6 Statistika Trzista Rada

7/21/2019 6 Statistika Trzista Rada

1/133

Statistika trita rada


2/133

22

Statistika trita radaSadraj predavanja

Osnovni indikatori trita rada

Karakteristike zaposlenosti

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji

Radno vreme Karakteristike nezaposlenosti

Pregled osnovnih indikatora trita rada premaMeunarodnoj organizaiji rada

22


3/133

33

Statistika trita radaOsnovni indikatori trita radaOsnovni kontingenti stanovnitva na tritu rada

!ri osnovna indikatora trita rada su"

#topa aktivnosti

#topa zaposlenosti #topa nezaposlenosti

33


4/133

44

Statistika trita radaOsnovni indikatori trita rada

$ pogledu u%e&a na tritu rada svaki pojedina semoe na&i u jednom od tri meuso'no isklju%uju&astatusa"

( zaposlen

( nezaposlen

( neaktivan

44


5/133

55


Zaposleno liceje" )ie koje ima pla&eni posao i radi za poslodava

#amozaposleno je *npr+ o'u&ar, advokat iliindividualni poljoprivrednik-

)ie koje u%estvuje u porodi%nom poslu 'ez direktnenaknade

55


6/133

66


Nezaposleno liceje" )ie koje ne radi, ali aktivno trai posao

#premno je da ga prihvati u skladu sa uslovima natritu rada

66


7/133

77


Neaktivno lice:(.e radi i ne trai posao *doma&ie, penzioneri,

lia sa li%nim prihodom, nesposo'ni za rad,studenti, u%enii-

!o su lia"( Koja ele i mogu da rade ali su o'eshra'rena pa

ne trae posao( )ia koja ele ali ne mogu da rade z'og

kolovanja, li%nih i porodi%nih razloga, 'olesti iliiz drugih razloga( )ia koja ne ele da rade( )ia stara /0 i vie godina


8/133

88


Zaposleni *E- i nezaposleni *U- %ine raspoloivuradnu snaguu zemlji

LF=E+U 1eli%ina radne snage ne govori nita o

intenzivnosti rada Zaposleni se uklju%uju u radnu snagu 'ez o'zira na

njihov 'roj %asova rada Zaposleni i nezaposleni predstavljaju gru'u meru

agregatne ponude rada


9/133

99


Stanovnitvo radnog uzrasta o'i%no o'uhvataoso'e starosti izmeu 20 i 34 godine ili stanovnitvostarije od 20 godina *odraslo stanovnitvo-

$ potenijalnu radnu snagu ra%unaju se oso'e od 20do /4 godine prema Meunarodnoj organizaiji rada*5)O- i 6vrostatu

#tanovnitvo radnog uzrasta *207, ili 20834-o'uhvata aktivno stanovnitvo tj+ zaposlene inezaposlene i deo neaktivnog stanovnitva *samostarosti 207, ili 20834-

99


10/133

1010


Ukupno stanovnitvo prema aktivnosti

1010


11/133

1111


Definisanje radne snage prema razliitimizvorima podataka

9nketa o radnoj snazi *9R#- je osnovni inajpotpuniji izvor podataka o statusu lia na tritu

rada irom sveta :ruga dva vana izvora podataka o radnoj snazi su"

( 9nkete poslovnih jedinia *uklju%iv i ankete osamozaposlenima-

( 9dministrativni registri javnih slu'i zazapoljavanje


12/133

1212


9nketa o radnoj snazi omogu&ava sagledavanjeosnovnih karakteristika trita rada i njegovihu%esnika jedne zemlje

#adri dve vrste podataka o osnovnim

kontingentima stanovnitva na tritu rada koji sezasnivaju na dva konepta

1212


13/133

1313


Prvi konept se odnosi na sujektivnu ocenupojedina *koji se anketira- da li je zaposlen ilinezaposlen, ili neaktivan

Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom

statusu na tritu rada jeste njegova jednostavnost Zasniva na shvatanju pojedina o njegovoj

uklju%enosti na tritu rada

Osnovni nedostai do'ijenih rezultata su

su'jektivnost i nemogu&nost meunarodnogporeenja po zemljama i tokom vremena

1313


14/133

1414


:rugi konept polazi od ojektivne! stvarneukljuenosti pojedina na tritu rada koji jedefinisala Meunarodna organizaija rada

Zaposleni su sva lia preko odreene starosne

granie"2- Koja su radila neki pla&eni posao najmanje jedan sat

u posmatranoj sedmii

;- Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su

odsustvovala

1414


15/133

1515


Prednost ovog konepta jeste meunarodnauporedivost "

(podataka o osnovnim kontingentima stanovnitvana tritu rada

( relativnih mera tj+ pokazatelja koji seizra%unavaju na osnovu ovih podataka

Ova definiija je u skladu s definiijom zaposlenostikoja se koristi u naionalnim ra%unima

1515


16/133

1616


$ #r'iji 9R# prikuplja podatke o osnovnimkontingentima stanovnitva starog 20 i vie godinana tritu rada i njihovim karakteristikama na uzorkuod


17/133

1717


#tatus nekog lia na tritu rada prema definiijiMOR>a odreuje se"

(.a osnovu aktivnosti koju je o'avljalo ureferentnoj sedmii

(.e na osnovu njegove su'jektivne oene o svojojuklju%enosti na tritu rada

1717


18/133

1818


Primer" )ie je odgovorilo da je student u pitanju osamodeklarisanju

O'avljalo je neki pla&eni posao u toku posmatrane

sedmie *najmanje jedan sat- Prema definiiji zaposlenosti MOR>a 'i&eklasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivanostanovnitvo, kao to to lie smatra da jeste

1818


19/133

1919


Definiciji "O#$a na osnovu podataka %#SZaposleni su"

)ia koja su o'avljala neki pla&eni posao *u novuili naturi- najmanje jedan sat u referentnoj sedmii

)ia koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmii'ila odsutna s posla

