of 84 /84
1 EKONOMIJA EU prof. dr Miodrag Paspalj

6 E EU PRAVO TRŽIŠTA EVROPSKE ZAJEDNICE I Miodrag … su: EFTA–Evropska zona slobodne trgovine , NAFTA–Severnoamerička zona slobodne trgovine, LAFTA–Latinoamerička zona slobodne

  • Author
    others

  • View
    1

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of 6 E EU PRAVO TRŽIŠTA EVROPSKE ZAJEDNICE I Miodrag … su: EFTA–Evropska zona slobodne trgovine ,...

  • 1

    EKONOMIJA EUprof. dr Miodrag Paspalj

  • � Pocesi udruživanja u međunarodnim odnosimabili su pretpostavka ostvarenja različitih interesadržava. Vekovima su ti interesi ostvarivani krozintegracije, političkog, vojnog, odbrambenog iliekonomskog tipa.

    � Integracija u ekonomskoj sferi označava processjedinjavanja, koji zavisno od geografskepokrivenosti može da ima nacionalne, regionalnei međunarodne razmere.

    2

  • � S obzirom na stepen povezanosti državačlanica postoje i različiti oblici ekonomskihintegracija.

    � Značaj ekonomske saradnje, po pravilu, nameće institucionalno regulisanjeekonomskog udruživanja država, premda u teoriji postoji i tzv. funkcionalna ekonomskaintegracija.

    3

  • � Teoretičari su manje-više saglasni o oblicimaekonomskih integracija, pa se mogurazlikovati:

    •zona slobodne trgovine,•carinska unija,•zajedničko tržište,•ekonomska unija•monetarna unija

    4

  • � Zona slobodne trgovine podrazumeva ukidanjesvih prepreka u spoljnotrgovinskim odnosimaizmeđu država članica zone u pogledu kretanjarobe, usluga.

    � Istovremeno, države članice zone prema trećimdržavama nečlanicama zadržavaju pravokreiranja sopstvene samostalnespoljnotrgovinske politike.

    � Poznate zone slobodne trgovine danas u svetu su: EFTA – Evropska zona slobodne trgovine, NAFTA – Severnoamerička zona slobodne trgovine, LAFTA – Latinoamerička zona slobodne trgovine, CEFTA – Zona slobodne trgovine zemalja Jugoistočne Evrope

    5

  • � Carinska unija je viši nivo ekonomskeintegracije u odnosu na zonu slobodnetrgovine, koji obavezuje države članice da u međusobnoj razmeni primenjuju jedinstvenecarine i druge spoljnotrgovinske mere povlašćenog dejstva, a da prema državamavan unije primenjuju posebnu nepovoljnijucarinsku i trgovinsku politiku.

    6

  • � Zajedničko tržište pretpostavlja takav stepenintegrisanosti nacionalnih privreda, koji pored uspostavljenih pravila carinske unije predviđai slobodno kretanje pored roba i usluga ikapitala i radne snage.

    � Evropska ekonomska zajednica je bila tipičanprimer zajedničkog tržišta, te je u javnostinazivana Zajedničko evropsko tržište – ZET

    7

  • � Ekonomska unija pored slobodnog kretanjaroba, usluga, kapitala i radne snage predviđai zajednički stav u vođenju politike u industriji, energetici, poljoprivredi, saobraćaju naučno-tehničkim istraživanjima islično, ali i fiskalnoj politici, čak i političkim ibezbednosnim pitanjima.

    8

  • � Monetarna unija za pretpostavku ima ekonomskuintegrisanost nacionalnih privreda na nivouekonomske unije, ali uz jedinstvo monetarne, devizne i platnobilansne politike, koja se prenosina nadnacionalne institucije. U ekonomskomsmislu monetarna unija je korak ka potpunojekonomskoj integraciji, koja podrazumevastvaranje jedinstvenog ekonomskog i političkogsuvereniteta – supranacionalne jedinstvene vlade,čiji bi širi političko-pravni smisao odgovaraopolitičkoj uniji.

    9

  • � Osnovna ideja država osnivača Evropskeekonomske zajednice je postepenoformiranje carinske unije kroz utvrđivanjezajedničke carinske tarife prema trećimzemljama, ukidanje kvantitativnih ograničenjau međusobnoj trgovini država članica, povremenskoj dinamici predviđenoj Rimskimugovorom, stvaranju jedinstvenih pravilakonkurencije i ostvarenju zajedničketrgovinske politike.

