Sjeverno Americka Zona Slobodne Trgovine, NAFTA, Diplomski Rad

2Severno Američka zona slobodne trgovine-NAFTA

SADRŽAJ

1. UVOD………………….................................................................................4

2. REGIONALIZACIJA I GLOBALIZACIJA………………………………...5

2.1. REGIONALIZACIJA I RAZVOJ EKONOMSKIH INTEGRACIJA U SVETU..62.2. POVODI NASTANKA REGIONALNIH EKONOMSKIH INTEGRACIJA…..62.3. CILJEVI…………………………………..……………………………82.4. NIVOI EKONOMSKIH INTEGRACIJA…………………………………..9

2.4.1. SPORAZUM O PREFERENCIJALNOJ TRGOVINI................................92.4.2. ZONA SLOBODNE TRGOVINE………………………………..……92.4.3. CARINSKA UNIJA………………………………………………...10

2.4.4. ZAJEDNIČKO

TRŽIŠTE....................................................................102.4.5. JEDINSTVENO TRŽIŠTE…………………………………………..102.4.6. MEGATRŽIŠTE……………………………………………………10

3. NAJUTICAJNIJE REGIONALNE INTEGRACIJE U SVETU………...11

3.1. EVROPSKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE...........................................123.2. CENTRALNO EVROPSKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE.....................123.3. ZAJEDNICA NEZAVISNIH DRŽAVA…….…………………………...133.4. ORGANIZACIJA ZA CRNOMORSKU EKONOMSKU SARADNJU…...…133.5. ANDSKA INTEGRACIJA……………………………………………...133.6. EVROPSKA UNIJA……………………………………………………113.7. JUŽNO-AMERIČKA INTEGRACIJA…………………………………...133.8. AMERIČKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE..........................................143.9. JUŽNO-AMERIČKA ASOCIJACIJA ZA REGIONALNU SARADNJU........143.10. ASOCIJACIJA ZEMALJA ISTOČNE AZIJE…………………………….143.11. AFRIČKA EKONOMSKA ZAJEDNICA...................................................143.12. AFRIČKA UNIJA……………………………………………………...15


4. SEVERNO AMERIČKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE……………..16

4.1. UVOD………………………………………………………………...164.2. STATUS NAFTE....................................................................................184.3. PROCEDURA REŠAVANJA SPOROVA………………………………..19

5. POSEBNI SPORAZUMI I DRUGE POJAVE…………………………….20

5.1. PRAVILA ZA ULAGANJA.....................................................................205.2. SEVERNO-AMERIČKI SPORAZUM O RADNOJ KOOPERACIJI………..205.3. PRAVILA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE………………………………20

6. ZNAČAJ NAFTE………………………………………………………….21

7. CILJEVI SPORAZUMA…………………………………………………..21

8. ONOVNE KARAKTERISTIKE ČLANICA NAFTA SPORAZUMA…...22

9. INTERESI TRIJU STRANA ZA SPORAZUM…………………………..24

10. POJEDINAČNI INTERESI ZEMALJA ČLANICA………....…...……...25

11. ODNOS PREMA OSTALIM GRUPACIJAMA…………………………26

11.1. UTICAJ NAFTA SPORAZUMA NA JUŽNO-AMERIČKI REGION……….2611.2. UTICAJ NAFTA SPORAZUMA NA ODNOSE SA EU……………….......27

11.3. MOGUĆI EFEKTI NAFTE PO TREĆE ZEMLJE…………………………27

12. ZAKLJUČAK…………..…..……………………………………………..30

13. LITERATURA…………………………………………………………….31


1. UVOD

Bitni procesi u savremenom svetu uslovljeni političkim i ekonomskim razlozima, svakako su regionalne ekonomske integracije. Regionalne integracije su postale nezaobilazan subjekat međunarodnih odnosa i međunarodnog prava, spoljne politike, diplomatije i diplomatskih odnosa u savremenom svetu. Bez njihovog političkog i diplomatskog anganžmana ne može se razmatrati ni rešavati niti jedno otvorno svetsko pitanje, političke, bezbedonosne, ekonomske, ekološke i druge prirode.

Ako bismo regionalne ekonomske integracije posmatrali po kontinetima, onda bismo mogli izdvojiti: Evropske, Evroazijske, Američke, Azijske i Afričke integracije. NAFTA, severno-američka zona slobodne trgovine, kao jedna iz ove grupe predstavljaju upravo oblast mog istraživanja i temu ovog diplomskog rada.

Svrha rada jeste da se objasne sta su to ekonomske integracije, njihov značaj i uloga u savremenom svetu zatim identifikacija najuticajnijih ekonomskih integracija u svetu i kratak osvrt na njih.

Svakako, detaljno sam se bavio analizom NAFTE – severnoameričke zone slobodne trgovine jer jer je to tema ovog diplomskog rada. Da bi objasnio NAFTU morao sam da napravim uvod I napisem nesto uopsteno o regionalinim integracijama kako bi priblizio citaoce njihovom značaju.

Rad je koncipiran tako da se na najbolji način ostvari uvid u pojam regionalnih integracija, njihovu pojavu i značaj u savremenom svetu, te se steknu odredjena znanja o najuticajnijim integracijama na svetu, njihov značaj za članice organizacija i dr..

Drugi deo rada se bavi NAFTA Sporazumom, njenom značaju, ciljevima, karakteristikama NAFTA sporazuma, njenim članicama i interesima. Takođe sam se osvrnuo na odnose članica NAFTA sa drugim grupacijama u svetu ali i na moguće efekte na pojedinačne treće zemlje u svetu.


2. REGIONALIZACIJA I GLOBALIZACIJA

Savremeni svet karakterišu dva međusobno isprepletana procesa:

1) globalizacija - sve tešnja, rastuća i funkcionalna međuzavisnost nacionalnih ekonomija (država) i

2) regionalizacija - povezivanje nacionalnih ekonomija (država) u odgovarajuće oblike regionalne integracije.

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, u svim ekonomskim integracijama, prisutna je tendencija bržeg povećanja obima izvozno - uvoznih transakcija unutar njih nego izvan njih. Na osnovu prezentovanih podataka neki teoretičari izvode zaključak da je regionalizacija međunarodne trgovine autonoman proces, divergentan globalizaciji, da nagoveštava i označava "kraj globalizacije".

Do drugačijeg zaključka može se doći ako se regionalizacija internacionalne trgovine posmatra kao jedan dinamičan, a ne završen proces. U tom kontekstu regionalne ekonomske integracije predstavljaju se, bez obzira na neke njihove nesporne autonomne odrednice, kao sastavni deo procesa globalizacije svetske privrede. Regionalizacija i globalizacija predstavljaju se kao komplementarni a ne kao divergentni procesi.

Prvo. Svaka od postojećih regionalnih ekonomskih integracija u svetu je otvoreni a ne hermetizovani organizam, rivalski ali i partnerski orjentisana, sa težnjom da bude što veća, da što više proširi i pomeri svoje granice, da bude, u krajnjoj liniji, što više globalizovana. Tako, na primer, Evropska unija pomera svoje granice prema zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope, MERKOSUL nastoji da k sebi privuče zemlje na zapadu i severozapadu Južne Amerike, NAFTA se pragmatično okreće prema čitavoj američkoj hemisferi, ASEAN prema Istočnoj i Centralnoj Aziji, itd.

Drugo. Nijedna od postojećih regionalnih ekonomskih integracija, ma koliko bila velika nije sama sebi dovoljna, nego zavisna od "ostatka sveta". Zato su između postojećih regionalnih ekonomskih integracija već uspostavljeni ili su u fazi uspostavljanja specijalni odnosi ekonomske i druge saradnje, kao na primer, između MERKOSUL - Evropske Unije ili NAFTA - MERKOSUL i dr.

Treće. U toku je i proces međusobnog povezivanja postojećih regionalnih integracija, to jest stvaranja novih mega ekonomskih integracija koje bi se protezale na šire geoekonomske i interregionalne prostore, kao što su, na primer, FTAA, AFTA i dr1.

1 Kurečić, P. (2003.): Regije i regionalni poredci u novom svjetskom poretku, workingpaper Hrvatske udruge za međunarodne studije, str 16


Regionalne ekonomske integracije su, ustvari, karika u lancu sve veće međuzavisnosti država i aktera svetske tržišne scene, jedan od bitnih mehanizama kroz koji se ostvaruje sve intenzivnije globalizovanje svetske privrede.Regionalne ekonomske integracije predstavljaju ekonomske temelje globalne trgovinske liberalizacije, koja podstiče univerzalnu ekonomsku konkurentnost od koje korist imaju potrošači u čitavom svetu. A pravni temelj takve liberalizacije je WTO.

2.1.REGIONALIZACIJA I RAZVOJ EKONOMSKIH INTEGRACIJA U SVETU

Krajem 20. i početkom 21. veka sve se izraženije ispoljavaju tendencije povezivanja i zbližavanja zemalja i naroda, tj. tendencije stvaranja jedinstvenog ekonomskog i informativnog prostora u planetarnim okvirima, intenzivnije razmene znanja, tehnologije, roba, usluga i informacija. To se ogleda u formiranju regionalnih ekonomskih integracija (EU, NAFTA, ZND, ASEAN, CARICOM...), koje su postale važan činilac razvoja i izmene regionalne ekonomsko-političke strukture savremenog sveta. U toku procesa integracija, dolazi ne samo do razvijanja i produbljivanja međudržavnih veza i odnosa, već i do dubokih strukturnih promena i kretanja svih faktora proizvodnje u svim zemljama pojedinačno, koje predstavljaju i nameću povećanje produktivnosti rada, a time i dohotka radnika i profita preduzetnika.

Međunarodne ekonomske integracije imaju dugu istoriju. Do 19. veka ekonomske integracije između suverenih država ostvarivale su se na regionalnom ekonomskom prostoru. Tokom 19. veka, ostvarivani su procesi integracije koji su nosili obeležje nacionalnih homogenizacija i formiranje nacionalnih država u savremenom smislu reči.

Dvadeseti vek karakterišu procesi kontinentalnih ekonomskih integracija. Različiti oblici međunarodnih regionalno-ekonomskih integracija, pružaju mnoge pogodnosti zemljama članicama, obezbeđuje se znatno veće i slobodnije tržište, efikasnije korišćenje raspoloživih privrednih izvora, kapitala, radne snage i raspoloživih kapaciteta. Pružaju se znatno veće šanse i povlašten položaj svim poslovnim akterima i građanima u odnosu na treće zemlje. Time se zaoštrava konkurencija unutar grupacije i jača konkretna sposobnost pojedinih firmi i država na međunarodnom planu, brži ekonomski razvoj i efikasnije rešavanje ekonomskih, socijalnih i drugih problema (inflacija, nezaposlenost ...).

Gotovo sve zemlje sveta obuhvaćene su procesima ekonomskih integracija. Svedoci smo novih ekonomskih saveza i podela. Zemlje Evrope formirale su jednu od najsnažnijih i najhomogenijih međunarodnih ekonomskih grupacija – EU. SAD se ubrzano povezuje u više pravaca: formiraju slobodnu zonu Sjeverne Amerike (NAFTA) i uključuju se u Organizaciju Azijsko-Pacifičkog regiona (ARES) u kojoj su i svetski ekonomski kolosi Japan i Kina. Od značajnog dela bivšeg SSSR-a, nastala je Zajednica Nezavisnih Država (ZND) u kojoj je Rusija ekonomski najsnažnija zemlja.

