7. ŠTETNI PUŢEVI I GOLAĆI U

BILJNOJ PROIZVODNJI

Šta su golaći ?

svi kopneni puţevi plućaši sa redukovanom ljušturom;

veoma raznorodna grupa

naglašene su uzajamne morfološke i ekološke sliĉnosti;

golo i elastiĉno telo

zauzimaju i one niše u biocenozi koje su nedostiţne

puţevima sa kućicom;

mnoge vrste golaća znaĉajne poljoprivredne

štetoĉine, i tamo gde drugih puţeva nema.

7.1. PUŢEVI I GOLAĆI

Razlike u geografskom rasprostranjenju i znaĉaju

• Puţevi sa ljušturom najbrojniji su i najštetniji u juţnim

regionima Evrope, umereno znaĉajni u srednjoj Evropi i

kod nas, a slabo zastupljeni u severnijim podruĉjima;

retki su na svim kiselim podlogama.

• Golaći su najbrojniji i najštetniji u Britaniji i

centralnoevropskim zemljama pod jakim uticajem vlaţne

atlantske klime, umerenije prisutni kod nas, a retki u

juţnim podruĉjima Evrope. Redji su u aridnim

podruĉjima, a u odnosu na podlogu nisu selektivni.

• Navedene razlike, izraţene na nivou ove dve grupe, ne

vaţe za pojedine invazivne vrste.

porast znaĉaja golaća

u evropskim zemljama,

naroĉito

• Nemaĉka

• Francuska

• Velika Britanija

Znaĉaj golaća u Evropi

EVROPA > < SRBIJA

humidna klima > < umerena klima

stalne štete > < periodiĉne štete

velike površine > < male površine

ratarska proizvodnja > < povrtarska proizvodnja

veliki troškovi > < mali troškovi

7.2. Znaĉaj golaća u našoj zemlji

Oštećenja

klijanaca i mladih

biljaka u polju

od golaća:

Deroceras spp.

Arion spp.

Tandonia spp.

Milax spp.

7.3. ISHRANA I ŠTETNOST PUŢEVA I GOLAĆA

sivi poljski golać,

D. reticulatum

"obara" biljĉicu

Tipiĉna šteta

Arion hortensis - oštećenja na repici

A. hortensis -

oštećenja na

suncokretu

A. hortensis - oštećenja na ţitu u proleće

Štete na legminozama od livadskog puţa, Helicela obvia

PRIMARNA

ŠTETOĈINA

KROMPIRA

Arion hortensis

A. hortensis - primarna oštećenja krtola

Tipiĉno oštećenje krtole od golaća

Primarna oštećenja krtola i lukovica

Podzemni golać Tandonia budapestensis

Štete od golaća na jagodi

Golaći u zaštićenom prostoru

Boettgerilla pallens Deroceras agreste

Deroceras sturanyi Deroceras reticulatum

Golaći u zaštićenom prostoru

Limax maximus

Limax maculatus

Štete na rasadu od golaća

L. maximus

oštećenja cvetova na hrizantemama i gerberima

oštećenja cvetova na daliji i geranijumu

Puţevi sa ljušturom u zaštićenom prostoru

(Endodontidae, Vallonidae, Zonitidae)

Discus spp. Helicella spp.

Izazivaĉi šteta na drvenastim biljkama

Cepaea nemoralis Arianta arburostrum

Štetoĉina ruţe – Cepea hortensis

Golaći i puţevi - vektori su biljnih patogena

Virusi: virus mozaika duvana,

X, S i M virus krompira

Bakterije: Corinebacterium insidiosum,

Erwinia carotovora

Gljive: 16 rodova, meĊu njima

Alternaria, Fusarium, Aphanomyces,

Phytophthora, Pseudoperonospora,

Phythium i Puccinia

7.4. VEKTORSKA ULOGA PUŢEVA I GOLAĆA

Uzroci masovnog širenja golaća

• uvodjenje monokultura,

• suţenje izvora hrane herbicidima,

• promena strukture zemljišta,

• preobilno djubrenje,

• vlaţna klima i globalno zagrevanje,

• raznošenje sinatropnih vrsta golaća.

