u muzici javlja programsko, deskriptivno naelo, Vojislav iri tematski spektar, tako da ga to dovodi i do izvesnog stepena iskoraenja iz tadanjeg kulturnog kruga, u tom smislu on i jeste prvi na moderni pesnik. Sa njim poezija postaje jedan od ustaljenih naina izraavanja: pesma se pie kao literatura. Postaje vidan spoljni pristup pesnikom zanatu i to tako traje preko Duia, Rakia, Veljka Petrovia (patriotskog i "primljenog" pesnika), sve do Milutina Bojia. Pisati poeziju poinje da znai: raspolagati viom pismenou, imati smisla za forme i dopadljiv manir u izraavanju.

Posle Vojislava poezija se uvruje kao visoka umetnost. Na poetku dvadesetog veka nie niz izvrsnih pesnika umetnika. Pesniki oblik je uao na velika vrata nae pismenosti. Jedan broj pesnika je jedno vreme opinjen sopstvenim tvorevinama; njihova lepota izgleda im vena, iako su teme zemaljske i prolazne. No oni koji su najmanje privilegovani zemaljskim dobrima i poastima, najmanje su opinjeni sjajem koji se svodi na drutvenu udobnost, priznanja. Na izgled, to su pesnici crnog oaja i beznaa. U stvari, pevajui o smrti i prolaznosti, oni vraaju dublje slojeve pesnike linosti u poeziju artistikog umea (Sima Pandurovi, Vladislav Petkovi Dis, Duan Srezojevi) i za poeziju otvaraju vrata svemira. Dis i Pandurovi su pesnici sa pravim doivljajem beskonanih prostora; u nas su boemi otkrili kosmos. Uzgred neka bude pomenuto da se to dogaa istovremeno kad dobijamo i nae astronome svetskog ranga.

Bili su svi oni liriari tanane pree i pravih pesnikih slutnji. Aleksa anti je sauvao oseajnost jednog drugog, ranijeg vremena i slika seanja epskih vremena. Dui i Raki vie telesni, ulni; takve su im bile i patnje i slasti. Kad se bolje pogleda, pesnici toliko razliiti od njih, i kasnijih narataja, Rastko Petrovi i Momilo Nastasijevi, takoe su pesnici telesnog razdiranja, poniranja kroz virove krvi i peali koja ne moe da prevazie svoju neposrednost, osim nadole, u pravcu zemlje, u usijanost groba. Razume se, tajna bia se moe nai i u dubinama zemlje i vode, kuda je upirao svoj bistri pogled Nastasijevi, ili u anagramima primordijalnog ivljenja kojima se izlagao Rastko Petrovi. Laza Kosti u svojoj poznatoj pesmi Spomen na Ruvarca potpuno je izdvojio alfu i omegu, poetak i kraj, koji su inae u Logosu-Slovu jedno te isto, i ta razdvojenost u pesnicima modernih vremena produava se i pojaava.

Nju prevazilazi u svojoj zreloj poeziji Stanislav Vinaver; on se smatrao uenikom i nastavljaem Kostievim, no sa njim on je zapravo samo podelio nekoliko sazvuja, ritmova i pogleda u vaseljensku tamu. Vinaver nije preuzeo proklamovani raskol duha i tela: on je bio mislilac i pesnik sinteze, i njegove uzviene metafizike poeme uspevaju

15

da pevaju pojmovima kao i slikama, i da na istu visinu himnine muzike popnu bol i ushit, poast gluhote i trijumf kosmikog zvuka.

U svom kratkom veku Nastasijevi je napisao jednu zbirku pesama i uspeo da stvori sopstvenu, neponovljivu "rodnu" melodiju, ne oslanjajui se direktno ni na nau srednjovekovnu knjievnost niti na usmeno pesniko predanje. Na nov nain vratio je Nastasijevi pesmu u jezik, na nain suprotan od svojih prethodnika, jezikih slobodara; saeo je i sapeo sve, iistio i oplevio, a da je u pesmi sve ostalo, i dogaaj i boja, i sona re i retorski obrt. Tu najveu istananost pesme malo je italaca prepoznalo kao svoju; taj stepen povlaenja u sebe, u sopstveni jeziki i duhovni zaplet, bio je kod nas nepoznat. Ipak to je poezija koja nudi toplinu, bliskost u rei i gestu, i zove nekud, a da to nije ni unazad, ni unapred.