Svetska ekonomija sve više se institucionalizuje, dobija svoje posebne organizacione konture, okvire kroz brojne internacionalne privredne i finansijske organizacije, regionalne ekonomske grupacije i integracije, koje utvrđuju pravila ponašanja najvažnijih ekonomskih aktera na svetskoj tržišnoj sceni, koordinirajući njihove privredne aktivnosti u globalnim, svetskim


razmerama, više ili manje uspešno. Stubove savremenog svetskog multilateralnog ekonomskog sistema čine Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fund - IMF), Svetska banka (World Bank - WB) i Svetska trgovinska organizacija (World Trade organization - WTO).

Uspostavljanje i neprestano razvijanje globalnog ekonomskog sistema, izraz je opšte težnje naroda i država u svetu da zajednički traže i daju odgovore na brojne ekonomske i političke izazove i probleme savremenog sveta (monetarne, finansijske, trgovinske, razvojne, ekološke i dr.), od neposrednog značaja za ekonomski napredak svake pojedinačne zemlje, za uspešnije prevladavanje sopstvenih ekonomskih teškoća, tekućih i dugoročnih, sa kojima se one suočavaju u svom razvoju. Proces regionalne ekonomske integracije započeo je svoj intezivan razvoj nakon Drugog svetskog rata. Od tada pa do danas, ovaj proces se nezaustavljivo širio na sve delove sveta, uporedo sa trendom globalizacije.

Posle drugog svetskog rata izvršen je oporavak a zatim su glavni napori svih nacionalnih vlada bili usmereni na ubrzavanje razvoja nacionalnih privreda. Regionalne ekonomske integracije (regionalna tržišta), pojavile su se kao spona između nacionalnih i svetskog tržišta.

Ekonomske integracije su proces ujedinjenja više različitih zaokruženih privrednih celina u jednu jedinstvenu i zaokruženu privrednu celinu. Ekonomska integracija nije cilj za sebe već služi višim ciljevima2. Neposredni ekonomski cilj je da se poveća prosperitet jedinica koje sarađuju.

U društvima i sredinama u kojima se naciji i državi pridaje veći značaj od ekonomskog progresa same nacije i države prisutan je skepticizam prema integraciji zato što ona, navodno, može da bude instrument ugrožavanja stečene nacionalne nezavisnosti i državnog suvereniteta.

Ekonomski napredne zemlje sveta prihvatile su integraciju kao imperativ vremena i globalne interdependencije sveta, pronalazeći istovremeno mehanizme za aktivno pomirenje nacionalne independencije i globalne interdependencije.

Postoje funkcionalne i institucionalne ekonomske integracije. Funkcionalne ekonomske intergacije nastaju od preduzeća, naročito transnacionalnih korporacija, one nastaju zbog motivacije preduzeća da posluju globalno. Institucionalne ekonomske integracije (regionalne) nastaju sporazumima o sjedinjavanju između država određenog ragiona.

Regionalne integracije su, ustvari, proizvod globalne interdependencije privreda i država u savremenom svetu. Po svom karakteru predstavljaju institucionalnu formu međusobnog ekonomskog (trgovinskog i finansisjkog), tehnološkog, pravnog, kulturnog i drugog povezivanja dve ili više zemalja (država) na određenom širem ili užem regionu (prostoru).

Najprogresivniji primer kreiranja uspešne regionalne ekonomske integracije je Evropska unija (EU), stvorena pre više od pedeset godina i potom neprestano razvijana i unapređivana. Ona je bila svojevrstan uzor za mnoge ekonomske regionalne integracije koje su kasnije stvarane u drugim regionima sveta (NAFTA, MERCOSUL, ASEAN, i dr.)3.

2 Ekonomska diplomatija: Pozicioniranje u vreme globalizacije, http://www.gmbusiness.biz/index.php/arhiva/21-30/gm_24/3321.html

3 http://www.diplomatija.ba/Pravni_savjetnik

http://www.diplomatija.ba/Pravni_savjetnik

http://www.gmbusiness.biz/index.php/arhiva/21-30/gm_24/3321.html


Uspešnost svake pojedinačne regionalne ekonomske integracije zavisi od karaktera odnosa na kojima je sazdana. Ekonomski fer odnosi među članicama integracije garancija su njenog progresa.

2.2.POVODI NASTANKA REGIONALNIH EKONOMSKIH INTEGRACIJA

Razvoj regionalne ekonomske diplomatije i umnožavanje regionalnih sporazuma stimulisali su:

(1) politički i strateški faktori, u koje spadaju: bezbednost, politička i ekonomska stabilnost

(2) trgovinske koristi, u koje spadaju: pristup tržištu, rast konkurentnosti, obezbeđivanje skrivenog protekcionizma kroz uvođenje “regionalnih barijera” ubrajaju se takođe u značajne motive

(3) odgovor na globalizaciju, jer globalizam slabi nacionalnu političku autonomiju; zadržavaju se politički prioriteti na lokalnom nivou, uz raspodelu koristi region-država

(4) trgovinska politika iskoordinirana na regionalnom nivou, doprinosi pojačavanju pozicija nacionalnih privreda koje konstituišu regionalnu organizaciju, pri čemu dolazi do stvaranja novih zaštitnih mehanizama ili pojačavanja starih zaštitnih mera.

2.3.CILJEVI

Ekonomska integracija je u osnovi integracija tržišta. Slobodno kretanje dobara i usluga je temeljno načelo ekonomske integracije. Kako je dobro poznato iz klasične teorije međunarodne trgovine, slobodna razmena dobara obećava pozitivni učinak na prosperitet svih na koje se ona odnosi. Ona dopušta potrošačima da izaberu dobra najniže cene, uopšteno širu mogućnost izbora, te stvaraju uslove za dodatnu dobit kroz ekonomiju obima. Očiti porast društvenog bogatstva koji proizlazi iz liberalizacije tržišta proizvodima, je dobar ekonomski razlog da se s tim ciljem započne integracija. Ipak, planovi integracije imaju sklonost radije slediti političku nego ekonomsku logiku.

Regionalnim integracijama se ostvaruje povećanje obima razmene, ubrzava se ekonomski razvoj i raste stepen blagostanja.

Regionalne integracije :

podstiču brži protok dobara i usluga eliminišu granične probleme obezbeđuju slobodnu trgovinu na prostoru ograničenom datom integracijom ostvaruju ekonomske prednosti većeg tržišta direktno i indirektno pozitivno utiču i na mnoge druge sfere društvenog života, kao što su

kultura, umetnost, obrazovanje ili slično.


Regionalizacija predstavlja regionalnu koncentraciju privrednih tokova, a regionalizam je politički proces saradnje i koordinacije privrednih politika među zemljama4.

Motivi pokretači regionalnih integracija su politički i ekonomski, s tim da su jedni ili drugi u specifičnim slučajevima više ili manje izraženi. Do sada najrazvijenijim integracijama prethodili su politički motivi.

Procesi integracije su se odvijali pod uticajem industrijske revolucije i naučno-tehnološkog progresa, koji su doprineli porastu proizvodnih snaga i opštoj ekonomskoj ekspanziji. Visok nivo ekonomske ekspanzije tražio je, istovremeno, šira tržišta u cilju povećanja međusobne trgovine i kooperacije, bolje koristi od lokacije faktora proizvodnje, poboljšavanja proizvodne funkcije i porasta proizvodnje, tehnološke opremljenosti i produktinosti, a time i uvećanja ukupnog razvoja.

Glavne ekonomske pobune kapitalističkih integracija bile su da se preko jedinstvenog monetarnog i carinskog sistema obezbedi dovoljno prostora za slobodno kretanje robe, kapitala i rada i da se privatnom inicijativom postigne optimalno korišćenje prirodnih resursa radi stvaranja profita. U svetlu iskustva stečenih do sad u postojećim integracionim šemama i grupacijama u čitavom svetu, sadržajno jedinstvo i zajedništvo u ekonomskoj oblasti je moguće uspostaviti samo između zemalja identičnih ili u najmanju ruku sličnih društveno-ekonomskih struktura, političkih sistema i orijentacija i koje ne samo da su voljne već su i u stanju da eliminišu međusobne razlike u nivou privrednog razvoja.

2.4.NIVOI EKONOMSKIH INTEGRACIJA

Zavisno od toga kakav je ekonomski, trgovinski i finansijski sadržaj među njima, susrećemo se sa različitim oblicima regionalnog integrisanja država.

2.4.1. Sprazum o preferencijalnoj trgovini

Sprazum o preferencijalnoj trgovini (Preferencial Trade Agreement)5 predstavlja najelementarniji oblik ekonomskog integrisanja dve ili više zemalja. Potpisivanjem ove vrste sporazuma, zemlje se obavezuju da u međusobnoj trgovini primenjuju niže carinske stope od onih koje primenjuju u trgovini sa trećim zemljama.

2.4.2. Zona slobodne trgovine

Zona slobodne trgovine (Free Trade Area) je oblik ekonomske integarcije koji uspostavlja grupa zemalja potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini (free trade agreement)6. Primer zone slobodne trgovine su EFTA i NAFTA. Sporazum o slobodnoj trgovini može da sadrži izuzeće za neke proizvode. Carine slobodne zone (tarif free trade) odnose se samo na robe sa sertifikacijom, da su proizvedene u zemlji članici.

2.4.3. Carinska unija

4 Prof. dr Dašić D.:, PRINCIPI INTERNACIONALNE EKONOMIJE, Beograd, 2005 god. str 485 http://en.wikipedia.org/wiki/Preferential_trading_area

6 http://en.wikipedia.org/wiki/Free_trade_area


Carinska unija predstavlja najčešći oblik ekonomske integracije. Polazi od ukidanja carina i svih drugih ograničenja između zemalja članica, ali i od usklađene zajedničke carinske pоlitike prema zemljama nečlanicama.

2.4.4. Zajedničko tržište

Zajedničko tržište je viši oblik integrisanja u odnosu na carinsku uniju, što znači da preuzima sve njene karakteristike i dodatno uljučuje i slobodnо kretanje rada i kapitala između zemalja članica. To je ujedno i veći stepen liberalizacije jer se slobodno razmenjuju robe i usluge i slobodno je kretanje proizvodnih fakora. Prvo moderno zajedničko trzište stvoreno je 1957. godine, u zemljama Zapadne Evrope, poznato kao Zajedničko Evropsko Tržište ZET, ( ECM, European Common market).

2.4.5. Jedinstveno tržište

Ovo je najrazvijeniji oblik regionalne integracije (single market). Za razliku od zajedničkog tržišta, u njemu umesto više nacionalnih valuta, kao sredstvo plaćanja i prometa funkcioniše samo jedna valuta, uz jedinstveno regulisanje funkcionisanja banaka i drugih finansijskih institucija. EU je od zajedničkog tržišta stvorila jedinstveno, sa jednom valutom, euro-m, koje funkcioniše od januara 2002. godine.

2.4.6. Megatržište

Megatržište predstavlja tržišnu formaciju koja se stvara širenjem postojeće regionalne integracije na račun nekog nacionalnog tržišta ili kroz odgovarajuće oblike trgovinske i druge saradnje između postojećih regionalnih integracija. Veoma je geografski rasprostranjeno i predstavlja megatrend u savremenom svetu. Planira se stvaranje megatržišta čitave Amerike.

