VINAELA UREDNOG BILANSIRANJA, RAUNOVODSTVENI STANDARDI, BILANSNI DELIKTI I LATENTNE REZERVE

33. NAELA BILANSIRANJA POJAM, SVRHA I PODELADa bi mogli da ispune ciljeve koji se pred njih postavljaju, bilansi moraju da odgovaraju odreenim zahtevima naelima bilansiranja. formalni i materijalni aspekt bilansa

Podela prema Hajnenu:opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja najvanija, za druge zahteve nadreena i vae za sva preduzea,naela koja modifikuju opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja modifikujua naela i naela koja dopunjuju opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja dopunska naela

34. OPTA NAELA BILANSIRANJAdefinicija naela urednog knjigovodstva i bilansiranja: ukupnost pravila prema kojima asni, savesni i uredni trgovci imaju obiaj da vode svoje knjige i sastavljaju bilans podlonost neprestanom razvijanju i promenama

U veini zemalja, naela bilansiranja su regulisana zakonskim propisima.Ali, to ne znai da su potekla iz pisanog prava, ve potiu iz poslovne prakse i predstavljaju kodifikovane trgovake (poslovne) obiaje.Nain i stepen kodifikacije poslovnih obiaja se razlikuju od zemlje do zemlje.

Nemaka

Opti trgovaki zakonik: samo ona naela koja imaju karakter okvirnih ili optih i koja vae za sva preduzeazakoni koji tangiraju pojedine pravne forme: ostala pravila, koja imaju vanost samo za pojedine oblike preduzea i koja dopunjavaju opte propise

SAD

opteprihvaeni raunovodstveni principi (Generally Accepted Accounting Principles GAAP) Odbor za standarde finansijskog raunovodstva (Financial Accounting Standards Board FASB)

SAD

Proglasi FASB-a (Izvetaji o standardima finansijskog raunovodstva) specificiraju raunovodstveni tretman poslovnih transakcija i ine najznaajniji deo GAAP SAD.

SAD

tok autoriteta za razvoj GAAP SAD

Proglasi koji ine GAAP SADKongres SADKomisija za hartije od vrednosti i berze (SEC)FASB

SAD

Ameriki institut ovlaenih javnih raunovoa (AICPA)

Meunarodni nivo

od 1973. do 2001. godine: Meunarodni komitet za raunovodstvene standarde (International Accounting Standards Committee IASC) Meunarodni raunovodstveni standardi (International Accounting Standards IAS)

Meunarodni nivo

od 2001. godine: Meunarodni odbor za raunovodstvene standarde (International Accounting Standards Board IASB) Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja (International Financial Reporting Standards IFRS)

Meunarodni nivo

IFRS u irem smislu:standardi koje donosi IASBjo uvek vaei standardi koje je doneo IASCtumaenja standarda

Meunarodni nivo

IFRS osnova finansijskog izvetavanja u preko 100 zemalja sveta

zemlje koje u kojima je primena IFRS obavezna ili doputenazemlje koje planiraju prelazak na IFRSIzvor: IASB (2010)

Srbija

obavezna primena IFRS, prema Zakonu o raunovodstvu

Naela urednog knjigovodstva i bilansiranja sadre formalna (red i forma prikazivanja) i materijalna pravila (procenjivanje pozicija finansijskih izvetaja).

formalna pravila:obaveza sastavljanja poetnog bilansa u momentu kreiranja novog preduzeaobaveza da se na kraju svake poslovne godine (ne moe da prekorai 12 meseci, ali ne mora da se podudara sa kalendarskom godinom) sastave inventar i bilansobaveza da inventar i bilans budu izraeni u jedinstvenom vrednosnom merilu nacionalne valute

formalna pravila:obaveza da sva knjienja budu izvedena jednim ivim jezikomobaveza da sva knjienja teku neprekidno (bez ostavljanja slobodnog prostora i bez brisanja ili lane promene prvobitnog upisa)obaveza da inventar i bilans budu potpisani

formalna pravila:obaveza da se celokupna knjigovodstvena evidencija uva odreeni period (5-10 godina)obaveza pridravanja propisa o ralanjavanju bilansa stanja i uspeha, kao i jedinstvenog kontnog okvirapravilo po kome izmeu kontnog okvira i bilansa treba da postoji direktna veza