Drugi su pesnici izmeu dva rata pozivali na odreenija putovanja, na druge kontinente ka mnotvu gradova i belih planinskih vrhova. Poezija je trebalo da postane avantura, da srui sebe kao knjievni spomenik. Pisali su se manifesti kao da se oekivalo da iza njih koraaju vojske. Vesnici novih knjievnih sloboda donosili su drskost, pokret, vedrinu. Istovremeno, tkivo pesme je bilo izloeno nekoj poruzi koja se podrazumevala, ili nasilju koje je trebalo da bude spektakularno. Ono to je bila radikalna kritika pesnitva u drugoj polovini prethodnog veka, jedan deo poezije je uvukao u sebe i nainio ga svojim naelom: prezir prema knjievnoj teksturi, elja da se ona razori, omalovai, bio je u skladu sa prvim valom ideoloke kritike kojoj je poezija bila izloena u velikim kulturnim centrima i kod nas. Jedan deo meuratne poezije odie tom smesom stvaralakog i samorazarajueg. Eksplozivan smea brzo je stvarala nove oblike koji su se brzo i zaboravljali. SA trajanjem poezije kao da se tu vie nije raunalo; htela se pesma kao dokument za hroniare knjievnih pokreta. Odigravala se uspena antidrama poezije, karakteristina za celu modernu umetnost.

Duan Mati rano je sebe definisao kao mislilac, dugo i sporo se razvijao kao pesnik, ali dug razvoj znai i sposobnost da se prevali daleki put. Ritmom dugog i nezavrenog stiha Mati kao da produava Vojislavljev meandar. Ali njegove reke teku od izvorita u razliitim pravcima, isprobavaju neoekivane asocijacije, iitavaju raznobojan vlakna, koja se povremeno vezuju u vor novonaenog pesnikog oblika. U kontinuiranoj emociji on je i analitian - emocija se odmah preseljava u sopstvenu prolost: odlika pravog elegijskog pesnika. Na kraju, u intimnosti Subjekta, sve tinja: njegove reke se ulivaju u plamen.

Pesniko delanje Desanke Maksimovi obnavljalo se, dolazilo je, ini se, sa dva izvora: jedan je - veliki ushit, ljubav sveta, drugi, njemu suprotan - izvor velikih upitnika i neverice. Ushit je dovodi u blizinu prirode i pojava, pitanjima i nevericom otvara vrata za bliskost sa sutinama. Najvie veruje onaj ko se neumorno pita. Ali samo stvaranje za pesnikinju nije postavljanje pitanja; ona ima poverenja u klasine pesnike apostrofe i retorine oslonce, i u njenom pisanju oni su ponovo ivi. U pesnikom delu Desanke Maksimovi obnavlja se itavo trajanje nae lirske pesme od Zmaja do Crnjanskog. Povremeno se u taj bogati niz umeu recitali patriotskog i nacionalnoistorijskog kazivanja. Ljudsko i pesniko stalo je jedno naspram drugog, da bude jednako vredno i da se jedno drugim do kraja ispuni.

11.

16

Poezija je re u najvie znaenja. Optenje u najveoj osetljivosti. Ipak, stvaranje podrazumeva jednu stranu tvrdine. U slutnji katastrofe stvara se sa najveim pouzdanjem u otpoinjanje. Sve moe da se zamisli u situaciji novog zapoinjanja, i onda kad je rasap ve uraunat. Stara proricanja su se ispunila. Svi su ve jednom bili u pravu. Ali, poezija pita, ta je sa nepredvidljivim, kad e se ono potvrditi, i gde? Ako ga ima u pesnikom stvaranju, bie ga i drugde. Milost se pokazala mimo prorotva, ponekad je ostala nepoznata. Samo nevolja otvara oi za nju.

Navikli smo da gledamo zbivanja na velikoj sceni; svetska istorija svakog asa prijavljuje novosti. Pesniki dogaaj ostaje na rubu, na periferiji. Ali on tamo, kao i enja za ljudskom dobrotom, mora ostati, i mora opstati. ak i sklonjen, ekati da bude pozvan: iz petere, na sunevu svetlost, moda usred potopa da zatreperi nad vodama.