Slika 1. Nivoi ekonomskih integracija

3. NAJUTICAJNIJE REGINALNE INTEGRACIJE U SVETU


3.1. EVROPSKA UNIJA

Počeci EU vezuju se za period posle Drugog svetskog rata. Upravo ratna razaranja i ubijanja dovela su do stvaranja ideje o evropskoj integraciji, u želji da se ona tim zauvek prekinu i spreče. Oblikovanje EU je započeto kroz formiranje tri evropske zajednice:

Evropska zajednica za ugalj i čelik ( ECSC); Evropska ekonomska zajednica (EEC) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM).7

Proces evropske integracije formalno je lansiran 9. maja 1950. godine, kada je francuski ministar inostranih poslova ( Robert Schiman) zvanično predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik ( European Coal and Steel Community-ECSC).

ECSC je osnovalo šest evropskih država: Francuska, Nemačka, Belgija, Holandija i Luksemburg, Pariškim ugovorom 18. aprila 1951. godine. Ovim ugovorom utvrđeno je formiranje zajedničkog tržišta u sektoru uglja i čelika, ukidanje carina i stvaranje jedinstvene carinske tarife prema zemljama nečlanicama. Krajem 1954. godine ECSC i Velika Britanija su zaključili sporazum o međusobnoj saradnji.

EEC( European Economic Community), Evropsku ekonomsku zajednicu je osnovalo šest članica ESCS, potpisivanjem posebnog Rimskog ugovora, koji je stupio na snagu 1. januara 1958. godine. Cilj osnivanja bio je uspostavljanje opšteg zajedničkog tržišta, koje podrazumeva ukidanje carina i restrikcionih kvota u trgovini između članica.

EUROATOM, Evropsku zajednicu za atomsku energiju, posebnim Rimskim ugovorom, koji je stupio na snagu 1.januara 1958. godine, sa zadatkom da realizuje bolju saradnju u specifičnom privrednom sektoru. Uspešnost Evropske zajednice, dala je podstreh i drugim zemljama da se pridruže. Pa su se tako 1973. godine pridružile i Danska, Irska i Velika Britanija. Pridruživanje se nastavlja, pa se 1981.godine pridruzila Grčka, a 1986. Godine Španija i Portugal.

EU( European Union), Evropska unija, uspostavljena je 7.februara 1992. godine. Ugovoron o Evropskoj Uniji koji je u holandskom gradu Mastrihtu zaključilo 12 Evropskih zemalja. Te zemlje su: Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Danska, Irska, Velika Briatnija, Grčka, Španija i Portugalija. Ovaj ugovor je stupio na snagu 1993.godine.

Na samitu EU, održanom u Kopenhagenu, u decembru 2002. godine, doneta je odluka o proširivanju EU na deset novih država. Te države su: Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Estonija, Litva, Litvanija, Malta i Kipar.

7

http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union


U skladu sa Atinskim sporazumom, u EU je 1.maja 2004. godine primljeno još 10 država, pa se broj njenih članica popeo na dvadeset pet. Nakon toga, tačnije 1.januara 2007. godine primljene su Bugarska i Rumunija, a poslednja zemlja članica unije, postala je Hrvatska.8

Ustav za Evropu definiše EU kao „uniju naroda i država Evrope“, otvorenu za sve evropske države. Na neformalnom sastanku održanom u Lisabonu 19. oktobra 2007. godine evropski lideri su usvojili konačni tekst Reformskog sporazuma EU, nazvan Lisabonski sporazum. Ovim sporazumom revidirane su sporne političko- pravne tačke iz neprihvaćenog nacrta ustava za EU.

Unutar EU imamo tri glavne institucije : Evropski parlament ( European Parlament), Savet EU ( Council of the European Union) i Evropska komisija ( European Comission).

Početak procesa priključena EU zavisi od procene Evropskog saveta, da li i u kojoj meri buduća članiva ispunjava kriterijume propisane 1993. godine u Kopenhagenu. Prema jugoistočnoj Evropi, EU sprovodi proces stabilizacije i asocijacije do prijema u EU. Nakon zaključivanja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sledi kao krajnji rezultat Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji bi trebalo EU da zaključi sa svakom pojedinačnom državom zapadnog Balkana. Države kandidati za prijem u EU su: Srbija, Makedonija i Turska. Države potencijalni kandidati za prijem u EU su: Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina. Srbija kao ekonomski i politčki prioritet je postavila punopravno stupanje u članstvo EU. 8.oktobra 2007. godine, Srbija je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, da bi ga zatim, uz prethodnu saglasnost svih 27 članica, potpisala 29.aprila 2008. godine. Srbija će morati da otvori svoje tržište, reši problem javnih preduzeća i velikih državnih kompanija, sa monopolističkim položajom. Poseban zahtev je usklađivanje zakonodavstva Srbije sa pravom EU. EU je otvoren oblik ekonomske integracije za sve evropske i druge zemlje, u skladu sa utvrđenim uslovima za prijem u EU.

3.2.EVROPSKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE (EFTA)

Evropska zona slobodne trgovine (European Free Trade Association), je internacionalna ekonomska integracija, osnovana 1960. godine, sa ciljem podsticanja slobodne trgovine i ekonomske integracije. Akuelne članice su Švajcarska, Noverška, Island i Lihtenštajn.9

3.3.CENTRALNO EVROPSKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE (CEFTA)

8 Dašić, D.: Diplomatija - Ekonomska multilaterala i bilaterala, "Univerzitet ‘Braća Karić' & Multidisciplinarni centar za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava", Beograd, 2003. Str. 549 Dašić, D.: Diplomatija - Ekonomska multilaterala i bilaterala, "Univerzitet ‘Braća Karić' & Multidisciplinarni centar za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava", Beograd, 2003. Str. 55


Centralno-evropska zona slobodne trgovine (Central Europen Free Trade Agreement), osnovana je 21.decembra 1992. godine u Krakovu (Poljska). Onovala su je Poljska, Mađarska i Čehoslovačka. Kasnije su pristupile i Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija.

Osnovni ciljevi stvaranja bili su konsolidovanje demokratije i tržišne ekonomije u tim zemljama kao i zajednička mobilizacija za pristup u institucije zapadne Evrope.

Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka i Slovenija pristupile su EU, a Rumunija i Bugarska su 2007. godine, pridruživanjem EU, napustile sporazum.

Sadašnje članice su republike bivše SFRJ, bez Slovenije i Hrvatske, sa Albnijom i Moldavijom. CEFTA se u praksi pokazala kao veoma efikasan mehanizam za brže pripajanje EU.

3.4.ZAJEDNICA NEZAVISNIH DRŽAVA (ZND)

Čine je 11 bivših Sovjetskih republika: Ruska Federacija, Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Uzbekistan, Tađikistan i Kirgizija. Glavni cilj stvaranja, bio je da se ublaže i smanje negativne posledice raspada SSSR i da novostvorene države uspostave međusobne političke, ekonomske, kulturne i druge oblike saradnje.

3.5. ORGANIZACIJA ZA CRNOMORSKU EKONOMSKU SARADNJU (BSEC)

BSEC (Black See Ekonomic Cooperation), osnovan je na inicijativu Turske u Istanbulu 1992. godine, pristupom 11 zemalja crnomorskog regiona. Osim trgovinskih i ekonomskih pitanja, potencijalna područja saradnje su zaštita životne sredine i infrastruktura. Predstavlja drugo največe izvorište nafte i prirodnog gasa u svetu, posle regiona Golfa10.

3.6. ANDSKA INTEGRACIJA (CAN)

Pet Južnoameričkih država: Bolivija, Čile, Kolumbija, Ekvador i Peru potpisalo je 1969. godine u Kartageni, sporazum radi poboljšanja životnog standarda svojih naroda kroz integraciju. Kartagena sporazumom je pokrenut proces andske integracije, poznat kao Andski pakt (Andean pakt). Andska grupa je 1992. godine formalno premenila naziv u Zajednicu Andskih Zemalja (Community of Andean Nations), CAN, a sada se naziva Andsko zajedničko trzište ANCOM. Danas sa MERCOSUL-om predstavlja jedan od dva glavna trgovinska bloka u Južnoj Americi.

3.7. JUŽNOAMERIČKA INTEGRACIJA ( MERCOSUL)

10 http://www.mpn.gov.rs/medjunarodna-saradnja/naucna-saradnja/multilaterala?lang=sr-YU


MERCOSUL (Mercado Comum do Sul), je regionalni trgovinski sporazum između Brazila, Argentine, Paragvaja i Urugvaja, kao najznačajniji segment ukupnog procesa ekonomske i političke integracije Južne Amerike. Osnovan je sporazumom u Asunsionu (Paragvaj), 26. marta 1991. godine.

Ovaj sporazum unapređen je protokolom iz Ouri Preto (Minas Žerais), čime je postao carinska unija. Bolivija, Čile, Ekvador i Peru imaju trenutno status pridruženog člana, kao i CAN. Meksiko ima status države posmatrača. Sedište je i Montevideu (Urugvaj), danas prestižnom diplomatskom centru Južne Amerike.

3.8. AMERIČKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE (FTAA)

Američka zona slobodne trgovine (The free trade area of The Americas) ili ALCA, je novi oblik globalne interregionalne ekonomske integracije, koji bi obuhvatio čitavu Američku hemisferu. Inicijativa za stvaranje lansirana je u decembru 1994. godine u Majamiju, gde je dogovoren slobodan protok roba.

3.9. JUŽNOAZIJSKA ASOCIJACIJA ZA REGIONALNU SARADNJU (SAARC)

Južnoazijska asocijacija za regionalnu saradnju, osnovana je 1985. godine u cilju da promoviše blagostanje naroda južne Azije, poboljša kvalitet njegovog života i ubrza ekonomski rast. Članice SAARC su Bangladeš, Butan, Indija, Maldivska ostrva, Nepal, Pakistan i Šri lanka. Sedšte je u Katmanduu (Nepal).

3.10. ASOCIJACIJA ZEMALJA JUGOISTOČNE AZIJE (ASEAN)

Asocijacija zemalja jugoistočne Azije (Association of Southeast Asian Nations), je najznačajnija ekonomska i politička integracija zemalja tog područja. Osnovale su je 1967. godine u Bankoku, Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland. Kasnije su se pridružile Vijetnam, Laos, Mijanmar, Kambodža i Brunej Darusalam11. Obuhvata trgovinu, investicije, usluge, finansije, poljoprivredu, šumarstvo, komunikacije, transport i turizam. Na samitu 2007. godine predviđeno je unapređivanje ASEAN integracije kroz izgradnju zajednice u ime mira, progresa i prosperiteta njihovih naroda. Sedište je u Đakarti. ASEAN zona slobodne trgovine, osnovana je januara 1992. Godine, a stvorena je radi jačanja konkurentske sposobnosti ASEAN članica u razmerama svetskog trzišta kroz eliminisanje carinskih tarifa, podsticanje ekonomskog razvoja, kao i proširivanje zone slobodne trgovine.

3.11. AFRIČKA EKONOMSKA ZAJEDNICA (AEC)

11 http://www.asean.org


Na samitu održanom u Abuđi (Nigerija), juna 1991. godine, potpisan je sporazum o uspostavljanju Afričke ekonomske zajednice. Ciljevi su unapređenje ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja, ubrzanje afričke ekonomske integracije i povećanje ekonomskog rasta.