materijalna pravila:imaju vei znaaj od formalnih, jer se odnose na vrednovanje (procenjivanje)uslovljena su vrstom bilansa (razliiti naini vrednovanja u specijalnim bilansima u odnosu na redovne bilanse)

materijalna pravila u redovnom godinjem zakljuku:uslovljena su primarnom svrhom bilansastatiko shvatanje:zatita poverilaca princip nie vrednosti

materijalna pravila u redovnom godinjem zakljuku:dinamiko shvatanjeprincip uzronosti dodeljivanje prihoda i rashoda obraunskom periodu u kome su nastali, tj. periodu na koji se odnosenabavna vrednost (kao stvarno izdavanje) merodavna za raspodelu trokova princip realizacije merodavan za priznavanje prihodaprincip nie vrednosti

35. MODIFIKUJUA NAELA BILANSIRANJA USLOVLJENOST I SASTAVsvrha: ogranienje subjektivizma i samovolje sastavljaa finansijskih izvetaja u uslovima objektivne nemogunosti da se utvrdi tana visina imovine ili da se izvri tano razgranienje rashoda i prihoda izmeu tekueg i buduih obraunskih perioda zatitna funkcija

princip zatite poverilacaprincip opreznosti princip finansijske panje

36. PRINCIP ZATITE POVERILACADatira iz davne prolosti.statiko shvatanje nastojanje da se procenjivanje u bilansu podredi utvrivanju imovinskog bilansa, koji otkriva garantnu supstancu, tj. bilansa koji doputa nadzor sigurnosti i odravanja kapitala

u uslovima sve jaeg naglaavanja znaaja uspeha preduzea oprezno utvrivanje periodinog rezultata razlika u odnosu na princip opreznosti: dok je primena principa opreznosti motivisana eljom da se preduzee zatiti od rizika kome je izloeno usled nesigurnosti rauna uspeha, primena naela zatite poverilaca usmerena je vie na odravanje kapitala

37. PRINCIP OPREZNOSTI POREKLO, TUMAENJE STATIKOG I DINAMIKOG SHVATANJAPotie iz poslovne (trgovake) prakse, iz trgovcima svojstvene opreznosti.prve pisane preporuke "Savreni trgovac" francuskog autora Savarija (poetak 18. veka)

opteprihvaeno naelo urednog knjigovodstva i bilansiranja, koje redovno podupire i pisano pravoOdgovara i statikom i dinamikom shvatanju (mada princip nie vrednosti, kao njegova komponenta, remeti uporedivost periodinih rezultata).

malenbahovi argumenti za primenu principa opreznosti:nesigurnost rauna uspeha okolnost da je suvie visoko obraunati dobitak i za preduzee i za vlasnike znatno opasniji nego suvie nisko obraunati dobitak

nesigurnost rauna uspeha, tj. odmeravanja periodinih rezultata:objektivne tekoe tanog razgraniavanja rashoda izmeu tekueg i buduih obraunskih periodaopasnost od nepredvienog "sluajnog rashoda" u budunosti, koji se odnosi na poslovanje u prolosti (npr. tekoa procene da li e se i u kome obimu naplatiti potraivanja)

preimustvo opreznosti nad istinitouosnovni postulati naela opreznosti:dinamiko shvatanje: radije smanjeni nego uveani periodini rezultatstatiko shvatanje: da se trgovac sam pred sobom i pred drugima smatra radije siromaan nego bogatiji u odnosu na ono to je on zaista

raunske tendencije u primeni principa opreznosti:potcenjivanje prihodaprecenjivanje rashodaprincipi procenjivanja koji treba da obezbede oprezno odmeravanje prihoda i rashoda:principi realizacije i imparitetaprincip nie vrednostiprincip vremenske (dnevne) vrednosti princip najvie vrednosti