Zato nema "epiloga poeziji", niti njenog zavrnog ispunjenja. Luk davno baen preko naroda, sputa se povremeno na zemlju da bi zastrujao u stvaranju, i podsetio na snagu svog izvorita, i odlazio dalje, nikad zavren. Tako ni trenutak dananjeg dana nema privilegiju da zakljui zavrnom mudrou ta se sa pesnikom reju zbivalo u vremenu. Previranje sopstvenih predanja, oslanjanje na pismenost i duhovnu kulturu drugde stvorenu, ali univerzalnog znaaja. Zatim iskustvo preputenosti sebi, jaanje svog mesta izmeu prirode i nebeskih tela. Pa kroz ratove, stremljenje ka nekom kontinentu kulture, gde e i za nas da se otvori prostor, sa poastima. A kontinent je u rasturu, i sopstvena istovetnost ostavlja nas u nedoumicama. ta e se ponovo pokrenuti na vidiku? Gromade groenja, ili nevini vid izvorita?

itanje zakona i simbola ostavljeno je pojedincu, na njegovom rubu. Verovanja, pamenja, predskazanja, sve e proi kroz kou pojedinca, ipak - horska pesma mrmori unaokolo. Optenje se nastavlja na nekoj visoravni, ali svi putevi ne vode ka njoj. Putevi se javljaju u snu, kad ne hodamo. Na gozbama, na kojima ne jedemo. Vano je da se neko oprotajno skupljanje dogaa, u snu i na javi: pesma do pesme, ovek do oveka.

Decembar 1983 - mart 1984.

Miodrag Pavlovi

enidba sjajnoga mjeseca

Falila se zvijezda danica:"Oeniu sjajnoga mjeseca,"Isprosiu munju od oblaka,"Okumiu Boga jedinoga,"Djeveriu i Petra i Pavla,"Starog svata svetoga Jovana,"Vojevodu svetoga Nikolu,"Koijaa svetoga Iliju."to se fali zvijezda danica,

17

to se fali, to joj i Bog dao:Oenila sjajnoga mjeseca,Okumila Boga jedinoga,Odjeveri i Petra, i PavlaStarog svata svetoga Jovana,Vojevodu svetoga Nikolu,Koijaa svetoga Iliju.Stade munja dare dijeliti:Dade Bogu nebesne visine,Svetom Petru petrovske vruine,A Jovanu leda i snijega,A Nikoli na vodi slobodu,A Iliji munje i strijele.

Sunce i mjesec prose djevojku

(iz gornjeg primorja)Pade magla po Bojani,Sitna rosa po livadi,Nitko rosu pro' ne moe,Noga joj se popljunula,Prsten joj je oskoio,Mare Marka potvorila:"Ti mi, Marko, prsten nae."Marko joj se kunijae:"Nijesam ti prsten naa'.No sam sino s vojske doa',Putah hrte i ogare,Putah hrte niz livade,A ogare uz dubrave,Do Dunava dohodie,Nad Dunav se nadzirahu,Al' su u grad devet bratah,Devetina sestru 'maju,No ih sestru sunce prosi,Ni jedan je brat ne daje,Najmlai je brat davae,Ona braa govorahu:"A ne, brate, jedan brate!"Jer je sunce ognjevito,"Sestru e ni izgoreti."S druge strane mjesec prosi,Ni jedan je brat ne daje,najsrednji je brat davae,Sva ga braa posluae;Jer se mjesec promjenjuje,Ona ima svojte dosta:Sve zvijezde za jetrve,Prehodnicu drugaricu,A danicu zaovicu.(Narodna pesma)

18

Vila zida grad

(iz Crne Gore)Grad gradila b'jela vilaNi na nebu ni na zemlju,No na granu od oblaka;Na grad gradi troje vrata:Jedna vrata sva od zlata,Druga vrata od bisera,Trea vrata od kerleta.to su vrata suha zlata,Na njih vila sina eni;to su vrata od bisera,Na njih vila ker udava;to su vrata od kerleta,Na njih vila sama sjedi,Sama sjedi, pogleduje,e se munja s gromom igra,Mila sestra su dva brataA nevjesta s dva evera;Munja groma nadigrala,Mila sestra oba brata,A nevjesta dva evera.