3.12. AFRIČKA UNIJA (AU)

Afrička unija (African Union) osnovana je 8.jula 2002. godine, na samitu održanom u Durbanu. Jedina afrička zemlja koja nije njen član je Maroko. Osnovana je po uzoru na EU, na postojećim multilateralnim i bilateralnim odnosima između zemalja članica. Strateški ciljevi su: ostvarenje većeg jedinstava među afričkim zemljama, odbrana suvereniteta, podsticanje političke, ekonomske i socijalne integracije, itd.. Ostvarivanjem ovih ciljeva, Afrika bi mogla da zauzme strateško mesto koje joj pripada, prema potencijalima kojima raspolaže, kako na ekonomskoj tako i na političkoj sceni.

Slika 2. Ekonomske integracije u svetu


4. SEVERNO –AMERIČKA ZONA SLOBODNE TRGOVINE

4.1. UVOD

Pre nego što krenemo u dublju analizu NAFTA sporazuma moram istaći da je ovaj kontinent među vodećim kontinentima sveta. Tu se pre svega misli na veličinu zemalja i njihov razvoj, koje se nalaze u njemu kao i na broj stanovnika koji žive na ovom područiju. Što se tiče prirodnih bogatstava Severna Amerika se ističe po proizvodnji kamenog uglja, nafte, srebra, urana, olova, cinka, nikla, zlata, hroma.... Takođe ovde se proizvodi i gotovo polovina električne energije a isto tako ovaj kontinent zauzima vodece mesto u proizvodnji žitarica, pamuka, duvana šećera, trske, voća i povrća, mesa.... Lidersku ulogu imaju i u oblasti elektronike mada se u poslednje vreme proizvodnja ovih proizvoda premešta u zemlje sa jeftinijom radnom snagom.

4.2. NASTANAK SPORAZUMA

U drugoj polovini dvadesetog veka dolazi do poboljšanja kako ekonomskih tako i trgovinskih odnosa između zemalja Severne Amerike. Na samom početku saradnja između ovih zemalja je bila usmerena samo na razmenu između preduzeća. To je doprinelo tome da se javljaju prve ideje u vezi sa potpisivanjem kako bi se stvorila slobodna trgovinska zona. Prvi sporazumi između ovih zemalja bili su trgovinske prirode. Međutim povećanjem protoka ljudi robe i kapitala javlja se potreba za definisanje pravila od strane državnih insititucija radi daljeg unapređenja saradnje. Zbog ovoga a takođe i po ugledu na uspešnu integraciju najrazvijenijih zemalja Evrope došlo se do toga da ideja o nastanku NAFTA sporazuma bude sprovedena u delo.

Preteča NAFTA sporazuma je Autosporazum iz 1965. godine, koji su sklopili SAD i Kanada. Iako se ovaj Sporazum odnosio samo na trgovinu i automobilsku industriju on je bio uspešan primer kako se može ostvariti dobit regulisanjem trgovine. Ovim sporazumom američki automobilski giganti (Ford, General motors) dobili su mogućnost da proizvode za ujedinjeno tržište ove dve zemlje. Pre potpisivanja ovog sporazuma američki automobili su morali biti proizvedeni u Kanadi da bi se plasirali na kanadsko tržište. Ovim dogovorom proizvodnje automobilskih delova su prebačemi u samu Kanadu što je dovelo do izuzetnog pozitivnih rezultata koju su premašili sva očekivanja. Izvoz SAD u Kanadu u periodu od 1965. do 1969. porastao za čak 114 procenata dok je u istom periodu Kanada povećala svoj izvoz u SAD za 169 procenata.

Zadivljujući rezultati ostvareni ovim sporazumom vodili su do potpisivanja novih sporazuma i ugovora između ove dve zemlje. Takođe početkom osamdesetih godina prošlog veka raste potreba (prevashodno sa Kanadske strane) da se zaključi jedan novi, potpuniji sporazum. Kanada je bila zabrinuta zbog antidampinga, uzvratnih carina kao i američkog pretecionizma. U isto vreme kanadska preduzeća su morala proći kroz proces restruktuiranja jer je modernizacija privrede bila neophodna zbog sve veće ekspanzije azijskih preduzeća.


Svi ti razlozi vodili su potpisivanja CUSTA sporazuma između SAD i Kanade 1987. godine koji je na snagu stupio 1. Januara 1989. godine. Ovim sporazumom Kanada je rešila probleme sa kojima se suačavala njena privreda dok je sa druge strane SAD proširila tržište i poboljšala konkurentnost. U narednih sedam godina Kanadski izvoz u SAD se povećao za 87 procenata a izvoz SAD u Kanadu za 91 procenat.

Ideja o jednom sveobuhvatnom sporazumu o slobodnoj trgovini izmđju Meksika i SAD, prvi put je razmatrana početkom 1990. godine u kontaktu predsednika Buša i predsednika Salinas de Gortarija. Kanada se u pregovore uključila u septembu 1990. godine. Pregovori o NAFTA sporazumu (North American Free Trade Agreement) otpočeli su juna 1990. Godine, a završeni avgusta 1992. godine. Sporazum o slobodnoj trgovini Severne Amerike između SAD, Kanade i Meksika potpisan je 17. decembra 1992. godine i ratifikovan od strane nadležnih institucija triju zemalja u periodu od juna do novembra 1993. godine, a stupio je na snagu 1. januara 1994. godine. Meksiko je poslednji ratifikovao sporazum, s obzirom na razmimoilaženja sa SAD po pitanju zaštite životne sredine i tržišta radne snage. Sporazumu je prethodio Sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i Kanade potpisan januara 1988. godine.

Slika 3. Članice Nafte

Glavni cilj sporazuma je da, polazeći od „nacionalnog tretmana“, stvori uvećano, dinamično i otvoreno tržište za trgovinu robama i uslugama tri zemlje i poveća mogućnost za investiranje u Severnoj Americi. Sporazum pokriva standarde, investicije, pristup tržištu roba i usluga, zaštitu intelekutalne svojine a sadrži i pravila o trgovini.


Ovaj sporazum predstavlja pravni okvir najveće ekonomske integracije dvadesetog veka, sa oko 385 miliona stanovnika, 7771 milijardom američkih dolara i učešćem u svetskom bruto proizvodu sa oko 28%. Zemlje članice NAFTA ostvaruju izvoz od oko 856 milijardi dolara, učestvujući u ukupnom svetskom izvozu sa 17%12. Pored vec postojeća, do tad dva trgovinska bloka formiranjem ove integracije, zaokružen je i treći trgovinski blok u svetskoj ekonomiji i trgovini.

Slika 4. NAFTA

Ideološko opredeljenje SAD u posleratnom periodu bilo je za ekonomski poredak zasnovan na liberalizaciji kretanja robe i kapitala i multilateralno regulisanje svetske trgovine, s obzirom da je američki dolar igrao ulogu sveskog novca. Izmenom odnosa snaga u svetskoj privredi i smanjenje udela SAD, one su stavljene pred opciju - ili se zalagati za otvorenu privredu sa visokim deficitom, ako se ne želi pribeći rešavanju unutrašnjih problema (budžetski deficit), ili uvoditi barijere trgovini uz rizik svetske recesije i zatvaranja tržišta drugih zemalja. Izlaz se nalazi u fer i slobodnoj trgovini, umesto ranije proklamovanoj slobodnoj i fer trgovini od strane predsednika Regana. Fer trgovina u suštini znači uravnoteženu trgovinu sa ograničenim korišćenjem konkurentskih prednosti ostalih zemalja.

12 http://en.wikipedia.org/wiki/North_American_Free_Trade_Agreement


Krajem 1985. godine, SAD su pokrenule ukupno 40 akcija nefer trgovinske prakse drugih zemalja. Predsednik SAD je čak formirao radnu snagu (Trade Strike Force), za borbu protiv prakse (akcije uključuju antidamping i kompezatorne dažbine, slobodu pristupa američke robe sranim tržištima, obezbeđenje prava svojine američkih proizvoda i dr.). Ova akcija SAD rezultirala je nizom bilateralnih trgovinskih pregovora i bilateralnim ugovorima o trgovini u koje su uključene i na bazi reciprociteta regulisane i druge oblasti ekonomskih odnosa, a ne samo trgovina. Efekat ovih mera i aktivnosti SAD bio je trostruk.

Prvo su SAD, delom zahvaljujući ovim aktivnostima, smanjile trostuki deficit. Drugo, na ,mala vrata, putem bilateralnih pregovora pokrenuta su pitanja poljoprivrede, usluga, zaštite životne sredine, intelektualne svojine kao i druga pitanja od važnosti za SAD o kojima nije bilo saglasnosti na najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima u toku multilateralnih trgovinskih pregovora u okviru GATT-a, neminovno utičući na svoje partnere. Treće, regulisanjem pojedinih pitanja iz ovih oblasti, naročito oblasti usluga i investicija, stekle su pozicionu prednost u odnosu na druge zemlje potencijalne konkurente.

I pored ranijih pokušaja integracije (sa Kanadom) koji datiraju još iz prošlog veka, SAD nisu pokazivale interes za regionalnim integracijama, budući da su se zalagale za slobodnu utakmicu na svetskom tržištu a integracija predstavlja odstupanje od klauzule najpovlašćenije nacije, jednog od kamena temeljaca GATT—a. Opravdanje u postojanju EEZ-a, videle su u stvaranju jednog zaštitnog bloka istočnoj Evropi na čelu sa SSSR-om. Međutim, jačanje i uključivanje sve većeg broja zemalja u evropski ekonomski prostor i nestanak istočnoevropskih socijalističkih zemalja na jednoj strani i na drugoj strani jačenje zemalja azijsko-pacifičkog dela, uz mogućnost da se u okviru regionalnog bloka koji bi SAD inicirale postavi model za uređenje privrednih oblasti izvan GATT—a za njihovo regulisanje u multilateralnom trgovinskom sistemu pregovaranom pod okriljem GATT-a, navele su SAD da počnu naginjati stvaranju jednog regulisanog jedinstvenog ekonomskog prostora u Severnoj Americi, kao protivteže postojećoj integraciji u Evropi sa namerom da pored zemalja dveju Amerika privuku i zemlje azijsko—pacifičkog rima13.

Interes Kanade za Sporazumom, ogleda se u otvaranju meksičkog tržišta za kanadsku robu i investicije. U odnosu na SAD, Kanada je većinu svojih interesa ostvarila bilateralnim sporazumom o slobodnoj trgovini. Meksiko svoj interes vidi, prvenstveno, u uklanjanju necarinskih barijera severnih suseda i većoj sigurnosti za priliv inostranog kapitala.

4.2. STATUS NAFTE

Nafta predstavlja međunarodni trilateralni sporazum koji je formalno otvoren za pristup i drugim stranama. Potpisani sporazum između strana ugovornica nije stvorena posebna organizacija – institucija kao pravno lice sa međunarodnim pravnim subjektivitetom, kao što je slučaj sa evropskim zajednicama ili STO. Otuda nisu ni predviđeni ni posebni organi.

