METODE UENJA - POVEZANOST SA PRINCIPIMA UENJALidija Vui:Pedagoka psihologijaStr. 54-73

Ljubica Chatman, Betsy Sparrow PhD (Columbia University, New York):Osnovni principi uenja i preporuke za praksu nastavnika, materijal sa obuke trenera za obuku nastavnika

METODE UENJA

Uenje raspodeljeno na vreme koncentrisano uenjeUenje celine uenje delovaAktivno pasivno uenje

ZATO JE OVO ZA MENE VANO?RACIONALIZACIJA UENJA

Ja kao student koji uiJa kao budui nastavnikJa kao budui psiholog / pedagog struni saradnik koji ui uenike da ueJa kao budui psiholog / pedagog struni saradnik koji pomae nastavnicima da uenike poduavaju na najefektivniji nain

UENJE RASPODELJENO NA VREMEEbinghaus (1885.): vremenski raspodeljeno uenje ifara efikasnije od koncentrisanogDuina perioda uenja?- Kratki periodi gradivo koje nije logiki povezano, motorne vetine / mlai uzrast- Dui periodi gradivo koje je povezano u smisaone, logike celine / stariji uzrastDuina razmaka izmeu dva uenja?Ne suvie kratke, ali ne i toliko duge da se prethodno naueno zaboraviU poetku uenja krae pauze, a kasnije sve due

RAZLOZI ZA EFIKASNOST VREMENSKI RASPODELJENOG UENJAViljem Dems: steene navike ili naueno gradivo se uvruju za vreme pauza urezuju se tragovi u mozguUvruju se ve postojee veze koje su stvorene ranijim uenjem, to je lake nego stvaranje potpuno novh vezaUenik vie puta ponovo prilazi gradivu, pravi nove uvide, uoava nove veze, gradivo dobija novi smisao

KONCENTRISANO UENJEVezano je za relativno kratak rok kratak rok deluje kao motivUenik ulae vei napor, pa to dovodi do uspeha

Ali:U pogledu duine pamenja nauenog nesumnjiva je prednost uenja rasporeenog na vreme

GLOBALNO I PARTITIVNO UENJEDa li je bolje uiti gradivo u celini ili deo po deo?Faktori:Smislenost gradivaVeliina i teina gradivaUzrastSposobnodtiRadne navike uenika

PREDNOSTI DVA NAINA UENJAGLOBALNO UENJEVerbalno gradivo koje ini smisaonu celinu

Lako gradivo koje nije previe dugo, obimnoStariji ueniciSposobniji ueniciPARTITIVNO UENJEMotorne radnjeVerbalno gradivo koje ne ini smisaonu celinuObimno i teko gradivo

Mlai ueniciProseni i ispodproseni ueniciKOMBINOVANA METODAUkljuuje prednosti oba naina uenja

AKTIVNO NASUPROT PASIVNOM UENJU

AKTIVNO UENJE1. Prethodni pregled gradiva (postavljanje temelja dugoronog pamenja; pregled osnovnih ideja, mapa, ema)2. Postavljanje pitanja (zato je to za mene vano, kako se to odnosi na mene, sa ime to mogu da poveem)3. itanje gradiva (prie se bolje pamte od samih injenica; ilustracije doprinose razumevanju i pamenju, emocije i pamenje; znanje o sopstvenom znanju metakognicija)4. Presliavanje (rei lete, dela ostaju; efekat produkovanja sopstvenog znanja)5. Zavrni pregled gradiva

PRETHODNI PREGLED GRADIVAPOVEZIVANJE SA SOPSTVENIM PRETHODNIM ISKUSTVOM (veba sa slogovima; veba sa definicijom)STVARANJE EME O STRUKTURI GRADIVA KOJE E SE UITI (kako smo poeli as?)

Kada imamo osnovne ideje, detalji se lake dodaju u taj okvir

POSTAVLJANJE PITANJAO emu se ovde radi, na koja pitanja traimo odgovor:Zato se bavimo metodama uenja, emu one doprinose?Pod kojim uslovima je uenje efikasnije?Kako da uvaimo faktore uspenog uenja i principe uenja u izboru metoda?Zato je ovo za mene vano?

