of 25 /25
Uvod Ugovorom o lizingu (leasing) jedna ugovorna strana (davalac lizinga) obavezuje se da će određenu stvar (predmet lizinga) ustupiti na korišćenje drugoj ugovornoj strani (primaocu lizinga) na određeno ili na neodređeno vreme, kao i da će obaviti sve ugovorene radnje u vezi urednog privrednog korišćenja te stvari, s tim da primalac lizinga preuzima obavezu da za tako izvršenu uslugu plati naknadu (lizing proviziju), kao i da po isteku ugovorenog roka vrati stvar davaocu lizinga ili je otkupi. 1 Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije određena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine. U ovom radu biće objašnjeno šta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda. 1 R. Đurović, Međunarodno privredno pravo, Beograd, 1986. godina, str. 314 1

Ugovor o Lizingu

Embed Size (px)

DESCRIPTION

privredno pravo, medjunarodno privredno pravo

Citation preview

Page 1: Ugovor o Lizingu

Uvod

Ugovorom o lizingu (leasing) jedna ugovorna strana (davalac lizinga) obavezuje se da će određenu stvar (predmet lizinga) ustupiti na korišćenje drugoj ugovornoj strani (primaocu lizinga) na određeno ili na neodređeno vreme, kao i da će obaviti sve ugovorene radnje u vezi urednog privrednog korišćenja te stvari, s tim da primalac lizinga preuzima obavezu da za tako izvršenu uslugu plati naknadu (lizing proviziju), kao i da po isteku ugovorenog roka vrati stvar davaocu lizinga ili je otkupi.1

Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije određena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine.

U ovom radu biće objašnjeno šta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda.

1 R. Đurović, Međunarodno privredno pravo, Beograd, 1986. godina, str. 314

1

Page 2: Ugovor o Lizingu

1. Nastanak i razvoj

O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od toga da je nastao u Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD 1877.godine, kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telephone, iste davala na koriscenje u vidu lizinga, odnosno 30-tih godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi 60-tih godina, odnosno u sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom slucaju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju polovinom XX veka.2

Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potice iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease I oznacava zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvacen izraz lizing I kao takav figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi.

Lizing, posmatran u užem smislu reči je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svetskom tržištu. Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom. Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.

2 Poslovi trgovinskog prava

2

Page 3: Ugovor o Lizingu

2.POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU

Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je razgraniciti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla.

Pojam ugovora o lizingu, koji je uobičajen u savremenoj poslovnoj praksi, vodi poreklo od engleske reči «lease» (zakup, najam), odnosno glagola «to lease» (dati u zakup, odnosno iznajmiti), ali je vremenom poprimio šire značenje objedinjujući u sebi elemente drugih pravnih poslova iz domena međunarodnog prometa roba i usluga, u prvom redu ugovora o međunarodnoj prodaji robe, ugovora o zakupu, ugovora o pružanju servisnih usluga (usluga održavanja opreme), pa sve do ugovora o prenosu znanja i umešnosti (know how) sa davaoca na korisnika lizinga. Iz tih razloga preovlađujući je stav da se u slučaju ugovora o lizingu susrećemo sa samostalnim ugovorom međunarodnog poslovnog prava, koji doduše obuhvata elemente drugih ugovora, ali i koji ujedno kreira samostalni (sui generis) pravni posao.