Konstantin apostol slovenski

(IX vek)

Proglas

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Jer kao to bez svetlosti radost nee biti oku koje vidi boju tvorevinu svu,no sve ni lepo ni vidljivo nije,tako i dua svaka bez pismenane vidi boija zakona dobro,zakona knjina, duhovnog, zakona koji raj boiji javlja.- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - A drugu pak priu mudru veomada govorimo: udi koji se ljube,hoe rasti boijim rastom;jer ko vere ove ne zna prave,kao semenu koje pada na njivu,tako na srcima ljudskimtreba dada boija od pismenada uzraste plod boiji vie.Ko moe prie sve rei,koje izobliavaju bez knjiga narode,govorom sa smislom koje ne kazuju?Ni ako jezike sve umene moe iskazati nemo ovih.

19

Uostalom svoju priu da iznesem,mnogo uma u maloj rei kazujui:jer nagi svi su bez knjiga narodi...- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Sava Nemanji

(1175-1235)

Slovo o mukama

Pomeah se sa stokom nerazumnomi izjednaih se s njom,bivajui ubog dobrim delima,a bogat strastima,ispunjen sramom,lien Boje slobode,osuen od Boga,oplakan od anela,bivajui na smeh besovima,obliavan svojom saveu,posramljen zlim svojim delima.

I pre smrti bivam mrtav,i pre Suda sam se osuujem,pre beskrajnje mukesobom sam muen od oajanja

Nemanjina poslednja elja

edo moje, uini mi ljubav,poloi me na rasu, koja je za moj pogreb,i spremi me potpuno na sveti nain,kao to u i u grobu leati.

I prostri rogozinu na zemljui poloi me na njui poloi kamen pod glavu moju,da tu leim, dok me ne poseti Gospodda me uzme odavde.

Slovo o umu

Na um da budena nebesima u gledanju,na krasotama rajskim,u stanovima venim,na aneoskim zborovima,u ivotu onde...

Kakvo li e tu biti zborite

20

od mnotva ljudiod Adama do svretka!...

Radi toga nam,draga brao moja,treba tugovatii zamiljati se u ovom ivotu kao oni koji su izvan sveta,kao oni koji imaju ivotna nebesima.

Stefan Nemanji Prvovenani

(oko 1165-1227)

Molitva Svetom Simeonu

Ne zaboravi mene,ubogoga tvojega!Ne zaboravi mene,koji leim u bezakonjima!Ne zaboravi mene,koji se valjam u blatu slasnom,nego prui presvetu svoju desnicukojom me i blagosloviu varljivom ivotu ovomi rukovodei nauida idem stopama tvojim,ako i nedostojna,ako i nekorisna,ako i nepotrebna!

Domentijan

(oko 1210-posle 1264)

Inoplemenik zvani glad

Kada tako inoplemenici dooe,otaastvo svetog, uistinu,u pusto pretvoriei sa svih strana sabrano prepodobnimna razgrabljene predadoe -jedni od oruja padoe,drugi u ropstvo otidoe,neki sve imanje pogubiei u siromatvu telesnom se predadoe.

I kada se Bojom pomouvremenom ovi istrebiei kada prominue,

21

posle njih doe drugi inoplemenik,zvani glad, gori od promuklih,i satvori drugi svoj plen vei od prvog,nikako ne volei rod na -bez strele streljajui,bez koplja bodui,bez maa sekui,bez palice ubijajuii prosto rei bez nogu gonei,bez ruku hvatajui,bez noa koljui,bez ikakvog oruja hodeii tolika tela polaui mrtva...

I tako zbog grehova naihsva zemlja naa puna bejae mrtvacai dvori puni i kue punei putevi puni i raspua puna.

Zbog grehova naihni grobari ih ne mogahu pokopati,samo ih u itne rupe jedva smetahu.

Re o Svetlosti

Pohitajte, brao,i s ljubavlju sauvajte zapovesti mojeda rajskih radosti istiniti naslednici budemoi dostojni slave nebesne svetlostikoju nam dolikuje u Gospoda moliti.

Ne one svetlosti to na istoku ishodii na zapadu zahodi,to s vremenom okonavai to se nailaskom noi odeljuje,koju zajedno sa ivotinjama vidimo

No molimo svetlostikoju videti moemo s jednim anelima,kojoj ni poetak ne poinjeni kraj ne iezava.

Teodosije

(sredina XIII v. - poetak XIV v.)

Slovo utehe sv. Save upueno Stefanu Nemanji

Ne tuguj mi gospodaru i oe:ja sam tvoj posti stajanje i klanjanje.

22

Ja sam tvoje podvizanje,to je i po dui trud,na meni je greh tvoj ako ga ima

Ja za te odgovaram,poto si me posluao,od mene duu tvoju Gospod neka ite.