    10

  • � Prema odredbama Ugovora o osnivanju Evropskeekonomske zajednice iz 1957. godine osnovizgradnje zajedničkog tržišta bile su četiri velikeslobode:

    • sloboda kretanja roba,• sloboda kretanja kapitala,• sloboda kretanja ljudi, i• sloboda kretanja usluga.� Kao i utvrđivanje i poštovanje zajedničkih pravila

    poljoprivredne politike, politike konkurencije itrgovinske politike prema državama nečlanicama.

    11

  • � Na unutrašnjem planu u trgovinskimodnosima između država članica Evropskeekonomske zajednice ukinuta sukvantitativna ograničenja i, iako, je carinskaunija uspostavljena nepune dve godine pre roka, odnose su optererćivale necarinskebarijere u raznim oblastima privređivanja.

    � Preko državnih monopola i javnih nabavkidržave članice su merama protekcionističkepolitike pokušavale da zaštite domaćuekonomiju.

    12

  • � Slobodno kretanje roba opstruisano je uvođenjem kvota, preko sistema uvoznih dozvolauslovljavanjem trgovine izdavanjem certifikata o poreklu, postavljanjem dodatnih uslova u pogledu sastava, pakovanja, legalizacije roba islično.

    � Selekciju prepreka napravila je Evropska komisijapodelivši ih na fizičke, tehničke i preprekeporeskog karaktera. Sve vrste prepreka Komisijaje navela u Beloj knjizi I i predložila mere zanjihovo otklanjanje, kroz izgradnju jedinstvenog, odnosno unutrašnjeg tržišta.

    13

  • � Pravni modus za uspostavljanje jedinstvenogtržišta je bila unifikacija, odnosnoharmonizacija prava članica.

    � Kao manje rigidan i lakše primenljiv procesharmonizacije komunitarnog prava prihvaćenje kao postupak koji uvažava i nacionalneosobenosti pravnih sistema država članica.

    14

  • � Načelo slobode prometa robe osnovni je princip funkcionisanja carinske unije u okvirunajpre Evropske ekonomske zajednice, pa EU.

    � Funkcionisanje carinske unije pretpostavljaukidanje carina, kvantitativnih ograničenja idažbina ekvivalentnog dejstva između državačlanica, na unutrašnjem planu, i uvođenjezajedničke carinske tarife prema trećimdržavama nečlanicama, na spoljašnjem planu.

    15

  • � Carine su jedan od osnovnih korektivnihelemenata spoljnotrgovinske politike države.

    � Carine kao novčana davanja kojapredstavljaju direktan prihod budžeta, a pritom terete cenu robe koju plaća krajnjipotrošač.

    � Ono što carinu razlikuje, između ostalog, oddrugih javnih dažbina, što carina svakakojeste, je činjenica da se ona ustanovljava naosnovu prelaska državne granice carinskelinije.

    16

  • � Prvo, carine su ustanovljene kao izrazfiskalne vlasti država, pa su od samogpočetka fiskalni instrument za ostvarenjedržavnih prihoda.

    � Drugo, politikom visokih ili niskih carinskihstopa država može da deluje pozitivno ilinegativno na spoljnotrgovinsku razmenu, ali ida zaštiti domaće proizvođače i tržište oduvoza strane konkurentnije robe. Ekonomskafunkcija najčešće je element protekcionističke(zaštitne) politike zemalja u razvoju.

    17

  • � Treće, carine mogu da budu elemenatostvarivanja i socijalne politike, tj. da budu u funkciji stabilizacije tržišta u ekstremnimprirodnim (zemljotres, epidemija) i društvenimsituacijama (građanski nemiri, rat i sl.).

    � Dalje, da podsetimo, pod kvantitativnimograničenjem se podrazumeva, određivanjevrednosti ili količine pojedine vrste robe kojaodlukom o količinskom ograničenju može bitiuvezena ili izvezena u vremenski određenomperiodu, po pravilu kroz sistem kvota.

    18

  • � Ugovor o osnivanju Evropske zajednice je zabranio sva buduća kvantitativnaograničenja i mere sa istim dejstvom u spoljnotrgovinskoj razmeni država članica, dok su zemlje članice postojeća ograničenja u međusobnoj robnoj razmeni do krajaprelaznog perioda bile obavezne da ukinu.