38. PRINCIPI REALIZACIJE I IMPARITETAOdgovaraju i statikom i dinamikom shvatanju.

princip realizacije: Gubitak i dobitak se ne mogu smatrati ostvarenim ukoliko nisu potvreni na tritu kroz prometni akt. zahtev da se zabrani i onemogui raspodela nerealizovanih dobitakapravilo po kome nabavna (istorijska) vrednost ili cena kotanja predstavlja najviu vrednost koja dolazi u obzir za bilansiranje

princip impariteta: Svi gubici moraju biti iskazani u punoj visini, bez obzira na to da li su i realizovani. Za objektiviranje gubitaka nije od presudne vanosti da li su realizovani, ve da li postoji mogunost nastajanja gubitaka i da li se oni mogu kvantificirati.konkretizacija: kroz princip nie vrednosti nabavna vrednost (cena kotanja) kao merodavna za bilansiranje imovinskih delova samo u sluaju kada njoj nasuprot ne stoji nia vrednost

39. PRINCIP NAJNIE VREDNOSTIprocenjivanje imovinskih predmeta u naelu: po nabavnoj ceni (ceni kotanja)Ali, svaki put kada su trine ili berzanske cene na dan bilansiranja nie, kao osnova za procenjivanje se uzima nia cena.

Savari: preporuka da inventarna vrednost treba da bude smanjena ako je roba pokvarena, demodirana ili ako bi mogla da bude kupljena po nioj ceni elja da se zatite poverioci od nesavesnih dunikaPod uticajem statikog shvatanja, princip nie vrednosti razvio se u opteprihvaeni princip sa dominirajuim uticajem sve do dananjih dana.

dinamiko shvatanje: zbog opasnosti vezane za nesigurnost odmeravanja periodinog rezultata i optimistike procene poloaja preduzea, razborito je da se uzme u obzir opadanje cena na tritu za dobra na zalihi kao da se radi o njihovom fizikom obezvreenjuobjektiviranje gubitaka koji potiu iz opadanja cenaGubici koji se odnose na neprodate zalihe tretiraju se kao trokovi prodatih dobara i otpisuju na teret tekueg obraunskog perioda.

upotreba principa nie vrednosti: doputena samo za zalihe i hartije od vrednostiPretpostavlja postojanje berzanskih ili trinih cena. Ako berzanske ili trine cene nisu vrsto utvrene ili prelaze nabavnu vrednost (cenu kotanja), za bilansiranje je merodavna nabavna vrednost (cena kotanja).

fiksna sredstva:ne nabavljaju se zbog prodaje, ve u cilju upotrebe ne vai princip najnie vrednostinaelo raspodele trokovakod odmeravanja otpisa, radije se otpisuje odvie nego premalo

39. PRINCIP VREMENSKE VREDNOSTIprocenjivanje pozicija po dnevnoj vrednosti nabavkeOdgovara zahtevima za utvrivanje imovinskog bilansa.

korienje principa vremenske vrednosti za svrhe sastavljanja redovnog godinjeg zakljuka: samo u okviru principa nie vrednosti

40. PRINCIP NAJVIE VREDNOSTImerodavan za bilansiranje obavezabilansiranje obaveza: u najviim moguim iznosima, a najmanje u visini nominalnih iznosa, koji proizilaze iz poslovnih transakcija

poveanje obaveza za sve izdatke ili smanjenja prihoda koje treba oekivati, ali koji su po svojoj visini jo neizvesniraunsko-tehnika realizacija naela najvie vrednosti: poveanje iznosa postojeih obaveza ili obrazovanje rezervisanja (pokria), uz istovremeno poveanje rashoda ili smanjenje prihoda

primeri:poveanje rashoda i obaveza za iznos kaznenih kamataobrazovanje rezervisanja u pasivi i smanjenje prihoda za iznos eventualnih buduih izdataka u vezi sa datim garancijama kupcima

41. PRINCIP FINANSIJSKE PANJEako je primena naela opreznosti, pored nastojanja da se preduzee zatiti od rizika iskazivanja i raspodele preteranih rezultata, sraunata i na stvaranje latentnih rezervismiljeno stvaranje latentnih rezervi, koje se postie naglaenom opreznou (svesnim potcenjivanjem periodinih rezultata) cilj: poveanje likvidnosti preduzea

DOPUNSKA NAELA BILANSIRANJA Dopunjuju opta naela urednog knjigovodstva i bilansiranja.Blie i konkretnije odreuju formu i sadrinu bilansa.(1) princip istinitosti, (2) princip jasnosti i (3) principi povezanosti

