Slobodne Zone Ss

FFAAKKUULLTTEETT ZZAA MMEENNAADDZZMMEENNTT VVAALLJJEEVVOO

UVOD

Ulazak svetske privrede u fazu nove ekonomije , vise nego ranije , aktuelizuje pitnja vremenske ogranicenosti aktuelnosti novih resenja i pitanja i znanja i umeca subjekata za uspesno nosenje sa promenama.Problem menjanja obrazaca uspesnog funkcionisanja svetske privrede i uspesnog funkcionisanja subjekata u svetskoj privredi , nije samo u snazi argumenata i pozicijama ucesnika rasprave , vec i u znanjima i umecu subjekata da kvalitetno prihvate i iskoriste novo resenje u periodu njegove aktuelnosti. U funkciji elaboriranja napred izlozenih stavova , u radu razmatram jednu neiskoriscenu mogucnost u Srbiji i Crnoj Gori.Znanje , umece i splet okolnosti uslovili su da institut SLOBODNIH ZONA u periodu visoke aktuelnosti ne odbaci ocekivane rezultate i efekte.

3


SLOBODNE ZONE

Danas se usvetu mogu sresti razliciti termini za slobodne zone.Tako su prisutni sledeci termini : slobodne zone , slobodne carinske zone , slobodne ekonomske zone , izvozne preradjivacke zone , spoljno-trgovacke zone kao i mnogi drugi.Medjutim , svi ti brojni i razliciti nazivi za ovaj institut medjunarodno-privrednih odnosa , trebalo bi da oznaci posebne pogodnosti i olaksice koje jedna drzava daje najcesce , stranoj robi.Te posebne pogodnosti , koje se daju stranoj robi , ogledaju se najcesce u omogucavanju uvoza strane robe bez placanja carine i drugih dazbina , poreza , taksa i uz davanje nekih drugih privilegija.Drzava,na cijoj se teritoriji nalazi slobodna zona ima posebno izrazeni ekonomski interes za razvoj ovog instituta iz razloga sto se sa istim postize znacajan razvoj domace privrede , veca proizvodnja i vece uposljavanje domace radne snage kao i razvoj domacih saobracajnih kapaciteta i drugo.Kao sto je i navedeno postoji velika sarenolikost u pogledu termina za slobodne zone danas u svetu.Medjutim , dok se na medjunarodnom planu ne postigne uniformnost termina oko slobodnih zona , pojedine drzave ce imati svoje termine ali ce u sustini svi oni izrazavati jednu istu sustinu , povoljnost,beneficiranost polozaja privredjivanja uz mnoge olaksice ovog vrlo znacajnog privrednog instituta.Tako na primer,Kinezi ce ih nazivati specijalnim ekonomskim zonama,Amerikanci ce ih pak nazivati spoljnotrgovackim zonama,Nemci opet slobodnim zonama,Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj kod zemalja u razvoju , nazivace ih izvoznim preradjivackim zonama itd. Ali ce sve oznacavati znacajne stimulacije u privrednom smislu.Kod nas ,konstituisanjem ovog instituta , izmenama i dopunama zakona iz 1963.godine one su nazvane slobodnim carinskim zonama da bi kasnije sa donosenjem posebnog lex specialis-a Zakona o slobodnim i carinskim zonama bila uvedena dva odvojena instituta , sa potpuno razlicitim terminom i tretmanom – slobodnih i carinskih zona.Slobodne zone trebale bi da budu u pravom smislu slobodne,eksportne,proizvodjacke,dok bi carinske zone predstavljale poseban institut sa posebnim merama carinskog nadzora i posebnim olaksicama u carinskom postupku.Dakle,kod nas se institut slobodnih zona u sustini razlikuje od carinskih zona i te su razlike kvalitativne.Slobodne zone predstavljaju i buducnosti bi trebale da budu pre svega proizvodjacke i zone koje su namenjene za izvoz proizvedenih roba pod datim pogodnostima u zoni.One su kao takve otvorene za strana ulaganja uz davanje znatnih beneficija stranim ulagacima,uz princip “otvorenih vrata” strancima.Dotle,carinske zone,u skladu sa vazecim Carinskim zakonom predstavljaju deo carinskog podrucija nase zemlje,gde se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olaksice u pogledu carinskog postupka.

4


Dakle,slobodna zona je ogradjeni deo prostora(zemljista)koji u odnosu na drzavu u kojoj se nalazi ima sva obelezija eksteritorijalnosti kao i da se ne nalazi u toj zemlji.Ulaz robe i ljudi u taj prostor i iz njega kontrolise se jednako kao sto se to radi sa robom koja ulazi ili izlazi iz drzave.

Definicija slobodne zone

Po Zakonu (Sl. list SRJ br. 81/94 i 28/96 , u pitanju je prečišćen tekst zakona iz sedamesetih godina) slobodna zona je:

- deo teritorije SR Jugoslavije,

- urbanistički uređen, infrastrukturno opremljen i ograđen prostor pod carinskim nadzorom,

- unutar koga se u slučaju gradnje i poslovanju primenjuju zakoni zemlje i akta preduzeća za upravljanje slobodnom zonom

PRIVREDNO EKONOMSKI ZNACAJ SLOBODNIH ZONA

Slobodne zone se javljaju kao vrlo znacajan privredno-ekonomski institut.Jos se pocetkom osamdesetih godina smatralo da je perspektiva svetske trgovine bas u razvoju ovog instituta,jer se racunalo da ce 20% svetske trgovine u buducnosti obavljati preko slobodnih zona.Mada se slobodne zone danas u svetu mogu podeliti na dva osnovna tipa :

1. na tip potpuno slobodnih institucija ( “FULL FUNCTION INSTITUTION”) i,

2. na tip institucija sa ogranicenim funkcijama (“LIMITED FUNCTION INSTITUTION”).

5


Oba ova tipa slobodnih zona je od ekonomskog znacaja za drzave koje ih poseduju ali isto tako su posebnog znacaja i za privrednike.

Kod prvog tipa , oblika slobodnih zona,dozvoljeno je ne samo skladistenje robe ,nego i obrada i prerada robe,odnosno njeno oplemenjivanje i proizvodjenje uz mnoge carinske i necarinske pogodnosti,dok kod drugog tipa slobodnih zona nije dozvoljena industrijska proizvodnja vec su one vise “lager skladista” za smestaj i cuvanje robe pod carinskim nadzorom.Takvu na primer ulogu slobodne zone kao lager skladista odnosno “dispozicionog lagera” – skladista ima slobodna carinska zona u Lincu,u kojoj na primer, bugarski privrednici,poljoprivrednici i izvoznici smestaju svoje poljoprivredne i druge proizvode kako bi blagovremeno mogli da intervenisu na trzistima zemalja Zapadne Evrope.U toj zoni u Lincu,Bugari lageruju svoje poljoprivredne proizvode-jaja,kako bi blagovremeno u svakom trenutku , recimo za Uskrsnje praznike – na trzistima , Nemacke , Svajcarske , Italije stigli sto pre tj.pre od Danaca i Holandjana koji su geografski blizi od Bugarske.Iz tih razloga Bugari svoje proizvode poljoprivrede a posebno jaja lageruju u ovoj zoni u posebnim skladistima kako bi bili konkurentni i pre stigli na odredjena trzista Zapadne Evrope.Naravno,ova se usluga lagerovanja u zoni u Lincu,odvija bez naplate carina i drugih dazbina,ali uz naplatu troskova u vezi sa skladistenjem robe.

U prvi tip slobodnih zona , tj.zona sa potpuno slobodnim funkcijama,ubrajajuci i one proizvodjacke svakako bi spadale na primer,zona u : Kopenhagenu , Shenonu , Veneziji , Trstu , zone u Kini – Shenzhen , Zuhai , Xiamen i dr. i mnoge preradjivacko-proizvodjacke zone,kod niza zemalja u razvoju , a drugi tip ,oblik zona spadale bi one zone u kojima se roba nije preradjivala , odnosno proizvodila , kao sto su sledece zone : Kil,Bremen,Stokholm,Malme,Pirej i dr.