    � Roba proizvedena u bilo kojoj državi članiciimala je slobodan tretman u prometu izmeđuzemalja Zajednice oslobođena carinskihdažbina.

    19

  • � Na početku, donošenje propisa na bazi uputstava je ostalo u nadležnosti država članica, što je psihološki i praktično bilo prihvatljivije rešenje od potpunog odricanja od državnog suvereniteta.

    � Time je primena uputstava dozvoljavala poštovanje i uvažavanje nacionalnih osobenosti tržišta država, što je bio iznijansiran metod jačanja temelja za produbljeniju integraciju.

    20

  • � Potrebno je navest da, dažbine istog dejstva, kao i carine, su ona novčana davanja koje država naplaćuje na stranu robu prilikom uvoza i prelaska granice, koja opterećuju cenu uvezenog proizvoda, nisu carine, a imaju isti efekat, a pri tom ne učestvuju u strukturi cene istog domaćeg proizvoda.

    21

  • � Kao i to da u dažbine istog ili sličnog dejstva, koje su predmet zabrane u spoljnotrgovinskom poslovanju država carinske unije, spadaju i kompenzatorne dažbine.

    22

  • � Gradeći privredno-pravni ambijent carinske unije, Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice je zabranio i diskriminatorsku praksu koju bi države članice eventualno ostvarile uvođenjem posebnih poreza na uvezene proizvode.

    23

  • � Usvojen je princip takozvane „fiskalne neutralnosti“, koga se u primeni držao i Evropski sud pravde da se na uvezenu robu mogu primenjivati samo one fiskalne i druge dažbine koje istovetno opterećuju strane i domaće proizvode.

    � U tom smislu zabranjeni su unutrašnji diskriminatorski i zaštitni porezi.

    24

  • � Unutrašnjim diskriminatorskim porezima država direktno ili posredno opterećuje uvozne proizvode, naplaćujući ih samo na robe iz uvoza ili i na domaću robu, ali da domaći proizvod pri tom uživa određene pogodnosti.

    � Na primer, porez se plaća i na stranu i domaću robu direktno, ali je pri tom obaveza plaćanja poreza za domaćeg proizvođača u odnosu na stranog prolongirana nekoliko nedelja.

    25

  • � Prikrivena ili posredna diskriminacija koju države članice Zajednice vrše preko unutrašnjih poreza bila je znatno prisutnija u praksi, ali i kao predmet rasprave pred Evropskim sudom pravde.

    � Unutrašnjim zaštitnim porezima, u skladu sa nazivom, domaća država opterećuje strani proizvod koji, na prvi pogled, nije konkurent domaćoj robi, ali ga država domaćin uvodi radi posredne zaštite domaćeg sličnog proizvoda.

    26

  • � U slučaju EU, identifikovan je veliki broj slučajeva i oblika dažbina koje imaju isto dejstvo kao i carine:

    � 1) dažbine za istraživanje i poslove koji su neophodni za ublažavanje dejstva kvantitativnih ograničenja koje su države članice uvoznice ustanovile na slobodan uvoz proizvoda;

    � 2) poreze na uvoz artikala umetničke, istorijske, arheološke ili etnografske vrednosti;

    27

  • � 3) veterinarske dažbine i dažbine inspekcija (pregleda) za javno zdravlje na uvezene proizvode iz drugih država članica, osim ako su pregledi odobreni na osnovu komunitarnog prava i kad su u interesu slobodnog prometa robe;

    � 4) dažbine na uvozne proizvode zato što nisu bili ukrcani u domaćoj luci;

    � 5) dodatne dažbine koje se pored izvoznih nacionalnih taksi naplaćuju za obavezni pregled robe prilikom prelaska granice za izdavanje certifikata;

    28

  • � 6) dažbine veterinarskog pregleda i pregleda od strane javnih zdravstvenih organa na proizvode iz trećih država, određene prema kriterijumima koji nisu uporedivi onima koji se primenjuju na slične komunitarne proizvode;

    � 7) dažbine pregleda koje su jednostrano nametnule države članice po sopstvenoj inicijativi ili kao odgovor drugoj državi članici, osim ako su slične dažbine nametnute na domaće proizvode;

    29

  • � 8) dažbine na distribuiranje ili doradu uvezenih proizvoda;

    � 9) dažbine skladištenja (ležarine) uvoznih proizvoda u javnim skladištima pre okončanja carinskog postupka; i

    � 10) dažbine na uvozne proizvode koje imaju za cilj da nadoknade troškove proizvodnje domaćih proizvoda

    30

  • � Mere i organizacije koje po definiciji ograničavaju slobodno funkcionisanje zajedničkog tržišta su državni monopoli i državne subvencije članica Zajednice.