42. PRINCIP ISTINITOSTIistinitost u apsolutnom i relativnom smisluistinitost u apsolutnom smislu: zahtev za istinitim odreivanjem vrednosti u bilansu, to znai da procenjivanje pretpostavlja objektivnu osnovuMeutim, postavlja se pitanje ta je to objektivna osnova koja treba da poslui za procenjivanje u apsolutnom smislu, tj. koja od veeg broja cena (nabavna, dnevna, likvidaciona i sl.) obezbeuje zadovoljavajue rezultate.

pitanje istinitosti u bilansu: tesno povezano sa pitanjem cilja ili svrhe, tj. pitanjem ta bilans treba da pokaezaljuak: nema apsolutne istine u bilansurelativna istinitost ispravan nain procenjivanja saglasno ciljevima bilansamaterijalna urednost

Bilans je istinit ako odgovara naelima urednog knjigovodstva i bilansiranja i vaeim zakonskim propisima. verno i savesno polaganje rauna, koje podrazumeva: nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija aktive i pasivepotpuno prikazivanje na strani aktive pasivepridravanje principa procenjivanja

nepromenjeno prikazivanje forme pojedinih pozicija zahtev spoljanjeg kontinuitetapotpunost prikazivanja bilans mora da sadri sve pozicije (princip integralnosti), a ne sme da obuhvati fiktivne pozicije

procenjivanje: precenjivanja i potcenjivanja ugroavaju istinitost bilansanemogunost potpunog eliminisanja latentnih rezervi, zbog nune upotrebe principa opreznostineistinit bilans: samo bilans u kome je postojanje latentnih rezervi rezultat svesnog manipulisanjazahtev da aktiva ne bude prikazana visoko, a obaveze suvie nisko

43. PRINCIP JASNOSTIspoljanji izgled bilansa, formalna urednostpolazna osnova: valjanost bilansa moe da bude ugroena ne samo neadekvatnim procenjivanjem, ve i nejasnim i nepreglednim prikazivanjem bilansnih pozicijaValb: naelo jasnosti ide preko zahteva za istinom i trai da "istinite injenice" ne budu prikazane nepregledno, neshvatljivo i nejasno

mogui uzroci nejasnoa u bilansu: nedovoljna detaljisanost bilansnih pozicijadavanje neodreenih ili pogrenih naziva bilansnim pozicijamasaimanje vie pozicija aktive ili pasiverazdvajanje jedne pozicije u vieprebijanje (saldiranje) aktivnih i pasivnih pozicija, kao i pozicija rashoda i prihoda

osnovna pravila koja ulaze u sastav naela jasnosti:zahtevi o ralanjavanju u bilansu stanja i uspehaupotreba bruto principa

zahtevi o ralanjavanju:jasno i adekvatno oznaavanje pozicija bilansa stanja i uspeha;ralanjavanje delova imovine i kapitala prema poslovnim ciljevima, a ne prema objektivnim svojstvima (odreivanje pripadnosti fiksnoj ili obrtnoj imovini)razdvajanje delova imovine i kapitala sa aspekta prirodnih vrsta, pravnog povezivanja i specifinih rizika

zahtevi o ralanjavanju:jasno prikazivanje i objanjenje meusobne isprepletanosti kod sloenih oblika preduzearalanjavanje u bilansu uspeha na nain koji omoguava da se sagleda nastajanje uspeha

bruto princip: zabrana prebijanja pozicija aktive i pasive (potraivanja i obaveza) i rashoda i prihoda

44. PRINCIPI POVEZANOSTI BILANSA SUTINA I SASTAVnemogunost tanog utvrivanja imovine preduzea i tanog odmeravanja periodinog rezultata dinamiko shvatanje bilansa: za upravljanje preduzeem neophodan je ne toliko apsolutno taan koliko uporediv periodini rezultatmalenbah: interes za uporedivim rezultatom stoji ispred tradicionalne ideje o zatiti poverilaca

interes za uspeh:preduzee: informacije o tome da li posao napreduje, stagnira ili opada u poreenju sa prethodnom godinompoverioci: posmatranje uspeha kao pretpostavke budue likvidnosti (preduzee koje radi sa uspehom bie u stanju da isplati svoje obaveze ak i ako su njegova likvidna sredstva trenutno veoma mala)

principi kojima se ostvaruje uporedivost uspeha:princip identiteta princip kontinuitetaprincip podudarnosti (kongruencije) bilansa

