Univerzitet "Braa Kari" Fakultet za trgovinu i bankarstvo "Janiije i Danica Kari"

Predmet : Ugovori i poslovno pravo Seminarski rad : Ugovor o lizingu

Mentor:Prof. dr Svetolik Kostadinovi

Student :xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Kruevac, februar 2007.

SadrajUvod ...................................................................................................................... 3 Pojam i karakteristike lizinga .............................. Error! Bookmark not defined. Registar finansijskog lizinga ................................................................................. 9 Prednosti i nedostaci lizinga................................................................................ 10 Ugovor o lizingu.................................................................................................. 12 Subjekti ugovora o lizingu .................................................................................. 13 Prava i obaveze iz ugovora o lizingu .................................................................. 16 Prestanak ugovora o lizingu ................................................................................ 18 Zakljuak ............................................................................................................. 19 Literatura ............................................................................................................. 21

UvodLizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, ime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije odreena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vri nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine. U ovom radu bie objanjeno ta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda.

1.1. Nastanak i razvojO vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od toga da je nastao u Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD 1877.godine, kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telephone, iste davala na koriscenje u vidu lizinga, odnosno 30-tih godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi 60-tih godina, odnosno u sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom slucaju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju polovinom XX veka.1 Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potice iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease I oznacava zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvacen izraz lizing I kao takav figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi. Lizing, posmatran u uem smislu rei je u stvari zakup. U poetnim fazama razvoja, izmeu poslova lizinga i klasinog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naroito zbog ulaska tree strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadrini najam i zakup, budui da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poek, vrenja usluga razliitog profila, itd. Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba traiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodee tehnologije, inventivnosti u pronalaenju novih izvora i metoda finansiranja, novim nainima plasmana opreme kao i u stalnoj tenji kompanija da u uslovima otre konkurencije pronau profitabilne angamane na svetskom tritu. Proizvoai opreme su preko lizinga pronali mogunost poveanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih trita, dok kupci te opreme u lizingu vide ansu za takvu nabavku odgovarajue opreme koja e ih poteeti izdvajanja visokih suma novanih sredstava odjednom. Lizing posao moemo definisati kao poslovni aranman izmeu privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najee maine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na nain i u roku utvrenim ugovorom, zauzvrat plaa cenu korienja predmeta lizinga, a po isteku perioda korienja opreme ima pravo da istu vrati, produi korienje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni.

1

Poslovi trgovinskog prava

Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledeem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primer opremu i maine, preduzee nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvoau da mu potrebnu opremu izda u zakup na odreeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac moe kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korienja opreme pravo vlasnitva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla lei ugovor o lizingu, koji sadri sve relevantne elemente kojima se regulie taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korienja sredstva i prava i obaveze uesnika u lizing transakciji. 2. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU

Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je razgraniciti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla. 2.1. Ugovor o lizingu U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao ugovor koji zakljucuje dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da placa lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nizoj ceni) ili vreme koriscenja produzi zakljucujuci novi ugovor uz nizu naknadu. Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj formi. Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su : 1. Naznacenje predmeta lizinga ; 2. Iznos lizing naknade koju placa primalac lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme placanja i 5. Rok na koji je ugovor zakljucen. Predmet lizinga moe biti pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadri: precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor zakljuen. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora.

Pored navedenih ugovor o lizingu moe da sadri i sledee elemente: mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, nain prestanka ugovora, opcija kupovine ili produenja ugovora, trokovi transporta predmeta lizinga, njegova montaa, demontaa i tekue odravanje, zamena delova, servis i tehniko-tehnoloko unapreenje, obuavanje osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogui korisniku da privreuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato to se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne liava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti sluaj.

2.2 LIZING POSAOLizing posao ili posao finansijskog lizinga poznat je jos pod nazivom trostrani lizing2. U nasem pravu regulisan je Zakonon o finansijskog lizingu. Zakon o finansijskom lizingu za predmet svog regulisanja ima posao finansijskog lizinga koga cine tri ugovorne strane I dva ugovora. Strane u poslu finansijskog lizinga su: 1) isporucilac predmeta lizinga, zapravo prodavac ( isporucilac) predmeta lizinga; 2) davalac finansijskog lizinga koji ima status privrednog drustva , koji finansira lizing posao I nalazi se kao ugovorna strana u dva pravna posla, kao strana u ugovoru sa isporuciocem I kao ugovorna strana sa primaocem finansijskog lizinga; 3) primalac finansijskog lizinga koji je korisnik lizinga, inace bez finansijskih sredstava koji se nalazi kako davaoca lizinga, koji ce ga finansirati tako I sa isporuciocem predmeta lizinga. Stoga posao finansijskog lizinga cine dva ugovora: Ugovor o isporuci I Ugovor o lizingu. U lizing poslu centralna licnost postaje davalac lizinga, jer on finansira posao. On mora da ikupovini sa proizvodjacem ili isporuciocem koji nije proizvodjac predmeta lizinga I da zakljuci ugovor o lizingu sa primaocem lizinga. Da bi lizing posao kao celovit ekonomski poduhvat bio realizovan neophodno je da budu zakljucena oba ugovora I da oba budu punovazna.Nedostak jednog ugovora cini besmislenim onaj drugi

Lizing je posao u kome davalac lizinga: sa isporuiocem predmeta lizinga zakljuuje ugovor o isporuci (kojim stie pravo svojine nad predmetom lizinga), pri emu isporuioca i predmet lizinga odreuje primalac lizinga, sa primaocem lizinga zakljuuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlaenja dranja i korienja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.2

Zakon o finansijskom lizingu, clan 1. Stav1.