?lanovi doma&instva koji pomau u voenjuporodi%nog posla ili poljoprivrednog imanja 'ezdirektne naknade *pomau&i %lanovi doma&instva-

1919


20/133

2020


Kategorija zaposlenih o'uhvata" Zaposlene za platu koji rade za poslodava

#amozaposlene *mogu zapoljavati druge radnike,ali i ne moraju-

Pomau&e %lanove doma&instva

2020


21/133

2121


Definicija "O#$a na osnovu podataka %#SNezaposlenisu" )ia koja u referentnoj sedmii nisu o'avljala

pla&eni posao pod uslovom da su u poslednje %etiri

sedmie aktivno traila posao i da su 'ila umogu&nosti da po%nu da rade u naredne dvesedmie, ako 'i im neko ponudio posao

)ia koja nisu traila posao u poslednje %etiri

sedmie, jer su nala posao na kojem tre'a da po%nuda rade najkasnije za tri mesea


22/133

2222


:efiniije radne snage na osnovu podatakaadministrativni& evidencija zasnovane su nanjihovom formalnom, registrovanom statusu

Oso'a je zaposlena ako je u tom statusu

registrovana"( Kod poslodava( Kao poslodava( Kao samozaposlena

Oso'a je nezaposlena ako je registrovana kaonezaposlena kod odgovaraju&e javne slu'e zazapoljavanje


23/133

2323


Podai o registrovanom 'roju zaposlenih u #r'iji sedo'ijaju"

.a osnovu istraivanja o zaposlenima kod pravnihlia *R9:>2-

Putem ankete za dopunu ovog istraivanja kojao'uhvata zaposlene kod pravnih lia koja imajumanje od 0= zaposlenih *9R9:>2-

Podai o privatnim preduzetniima,

samozaposlenima i liima zaposlenim kod njih*R9:>20-

2323


24/133

2424


Ova istraivanja se zasnivaju na administrativnimevidenijama"

$ istraivanju o zaposlenima kod pravnih liakoriste se podai o 'roju zaposlenih iz kadrovske

evidenije o zaposlenima $ istraivanju o 'roju privatnih preduzetnika i

samozaposlenih koriste se podai iz mati%neevidenije o aktivnim osiguraniima Repu'li%kog

zavoda za zdravstveno osiguranje

2424


25/133

2525


9dministrativni podai o'uhvataju samo registrovanezaposlene za razliku od 9R# koja o'uhvata ukupnuzaposlenost

9R# o'uhvata slede&e kategorije zaposlenih koje ne

o'uhvataju administrativni izvori podataka"( samozaposleni u poljoprivredi

(pomau&i %lanovi doma&instva

( zaposleni u poliiji i od'rani

( zaposleni po ugovoru o delu(privremeno ili povremeno zaposleni

( zaposleni u neformalnoj ekonomiji

2525


26/133

2626


Razlike u 'roju nezaposlenih prema .#Z i 9R#" 1e&i je 'roj registrovani& nezaposleni& prema

evideniji .aionalne slu'e za zapoljavanje *.#Z-nego stvarno nezaposleni&prema 9R#

Metodoloke razlike 1eliki 'roj nezaposlenih registrovan je samo z'og'enefiija *pomo& za nezaposlene, soijalna pomo& isl+-, a angaovan je u sivoj ekonomiji i ne traiaktivno posao


27/133

2727

Statistika trita radaOsnovni indikatori trita rada .a osnovu osnovnih kontingenata stanovnitva na

tritu rada moemo definisati osnovne indikatoretrita rada

Stopa aktivnosti*a- > proentualno u%e&e aktivnog

stanovnitva *A- u stanovnitvu radnog uzrasta *207ili 20834 godine- i definie se na slede&i na%in"

#topa partiipaije

2727


28/133

2828


2828

Stopa zaposlenosti *e- predstavlja proentualnou%e&e zaposlenih starosti 20>34 *E15-64- ustanovnitvu radnog uzrasta *20834 godine- idefinie se"


29/133

2929


2929

Stopa nezaposlenosti *u- predstavlja proentualnou%e&e nezaposlenih *U15-64- u aktivnom stanovnitvu*920>34- i definie se"

?esto se stopa nezaposlenosti pogreno definie ituma%i


30/133

3030


3030

#topa neaktivnosti predstavlja proentualno u%e&eneaktivnih u stanovnitvu radnog uzrasta

Ona se izra%unava i kada se od 2==@ oduzme stopaaktivnosti

Z'ir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti nijejednak 2==@

( imenioi ova dva indikatora su razli%iti

( imenila kod stope zaposlenosti nije aktivnostanovnitvo kao kod stope nezaposlenosti, ve&stanovnitvo radnog uzrasta



31/133

3131

Statistika trita radaOsnovni indikatori trita rada'retanje stope aktivnosti! stope zaposlenosti i stopenezaposlenosti ()*$+* godina,! -../0-.)-! Srija

(1,

3131

Aodina -../2 -..*2 -..+2 -..32 -..42

#topa aktivnosti 33,4 30,; 3B,3 3B,4 3;,/

#topa zaposlenosti 0B,4 02 4C,< 02,0 0B,/

#topa nezaposlenosti 2C,0 ;2,< ;2,3 2


32/133


'retanje stope aktivnosti! stope zaposlenosti i stopenezaposlenosti ()*$+* godina,! -../0-.)-! Srija(1,

3232

5zvor" RZ#, 9nketa o radnoj snazi


33/133

3333

Statistika trita rada'arakteristike zaposlenosti

'retanje zaposlenosti i ruto doma6eg proizvoda6lasti%nost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili

radna intenzivnost rasta meri"

kako se zaposlenost menja s promenom autputa

koliko &e se proentnih poena promeniti zaposlenostako se D:P promeni za jedan proentni poen

Ovaj indikator se %esto koristi za rasvetljavanje vezeizmeu ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenjasiromatva

3333


34/133

3434


'arakter ekonomskog rasta :a li je rast D:P>a radnointenzivan > zasnovan

preteno na rastu zaposlenosti ili se rast D:P>a presvega duguje rastu produktivnosti radaE