45. PRINCIP IDENTITETAidentitet jednakost, istovetnostjednakost ili podudarnost dva bilansa: bilansa otvaranja jednog obraunskog perioda i zakljunog bilansa prethodnog obraunskog perioda cilj: onemoguavanje potajne promene vrednostiodstupanje: u sluaju zamene novca

46. PRINCIP KONTINUITETAveza dva bilansa u vremenskom razmakujednakost zakljunih bilansa dva ili vie uzastopnih obraunskih periodaformalni i materijalni kontinuitet

formalni (spoljni) kontinuitet: zahtev da se bilansi niza uzastopnih perioda ne smeju razlikovati po spoljanjem izgledu nepromenjivost bilansnih pozicija prema sadrini i nepromenjeni nain njihovog obeleavanjatangira pitanje jasnosti

materijalni (unutranji) kontinuitet upotreba istih naela procenjivanja iz perioda u periodtangira istinitost bilansanepromenjen nain otpisivanja fiksne imovinenepromenjen nain kalkulacije cena gotovih proizvoda i poluproizvodaobezbeuje uporediv rezultat

47. PRINCIP KONGRUENCIJE BILANSApravilo po kome zbir svih periodinih rezultata treba da odgovara totalnom rezultatu (koji se dobija na kraju poslovnog ivota preduzea)malenbah: kongruencija kontinuitetKongruencija pretpostavlja kontinuitet, ali kontinuitet ne pretpostavlja kongruenciju.

Zadovoljenje zahteva kongruencije pretpostavlja bilansiranje bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. Ukoliko bilans sadri latentne rezervi i skrivene gubitke, koji e biti objektivirani najkasnije prilikom likvidacije preduzea, zbir periodinih rezultata nee biti jednak totalnom rezultatu (koji ukljuuje u sebe i latentne rezerve i skrivene gubitke).

Princip kongruencije je u saglasnosti sa naelom istinitosti i naelom korelacije, ali protivrei principu opreznosti.Budui da je naelo opreznosti nadreeno naelu istinitosti, potovanje naela kongruencije podrazumeva insistiranje na podudarnosti zbira periodinih rezultata sa totalnim, ali u skladu sa naelom opreznosti.

48. NAELA UREDNOG BILANSIRANJA U KONTEKSTU DIREKTIVE EVROPSKE UNIJEcilj smernica (direktiva) EU: ujednaavanje nacionalnih propisa koji reguliu poslovni ivot preduzea sa pravnom formom drutva kapitala

IV Direktiva:cilj: ujednaavanje (harmonizacija) nacionalnih propisa u vezi sa prezentiranjem i sadrinom godinjih finansijskih izvetaja preduzea sa pravnom formom drutva kapitalakrajnja svrha: poveanje stepena uporedivosti finansijskih izvetajadatum donoenja: 25. jul 1978.

Od 2005. godine, sve kompanije ije se hartije od vrednosti kotiraju na regulisanim tritima kapitala unutar EU primenjuju IFRS za sastavljanje konsolidovanih izvetaja. Dravama lanicama je doputeno da obavezu primene IFRS proire i na ostale kompanije, kao i na pojedinane finansijske izvetaje. Kompanije koje nisu prele na IFRS nastavile su da slede nacionalne propise bazirane na IV Direktivi.

izmene IV Direktive kojima je ona pribliena IFRS

nova raunovodstvena direktiva EU (2013/34/EU), koja je zamenila IV Direktivu, doneta 26. juna 2013. godine

zahtevi u pogledu sadrine godinjih finansijskih izvetaja:pruanje verne slike imovine, obaveza, finansijske situacije, kao i dobitka i gubitkapruanje dopunskih informacija, ako primena odredbi Direktive nije dovoljna da se dobije verna slikadoputanje odstupanja od Direktive u izuzetnim sluajevima, ukoliko primena neke njene odredbe nije u skladu sa obavezom pruanja verne slike, uz obavezu da se svako takvo odstupanje obelodani i obrazloi

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim finansijskim izvetajima:pretpostavlja se da drutvo posluje trajno (going-concern princip)odabrana pravila procenjivanja treba da se primenjuju konzistentno iz godine u godinu (princip konzistentnosti, stalnosti ili materijalnog kontinuiteta)