    � Državne monopole, u najširem smislu, predstavljaju organizacije preko kojih država direktno ili indirektno, formalno-pravno ili faktički kontroliše, upravlja ili znatno utiče na spoljnotrgovinsko poslovanje, odnosno uvoz i izvoz roba između država članica Zajednice.

    31

  • � Diskriminatorski efekti državnih subvencija se manifestuju kroz ugrožavanje trgovine između država članica i narušavanje pravila konkurencije,

    � Ugovor o osnivanju EEZ kao nespojive sa zajedničkim tržištem upravo smatra subvencije koje proizvode takve posledice.

    � Zbog toga je bilo nužno ograničenje, kako monopola, tako državnih subvencija

    32

  • � U praksi se subvencije mogu ispoljiti kroz brojne pojavne oblike, poput: stvarnih plaćanja, preferencijalnog poreskog tretmana, preferencijalne kamatne stope, kompenzacije za pokriće prekomernih troškova, investicionih davanja i subvencija, finansijsko podsticanje privatizacije, specijalne cene za zemlju ili fabrike i davanje privilegija određenim preduzećima da po posebnim cenama vrše nabavku ili prodaju određenih proizvoda...

    33

  • � Usluge predstavljaju rezultat društveno korisnih, intelektualnih ili fizičkih aktivnosti i nalaze se u strukturi zadovoljenja svih društvenih potreba, počev od egzistencijalnih do najtananijih duhovnih potreba čoveka. Značaj usluga odavno je prevazišao zadovoljenje individualnih potreba čoveka i poprimio ne samo društvene razmere regionalnog ili državnog karaktera, već i međunarodne atribute.

    34

  • � U ekonomskom smislu, po karakteru, dele na proizvodne i neproizvodne.

    � Uvažavajući rastući značaj usluga u spoljnotrgovinskom prometu, a polazeći od ciljeva ekonomske integracije evropskih država, logičan je izbor unifikacije i harmonizacije trgovine uslugama na zajedničkom tržištu Evropske zajednice.

    35

  • � Inače, pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji zemlje članice moraju da liberalizuju svoj sektor usluga i usklade regulisanje tog raznovrsnog i širokog područja sa osnovnim odredbama Opšteg sporazuma o trgovini uslugama, primenjujući na strane davaoce usluga princip najpovlašćenije nacije i nacionalni tretman.

    36

  • � Načelo slobode pružanja usluga podrazumeva pravo fizičkih lica koja imaju državljanstvo ili prebivalište, i pravnih lica koje imaju sedište na teritoriji neke od država članica Zajednice/Unije da uđu na područje druge države članice Zajednice i prime ili pruže usluge „bez bilo kakvih zabrana i ograničenja koja bi proizilazila od unutrašnjeg zakonodavstva ili administrativneprakse, pod istim uslovima kao i domaća lica, ako se time ne krše odredbe o pravu nastanjivanja.”

    37

  • � Predmet propisa kojima je regulisano prethodno načelo su:

    1. industrijske, 2. komercijalne ili poslovne, 3. zanatske i 4. usluge samostalnih profesija

    38

  • � Kao kriterijum za podelu usluga uzeta je činjenica prelaska granične, odnosno carinske linije, te zavisno od toga da li granicu prelazi davalac ili korisnik usluge ili, pak, sama usluga razlikujemo:

    1. aktivnu, 2. pasivnu i 3. neutralnu slobodu prometa usluga.

    39

  • � Aktivna sloboda vršenja usluga podrazumeva situaciju da lica, a pod njima podrazumevamo pored pravnih i fizičkih lica i kategoriju samozaposlenih lica, koje živi u jednoj državi članici, putuje u drugu državu članicu radi privremenog vršenja usluga.

    � Ostvarenje aktivne slobode vršenja usluga ima za pretpostavku funkcionisanje slobode kretanja lica, pa i prava nastanjivanja i prava na osnivanje preduzeća na teritoriji države korisnika usluge.