U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaa i na odreeni vremenski period je daje na korienje primaocu lizinga, koji je zauzvrat duan da davaocu vri periodina plaanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu. Postoje dve osnovne vrste lizinga: 1. operativni lizing 2. finansijski lizing Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma slian klasinom iznajmljivanju, finansijski lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranmana koji finansira nabavku odreene opreme za potrebe primaoca lizinga.3 Vlasnitvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri emu se tim ugovorom moe predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uiva sve koristi od njegovog korienja, ali ujedno snosi i sve rizike i trokove koji proizlaze iz prava vlasnitva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta. Finansijski lizing predstavlja jedan od naina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrona dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduivanju putem emitovanja dunikih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja se esto poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slini (otplata u unapred odreenim ratama, kamata, nain knjigovodstvenog evidentiranja...). Meutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga sutinski odreuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su: finansiranje se uvek odobrava za tano odreeni predmet, nabavku predmeta vri davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeenja naplate, zbog ega davaoci lizinga esto ne zahtevaju druga sredstva obezbeenja, davalac lizinga ima punu zatitu u sluaju propasti ili oteenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaanja lizing naknade3

www.intermex.co.yu

(povraaj predmeta lizinga po posebnom postupku), steaja ili likvidacije primaoca lizinga (izluno pravo).

Registar finansijskog lizingaAgencija za privredne registre vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa zakonom. Registar finansijskog lizinga poeo je sa radom 4. januara 2004. godine i predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu podataka u koju se upisuju podaci o ugovoru o finansijskom lizingu, izmene i dopune tih podataka, zabelebe sporova koji se tiu predmeta lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu. Davalac lizinga je duan da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta nastupanja injenica koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve moe da podnese i primalac lizinga, ako je to odreeno ugovorom o finansijskom lizingu. 4 Svrha postojanja registra i upisa ugovora o finansijskom lizingu u registar jeste dostupnost podataka o zakljuenim ugovorima o lizingu (i predmetima lizinga) iroj javnosti. Upisom ugovora o finansijskom lizingu u registar smatra se da su trea lica upoznata sa postojanjem ugovora o lizingu, odnosno niko se ne moe pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci o finansijskom lizingu upisani u registar. Podaci upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava na predmetu lizinga, niti o punovanosti bilo kog pravnog posla.

4

www.intermex.co.yu

Prednosti i nedostaci lizingaLizing predstavlja veoma znaajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj znaaja lizinga predstavlja stopa uea investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope za 2004. godinu, ova stopa kree i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i belei konstantan rastui trend od 2000. godine. Uee lizinga u nabavci osnovnih sredstava u zemljama centralne i istone Evrope je takoe znaajno i u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas (najvei broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod 4%. Kljuna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proistie iz injenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, to mu omoguuje preuzimanje veeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzea, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnou, odnosno korisnike koji ne raspolau sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (to je dominantan faktor pri odluivanju o odobravanju bankarskog kredita i odreivanju sredstava obezbeenja koja banke zahtevaju) ve i na osnovu procene stepena utrivosti predmeta lizinga, odnosno mogunosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tritu. 5 Procedura odobrenja finansiranja je u sluaju finansijkog lizinga najee kraa u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je to se dodatna sredstva obezbeenja (npr. hipoteke) najee ne zahtevaju, a davaoci lizinga esto imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporuiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih trokova. Dodatna prednost finansijskog lizinga, naroito u sluaju novoosnovanih preduzea, jeste mogunost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporuiocem predmeta lizinga i prometa koji isporuilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranmana, ugovore i usluge odravanja, servisiranja, zamene

5

www.emagazin.co.yu

delova, tehniko-tehnolokog unapreenja, obuavanja osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i sl. U inostranoj, a u poslednje vreme i u naoj ekonomsko-pravnoj teoriji iznete su ne samo brojne prednosti ve i nedostaci lizing poslova. Ti nedostaci se odnose na sledee injenice: lizing drutvo ima tipizirane ugovore (formulare), njegova cena pored efektivnih trokova dotinog posla sadri i rizik i dobit. Treba istai da je svaki lizing posao poseban ekonomski sluaj za sebe. Ne samo da ono to jednom preduzeu odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduzeu, nego i ono to je preduzeu kao opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspeno i u narednom periodu. Meutim, izvesno je da u svetu razvijene trine privrede finansiranje lizingom predstavlja znaajan inilac tokova reprodukcije i to posebno u uslovima kada su finansijski izvori ogranieni i kada je cena investicione opreme suvie visoka.

Ugovor o lizinguUgovor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana (davalac lizinga) obavezuje da ustupi na korienje ugovorom utvrenu sadrinu (opremu ili celokupna postrojenja), a druga strana da s njom obavi radnje privreivanja uz plaanje naknade davaocu lizinga.6 Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti zakljuen u pismenoj formi. Predmet lizinga moe biti pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadri: precizno odreenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaa primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor zakljuen. Pored navedenih ugovor o lizingu moe da sadri i sledee elemente: mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, nain prestanka ugovora, opcija kupovine ili produenja ugovora, trokovi transporta predmeta lizinga, njegova montaa, demontaa i tekue odravanje, zamena delova, servis i tehniko-tehnoloko unapreenje, obuavanje osoblja primaoca lizinga za korienje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogui korisniku da privreuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato to se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne liava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti sluaj.

Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Raii, prof. Dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 376. strana6

Subjekti ugovora o lizinguDavalac lizinga je lice koje, uz zadravanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlaenje dranja i korienja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Prethodno navedeno lice jeste privredno drutvo, osnovano u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, iji novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom. Davalac lizinga moe da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga. Davalac lizinga duan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital uvek bude u iznosu koji nije manji od predvienog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivai privrednog drutva podnose Narodnoj banci Srbije. Uz zahtev se podnosi sledea dokumentacija: 1) osnivaki akt drutva; 2) dokaz da je na privremeni raun kod banke uplaen novani deo osnovnog kapitala; 3) dokaz o kadrovskoj i tehnikoj osposobljenosti za obavljanje poslova finansijskog lizinga; 4) program rada privrednog drutva za period od tri godine; 5) spisak lica predloenih za lanove organa upravljanja, odnosno predloenih lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima, preporuke o strunim i profesionalnim kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica nisu osuivana za krivina dela koja ih ine nepodobnim za obavljanje ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti.7

7

Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain dokazivanja ispunjenosti propisanih uslova. Pri razmatranju zahteva i dokumentacije Narodna banka Srbije ocenjuje i poslovnu reputaciju osnivaa privrednog drutva i predloenih lanova organa upravljanja, odnosno lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima i propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije. Davalac lizinga je duan da: 1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godinji izvetaj o poslovanju, sa finansijskim izvetajem i miljenjem ovlaenog revizora; 2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se registruju u registar privrednih subjekata; 3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije. 4) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o imenovanju lanova organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima 8 Narodna banka Srbije moe da propie obavezu davaocima lizinga da na posebno otvorenom raunu kod banke dre sredstva rezerve. Ako Narodna banka propie ovu obavezu istim aktom propisae i visinu sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i nain i uslove njihovog korienja. Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vri Narodna banka Srbije na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti. Ako su u postupku nadzora utvrene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davaocu lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na: 1) upuivanje pismene opomene; 2) upuivanje nalogodavnog pisma, uz mogunost izricanja novane kazne; 3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrenih nepravilnosti, uz mogunost izricanja novane kazne davaocu lizinga, kao i lanovima njegovih organa upravljanja, odnosno licima s posebnim ovlaenjima i odgovornostima; 4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.8

Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

Narodna banka Srbije donosi reenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako: 1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netanih podataka osnivaa privrednog drutva; 2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole; 3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izvetaje, dokumentaciju i druge podatke o svom poslovanju na propisani nain i u propisanim rokovima; 4) davalac lizinga ne omogui vrenje nadzora nad njegovim poslovanjem; 5) se utvrdi da je novani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji od onog koji je propisan zakonom; 6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je naloila Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvoenje tih mera.9 Narodna banka Srbije blie propisuje uslove i nain vrenja nadzora nad obavljanjem poslova davaoca lizinga Nadzor obuhvata: 1) posrednu kontrolu izvetaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspolae; 2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca lizinga. Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fiziko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlaenje dranja i korienja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Isporuilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporuilac), u smislu ovog zakona, je pravno ili fiziko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na dranje i korienje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

9

Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

Prava i obaveze iz ugovora o lizinguPrava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga: obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga; odgovornost prema primocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko tree lice polae neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga iskljuuje, umanjuje ili ograniava neometanu dravinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu tetu po tom osnovu; pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaa ugovorenu naknadu, pravo na povraaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene tete po tom osnovu; pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izluno pravo) iz steajne mase, u sluaju steaja primaoca lizinga; poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u dravinu u sluaju neplaanja lizing naknade sud je duan da u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva donese reenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donoenja tog reenja. Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga: obaveza preuzimanja predmeta lizinga na nain, u vreme i na mestu predvienom ugovorom; pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporuen u skladu sa ugovorom (ako isporuilac predmet ne isporui, isporui sa docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu tete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu; naknadne izmene ugovora o isporuci, sa ijom sadrinom se primalac lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane; odgovornost za tetu prouzrokovanu korienjem predmeta lizinga; obaveza odravanja predmeta lizinga; obaveza plaanja lizing naknade; odgovornost za sluajnu propast ili oteenje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta; obaveza osiguranja predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti isporuioca premeta: obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na nain, u vreme i na mestu koji su predvieni ugovorom o isporuci; odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

Procedura finansiranja putem finansijskog lizinga: 1. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporuioca predmeta; 2. ponuda isporuioca predmeta se, uz zahtev za finansiranje, predaje davaocu lizinga, na osnovu ega davalac lizinga sainjava ponudu za finansiranje (informativna ponuda). U nekim sluajevima, isporuilac predmeta lizinga moe da saini informativnu ponudu davaoca lizinga; 3. davaocu lizinga se podnosi dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije se moe nai na Internet stranama davaoca lizinga) koja je potrebna za donoenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje; 4. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu sa davaocem lizinga; 5. po potpisivanju ugovora uplauje se uee i drugi trokovi predvieni ugovorom; 6. preuzimanje predmeta lizinga od isporuioca predmeta; 7. otplata rata lizing naknade.