Ugovor o lizingu spada u red neimenovanih pravnih poslova, pošto u većini savremenih trgovačkih zakonika nije izvršeno njegovo normiranje. Ta okolnost, kao i činjenica da je ovaj ugovor nastao u poslovnoj praksi, dopunski upućuju na značaj koji u ovoj oblasti ima autonomno trgovinsko pravo, a pre svega opšti uslovi poslovanja značajnijih lizing organizacija. Inače, iz same prirode ugovornih odnosa proizilazi da je u pitanju dvostrano obavezni ugovor, teretni ugovor, kao i ugovor sa trajnim prestacijama. Što se tiče forme ugovora o lizingu, međunarodna poslovna praksa je ustanovila pravila shodno kojima se ovaj ugovor zaključuje u pisanoj formi i to uobičajeno kao formularni ugovor po postupku zaključenja ugovora po pristupanju. Dakle, iako ex lege (zbog svoje prirode neimenovanog ugovora) ne postoji obaveza zaključivanja ugovora o lizingu u pisanoj formi, zbog značaja za ugovorne strane i posebno zbog karaktera ugovora sa trajnim prestacijama, koje se izvršavaju u dužem vremenskom periodu, ustanovljena je praksa zaključivanja ovog ugovora u pisanoj formi.3

Ugovorne strane kod ugovora o lizingu su davalac lizinga (lizing organizacije) i korisnik (primalac) lizinga. Međutim, u pravni odnos kod ugovora o lizingu na određen način stupaju i proizvođač predmeta lizinga i finansijer lizing posla.1

Davalac lizinga je privredni subjekt koji, kao svoju privrednu delatnost, vrši poslove ustupanja određene stvari na korišćenje uz odgovarajuću naknadu (lizing proviziju).

Korisnik (primalac) lizinga je takođe privredni subjekt, po pravilu u statusu pravnog lica, koji uzima određenu stvar (opremu, na korišćenje na određeno ili na neodređeno vreme plaćajući naknadu (lizing proviziju) po pravilu u više sukcesivnih rata.

Proizvođač predmeta lizinga može istovremeno biti i davalac lizinga (kod tzv. direktnog lizinga), ali to može biti i lice koje posredno učestvuje u lizing poslu.

To će biti slučaj kada korisnik lizinga sam odredi i naruči predmet lizinga od njegovog proizvođača, a lizing organizacija obezbedi realizaciju ovog posla na način da od proizvođača otkupi predmet lizinga i u narednoj interaciji tako otkupljeni predmet prenese korisniku lizinga na njegovu dalju privrednu eksploataciju. Finansijer lizing posla

Bitni elementi uovora o lizingu su predmet lizinga, cena korišćenja (lizing provizija) predmeta lizinga i vremenski period (rok) za koji se predmet lizinga ustupa na privrednu eksploataciju korisniku lizinga. 4

3 V. Kapor – S. Carić, Ugovori robnog prometa, Beograd, 1990. godina, str. 285

3

Page 4: Ugovor o Lizingu

Finansijer lizing posla je finansijska organizacija po pravilu (banka) koja bilo da finansira proizvodnju predmeta lizinga od strane njegovog proizvođača, bilo da otkupljuje dospelu obavezu korisnika predmeta lizinga prema njegovom proizvođaču, čime ona de facto postaje lizing organizacija, odnosno poprima njene funkcije. Predmet ugovora o lizingu je ustupanje na korišćenje određene stvari (opreme) ili skupa stvari koji čini jednu tehničko tehnološku i ekonomsku celinu. To može biti bilo koja pokretna, ali i nepokretna stvar.

Ukoliko je reč o pokretnim stvarima, najčešće se radi o opremi, mašinama, saobraćajnim sredstvima, elektronskim uređajima, kompjuterima i drugim tehnički složenim objektima, čiji je ekonomski vek eksploatacije relativno kratak u odnosu na fizički vek trajanja tih proizvoda, što ih čini posebno skupim. Usled toga postoje ugovori o lizingu sa klauzulom zamene isporučenog predmeta lizinga, ukoliko tokom trajanja ugovora dođe do njegovog daljeg usavršavanja, odnosno poboljšanja performansi u odnosu na isporučeni predmet lizinga, tako da taj predmet postane tehničko – tehnološki zastareo, a ekonomski nerentabilan. Od nepokretnih stvari u lizing se obično ustupaju hoteli i drugi ugostiteljski objekti, kao i drugi poslovni objekti privrednog karaktera. Cena (lizing provizija) prestavlja bitan element ugovora o lizingu i ujedno osnovni privredni motiv davaoca lizinga, kao i osnovnu obavezu primaoca lizinga. Po pravilu cena (lizing provizija) utvrđuje se samim ugovorom o lizingu.