Siluan

(XIV vek)

Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo

Slavi otbegnuv, slavu obrete, SavoTamo otjudu slava javi se rodu.

Roda svetlost veri svetlost prezre,Tem e rodu svetilo javi se vsemu.

Uma visota sana visotu svre,Tem ubo uma vie dobrotu stie.

Slovo slavi Save splete Siluan.

Arhiepiskop Danilo

(oko 1270-1337)

Molitva pred tvrdima Sunca

A ta u ja jadna uiniti?Gde u sakriti mnoinu svojih grehova?Stazu spasenja ne nalazim nigde.

No ti caru vekova, besmrtni Gospode,koji hoe da se svi spasu,daruj i meni nedostojnoj nainda se pre smrti tebi pokajem.

Meni je dovoljno ako i dva dana budem robinjatebi Vladici mome Hristu,i duh svoj predam,a da ne budem robinjabesovima i grehu.

Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje,hotei osvetliti svu vaseljenu,a ja grena ne ekam

23

da te vidim gde zalazi,jer bolje bi biloda se nisam ni rodila.

Svako disanje i svako stvorenjeslavi te, Gospode,a ja jedina zaboravihda slavim tvoje ime.ta da inim?

Molitva pred anelima ljutim

ta da inim ja grena, puna stida?Jer pokri sramota lice mojei tesno mi je odasvud.

Jaoj meniodakle u poeti oplakivatisvoja ljuta bezakonja,koja se ne mogu lako ispovediti?

Zbog ega prvo da zaplaem?Zbog ega da zastenjemi zbog ega da zaridam?Zbog mnoine grehovaili zbog odluenja od Boga?

Pomisli, duo, ta e te srestiposle izlaska tvoga od tela!Evo ti se spremaju razne muke,aneli ljuti i nemilosrdnihoe da te uhvate.

Molitva u malovremenoj krasoti

Duo okajana,o duo greholjubiva,evo se svri ivot tvoj u ovom vekui poi e u drugi sveti meu druge ljude.

Jer evo ostavlja malovremenu krasotu,gde si ekala da se na vekove nahranisladosno ivei.

Jer evo pristupie i poslanicii rekoe:Zovu te, ustaj i ne kasni.

24

Danilov uenik

(kraj XIII v.- posle 1337)

Pla bugarskih vojnika za Carem Mihailom

O ljubimi i slatki na gospodine,krepki caru,tako li pogibe,i sada lei ne imajui nikakve potrebeod slave tvoga carstva?

Gde je sada tvoj zlatni presto?Gde slava tvoga bogatstva?Gde dragoceni biseri tvojii drago kamenje i razne zlatne haljine?Gde su tvoje misli?

Ustani i vidi nau veliku skrb i tugu,koja nam se danas dogodila.Evo lieni slave svojei u velikom ponienjustojimo voeni silom, kuda i neemo.

Jefimija Mrnjavevi

(oko 1349 - posle 1404)

Molitva knezu Lazaru

Doi na pomo nau, gde da si.Na moja mala prinoenja pogledaji u mnogo ubroj ovo,jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh,no po sili maloga mi razuma.Zato i male nagrade oekujem.

No nisi tako ti,o mili moj gospodine i sveti muenie,malopodatljiv biou propadljivom i malovenom,koliko vie u neprolaznom i velikom,to si primo od Boga.

jer telesno tuu menemeu tuim ishranio si izobilno,A sada dvostruko molim:da me ishranii da utia buru ljutudue i tela moga.

25

Patrijarh Danilo

(oko 1350 - posle 1396)

Slovo kosovskih boraca

Ne potedimo sebe,znajui da imamo i posle ovoga otiii s prahom pomeati se.Umrimo da svagda ivi budemo.

Prinesimo sebe Bogu kao ivu rtvu,ne kao pre malovremenimi obmanjivanim goenjem naslaenju naem,no u podvigu kralju svojom.

Ne potedimo ivot na,da ivopisan primer posle ovogadrugima budemo.

Ne bojmo se strahakoji je doao na nas,ni ustremljenja neastivih neprijatelja,koji skau na nas.

Ako bismo zaista na strahi gubitak mislili,dobra se ne bismo udostojili.

Mi s Ismailanimaboriti se imamo.

Ako i ma glavui koplje rebroi smrt ivotmi s neprijateljima boriti se imamo.