Prestanak ugovora o lizingu

Ugovor o lizingu prestaje: istekom ugovornog roka, otkazom ugovornih strana, raskidom ugovora i prestankom postojanja jedne od ugovornih strana.a10

Ugovor o lizingu takoe prestaje ako predmet lizinga bude uniten nekim sluajem vie sile. Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zakljuen. Ugovorom o lizingu moe se predvideti pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor zakljuen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom odreena ili da produi ugovor o lizingu (pravo opcije). Primalac lizinga je duan da davaoca lizinga obavesti o svojoj odluci da otkupi predmet lizinga ili da produi ugovor o lizingu, najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zakljuen.

Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Raii, prof. Dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 383. strana10

ZakljuakLizing je veoma vaan izvor srednjoronog i dugoronog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno reenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzea. Lizing prua mogunost preduzeima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing je naroito pogodan za mala i srednja preduzea, kao i nova, tek osnovana preduzea koja esto ne mogu da raunaju na druge mogunosti finansiranja. Upravo zato, vlade mnogih zemalja podravaju lizing kao vaan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finansira vie od etvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u zemljama u razvoju se godinje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara. U Srbiji finansijski lizing je u poetnoj fazi razvoja. Zakon o fi nansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen u maju 2003. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za razvoj trita lizinga. Postoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom: 1. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrona stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.). 2. Primalac lizinga moe biti pravno ili fiziko lice. 3. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora. U Srbiji je ve registrovano nekoliko lizing kompanija koje ve nude mogunosti lizinga opreme, maina i vozila. U praksi se u proseku najee nude ugovori trajanja 2-5 godina sa ueem primaoca lizinga od 10-25%. Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen nain ubrzaju proirenje izvora finansiranja tokova reprodukcije, jer finansijski lizing nije kredit ve samostalni izvor finansiranja i zbog toga to korisniku omoguava poveanje kapaciteta proizvodnje i dobiti, bez poveanja stepena zaduenosti. Lizing se kod nas najee koristi za kupovinu novih automobila.

Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzea se obraaju lizing drutvu (preduzeu), iznajmljujui traenu opremu na odreeno vreme, uz odgovarajue uslove i odgovarajuu naknadu. Lizing aktivnosti se najee obavljaju izmeu tri poslovna partnera: primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najee je to proizvodno preduzee), isporuioca, odnosno proizvoaa ili prodavaa traene investicione

opreme i lizing drutva (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvoaa i stavlja je na raspolaganje primaocu (korisniku). Nije teko zakljuiti da se lizing temelji na proirenoj koristi. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno uveo u sopstveno korienje. Isporuilac je proizvoa koji opremu nije prodao, ali je ipak doao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost svoje proizvodnje. Lizing finansijer je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na korienje uz naplatu naknade. Po isteku ugovora o lizingu korisnik moe da odabere sledea reenja: da produi ugovor o lizingu uz snienu cenu naknade, da korienu opremu vrati ili da lizing opremu otkupi, ali po znatno nioj ceni od one koju je ona imala u momentu zakljuivanja lizing posla.

Literatura1. Prof. dr Svetolik Kostadinovi, prof. dr Mile Raii, prof. Dr Gordana Ljubojevi, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina 2. Zakon o finansijskom lizingu, "Slubeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005 3. www.mier.sr.gov.yu (01.02.2007.) 4. www.nbs.yu (01.02.2007.) 5. www.emagazin.co.yu (01.02.2007.) 6. www.intermex.co.yu (01.02.2007.)

Rije lizing potie od engleske rijei "to lease" koja znai zakup. U poslovnom smislu zaista se radi o davanje opreme u zakup, ali lizing aranman esto obuhvata i: obuku kadrova korisnika lizinga za rukovoenje opremom; prenoenje na korisnika lizinga znanja i iskustva (know how) iz oblasti tehnike, tehnologije, tehnike dokumentacije koja je vezana za opremu koja je predmet ugovora o lizingu; kao i servisiranje, odravanje i zamjenu dotrajalih djelova opreme koja je predmet ugovora o lizingu. O vremenu nastanka lizinga postoje razliita miljenja. Neki smatraju da je nastao u Egiptu jo prije tri hiljade godina p.n.e., odnosno u SAD 1877.god. kada je Bell-Telephon-Company umjesto da prodaje svoje telefone iste davala na korienje u vidu lizinga. S druge strane, smatraju da je pojava lizinga vezana za 30-te godine 20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD. Zemljom porijekla smatraju se SAD. Industrijski razvijene zemlje Evrope prihvataju lizing polovinom 20-tog veka,a prvi lizing poslovi kod nas vezani su za uvoz elektronskih raunara i eleznikih cisterni 70-ih godina. Razlozi nastanka i daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da sloene i skupe proizvode prodaju i zato iznalaze razliite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omoguava da dou do savremene i skupe opreme. Poetni oblik lizing posla je zakljuivanje ugovora neposredno izmeu proizvoaa i korisnika proizvoda. Ulaskom tree strane tj. finansijera u ovaj odnos omoguava razvoj lizing posla u pravom smislu te rijei. Sve tri strane pronalaze interes u lizing poslu: proizvoa uspijeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik lizinga da doe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti. Ugovor o lizingu razvio se iz klasinog ugovora o zakupu pa se esto naziva novim oblikom zakupa. Danas se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Postoje razliita shvatanja pojma lizinga, ali bez obzira, moe se rei da lizing, po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno validan. Lizing posao kao sloenu, pravnu, ekonomsku i finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa.