U slučaju lizinga cena predstavlja ekonomski ekvivalent iskorišćavanja isporučenog predmeta lizinga, te nije redak slučaj da ona u svom ukupnom iznosu prevazilazi pojedinačnu cenu isporučene stvari (predmeta lizinga). Inače, iz prirode ugovora o lizingu, kao ugovora sa trajnim prestacijama, proizilazi i okolnost da se cena, po pravilu, plaća u više sukcesivnih rata. To će najčešće biti mesečne rate, mada se plaćanje cene može ugovoriti i u drugim vremenskim intervalima (tromesečno, godišnje, po završetku posla i sl). U kategoriju bitnih uslova spada i rok na koji se zaključuje ugovor o lizingu. Svrstavanje roka trajanja ugovora o lizingu u bitne uslove, vezuje se za period poslovnog iskorišćavanja prenetog predmeta lizinga, kao osnovnog privrednog motiva na strani primaoca lizinga. Zavisno od okolnosti vremenskog perioda eksploatacije predmeta lizinga određuju se cena (provizija lizing posla), kao i uslovi procesa proizvodnje primaoca lizinga. Ugovor o lizingu može biti zaključen na određeno, ali i na unapred neodređeno vreme sa pravom ugovornih strana na otkaz daljeg trajanja ovako zaključenog ugovora. Ugovorom se može predvideti da će se po isteku važenja ugovora predmet lizinga vratiti davaocu lizinga, da će se ugovor o lizingu produžiti radi daljeg privrednog iskorišćavanja predmeta lizinga, kao i da će korisnik lizinga, tokom eksploatacije ili po isteku njenog roka otkupiti predmet lizinga.

2.1. Ugovor o lizingu

Ugovor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana (davalac lizinga) obavezuje da ustupi na korišćenje ugovorom utvrđenu sadržinu (opremu ili celokupna postrojenja), a druga strana da s njom obavi radnje privređivanja uz plaćanje naknade davaocu lizinga.5

4 S. Vukićević – M. Velimirović, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, str. 423 1 R. Đurović, Međunarodno privredno pravo, Beograd, 1986. godina, str. 315

5 Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 376. strana

4

Page 5: Ugovor o Lizingu

Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.

 Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mesto, vreme i

način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slučaj.

Kod nas se ugovor o lizingu već afirmisao u spoljnotrgovinskoj praksi, ne samo kao oblik finansiranja, nego i kao oblik nabavke investiocione opreme, naročito elektronske opreme, nabavke kompjutera, složenih i krupnih stvari itd. U našem unutrašnjem prometu lizing se posebno afirmisao u delatnosti turističkih i servisnih preduzeće, naročito u obliku rent a car6

U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu, definise kao ugovor koji zakljucuje dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da placa lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nizoj ceni) ili vreme koriscenja produzi zakljucujuci novi ugovor uz nizu naknadu.

Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj formi. Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su : 1. Naznacenje predmeta lizinga; 2. Iznos lizing naknade koju placa primalac lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme plaćanja i 5. Rok na koji je ugovor zaključen.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora.

 

6 Privredno pravo – Prof. Dr Slavko Carić, Prof. Dr Miroslav Vitez, Doc. dr Janko P. Veselinović, Novi Sad , 2006. godina

5

Page 6: Ugovor o Lizingu

Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slučaj.

Lizing je posao u kome davalac lizinga: sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim

stiče pravo svojine nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga,

sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

2.2 Subjekti ugovora o lizingu

Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

 Prethodno navedeno lice jeste privredno društvo, osnovano u skladu sa zakonom

kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, čiji novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.