    40

  • � Pasivna sloboda vršenja usluga postoji u slučaju kada korisnik usluge sa prebivalištem u jednoj državi članici putuje u zemlju članicu Zajednice davaoca usluge radi korišćenja usluge.

    � Ovaj vid vršenja usluga naročito je prisutan kod korišćenja turističkih, banjsko-klimatskih, projektnih i drugih usluga, radi kojih se ide iz jedne u drugu zemlju.

    41

  • � Kod takozvane neutralne slobode vršenja usluga, graničnu liniju ne prelazi ni davalac, ali ni korisnik usluge, već usluga nezavisno od lica putuje preko granice. Usluge ovog tipa su usluge osiguranja, radio i TV emisije, bankarske usluge…

    42

  • � Dakle, sloboda vršenja usluga mogla bi se definisati i kao pravo davaoca usluga da usluge može privremeno pružati i u drugim država članicama Zajednice/Unije, a pod uslovima koji važe i za državljane davaoce usluga te države.

    � To, sa druge strane znači, da postoji zabrana diskriminacije i ograničenja slobode pružanja usluga što je i preduslov za članstvo u Zajednici.

    43

  • � Nacionalna tržišta postaju preuska za globalne privredne subjekte, čija proizvodnja je zasnovana na sofisticiranoj tehnologiji, a cena izraz ekonomije velikih serija, pa je liberalizacija spoljne trgovine i unifikacija i harmonizacija međunarodnih pravnih pravila jednostavno izraz ekonomije globalnog tržišta.

    44

  • � Privredni subjekti zemalja članica Evropske zajednice/unije, dakle, moraju biti konkurentni preduzećima iz Sjedinjenih Američkih Država i Japana na svetskom tržištu roba i usluga, što zahteva stalan tehničko-tehnološki, ekonomski i svaki drugi napredak. Prema tome, konkurentnost je odlika i globalnog svetskog tržišta, a ne samo zajedničkog odnosno unutrašnjeg tržišta Zajednice/Unije.

    45

  • � Konkurencija predstavlja proces i mehanizam međusobne utakmice tržišnih subjekata u cilju ostvarivanja povoljnijih uslova poslovanja, prodaje robe, realizacije dobiti, proširenja tržišta i dr.

    46

  • � Cilj politike konkurencije u okvirima Evropske zajednice/unije je da postupak međusobne utakmice tržišnih subjekata država članica izgradi, uspostavi i održava u skladu sa pravilima fer nadmetanja i održanja sistema koji za svrhu ima ekonomski rast i povećanje zaposlenosti. U navedenom smislu politika konkurencije je sastavni i neodvojivi deo mnogobrojnih politika koje Zajednica/Unija vodi radi ostvarenja ne samo ekonomskih ciljeva.

    47

  • � Odsustvo konkurencije u sferi državnih monopola pokazalo se kao ekonomski neopravdano i sa stanovišta ekonomske efektivnosti (kroz visoke troškove proizvodnje roba i usluga), a i sa aspekta zadovoljenja potreba najšireg kruga korisnika, koji je kroz neopravdano visoku cenu plaćao i promašaje inertne i nestimulativne ekonomske politike.

    48

  • � Kao logično rešenje prethodnog, usledio postupak postepene liberalizacije konkurencijskog prava Zajednice/Unije koji je omogućio proširenje broja davalaca usluga i van sfere državnog monopola.

    49

  • � 0 konkurenciji se najčešće govori kada je ona ograničena i kao takva narušava ambijent za ekonomski rast, napredak i zapošljavanje. Sa geografsko-teritorijalnog aspekta povreda prava konkurencije može se ispoljiti na nacionalnom nivou države članice ili pak na nivou zajedničkog, odnosno unutrašnjeg tržišta Evropske zajednice/Unije.

    50

  • � Pravo konkurencije Evropske zajednice/unije sadrži pravne norme kojima se regulišu pravni odnosi učesnika na tržištu, a za cilj ima zaštitu principa slobodne trgovine kao zaštićenog društvenog interesa.

    51

  • � Princip slobodne trgovine narušava se na dva načina:

    � a) zloupotrebom dominantnog položaja na tržištu, i

    � b) delima nelojalne konkurencije.

    52

  • � Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu ili preduzimanje restriktivne poslovne prakse ugrožava položaj konkurencije na tržištu, pa se deo prava kojim se štite ugroženi tržišni subjekti naziva pravo zaštite konkurencije.