OPIRNIJE O LIZINGU POJAM LIZINGA Sama rije lizing (leasing) potie od engleskog glagola to lease to u prevodu na na jezik znai dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezikoj formi (na primer, u Nemakoj pod nazivom "leasing geschft", dok se u francuskom jeziku koristi izraz "creditbail", u ruskom "imovinski najam" i sl.) Lizing, posmatran u uem smislu rijei je u stvari zakup. U poetnim fazama razvoja, izmeu poslova lizinga i klasinog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naroito zbog ulaska tree strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadrini najam i zakup, budui da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poek, vrenja usluga razliitog profila, itd. Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba traiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodee tehnologije, inventivnosti u pronalaenju novih izvora i metoda finansiranja, novim nainima plasmana opreme kao i u stalnoj tenji kompanija da u uslovima otre konkurencije pronau profitabilne angamane na svijetskom tritu. Nova poslovna filozofija se bazira na naelu da vlasnitvo nije najvanija kategorija efikasnog poslovanja preduzea. Proizvoai opreme su preko lizinga pronali mogunost poveanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih trita, dok kupci te opreme u lizingu vide ansu za takvu nabavku odgovarajue opreme koja e ih poteeti izdvajanja visokih suma novanih sredstava odjednom. Naime, bilo sopstveni ili pozajmljeni, kapital je ogranien resurs pa zahteva i efikasnost u upravljanju. Sa makroekonomskog i meunarodnog stanovita, zemlje u razvoju sa slabo razvijenom tehnologijom i finansijskim tritem putem lizinga imaju mogunost da koriste savremenu opremu i ostvare zavidne proizvodne rezultate (proirenje kapaciteta, modernizacija poslovanja) tako da lizing poslovi predstavljaju i jedan od vidova transfera inovacija izmeu zemalja. Lizing posao moemo definisati kao poslovni aranman izmeu privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najee maine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na nain i u roku utvrenim ugovorom, zauzvrat plaa cijenu korienja predmeta lizinga, a po isteku perioda korienja opreme ima pravo da istu vrati, produi korienje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledeem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primjer opremu i maine, preduzee nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvoau da mu potrebnu opremu izda u zakup na odreeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac moe kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korienja opreme pravo vlasnitva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla lei ugovor o lizingu, koji sadri sve relevantne elemente kojima se regulie taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korienja sredstva i prava i obaveze uesnika u lizing transakciji. Iz definicije lizinga se mogu uoiti i razmotriti njeni sastavni elementi a to su predmet lizinga i uesnici u lizing poslu. Predmet lizinga jeste stvar koja se daje u zakup i koju zakupac koristi, najee za obavljanje poslovnih aktivnosti i za ije korienje plaa lizing naknadu davaocu lizinga. Kao predmet lizinga se moe javiti mnotvo stvari kako pokretnih tako i

nepokretnosti. Na primer: oprema, transportna sredstva, proizvodi informacione tehnologije, maine, ureaji, celokupna proizvodna postrojenja, graevinski objekti, skladita, aerodromi, hoteli i dr. Ovako irok krug stvari koje mogu biti predmet lizinga ukazuje na injenicu da lizing poslovi nisu iskljuivo vezani samo za jedan ili nekoliko sektora privrede. tavie, lizing ima primjenu i u neprivrednim delatnostima, zdravstvu, kolstvu, administraciji i sl. Predmet lizinga u praksi ini oprema za kojom ne postoji trajni interes za kupovinu ili se ne eli sticanje vlasnitva nad istim zbog postojanja razliitih rizika. Rije je o rizicima vezanim za skladitenje i odravanje sredstava, a naroito o riziku tehnolokog zastarevanja opreme. Naime, preduzeu se vie isplati da uzme opremu na lizing jer time nee kao prvo angaovati znatna novana sredstva za kupovinu iste, kao drugo, ukoliko su mu potrebe za tom opremom nestalnog, sezonskog karaktera pa bi kupovina bila nerentabilan potez i kao tree, koristie opremu najnovije tehnologije bez snoenja rizika zastarelosti. Ta prednost lizing posla moe se posmatrati i kao strateka opcija pojedinih zemalja u razvoju koje za cilj imaju postizanje dinaminog privrednog rasta. Pretpostavka je da se uz pomo lizinga finansiraju projekti visokog stepena rentabilnosti. Uspenost u poslovanju je preduslov za efikasnost ovog aranmana. Uesnici u lizing poslu su a) proizvoa ili isporuilac opreme (Supplier), b) korisnik (uvoznik) predmeta lizinga (Lesee) i v) lizing institucija, preduzee koje se profesionalno bavi lizing poslovima kao privrednom delatnou. Davalac lizinga (Lessor) moe biti i sam proizvoa. Takav oblik lizinga se naziva poslovnim ili operativnim lizingom. Meutim, razvoj lizinga je doprineo tome da se u transakciji pojavi i trei uesnik i to specijalizovana lizing organizacija, koja najprije kupuje opremu od proizvoaa, a onda istu daje u lizing. Time ona preuzima ulogu davaoca lizinga. U ovom sluaju se radi o kapitalnom ili finansijskom lizingu. Isporuilac predmeta lizinga je onaj privredni subjekat koji proizvodi opremu, maine, postrojenja, dakle predmet lizinga i isti daje u zakup korisniku lizinga ili ga prodaje lizing preduzeu. Kao isporuilac predmeta lizinga se pored neposrednih proizvoaa mogu javiti i graevinska preduzea koja se bave prometom nekretnina, usluna preduzea, javna skladita, spoljnotrgovinska preduzea i preduzea koja se bave meunarodnim transportom. Korisnik ili primalac lizinga je onaj uesnik u lizing poslu, uvoznik, kome je potrebna oprema (predmet lizinga) radi obavljanja poslovnih aktivnosti. On na osnovu ugovora o lizinga vri prijem predmeta lizinga, stavlja ga u funkciju za koju je namijenjen, upotrebljava ga i servisira obaveze na ime lizinga, po pravilu od prihoda koji ostvaruje njegovom upotrebom. Po isteku ugovorenog roka, korisnik lizinga moe vratiti predmet lizinga, produiti ugovor ili otkupiti predmet lizinga po ugovorenoj cijeni. Centralni subjekat u lizing transakcijama, naroito kada se radi o finansijskom lizingu jeste specijalizovana lizing institucija - davalac lizinga. Uloga davaoca lizinga se sastoji u tome da, na osnovu kupoprodajnog ugovora koji se jo naziva i ugovor o isporuci, kupi predmet lizinga od isporuioca, a da nakon toga ustupi predmet lizinga na korienje zakupcu. Tokom perioda korienja predmeta datog u lizing, pravo svojine nad istim zadrava davalac lizinga. Ukoliko nakon isteka lizing perioda korisnik lizinga izvri otkup predmeta lizinga, tada on stie vlasnitvo nad njim. Davaoci lizinga mogu biti specijalizovane lizing kompanije, banke, osiguravajua drutva i lizing koncerni. VRSTE LIZINGA