Mi smo jedna priroda oveanska,potinjena istim strastima.I jedan grob da nam bude.I jedno poljetela naih s kostima da primi,da edemska naselja svetlo nas prime.

Ispovest mrtvog kneza Lazara

Bolja mi bi pohvalna smrtnegoli sa porugom ivot.

Ako i na obrazu ranu i po glavi ma,za blagoae se patih,

26

no muastven pokazah sei s muenicima ubrojah se.

Gledah donje bojevei izbrojah gornje poasti,gledah maevei pomiljah na gornje vence,oekivah smrti na besmrtnost pomiljah.

Promena podvigadovoljno mi bi za uteenje.

Nepoznati

(druga polovina XIV v.)

Ispovedna molitva

1O mne grenomu,uvi mne grenomu,gore mne grenomu,ljute mne grenomu.

Pogiboh va greseh mojih,kako mi se deti s grehi mojimi,ne gubi me Gospodi, s grehi mojimi,i ne pogubi me s bezakoni mojimi.

Velici i mnozi po istinemoji gresi i moja bezakonjatisuta tisutami tmi tmamipred toboju, Gospodi,po vse dni i po vse notii po vse asi streih ti, Gospodi,prosti me.

Izbavi me, Gospodi,gorkija, ljutija, zlijai naprasnija smrtii nekrasnija.

Daruj mi, Gospodislzi pokajanija,slzi pokajanija,slzi umiljenija.

Daruj mi, Gospodi,smrt i koninu blagus pokajanijem i sa slzami

27

i sa priatenijem svetih boestvenihi preistih Hristovih tajinsa ispovedanijem istim.

Sgreih, Gospodi,prosti me za ime tvoje svetoje,Gospodi,prosti me jelika ti sgreihva vse dni ivota mojegoi po vse noti i po vse asijeliko ot junosti mojejai do starosti.

2A se sut gresi moji:ljubodejanije, preljubodejanije,blud, neistota,rastljenije tela,radeenije ploti,istecanije pohoti skvrnijena jave i va sne

Sgreih, Gospodi, prosti me.

3A se sut gresi moji:srebroljubije, zlatoljubije,slastoljubije, slavoljubije,samoljubije, sanoljubije,miroljubije, platoljubije

Sgreih ti, Gospodi, prosti me.

4A se sut gresi moji -mnogoslovije, ljuboslovijepraznoslovije, skrvnoslovije,laeslovije, smehoslovije,bludoslovije, sramoslovije,bujeslovije, sujeslovije,basnoslovije, sprotivslovije,zloslovije

Sgreih, Gospodi, prosti me

5A se sut gresi moji:lihoimstvo, mazdoimstvo,posuloimstvo, rezoimstvo,ueimstvo,opalstvo i okajanstvo,

28

nasilstvo, krivosudstvo,upremstvo, unovorstvo,naprasanstvo, nepokorstvo,lakomstvo, pretebstvo,laskrdstvo, nesitstvo,pijanstvo,neuvstvo, neverstvo,visokoumstvo,svetokradenije,surovstvo, prezorstvo,licemerstvo, pronirstvo,lukavstvo, zbojstvo,izvitstvo,neumstvo, nepostavstvo,nedostojimstvo

Sgreih ti, Gospodi, prosti me.

6A se sut gresi moji:

objadenije,upivanije, blvanije,tajnojadenijei oklevetanije, oglagolanije,osudenije, kienije,zlonravije, zlopomnenije,zlosrdije, estosrdije,nemilosrdije,etanije, eptanije,roptanije,huljenije, kobenije,uninije, bezinije,mnenije, prenije,tateslovije,neposluanije,samopravljenije,neispravljenije molitvi,nebreenije o svojej dui,nebreenije o svojem spaseniji,nebreenije o Bojim dele,nebreenije o crkovnom peniji,nebreenije o kelejnoj molitve,nebreenije mniskago pravila,nebreenije manastirskago optago itija

Sagreih ti, Gospodi, prosti me.

7A se sut gresi moji:

29

zavisti, nenavist,revnost, jarost,skupost, lenost,slabost, ljutist,bujest,unost, praznost,gordost,drzost, mrzost,gorest,ostroelije, nagloduije,sverepstvo,zlokozanstvo, zlomistvo,rugateljstvo,pitljivstvo, strpotljivstvo,plenjenije, pomraenije,prevratenije, razvratenije,parenije, sloenije,smeh, kli, plit,gnev, svar, boj,tatba, laa, svada,obada, obida, vrada,mnogosanije,riznoje ukraenije,skrvnih mislej primanije,posvednevnoje padenijeva sne i va jave,sablanjenije,iskuenije.