Odgovor na ovo pitanje tre'a traiti u nizuspeifi%nih uslova koji preovlauju u datoj zemlji

3434


35/133

3535


7lastinost zaposlenosti u odnosu na rast 8D9$a*- > proentualna promena 'roja zaposlenih do kojedolazi s promenom D:P>a za jedan proenat *arcelasti%nost-

Drojila izraava proentualnu promenuzaposlenostiEiu zemlji iizmeu perioda = i perioda2

5menila izraava odgovaraju&u proentualnu

promenu 'ruto doma&eg prozvoda ozna%enu sa Yi

3535


36/133

3636


3636

%lternativni metod izra%unavanja elasti%nostizaposlenosti u odnosu na rast D:P>a polazi odzaposlenosti koja je data kao linearna logaritamskafunkija D:P>a"

lnLF071lnY

Regresioni koefiijent G2 predstavlja elasti%nostzaposlenosti u odnosu na rast D:P>a, izraava se u

proentnim poenima *pointelastiitH-


37/133

3737


Ovako izra%unata elasti%nost meri za kolikoproentnih poena &e se promeniti zaposlenost ako seD:P promeni za 'eskona%no malo

$ regresionu jedna%inu mogu se uklju%iti 'rojnifaktori koji pored D:P>a mogu utiati nazaposlenost

6lasti%nost od =,0 zna%i da rast D:P>a od jednogproentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od=,0 proentnih poena


38/133

3838


Optimalnaradna intenzivnost rastaza neku zemljuzavisi od nekoliko faktora"

ekonomskog rasta

o'im vika radne snage

stopa rasta radne snage

stope nezaposlenosti

stope aktivnosti

stope siromatva *pose'no meu zaposlenima-


39/133

3939


Zemlje koje imaju manji rast D:P>a potre'no je dao'ez'ede viu elasti%nost zaposlenosti nego zemljekoje imaju ve&e stope rasta D:P>a

Zemljama s ve&im stopama rasta radne snage

potre'na je ve&a elasti%nost zaposlenosti $ zemljama s visokim proentom siromanih

potre'ne su ve&e vrednosti elasti%nosti zaposlenostinego u razvijenijim zemljama


40/133

4040


6lasti%nost zaposlenosti ( veza zaposlenosti iproduktivnosti rada

YiEi;Pi

Yi ozna%ava D:P,Ei, zaposlenost,Piproduktivnost rada

za zemlju i*D:P po zaposlenom-

Za male promene D:P>a vai"


41/133

4141



42/133

4242


9rocene elastinosti zaposlenosti za svet i region


43/133


$ #r'iji koristi ekonomskog rasta prenele su se nastanovnitvo putem rasta produktivnosti i rastazarada, ne putem rasta zaposlenosti

$ periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je 'io

znatno ve&i od pada D:P>a *2;,0@ prema 4,/@- 6lasti%nost zaposlenosti u tom periodu je 'ila %ak

;,3

4343


44/133

4444


Zaposleni prema sektorima $kazuje na stepen razvijenosti zemlje

Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomskeaktivnosti"

Poljoprivreda

5ndustrija

$sluge


45/133


Razvijene zemlje karakterie" :ominantno u%e&e zaposlenih u sektoru usluga Zaposlenost u industriji je relativno mala Zaposlenost u poljoprivredi marginalna

#rednje razvijene zemlje karakterie neto manjeu%e&e zaposlenih u sektoru usluga, a ve&e u%e&ezaposlenih u industriji i poljoprivredi

.erazvijene zemlje karakterie dominantno u%e&ezaposlenih u radno intenzivnom sektorupoljoprivrede

4545


46/133

4646


9gregiranje delatnosti u tri sektora *poljoprivreda,industrija, usluge- izvreno je na osnovuMeunarodne standardne klasifikaije delatnosti*5#5 rev+ ; i B-

Sektor poljoprivredeo'uhvata"

(poljoprivredu, lov, umarstvo i ri'arstvo

Sektor industrijeo'uhvata"

( vaenje rude i kamena,

(preraiva%ku industriju,( graevinarstvo i

(proizvodnju elektri%ne energije, gasa i vode


47/133


Sektor uslugao'uhvata"( !rgovinu na veliko i malo,

( restorane i hotele,

( sao'ra&aj,

( skladitenje i veze,

( finansijske i usluge osiguranja,

(poslove sa nekretninama,

(poslovne usluge,( drutvene i li%ne usluge

4747


48/133


#ektorska struktura zaposlenosti prua informaije o" Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih

radno>intenzivnih aktivnosti ka industriji i kasektoru usluga

Kretanjima radne snage iz ruralnih podru%ja uur'ana

Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datogsektora od rasta produktivnosti kao posledia

kretanja zaposlenih od manje ka vie produktivnimsektorima

4848


49/133


Ue6e zaposlenosti po sektorima u ukupnojzaposlenosti! 7U i Srija! -..52 (1,

4949;N%>7 0 #tatisti%ka klasifikaija ekonomskih aktivnosti u 6vropskoj zajednii *#tatistial lassifiation of 6onomi 9tivities in the 6uropeanommunitH-+5zvor" 6urostat *;=22-, 6uropean 6onomis #tatistis


50/133


$ #r'iji, zaposlenost u poljoprivredi je tradiionalnoveoma visoka, a u uslugama znatno nia odevropskog proseka

$ 6$ izuzetak je Rumunija *skoro B=@-

$%e&e zaposlenosti u industriji *zajedno sagraevinarstvom- je na nivou proseka zemalja 6$