Koliko su veliki puţevi koji se raznose?

Koji su naĉini

raznošenja?

Introdukovana vrsta

Arion lusitanicus

Kod nas je uneta izuzetno štetna zapadnoevropska

vrsta, španski ili luzitanski golać, Arion lusitanicus.

Njenim dolaskom, puţevi golaći prestaju da budu

sporadiĉno štetna grupa, ograniĉena samo na

plastenike, redovno navodnjavane, humusom bogate

površine, ili samo na periode kišnih godina.

Od pojave i prvih lokalnih prenamnoţenja španskog

golaća zapaţenih tokom vegetacije 2002. godine, od

kojih je najveće zabeleţeno na teritoriji Ivanjice,

nastavile su se redovnije pojave većih šteta i u drugim

podruĉjima jugozapadne Srbije - Arilju, Ĉaĉku,

Prokuplju, Prijepolju, Uţicu, Zlatiboru, a vrsta je već

prisutna i severno od Beograda (Krnjaĉa).

Španski golać, Arion lusitanicus Mabille, opisan je još daleke

1868. godine u Portugaliji, potom nadjen u Španiji i Francuskoj.

Tek od polovine prošlog veka ova vrsta je ispoljila invazivni

karakter. Prvo je zabeleţen prodor u Švajcarsku, 1955. godine, a

tokom šezdestih i sedamdesetih godina proširila se u Nemaĉku,

Italiju, Austriju, Holandiju, Švedsku, Andoru, Lihtenštajn,

Nemaĉku, Madjarsku, Ĉešku, Slovaĉku, Poljsku, Bugarsku,

Belgiju, Veliku Britaniju, Irsku, Maderu, Azorska ostrva, Finsku,

Norvešku, Dansku, Rusiju, Alţir, Juţnu Afriku, Kanadu, SAD,

Folklandska

ostrva, Novi Zeland

i Australiju.

Prvenstveno su

raznošena jaja i

mladi golaći sa

biljnim materijalom,

zemljom, biljnim

otpacima, ali i

drugim naĉinima.

Danas ga u Evropi smatraju najštetnijom vrstom golaća:

> sklon je prenamnoţenju, na zahvaćenim površinama

bude >50 puţeva/m2;

> nije izbirljiv u odnosu na hranu, štete izaziva na brojnim

ukrasnim i gajenim biljkama,

>jak je kompetitor i hrani se domaćim vrstama puţeva

lokalno ih istrebljujući

>jedna je od najteţih vrsta za hemijsku kontrolu.

Španski golać spada u

najkrupnije puţeve, sa duţinom

7-12 cm (maks. 15 cm) i teţinom

3-27 g. Boja tela varira od mrke,

ciglaste, crvene, narandţaste,

maslinaste, do bledoruţiĉaste ili

sivkaste (naši su ciglaste ili

ridje boje), a sluz uznemirenih

jedinki je ţutonarandţasta.

U našoj zemlji za sada nema drugih krupnih ariona (Arion

rufus L., Arion ater), a ni sliĉno obojenih golaća, tako da

je lako primetiti ovu vrstu kada se lokalno pojavi.

Arion rufus, crveni golać

Arion ater, crni golać

Španski golać se danju skriva pod naslagama stelje, u bokoru

biljaka, pod trulim drvetom i drugim skloništima, dok je u

sumrak ili noću aktivan. U invazivnoj fazi ove osobine se

menjaju u pravcu pojaĉane, ponekad gotovo celodnevne

aktivnosti, sa neselektivnim osvajanjem prostora. Tada ga

moţemo nalaziti i na asfaltu usred dana, na zidovima i

pragovima kuća, u kontejnerima i drugim netipiĉnim mestima.