Trebalo bi istaci , da je sve vise slobodnih zona,danas u svetu,koje su proizvodjacke i eksportno orijentisane.One su od velikog znacaja po razvoj privrede odredjene zemlje i to iz vise razloga.Radi se naime,o tome da ove proizvodjacki i eksportno orijentisane zone dovode do razvoja privrede i drzave koje takvu zonu poseduju u celini.Ovakve zone pre svega omogucavaju veca strana ulaganja pod znacajnim beneficijama,ozivljavanje proizvodnje u zonama,dovode do veceg uposljavanja domace radne snage,razvoja saobracajnica i zaledja slobodnih zona.One bi dovele , posredno i do razvoja privrede i izvan kapija slobodnih zona i to pre svega sto bi se i privreda i izvan kapija zone “ugledala” na savremenu proizvodnju u zoni i sto bi i domaca privreda , cesto,bila dopunski proizvodjac za neke fabrike i proizvodnju u zoni.

Proizvodi iz slobodnih zona , u izvozu bili bi posebno konkurentni na svetskom trzistu ili svetskim trzistima ( jer su proizvodi proizvedeni na savremen

6


nacin i uz modernu tehnologiju,koja je uvezena bez placanja carina i bez drugih uvoznih dazbina, cesto i uz jeftinu radnu snagu – primer , slobodnih zona kod zemalja u razvoju i imali bi nize transportne troskove, jer su cesto ove zone locirane blizu postojecih vecih potrosackih cenatara i dr. ).Dakle , proizvodi koji su proizvedeni u posebnim ovim uslovima – slobodnim zonama i uz navedene prednosti , omogucavali bi snazni devizni priliv drzavi i privrednicima na cijoj se teritoriji nalazi slobodna zona.

Vrlo je ilustrativan primer jeftine radne snage,dat u istoj Studiji UNCTAD-a gde se tice proizvodnje cipela od strane nemackih firmi u slobodnoj preradjivackoj eksportnoj zoni u Tunisu.Tu se dolazi do zakljucka da je za proizvodnju 220.000 pari cipela godisnje u Nemackoj potrebno 100 radnika , au pomenutoj zoni u Tunisu 93 radnika ( iako je produktivnost manja , niza iz razloga sto je efektivni broj radnih sati u toku godine veci ).Iz tog primera je proizaslo , da je za proizvodnju cipela u Nemackoj bilo potrebno 4,65 , a u Tunisu 1,58 USA dolara (po jednom paru cipela ).Transportni troskovi za dopremu sirovina u Tunis i otpreme gotovih cipela iz Tunisa na trziste Nemacke bili su 0,42 USA dolara po paru cipela,sto je povecalo cenu para cipela na 1,99 USA dolara . Ove cene su bile znatno nize od cena koje su bile dobijene u Nemackoj.Moze se istaci da se u navedenoj Studiji razlika u ceni cipela objasnjava znatno nizim nadnicama u preradjivacko-eksportnoj zoni u Tunisu (36,3% ukupne cene u Tunisu , u odnosu na 79,2% u Nemackoj ) dok su druge stavke u strukturi cene pribliznog istog reda velicine.

Slobodne zone su danas najpotrebnije zemljama u tranziciji . One su jedan od modela kojim se brze moze pokrenuti poklekla ekonomija . Obicno je u zoni , zbog raznih carinskih i poreskih olaksica projetovani procenat razvoja vise puta veci nego u ostatku drzave.Time ona doprinosi boljem ukupnom stanju u zemlji i na taj nacin drzava hvata prikljucak za razvijenim zemljama . Ukratko, rezim slobodne zone je sledeci – roba ( bilo da se radi o poluproizvodu koji se u zoni doradjuje ili sirovini ) kada ulazi u zonu , ne prolazi carinsku proceduru jer ona prakticno jos nije ni usla u drzavu,nego je usla u posebnu zonu . Roba prolazi samo obavezno carinsko evidentiranje . Dok je u zoni , dakle , roba ne podleze nikakvim carinskim ili poreskim opterecenjima .Ona iz zone moze izaci ili izvan drzave ili na carinsko podrucije drzave . Ako ide van drzave , ona prolazi samo carinsko evidentiranje ,a ako ide na domace trziste , onda ima isti tretman kao da je uvoz iz neke strane drzave , pa prelazi drzavnu granicu . Znaci , na nju se placa i carina i porez i razlicite pripadajuce takse itd .

Jedna od stvari koja gledano sa svih aspekata razvoja , bilo ekonomskog, politickog, privrednog ili nekog drugog , puno znaci mestu ili podruciju koje ima oformljenu slobodnu zonu jeste da subjekti koji zele da udju u slobodnu

7


zonu ,mogu biti strana ili domaca pravna lica,kao i oni subjekti koji ili tek osnivaju posao ili pak imaju vec razvijen posao ili vec imaju registrovanu firmu ,mogu tu da iznajme prostor (kancelarije,hale ili zemljiste) ili mogu pak da izgrade svoj objekat ili da kupe postojeci objekat.Drugim recima,za razvoj privrede je velika olaksica postojanje slobodne zone pogotovo u zemljama kao sto je nasa , koje se nalaze u tranziciji.

Sto se privredno – ekonomskog znacaja slobodnih zona tice dovoljno je znati podatak da danas postoje 5.000 zona u 120 zemalja sveta koje ostvaruju 20% ukupne medjenarodne razmene.Jos se pocetkom osamdesetih godina proslog veka smatralo da je perspektiva svetske trgovine bas u razvoju ovih instituta(slobodnih zona),jer se jos tada racunalo da ce 20 % svetske trgovine u buducnosti odvijati preko slobodnih zona i ta pretpostavka se ispostavila kao tacna i precizna.

Da su u svetu prepoznali znacaj i ulogu ovih zona govore iskustva brojnih zemalja kao sto su Madjarska , Turska , Ujedinjeni arapski emirati i Kina.Svetska trgovinska organizacija ( STO ) promovise danas slobodne zone kao izuzetno efikasne i ekonomski isplatljive.

Treba znati da danas u slobodnim zonama Turske posluje oko 500 stranih kompanija kroz koje je u Tursku privredu direktno ulozeno 300 miliona USD.

U Madjarskoj,na primer,u prvih 28 otvorenih zona bilo je zaposleno 26.000 radnika a u 2004.godini sestina zaposlenih u industriji radi u ovim zonama . Madjarska je u 2001.godini kroz slobodne zone izvezla robe i usluga u vrednosti od preko 9 milijardi USD . U Madjarskoj trenutno postoji 101 zona i podzona(fabrike koje pripadaju odredjenoj zoni ali su dislocirane od nje) . Madjarska je kroz zone zabelezila ogroman razvoj tj. tacnije govoreci negde oko 36 % madjarskog izvoza ide preko zona . Buduci da zone imaju izvozni suficit to je doprinelo da ukupni deficit koji drzava ima bude znatno manji nego sto bi bio da nema zone .

Bivsa Jugoslavija bila je socijalisticka zemlja. Za razliku od drugih socijalistickih zemalja , imala je mnogo vise elemenata trzisne ekonomije.Za tadasnje prilike , ostvarivala je bogatu praksu ekonomskih odnosa sa inostranstvom.Nesto manje od polovine ukupnog izvoza realizovao se na razvijena trzista. U domacoj praksi evidentirala su se zajednicka ulaganja (joint venture) i dugorocne proizvodne kooperacije sa stranim partnerima.

U ovakvom ambijentu , sredinom sedamdesetih godina proslog veka , zakonom se uvodi institut slobodne zone. Uvodjenje ovakvog instituta slobodne zone prate snazne medijske price o njihovom znacaju za dalje priblizavanje domace privrede razvijenom svetu , za dovodjenje stranog kapitala i transfer strane

8


tehnologije , za dalje povecavanje izvoza i za nova zaposljavanja u zamlji.Stvarala se klima u kojoj se institut slobodne zone predstavljao kao uslov dinamiziranja daljeg privrednog razvoja.

Danas sa se zaljenjem mora konstatovati da institut slobodnih zona u SCG ail i koliko nam je poznato i sire , na osnovu ex Jugoslavije , pa i u njenom okruzenju (Rumunija i Bugarska) nije ostvario svoju misiju . Izuzetak u tom nizu zemalja predstavlja Madjarska , koja se u startu opredelila i vrlo uspesno iskoristila slobodne , odnosno trgovacke , zone . Tranzicione promene u zemlji i liberalizacija medjunarodne trgovine i poslovanja , pre ili kasnije sigurno je da ce otvoriti pitanje aktuelnosti i daljeg postojanja i opstajanja slobodnih zona.