5050


51/133


#truktura javnog sektora se moe podeliti na tri dela"tradiionalne usluge, moderne usluge i usluge

javnog sektora

#r'ija u poreenju sa 6$ najvie zaostaje u

modernim uslugama $%e&e zaposlenosti u poslovima finansijskog

posredovanja, iznajmljivanja nekretnina i sli%no u#r'iji je samo 0,C@ u poreenju s prosekom ;/

zemalja 6$ od 20,;@

5151


52/133


Zaposleni prema tipu zaposlenja Zaposleni za platu

#amozaposleni

( samozaposleni sa zaposlenim radniima*poslodavi-

( samozaposlene 'ez zaposlenih *koji rade sami zase'e-

( %lanovi proizvoa%kih kooperativa

Pomau&i %lanovi doma&instva

5252



53/133


:efiniije ovih kategorija prema Meunarodnojklasifikaiji statusa zaposlenosti *5nternationallassifiation of #tatus in 6mploHment ( 5#6- iz2CCB"

2+ Zaposleni za platu su radnii koji rade na pla&enimposlovima na osnovu pisanog ili usmenog ugovora oradu prema kojem do'ijaju osnovnu zaradu kojadirektno ne zavisi od prihoda jedinie u kojoj rade

;+ Poslodavi su radnii koji rade sami za se'e ili sajednim ili vie partnera i angauju jednog ili vieradnika da rade za njih kao zaposleni

5353


54/133


B+ Radnii koji rade sami za se'e ili sa jednim ili viepartnera i ne angauju na stalnoj 'azi zaposlene darade za njih

4+ ?lanovi proizvoa%kih kooperativa su radnii kojirade u proizvoa%kim kooperativima kaosamozaposleni

0+ Pomau&i %lanovi doma&instva su radnii koji rade utrino orjentisanom preduze&u koje vodi lie kojeivi u istom doma&instvu sa pomau&im %lanom

5454


55/133


3+ Radnii koji nisu klasifikovani prema statusuzaposlenosti z'og nedostatka informaija iIili nemogu 'iti klasifikovani ni u jednu od navedenihkategorija

5555


56/133


Zemlje s niskim ili srednjim nivoom ekonomskograzvoja u odnosu na razvjene zemlje imaju"

( manje u%e&e zaposlenih za platu u ukupnojzaposlenosti

( ve&e u%e&e samozaposlenih i pomau&ih %lanovadoma&instva

dve kategorije koje se smatraju pose'noranjivim po osnovu ekonomske krize i ja%ine

instituionalnog aranmana koja ih titi odtakvih rizika

5656

S i i i


57/133

Statistika trita rada'arakteristike zaposlenosti'retanje zaposlenosti prema tipu zaposlenja! -..4$

-.)-! Srija

5757

5zvor" RZ#, 9nketa o radnoj snazi

S i ik i d


58/133


$ #r'iji se uo%ava smanjenje svih tipovazaposlenosti u periodu ;==;=2;+

( Mnogo je izrazitiji pad kod pomau&ih %lanovadoma&instava *;C,3@- i kod samozaposlenih

*;


59/133


#anjiva zaposlenost *5)O, ;==C'- o'uhvata" #amozaposlene *vlasnike preduze&a, radnji,

samozaposlene i poljoprivrednike-

Pomau&e %lanove doma&instva

Ranjiva zaposlenost > svi zaposleni izuzev zaposlenihza platu

5959

St ti tik t it d


60/133


Ranjiva zaposlenost tre'alo 'i da ukae na zaposlenost" .a nesigurnim poslovima

$ neformalnom sektoru

#a niskim zaradama i niskom produktivno&u

#a niskim nivoom zatite na radu i u loim radnimuslovima

1eoma %esto su u pitanju i poslovi 'ez pla&enogosnovnog zdravstvenog i soijalnog osiguranja

6060

St ti tik t it d


61/133


Osnovna ogranienja indikatora ranjivezaposlenosti su:

2+ Zaposleni za platu takoe mogu da 'udu izloeni

velikoj nesigurnosti i ekonomskom riziku

;+ .ezaposleni nisu o'uhva&eni iako su Lranjivi

B+ )ia koja spadaju u kategoriju ranjive zaposlenostine moraju 'iti izloena velikom ekonomskom rizikui Lranjivosti pose'no u razvijenim zemljama

6161

St ti tik t it d


62/133


Ranjiva zaposlenost moe da poslui kao indikatorneformalne zaposlenosti pose'no u manjerazvijenim zemljama i regionima

$ svetu, neto vie od polovine ukupne zaposlenostiodnosi se na ranjivu zaposlenost *0=,3@ ;==/+godine-

Kriza u #r'iji najvie je utiala na oso'e u Lranjivimo'liima zaposlenosti koje ve&im delom rade uneformalnom sektoru

$ 6$ nema indiija da je kriza vie pogodilasamozaposlene nego zaposlene za platu

6262


63/133

Statistika trita radaZaposlenost u neformalnoj ekonomiji

.e postoji saglasnost oko toga ta %ini neformalnisektor

!ermin Lneformalni sektorN ili Lneformalna ekonomijaNkori&en je da opie raznolike aktivnosti"

( Prodaja ro'e na ulii(.eprijavljen rad u doma&instvu

(.aturalna razmena

( 5z'egavanje pla&anja poreza

( Kraa dravne imovine( Korupija

( Organizovan kriminal

6363

St ti tik t it d


64/133


9ktivnosti u neformalnoj ekonomiji se ne odvijaju uveku ilju iz'egavanja pla&anja poreza, doprinosa i sl+

Mnogi se angauju da 'i sastavili kraj s krajemN

( z'og ograni%enih mogu&nosti zapoljavanja ili

zaraivanja u formalnom sektoru

6464



65/133


Kriterijum za razlikovanje neformalnog odformalnog sektora je status pojedina na tritu rada

!aj kriterijum se o'i%no kom'inuje s drugimkriterijumima kao to su"

( karakteristike posla pojedina *npr+ stalni ilisezonski posao-

( karakteristike preduze&a *npr+ registrovano ili ne,'roj zaposlenih-

( mesto o'avljanja delatnosti *ulia, neformalnamesta i sl-

6565



66/133


MOR je 2CC


67/133


5novirana definiija zaposlenosti u neformalnojekonomiji formulisana ;==B+g+ od strane MOR>a