8Mnogadi nedostojin si vhodil jesamva svetuju crkov i va sveti oltar.mnogadi nedostojin si celoval jesamsvetoje jevangelije i svetija ikonii asni krst i moti svetih,mnogadi nedostojin si jal jesmisvetuja doru i hleb svetujaBogorodicu ie ot Panagija,mnogadi nedostojin si priastah sesvethi i boastvenihpreistih tajin Hristovih,mnogadi kroku uronil jesamBogorodicu svetija hlebcaili dori ili proskuri,mnogadi klet se i rotil se jesam na krive,mnogadi va kletvu vpadoh,mnogadi kletvu prestupih,mnogadi mnogih poklepal jesam,mnogadi u mnogih zaprel jesamuego imenija,mnogadi namita liil jesam

30

mita ili najma ili mazdi jego,mnogadi u mnogim posuli i mazdivzimal jesam,mnogadi mnogih lajal jesam,mnogadi mnogih ukoril jesam,mnogadi mnogih pohulil jesam,mnogadi mnogih zloslovil jesam,mnogadi mnogih sablaznil jesam,mnogadi mnogih oskrbil jesam,mnogadi mnogih klet jesam,mnogadi mnogih bil jesam i do krovea sa vsemi time ne prostil se jesammnogadi osezah i zrehsmradnija tajnija detorodnija udi moja,mnogadi na enu ili devicuili na otroa krasno vazirahs pomiljenijem i sa elanijem plotskimmnogadi mnogih obidel jesam,ili oklevetal,mnogadi mnogih osudil jesam,mnogadi oblenih se vstatina kelejnuju molitvui crkovnoje sbornoje penijena polunotnicu i na utrnuju i na molebenili k asom i k liturgijii k veernji i k nefimonu.

9Ne ispravil ti jesam, Gospodi,pokajanija i ispovedanija na zemlji sej,va vse dni ivota mojego,ne ispravil ti jesam, Gospodi,va belceh krtenijaa v rnorizceh obeta mniskago itijai velikago svetago obraza skitnieskago,i ne ispravil jesam, Gospodi,otcem svojim duhovnim va pokajanijii va ispovedaniji i va opitemijah,i ne ispravil jesam, Gospodi,posta, poklonov molitvii vsakija ne stvoril jesam opitemijii vsegda stvoril jesam delo Boijes nebreenijem.

10Gospodi, sija vse sgreih,sija vse ispoveduju,sih vse kaju se,sih vseh prosti me.

Gospodi,

31

prosti me, Gospodi,prosti me,jeliko pomnju, Gospodi, sgreih,prosti me.

Gospodi,pomiluj me nedostojnago,oisti me, spasi me grenago,okajanago, skvrnago,neistago, nedostojnagoi bezakonago, bezumnago,nerazumnago, neistovnago,zlonravnago, zlokozananago,zloobraznago, zlopomnimago,zlopitljivato, zlosrdago,zlodejivago,ljubodejivago,nekljuimago, nepostavnago,svratenago, razvratenago,osudenago, padago,slabago, unilago,lenjivago, netrpeljivago,sonljivago,neposluljivago, nebrljivago,neistivago, nepokorljivago,lastljivago, roptivago,strpotljivago, gnevljivago,gordeljivago, zavistljivagolukavago, bestudnago,bezrodnago, besinago,licemernago, jarosnago,strastnago, naprasnago,pomraenago, otemnjenago,okajanago i oestoalago,neuvstnago, nelovenago,nepotrebnago,vrednoumnago, sujeumnago,sujetnago, surovago,sverepago rugatelja,dosaditelja postidnago,mrzkago, skarednago,gnusnago, grubago,glupago, gluhago,hudago, bednago,nemotnago, smertnago,tlenago raba svojegovredoljubca, bljudoljubca,pltoljubca, smeholjubca,slavoljubca, slastoljubca,pohotljubca.

32

11Uvi mne,kako hotu ot vraga izbitigreholjubiv si!

Gospodi, sgreih, prosti me,primi me, Gospodi, kajutago sei pomiluj me, Boe,milostiv budi mne grenomui pomiluj me, Boe,oisti me grenago i pomiluj me,sazdavi me i pomiluj me,besisla sgreih, Gospodi, prosti me.