DA LI JE SLOBODNA ZONA SASTAVNI DEO CARINSKOG PODRUCIJA ILI JE ONA EKSTERITORIJA

Dobar deo slobodnih zona , danas u svetu je postavljen na principu “ carinskog iskljucka”,tako da takve su slobodne zone i carinske zone “ iskljucene” iz carinskog podrucija odredjene drzave,a prikljucene kao carinska teritorija drugoj drzavi.U takvom se slucaju primenjuje carinska vlast , odnosno carinski suverenitet one drzave kojoj je takva zona prikljucena.U ranijoj nasoj slobodnoj zoni u Solunu , koja je negde sedamdesetih ili sedamdeset i petih godina prestala sa radom , kao jugoslovenska slobodna zona , a u kojoj se za vreme njenog postojanja kao jugoslovenske zone , primenjivalo carinsko pravo nase drzave.

Medjutim, postoje zone koje se u ekonomskom smislu reci smatraju carinskom eksteritorijom , odnosno carinskim iskljuckom.U njima se ne primenjuje carinsko pravo konkretne drzave , ili ako se ono primenjuje , daje se niz pogodnosti koje se ne daju domacim privrednim subjektima.One , posluju pod posebnim privilegijama i olaksicama koje se , u ekonomskom smislu reci , ne daju unutar drzave.Zbog toga se ovakve slobodne zone u svetu kod mnogih drzava , smatraju eksteritorijom, odnosno posebnom teritorijom ,teritorijom pod posebnim statusom , sa nizom olaksica i privilegija u ekonomskom smislu reci.Tako na primer,privredni subjekti koji posluju u ovakvim slobodnim zonama , imaju niz poreskih olaksica,neplacanja carina i drugih dazbina za robu, masine, sirovine koje se uvoze u zonu radi proizvodnje i mnoge druge.

Dakle , slobodne zone su u svetu, sa pravnog aspekta, cesto carinski iskljucak iz odredjene drzavne teritorije odredjene zemlje, odnosno predstavljaju

9


eksteritoriju , u carinskom smislu reci, sa posebnim carinskim i drugim pogodnostima i olaksicama.Kod nas su , jos od momenta uvodjenja ovog instituta u nase pravo, slobodne zone sastavni deo carinskog podrucija Jugoslavije. One su to ostale i danas, sa posebno datim olaksicama koje se odnose na neplacanje carina i drugih uvoznih dazbina na robu koja se uvozi u slobodnu zonu, koja je namenjena za proizvodnju robe za izvoz.Slobodna zona je , kod nas ,sastavni deo jugoslovenskog carinskog podrucija.

OSNIVANJE I DELATNOSTI U SLOBODNOJ ZONI U JUGOSLAVIJI

Slobodnu zonu mogu osnivati pravna i fizicka , strana i domaca lica , s’tim sto je Zakonom o slobodnim zonama predvidjen iznos tj.odnos kapitala, tako da u slobodnim zonama u Jugoslaviji , stranac ne moze imati vecinski deo osnivackog kapitala tj.osnivacki ulog stranog lica ne moze biti veci od 49%.

U slobodnoj zoni se ne mogu obavljati one delatnosti koje su iskljucivo zabranjene navedenim Zakonom o slobodnim zonama , kao sto su delatnosti ugrozavanja zivotne sredine, zdravlja ljudi, kao i ugrozavanja materijalnih dobara i bezbednosti zemlje.

Kao sto sam napred istakao, kod nas, slobodnu zonu mogu osnivati domaca ,strana pravna i fizicka lica , a preduzece za upravljanje zonom mogu osnivati osnivaci zone i druga domaca i strana pravna lica kao i fizicka lica.Iz toga proizilazi, da preduzece za upravljanje slobodnom zonom , osniva se kao i svako drugo preduzece , odnosno privredno-trgovinsko drustvo, u skladu sa Zakonom o preduzecima, zavisno od organizacionog tipa i vlasnicke strukture kapitala u preduzecu, odnosno drustvu.Preduzece za upravljanje slobodnom zonom , moze biti u formi preduzeca, kao i u obliku drustva lica ( ortacko drustvo i komnditno drustvo ), kao ili u obliku drustva kapitala ( akcionarsko drustvo i drustvo sa ogranicenom odgovornoscu ).Inace, postupak osnivanja preduzeca i drustava za upravljanje slobodnom zonom odvija se u skladu sa Zakonom o preduzecima, a na osnovu osnivackog akta.Osnivacki akt, sadrzi pre svega : firmu i seiste preduzeca, firmu osnivaca i sediste tj.adresu, a kada se radi o fizickom licu – ime i maticni broj gradjanina osnivaca,delatnost preduzeca, osnivacki ulog, pravima, obavezama i odgovornosti osnivaca prema preduzecu i preduzeca prema osnivacu, uslove i nacin utvrdjivanja i rasporedjivanja dobiti i snosenju rizika, zastupanju preduzeca, zastiti zivotne sredine i druge odredbe.Osnivacki akt o osnivanju slobodne zone,

10


shodno lex specijalis – u Zakonu o slobodnim zonama, sadrzi jos i naziv osnivaca, kao i naziv zone i podrucije zone.

U slucajevima, da se slobodna zona osniva u formi nekog tipa drustva, bilo drustva lica ili drustva kapitala, onda se umesto osnivackog akta, sacinjava ugovor.Tada se vrlo cesto pored navedenih elemenata, navode : iznos osnovnog kapitala i iznos uloga pojedinih clanova drustva, nacin i vreme uplate novcanih uloga, broj clanova i nacin odlucivanja u slucaju jednake podele glasova, nenovcani ulozi i njihova vrednost i drugo, sto je predvidjeno Zakonom o preduzecima ili ih u ugovoru predvide osnivaci slobodne zone, a zavisno kojem se tipu drustva radi.Jer, svaki od tipova drustava lica i drustava kapitala imaju svoje osobenosti koje su izrazene u Zakonu o preduzecima, pa ce takve osobenosti doci do izrazaja i kada se osniva slobodna zona, u formi nekog tipa drustva.

Korisnici slobodne zone su domaca i strana pravna i fizicka lica koja obavljaju odredjene delatnosti u slobodnoj zoni.Posebno je Zakonom o slobodnoj zoni zasticena i imovina korisnika zone koja ne moze biti predmet nacionalizacije i eksproprijacije.

POSTUPAK OSNIVANJA SLOBODNE ZONE I GDE SE ONA OSNIVA

Na osnovu napred izlozenog, pod osnivanjem slobodne zone, podrazumeva se postupak u vezi sa :

1. donosenjem akta o osnivanju slobodne zone,2. osnivanjem preduzeca ili drustva za upravljanje slobodnom zonom i3. pribavljanja saglasnosti za rad slobodne zone od strane Savezne vlade.

Sto se tice mesta osnivanja slobodne zone tj.mesta gde se slobodna zona moze osnivati, slobodna zona se osniva na podrucijima onih mesta koja imaju pomorsku luku ili vazduhoplovno ili recno pristaniste koje je otvoreno za medjunarodni saobracaj , kao i na magistralnim putevima koji su ukljuceni u mrezu evropskih puteva.Slobodna zona se moze sastojati iz vise prostorno odvojenih delova – podzona, koje cine jednu privrednu celinu, kao i organizacionu

11


celinu zone.U tom slucaju, svaki deo podzone mora biti posebno oznacen i ogradjen.

Kako je jedini izvor koji daje tacna i precizna objasnjenja i odrednice o slobodnim zonama Zakon o slobodnim zonama, autor ovog rada se potrudio i taj isti Zakon o slobodnim zonama koji vazi u nasoj zemlji, smestio u poseban odeljak ovog rada pod nazivom “dodatak”,gde se mogu pogledati precizno odredjeni i dati svi clanovi navedenog Zakona o slobodnim zonama.

EKONOMSKA OPRAVDANOST ZA OSNIVANJE SLOBODNE ZONE

Kako se predvidja Zakonom o slobodnim zonama, kod nas se slobodna zona osniva u slucajevima kada je to ekonomski opravdano, odnosno kada se iz zone izvoze robe i usluge u inostranstvo i pod uslovom da se obezbede prostorni, gradjevinski, energetski i tehnicki uslovi, kao i uslovi u pogledu zastite zivotne sredine i drugi uslovi za nesmetan rad slobodne zone.

Prilikom osnivanja slobodne zone, preduzece za upravljanje zonom je obavezno, shodno Zakonu o slobodnim zonama, da Saveznoj vladi, preko nadleznog ministarstva za finansije, podnese zahtev za davanje saglasnosti rada slobodne zone.

