Click here to load reader

Slobodne Zone Ss

  • View
    873

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Slobodne Zone Ss

3

UVODUlazak svetske privrede u fazu nove ekonomije , vise nego ranije , aktuelizuje pitnja vremenske ogranicenosti aktuelnosti novih resenja i pitanja i znanja i umeca subjekata za uspesno nosenje sa promenama.Problem menjanja obrazaca uspesnog funkcionisanja svetske privrede i uspesnog funkcionisanja subjekata u svetskoj privredi , nije samo u snazi argumenata i pozicijama ucesnika rasprave , vec i u znanjima i umecu subjekata da kvalitetno prihvate i iskoriste novo resenje u periodu njegove aktuelnosti. U funkciji elaboriranja napred izlozenih stavova , u radu razmatram jednu neiskoriscenu mogucnost u Srbiji i Crnoj Gori.Znanje , umece i splet okolnosti uslovili su da institut SLOBODNIH ZONA u periodu visoke aktuelnosti ne odbaci ocekivane rezultate i efekte.

FAKULTET ZA MENADZMENT VALJ EVO

4

SLOBODNE ZONE

Danas se usvetu mogu sresti razliciti termini za slobodne zone.Tako su prisutni sledeci termini : slobodne zone , slobodne carinske zone , slobodne ekonomske zone , izvozne preradjivacke zone , spoljno-trgovacke zone kao i mnogi drugi.Medjutim , svi ti brojni i razliciti nazivi za ovaj institut medjunarodno-privrednih odnosa , trebalo bi da oznaci posebne pogodnosti i olaksice koje jedna drzava daje najcesce , stranoj robi.Te posebne pogodnosti , koje se daju stranoj robi , ogledaju se najcesce u omogucavanju uvoza strane robe bez placanja carine i drugih dazbina , poreza , taksa i uz davanje nekih drugih privilegija.Drzava,na cijoj se teritoriji nalazi slobodna zona ima posebno izrazeni ekonomski interes za razvoj ovog instituta iz razloga sto se sa istim postize znacajan razvoj domace privrede , veca proizvodnja i vece uposljavanje domace radne snage kao i razvoj domacih saobracajnih kapaciteta i drugo.Kao sto je i navedeno postoji velika sarenolikost u pogledu termina za slobodne zone danas u svetu.Medjutim , dok se na medjunarodnom planu ne postigne uniformnost termina oko slobodnih zona , pojedine drzave ce imati svoje termine ali ce u sustini svi oni izrazavati jednu istu sustinu , povoljnost,beneficiranost polozaja privredjivanja uz mnoge olaksice ovog vrlo znacajnog privrednog instituta.Tako na primer,Kinezi ce ih nazivati specijalnim ekonomskim zonama,Amerikanci ce ih pak nazivati spoljnotrgovackim zonama,Nemci opet slobodnim zonama,Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj kod zemalja u razvoju , nazivace ih izvoznim preradjivackim zonama itd. Ali ce sve oznacavati znacajne stimulacije u privrednom smislu.Kod nas ,konstituisanjem ovog instituta , izmenama i dopunama zakona iz 1963.godine one su nazvane slobodnim carinskim zonama da bi kasnije sa donosenjem posebnog lex specialis-a Zakona o slobodnim i carinskim zonama bila uvedena dva odvojena instituta , sa potpuno razlicitim terminom i tretmanom slobodnih i carinskih zona.Slobodne zone trebale bi da budu u pravom smislu slobodne,eksportne,proizvodjacke,dok bi carinske zone predstavljale poseban institut sa posebnim merama carinskog nadzora i posebnim olaksicama u carinskom postupku.Dakle,kod nas se institut slobodnih zona u sustini razlikuje od carinskih zona i te su razlike kvalitativne.Slobodne zone predstavljaju i buducnosti bi trebale da budu pre svega proizvodjacke i zone koje su namenjene za izvoz proizvedenih roba pod datim pogodnostima u zoni.One su kao takve otvorene za strana ulaganja uz davanje znatnih beneficija stranim ulagacima,uz princip otvorenih vrata strancima.Dotle,carinske zone,u skladu sa vazecim Carinskim zakonom predstavljaju deo carinskog podrucija nase zemlje,gde se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olaksice u pogledu carinskog postupka.

