PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: SENZITIZACIJA I HABITUACIJA

Predmet: Psihologija učenja i inteligencije

Mirjana Beara, saradnica u nastavi

Neka pitanja za početak: Šta je senzitizacija? Po čemu se ona razlikuje od

uslovljavanja? Ima li senzitizacije kod ljudi? Šta je habituacija? Razlike između habituacije i drugih

oblika učenja?

SENZITIZACIJA Primer: zlatna ribica u akvarijumu i

električni šokovi Stvaranje reakcije bežanja i od veoma

slabog el. šoka koji ranije nije izazivao nikakvu reakciju usled dejstva serije draži

Organizam je doveden u stanje povećane razdražljivosti

Ta promena je relativno trajna i zato smatramo da je senzitizacija oblik učenja

Razlika od uslovljavanja Nema asocijacije dve draži, već se

postojeća tendencija ponašanja učvršćuje ponavljanjem

Dva shvatanja senzitizacije: I. Senzitizacija je

pseudouslovljavanje: trenutno stanje organizma, povišeno stanje osetljivosti u datom periodu, nije trajno

II Senzitizacija u užem smislu: relativno trajna promena ponašanja, dakle učenje

Razranovo shvatanje senzitizacije1. To je poseban oblik učenja2. Suština senzitizacije je da usled

relativno trajnog povećanja osetljivosti nervnih centara i puteva, draž koja ranije nije izazivala reakciju počinje da je izaziva relativno trajno. Prethodno draženje čini od njega dominantno ognjište razdraženja sa niskim pragom kad bilo koja druga draž izaziva

Razranovo shvatanje senzitizacije/23. To je neasocijativan oblik učenja4. Senzitizacija pojačava postojeće,

nedovoljno izražene tendencije ponašanja

5. Relativno prost oblik učenja: srećemo je kod veoma prostih organizama (npr.glista, najprostijih riba itd)

Ima li senzitizacije kod ljudi? Razran smatra da ne, već da je kod

ljudi reč o drugom procesu – asociranju na osnovu pamćenja

Međutim, fiziolog Voronjin smatra da je ima i kod ljudi (tragovi prethodnih razdraženja se sumiraju i time se jača reakcija)

Primeri: str 280, 288, 289

HABITUACIJA Po mnogim autorima, još prostiji

oblik učenja od senzitizacije i u neku ruku “suprotan”

Habituacija = navikavanje na draž, tako da se na nju prestaje reagovati

Određenje habituacije Habituacija je relativno trajno

slabljenje odgovora usled ponavljanja draži koje ne dovode do značajnih posledica

Promenama u reagovanju prethode promene u percepciji

Kao da “prestajemo da primećujemo”, ne zapažamo, ne smetaju nam te draži

Razlika od drugih oblika učenja Osnovna razlika: drugi oblici učenja

su “učenje da se reaguje” dok je habituacija “učenje da se NE REAGUJE”

Tu razliku možemo ustanoviti na dva nivoa:

1. Fiziološkom2. Na nivou ponašanja

Fiziološke razlike Na nivou neurona učenje druge vrste

dovodi do povećanja postsinaptičkog potencijala, dok kod habituacije dolazi do slabljenja

Najprostiji oblik plastičnosti nervnog sistema, ima ga kod svih organizama, od jednoćelijskih do ljudi

Na nivou ponašanja Uočava se razlika između kratkoročne

i dugoročne habituacije Dugoročna habituacija je za nas

zanimljiva, jer predstavlja učenje Učenje da se (trajno) ne reaguje,

umesto učenja da se reaguje (razlika u odnosu na druge oblike učenja)

Razlika između habituacije i senzitizacije Draži od značaja ili draži

povećanog intenziteta ponavljanjem dovode do povećanje reaktivnosti (tj. senzitizacije)

Dok, draži koje nemaju poseban značaj ili su slabijeg intenziteta dovode neposredno do pada u reaktivnosti (tj. habituacije)

Tompson i Spenser: šira odredba habituacije1. Kada se izvesna draž koja izaziva

izvestan odgovor više puta ponavlja, doći će do smanjenja i prestanka u reagovanju, po negativnoj eksponencijalnoj funkciji

Tompson i Spenser/22. Ako se prekine sa davanjem draži,

postoji tendencija da se habituirana reakcija spontano obnovi

3. Ako se proces habituacije više puta ponavlja ona postaje sve brža i izraženija

4.Ako se draži brže izlažu, habituacija postaje brža i izrazitija

Tompson i Spenser/35.Što su draži koje se izlažu slabijeg

intenziteta, habituacija je brža i izrazitija. Veoma snažne draži (šok, jak zvuk, hrana...) ne dovode do h.

6. Postoji i habituacija ispod nule7. Habituacija na jednu specifičnu

draž generališe se na veoma slične draži (ali ne i na ne tako slične draži – specifičnost habituacije)

Tompson i Spenser/48. Ako se uz draž na koju se

organizam habituirao izloži neka druga (jaka) draž, doći će do trenutne dishabituacije

9. Ako se draž koja izaziva dishabituaciju više puta ponavlja, ona će biti sve slabija (habituacija dishabituacije)

Zaključak o senzitizaciji i habituaciji Senzitizacija i habituacija su vrlo

prosti mehanizmi učenja, čak je pitanje da li su uopšte učenje

Javljaju se kod svih organizama Razdraživanje, odnosno navikavanje

organizma na ponavljane draži zavisi od toga da li su draži bile jake i značajne, ili slabe i beznačajne

pauza