$kupna zaposlenost u neformalnoj ekonomiji moese definisati kao z'ir"

( zaposlenosti u neformalnom sektoru *97D-( neformalne zaposlenosti koja se moe javiti vanneformalnog sektora *-

6767



68/133


Zaposlenost u neformalnom sektoru je konept'aziran na preduze&u kao jedinii posmatranja

( neformalni sektor odnosi se na neformalnapreduze&a

.eformalna zaposlenost 'azirana je na koneptuposlova kao jedinie posmatranja

( neformalna zaposlenost odnosi se na neformalneposlove

6868



69/133


Neformalni sektor*97D- o'uhvata"

( neregistrovana preduze&a iIili

( mala privatna preduze&a koja nisu konstituisanakao pose'ni pravni entiteti

Neformalna zaposlenost *97- o'uhvatazaposlenost na poslovima 'ez

( osnovne soijalne i pravne zatite

(primanja po drugim osnovama *'olovanje i sl+-

.eformalna zaposlenost moe postojati u formalnomsektoru, neformalnom sektoru i sektorudoma&instava

6969


70/133


Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji

70707070



71/133


Prema istraivanju MOR, u skoro svim zemljamazaposlenost u neformalnom sektoru nadmaujeneformalnu zaposlenost van neformalnog sektora

.ajmanji o'im zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji

*u proentu od nepoljoprivredne zaposlenosti- imajuzemlje entralne i 5sto%ne 6vrope

( #r'ija je meu njima naj'olje rangirana u ;=2=+godini

B,0@ zaposlenih u neformalnom sektoru B@ neformalno zaposlenih van neformalnog

sektora

7171


72/133


Zaposleni u neformalnoj ekonomiji po

komponentama u ?) zemlji sveta

7272



73/133


Prema 9# iz ;==;+ i ;==/+ godine zaposlenost uneformalnoj ekonomiji je definisana tako dao'uhvata slede&e kategorije *Krsti& and #anfeH,;=22-"

2+ zaposlene 'ez pla&enog soijalnog osiguranja;+ zaposlene u privatnoj neregistrovanoj firmi

B+ zaposlene koji rade u ku&i, od vrata do vrataN,pijai i sli%nim mestima

7373



74/133


RZ# zaposlenost u neformalnoj ekonomiji naosnovu podataka 9R# definie tako da o'uhvata"

( zaposlene u neregistrovanoj firmi

( zaposlene u registrovanoj firmi, ali 'ez

formalnog ugovora o radu i 'ez soijalnog ipenzijskog osiguranja

( nepla&ene pomau&e %lanove doma&instva

7474



75/133


5ndikator zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji( odnos 'roja zaposlenih u neformalnoj ekonomiji

prema ukupnom 'roju zaposlenih

$ #r'iji je iznosila ;


76/133


Prema proenama RZ#>a na osnovu 9R#, u periodukrize izraena je tendenija smanjenja neformalnezaposlenosti *sa ;B@ u okto'ru ;==


77/133


Razlike u proenama zaposlenosti u neformalnojekonomiji za #r'iju u ;=2=+ godini koje su radiliRZ# i MOR poti%u od"( razli%itih definiija

( %injenie da je najve&i deo zaposlenosti uneformalnoj ekonomiji skonentisan upoljoprivredi *koji MOR nije proenjivala-

Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u #r'ijinajve&a je kod mladih

Rano uklju%ivanje u neformalni sektor tokom svojeradne istorije moe da dovede do zastarevanjanjihovog znanja i sposo'nosti

7777



78/133

Statistika trita rada#adno vreme

5ako poslodavi odreuju plan rada zaposleni moguiskazati svoje preferenije vezano za %asove rada

( da li &e raditi skra&eno ili puno radno vremene

( da li &e imati dodatni posao pored osnovnog posla

( iz'or zanimanja i poslodava Razli%iti poslodavi nude razli%it reim rada

( odnosi se na kom'inaiju punog i skra&enogradnog vremena

( razli%it nedeljni plan rada koji tre'a ostvariti(politiku vezanu za odsustvo s posla i godinji

odmor

7878



79/133


!ranja za radom, privredni iklusiIduina nedeljnih%asova rada

Posle kontinuiranog rasta od ;==4+ do ;==


80/133


#adno vreme

Ukupni i proseni godinji asovi rada pozaposlenom! 7U-3! -..-0-..52

8080



81/133


:va najvanija konepta koja se najvie koriste uempirijskim istraivanjima su"

2+ konept Luo'i%ajenihItipi%nih %asova rada

;+ konept Lstvarnih %asova rada

8181



82/133


LUoiajeni asovi rada Odnose se na tipi%an 'roj sati koje radnik radi u toku

posmatranog perioda

Odnose se na posao koji se o'avljao u toku jedne

nedelje ili nekom duem periodu, ili kao modalnavrednost Lstvarnih %asova rada nedeljno tokomdueg posmatranog perioda

.e&e se promeniti u slu%aju povremenog

odsustvovanja s posla, neregularnog ili povremenogprekovremenog rada

8282



83/133


Konept Lstvarnog radnog vremena polazi odostvarenih radnih %asova zaposlenih i o'uhvata"

( vreme provedeno na radnom mestu u radu naproizvodnim aktivnostima

( vreme koje je utroeno na aktivnostima koje supovezane sa aktivnostima koje zaposleni o'avlja*na primer, %i&enje i priprema sredstava za rad isl+-

5ndikatori radnog vremena( visina godinjih %asova rada po radniku

(produktivnosti po %asu rada

8383



84/133


.a o'im radnog vremena pojedina uti%e"( dohodak pojedina

( standardi iz o'lasti radnog zakonodavstva,

( kulturno naslee i stavovi prema radu i radniima

$ zemljama s niskim dohotkom npr+ 6tiopija i Peru,42@ i 4C@ radnika, respektivno, o'i%no radi 0= satii vie nedeljno u poreenju sa


85/133

#adno vreme

Rad koji je dui od propisanog radnimzakonodavstvom je 'lii npr+ kulturi .ovog Zelandanego kulturi Portugalije