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim raunima:prilikom priznavanja i procenjivanja treba respektovati princip opreznosti, a posebno:u obzir se mogu uzeti samo ostvareni dobici do dana bilansiranja (princip realizacije)

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim raunima:treba uzeti u obzir sve obaveze nastale tokom poslovne godine ili prethodne poslovne godine, ak i one obaveze koje su postale vidljive izmeu dana bilansiranja i dana sastavljanja bilansa, pri emu zemlje lanice mogu da zahtevaju ili dopuste priznavanje i predvidivih obaveza i potencijalnih gubitaka (princip impariteta)

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim raunima:treba da se uzmu u obzir sve depresijacije, bez obzira na to da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak (princip nie vrednosti)uzimaju se u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na posmatranu godinu (princip uzronosti, princip razgranienja rashoda i prihoda, "Accruals principle")

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim raunima:bilans otvaranja svake poslovne godine treba da se podudara sa zakljunim bilansom prethodne poslovne godine (princip identiteta)komponente imovine i obaveza treba da se procenjuju posebno (princip pojedininog vrednovanja)

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim raunima:svako saldiranje (prebijanje) pozicija sredstava i obaveza, odnosno prihoda i rashoda, treba da bude zabranjeno (bruto princip)pozicije bilansa stanja i bilansa uspeha treba obraunati i prikazati polazei od sutine tangiranih transakcija ili aranmana (princip po kome sutina ima prednost u odnosu na (pravnu) formu)

naela priznavanja i procenjivanja pozicija u godinjim raunima:pozicije finansijskih izvetaja treba da budu merene uz potovanje principa nabavne vrednosti ili cene kotanjazahtevi Direktive ne moraju da se potuju ukoliko su efekti njihovog potovanja beznaajni (princip materijalnosti ili znaajnosti)

princip nabavne vrednosti ili cene kotanja, kao osnova procenjivanjadoputeno odstupanje od nabavne vrednosti ili cene kotanja u sluaju odreenih pozicija bilansa

49. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICIBerliner: bilans predstavlja jedan veliki tranzitorni raun, iji je zadatak da odvoji raune dveju poslovnih godina i da svakoj od njih dodeli imovinu koja joj pripada i rezultatSvako netano odvajanje rauna po poslovnim godinama ima za posledicu nerealnost bilansa, tj. stvaranje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka.

Latentne rezerve i skriveni gubici predstavljaju takve rezerve i takve gubitke koji postoje u bilansu, ali se iz njega ne vide, jer ne egzistiraju kao konkretne bilansne pozicije. Latentne rezerve nastaju:potcenjivanjem sredstava ili precenjivanjem obaveza. Skriveni gubici nastaju:precenjivanjem sredstava ilipotcenjivanjem obaveza.

Latentne rezerve su proizvod svih onih postupaka koji imaju za posledicu smanjenje tekuih periodinih rezultata, dok je kod skrivenih gubitaka obrnuto.

Razlozi pojave latentnih rezervi:objektivne tekoe tanog raspodeljivanja rashoda izmeu sadanjeg i buduih obraunskih periodarazborita primena principa opreznostisvesne manipulacije u cilju ostvarenja poslovno-politikih tenjiobjektivni razlozi subjektivanrazlog

Bilans koji sadri latentne rezerve nastale iz prva dva razloga smatra se ispravnim.Bilans koji sadri latentne rezerve koje su posledica treeg faktora smatra se nitavnim (lanim). Stvaranje skrivenih gubitaka nije doputeno i ne moe se braniti nikakvim razlozima, pa se bilans koji sadri skrivene gubitke smatra nitavnim.