FAKULTET ZA MENADZMENT VALJ EVO

5

Dakle,slobodna zona je ogradjeni deo prostora(zemljista)koji u odnosu na drzavu u kojoj se nalazi ima sva obelezija eksteritorijalnosti kao i da se ne nalazi u toj zemlji.Ulaz robe i ljudi u taj prostor i iz njega kontrolise se jednako kao sto se to radi sa robom koja ulazi ili izlazi iz drzave.

Definicija slobodne zone

Po Zakonu (Sl. list SRJ br. 81/94 i 28/96 , u pitanju je preien tekst zakona iz sedamesetih godina) slobodna zona je: deo teritorije SR Jugoslavije,

- urbanistiki ureen, infrastrukturno opremljen i ograen prostor pod carinskim nadzorom, - unutar koga se u sluaju gradnje i poslovanju primenjuju zakoni zemlje i akta preduzea za upravljanje slobodnom zonom

PRIVREDNO EKONOMSKI ZNACAJ SLOBODNIH ZONA

Slobodne zone se javljaju kao vrlo znacajan privredno-ekonomski institut.Jos se pocetkom osamdesetih godina smatralo da je perspektiva svetske trgovine bas u razvoju ovog instituta,jer se racunalo da ce 20% svetske trgovine u buducnosti obavljati preko slobodnih zona.Mada se slobodne zone danas u svetu mogu podeliti na dva osnovna tipa : 1. na tip potpuno slobodnih institucija ( FULL FUNCTION INSTITUTION) i, 2. na tip institucija sa ogranicenim funkcijama (LIMITED FUNCTION INSTITUTION). Oba ova tipa slobodnih zona je od ekonomskog znacaja za drzave koje ih poseduju ali isto tako su posebnog znacaja i za privrednike.

FAKULTET ZA MENADZMENT VALJ EVO

6

Kod prvog tipa , oblika slobodnih zona,dozvoljeno je ne samo skladistenje robe ,nego i obrada i prerada robe,odnosno njeno oplemenjivanje i proizvodjenje uz mnoge carinske i necarinske pogodnosti,dok kod drugog tipa slobodnih zona nije dozvoljena industrijska proizvodnja vec su one vise lager skladista za smestaj i cuvanje robe pod carinskim nadzorom.Takvu na primer ulogu slobodne zone kao lager skladista odnosno dispozicionog lagera skladista ima slobodna carinska zona u Lincu,u kojoj na primer, bugarski privrednici,poljoprivrednici i izvoznici smestaju svoje poljoprivredne i druge proizvode kako bi blagovremeno mogli da intervenisu na trzistima zemalja Zapadne Evrope.U toj zoni u Lincu,Bugari lageruju svoje poljoprivredne proizvode-jaja,kako bi blagovremeno u svakom trenutku , recimo za Uskrsnje praznike na trzistima , Nemacke , Svajcarske , Italije stigli sto pre tj.pre od Danaca i Holandjana koji su geografski blizi od Bugarske.Iz tih razloga Bugari svoje proizvode poljoprivrede a posebno jaja lageruju u ovoj zoni u posebnim skladistima kako bi bili konkurentni i pre stigli na odredjena trzista Zapadne Evrope.Naravno,ova se usluga lagerovanja u zoni u Lincu,odvija bez naplate carina i drugih dazbina,ali uz naplatu troskova u vezi sa skladistenjem robe. U prvi tip slobodnih zona , tj.zona sa potpuno slobodnim funkcijama,ubrajajuci i one proizvodjacke svakako bi spadale na primer,zona u : Kopenhagenu , Shenonu , Veneziji , Trstu , zone u Kini Shenzhen , Zuhai , Xiamen i dr. i mnoge preradjivacko-proizvodjacke zone,kod niza zemalja u razvoju , a drugi tip ,oblik zona spadale bi one zone u kojima se roba nije preradjivala , odnosno proizvodila , kao sto su sledece zone : Kil,Bremen,Stokholm,Malme,Pirej i dr. Trebalo bi istaci , da je sve vise slobodnih zona,danas u svetu,koje su proizvodjacke i eksportno orijentisane.One su od velikog znacaja po razvoj privrede odredjene zemlje i to iz vise razloga.Radi se naime,o tome da ove proizvodjacki i eksportno orijentisane zone dovode do razvoja privrede i drzave koje takvu zonu poseduju u celini.Ovakve zone pre svega omogucavaju veca strana ulaganja pod znacajnim beneficijama,ozivljavanje proizvodnje u zonama,dovode do veceg uposljavanja domace radne snage,razvoja saobracajnica i zaledja slobodnih zona.One bi dovele , posredno i do razvoja privrede i izvan kapija slobodnih zona i to pre svega sto bi se i privreda i izvan kapija zone ugledala na savremenu proizvodnju u zoni i sto bi i domaca privreda , cesto,bila dopunski proizvodjac za neke fabrike i proizvodnju u zoni. Proizvodi iz slobodnih zona , u izvozu bili bi posebno konkurentni na svetskom trzistu ili svetskim trzistima ( jer su proizvodi proizvedeni na savremen nacin i uz modernu tehnologiju,koja je uvezena bez placanja carina i bez drugih uvoznih dazbina, cesto i uz jeftinu radnu snagu primer , slobodnih zona kod