    53

  • � Delima nelojalne konkurencije, sa druge strane, povređuju se interesi kako drugih tržišnih učesnika, tako i potrošača, a deo prava konkurencije koji sadrži navedene pravne norme naziva se pravo suzbijanja nelojalne konkurencije.

    54

  • � Radnje i postupci putem kojih privredni subjekti narušavaju pravo konkurencije su:

    �kartelni sporazumi, �zloupotreba monopolskog, odnosno

    dominantnog položaja na tržištu, �državne subvencije i �koncentracije.

    55

  • � Karteli su oblik udruživanja privrednih subjekata koji kroz sporazume o usklađenoj proizvodnji, podeli tržišta, utvrđivanju cene, ujednačavanju uslova prodaje i druge postupke sprečavaju, ograničavaju ili isključuju konkurenciju na tržištu Zajednice/Unije i na taj način stvaraju realnu ili potencijalnu opasnost za nastanak štete privrednih subjekata država članica Zajednice/Unije i na trgovinu uopšte.

    56

  • � Stvaranje kartela zabranjeno je komunitarnim pravom. Sami kartelni sporazumi mogu da budu zaključeni u pismenoj formi, ali zabrana važi i za usmene dogovore koji imaju za cilj narušavanje pravila konkurencije. Međutim, po slovu Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, ugovori između proizvođača su dopušteni ukoliko za cilj imaju postizanje višeg kvaliteta roba i usluga ustanovljeni radi zaštite potrošača, a ne radi isključenja konkurencije ili, pak, nanošenje štete drugim učesnicima na tržištu Zajednice.

    57

  • � Pored monopola, na tržištu je mnogo prisutnija situacija gde na tržištu postoji konkurencija, ali uz to da jedan od učesnika ima dominantan položaj u odnosu na druge. Dominantan status na određenom tržištu sam po sebi nije nedozvoljen. Međutim, monopolski, a i dominantan položaj su protivpravna ponašanja i kao takva su zabranjena, ali uz uslov da se zloupotrebljavaju.

    58

  • � Dominantan položaj na tržištu, kao svojstvo preduzeća, utvrđuje se preko relevantnog tržišta na kom preduzeće deluje i preko tržišnog učešća.

    � Utvrđivanje relevantnog tržišta obuhvata definisanje prostora na kom se odvija tržišna utakmica u geografsko-teritorijalnom smislu ili relevantno geografsko tržište i relevantno tržište proizvoda.

    59

  • � „Relevantno tržište proizvoda obuhvata sve one proizvode i/ili usluge koje se smatraju zamenljivim ili supstitutabilnim za potrošače, iz razloga karakteristika proizvoda, cene i svrhe korišćenja.”

    60

  • � Tržišni udeo izražava se kroz procentno učešće konkurenata u ukupnoj ponudi ili prodaji proizvoda (usluga) na relevantnom tržištu.

    � Dosadašnja praksa Evropskog suda pravde ukazuje da je procenat tržišnog učešća na relevantnom tržištu, koji može da rezultira dominantnim položajem, iznosi oko 50 odsto.

    61

  • � Dakle, zloupotrebe dominantnog položaja su akti individualnog ili grupe privrednih subjekata usmereni protiv pravila lojalne konkurencije i kao takvi mogu da prouzrokuju direktno ili posredno štetu drugim tržišnim učesnicima ili potrošačima.

    62

  • � Izostanak jednakosti, ravnopravnosti ili samostalnosti u tržišnoj utakmici čini konkurentsku borbu nelojalnom.

    � Iako država sa svojim aparatom vlasti, između ostalog, gradi i privredno-pravni ambijent za slobodnu konkurenciju, neretko je upravo ona remetilački faktor prava konkurencije.

    63

  • � Država, naime, raznim merama ekonomske politike, a zarad ostvarivanja određenih interesa, pojedinim selektovanim tržišnim učesnicima, ređe preduzećima određenog sektora privrede, daje povlastice ili pogodnosti, koje narušavaju pravo konkurencije, a druga slična preduzeća stavlja u podređen odnosno diskriminatorski položaj. I upravo ovakva ovlašćenja državnih organa, koja su proizvod njene ekonomske suverenosti, zahtevaju da državna pomoć mora biti predmet kontrole.