DNEVNO-NOĆNA AKTIVNOST ŠPANSKOG GOLAĆA

Tokom 24 ĉasa A. lusitanicus:

- 69% vremena provodi mirujući u skloništu ili na hrani

- 27% vremena u kretanju

- 4% vremena u ishrani (pribliţno jedan ĉas)

U ravnodnevnici, periodi maksimalne aktivnosti su oko 530,

1.5 ĉas po izlasku sunca, u 2100, 1 ĉas po zalasku sunca, a

najmanje se kreće u 1330. Poput drugih krupnih golaća, aktivno

se kreće pri temperaturama 10 - 25oC.

Krupnije jedinke prelaze veća rastojanja i duţe se kreću od

sitnijih golaća. Najveća brzina kretanja odraslog golaća je 9 m/h,

a na dan proseĉno prevali 9.7 m; zavisno od brojnosti golaća na

posmatranoj površini, dnevna aktivnost jedinke pokriva 12-45m2.

Posle nekoliko nedelja moguća je pojava puţeva i na mestima

udaljenim 100-200 metara.

U prvih 24 ĉasa jaĉe ispoljava kućevnost (41.1%), ali u narednim

danima nastavlja migraciju; potreba za migracijom u

prenamnoţenju raste usled kompeticije unutar vrste.

Hrani se brojnim

korovskim i ruderalnim

biljkama, mladim

kukuruzom,

repicom,

jagodastim voćem,

raznim povrćem:

paradajzom,

paprikom,

lisnatim povrćem,

ĉak i krompirom, koji je bogat za puţeve odbojnim

solaninom (cimu, krtole, i trule ostatke),

a uništava i opalo voće

Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene teţine, ili 50-100

cm2 lisne površine. Ova krupna vrsta pravi veću štetu od naših

sitnih poljskih golaća, Deroceras spp. , jer pojede više, i ošteti

relativno krupne i ĉvrste biljne organe. Samo nekoliko španskih

golaća potpuno skeletizira glavice kupusa ili salate.

Zagadjuje biljke većim koliĉinama sluzi, a poznato je da su svi

njemu srodni arioni znaĉajni vektori razliĉitih biljnih patogena

(gljiva, bakterija i virusa).

Poput drugih hrani se larvama insekata, i sitnim zglavkarima,

mali Arion jede stonogu

drugim vrstama puţeva i njihovim jajima,

ili kanibalistiĉki.

A. lusitanicus se sliĉno drugim arionima rado hrani organskim

otpacima, na strvini, ţivotinjskom i ljudskom fecesu. Zato moţe

da unese u sebe salmonele i jaja crva, koji posle njegovim

izmetom bivaju naneti na povrće i jagodasto voće. I njegova sluz

ih jako raznosi. Tako ljudi bivaju zaraţeni preko nedovoljno

opranih plodova. Arioni su ĉesto vektori:

ovĉije pantljiĉare (Moniezia expansa Rud.),

pantljiĉare zeĉeva i kunića (Cittotaenia pectinata Goeze),

pantljiĉare ţivine i golubova (Davainea proglotina (Davaine)),

metilja (Fasciola hepatica L.)

ishrana na strvini puţa golać jede mrtvu glistu

RAZVIĆE I RAZMNOŢAVANJE ŠPANSKOG GOLAĆA

Španski golać je hermafrodit, ali nije sposoban za samooplo-

dnju. Ima jednu generaciju godišnje. Ţivotni ciklus ovog golaća

sastoji se od nekoliko faza

1) iz oktobarskih jaja pili se infantilni stadijum, koji traje do

kraja februara, teţine do oko 1 g.

2) od kraja februara do kraja juna traje juvenilni stadijum, teţine

do oko 3 g.

3) muški stadijum traje od kraja juna do polovine septembra, u

ovoj fazi poĉinje kopulacija, a teţina je 4-6 g.