13 Petković, T.:Međunarodna ekonomija i finansije, Čačak 2010. Str 54.


Sporazum sadrži 22 poglavlja kojima se utvrđuju carinske i necarinske koncesije i raznovrsne anekse i rezerve u odnosu na Sporazum, kao i obaveze preuzete na planu liberalizacije međunarodne trgovine, investicija i finansijskih usluga. Sporazum reguliše pristup tržištu, prava zaštite intelektualne svojine, nabavke od strane države, pravila o poreklu, izuzeća od primene Sporazuma i zaštitne odredbe, proceduru rešavanja sukoba i dodatne sporazume o radnoj snazi, zaštiti životne sredine i naglom porastu uvoza.

Sporazum osigurava visoku zaštitu intelektualne svojine na osnovu američkih, kanadskih i meksičkih zakona, koji se odnose na patente, autorska prava, trgovinske znakove, trgovinske tajne, farmaceutske pronalaske, kompjuterske programe i zvučne snimke14.

Izuzeća od primene Sporazuma imaju svoje opravdanje u članu XX GATT-a. Tim ćlanom, ograničava se trgovina onim proizvodima koji škode javnom moralu, životu i zdravlju ljudi, životinja i vegetacije, proizvoda čija je trgovina zabranjena međunarodnim konvencijama, proizvodima rada zatvorenika, istorijskih, umetničkih i arheoloških vrednosti, zlata, srebra i dr..

Sporazum sadrži jasna pravila i proceduru u skladu sa kojom od strana može preduzeti "mere zaštite" (po članu XIX GATT-a), ne bi li privremeno olakšala one grane industrije pogođene naglim porastom uvoza. Da bi se takve mere preduzele u odnosu na drugu zemlju članicu Sporazuma, mora biti utvrđeno da uvoz iz te zemlje nanosi ozbiljnu štetu domaćoj industriji, a šteta mora biti posledica uklanjanja carina NAFTA sporazumom. Ukoliko članica preduzme "meru zaštite" (u vidu kompenzatornih carina), one mogu biti uvedene samo za ograničen vremenski period, a zemlja koja ih uvodi mora izvršiti nadoknadu NAFTA članici protiv koje je takva mera preduzeta15.

4.3. PROCEDURA REŠAVANJA SPOROVA

Sporazum predviđa brzu i objektivnu proceduru rešavanja trgovinskih razmirica između tri vlade. Trilateralna trgovinska komisija će redovno razmatrati trgovinske odnose i rešavati o određenim problemima koji mogu da iskrsnu.

Nesuglasice oko tumačenja odredbi Sporazuma će uobičajeno biti rešavanje putem konsultacija. Panel procedura može biti ustanovljena ukoliko konsultacije ne dovedu do rezultata. Zemlja čija žalba je podržana odlukom panela, može tražiti trgovinsku kompenzaciju ili u ekvivalentnom iznosu povući trgovinske koncesije, ukoliko zemlja koja je izgubila panel ne usaglasi svoje propise sa Sporazumom.

14 Bodiroža, M.: Međunarodna ekonomija, Banja Luka 2008, str. 354-37515 Bodiroža, M.: Međunarodna ekonomija, Banja Luka 2008, str. 354-375


5. POSEBNI SPORAZUMI I DRUGE POJAVE (ZAŠTITA, DAMPING I PODRŠKA)

U sve tri zemlje potpisnice sporazuma NAFTA dopuštena je upotreba odgovarajuće zaštite, s tim što je svaka zemlja zadržala svoje nacionalne zakone koji se odnose na antidamping i uzvratne carine.

U slučaju spora formira se binacionalni panel da ga istraži. Njegova odluka je obavezujuća, mada se primenjuje i žalbeni proces16.Isto tako, važno je istaći da je ostavljen sedmogodišnji period za utvrđivanje zajedničke definicije i metodologije merenja dampinga.

Tako je Kanada posebno zainteresovana za zajedničku definiciju dampinga, da bi limitirala unilateralizam SAD u primeni antidamping carina (to je postala favorizovana forma primene privremene zaštite u SAD).

Meksiko je nezadovoljanzato što se trgovinske sankcije uvode kao pravni lek za uporna kršenja ekoloških ili radnih obaveza iz Sporazuma od strane Meksika. Nezadovoljstvo proizilazi iz toga što su u odvojenim sporazumima o slobodnoj trgovini SAD sa Čileom, kao i Singapurom, predviđene novčane kazne kao pravni lek, a ne trgovinske sankcije. Moguće je da Sjedinjene Američke Države usklade NAFTA procedure sa onim u svojim novim sporazumima o slobodnoj trgovini, i da pristanu da novčane kazne kao poslednji ili pretposlednji pravni lek za meksičke prekršaje.

5.1. PRAVILA ZA ULAGANJA

Nacionalni tretman je jedno od osnovnih pravila za strana ulaganja, s tim da postoje određeni izuzeci za tokove slobodnih ulaganja, kao što su nafta u Meksiku, vazdušni saobraćaj, radio i TV u SAD i industrija kulture u Kanadi.

5.2. SEVERNO-AMERIČKI SPORAZUM O RADNOJ KOOPERACIJI Ministarski nivo, radničkih zvaničnika je forma Komiteta za kooperaciju rada. Zadatak komiteta je da osigura osnovne uslove da svaka strana živi po svojim radnim zakonima. Osim toga, Komitet može nametnuti kazne ili trgovinske sankcije u slučajevima koji se odnose na zdravlje radnog mesta i sigurnosti, minimalne zarade i dečiji rad.

CLC (Canadian Labour Congres) je organizacija koja se bavi zaštitom prava radnika na Severno Američkom kontinentu. Problemi koji su kojima se bavi ova organizacija se mogu svrstati u četiri oblasti: diskriminaciji, dečijem radu, prisilnom radu i zdravstvu i bezbednosti na radu. Nadgledanje ovih oblasti vrši nezavisni odbor koji svoje izveštaje CLC-u a nakon toga I javno objavljuje svoje nalaze. Problemi sa kojima se ova organizacija suočava su finansijske prirode I on bi mogao da bude rešen povećanjem doprinosa SAD.

16 Bodiroža, M.: Međunarodna ekonomija, Banja Luka 2008, str. 354-375


Na kraju, pojave koje se odnose na prava radnika da se organizuju i tretman radničkih organizacija ne može voditi kažnjavanju ili sankcijama.

5.3. PRAVILA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini NAFTA, je preuzeo sve svetske norme i postojeće standarde koji se primenjuju u svetu, uz njihov poseban nacionalni tretman i poštovanje standarda koji se primjenjuju u okviru FDI.

Pa ipak u poslednje vreme institucije koje se bave zaštitom životne sredine nisu dovoljno finansirane. Institucije koje se bave pitanjima zaštite životne sredine su: NADBANK I Komisija za koordinaciju životne sredine u pogramnočnoj oblasti (BECC). Problemi sa životnom sredinom se pre svega javljaju kod poslova čišćenja kao I održivog razvoja u pograničnoj oblasti. Ti problemi se nastoje rešiti većim uključivanje Sjedinjenih Američkih država koji bi doveo do poboljšanja pogranične infrastrukture. Takođe, bi modernizacijom NADBANK-a lokalne zajednice koje su suočene sa ovim problemom mogle da koriste njena sredstva.

6. ZNAČAJ NAFTE

Samim tim sto obuhvata SAD i Kanadu kao visoko razvijene države i članice Grupe sedam, NAFTA predstavlja jedno od najrazvijenijih i najmoćnijih svetskih tržišta po svim pokazateljima: bruto društvenom proizvodu, izvozu, uvozu... Pogodnostima slobodne trgovine će se pre svega koristiti privredni subjekti iz država potpisnica. Iako će tržište članica biti pod istim uslovima dostupno svim subjektima iz Meksika, Kanade i SAD, izvesno je da će najveće praktične koristi imati subjekti iz SAD. Otuda su već izražene sumnje da je NAFTA osnovana kako bi SAD obezbedila ne samo slobodno tržište za svoju robu, usluge i investicije u Meksiku i Kanadi vec, pre svega, da bi stvorile efikasan sistem zaštite prava industrijske svojine. Za treće zemlje osnivanje NAFTE znači svojevrsno ograđivanje i zatvaranje tržišta zemalja potpisnica. Ovo je zbog toga što proizvodi iz trećih država prilikom uvoza na teritoriju zemalja članica, ne mogu korisititi one pogodnosti koje važe za proizvode iz strana ugovornica. U toj meri će proizvodi iz trećih država biti manje konkurentni. Što se tiče položaja jugoslovenskih privrednih subjekata, osnivanje NAFTA-e nije ozbiljnije uticalo na njihov izvoz jer je pristup domaće robe na tržistu SAD, već od devedesetih godina bio otežan raznim merama, tako da učešće izvoza domaćih proizvoda na američkom tržištu je bilo svedeno na minimum. Međutim, osnivanje NAFTA-e, se takođe odrazilo i na položaj i međusobne odnose članica EU i Japana, kao i glavnih spoljnotrgovinskih partnera.


7. CILJEVI SPORAZUMA NAFTA

Sporazumom su ugovorne strane, u skladu sa odredbama člana XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i na načelima nacionalnog tretmana najpovlašćenije nacije i transparentnosti između sebe, uspostavili zonu slobodne trgovine sa ciljem da:

a) eliminišu prepreke u trgovini i podstaknu prekogranično kretanje roba i usluga između ugovornih strana;

b) promovišu uslove fer konkurencije u zoni slobodne trgovine;c) značajnije poboljšaju uslove investiranja na sopstvenim teritorijama;d) obezbede adekvatnu i efikasnu zaštitu i korišćenje prava intelektualne svojine na teritoriji

svake strane;e) omoguće efikasnije postupke za ostvarivanje i primenu ovog Sporazuma, kao i za

zajedničko upravljanje i rešavanje sporova;f) uspostave okvir za dalju trilateralnu regionalnu i multilateralnu saradnju, kako bi se

povećale i pojačale koristi od ovog Sporazuma.

Pored navedenog, vlade Kanade, SAD i Meksika obavezale su se da će:

- jačati posebne veze prijateljstva i saradnje među njihovim nacijama, doprinositi skladnom razvoju i ekspanziji svetske razmene, te podsticati širu međunarodnu saradnju,

- stvoriti veće i sigurno tržište za proizvode i usluge na teritorijama svojih država,- smanjiti smetnje razmeni,- utemeljiti jasna i napredna pravila međusobne razmene,- osigurati predvidiv komercijalni okvir za poslovanje, planiranje i ulaganje,- izgrađivati međusobna prava i obaveze temeljene na GATT-u i drugim multilateralnim i

bilateralnim sporazumima o saradnji,- jačati konkurentnost svojih preduzeća na globalnom tržištu,- podupirati kreativnost i inovativnost, te podržavati razmenu proizvoda i usluga temeljenu

na zaštićenim znanjima i industrijskom vlasništvu,- stvarati nove mogućnosti zapošljavanja i poboljšati uslove rada i života na teritorijama

svojih zemalja,- preduzimati sve prethodno navedene radnje i aktivnosti u skladu sa zaštitom i očuvanjem

okoline,- istrajati u zaštiti javne dobrobiti,- podsticati održivi razvoj,- jačati razvoj zakona i regulative o zaštiti životne sredine, zaštititi i jačati temeljna prava

radnika17.

8. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ČLANICA NAFTA SPORAZUMA

17 Bodiroža, M.: Međunarodna ekonomija, Banja Luka 2008, str. 354-375


Zemlje potpisnice NAFTA sporazuma čine najvažniju do sada formiranu ekonomsku integraciju, jer su Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko tri najveće i najrazvijenije zemlje sevemoameričkog kontinenta. Zatim, kada se uzmu u obzir faktori kao što su prirodna bogatstva, ekonomska razvijenost, stanovništvo, veličina teritorija, geografski položaj i sl., vidimo da je i sa te strane značaj nesumnjiv.