 Davalac lizinga može da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga. Davalac lizinga dužan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital 

uvek bude u iznosu koji nije manji od predviđenog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivači privrednog društva podnose Narodnoj banci Srbije.

 Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija: 

6

Page 7: Ugovor o Lizingu

1) osnivački akt društva; 2) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog

kapitala; 3) dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje poslova

finansijskog lizinga; 4) program rada privrednog društva za period od tri godine;

 5) spisak lica predloženih za članove organa upravljanja, odnosno predloženih

lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, preporuke o stručnim i profesionalnim kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica nisu osuđivana za krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti.7

 Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja ispunjenosti

propisanih uslova. Pri razmatranju zahteva i dokumentacije Narodna banka Srbije ocenjuje i poslovnu reputaciju osnivača privrednog društva i predloženih članova organa upravljanja, odnosno lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije.

 Davalac lizinga je dužan da: 

1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godišnji izveštaj o poslovanju, sa finansijskim izveštajem i mišljenjem ovlašćenog revizora; 

2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se registruju u registar privrednih subjekata;

3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.4) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o

imenovanju članova organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima 8

Narodna banka Srbije može da propiše obavezu davaocima lizinga da na posebno otvorenom računu kod banke drže sredstva rezerve

Ako Narodna banka propiše ovu obavezu istim aktom propisaće i visinu sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i način i uslove njihovog korišćenja.

Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vrši Narodna banka Srbije na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti.

 Ako su u postupku nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davaocu lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na:

 1) upućivanje pismene opomene; 2) upućivanje nalogodavnog pisma, uz mogućnost izricanja novčane kazne; 

7 Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/20058 Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

7

Page 8: Ugovor o Lizingu

3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, uz mogućnost izricanja novčane kazne davaocu lizinga, kao i članovima njegovih organa upravljanja, odnosno licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;

 4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako:

 1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netačnih  podataka osnivača

privrednog društva;2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te

dozvole;3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izveštaje, dokumentaciju i druge

podatke o svom poslovanju na propisani način i u propisanim rokovima;  4) davalac lizinga ne omogući vršenje nadzora nad njegovim poslovanjem;5) se utvrdi da je novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji od

onog koji je propisan zakonom;6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je naložila

Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvođenje tih mera.9

 Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja nadzora nad

obavljanjem poslova davaoca lizingaNadzor obuhvata: 

1) posrednu kontrolu izveštaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspolaže;

2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca lizinga.

Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

 

Isporučilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporučilac), u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i na određeni vremenski period je daje na korišćenje primaocu lizinga, koji je zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu.

2.3 Vrste ugovora o lizingu

9 Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

8

Page 9: Ugovor o Lizingu

Okolnost da je ugovor o lilzingu neimenovan pravni posao omogućila je nastanak velikog broja njegovih modaliteta, koji su se formirali sa osnovnim ciljem da u što većem stepenu odgovore naraslim potrebama i specifičnim zahtevima poslovne prakse.

Osnovna sistematizacija ovih vrsta lizing posla može se izvršiti shodno sledećim kriterijumima: 1. prema osobinama predmeta lizinga;2. prema trajanju ugovora o lizingu i 3. prema položaju u kome se nalazi davalac lizinga10

2.4 Vrste lizinga prema osobinama predmeta lizinga

Prema osobinama predmeta lizinga mogu se razlikovati:

a) lizing potrošnih dobara, kada se ustupaju na korišćenje potrošna dobra veće vrednosti (automobili, vredniji predmeti domaćinstva, kompjuteri i sl). Putem ovog oblika lizinga može se obezbediti kontinuelna opremljenost najsavremenijim proizvodima, što bi u uslovima njihove stalne kupovine i potom prodaje, po značajno nižoj ceni, bilo teško ekonomski ostvarivo, posebno u uslovima smanjenje platežne sposobnosti stanovništva.