4) ţenski stadijum traje od polovine septembra do kraja

novembra ili decembra, i tokom njega obavlja se

fertilizacija i ovipozicija.

5) Posle ovoga nastupa senilni stadijum i smrt golaća.

Tokom većeg dela vegetacije moţemo naći sve uzraste jer se

stadijumi preklapaju.

Prezimljavaju prvenstveno juvenili iz jesenjih jaja, dugi

oko 1.5 cm, zavuĉeni u zemlju, stelju ili kompost do dubine

oko 10 cm. Pored njih prezime i kasnije poloţena jaja, kao

i retki adulti. Zimska skloništa napuštaju krajem fenruara -

poĉetkom marta.

Oni potom polno sazrevaju, a zreli muţjaci poĉinju da

kopuliraju od polovine jula, nastavljaju u avgustu i

septembru, kada je maksimum reprodukcije golaća.

Jaja se polaţu od sredine avgusta do kasne jeseni. Stadijum

jaja je prisutan od semtebra do aprila. Jaja su poloţena u

iskopano gnezdo i pokrivena slojem zemlje, ili u širokim

naslagama od više legala. Uvek su blizu površine, u zemlji,

kompostu, bokorima trava, stelji i sliĉno. Pravilno su okrugla,

preĉnika 3-4 mm, u poĉetku biserno bela zbog kalcijumske

ljuske, a kasnije poprimaju ţućkasto smedju nijansu. Ova

vrsta je veoma plodna, jer samo jedan puţ proseĉno poloţi

oko 200 (maksimalno 400) jaja, u 4-7 odvojenih gomilica.

Kod ove vrste postoje dva maksimuma piljenja jaja - u jesen i u

proleće, što se poklapa sa klijanjem biljaka. Jesenje piljenje jaja

obiĉno posle 30 - 43 dana po ovipoziciji, a prolećno po prekidu

zimskog mirovanja, preteţno u martu. Teorijski, jedan par

španskih golaća mogao bi naredne godine da ima 640.000

potomaka, što je srećom nemoguće zbog velike smrtnosti jaja i

juvenilnih stadijuma.

1 - hemijske mere

2 - agrotehniĉke mere

3 - mehaniĉke mere

4 - biološke mere

5 - zakonske mere, karantin, samo SAD, Kanada,

Australija, Novi Zeland.

I - do 60-70ih godina mehaniĉki postupci suzbijanja

II - od 60-70 preovladjuje hemijsko suzbijanje

III - od 1990-ih teţi se integralnim merama suzbijanja

Spektar mera

7.6. IZBOR NAJPOGODNIJIH MERA

KONTROLE GOLAĆA

> mikroorganizmi izazivaĉi bolesti golaća nisu prouĉeni

>> znaĉaj se daje predatorima i parazitima

predatori kiĉmenjaci

> ptice, rovĉice, jeţevi, glodari, ţabe, zmije, gušteri;

predatori beskiĉmenjaci

> trĉuljci (Carabus, Pterostichus, Abax), kusokrilci,

svici, mravi;

> stonoge

paraziti

> muve (oko 400 vrsta fam. Sciomyzidae)

> grinje (Ricardoella limacum)

> nematode (Phasmarhabditis hermaphrodita)

>> biopreparat "Nemaslug" (Wilson,1994)

BIOLOŠKE METODE

Jeţ jede španskog golaća

Drozd imelaš razbija puţeve

Kusokrilci i trĉuljci

Vrsta Silpha (Phosphuga) atrata napada jednako puţeve i

golaće

larva svica ubija puţa

Parazitske muve - Sciomyzidae

Larva parazitske muve

Biopreparat nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita

za teĉnu primenu

AGROTEHNIĈKE METODE

melioracija

obrada zemljišta (efikasna do 75%)

uništavanje korovskih biljaka

tempirana setva i sadnja

izbor otpornih biljaka

Ċubrenje

MEHANIĈKE METODE

ruĉno sakupljanje

postavljanje barijera

postavljanje klopki i skloništa

7.6.1. Agrotehniĉke metode :

1) Obrada zemljišta je glavna preventivna mera i veoma

efikasan naĉin za uništavanje jaja i mladih golaća. Jaja se dubljom

obradom zatrpaju, ili površinskom obradom izloţe sunĉevoj

svetlosti (ubijaja jaja i tek ispiljene golaće).