Pojavnih oblika lizinga ima vie, to je uslovio razvoj poslovne prakse, te stoga u narednom tekstu slijedi njihova klasifikacija. Jedna od podjela lizinga je na operativni i finansijski, a kao kriterijum za podjelu se koristi karakter i stepen obaveza uesnika u lizing poslu ili mogunost otkazivanja lizing ugovora. U ekonomskoj i pravnoj literaturi preovladava miljenje da ove dvije vrste lizinga imaju najvei privredni znaaj, a statistika govori da se najvei broj lizing transakcija u svijetu obavlja putem finansijskog lizinga. Operativni ili poslovni lizing (Operating leasing) je kratkorona poslovna operacija. Period na koji se ugovara zakup je uvijek krai od perioda amortizacije sredstava tj. od ekonomskog veka trajanja sredstava. Ukupan iznos naknada koje korisnik plaa na ime zakupa je manji od vrednosti predmeta lizinga. Ekonomski racio kod operativnog lizinga se sastoji u tome da se predmet lizinga vie puta daje u zakup ili se nakon korienja prodaje korisniku po sadanjoj vrednosti, odnosno ugovorenoj cijeni. Ukoliko je oprema takva da se moe vie puta davati u lizing, davalac lizinga ugovaranjem zakupa sa vie korisnika osigurava kontinuitet iznajmljivanja opreme, a time i efikasnost u sopstvenom poslovanju. Druga karakteristika ove vrste lizinga je da se ugovor o lizingu moe u svako doba otkazati. Korisnik lizinga ima pravo da opremu vrati davaocu i pre isteka perioda za koji je uzeta pod zakup ili da je zameni novom i savremenijom. On e to uiniti u sluaju kada oprema postane tehniki zastarjela, kada se na tritu pojave sredstva boljih tehnikih i proizvodnih performansi ili kada mu postojea ne budu vie bila potrebna (npr. uzeta su u zakup sezonski). Obino je kod ovog posla proizvoa (isporuilac) istovremeno i davalac lizinga, a predmet lizinga su uglavnom automobili i ostala sredstva transporta, raunari i neke manje maine i alati. I kao tree, davalac lizinga je nosilac obaveza i rizika koji se odnose na rizik eventualnih gubitaka ili propasti opreme, rizik zastarelosti kao i na trokove odravanja, servisiranja, nabavki rezervnih delova i komponenti, trokove popravki i ostalih usluga. Pravo svojine se ne prenosi na korisnika lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zakljuen, ve naknadnom kupovinom predmeta od strane korisnika po ugovorenoj (nioj) ceni koja po pravilu treba biti jednaka neotpisanoj vrednosti opreme. Finansijski lizing (Financial leasing) se jo nazina i kapitalnim ili full-pay-out lizingom. To znai da se u toku lizing perioda amortizuje skoro cjelokupna vrijednost opreme, a ukupni iznos svih lizing naknada vei je od stvarne vrednosti predmeta lizinga. Ekonomski interes davaoca finansijskog lizinga se ogleda upravo u toj karakteristici. Kod ugovora o finansijskom lizingu ne postoji mogunost opoziva. Ugovorenu zakupninu korisnik lizinga plaa bez obzira na to da li predmet lizinga zaista upotrebljava ili ne. Pravo svojine prenosi se na korisnika lizinga po isplati poslednje rate. Finansijski lizing je dugoroni aranman. Dugoronost pre svega znai da rok na koji je ugovor zakljuen odgovara ekonomskom vijeku proizvodnog korienja opreme. U tom periodu se predmet lizinga, kao to je reeno, mora isplatiti u cijelosti. Zbog toga se i ugovor o finansijskom lizingu zove jo i ugovor potpune amortizacije. Finansijski lizing je trilateralna ekonomska transakcija. To znai da se u ovom poslu uvek javlja i lizing kompanija, komercijalna banka ili druga finansijska organizacija koja se poslovima lizinga bavi redovno i profesionalno i ima ulogu davaoca lizinga. Ona najpre, na osnovu specifikacije eljene opreme i proizvoaa od strane primaoca lizinga kupi opremu od proizvoaa ili trgovinskog preduzea, a nakon toga istu opremu daje u lizing korisniku.