Smatra se da ce , u skladu sa Zakonom o slobodnim zonama, biti ekonomski opravdano osnivanje zone, kada ce se njenim osnivanjem obezbediti, da se iz osnovane zone izvozi u inostranstvo najmanje 30% godisnje proizvedene robe , odnosno izvrsenih usluga u zoni. Da ocenjuje ekonomsku opravdanost za osnivanje slobodne zone , nadlezno je savezno ministarstvo za poslove finansija.Na osnovu ocene Saveznog ministarstva za poslove finansija, Savezna vlada daje ili ne daje saglasnost za osnivanje zone, odnosno podzone. Medjutim, data saglasnost Savezne vlade za rad slobodne zone, prestaje da vazi kada

12


slobodna zona ne pocne sa radom ni u roku od dve godine dana, od dana date saglasnosti.

Preduzece za upravljanje slobodnom zonom obavlja posebno sledece poslove :

1. organizuje i utvrdjuje uslove za gradnju, u skladu sa Zakonom , obezbedjuje prostor, infrastrukturu i tehnicke uslove za obavljanje nesmetanog rada u zoni i obezbedjuje mere za zastitu zivotne sredine;

2. upravlja slobodnom zonom i odlucuje o zahtevima za obavljanje delatnosti u slobodnoj zoni, obezbedjuje unutrasnji red, ulazak i izlazak iz slobodne zone, obezbedjuje mere i uslove za obavljanje carinskog nadzora, inspekcionog i drugog nadzora, utvrdjuje mere za zastitu zivotne sredine unutar slobodne zone i tarifu za koriscenje poslovnog prostora u slobodnoj zoni,i

3. obavlja strucne i druge poslove od interesa za korisnike zone, kao i neke druge poslove shodno osnivackom aktu o osnivanju zone.

Medjusobne odnose izmedju preduzeca za upravljanje slobodnom zonom i korisnika slobodne zone, ove dve ugovorne strane, utvrdjuju posebnim ugovorom.Isti se ugovorom , odredjuju prava i obaveze i preduzeca za upravljanje slobodnom zonom i korisnika slobodne zone.

POSLOVANJE U SLOBODNOJ ZONI

Poslovanje u slobodnoj zoni je slobodno i bez ikakvih ogranicenja za izvoz roba i usluga , kao i za uvoz roba i usluga.Na stranu roba koja se iz slobodne zone stavlja u slobodan promet u Jugoslaviju , u momentu izlaska – prelaska kapije slobodne zone, primenjuju se propisi kojima se uredjuje spoljnotrgovinsko poslovanje , odnosno rezimski uslovi uvoza i carinjenja roba u Jugoslaviji.Pod stranom robom , koja se izvozi iz slobodne zone i stavlja u promet na teritoriji Jugoslavije, smatra se ona roba koja je u celini proizvedena u inostranstvu, kao i roba cija je vrednost u procesu proizvodnje u zoni uvecana do 49%.

Radi ispitivanja, atestiranja, opravke i markentiskog prezentiranja , korisnik zone , moze privremeno izneti i uneti robu u slobodnu zonu ( iz Jugoslavije ).U tom je slucaju potrebno, da na zahtev korisnika zone carinarnica pismeno odobri resenjem u skracenom postupku ovakav privremeni uvoz odnosno izvoz.Takodje,

13


korisnik zone, moze po istom postupku od carinarnice dobiti pismeno odobrenje radi privremenog uvoza – izvoza u cilju oplemenjivanja robe ( prerade, dorade i obrade ), kao i radi ugradnje , po postupku i uslovima koji su predvidjeni za privremeni uvoz – izvoz robe.

Roba koja ke proizvedena u slobodnoj zoni, dobice uverenje da je proizvedena u Jugoslaviji, ako roba koja se izvozi ima ucesce sirovina, reprodukcionog materijala, ulozenog rada i drugih troskova proizvodnje, poreklom iz Jugoslavije najmanje 51% od vrednosti robe koja se izvozi.Ovo uverenje, izdaje carinski organ koji vrsi nadzor u zoni.Pri izvozu robe koja je proizvedena u slobodnoj zoni, koja se u smislu Zakona o slobodnim zonama smatra domacom robom , primenjuju se odredbe i propisi kojima se uradjuje povracaj vozarine placene na inastranoj relaciji kad korisnik zone devizni prihod ostvaren takvim izvozom unese u Jugoslaviju i preda ovlascenoj banci.

Obaveza placanja carine na robu koja se iz zone izvozi u Jugoslaviju , nastaje kad roba prelazi “kapiju slobodne zone” i ulazi na jugoslovensko trziste. Iznos carine i drugih dazbina u tom slucaju, se utvrdjuje prema stanju robe i po propisima koji vaze na dan podnosenja carinske deklaracije, odnosno jedinstvene carinske isprave. Zarobu koja se iz zone izvozi u inostranstvo, nema obaveze placanja carine, niti drugih dazbina.Ulaganje kapitala na podruciju slobodne zone, transfer i retransfer dobiti su slobosni.Korisnik zone i preduzece za upravljanje zonom , mogu devizna sredstva ostvarena poslovanjema drzati na deviznom racunu kod ovlascene banke u slobodnoj zoni ili kod druge ovlascene banke i sa njima slobodno raspolagati. Na devizno poslovanje koje je u slobodnoj zoni slobodno, ne primenjuju se nikakva ogranicenja koja mogu biti propisana za devizno poslovanje izvan zone.

U sobodnoj zoni se pored banaka i drugih finansijskih organizacija, mogu osnivati i organizacije za osiguranje i reosiguranje , kao i filijale stranih banaka i osiguravajucih drustava i reosiguravajucih drustava u svojini stranih lica.

14


PRESTANAK RADA SLOBODNE ZONE

Kada se u toku rada slobodne zone utvrdi da u tri uzastopne godine ona ne ostvari godisnji izvoz u inostranstvo od 50% od ukupne vrednosti proizvedene robe i izvrsenih usluga u zoni, Savezna vlada moze na predlog saveznog ministra nadleznog za poslove finansija, da donese odgovarajucu odluku o prestanku vazenja saglasnosti o osnivanju slobodne zone.Zona bi u tom slucaju, prestala sa radom najkasnije u roku od jedne godine, od dana donosenja odluke od strane Savezne vlade o prestanku vazenja saglasnosti o osnivanju slobodne zone. U tom slucaju, preduzece za upravljanje slobodnom zonom odnosno korisnik slobodne zone duzan je u roku od 90 dana po isteku roka od jedne godine , od dana donosenja akta Savezne vlade o prestanku vazenja saglasnosti o osnivanju slobodne zone, da robu koja je uvezena u slobodnu zonu ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje.

U slucaju da se roba ocarini onda se na takvu robu koja je nadjena kao zatecena u slobodnoj zoni po prestanku rada slobodne zone , naplacuju pored stope carine iz Carinske tarife i posebna dazbina za izravnjanje poreskog opterecenja i posebna taksa na uvezenu robu, prema stanju robe i po propisima koji vaze na dan podnosenja carinske deklaracije , odnosno jedinstvene carinske isprave, osim na opremu koja je radi obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni bila uvezena u slobodnu zonu najmanje tri godine pre prestanka rada slobodne zone.Kada su ispunjeni zakonski uslovi za oslobodjenje od placanja carine, a radi se o prestanku rada zone onda, u tom slucaju, takvo lice – korisnik moze ostvariti pravo na oslobodjenje od placanja carine na robu koja bi iz zone “ usla “ na podrucije Jugoslavije.

15


BENIFICIJE , CARINSKE POVLASTICE I DRUGE OLAKSICE U SLOBODNOJ ZONI I MOTIVISANOST

STRANACA ZA ULAGANJA U JUGOSLOVENSKE SLOBODNE ZONE

Pitanje benificija , carinskih povlastica, poreskih oslobodjenja i drugih olaksica koje se daju strancu pri investiranju svoga kapitala u slobodnoj zoni, predstavlja svakako, jedan od najznacajnijih faktora za motivisanost stranaca , da on ili oni sa svojim kapitalom dodju i zapocnu proces proizvodnje u odredjenoj slobodnoj zoni, pa i u nasoj.Radi se pre svega o oslobodjenjima od placanja carine, pod odredjenim uslovima, na masine, aparate, instrumente i sirovine koji se uvoze u cilju proizvodnje u slobodnoj zoni. Takve povlastice oslobodjenja postoje i kod nas. Tako se Zakonom o slobodnim zonama predvidja oslobodjenje od placanja carine na uvoz robe u cilju obavljanja delatnosti. Slicna se sloboda uvoza i oslobodjenja od placanja carina i drugih uvoznih dazbina ( osim putnickih motornih vozila i automata za zabavu i igara na srecu ) daje prilikom svakog stranog ulaganja u nasu zemlju shodno Zakonu o stranim ulaganjima.