Plitko usitnjavanje površine i razbijanje zgrudvanog zemljišta

uklanja potencijalna

dnevna skloništa i

ograniĉava golaće na

kontrolisana mesta.

Najpogodnije

vreme za prolećno

tanjiranje, valjanje,

predsetvenu obradu

ili grabuljanje jeste

kada duva vetar i

kada je sunĉano.

izorana jaja

2) Uništavanje korovskih biljaka tera golaće da se masovno

grupišu u zakorovljenim ivicama oko parcela, gde ih je lakše

pronaći i uništiti. Takodje treba orezati i nisko granje razraslih

ţbunova jer predstavljaju odliĉan zaklon za ove štetoĉine.

3) Uklanjanje ili zaoravanje biljnih ostataka mora se obavljati

redovno. Gomile komposta, pokošena trava, zaostale krtole

krompira, opalo jesenje lišće znaĉajna su mesta za odrţavanje

golaća.

4) Promena reţima zalivanja biljaka, sa veĉernjih na jutarnje

ĉasove obavezna je.

5) Đubrenje treba obavljati mineralnim Ċubrivima, koja imaju

moluskocidna svojstva u kontaktu sa koţom puţeva. Treba ih

razbacivati u periodima površinske aktivnosti golaća, dvokratno

u razmaku od 15-20 minuta na istoj površini. Nasuprot tome,

primena zelenišnih djubriva, komposta i stajnjaka veoma je

riziĉna jer privlaĉi golaće sa okolnih površina. Zato je obavezno

dobro zaoravanje.

7.6.2. Mehaniĉke metode

Pogodne su kao redovna mera na manjim površinama - u

baštama, povrtnjacima, toplim lejama i staklenicima.

1) Uklanjanje skloništa za golaće - sklanjanje kamenja, drveta,

folija, dasaka, limova, Ċubreta i drugih zaklona, u najvećoj

mogućoj meri. Time se uništava deo golaća, a preostali se

skrivaju na manjem prostoru, koji se lakše nadgleda.

2) Ruĉno sakupljanje španskog golaća najekonomiĉniji je metod

na manjim površinama. Ova mera nema smisla za sitne poljske

golaće, niti za sitne juvenile krupnih golaća, ali je pogibeljna za

reproduktivne jedinke A. lusitanicus. Ubijanjem jednog golaća

spreĉavamo polaganje stotina jaja. Tokom leta i jeseni, od ranih

jutarnjih ĉasova, ili posle popodnevnog zalivanja površine (da

se izmame golaći), treba puţeve nabadati na improvizovane

“viljuške” od šiljate ţice ili jakih igala i otresati ih u kanticu sa

rastvorom deterdţenta, soli ili vrućom vodom. U poĉetku se

mera izvodi svakodnevno, a potom moţe i jednom nedeljno.

sakupljeni golaći

3) Postavljanje barijera (u obliku kanala, ograda ili tretiranjem

površine u trake) olakšava prostornu manipulaciju drugim

merama i oteţava prodor golaća sa okolnih površina. Koriste se:

- plitko ukopane (15 cm) niske (20 cm) ograde od bakarnog ili

cinkanog lima, ili mreţe oko parcele, ili folije omotane oko

stabala (bakar vremenom oksidiše ili se površinski zaprlja, pa

ga je potrebno oĉistiti sirćetom ponekad).

-u Evropi se mogu se kupiti niske elektriĉne ograde koje strujnim

udarom ubijaju golaće.