FAKULTET ZA MENADZMENT VALJ EVO

7

zemalja u razvoju i imali bi nize transportne troskove, jer su cesto ove zone locirane blizu postojecih vecih potrosackih cenatara i dr. ).Dakle , proizvodi koji su proizvedeni u posebnim ovim uslovima slobodnim zonama i uz navedene prednosti , omogucavali bi snazni devizni priliv drzavi i privrednicima na cijoj se teritoriji nalazi slobodna zona. Vrlo je ilustrativan primer jeftine radne snage,dat u istoj Studiji UNCTAD-a gde se tice proizvodnje cipela od strane nemackih firmi u slobodnoj preradjivackoj eksportnoj zoni u Tunisu.Tu se dolazi do zakljucka da je za proizvodnju 220.000 pari cipela godisnje u Nemackoj potrebno 100 radnika , au pomenutoj zoni u Tunisu 93 radnika ( iako je produktivnost manja , niza iz razloga sto je efektivni broj radnih sati u toku godine veci ).Iz tog primera je proizaslo , da je za proizvodnju cipela u Nemackoj bilo potrebno 4,65 , a u Tunisu 1,58 USA dolara (po jednom paru cipela ).Transportni troskovi za dopremu sirovina u Tunis i otpreme gotovih cipela iz Tunisa na trziste Nemacke bili su 0,42 USA dolara po paru cipela,sto je povecalo cenu para cipela na 1,99 USA dolara . Ove cene su bile znatno nize od cena koje su bile dobijene u Nemackoj.Moze se istaci da se u navedenoj Studiji razlika u ceni cipela objasnjava znatno nizim nadnicama u preradjivacko-eksportnoj zoni u Tunisu (36,3% ukupne cene u Tunisu , u odnosu na 79,2% u Nemackoj ) dok su druge stavke u strukturi cene pribliznog istog reda velicine. Slobodne zone su danas najpotrebnije zemljama u tranziciji . One su jedan od modela kojim se brze moze pokrenuti poklekla ekonomija . Obicno je u zoni , zbog raznih carinskih i poreskih olaksica projetovani procenat razvoja vise puta veci nego u ostatku drzave.Time ona doprinosi boljem ukupnom stanju u zemlji i na taj nacin drzava hvata prikljucak za razvijenim zemljama . Ukratko, rezim slobodne zone je sledeci roba ( bilo da se radi o

Search related