Javljaju se kod davanja benificija u slobodnim zonama i druge finansijske, kreditne, poreske i druge olaksice, kao na primer, oslobadjanja od odredjenih poreza i taksi za odradjeni vremenski period od pocetka investiranja kapitala u odredjenoj slobodnoj zoni. Skoro kod svih slobodnih zona uobicajena carinska , poreska i druga fiskalna oslobodjenja. Ona kao sto je napred istaknuto postoje i kod nas shodno navedenom Zakonu o slobodnim zonama pod uslovom da se roba koja je proizvedena u jugoslovenskoj slobodnoj zoni izvozi iz slobodne zone u inostranstvo, tj. ukoliko se roba uvozi na nase trziste ( jugoslovensko trziste ) , za uvezenu robu naplatice se sve uvozne dazbine, kao da roba dolazi iz inostranstva.

Mnoge drzave, a pogotovo one u razvoju, prosto se takmice koja ce vise olaksica i beneficija dati u svojim slobodnimzonama, kako bi sto vise privukle strance na ulaganja u njima.Dakle, konkurencija medju zemljama u razvoju je znatno zaostrenija u pogledu davanja koncesija i beneficija u slobodnim zonama, kako bi se privukle odredjene napredne industrije u njihove zone.Postoji tendencija i seljenja odredjenih industrija iz pojedinih slobodnih zona u druge povoljnije slobodne zone , gde se daje znacajnije fiskalne i finansijske olaksice.Tako je na primer, porest plata radnika, izazvao zabrinutost za

16


konkurentnost slobodne izvzne zone u Mauricijusu u odnosu na druge zone, u zemljama u razvoju, koje mogu da pruze jeftiniji i produktivniji rad, te je od strane eksportnih preradjivackih zona u Mauricijusu predlozeno uvodjenje jos povoljnijeg paketa olaksica za ulaganje u njihove zone , da bi se na taj nacin stimulirala proizvodnja i veci priliv stranog kapitala u njoj.

Sto se tice ulaganja stranog kapitala u slobodnim zonama, potrebna je odredjena motivisanost stranca da dodje sa svojim kapitalom u odredjenu slobodnu zonu. Jedan od motiva za stana ulaganja u odredjenoj slobodnoj zoni je pre svega, stabilna politicka situacija u zemlji u kojoj se zona i nalazi pa cak i u sirem regionu te zemlje. Ovo je jedan od vrlo znacajnih faktora pri donosenju stanceve odluke o investiranju svog kapitala u odredjenoj slobodnoj zoni. Niko od njih (stranaca ) ne zeli da rizikuje i da ulaze svoj novac u slobodnu zonu one drzave koja je u ratnom stanju ili cak u ratnom okruzenju. Taj faktor je veoma prisutan, u ovom momentu i za nase slobodne zone, pogotovo sada kada su ukinute ekonomske sankcije UN prema nasoj zemlji. Uslov je dakle , da stranac bude motivisan da ulaze svoj kapital u nekoj nasoj zoni je i politicka stabilnost u zemlji i u okruzenju.

Pored navedenog, kao motiv za stranceva ulaganja u jednoj slobodnoj zoni, pa i nasoj, je sigurnost i stabilnost pravnih propisa i Zakona, koji ce garantovati odredjenu pravnu sigurnost. I na tom planu, kao sto sam napred naveo, nasa zemlja nije davala odredjene garancije strancu, jer su se zakonu vrlo cesto menjali, a cesto su se i neka pitanja parcijalno resavala i podzakonskim propisima. Stranac, na planu svojih ulaganja u odredjenu slobodnu zonu, pa i nasu, zahteva konstantnost pravne regulative i njihovu neizmenljivost,koja bi mu omogucavala sigurnu garanciju za ulozeni kapital i dobit, bez ikakvih ogranicenja iz slobodne zone u inostranstvo i obrnuto.

Jedan od sledecih znacajnih motiva stranca jeste pogodna i lociranost odredjene slobodne zone – da se ista nalazi na pogodnom geografskom polozaju koji mu omogucava efikasan dotok roba i materijala, sirovina u zonu kao i gotovih, finalnih proizvoda iz slobodne zone, na zainteresovana svetska trzista i vece potrosacke centre i gradove. U tom smislu se smatra, da su i nase zone u Jugoslaviji, na podesnom mestu za njihovu distribuciju roba, kao u zemlje Severne, Juzne i Istocne Evrope, tako i u zemlje Bliskog i Dalekog Istoka, Azije i Afrike.

Osim toga, zahteva se pogodna saobracajna veza i izgradjene saobracajnice, kako u pogledu veza slobodne zone i zaledja, tako i veza slobodne zone sa trgovackim centrima. Dobri auto – putevi, zeleznicke pruge, vodeni putevi uslov su i za motivisanost stranca da dodje i da posluje u slobodnoj zoni, jer je on zainteresovan da efikasno i bezbedno moze da u slobodnu zonu dopremi robe, sirovine, masine, a isto tako i da iz slobodne zone moze da efikasno, brzo i bezbedno da distribuira u svet i na otvorena svetska trzista svoje finalne proizvode.

17


Napred vec istaknut, faktor jeftine radne snage, je vrlo prisutan kod investiranja stranaca u slobodnim zonama. Svakako, ce stranci vise biti motivisani, kod kod jednakih drugih uslova, da investiraju u one slobodne zone kod kojih je domaca radna snaga jeftinija. Na taj nacin, sa jeftinom radnom snagom i njegovi finalni proizvodi bivaju jeftiniji i mnogo konkurentniji na otvorenim mejunarodnim trzistima.

PRAVA STRANIH ULAGACA

Zakonom o slobodnim zonama dopušteno je da strani ulagači budu akcionari slobodnih zona. Visina učešća stranaca ograničava na 49% od vrednosti kapitala slobodne zone. Ova odredba jedan je od razloga odsustva interesa stranaca za učešće u dokapitalizacijama slobodnih zona.

U slučaju gradnje u prostoru slobodne zone, investitor je vlasnik objekta i zakupac-korisnik zemljišta na kome se objekat nalazi. Maksimalni period zakupa zemljišta iznosi 60 godina.

NASE SLOBODNE ZONE KAO FAKTOR RAZVOJA DOMACE PRIVREDE I NOVE PRIVREDNE

PERSPEKTIVE

Nase slobodne zone, zbog podesnog geografskog polozaja nase zemlje ( spona mnogih veza i puteva ), jeftine radne snage i radnih navika i kulture nase radne snage, podesnih saobracajnih veza, spajanja Severne sa Juznom, Zapadne sa Istocnom Evropom, kao i spajanja Evrope sa Azijom i Afrikom, imaju znacajna preimucstva nad nekim slobodnim zonama u okruzenju. Posebno se ocekuje vise koriscenje nasih slobodnih zona od stane nasih suseda. Tako na primer, i u bivsoj Jugoslaviji, jadranske luke su manje koriscene od nasih suseda Madjarske i Austrije. Racuna se da je tada ¾ madjarskog i austijskog robnog prometa islo

18


preko nemackih luka, a svega ¼ preko jadranskih luka. Taj odnos je jos nepovoljniji posle raspada bivse Jugoslavije.

Smatra se i to sasvim opravdano i da ce nasi severni susedi biti vise orijentisani na nasu jadransku luku Bar i nase slobodne zone u novoj Jugoslaviji, jer ce to biti i njihov opravdan i ekonomski interes, da robe koje dolaze iz Azije, Afrike i juga kontinenta, idu preko nasih luka, slobodnih zona i nasih saobracajnica i obratno, iz Madjarske i Austrije za transport roba ka jugu, da se vise koriste nase slobodne zone, nase luke i saobracajni pravci.

Na taj nacin, sa razvojem slobodnih zona kod nas, povecace se uposljavanje domace radne snage u njima. Sa njenim razvojem, dolazice i do sve veceg obima stanih ulaganja u njima, a sve to ce dalje dovesti i do veceg razvoja domace privrede i izvan kapija slobodne zone, daljeg razvoja domacih saobracajnica i sve veceg deviznog priliva. Slobodne zone ce, kod nas, biti snazan generator deviznog priliva, po osnovu eksportno orijentisanih nasih slobodnih zona. Proizvodi u njima, bice daleko konkurentniji na svetskim trizstima, jer ce proizvodnja u slobodnim zonama biti najmodernija. Proizvodjaci ce putem neplacanja carine na opremu i sirovine, biti motivisani da u slobodne zone u Jugoslaviji uvoze najmoderniju opremu, a savremena proizvodnja uz jeftinu radnu snagu i niske transportne troskove ( relativna i blizina svetskim trgovackim centrima ), doprinece da takvi proizvodi iz slobodnih zona u nasoj zemlji, na medjunarodnom trzistu budu kvalitetniji i jeftiniji.