Kao kriterijumi za podjelu lizing poslova na direktne i indirektne se koriste relacije izmeu uesnika u lizing transakciji, status davaoca lizinga, odnosno reavanje pitanja finansiranja isporuioca. Uz pretpostavku da se ovi lizing poslovi obavljaju izmeu privrednih subjekata koji su rezidenti dviju razliitih zemalja. Prema predmetu lizinga razlikujemo vie vrsta lizinga, meu kojima su najznaajniji lizing investicione opreme, lizing kompletnih postrojenja i lizing pokretnih dobara. Pored ovih formi, u praksi su poznati i lizing neupotrebljavanih stvari kao i lizing upotrebljavanih stvari. Vrlo slina prethodnoj podeli jeste i kategorizacija lizinga na uvozni (import leasing) i izvozni (export leasing). Prema vremenu trajanja lizing posla, pravimo razliku izmeu kratkoronog (short-term) i dugoronog (long-term) lizinga. Prema vrsti i obimu ugovorenih obaveza u vezi sa odravanjem predmeta lizinga razlikujemo neto i bruto lizing. U zavisnosti od toga da li je predmet lizinga precizno odreen ili samo okvirno, razlikujemo pojedinani i blanketni lizing. Prema vrsti lizing ugovora, lizing moe biti standardni, lizing sa pravom opcije, vremenski lizing i lizing ugovor sa klauzulom kupovine. U privrednoj praksi mnogih zemalja postoje i drugi lizing aranmani, relativno manjeg ekonomskog znaaja. Tu spadaju tzv. revolving leasing ili lizing sa ovlaenjem produavanja ugovornog roka, lizing uz posebne uslove, lizing prodate stvari i na kraju, jedan poseban vid operativnog lizinga - renting. UGOVOR O LIZINGU Lizing po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno valjan. Ugovor o lizingu je pravni instrument i pravni regulator realizacije posla. On obezbeuje pravnu sigurnost izvrenja posla. Preko ega lizing posao dobija svoj pravni osnov. Drugim rijeima, sa ugovorom o lizingu, lizing posao postaje pravni posao. Ugovor o lizingu se, po pravilu, definie kao pismeno izraena saglasnost volja dveju strana od kojih je jedna davalac lizinga a druga korisnik ili primalac lizinga. Davalac lizinga se obavezuje da e drugoj strani, korisniku lizinga dati na korienje predmet lizinga koji sam proizvodi ili nabavlja od nekog treeg lica. To lice, kao to je poznato, moe biti proizvoa ili neko trgovinsko preduzee. Druga ugovorna strana, korisnik lizinga, se potpisivanjem ugovora obavezuje da e kao prvo, preuzeti predmet lizinga, kao drugo, plaati lizing naknadu, obino u ratama i kao tree kad istekne rok na koji je ugovor zakljuen predmet vratiti, otkupiti ili produiti ugovor. Pravnom terminologijom reeno, ugovor o lizingu zakljuuju dve strane, subjekti ugovora a povodom predmeta (objekta) ugovora, iz koga proistiu meusobna prava i pravne obaveze. Kao i svaki drugi ugovor u privredi, ugovor o lizingu mora da ima odreene elemente. Oni se sa stanovita znaaja za realizaciju pravnog posla mogu podeliti na bitne, nebitne i sporedne