    64

  • � Kontrolu državne pomoći koju države članice dodeljuju svojim privrednim preduzećima vrši Komisija. Dozvolu za dodelu nove državne pomoći treba da pruži Komisija na osnovu prijave iste, koja se vrši preko standardizovanih obrazaca.

    65

  • � Do dominantnog položaja na tržištu, međutim, preduzeće može da dođe i fuzijom (spajanjem) sa drugim nezavisnim pravnim subjektom sa ciljem stvaranja ekonomski jačeg tržišnog učesnika. Na taj način dolazi do preraspodele ekonomske moći tržišnih učesnika u okviru privredne grane pri čemu subjekti fuzije beleže koncentraciju finansijske i uopšte ekonomske moći, a istovremeno se smanjuje i broj učesnika u konkurencijskoj borbi.

    66

  • � Koncentracije pored spajanja obuhvataju i sticanje vlasničkog udela ili kupovinu drugog preduzeća, radi upravljanja istim, kao i zajedničke poslovne poduhvate (jointventures).

    � Koncentracije se pri fuziji i kupovini drugog preduzeća zasnivaju na sticanju prava svojine, dok se u slučaju zajedničkih poslovnih poduhvata ostvaruju na obligaciono-pravnoj osnovi.

    67

  • � U ekonomsko organizacionom smislu koncentracije se, obzirom na nivo učesnika, način povezivanja i ciljeve koji se stvaranjem koncentracija žele postići delena:

    1. horizontalne, 2. vertikalne i 3. kombinovane.

    68

  • � Horizontalna spajanja podrazumevaju fuziju privrednih društava na istom ekonomskom nivou, što direktno narušava tržišnu strukturu i učešće privrednih subjekata u ekonomskoj utakmici.

    � „Kod vertikalnih spajanja dolazi do spajanja dva preduzeća koja posluju na različitim nivoima u procesu reprodukcije kako bi obezbedili sigurnije snabdevanje ili tržište za prodaju. Osnovna opasnost od ovakvih spajanja je isključivanje konkurencije sa tržišta snabdevanja ili prodaje.”

    69

  • � Kombinovane fuzije podrazumevaju, sadrže elemente i horizontalnih i vertikalnih spajanja i, po pravilu, se odvijaju sa ciljem da se izgradi stabilna tržišna pozicija i smanje rizici poslovanja.

    � Stvaranje koncentracija samo po sebi ne znači da se radi o protivpravnim povezivanjima, zbog čega sve koncentracije i nisu zabranjene.

    70

  • � Koncentracija kapitala je, dakle, činjenica koja može negativno da utiče na odvijanje procesa tržišne utakmice, to jest da ima za cilj stvaranje i zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, te je to i razlog za njihovu kontrolu.

    71

  • � Predmet zabrane u komunitarnom pravu su one koncentracije koje za posledicu imaju promene na jedinstvenom tržištu Zajednice, a koji se manifestuju kroz ispunjenje dva uslova:

    � 1) da ukupan godišnji promet svih kompanija kod kojih se pojavljuje slučaj koncentracije iznosi najmanje pet milijardi evra; i

    � 2) da je ukupan godišnji obrt svake od kompanija koje učestvuju u koncentraciji najmanje 250 miliona evra.

    72

  • � U kreiranju i primeni konkurencijskog prava i politike konkurencije Evropske zajednice/Unije svoj doprinos izgradnji funkcionalne konkurencije daju, pored Evropske komisije i Savet ministara, Evropski parlament, Ekonomsko-socijalni savet, Savetodavni komitet za restriktivna ponašanja i monopole, Evropski sud pravde, Sud prve instance, nacionalni antimonopolski organi i sudovi zemalja članica.

    73

  • � Centralno mesto u primeni prava i zaštiti politike konkurencije povereno je Evropskoj komisiji kao izvršnom, i uz to i nezavisnom organu sa posebno izraženim supranacionalnim ovlašćenjima. U organizacionoj strukturi Evropske komisije taj posao obavlja Odeljenje za konkurenciju odnosno Generalni direktorat, koji je podeljen na osam segmenata delovanja.

    74

  • � Pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedinih država, te pravo da napusti svoju zemlju i da se u nju vrati predviđeno je članom 13. Univerzalne deklaracije o pravima čoveka, koju je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija usvojila 10. decembra 1948. godine.