One, sada posle ukidanja ekonomskih sankcija UN, su u situaciji, da uz pomoc stranih ulaganja, odmah krenu sa novim investicijama i novim proizvodnjama, koje ce biti moderne i perspektivne. To nece, odmah – takav slucaj biti, sa domacom siromasnijo i od sankcija ruiniranom privredom i neobnovljenim tehnologijama, koje koje posluju izvan kapija slobodnih zona.

Zbog perspektive razvoja domacih slobodnih zona, bilo bi svakako, nuzno potrebno raditi na izgradnji sistema slobodnih zona, kod nas, na transferzali putne mreze Subotica – Novi Sad – Beograd – Lapovo – Nis (u tom cilju, nuzna je i izgradnja slobodne zone oko Nisa ili u Istocnoj Srbiji ), u cilju daljeg transporta roba prema Aziji i jugu Evrope. To u isto vreme i podrazumeva dalju dogradnju i izgradnju auto – puta na toj transferzali, kao i izgradnju brzih pruga na toj relaciji.S tim u vezi je znacajna i izgradnja auto puta Nis – Bar, kao i dogradnja putne mreze, na relaciji Bar – Beograd – Subotica. Ovaj sistem slobodnih zona , na navedenoj putnoj mrezi i zeleznickoj transferzali je posebno znacajan za razvoj domace privrede i pojedinih regiona. Tako na primer, opravdano se moze ocekivati da ce u zoni u lapovu ( gde je jedan od osnivaca ove slobodne zone i “ Crvena Zastava” iz Kragujevca ) u perspektivi, sa svojom proizvodnjom odredjenih vozila, pojaviti se u toj zoni i srodne industrije koje su pratece pri proizvodnji vozila ( na primer, stakla, gume, sedista, plastike i dr. ), uz mnoge beneficije putem carinskih i drugih olaksica na strana ulaganja. Jedna druga zona, u Istocnoj Srbiji na primer, mogla bi da prevazidje mnoge prakticne i rezimsko – spoljnotrgovinske probleme u proizvodnji zlatnog nakita za inostrana trzista. Tako

19


na primer, “ Zlatara” Majdanpek, svojevremeno nije mogla zbog restriktivnog rezima da uveze nuzne masine i opremu ( ni definitivno, ni privremeno, slucaj od pre nekoliko godina ), nego su zlato morali da izvoze i preradjuju u Italiji na italijanskim masinama i uz italijansku radnu snagu i da kao kooperativni proizvod takvog ga i izvevu, u vidu zlatnog nakita na americko trziste. Naravno, uz veliki gubitak u zaradi jer su Italijani, kao kooperanti u tom slucaju ostvarivali vecu zaradu.

S druge strane,slobodne zone kod nas na Dunavu, kao sto su Beograd, Novi Sad i jos neke slobodne zone, imale bi i svoju adekvatnu mrezu sa Zapadnom Evropom – kanalom Rajna – Majna – Dunav i sa Crnim morem, kao i Egejskim Morem ( u perspektivi, sa izgradnjom kanala Dunav – Morava – Vardar ). Poznato je da su troskovi transporta rekom, daleko jeftiniji, pa bi i finalni proizvodi i sirovine jeftinije se transportovale , ka zonama na Dunavu.

Takodje, nuzan je dalji razvoj slobodne zone u Baru, kao jedne perspektivne slobodne zone na Jadranskom Moru, koja bi bila snazna eksportno – importna slobodna zona i koja bi sluzila za lagerovanje roba, ne samo domacih privrednika, nego i nasih severnih, zapadnih i istocnih suseda.

Nakraju bi trebalo istaci, da su stvoreni novi pravni okviri za rad slobodnih zona i stranih ulaganja u Jugoslaviji, donosenjem dva nova zakona u ovoj oblasti ( radi se o zakonima koji su doneseni jos 1994 godine i koji su tada i objavljeni u “Sluzbenom listu SRJ “, br.79/94-Zakon o stranim ulaganjima i u “Sluzbenom listu SRJ” br. 81/94 – Zakon o slobodnim zonama ), ali bi trebalo nastojati, da se ti zakoni sto manje menjaju, kako bi kod stranih lica stvorili utisak u sigurnost pravne regulative i propisa, a time i njihovih ulaganja u nasoj zemlji.

FAKTORI KOJI SU USLOVILI DA SLOBODNE ZONE NE OSTVARE SVOJU MISIJU

Veći broj faktora uslovio je da slobodne zone u zemlji, nekada predstavljane kao napredni i kvalitetni instituti ne ostvare svoju misiju. Brojni faktori koji su uslovili ovakvu sudbinu slobodnih zona mogu se sistematizovati u nekoliko osnovnih grupa:

- Ratno okruženje i sankcije u 90-im godinama uslovile su devastaciju domaće privrede i smanjivanje atraktivnosti zemlje za strane investitore i partnere. Kod projektovanja i analiza u funkciji osnivanja slobodnih zona operisalo se sa velikim domaćim društvenim i javnim preduzećima kao korisnicima slobodnih zona

20


- U periodu osnivanja slobodnih zona operisalo se sa visokim kvalitetom usluga, kao faktorom njihove atraktivnosti. Izgrađenost i kvalitet usluga izvan prostora slobodne zone ništa nije manji od onoga što pružaju slobodne zone. Konačno, zbog devastiranosti domaće privrede i svojinskih promena u društvenom sektoru, prostor izvan slobodne zone može se uzimati u zakup i kupovati po cenama koje su daleko niže od onih u prostoru slobodne zone

- Liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja uslovila je da zakonom propisane prednosti i povlastice za investiranje i poslovanje u prostoru slobodne zone izgube na značaju. Današnje rukovodstvo slobodnih zona, pokušava, ali bez nekih rezultata da obezbedi neke nove zakonske povlastice kako bi se povećala atraktivnost poslovanja u slobodnim zonama

- Domaće slobodne zone cenovno su neatraktivne. Gradnja i poslovanje u prostoru slobodne zone povlaći, propisane naknade za gradnju /visina naknada i procedura istovetna kao i u slučaju gradnje izvan slobodnih zona/ i naknade za posedovanje objekta i poslovanje u slobodnim zonama, as prema aktima preduzeća za upravljanje slobodnim zonama. U proseku mesečna naknada za zakup 1 kv.m. skadišnog prostora iznosi 3,6 evra uz obračun i plaćanje i nekih drugih naknada. Visina naknada, jedan je od faktora, da se prosotr slobodne zone koristi za trgovanje i asembliranje manje kabastih roba i roba veće vrednosti.

- Neostvarivanju misije slobodnih zona u SCG zasigurno doprinosi i menadžerska struktura i zaposleni u preduzećima za upravljanje slobodnim zonama. Kod izbora rukovodećih kadrova slobodnih zona nešto naglašeniji je uticaj političkih grupa zbog dominacije javnih i društvenih preduzeća u strukturi njenih akcionara. Za očekivati je da će se privatizacijom ovih preduzeća promeniti kriterijumi izbora čelnih ljudi u zonama.

21


ZAKLJUCAK

Veči broj faktora uslovio je da slobodne zone u SCG ne ostvare misiju u periodu njihove velike aktuelnosti. Institut slobodnih zona, danas, u svetskom okruženju i u SCG gubi na aktuelnosti. Problem nije u prolaznosti aktuelnosti ovog instituta. Problem je u nespremnosti rukovodstva i okupljenih oko slobodnih zona u zemlji da prihvate tu prolaznost i sa većom ili manjom docnjom, sprovedu promene u programskim sadržajima, pri tome, pri tome, manje oslanjajući se na zakonom propisane povlastice i više na strukturu i kvalitet vlastite ponude.

22


DODATAK

23


"Službeni list SRJ", br. 81/94, 28/96

ZAKON O SLOBODNIM ZONAMA

I. OSNOVNE ODREDBE

Clan 1.

Ovim zakonom utvrduju se uslovi za osnivanje i rad slobodne zone (u daljem tekst:

zona), delatnosti koje se mogu obavljati u zoni, uslovi za obavljanje tih delatnosti i uslovi za prestanak rada zone.

Clan 2.