S obzirom na činjenicu da su trgovinski tokovi između SAD i njenih suseda (odnosno trgovinskih partnera) tokom devedesetih godina iskazivali trend rasta i da su još više intenzivirani nakon primene NAFTA ugovora, postavlja se nezaobilazno pitanje koje su to osnovne karakteristike sevrnoameričkog udruženja slobodne trgovine - NAFTA.

Prva važna karakteristika NAFTA sporazuma, je da su sve forme trgovinskih barijera ukinute. Kako su SAD i Kanada još od ranije otvorile privredu sa malo trgovinskih barijera pre NAFTA, stoga možemo reći da je najviše promena bilo na meksičkoj strani. Tako, na primer, između 1993. i 1996. godine prosečne carine SAD na meksičku robu pale su sa 2,07 na 0,65 %. Ova redukcija carina u okviru NAFTA je nastavak pada meksičkih carina koje je počelo sredinom 1980-ih godina.

Karakteristika Sjevemoameričkog udruženja o slobodnoj trgovini NAFTA, jeste da je speciflkovala sevemoameričke zahteve za robu koja je subjekt slobodne trgovine. To se desilo da bi se kvalifikovale za slobodnu trgovinu ili redukovane carinske zahteve sporazuma sa specifikovanjem procenta (obično 50) vrijednosti robe koja mora biti napravljena odnosno proizvedena u Severnoj Americi. Osim toga, propisi lokalnog sadržaja su da se spreče zemlje izvan NAFTA da preuzimaju prednost niskih carina u nekoj od zemalja članica. Mnogi trgovinski stručnjaci, posebno ekonomisti koji se bave trgovinom, ne vole ove uslove, jer povećavaju verovatnoću trgovinske diverzije. Proizvodnja inputa po nižim troškovima za nečlanice ovog ugovora, može da se ostvari jedino ako fírme premeste svoje operacije u NAFTA zemlje da bi ispunile zahtev sadržaja. Ipak, zahtevi za sadržaj domaće komponente je bio politička potreba sa ciljem kako bi sporazum prošao u Kanadi i SAD.

Treća karakteristika sporazuma sastoji se u tome što se uspostavio sistem rešavanja sporova. Naime, kada se pojavi neki nesporazum svaka zemlja članica može zahtevati istraživanje, koje vrše članovi komisije formirani od predstavnika sve tri zemlje, nakon čega su zemlje članice obavezne da prihvate rezultat njihovog nalaza. Uz konstataciju da Meksiko, SAD i Kanada poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije.

Sporazumom se značajno liberalizuje trgovina uslugama i ublažavaju propisi o investiranju. Za većinu usluga poput građevinarstva, turizma, inženjeringa, suvozemnog transporta, reklamiranja, računovodstva, upravljanja, arhitekture, usluga u vezi zaštite prirodne sredine, telekomunikacija i finansijskih usluga utvrđen je nacinalni tretman. Iz Sporazuma su isključeni avionski prevoz, pomorske i bazne telekomunikacije.

U Sporazum su takođe uključeni multilateralno dogovoreni principi investiranja koji generalno obezbeđuju nacionalni tretman. U aneksu Sporazuma data je negativna lista, odnosno izuzeća od dogovorenih principa. Izuzeća se uglavnom odnose na Meksiko, gde nacionalno zakonodavstvo


zabranjuje privatno investiranje u energetiku, komunikacije, saobraćajnice, poštanske usluge, štampanje novca, kontrolu i nadzor luka i aerodroma. Dodatno, Meksiko je stavio rezervu na ino-strano investiranje u brojne sektore, uključujući transport, telekomunikacije, građevinarstvo, usluge obrazovanja, komercijalizaciju petrolejskih proizvoda i izdavanje novina.

Sporazum osigurava visoku zaštitu intelektualne svojine na osnovu američkih, kanadskih i meksičkih zakona, koji se odnose na patente, autorska prava, tgovinske znakove, trgovinske tajne, farmaceutske pronalaske, kompjuterske programe i zvučne snimke.

Odredbe koje se odnose na nabavku od strane države su preuzete iz Kodeksa o državnim nabavkama Tokijske runde18. Sporazum pokriva nabavke od strane određenih vladinih resora, agencija i javnih preduzeća svake od triju zemalja. Ugovornice se obavezuju na javnost tendera. Sporazumom je snižen prag vrednosti tendera koje potpadaju pod državne nabavke. Uglavnom iz razloga nacionalne bezbednosti na pojedine sektore se ove odredbe ne odnose.

9. INTERESI TRIJU STRANA ZA SPORAZUMOM

SAD su glavne ciljeve u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kanadom vide u 1) uklanjanju carina, 2) smanjenju necarinskih prepreka Kanade kako na federalnom nivou tako i na nivou provincija, 3) ostvarenju otvorenijeg i sigurnijeg okruženja za direktne investicije SAD u Kanadi, 4) utvrđivanje pravila koja se odnose na usluge, 5) ostvarenje bolje zaštite intelektualne svojine i 6) postizanje veće discipline u oblasti subvencija.

Dodatno ovome, NAFTA sporazumom SAD su u odnosu na Kanadu postigle poboljšanje propisa u odnosu na njihov međusobni sporazum a koji se tiču usluga i investicija, mehanizma za rešavanje sporazuma kao i pomenutih dodatnih sporazuma uz NAFTA sporazum.

U odnosu na Meksiko, SAD su pored interesa koji su imale za dodatne sporazume zainteresovane za 1) uklanjanje visokih carina, 2) smanjenje necarinskih prepreka, 3) regulisanje propisa o investicijama, 4) utvrđivanje pravila u vezi usluga i pravila o poreklu robe.

Kanada u odnosu na SAD glavne ciljeve ima u 1) "osiguranju" pristupa tržištu SAD, 2) obezbeđenju da se "kulturni inđentitet" Kanađana očuva zaštitom sistema obrazovanja, kulture i socijalnih usluga, 3) poboljšanju mehanizma regulisanja trgovinskih sukoba i mera zaštite, 4) preciznijim odredbama o pravilima o poreklu u odnosu na odredbe sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemlje.

U odnosu na Meksiko Kanada dobit od Sporazuma vidi u očekivanom značajnom porastu svog izvoza u Meksiko kao i mogućnostima za investiranje kanadskih firmi u meksičku privredu. Kanada je što se tiče primene necarinskih i carinskih barijera u međusobnoj trgovini dve zemlje bila u daleko nepovoljnijem položaju jer preko 80% meksičkog izvoza u Kanadu nije podlegao carini, dok je kanadski izvoz u Meksiko nailazio na visoku carinsku zaštitu i necarinske barijere (dozvole). Kanada očekuje da će pojačanim kontaktima sa meksičkim trgovinskim partnerima bolje upoznati i latinoameričko tržište.

18 Acin, Đ.: Međunarodna ekonomija, Sarajevo 2002. Str 412


Meksiko je u odnosu na SAD i Kanadu uspeo da osigura veći pristup svojih roba, posebno imajući u vidu tarifikaciju odnosno pretvaranje kvota za "osetljive" proizvode po SAD i Kanadu u carinske stope i njihovo kasnije ubrzano sniženje. Osigurao je diferencijalni tretman kada su u pitanju strana ulaganja u Meksiku bilo sačuvavši svoje nacionalne propise koji ne dozvoljavaju privatnom kapitalu, bilo meksičkom ili stranom, ulaganje u pojedine sektore industrije, infrastrukture, usluga i školstva ili obezbedivši ekskluzivitet domaćem kapitalu za ulaganja u određene propulzivne industrijske grane poput energetike.

Meksiko očekuje povećani priliv stranog kapitala, posebno u turizmu i to ne samo kapitala iz SAD i Kanade i s tim u vezi otvaranje velikog broja radnih mesta u Meksiku. Priliv stranog kapitala uticaće i na povratak izbeglog meksičkog kapitala u domovinu. Ovo ujedno znači da su sačuvane i međunarodne obaveze koje proizlaze iz pravila o zaštiti životne sredine.

Procena Bez Razlika Stvarni

sa NAFTA bez NAFTA rezultati

Rast realnog BDP (%) 5,2 3,8 1,4 3,0

Stopa inflacije (%) 9,7 14,5 -4,8 13,6

Kratkoročna kamatna stopa (%) 13,0 18,3 -5,3 16,4

Priliv FDI (milijarde $) 9,2 6,0 3,2 14,8

Rast izvoza (%) 10,4 8,3 2,1 9,5

Trgovinski deficit (milijarde $) 14,9 9,7 5,2 8,6

Neto priliv finansijskog

kapitala (milijarde $) 14,7 10,6 4,1 12,8

Tabela 1. Uticaj NAFTA na privredu Meksika, godišnji proseci izračunati 2005.

Izvor: L. Klein, D. Salvatore, “Welfare Effects of the NAFTA”, Journal of Policy Modeling, April 1965, pp. 163–176; G.C. Hufbauer, J.J. Schott, NAFTA Reviseted (Washington, D.C.: Institute for International Development, 2005); Economic Outlook (Paris: December 20005)

Tabela 1 pokazuje očekivane dugoročne rezultate NAFTA efekata na Meksiko do 2005. godine i poredi ih sa stvarnim ishodima. Za period od jedne decenije od 1995. do 2005. ocenjeno je da će, uz NAFTA, BDP Meksika da raste po stopi od 5,2 procenta godišnje, u poređenju sa 3,8 procenata bez NAFTA. Za NAFTA se takođe pretpostavljalo da će (1) smanjiti inflaciju u Meksiku sa 14,5 procenata na 9,7 procenata godišnje i da će kratkoročna kamatna stopa opasti sa 18,3 procenta na 13,0 procenata, (2) povećati priliv stranih direktnih investicija (FDI) sa 6 milijardi dolara na 9,2 milijarde dolara godišnje i da će povećati rast izvoza sa 8,3 na 10,4


procenta i (3) povećati trgovinski deficit sa 9,7 milijardi dolara na 14,9 milijardi dolara, a da će priliv kapitala porasti sa 10,6 milijardi dolara na 14, 7 milijardi dolara godišnje.

Stvarni rezultati, prema prosecima zabeleženim od 1994. do 2005. bili su sledeći: stopa rasta realnog BDP 3,0 procenta, stopa inflacije 13,6 procenata, kratkoročna kamatna stopa 16,4 procenta, priliv FDI 14,8 milijardi dolara, rast izvoza 9,5 procenata i neto priliv finansijskog kapitala 12,8 milijardi dolara. Prema tome, vidimo da Meksiko nije ostvario većinu očekivanja koja su bila povezana sa NAFTA zbog duboke ekonomske krize u Meksiku 1995, zbog niskog rasta u SAD u periodu 2001–2002, i što je najvažnije, zbog slabih ekonomskih institucija i neadekvatnih strukturnih reformi. Ukoliko iz podataka uklonimo godine 1995, 2001. i 2002, tada bi prosečan ekonomski rast Meksika bio 4,6 procenata.