!o se o'janjava znatno ve&im proentom radnika

koji o'i%no rade due od 0= sati nedeljno u .ovomZelandu nego u Portugaliji *2C,/ prema 2=,0@,respektivno-

1eza izmeu godinjih %asova rada po zaposlenom i

produktivnosti rada

8585


86/133


@odinji asovi rada po zaposlenom i produktivnost rada

(8D9 po asu rada u stalnim cenama u USA,! -..32

8686



87/133

#adno vreme@odinji stvarni asovi rada po stanovniku u

7U u -.))2

87875zvor" KeH 5ndiators of the )a'our Market, /th 6dition, ;=22



88/133

#adno vreme

!ipi%niIuo'i%ajeni %asovi ili standardno radno vremevezano je za zakonske propise

$ #r'iji prema Zakonu o radu iz ;==0+ godine punoradno vreme iznosi 4= %asova nedeljno

Prema definiiji MOR>a, radnik radi nepuno radnovreme kada su normalni %asovi rada manji ododnosnih %asova rada radnika koji radi puno radnovreme

8888



89/133

#adno vreme

#vaka zemlja odreuje maksimalan 'roj %asova radakoji &e se odnositi na nepuno radno vreme

O6: koristi B=>%asovnu radnu nedelju kao graniuza odreivanje nepunog radnog vremena

$ razvijenim zemljama dolo je do rastazapoljavanja s nepunim radnim vremenom z'og"

(porasta u%e&a ena na tritu rada

( razvoja sektora usluga

(promene organizaije rada u industriji

8989



90/133

#adno vreme

.egativni efekti zapoljavanja sa nepunim radnimvremenom o'i%no se odnose na"

( manje sigurne poslove u odnosu na poslove spunim radnim vremenom

( manju soijalnu zatitu zaposlenih( manje zarade po %asu

( ograni%ene mogu&nosti za unapreenje karijere io'uku

Pozitivni efekti zapoljavanja sa punim radnim( ve&u mogu&nost za 'alans izmeu poslovnog

ivota i porodi%nih o'aveza

9090


91/133


"erenje radne snage

9191



92/133

#adno vreme

#krivena nezaposlenost ili nedovoljna zaposlenostiozna%ava zaposlene koji"

( nedo'rovoljno rade manje od normalnih %asovarada za datu aktivnost,

( trae posao i( spremni su da rade vie %asova

5zraava se kao 'roj oso'a koje su nedovoljno

zaposlene prema %asovima rada u odnosu na radnusnagu ili u odnosu na ukupnu zaposlenost

9292



93/133

#adno vreme

1e&ina zaposlenih u 6$ radi puno radno vreme( Proenat zaposlenih s nepunim radnim

vremenom u ukupno zaposlenima se znatnopove&ao, sa 23,;@ u ;==;+ na 2


94/133

'arakteristike nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti 5ndikator neiskori&enosti ponude rada

Predstavlja proenat radne snage koja nema posao,ali eli da radi i aktivno trai posao

Kretanje stope nezaposlenosti je kontraikli%no( u periodu reesije i pada ekonomske aktivnosti

dolazi do rasta stope nezaposlenosti

( rast ekonomske aktivnosti, ukoliko je pra&en

rastom zaposlenosti, dovodi do pada stopenezaposlenosti

9494



95/133


.iska stopa nezaposlenosti moe postojati i uniskorazvijenim zemljama gde skoro ne postojisistem soijalne zatite i naknade za nezaposlene

Mnoga lia radnog uzrasta ne smeju rizikovati da

'udu nezaposlena, naj%e&e rade u neformalnojekonomiji

$ zemljama s razvijenim sistemom soijalne zatitenezaposlena lia mogu due tragati za poslom u

potrazi za eljenim uslovima

9595



96/133


.ezaposleni se definiu kao *definiija MOR>a-"( lia koja nemaju posao

( aktivno ga trae

( spremni su da po%nu da rade ukoliko 'i im posao

'io ponuen )ia koja ne trae aktivno posao, a ele da rade, ne

smatraju se nezaposlenima

( Ova pojava se ozna%ava kao Bskrivena

nezaposlenostC ili efekat Boes&rareni&radnikaC

9696



97/133


Skrivena nezaposlenost ou&vata"

.eaktivna lia koja su o'eshra'rena i ne trae posao

)ia koja su relativno dugo neaktivna *z'ogtrudni%kog, porodiljskog odsustva, 'olesti i sl+-

)ia koja se suo%avaju s nekom vrstomdiskriminaije na tritu rada *npr+ soijalnim ilikulturnim ili nekim drugim 'arijerama-

:efiniija MOR>a je meunarodno priznata i koristi

se za meunarodna poreenja $ nekim zemljama kriterijumi koji se koriste zadefinisanje nezaposlenih lia nisu u potpunosti

primenjivi

9797



98/133


$ niskorazvijenim zemljama ne postoji standardanna%in traenja posla( zna%ajan deo aktivnosti odvija se u neformalnoj

ekonomiji i znatan deo zapoljavanja se odvija

kroz samozapoljavanje LRelaksirana definiija nezaposlenih, ne uklju%ujekriterijum traenja posla da 'i uklju%ilio'eshra'renaN lia u nezaposlene

Kriterijum koji se %esto revidira ( da lie 'ude

spremno da radi u veoma kratkom rokuN

9898



99/133


Nezaposlenost i tokovi na tritu rada 5za sta'ilnih stopa nezaposlenosti u kra&em periodu,

moe se kriti zna%ajna mo'ilnost lia na tritu rada

Za tri osnovna statusa na tritu rada *zaposleni,

nezaposleni i neaktivni- razlikujemo ukupno devettranziionih tokova i odgovaraju&ih verovatno&a

( tri na glavnoj dijagonali se odnose naverovatno&u ostanka u istom statusu

9999


100/133


'arakteristike nezaposlenostiranzicione verovatno6e prelaska lica iz jednog udrugi status na tritu rada u Sriji! april$novemar-.))2 (u procentima! lica starosti )*$+/,