- mnoge su supstance repelentne za puţeve, pogodne za zaštitna

posipanja, prskanja ili premaze, jer su dehidratanti ili nagrizaju

koţu golaća; njima se pune iskopani se kanali ili vrši posipanje

u trake (10- 20 cm široke) ali se moraju ĉesto obnavljati;

za posipanje se moţemo posluţiti pepelom, šljakom, silikatnim

zrnom, kreĉom, ili prskati ivice parcela i ograde Bordovskom

ĉorbom.

bakarne barijere

pocinkovane mehaniĉke barijere

elektriĉna barijera

strujni udar i reakcija španskog golaća

4) Postavljanje skloništa, klopki i mamaca pogodno je za

kontrolisano uklanjanje golaća. Kako deo zateĉenih skloništa za

golaće ne moţemo ukloniti, moţemo ga iskoristiti za redovno

kontrolisanje i proredjivanje štetoĉine.

Klopke-skloništa (daske, crep, saksije, mokri dţakovi,

oluci, vlaţna šperploĉa, karton, i drugi predmeti) pune se

mamcima:

kriškama krompira,

mrkve, jabuke,

salatom, kupusom,

prekrupom,

vlaţnom hranom za

pse, i prazne se u

jutarnjim ĉasovima.

klopka od dinje

skidanje puţeva i golaća

sa drvene klopke u

kanticu sa deterdţentom

linoleumske klopke

punjene

vlaţnom prekrupom

Razliĉite pivske

klopke komercijalno

se proizvode širom

sveta,

u osnovi su sliĉnog oblika,

pogodne za ukopavanje

a koje se lako mogu improvizovati:

ukopa se posuda da viri 2 cm iznad zemlje, napuni sa malo

piva ili mleka, ili fermentisanog voća i vode, i zaseni

odozgo; golaći upadaju i dave se;

> klopka se mora prazniti i dopunjavati svakih nekoliko

dana.

7.6.3. Hemijske metode

Same mere hemijskog suzbijanja, bez ostalih mera,

nedovoljne su za suzbijanje bilo koje vrste golaća u

prenamnoţenju. Introdukovani španski golać jaĉe odoleva

hemijskoj kontroli od drugih golaća

> to je praktiĉno već potvrdjeno u našim zonama napada

> proizvodjaĉi su eksperimentisali sa razliĉitim otrovima

> intenziviranje nenamenskih hemijskih mera povećalo je

toksikološke rizike >> a dugoroĉna akumulacija

ostataka pesticida moţe znaĉajno ugroziti

ţivotnu sredinu.

U našoj zemlji u opticaju su utrobni moluskocidi u

obliku peletiranih ili granulisanih mamaca.

METIOKARB -

Kod nas su poslednjih

godinama u opticaju

granulisani i peletirani

mamci, a

sada se prelazi na peletirane

(preparat “PUŢOMOR” -

Agrosava, crveni mamci,

sa 4% aktivne supstance).

Metiokarb – mamci PUŢOMOR

Metiokarb je najtoksiĉniji utorbni moluskocid, sa slabijim

kontaktnim delovanjem.

(u evropskim zemljama retko se koristi na manjim površinama

i u povrću zbog otrovnosti i nepovoljnog delovanja na korisne

beskiĉmenjake u zemlji, sisare i ptice - zbog ptica se najviše

primenjuju mamci plave boje )

- takodje je i najperzistentniji, jer mamci zadrţavaju otrovnost

preko mesec dana.

-za postavljanje mamaca optimalni su vlaţni i topli uslovi.

- gustina površinsko postavljanja mamaca je 30 - 90

granula/m2 ili jedna granula na svakih 10-20 cm; pri većim

gustinama ili pravljenju gomilica dolazi do repelentnog

dejstva mamaca.

METALDEHID -

preparat GARDENE -

Agromarket, granulisani

plavi mamci sa 5%

aktivne materije.