U nastanku NAFTA Sporazuma nije obraćeno dovoljno pažnje na probleme rada i životne sredine. Iz tog razloga, izvršene su dopune Sporazuma koje se tiču navedenih oblasti. Dogovoreni prvobitno kao pokriće za demokratske članove Kongresa SAD-a za podršku NAFTA sporazumu, dopunski sporazumi bili su daleko od ambicioznih i nikad nisu bili finansirani na dovoljnom nivou da bi se efikasno bavili problemima rada i životne sredine. Dopunski sporazum o životnoj sredini je nešto jači od dopunskog sporazuma o radu, ali nijedna od država članica, a SAD najmanje od svih njih, ne želi nadgledanje svoje domaće ekološke politike.Umesto toga, dopunski sporazumi su uspeli da skrenu pažnju na zloupotrebe na polju rada i životne sredine. Bilo je potrebno preduzeti nove mere za obraćanje pitanjima rada i životne sredine.

Regionalne ekološke grupe su sa pravom zabrinute da je malo postignuto u unapređenju životne sredine u pograničnoj zoni i mnogim gradovima u unutrašnjosti Meksika. Problemi koji se tiču životne sredine, bili su stvarani decenijama. Nedostajao je novac; Severnoamerička razvojna banka (NADBank) i Komisija za koordinaciju životne sredine u pograničnoj oblasti (BECC) jednostavno nisu dovoljno finansirane da bi obavljale posao čišćenja životne sredine i održiv razvoj u pograničnoj oblasti, a meksičke opštine čeznu za profitom.

Zatim, postoji zajednički javni savetodavni komitet i 5 članova iz svake zemlje članice NAFTA, sa ciljem da ispituje uslove i sporove, s tim da sporovi mogu ići na obavezujuću arbitražu ako ipak ne može rešiti pojavu. Kazne i sankcije mogu biti nametnute.

Pored toga, Sevemoamerička razvojna banka (NAD BANK) formirana je da poveća fondove za pročišćavanje granične životne sredine. Komisija za kooperaciju granične životne sredine (BEEC) formirana je da ispituje zagađenje i čišćenje i daje preporuke NAD banci za odgovarajuće kredite.

10. POJEDINAČNI INTERESI ZEMALJA ČLANICA


Svaka integracija, posebno kada su u pitanju ekonomski interesi, ima svoje specifičnosti i karakteristike kojima zemlje članice ostvaruju razne heterogene interese. To je posebno došlo do izražaja pri formiranju Severnoameričke zone slobodne trgovine - NAFTA.

SAD, kao najrazvijenija zemlja među partnerima, vide svoj kompleksni interes u ukidanju carina, smanjenju necarinskih barijera, direktnim investicijama, sektoru usluga, boljoj zaštiti intelektualne svojine, disciplini u oblasti subvencija i sl. Zbog superiornosti u odnosu na dve druge članice, privreda SAD nema potrebe da se prilagođava nekim novim trgovinskim pravilima. I SAD i Kanada su odmah uočile značajne potencijale u meksičkom tržištu iz oblasti bankarstva, telekomunikacija i prevoza.

Primena NAFTE koristi Sjedinjenim Državama tako što povećava konkurenciju na tržištima proizvoda i na tržištima faktora, i tako što smanjuje cena mnogih proizvoda za potrošače u SAD. U stvari, između 1994. i 2004, obostrana trgovina između SAD i Meksika porasla je za 166 procenata. Pošto je privreda SAD 15 puta veća od privrede Meksika, dobici usled NAFTE kao proporcija BDP bili su mnogo manji za SAD nego za Meksiko. Osim toga, uz nadnice koje su šest puta veće u SAD nego u Meksiku, pretpostavljalo se da će NAFTA dovesti do gubitaka niskokvalifikovanih poslova, ali do porasta poslova koji zahtevaju kvalifikovan rad, uz opšti neto porast zaposlenosti u Sjedinjenim Državama od 90.000 do 160.000 (videti Inter-American Development Bank, 2002). Međutim, u skorašnjoj studiji koju su napravili Hufbaer i Schott dolazi se do zaključka da su neto koristi za radna mesta u SAD usled NAFTE mnogo manji (i da su možda čak donekle negativni). Države, poput Alabame i Arkanzasa, su na gubitku, dok su oblasti u kojima su nadnice visoke na dobitku, ali uz 15 godina prilagođavanja i oko 3 milijarde dolara pomoći radnicima koji su izgubili posao u oblastima SAD u kojima je dohodak nizak šteta je minimizirana.

Slobodan trgovinski pristup meksičkom tržištu dozvoljava industrijama SAD da uvoze radno intenzivne komponente iz Meksika i da zadrže delatnosti u SAD za koje je inače moguće da bi se sasvim izgubile u korist industrija u zemljama u kojima su nadnice niske. Neki poslovi koje je Meksiko dobio, u stvari, nisu nastali u Sjedinjenim Državama, već u drugim zemljama, poput Malezije, gde su nadnice otprilike iste kao u Meksiku. Kao uslov za prihvatanje NAFTA sporazuma u Kongresu, Sjedinjene Države su takođe sklopile nekoliko pratećih sporazuma sa Meksikom koje se odnose na radne uslove i standarde u zaštiti okoline (da bi se sprečilo da firme iz SAD izmeštaju svoje poslovanje u Meksiko sa ciljem da imaju koristi od mnogo labavijeg radnog zakonodavstva i labavije regulacije zaštite okoline), kao i radi zaštite određenih industrija u SAD protiv moguće poplave proizvoda koja bi ih mogla ugroziti.

Interesi Kanade su usredsređeni na modernizaciju vlastite privrede koja ne zaostaje mnogo za američkom, ali dosta prednjači u odnosuna meksičku. Znatno je poboljšan pristup tržištu, ustanovljavanje porekla robe, zaštite kulturnog indentiteta Kanađana, regulisanje trgovinskih sporova i sl. To je posebno podstakla obostrana demokratska tradicija (Kanade i SAD), isti engleski jezik što pojednostavljuje odnose među najpoznatijim kompanijama.

Interesi Meksika su prvenstveno vezani za ogromno tržište njegovih suseda i to kroz: uklanjanje carina, povećan obim usluga, smanjenje necarinskih barijera, regulisanje investicija itd. Za vrlo kratko vreme došlo je do modernizacije meksičke privrede koja je bila doživela krah I koja se


oporavila zahvaljujući SAD, doduše, uz novo zaduženje od oko 64 milijarde američkih dolara19. Međutim, uspešno se rešavaju određene prepreke koje se tiču rada i zaštite životne sredine, infrastrukture, korupcije, trgovine drogom i sl..

Primena NAFTA koristila je Meksiku tako što ga je vodila u privredni rast vođen izvozom što je bila posledica povećanog pristupa ogromnom tržištu SAD i putem rastućih direktnih stranih investicija u Meksiko. Meksiko je doživeo neto gubitak zaposlenosti i dohotka u poljoprivredi, ali ovi gubici su bili više nego prevaziđeni neto porastom u industriji. Očekuje se da će sa vremenom rastuće mogućnosti zaposlenja i rastuće nadnice u industriji smanjiti emigrantski pritisak Meksikanaca u SAD. Međutim, sposobnost Meksika da koristi mogućnosti NAFTA bio je ograničen slabim ekonomskim institucijama i neadekvatnim strukturnim reformama privrede.

Slika 5. Trgovinska razmena zemalja članica NAFTA

11. SAVREMENI IZAZOVI ČLANICA NAFTE

19 http://sh.wikipedia.org/wiki/Nafta


U današnje vreme mnoge zemlje sveta se susreću sa globalnim izazovima kao što su terorističke pretnje, nedostatak hrane u svetu, smanjenje zaliha energetskih izvora, demografska eksplozija itd.. Većina ovih problema nisu zaobišli ni zemlje Severne Amerike I svi oni su se u većoj ili manjoj meri odrazili na međusobnu saradnju I razvoj država članica NAFTE.

11.1. PROBLEM TERORIZMA U SEVERNOJ AMERICI

Posle 11. septembra zemlje potpisnice sporazuma su morale da se suoče sa novim izazovom: povećanjem mera bezbednosti kojima bi se suočile sa međunarodnim terorizmom. Pooštravanje bezbedonosnih mera dovelo je do novih prepreka kako u trgovini između zemalja članica tako I u trgovini sa ostalim organizacijama u svetu.

Prvi problem koji je nastao sastoji se u tome što je sama trgovina iziskivala više troškova a istovremeno zbog novih propisa došlo je do otežanog kretanja roba. Mnoge kompanije koje imaju proizvodna postrojenja u sve tri države trpe velike gubitke čak I u slučaju kratkotrajnog zadržavanja na granici. Pored toga došlo je do porasta nesigurnosti investitora u Meksiku I Kanadi. Mnogi proizvođači prepoznajući da im je najveći interes veliko američko tržište su počeli da izbegavaju investiranje u ove dve zemlje.

U SAD pitanje nacionalne sigurnosti su preuzela primat u odnosu na ekonomska pitanja. Pitanja pogranične bezbednosti je svakako privuklo najveću pažnju zvaničnog Vašingtona u tolikoj meri da je to pitanje preuzelo primat u kontaktima sa druge dve zemlje u odnosu na ekonomsku saradnju. Međusobna saradnja tri zemlje se proširila uvođenjem takozvane “pametne granice”.

Ova nova realnost predstavlja dodatne izazove I prilike za Severnu Ameriku. NAFTA pruža solidnu osnovu za nove severnoameričke inicijative I pored nikad veće potrebe za političkom saradnjom spajanje ekonomskih I bezbedonosnih ciljeva je sada složenije. Ta složenost se ogleda u tome što ni Meksiko ni Kanada nemaju uticaj u pregovaranje reforme američke politike (koja odbija da se menja).

12. ODNOS PREMA OSTALIM GRUPACIJAMA

Severnoamerički sporazum NAFTA, ostvaruje izuzetne rezultate u svim sektorima od poljoprivrede do turizma, posebno u oblasti carina prema trećim zemljama. U okviru sporazuma, globalno gledano, nisu po novom propisu donete nikakve odredbe koje bi negativno uticale na treće zemlje. Međutim, visoke carine umanjuju mogućnost privredno nerazvijenim zemljama da lako priđu ovom tržištu. Interesantno je navesti ukupan obim spoljne trgovine SAD sa najvećim ekonomskim integracijama, posebno kada su u pitanju spoljnotrgovinski odnosi SAD i EU. Oni su partnerski u odnosu na zemlje trećeg sveta, a u međusobnim odnosima su konkurentski. Najznačajniji spoljnotrgovinski partner EU su SAD, a za SAD su to članice NAFTA.


11.1. UTICAJ NAFTA SPORAZUMA NA JUŽNO AMERIČKI REGION

Jedan od najvećih trgovinskih partnera NAFTA zemalja, je svakako i blok južnoameričkih zemalja koje su članice međunarodne ekonomske integracije MERCOSUR koja je osnovana 26. marta 1991. godine. Okuplja grupu razvijenijih zemalja ALADI-a: Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Čile je pridruženi član od 1. oktobra 1996. godine, kao i Bolivija koja je stekla isti status januara 1997. godine. Ove zemlje se prostiru na 77% ukupne površine Latinske Amerike. To je ogroman prostor koji je četiri puta veći od Evropske unije, sa oko 230 miliona stanovnika (72% od ukupnog stanovništva kontinenta). To je četvrta ekonomska integracija na svetu, posle NAFTA, EU i ASEANA-a.