Podruja u kojima se ispoljavaju objektivne tekoe tanog raspodeljivanja rashoda izmeu sadanjeg i buduih obraunskih perioda:otpisivanje fiksnih sredstava kao sredstvo za izraunavanje godinjih kvota otpisa primenjuje se neka od mehanikih metoda (pravolinijska ili degresivna), koja uglavnom ne odraava njihovo tano obezvreenje

procenjivanje nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda pravilna raspodela trokova izmeu (a) zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda i (b) prodatih proizvodaproblemi pravilnog evidentiranja pojedinih faza nedovrene proizvodnjeproblem utvrivanja osnovice za raspodelu optih trokova (optimalni, normalni, proseni ili neki drugi kapacitet) problem trokova koje treba uzeti u obzir prilikom raspodele (stvarni ili standardni)

procenjivanje zaliha materijalaprocenjivanje potraivanja nemogunost procene stvarne solventnosti dunikaprocenjivanje trokova po osnovu datih garancija kupcimafaktor cena stalna promenljivost cena

Primena principa opreznosti: moe, ali i ne mora da ima uticaja na stvaranje latentnih rezerviukoliko se predvieno poveanje cena ne ostvari ili se tendencija poveanja zaustavi i vrati na polazni nivo, oprezno sainjen bilans u prethodnom periodu postaje realanako se predvieni gubici ili iznenadni trokovi, zbog kojih je izvreno rezervisanje tekuih prihoda, dogode u nekom od narednih perioda, bilans je takoe realan

Primena principa opreznosti: ako tendencija porasta cena bude nastavljena, ako rezervisane sume prihoda u pasivi ne budu utroene ili ako se zbog obilno vrenih otpisa fiksna sredstva potpuno otpiu mada ostaju i dalje funkcionalno sposobna, bilans e biti nerealan i sadrae latentne rezerve

Svesne manipulacije odgovornih lica u preduzeu: mogunosti za manipulacije:precenjivanja ili potcenjivanja pozicija bilansaizostavljanje pozicijamanipulacije u procenjivanju zaliha manipulacije sa AVR i PVRunoenje fiktivnih dugova rezultiraju pojavom tzv. tihih rezervi

bilansno zakonodavstvo, kao dodatni izvor latentnih rezervi i skrivenih gubitaka:neelastinost zakonskih odredbi primer: vrsto fiksiranje godinje stope otpisa fiksnih sredstava za sve maine i ureaje u jednoj privrednoj grani

ZAMAGLJIVANJE I FALSIFIKOVANJE BILANSA KAO OBLICI BILANSNOG DELIKTAdefinicija bilansnog delikta: kvarenje zahtevane relativne istinitosti i jasnoe bilansa oblici bilansnog delikta: (1) zamagljivanje ili prikrivanje i (2) falsifikovanje bilansakanjivost bilansnog delikta (zatvor, novana kazna, gubitak statusa i poasnih prava lanova uprave ili nadzornog odbora)

50. ZAMAGLJIVANJE BILANSAlaki oblik bilansnog deliktadefinicija: svesni protivpravni prestup protiv naela jasnosti, a da se pri tome ne vrea naelo istinitosti bilansaGodinji zakljuak ne sadri u sutini nikakve netane podatke, ali su podaci prikazani u formi koja vodi pogrenim zakljucima.

Uobiajeni postupci zamagljivanja bilansa:netano oznaavanje bilansnih pozicijanejasno ralanjavanje bilansnih pozicijapreutkivanje informacija u napomenama uz finansijske izvetaje (npr. izostavljanje obavetenja o promeni metode procenjivanja, datim jemstvima, stavljanju imovine pod hipoteku, moguim rizicima)saimanje i meusobno saldiranje raznih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha (najei postupak)

Postupci zamagljivanja daju povod za pogrenu procenu, ali su sopstveni kapital i dobitak tani.

51. FALSIFIKOVANJE BILANSAtei oblik bilansnog delikta najgrublja povreda naela urednog knjigovodstva i bilansiranjadefinicija: svesno, sutinski neistinito, prevarno i nezakonito prikazivanje poloaja imovine i uspeha, sa namerom da se otete trea lica (kreditori, dobavljai, kupci i akcionari)

krenje naela istinitostiPo pravilu, ali ne uvek, dovodi do netanog iskazivanja sopstvenog kapitala i dobitka.

Uobiajeni postupci falsifikovanja bilansa:pogreno procenjivanje bilansnih pozicijaizostavljanje postojeih pozicijaunoenje nepostojeih pozicija

unoenje neprikladnih informacija u napomene uz finansijske izvetajesvesno lano (netano) oznaavanje bilansnih pozicijautiu na visinu sopstvenog kapitala i dobitkane utiu na visinu sopstvenog kapitala i dobitka

**************************************************************************************************