Metaldehid – mamci GARDENE

Metaldehid je manje manje toksiĉan od metiokarba; izaziva

preterano luĉenje sluzi i isušivanje puţeva

ograniĉen spoljašnjim uslovima u vremenu primene, na suve i

tople periode, mamci najbolje deluju pri povišenim

temperaturama posle kiše; ukoliko po trovanju nastupi sveţije i

vlaţnije vreme, dolazi do oporavka odredjenog procenta golaća

> ne treba zalivati 3-4 dana nakon postavljanja mamaca !

- dvostruko manje perzistentan od metiokarba; u spoljašnjim

uslovima

je dosta nestabilan, i klasiĉne formulacije brzo se raspadaju

na suncu

ili posle kvašenja; postoje u svetu nove postojanije

formulacije ("bait

ribbon", jastuĉići, “bullet” i druge).

- u ekološkom smislu je daleko blaţi, nešto jeftiniji i pogodniji

za

preventivne postupke;

- danas je najbolji za postavljanje preventivnih ogoljenih

barijera

posipanjem mamaca oko parcela, ili za redovno razbacivanje

2) Metaldehid je manje toksiĉan od metiokarba, ograniĉen

spoljašnjim uslovima u vremenu primene, manje perzistentan,

ali je u ekološkom smislu je daleko blaţi, i pogodniji za

preventivne postupke.

TakoĊe je dobar za prskanje po površini jer ima odliĉno

kontaktno dejstvo. Na ţalost teĉne formulacije nema na trţištu.

Mamci na bazi metaldehida najbolje deluju pri povišenim

temperaturama posle kiše. Izaziva preterano luĉenje sluzi i

isušivanje puţeva. Ukoliko po trovanju nastupi sveţije i vlaţnije

vreme, dolazi do oporavka odredjenog procenta golaća.

Metaldehid je najbolji za postavljanje preventivnih ogoljenih

barijera posipanjem mamaca oko parcela, ili za redovno

razbacivanje oko biljaka.

Fe pirofosfat hidrat, iz

grupe Fe(III) fosfata,

(ARION - Unichem,

granulisani mamci sa

0,4% aktivne materije)

3) Fe(III) fosfat je u poslednjim decenijama najveći napredak

u razvoju moluscida.

Za razliku od prethodnih materija, on je ekološki potpuno

prihvatljiv pesticid, sa mogućom primenom i u organskoj

biljnoj proizvodnji. Evropske zemlje ga rado uvode u

primenu.

Deluje utrobno, ĉak i u malim koliĉinama, brzo parališe puţa,

ali smrt sporo nastupa. Biorazgradiv je na biljna hraniva, pa

nema štetnih ostataka, a takodje nije toksiĉan za korisne

organizme.

Zato se moţe slobodno razbacivati i ostavljati po površini (za

razliku od njega, mamci na bazi metaldehida I metiokarba

moraju se sakrivati ili periodiĉno uklanjati).

Fe pirofosfat hidrat, mamci ARION

Svi navedeni granulirani mamci imaju ograniĉeno kurativno

dejstvo, i mahom su predviĊeni kao preventivna mera. To je

naroĉito taĉno u sluĉaju veoma otpornog španskog golaća.

Nenamensko razbacivanje mamaca mora se izbeći

poštovanjem uputstava za optimalnu primenu (gustina, mesta

i rokovi postavljanja).

Metaldehid i metiokarb ne treba posipati po biljkama za

ishranu, ne zbog fitotoksiĉnosti, nego znog otrovnosti za

ljude i ţivotinje. Najcelishodnije je mamce postavljati duţ

puteva kojim se golaći kreću i blizu njihovih skloništa, ili u

linije po obodima parcela. Na taj naĉin se povećava

verovatnoća da golaći pronadju mamac. Treba imati u vidu da

su golaći potpuno slepi, i da im ĉulo mirisa najefikasnije

otkriva mamce na daljinama do 1 m. Mamce treba menjati

posle perioda kiše.