NAFTA ima veliki uticaj na ovaj region. S obzirom na veličinu tržišta, prirodna bogatstva koje poseduju, kao i povoljnu klimu, sevemoameričke kompanije vide svoj interes u sektorima poljoprivrede, drvne i tekstilne industrije, turizma, osiguranja, bankarstva. Takođe, ovo područje biva sve interesantnije zbog napredovanja u razvoju integracije od slobodne trgovinske zone, ka carinskoj uniji koja je zaživela već 1995. godine. Zajedničke tarife i carinska politika pogoduju zemljama članicama u koordinaciji zajedničke ekonomske politike prema trećim zemljama.

U okviru sporazuma, globalno gledano, nisu donesene nikakve odredbe koje bi negativno uticale na treće zemlje. Međutim, visoke carine koje imaju Kanada i Meksiko umanjuju mogućnost privredno nerazvijenijim zemljama da lako priđu ovom tržištu.

11.2. UTICAJ NAFTA SPORAZUMA NA ODNOSE SA EVROPSKOM UNIJOM

U međusobnim odnosima dveju najvećih integracija - NAFTA i EU, sve se više politiziraju određena pitanja. Naime, smatra se da jedan od razloga Velike Britanije da ne pristupi Monetarnoj uniji leži u njenim odnosima sa NAFTA članicama, i to sa SAD pre svih.

Tako je u okviru američkog Kongresa dato u nadležnost Komisiji za međunarodnu trgovinu da izradi studiju o mogućim posledicama priključenja Velike Britanije NAFTA sporazumu. Ovo je jedan od ključnih razloga za opiranje Britanije uvođenju evra kao jedinstvene valute u okviru Monetarne unije.

Naime, u priključenju NAFTA Britanija bi dobila upravo ono što je očekivala od EU. Više je razloga za to:

- NAFTA pruža trgovinske pogodinosti i privilegije među članicama,- Njene članice ne moraju prenositi dio državnog suvereniteta na nadnacionalne i, iz

britanskog ugla gledanja, birokratizovane institucije,- Nema potrebe za usklađivanjem zajedničke spoljne politike, poreza i uvođenja određene

federativne vrste integrisanosti.

11.3. MOGUĆI EFEKTI NAFTA PO TREĆE ZEMLJE


NAFTA sporazum po međunarodnu zajednicu ima veći efekat u smislu načina institucionalizovanja, odnosno stvaranja normi i pravila za ponašanje subjekata u međunarodnoj trgovini robama, uslugama i investicijama nego što neposredno ima na kreiranje trgovinskih tokova u svetu. Opšte je mišljenje da je Sporazum ubrzao multilateralne trgovinske pregovore u GATT-u i zaključivanje Sporazuma o Međunarodnoj trgovinskoj organizaciji.

U svom razmatranju Sporazuma Međunarodna trgovinska komisija SAD došla je do zaključka da će skretanje trgovine drugih zemalja zbog primene Sporazuma biti beznačajno. Komisija predviđa dodatni priliv kapitala u Meksiko i prognozira da će Meksiko povećati svoju robnu razmenu sa NAFTA partnerima i ostalim svetom dok će SAD povećati izvoz partnera nečlanica za 0,16 i smanjiti uvoz za 0,20%.

Smatra se da će Sporazum dovesti do većeg skretanja trgovine nego što je to bio slučaj sa Sporazumom o slobodnoj trgovini SAD-Kanada. Uprkos različitoj ekonomskoj snazi SAD i Kanade, stepen industrijskog i privrednog razvoja dve zemlje je izrazito visok a međusobna trgovina uhodana te sam sporazum u robnu razmenu dve zemlje nije uneo takve promene koje bi imale posledice po treće zemlje20.

Meksiko kao nedovoljno razvijen partner u odnosu na SAD i Kanadu otvaranjem svojega tržišta roba, koje bi bilo štićeno visokim carinama u poređenju sa njegovim severnim susedom, privući će američke i kanadske proizvode na štetu evropskih i azijskih proizvođača. Na drugoj strani, Meksiko kao zemlja sa ubrzanom stopom privrednog rasta i strukturom privrede bliskoj razvijenim zemljama u razvoju, steći će prednosti u plasmanu brojnih, posebno "osetljivih" proizvoda poput odeće i obuće kao i čelika gde SAD i Kanada štite svoje tržište visokim carin-skim stopama i kvantitativnim ograničenjima. Ovo će imati negativne posledice po zemlje velike izvoznice tekstila na tržišta SAD i Kanade poput Kine, Hong Konga, J. Koreje i Tajvana. Do skretanja trgovine može doći i kod voća i povrća gde će Meksiko imati prednosti. Visoke meksičke carine za čelične proizvode i na drugoj strani česta praksa pokretanja antidamping postupaka i zavođenja kompenzatornih carina od strane SAD kada je u pitanju isti, imaće negativne efekte po treće zemlje.

SAD će na račun trećih zemalja povećati svoj izvoz visokokvalitetnih čelika na tržište Meksika, a Meksiko svoj čelik na tržište SAD. Dakle, prednosti za Meksiko i Kanadu su izuzetno značajne, kada je u pitanju tržište SAD u odnosu na treće zemlje. I Meksiko poput Kanade pokazuje visok stepen zavisnosti od SAD u svojoj trgovinskoj razmeni, Skoro ¾ meksičkog izvoza odlazi na tržište SAD, dok je taj postotak nešto manji kada je u pitanju meksički uvoz.

20 Stakic, B.: Međunarodni ekonomski odnosi, Bijeljina 1996, str. 213-220


Slika 6. Međusobna razmena zemalja članica NAFTA sporazuma, razmena sa trećim zemlja

Izvor: www.wikipedia.org


13. ZAKLJUČAK

Na osnovu ove analize za NAFTA sporazum, stali smo na stanovište da tri zemlje, SAD, Kanada i Meksiko, sa ili bez ovog sporazuma, čine u stvarnosti ekonomsku integraciju sa trendom stalnog porasta. Naime, kada je Meksiko počeo da otvara svoju privredu za inostranu trgovinu i ulaganja, firme u SAD su bile spremne da to podrže i koriste nove prilike. Značajno je i to da, tržište Meksika ima 90 miliona stanovnika i mada nije bogato po standardima SAD-a, njegov obim ga čini značajnim za američke proizvođače.

Dodatnim uklanjanjem mnogih smetnji i ograničenja, budućem rastu i modernizaciji stvara se realna mogućnost da zemlja ubrza rast i postigne slične performanse kao istočno-azijska privreda.

Da li će to Meksiko i ostvariti, može se, za sada, samo nagađati. Ono što je izvesno jeste da će trgovina sa Meksikom i ulaganje u ovu zemlju zahtevati minimalno ekonomsko prilagođavanje u SAD. Konsekventno tome, mali broj zaposlenja će biti izgubljen što će biti više nego nadoknađeno drugim koristima.

Kanada i Sjedinjene Američke Države su čvrsti saveznici. Najveći dio stanovnika govori engleski, ima sličan životni standard i ima dugu demokratsku tradiciju. S druge strane, Meksiko je različito društvo, sa istorijskim razlozima za različitost od SAD. Čak je i ekonomska integracija sa Meksikom mnogo više sukobljena nego sa Kanadom. Standardi rada i životne sredine, otpuštanje radnika, siromašno razvijena infrastruktura, korupcija u političkom i pravnom sistemu i trgovina drogom, područja su postojećih i potencijalnih konflikata.

SAD i Kanada imaju sporazum o slobodnoj trgovini još od 1989. godine (CUSTA). Prethodio mu je sporazum iz 1965. godine (Auto-pakt), koji je dopuštao slobodnu trgovinu automobilima i delovima između ovih dveju zemalja.

Korist od sporazuma NAFTA za SAD je političkog kao i ekonomskog značaja. Naime, on nudi priliku za razvoj institucija koje obezbeđuju formalne mehanizme za diskusiju i konsultacije. Jedna primer u tom smislu je NAD BANK koja je stvorena s ciljem da deluje sa dugo prisutnim problemom granične okoline.

Bez ovih institucija, problemi se postavljaju na ad hok bazi, izvan regularnih formalnih kanala i u političkom kontekstu koji često nema moć za akciju. Takvim stvaranjem novih institucija, kao što su konsultativna tela za trgovinu, harmonizacija standarda rada i životne sredine, dve najveće populacije Severne Amerike počinje kretanje prema većoj kooperaciji i razumevanju.

Meksikanski dug proces otvaranja privrede počeo je sredinom 1980-ih i bio je rezultat kolapsa tradicionalne ekonomske politike uvozne supstitucije industrijalizaciji (ISI). ISI naglašava samodovoljnost i nezavisnost od svetskih tržišta.

Međutim, kolaps meksikanske privrede u 1982. godini, je nastao zbog nemogućnosti otplate inostranih zajmova čime je počela treća svetska ekonomska, odnosno dužnička kriza. Recesija koja je sledila je poznata u Latinskoj Americi kao izgubljena dekada.


LITERATURA

1. Acin, Đ.: Međunarodna ekonomija, Sarajevo 2002.

2. Bodiroža, M.: Međunarodna ekonomija, Banja Luka, 2008.

3. Crnobrnja, M.: Europska unija 50 godina poslije, Beograd, 2007.

4. Dašić, D.: Diplomatija - Ekonomska multilaterala i bilaterala, "Univerzitet ‘Braća Karić' & Multidisciplinarni centar za podsticanje integracionih procesa i harmonizaciju prava", Beograd, 2003.

5. Đurović, R.: Međunarodno privredno pravo, Beograd, 2004.

6. Petković, T.:Međunarodna ekonomija i finansije, Čačak 2010.

9. Pečujlić, M.: Globalizacija - dve slike sveta, “Gutenbergova galaksija“, Beograd, 2002.

10. Popović, V.: Pravo spoljne trgovine, Banja Luka 2007.

14. Stakić, B.: Međunarodni ekonomski odnosi, Bijeljina 1996.

15. Turčinović, F.: Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, “Megatrend univerzitet primenjenihnauka“, Beograd 2007.

16. Kurečić, P.: Regije i regionalni poredci u novom svjetskom poretku, workingpaper Hrvatske udruge za međunarodne studije

WEB STRANICE:

http://www.gmbusiness.biz/index.php/arhiva/21-30/gm_24/3321.html http://www.wikipedia.org http://www.diplomatija.ba

http://www.bsec-organization.orghttp://bosnian.irib.irhttps://www.cia.govhttp://www.scribd.com

http://www.mpn.gov.rs/medjunarodna-saradnja/naucna-saradnja/multilaterala?lang=sr-YU

http://www.vesti.rshttp://www.cencoop.athttp://www.ceinet.orghttp://www.danas.rshttp://www.profitmagazin.comhttp://www.cityofglobalization.orghttp://www.scindeks.nb.rshttp://www.bsec-organization.orghttp://www.ljubojurcic.com/

http://www.ceinet.org/

http://www.cencoop.at/

http://www.bsec-organization.org/

http://www.bsec-organization.org/

http://scindeks.nb.rs/

http://www.cityofglobalization.org/

http://www.profitmagazin.com/

http://www.danas.rs/

http://www.scribd.com/

https://www.cia.gov/

http://www.wikipedia.org/

http://www.gmbusiness.biz/index.php/arhiva/21-30/gm_24/3321.html


Documents

Sjeverno Americka Zona Slobodne Trgovine, NAFTA, Diplomski Rad