elemente. Bitni elementi (sastojci) ugovora o lizingu su predmet koji je dat na korienje i cijena tog korienja. Oni moraju da postoje kod svakog ugovora o lizingu, bez obzira na modalitet. Pored ovih, u naem zakonu se kao obavezni elementi jo navode i iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, kao i rok na koji je ugovor zakljuen. Za ostale elemente (nebitne i sporedne) ugovora o lizingu vai pravilo da su oni odreeni zakonom ali da ih subjekti ugovora mogu svojom voljom regulisati i na neki drugi nain. To su mogunost otkaza ugovora, nain njegovog prestanka, opcija kupovine ili produenja ugovora, kao i mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, pitanja u vezi sa njegovom montaom, odravanjem, transportom, zamenom delova, testiranjem, tehniko - tehnolokim usavravanjem i sl. Tu se takoe mogu navesti i elementi koji odreuju stranu koja je u obavezi da osigura predmet lizinga, rizike od kojih treba da bude osiguran, da li postoji obaveza davaoca lizinga da vri obuku osoblja koje e rukovati predmetom, eventualno ustupanje (cesiju) ugovora, naine reavanja sporova (nadlenost domaeg suda ili neke druge strane arbitrae), valutu plaanja (valuta izvoznika ili sredstva meunarodne likvidnosti), obezbeenje plaanja (na primer meunarodnim dokumentarnim akreditivom ili bankarskom garancijom), jezik i korespodenciju i druge elemente o kojima se postigne saglasnost. Prvi bitni sastojak ugovora o lizingu je predmet ugovora. To je stvar koja se daje u zakup, a najee je to investiciona oprema, pokretna ili nepokretna dobra. O ovom elementu je ve bilo dovoljno rei u prvom poglavlju. Jedino to se ovde moe dodati je da na zakonodavac odreuje predmet finansijskog lizinga vrlo iroko u smislu da to moe biti svaka pokretna nepotrona stvar, i svi njeni pripadajui delovi. Lizing naknada (zakupnina, cena lizinga) je drugi bitni element ugovora o lizingu i ovom prilikom zahteva veu panju. Ona predstavlja onaj iznos novca koji korisnik lizinga plaa davaocu za korienje predmeta lizinga, u vreme i na nain regulisan ugovorom. Drugaije reeno, rok u kome plaanja dospevaju, njihov broj, iznos pojedinih rata, eventualna neizvrenja obaveza plaanja kao i sva ostala pitanja u vezi sa isplatom naknade su ureena ugovorom o lizingu. Visina lizing naknade kao cene korienja stvari je determinisana brojnim faktorima. U njoj su sadrani razliiti pojedinani trokovi i rizici koje preuzima davalac lizinga, a prevaljuje ih na korisnika. Zbog toga se visina naknade razlikuje u zavisnosti od lizing posla, a veina lizing kompanija ima razraenu metodologiju za njeno izraunavanje. Iznos i struktura materijalnih trokova i premija na ime rizika odreuje kolika e biti cena lizing aranmana. Ona sadri: a) Trokove amortizacije, koji treba da nadoknade nabavnu vrednost predmeta lizinga ako ne u potpunosti onda u to je mogue veoj meri do isteka perioda zakupa. Prema naem zakonu, lizing naknada se utvruje prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Kao to je poznato, kod operativnog (kratkoronog) lizinga period zakupa je krai od roka amortizacije opreme, ukupni iznos lizing naknada je manji od njene vrednosti, dok davalac lizinga ostvaruje svoj ekonomski interes u vidu prinosa na angaovana sredstva ponovnim davanjem predmeta u zakup. Nasuprot operativnom, kod finansijskog lizinga zbir svih lizing naknada premauje nabavnu vrednost opreme, jer davalac lizinga jedino na taj nain moe nadoknaditi ulaganja i ostvariti dobit.

b) Trokove finasiranja u vidu kamate na angaovana sredstva davaoca lizinga, koja je jednaka prosenoj kamatnoj stopi na tritu kapitala. Ponekad su ti, inae nematerijalni trokovi uveani za iznos premije izvoznog osiguranja. v) Premije za rizike i to premiju za opoziv koja obezbeuje davaoca od rizika prevremenog prestanka zakupa, rizik nemogunosti naplate potraivanja, politiki rizik koji je prisutan kod meunarodnih lizing poslova i to na relaciji razvijene zemlje - zemlje u razvoju ili tranziciji, rizik finansiranja, valutni rizik, inflacioni rizik, i sl. Ukljuivanje ovih premija u lizing naknadu poveava istu od 2 do 5%. g) Carine i ostale dabine zemlje u koju se izvozi oprema putem tzv. cross-border lizinga. d) Trokove servisiranja i obavljanja usluga u vezi sa predmetom lizinga ukoliko ih vri davalac lizinga. ) S obzirom da je vlasnik predmeta lizinga, davalac plaa odreene poreze (npr. porez na imovinu) i te izdatke prevaljuje na korisnika. e) Lizing naknada, konano, treba da sadri u sebi i dobit davaoca lizinga. Zbog toga se za lizing naknadu u literaturi moe pronai i termin lizing mara, jer ona nadoknauje nabavnu cenu predmeta, zavisne trokove nabavke i isporuke kao i ostvareni profit. Pored elemenata za kalkulaciju cene lizinga, jo jedno bitno pitanje u vezi sa ovim je i nain servisiranja obaveza na ime lizing naknade, odnosno oblici njenog ugovaranja. Naknada za lizing se plaa meseno, tromeseno, polugodinje ili godinje, a to se modaliteta tie, u praksi je najei sluaj da je lizing naknada ugovorena na linearnoj osnovi u fiksnim iznosima. Takoe, lizing naknada moe biti i opadajua to znai da korisnik u prvim mesecima plaa vee iznose a naredne rate su nie za odreeni procenat. Takvi sluajevi su esti kada je re o lizingu sa opcijom kupovine predmeta lizinga. Nasuprot ovome, otplata lizing naknade moe biti rastueg tipa tj. u poetnom periodu nie naknade a u kasnijim mesecima vie, to je pogodno za korisnike lizinga koji u poetku ne postiu maksimalno iskorienje kapaciteta. Na kraju treba rei i to da lizing naknada moe biti ugovorena u promenljivim iznosima, odnosno tako prilagoena da prati sezonski ritam delatnosti korisnika i intezitet korienja opreme. Plaanje lizing naknade se po pravilu obavlja na dan isporuke predmeta lizinga ili unapred, a spoljnotrgovinske lizing poslove obino karakterie plaanje obezbeeno neopozivim dokumentarnim akreditivom koga, da bi bio naplativ, prate i odgovarajua dokumenta.