100100

Izvor: Krsti, (2012), Labour force flows and informal economy in Serbia na konferenciji From Gloal !risis to "conomic

Gro#t$% &$ic$ &a' to ake

9pril ;=22+ .ovem'ar ;=22+

Zaposleni .ezaposleni .eaktivni $kupno

Zaposleni C2,4 0,3 B 2==

.ezaposleni C,; /;,4 2


101/133


#topa nezaposlenosti prema 9R# *panel podai- uaprilu ;=22+ iznosila je ;;,C@ a u novem'ru ;=22+;4+4@

#koro Q nezaposlenih */;,4@- iz aprila ;=22+ jeostalo u istom statusu est mesei kasnije( C,;@ nezaposlenih se zaposlilo, a( %ak 2


102/133

Statistika trita rada'arakteristike nezaposlenosti

Pretpostavimo da je trite rada u stanju ravnotee(prilivi ka nezaposlenima i odlivi iz nezaposlenihsu jednaki

#topa nezaposlenosti u zavisi od 'rojnih tokova natritu rada"

u=F(P

en, P

ne, P

un, P

nu, P

eu, P

ue)

102102



103/133


F je funkija od" Pen ( proporije zaposlenih koji su preli u

neaktivnost *7- P

ne( proporije neaktivnih koji su se zaposlili *8-

Pun ( proporije nezaposlenih koji su preli uneaktivnost *8-

Pnu ( proporije neaktivnih koji su postalinezaposleni *7-

Peu( proporije zaposlenih koji su ostali 'ez posla ipostali nezaposleni *7-

Pue( proporije nezaposlenih koji su se zaposlili *8-

103103


104/133


'arakteristike nezaposlenostiEematski prikaz tranzicioni& verovatno6a prelaskalica iz jednog u drugi status na tritu rada u Sriji!april$novemar -.))2

104104

*a+osleni eza+osleni

eaktivni

-.e/,2

-e./,3

-ne/4,

-en/5

-n./,5

-.n/16,5

Statistika trita rada' k i ik l i


105/133


:va osnovna razloga za visoku stopunezaposlenosti"

2+ 1isoka verovatno&a da zaposleni izgu'e posao, aneaktivni postanu nezaposleni

;+ 1isoka verovatno&a da nezaposleni ostanu u istomstatusu u duem vremenskom periodu

( govori o dugom trajanju nezaposlenosti

105105

Statistika trita rada' kt i tik l ti


106/133


)2 Frikciona nezaposlenost .astaje usled dinami%nog trita rada i

imperfektnih tokova informaija

Potre'no je da proe izvesno vreme dok

nezaposleni radnii ne saznaju za poslodave kojinude poslove koje oni trae

Moe postojati i u uslovima ravnotee agregatneponude i agregatne tranje

1reme trajanja ove vrste nezaposlenosti o'i%no jekratko

106106



107/133


-2 Sezonska nezaposlenost .astaje z'og sezonske fluktuaije tranje za radom

$slovljena je sezonskim karakterom proizvodnje

107107



108/133


?2 Strukturna nezaposlenost.astaje kao posledia"

( neusklaenosti kvalifikaija koje se trae ikvalifikaija koje se nude na tritu rada na

odreenom podru%ju( dugoro%ne neusklaenosti izmeu ponude rada i

tranje za radom izmeu podru%ja

108108



109/133


/2 >iklina nezaposlenost 1ezuje se za ikli%na kretanja ekonomske aktivnosti

.astaje kada agregatna tranja za radom opada kaoposledia pada agregatne tranje na tritu ro'a i

usluga .astaje u uslovima neelasti%nosti nadole realnih

zarada

109109



110/133


*2 9rikrivena nezaposlenost Odnosi se na one zaposlene koji"

nedo'rovoljno rade manje od normalnih %asovarada odreenih za datu aktivnost

trae posao spremni su da rade vie %asova

Konept skrivene nezaposlenosti ili nedovoljnezaposlenosti odnosi se na sve tipove

Lnezadovoljavaju&e zaposlenosti sa stanovnitvazaposlenog

110110

Statistika trita rada'arakteristike ne aposlenosti


111/133


Nezaposlenost prema starosti i nivou orazovanja

:va indikatora za analizu nezaposlenosti mladih"2+ #topa nezaposlenosti mladih koja se definie kao

udeo nezaposlenih lia starosti od 208;4 godine uukupnoj aktivnoj populaiji mladih

;+ Odnos stope nezaposlenosti mladih i stopenezaposlenosti odraslih *;0834 godine-

111111



112/133


Koji su razlozi z'og kojih je stopa nezaposlenostimladi& ve6a nego stopa nezaposlenosti odrasli&E Razlozi na strani ponude rada i na strani tranje za

radom

Odnos stope nezaposlenosti mladih i stopenezaposlenih odraslih kre&e se izmeu dva i tri unajve&em 'roju zemalja u svetu

Pro'lem nezaposlenosti mladih je univerzalan

pro'lem dananjeg drutva

112112

St ti tik t it d


113/133


Stopa nezaposlenosti mladi& i odrasli&! poslednjegodine (G-..+,




114/133


$ #r'iji je stopa nezaposlenosti najve&a je kodnajmlae starosne grupe *208;4-

( 5znosila je %ak 02,=0@ u ;=2;+

( Mnogo je ve&a u odnosu na stopu nezaposlenosti

mladih ;/ zemalja 6$ > ;=2;+ iznosila je ;;,C@ #koro polovinu nezaposlenih %ine dve najmlae

starosne grupe *208;4, ;08B4-

( $%e&e u ukupnoj nezaposlenosti *207- ;=2;+

godine iznosilo je 2/,04@ i ;/,C;@ respektivno

114114



115/133


Hndikatori nezaposlenosti mladi& u 7U! -.))2




116/133


.ajve&u nezaposlenost mladih u 6vropi ima panija0B,;@

(.a drugom mestu se nalazi rvatska sa 42,/@

panija ima najve&u stopu nezaposlenosti u 6$;/

koja je iznosila rekordnih ;0@ u ;=2;+

116116



117/133


.ezaposleni prema nivou o'razovanja )ia sa zavrenim primarnim ili sekundarnim

o'razovanjem imaju najve&e u%e&e meunezaposlenima u ve&ini zemalja sveta *MOR-

$ #r'iji struktura nezaposlenih prema nivouo'razovanja u periodu ;==08;=2;+ godine je

prili%no sta'ilna .ezaposlenost je najvie rasprostranjena meu

onima sa srednjim nivoom o'razovanja( 1ie od dve tre&ine nezaposlenih je zavrilosrednju kolu *3


118/133

#truktura nezaposlenih lia *207- prema kolskojspremi u ;=2;+ u @

118118

Dez kole .!?