ITANJE GRADIVA UPOZNAVANJE SADRAJAPrie se bolje pamte od samih injenica

Ekspozicioni tekst:Definicija pojmaKategorizacijaUpotreba povezanih strunih termina

Primer: Leukociti ili bela krvna zrnca su vrsta krvnih elija ija je funkcija imunoloka, tj. u odbrani od bolesti. Postoje tri vrste: granulociti (imaju lizozomsko dejstvo), limfociti (prepoznaju antigene i stvaraju antitela) i monociti (vrsta makrofaga koji razlau i cele elije).Narativ/pria:Postojnje aktera prieRazvoj i zakljuak radnje

Primer: Leukociti ili bela krvna zrnca su vrsta elija koje u organizmu igraju ulogu higijenske inspekcije i higijeniara kada razlau ostatke elija (granulociti) kao i cele nepoeljne elije (monociti). One takoe imaju ulogu detektiva (limfociti), jer pronalaze i unitavaju uljeze koji ne pripadaju organizmu i esto uzrokuju bolest (npr. virusi).

ITANJE GRADIVA UPOZNAVANJE SADRAJAIlustracije doprinose razumevanju i pamenju

Ako bi se baloni izduvali, zvuk se ne bi preneo jer bi sve bilo suvie daleko od pravog sprata. Kada bi prozor bio zatvoren, to bi takoe spreilo pravilan prenos zvuka jer zgrade uglavnom imaju dobru izolaciju. Zato to cela operacija zavisi od stabilnog napajanja strujom, prekid u jednoj od ica bi takoe predstavljao problem.Naravno, momak bi mogao i da vie, ali ljudski glas nema dovoljan kapacitet da bi mogao da se prostire toliko daleko. Dodatan problem je to bi ica na instrumentu mogla da pukne. U tom sluaju poruka ne bi imala nikakvu pratnju. Jasno je da bi idealna situacija imala manju razdaljinu. Uz kontakt licem u lice, najmanji broj stvari bi mogao da poe po zlu.

ITANJE GRADIVA UPOZNAVANJE SADRAJAEmocije i pamenjeDelovi teksta koji imaju emocionalni naboj se lake pamteSposobnost odlaganja zadovoljstva i kolski uspehKakva bi bila vaa objanjenja ove veze?kola kao veliko odlaganje zadovoljstva?

ITANJE GRADIVA UPOZNAVANJE SADRAJAZnanje o sopstvenom znanju metakognicija

Veina ljudi PRECENJUJE svoje pamenje kada ih neposredno posle uenja pitate koliko e se dobro neega setiti kroz neko vreme ili koliko su dobro nauili gradivo.

Prerano odustajanje od daljeg uenja

Sa protokom vremena procena je realnija

PRESLIAVANJERei lete, dela ostajuPrimene:DemonstracijeVebeEksperimentiDramatizacije i glumaLaboratoriski zadaciSimulacije efekata kroz samostalnu manipulacijuZadaci koji podrazumevaju primenu

PRESLIAVANJEEfekat samostalnog produkovanja sopstvenog znanja

Samostalno priseanje odgovora dovodi do boljeg pamenja nego kada su odgovori ve dati. zgrada - b_ _onfilm - k_d_r

zgrada - betonfilm - kadar

Formulisanje odgovora svojim reima doprinosi formiranju sopstvene strukture gradiva.

PRESLIAVANJEEfekat testiranjaPosle prvog upoznavanja sa gradivom uenici imaju vie koristi od izrade testa nego od obnavljanja gradiva, ak i kada obnavljanje traje due. Dobre rezultate daju:Testovi sa otvorenim odgovorimaIzrada testa uz blagovremenu ispravku pogrenih odgovoraRezultate testiranja umanjuju:Testovi sa ponuenim odgovorimaTestovi izraeni sa mnogo greakaPamenje onih delova gradiva koji su na testu bili dobri

ZAVRNI PREGLED GRADIVANapravite za sebe kratak rezime dananjih asova

Zapiite sopstveni zakljuak o metodama uenja koje doprinose racionalizaciji ovog procesa