Ispovedaju ti se, Gospodi,Boe nebesi i zemlji.

Vse jae sut tajnaja srdca mojegojeliko otreno svetimi knjigamii jeliko otreno va svetom krtenijii jeliko va postriganiji obeta mniskago - a togo vsego jesam neispravil,a v tom jesam va vsem slagal i prestupil.

12Jeliko sgreih - pae isla peska morskago,prosti me, Gospodi.

Jeliko ti sgreihva vse dni ivota mojegoi jeliko va ninjeni dani va siju not i va si as.

I vsegda bez isla sgreihdueju i telom,snom i lenostiju,omraenijem besovskim,va pomisleh neistihi va zabitiji uma.

Sgreih srcem i vsemi uvsti,sluhom, vidom, slovom i delomi pomiljenijem, voljeju i nevoljeju.

Nest bo togo greha jegoe ne stvorih,no o vse kaju se,prosti me, Gospodi, i blagoslovi.

33

Monah iz Ravanice

(sredina XIV v. - posle 1398)

Oplakivanje porobljenog otaastva

Boe, dooe neznabociu dostojanje tvoje.I ne samo to oskrvnue svete crkve,no ognja delo tvorahu od njih.I poloie truplje slugu tvojihza hranu pticama nebesnim,tela prepodobnih tvojihzverima zemljinim.

Ne oko Jerusalima samo,no po svoj zemlji ovoj.I bi da se vidi plai ridanje ne manje od prvog.Jer ove klahu, a onekoji ostadoe iviodvoahu u svoju zemlju.

I ne na reci vavilonskoj,kao to oni tada, seasmo,no na onom u koga sve reke,male i velike, utiu.Razdvajani bismoi rasprodavani u svu zemlju tih.I mati zbog eda plakae,i otac gorko ridae,i brat brata obuhvativisuze ljute prolivae,i sestre brau, i braa sestre,gledajui gde drugoga drugde odvode,ruke oko vrata jedan drugom spletoe,alosno kriahu.

O zemljo, rastvori se,ive primi sve nas!

I drugi kud drugde odvoennatrag gledae,sve dok oima koje ga gledajunevidljiv bivae

Pla za knezom Lazarom

Gde slatka njegovih oiju tihost?Gde sveti na usnama osmejak?Gde ljubazna desnica,

34

koja svima obilno prua?

Avaj, iznenadne promene!Kako pocrne lepota!Kako se pokrade skrovite!Kako odjednom otkinut bi cvet!

Vaistinu sasui se biljkai cvet otpade,oslabi istonik,sasui se reka,zatim u krvpretvori se voda.

Nepoznati iz Ravanice

(sredina XIV v. - posle 1404)

Pohvala knezu Lazaru

Danas sunce svoje zrake prostirei ozarava svega sveta krajeve.Danas zaduhae vetri od zapada na istokpropovedajui tvojih udesa silu.

Jer evo izie od zapada na istokre tvoja, o novi muenie Lazare!

Blaeni smo mi danasvie od svake vidljive i nevidljive tvari.Blaeni, uistinu, i preblaeni,i po dostojanju.Blaeni, blaenih si zemlju nasledio.

Danas muenici,lik sastavivi za slavni pomen tvoj,blaeni onaj glas Vladici svih,s tobom pevaju, psalmski prizivajui:proosmo kroz oganj i vodu,i izveo si nas u pokoj.

Pla za knezom Lazarom

Ko je ovajGovorite u ui moje.

Da li je ovaj koga pre eljah,moj ukras,mojoj deci rasejanoj sabranje?

Da li je ovaj koga iz zavisti

35

htedoe neprijatelji sruitii svetlost moga vidakao tamnicom mranim tamnicama drati,i ne mogoe?

Da li je ovaj udovstvu mojemu enik?

Molitva knezu Lazaru

Doi, o enie, doi,i podaj onima koji mi ine zlapo delima njihovim,jer ne razumee tvoj dolazakna pomo moju.

Primi orujei ustani i ne zakasni.Zabi strele izotreneu srca njihova,koje za mene izotrie,bezakoni.

Ne trpim k tomu bremena onih na me.Kolikim rtvama mrskim oskrvnue me.Doi, osveti me krvlju svojom.Prii, padanju mome potporo.Saberi mi eda rastoena,koja zav