Zona obuhvata deo teritorije Sevezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu:Jugoslavija) koji je posebno ograden i oznacen, u kome se obavljaju

delatnosti utvrdeneovim zakonom.

Clan 3.

Zonu mogu osnivati domaca i strana pravna i fizicka lica (u daljem tekstu: osnivacizone).

Clan 4.

Preduzece za upravljanje zonom mogu osnivati osnivaci zone i druga domaca i strana

pravna i fizicka lica.

Clan 5.

Korisnik zone je domace i strano pravno i fizicko lice koje obavlja delatnost u zoni.

Clan 6.

24


U zoni nije dozvoljeno obavljanje delatnosti kojima se ugrožavaju životna sredina,

zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje, u skladu sa zakonom.

Clan 7.

Prava osnivaca zone, preduzeca za upravljanje zonom i korisnika zone, utvrdena ovim

zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim propisom.Imovina korisnika zone ne može biti predmet nacionalizacije i

eksproprijacije.

II. OSNIVANJE ZONE

Clan 8.

Pod osnivanjem zone podrazumeva se postupak donošenja akta o osnivanju zone,

osnivanje preduzeca za upravljanje zonom i pribavljanje saglasnosti Savezne vlade da se

na odredenom delu teritorije Savezne Republike Jugoslavije može osnivati zona.

Clan 9.

Zona se može osnivati na podrucju mesta koje ima pomorsku luku ili vazduhoplovno ili

recno pristanište otvoreno za medunarodni saobracaj i na magistralnim putevima

ukljucenim u mrežu evropskih puteva (E).

Na podrucju mesta iz stava 1. ovog clana može se otvoriti samo jedna zona.

Clan 10.

Zona se može sastojati iz više prostorno odvojenih delova -podzona, koji cine privrednu i

organizacionu celinu zone.Ako se zona sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograden i

oznacen.

Clan 11.

25


Zona se osniva ako je to ekonomski opravdano, ako se iz zone izvoze roba i uinostranstvo i ako su obezbedeni prostorni, gradevinski, energetski i tehnicki

uslovi,uslovi u pogledu zaštite životne sredine i drugi uslovi za nesmetan rad zone

utvrdeniovim zakonom.

Osnivaci zone donose akt o osnivanju zone, koji sadrži naziv osnivaca, naziv zone i

podrucje zone.

Clan 12.

Osnivaci zone osnivaju preduzece za upravljanje zonom, u kome osnivacki ulog stranog

lica ne može biti veci od 49%.

Osnivacki akt preduzeca, iz stava 1. ovog clana, sadrži odredbe propisane saveznim

zakonom kojim se ureduje osnivanje preduzeca.

Clan 13.

Preduzece za upravljanje zonom podnosi Saveznoj vladi, preko saveznog ministarstva

nadležnog za poslove finansija, zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje zone,

odnosno podzone.Uz zahtev iz stava 1. ovog clana, preduzece za upravljanje zonom podnosi:

1) akt o osnivanju zone, odnosno podzone;2) elaborat o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone, odnosno podzone;

3) dokaz da preduzece za upravljanje zonom, odnosno osnivac tog preduzeca ima pravo

korišcenja, po bilo kom osnovu, zemljišta na kome se osniva zona, odnosno podzona;

4) dokaz da ce se obezbediti prostorni, gradevinski, energetski, organizacioni i tehnicki

uslovi, uslovi u pogledu zaštite životne sredine, i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u

zoni, odnosno podzoni;

26


5) akt o osnivanju preduzeca za upravljanje zonom.

Clan 14.

Savezno ministarstvo nadležno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost

osnivanja zone, odnosno podzone.

Osnivanje zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih

priloženih dokaza može oceniti da ce se iz zone izvoziti u inostranstvo najmanje 30%

godišnje proizvedene robe, odnosno izvršenih usluga u zoni.

Clan 15.

Savezna vlada, na predlog saveznog ministarstva nadležnog za poslove finansija, daje

saglasnost za osnivanje zone, odnosno podzone u roku od 30 dana od dana uredno

podnesenog zahteva.

Saglasnost iz stava 1. ovog clana prestaje da važi ako zona, odnosno podzona ne pocne

sa radom u roku od dve godine od dana davanja saglasnosti.

Clan 16.

Preduzece za upravljanje zonom podnosi Saveznoj upravi carina zahtev za donošenje

rešenja za pocetak rada zone, odnosno podzone najkasnije u roku od dve godine od dana

dobijanja saglasnosti za osnivanje zone, odnosno podzone.

Preduzece za upravljanje zonom, uz zahtev iz stava 1. ovog clana, podnosi i dokaz da su

obezbedeni prostorni, gradevinski, energetski, organizacioni i tehnicki uslovi, uslovi u

pogledu zaštite životne sredine i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u zoni, odnosnopodzoni.

27


Clan 17.

Preduzece za upravljanje zonom obavlja narocito sledece delatnosti:

1) organizuje i utvrduje uslove za gradnju u skladu sa zakonom, održava i obezbeduje

prostor, infrastrukturu i tehnicke uslove za nesmetano poslovanje u zoni i obezbeduje

mere za zaštitu životne sredine;

2) upravlja zonom i to: odlucuje o zahtevima za obavljenje delatnosti u zoni, obezbeduje

unutrašnji red u zoni, ulazak u zonu i izlazak iz zone, obezbeduje uslove za vršenje

carinskog, inspekcijskog i drugog nadzora, utvrduje mere zaštite životne sredine u zoni i

tarifu za korišcenje poslovnog prostora u zoni;

3) obavlja strucne i druge poslove od interesa za korisnike zone, kao i druge poslove

saglasno aktu o osnivanju zone.

Clan 18.

Preduzece za upravljanje zonom utvrduje nacin na koji se podrucje zone koristi za

obavljanje delatnosti u zoni i ureduje unutrašnji red u zoni.

Akt kojim se ureduje red u zoni objavljuje se u "Službenom glasniku" Privredne komore

Jugoslavije.

Preduzece za upravljanje zonom ja dužno da svakom korisniku zone omoguci da obavlja

delatnost u zoni pod uslovima utvrdenim zakonom.

Clan 19.

Preduzece za upravljanje zonom i korisnik zone ugovorom ureduju medusobna prava i

obaveze.

28


III. POSLOVANJE U ZONI

Clan 20.

Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu su slobodni.

Clan 21.

Na stranu robu koja se iz zone stavlja u promet na teritoriji Jugoslavije van zone

primenjuju se propisi kojima se ureduje spoljnotrgovinsko poslovanje.Stranom robom, u smislu ovog zakona, smatra se roba koja je u potpunosti

proizvedenau inostranstvu, kao i roba cija je vrednost u procesu proizvodnje u zoni

uvecana do 49%.Vrednost robe koja je u zoni uvecana sortiranjem, merenjem, markiranjem,

pakovanjem,egalizovanjem, sastavljanjem, rastavljanjem, pravljenjem uzoraka i sl. ne

smatra seuvecanjem vrednosti u smislu stava 2. ovog clana.

Odredba stava 1. ovog clana ne primenjuje se na industrijske otpatke i nusproizvode

nastale u zoni koji nemaju komercijalnu vrednost.

Clan 22.

Korisnik zone može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Jugoslavije i

uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Jugoslavije radi ispitivanja, etestiranja,

opravke i marketinškog prezentiranja.Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog clana, na zahtev korisnika

zone,odobrava nadležna carinarnica, rešenjem koje se donosi po skracenom

postupku.Rešenjem se odreduje rok u kome je korisnik zone dužan da vrati robu, koji

ne može bitiduži od godinu dana od dana donošenja rešenja.

Korisnik zone može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Jugoslavije,

29


odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Jugoslavije radi oplemenjivanja

(prerade, dorade i obrade), kao i radi ugradnje, na nacin,, po postupku i pod uslovima

propisanim za privremeni uvoz, odnosno izvoz robe.

Clan 23.

Uverenje o tome da je roba proizvedena u zoni izdaje carinski organ koji vrši nadzor u toj

zoni.Za robu proizvedenu u zoni izdace se uverenje o tome da je proizvedena u

Jugoslavijiako je u vrednosti robe koja se izvozi ucešce sirovina i drugog reprodukcionig

materijala,uloženog rada i drugih troškova proizvodnje poreklom iz Jugoslavije

najmanje 51% odvrednosti robe koja se izvozi.

Clan 24.