    � Sloboda kretanja lica kao jedno od elementarnih ljudskih prava, dakle, pretpostavka je svake delatnosti koja podrazumeva korišćenje prava ulaska, boravka i izlaska lica iz jedne zemlje u drugu.

    75

  • � U smislu komunitarnih propisa pod radnikom se podrazumeva lice koje nesamostalno obavlja nekiposao, odnosno lice koje za drugog postupajućipo njegovim nalozima, izvršava neki rad, i zaizvršeni posao odnosno rad dobija naknadu.

    � Inače, pretpostavka obavljanja nekog posla u drugoj državi članici je sloboda kretanja radnika, a potom sloboda da se pod jednakim uslovima, bez direktne ili posredne diskriminacije, konkuriše na stvarno ponuđena mesta.

    76

  • � Segment slobode kretanja lica je slobodakretanja samozaposlenih lica, sa jedne i pravnihlica sa druge strane da, kroz ostvarenje pravanastanjivanja, u nekoj od država članica obavljajuneku vrstu vršenja usluga i obavljanja privrednedelatnosti. Praktično reč je o slobodi preduzetništva.

    � Sloboda preduzetništva takođe garantuje islobodu osnivanja agencija, filijala ili područnihfilijala od strane državljana jedne države članicena teritoriji druge države članice.

    77

  • � Evropska kompanija je zamišljena kaoorganizacioni oblik koji treba da prevaziđeteritorijalne prepreke koje su rezultat razlikanacionalnih privrednih zakonodavstava državačlanica. Regulisana je Uredbom Saveta ministara iposebnim Uputstvom, kako bi određeni elementievropskog preduzeća (Societas europea SE) moglidelom biti prilagođeni pravima država članica. Evropska kompanija ima status pravnog lica, a sedište mora da bude na području jedne oddržava članica Zajednice/Unije.

    78

  • � Evropska ekonomska interesna grupacija je oblik interesnog organizovanja uspostavljenkomunitarnim pravom koje za cilj imaomogućavanje i lakše objedinjavanjeprivrednih subjekata u oblastima industrije, trgovine, zanatstva i uslužne delatnosti u okviru Zajednice/Unije, a radi povećanjadobiti članica.

    79

  • � Evropska ekonomska interesna grupacija se osniva ugovorom, a registruje u državisedišta članici Zajednice i u svakoj državičlanici u slučaju ako tamo ima sopstvenopreduzeće. Registracijom stiče poslovnusposobnost na jedinstvenom tržištuZajednice. Za osnivanje Evropske ekonomskeinteresne zajednice nije neophodan osnivačkikapital, a ugovor o osnivanju je po praviluvremenski ograničen.

    80

  • � Za uvođenje slobode kretanja kapitala bila je karakteristična opreznost i postepeno uklanjanjerestrikcija u prometu kapitala i tekućeg plaćanjameđu državama članicama. Tek nakon usvajanjaJedinstvenog evropskog akta, usvojena je iDirektiva kojom su uspostavljena pravila o slobodnom kretanju kapitala, dozvoljene restrikcijei usklađivanje prometa kapitala sa trećimzemljama. Stvaranjem ekonomske i monetarneUnije ugovorom iz Mastrihta 1992. godine iuvođenjem jedinstvene valute – evra dat je velikipodstrek daljoj liberalizaciji prometa kapitala, kojaje danas, u potpunosti dostignuta.

    81

  • � Potpuna liberalizacija kretanja kapitala ipotpuna sloboda platnog prometa u okvirudržava članica Zajednice/Unije, ali i članica itrećih državi primenjuje se od 1. januara1994. godine.

    � Sloboda kretanja kapitala se najčešće vrši u formi kredita odnosno zajmova, portfolio istranih direktnih ulaganja.

    82

  • � Sloboda protoka kapitala kao deo jedinstvenogtržišta je u nadležnosti organa Zajednice.

    � Član 59. Ugovora o osnivanju EZ ovlašćuje Savetministara na uvođenje privremenih meraembarga u odnosu na treće države. Svrhauvođenja tih mera je ograničenje ili zabranaprometa kapitala na područje tržišta državačlanica Zajednice. Pored navedenih mera kojemogu biti i politički determinisane Savetministara može da preduzima i mere za zaštituekonomskih interesa Zajednice/Unije.

    83

  • HVALA NA PAŽNJI!

    84