.epotpuna osnovna kola ;,4

Osnovna kola 23,B

Srednja kola ++!?

1ia kola 4,0

Sakultet, akademija ili visoka kola 2=,2

Izvor: 7*8, (2012), 978



119/133



Struktura nezaposlenosti ()* godina i vie, premaosnovnim karakteristikama! -..*0-.).! Srija (1,

119119



120/133


:uina trajanja tranziije mladih s fakultetom odzavretka kolovanja do nalaenja stalnog poslaudvostru%ila se u okto'ru prema aprilu ;==C+ *ad hoanketa-( 2


121/133


Dugorona nezaposlenost Odnosi se na vreme provedeno u traenju posla )ie koje aktivno trai posao godinu dana i due

svrstavamo u dugoro%no nezaposlene

#topa dugoro%ne nezaposlenosti se definie kao" proentualno u%e&e dugoro%no nezaposlenih u

aktivnom stanovnitvu

5ndikator koji se takoe koristi da opie stanjedugoro%ne nezaposlenosti > proentualno u%e&edugoro%no nezaposlenih u nezaposlenima

121121



122/133


1isoko u%e&e dugoro%no nezaposlenih ukazuje na"( nisku tranju za radom u duem vremenskom

periodu

( sla'o kreiranje novih radnih mesta

1erovatno&a nalaenja posla smanjuje se s duinomtrajanja nezaposlenosti

5straivanja su pokazala da trajanje nezaposlenostizavisi od duine trajanja naknade za nezaposlene

122122



123/133


BDugorono ez poslaI iri statisti%ki konept u odnosu na konept

Ldugoro%no nezaposlenih

( o'uhvatio 'i kategorije dugoro%no nezaposlenih

koji ne trae aktivno posao Podai o duini traenja zaposlenja do'ijaju se

naj%e&e iz 9R#

1eoma je teko do'iti preizne podatke o duini

traenja posla pogotovo ukoliko nezaposleni dugotrae posao

123123


124/133


Nezaposleni prema duini traenja posla! 7U$-3!-..30-..52

124124



125/133


:olo je do rasta 'roja dugoro%no nezaposlenih u6$>;/ od tre&eg kvartala ;==


126/133

pStopa dugorone nezaposlenosti u 7U u -.))2 (u 1,

C,;@

4,2@

;,


127/133


.ajtee posao nalaze starija lia od 00834 godine ilia nieg o'razovnog profila(pose'no u manje razvijenim podru%jima na jugu

zemlje(polovina nezaposlenih posao trai due od %etiri

godine( vie od %etvrtine nezaposlenih *;;@- due od

sedam godina #r'ija je u izuzetno nepovoljnom poloaju u odnosu

na ;/ zemalja 6$( Prose%na stopa dugoro%ne nezaposlenosti u 6$ je

svega oko 4,2@ a u #r'iji 24@

127127



128/133

9regled kljuni& indikatora trita rada prema"eJunarodnoj organizaciji rada

B'ljuni indikatori trita radaC Predstavljaju skup od ;= osnovnih indikatora trita

rada

O'javljuju se svake godine za preko ;B= zemalja

sveta :ostupna je i 'aza podataka sa vrednostima

indikatora za svaku zemlju

Kod nekih indikatora izvrena je proena prose%nih

vrednosti za region ili eo svet

128128

Statistika trita rada9regled kljuni& indikatora trita rada prema


129/133

g j p"eJunarodnoj organizaciji rada

Znaaj osnovni& indikatora trita rada:2+ Promovisanje agende MOR>a o pristojnom poslu

;+ Pra&enje napretka u realizaiji Milenijumskih iljevarazvoja

B+ Pra&enje rodne jednakosti na tritu rada

129129



130/133


)2 9romovisanje agende "O#$a o pristojnomposlu

ilj je stvaranje mogu&nosti za produktivan radmukaraa i ena u uslovima slo'ode, jednakosti i

ljudskog digniteta 5ndikatori o nedostatku pristojnog ili 'ilo kakvogposla i kvalitetu posla

130130



131/133


Kvalitet zaposlenja na osnovu indikatora koji namgovore o "

( Lranjivoj zaposlenosti

( zaposlenosti u neformalnoj ekonomiji

( skrivenoj nezaposlenosti(prekovremenom radu

( zaposlenosti na niskoproduktivnim poslovima

131131



132/133


-2 9ra6enje napretka u realizaciji "ilenijumski&ciljeva razvoja

Prvi milenijumski ilj se odnosi na smanjenjesiromatva i iskorenjivanje gladi u svetu

Moe se ostvariti ako se Ldostigne puna zaposlenosti pristojan posao za sve, uklju%uju&i ene i mlade

( stopa aktivnosti ukupnog stanovnitva

( stopa siromatva zaposlenih

( stopa ranjive zaposlenosti( stopa rasta produktivnosti rada

132132



133/133


?2 9ra6enje rodne jednakosti na tritu rada !o je omogu&eno time to je ve&ina osnovnihindikatora trita rada dezagregirana prema polukako 'i se mogao pratiti poloaj ena i mukaraa

na tritu rada

Documents

6 Statistika Trzista Rada