Na izvoz robe proizvedene u zoni koja se, u smislu ovog zakona, smatra domacom robom

primenjuju se odredbe propisa kojima se ureduje povracaj poreskih i drugih dažbina u

delu koji se odnosi na povracaj vozarine placene na inostranoj relaciji ako korisnik zone

devizni priliv ostvaren tim izvozom unese u Jugoslaviju i preda ovlašcanoj banci.

Clan 25.

Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti u zoni ne placaju se carina i druge uvozne

dažbine.Za robu iz stava 1. ovog clana placa se dažbina za carinsko evidentiranje po

stopi od0.5%.

Clan 26.

Roba koje se iz zone stavlja u promet na jugoslovenskom tržištu podleže obavezi

30


placanja carine i drugih uvoznih dažbina.Lice koje robu iz stava 1, ovog clana stavlja u promet na jugoslovenskom

tržištu dužno jeda prijavi carinarnici, radi sprovodenja carinskog postupka.

Clan 27.

Obaveza placanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz stava 1. clana 26.ovog

zakona nastaje na dan kad je roba prešla iz zone na jugoslovensko tržište.Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz stava 1. ovog clana utvrduje

se premastanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije.Carinsku osnovicu za robu iz stava 1. ovog clana cini vrednost robe uvezene

izinostranstva u zonu.

Clan 28.

Korisnik zone je dužan da omoguci sprovodenje mera carinskog nadzora i vodi propisanu

evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni.

Clan 29.

Savezna vlada propisuje mere carinskog nadzora u zoni.Direktor Savezne uprave carina donosi propis kojim se bliže ureduje nacin

vodenjaevidencije iz clana 28. ovog zakona.

Clan 30.

Na lica koja ulaze, odnosno izlaze iz zone primenjuju se propisi kojima se ureduje

prelazak carinske linije.

Clan 31.

Placanje i naplacivanje u zoni izmedu korisnika zone, izmedu korisnika zone i preduzeca

za upravljanje zonom i u poslovanju sa inostranstvom je slobodno i vrši se na ugovoreni

31


nacin i u ugovorenom roku.Clan 32.

Ulaganje kapitala na podrucju zone, transfer dobiti i retransfer uloga su slobodni.

Clan 33.

Korisnik zone i preduzece za upravljanje zonom mogu devizna sredstva ostvarena

poslovanjem u zoni držati na deviznom racunu kod ovlašcene banke u zoni ili kod druge

ovlašcene banke i mogu njima slobodno raspolagati.Na devizno poslovanje u zoni utvrdeno ovim zakonom ne primenjuju se

privremene merei druga ogranicenja koja mogu biti propisana drugim propisima kojima se

uredujedevizno poslovanje.

Clan 34.

U zoni se mogu osnivati banke i druge finansijske organizacije, organizacije za poslove

osiguranja i reosiguranja, kao i filijale strane banke i organizacije za poslove osiguranja i

reosiguranja, koje mogu biti u svojini stranog lica, saglasno propisima kojima se ureduju

bankarsko poslovanje i poslovi osiguranja i reosiguranja.

Clan 35.

Uzimanje kredita u inostranstvu radi poslovanja u zoni, odnosno stvaranje uslova za

poslovanje u zoni, kao i davanje kredita domacim i stranim pravnim licima koja posluju u

zoni je slobodno.

Clan 36.

Preduzece za upravljanje zonom je dužno da saveznom ministarstvu nadležnom za

poslove finansija dostavlja izveštaj o efektima poslovanja u zoni do kraja marta tekuce

32


godine, za prethodnu godinu.

IV. PRESTANAK RADA ZONE

Clan 37.

Ako se utoku rada zone utvrdi da se u tri uzastopne godine ne ostvaruje godišnji izvoz u

inostranstvo od 50% od ukupne vrednosti proizvedene robe i izvršenih usluga u zoni,

Savezna vlada može, na predlog saveznog ministarstva nadležnog za poslove finansija,

doneti akt o prestanku važenja saglasnosti za osnivanja zone.U slucaju iz stava 1. ovog clana zona prestaje sa radom najkasnije u roku od

godinudana od dana donošenja akta o prestanku važenja saglasnosti za osnivanje

zone.

Clan 38.

Preduzece za upravljanje zonom, odnosno korisnik zone dužan je da u roku od 90 dana

po isteku roka iz stava 2. clana 37. ovog zakona robu koja je uvezena iz inostranstva

ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje.Na robu iz stava 1. ovog clana placa se carina, posebna dažbina za izravnanje

poreskogopterecenja uvezene robe i posebna taksa na uvezenu robu, prema stanju

robe i popropisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije, osim na opremu

koja je radiobavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u zonu najmanje tri godine pre

prestanka radazone.

Odredba stava 2.ovog clana ne iskljucuje primenu drugih propisa na osnovu kojih se

ostvaruje pravo na oslobodenje od placanja carine i drugih uvoznih dažbina.

Clan 39.

Korisnik zone zadržava pravo svojine na stvarima, pravima i novcu koje je uvezao,

33


odnosno uneo u zonu i ima pravo da u slucaju prestanka rada zone nastavi sa radom u

skladu sa propisima koji važe za poslovanje na teritoriji van zone.

V. KAZNENE ODREDBE

Clan 40.

Novcanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kaznice se za prekršaj preduzece

za upravljanje zonom ako ne dostavi izveštaj o efektima poslovanja u zoni (clan 36).

Za radnju iz stava 1. ovog clana kaznice se za prekršaj i odgovorno lice u preduzecu za

upravljanje zonom novcanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.

Clan 41.

Novcanom kaznom od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa uskracene carine, odnosno

od jednostrukog do osmostrukog iznosa vrednosti robe, ako roba ne podleže placanju

carine ili se na robu ne placa carina, kaznice se za prekršaj pravno lice -korisnik zone:

1) ako bez odobrenja carinarnice privremeno iznese robu iz zone na drugi deo teritorije

Jugoslavije, odnosno ako sa drugog dela teritorije Jugoslavije privremeno unese robu u

zonu, odnosno ako tu robu ne vrati u zonu, odnosno na drugi deo teritorije Jugoslavije u

propisanom roku (clan 22. st. 2. i 3);2) ako ne omoguci carinskim organima sprovodenje mera carinskog nadzora,

odnosnoako ne vodi ili neuredno vodi evidenciju o robi u zoni (clan 28).

Za radnje iz stava 1. ovog clana kaznice se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu korisniku

zone novcanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.

Clan 42.

Novcanom kaznom od dvostrukog do dvadesetostrukog iznosa uskracene carine, odnosno

34


od jednostrukog do osmostrukog iznosa vrednosti robe, ako roba ne podleže placanju

carine ili se na robu ne placa carina, kaznice se za prekršaj pravno lice ako robu iz zone

stavi u promet na jugoslovenskom tržištu bez prijave carinarnici (clan 26. stav 2).

Za radnju iz stava 1. ovog clana kaznice se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu

novcanom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara.

Clan 43.

Domace i strano fizicko lice koje izvrši neku od radnji propisanih u cl. 41. i 42. ovog

zakona kaznice se za prekršaj novcanom kaznom propisanom u tim odredbama za

pravno lice.

Clan 44.

Roba koja je predmet prekršaja iz cl.42. i 43. oduzece se ako je ucinilac prekršaja izvršio

radnju iz cl.42. ovog zakona.Roba koja je predmet prekršaja iz clana 42. ovog zakona oduzece se i od

držaoca robeako je znao ili je mogao znati da je u pitanju roba koja je predmet prekršaja.

Clan 45.

Prekršajni postupak u prvom stepenu po prekršaju iz clana 40. ovog zakona vodi Savezni

devizni inspektorat.Prekršajni postupak u prvom stepenu po prekršajima iz cl.41. i 44. ovog

zakona vodinadležna carinarnica.

35


VI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Clan 46.

Zone osnovane do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavice sa radom u skladu sa

ovim zakonom.

Clan 47.

Odredbe cl.37. do 39. ovog zakona nece se primenjivati za vreme sankcija preduzetih

prema Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Clan 48.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o slobodnim i carinskim

zonama ("Službeni list SFRJ", br.3/90), clan 50. Zakona o izmenama saveznih zakona

kojima su odredene novcane kazne za privredne prestupe i prekršaje ("Službeni list SRJ",

br.24/94) kao i odredbe Carinskog zakona ("Službeni list SFRJ", br.10/76, 36/79, 52/79,

12/82, 61/82, 7/84, 25/85, 38/86, 28/88, 40/89, 70/89, 21/90 i 17/92), koje se odnose

na slobodne zone.

Clan 49.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

36

Documents

Slobodne Zone Ss