b) investicioni lizing, koji se javlja u oblasti spoljnotrgovinske razmene, kao oblik finansijske podrške, ali ne u formi kreditnih aranžmana, nego u obliku ustupanja investicionih postrojenja. Ovaj oblik lizinga, po pravilu, prati i kompletan inženjering aranžman, na način da se pored predmeta lizinga, koji se ustupa, garantuje i njegovo održavanje u ispravnom stanju, kao i obuka kadrova primaoca lizinga, koji će u postupku radnog procesa, koristiti predmet lizinga.

c) lizing nepokretnih stvari sastoji se u ustupanju privrednih objekata, najčešće hotela i drugih turističkih i ugostiteljskih objekata, na privredno korišćenje primaocu lizinga.

d) lizing upotrebljenih stvari (second hand leasing) postoji u slučaju kada davalac lizinga daje na upotrebu primaocu lizinga predmet lizinga, koji je po nekom pravnom osnovu već bio u pravnom prometu. 11

U Zakonu o finansijskom lizingu,navodi se da davalac lizinga može biti privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga uskladu sa propisima države u kojoj jeosnovano.Primalac lizinga, pored privredne organizacije, mogu biti i fizička lica nakoga davalac prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme i ugovorenu naknadu12

Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora.

10 V. Kapor - S. Carić, Ugovori robnog prometa, Beograd, 1990. godina, str. 286 .

11 S. Carić, Ugovor o lizingu i njegova upotrebljivost u Jugoslovenskoj privredi, Zbornik radova «Novi ugovori od značaja za privredni razvoj Jugoslavije», Beograd, 1995. godina, str. 81

12 Službeni glasnik", br. 55/2003 Zakon o finansijskom lizingu RS, Sadržina i forma ugovora o lizingu,članovi 6,7,8

9

Page 10: Ugovor o Lizingu

Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišćenja, ali ujedno snosi i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta.

Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja se često poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja...). Međutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su:

finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet, nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o

lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeđenja naplate, zbog

čega davaoci lizinga često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja, davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju propasti ili oštećenja

predmeta (osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno pravo).

Vrste lizinga prema položaju davaoca lizinga

Prema položaju davaoca lizinga mogu se razlikovati sledeće vrste ugovora o lizingu:

a) direktni lizing Kod direktnog lizinga korisnik lizinga slobodno bira proizvođača predmeta lizinga, koji je ujedno i isporučilac (davalac) lizinga. U slučaju direktnog lizinga uspostavljaju se odnosi samo između ugovornih strana koje su zaključile ugovor o lizingu. Direktan lizing najčešće nastaje povodom plasmana proizvoda veće vrednosti od strane afirmisanih proizvođača, za čijim korišćenjem postoji potreba kod šireg broja potencijalnih poslovnih partnera. Kod direktnog lizinga, davalac lizinga pojavljuje se i u funkciji finansijera lizing posla, pa će mu se sredstva koja je uložio u proizvodnju predmeta lizinga, vratiti isključivo kroz naplatu cene (provizije) za lizing posao. kod koga se pojavljuju samo dve strane u lizing poslu i to davalac lizinga, koji je istovremeno i proizvođač i isporučilac predmeta lizinga i korisnik lizinga.

b) indirektni lizing predstavlja u osnovi pravi lizing posao. On se bazira na posredničkoj funkciji koju ima lizing organizacija (davalac lizinga) između proizvođača predmeta lizinga i korisnika lizinga. U slučaju ove vrste ugovora o lizingu, lizing organizacija, u vidu svog redovnog poslovanja, bavi se finansiranjem nabavke predmeta lizinga za potrebe primaoca lizinga. U poslovnoj praksi ova vrsta ugovora o lizing naziva se i finansijskim lizingom.13

13 1 I. Spasić, Obaveze i prava učesnika u trostranoj finansijskoj lizing operaciji, Zbornik radova «Novi ugovori od značaja za privredni razvoj Jugoslavije», Beograd, 1995. godina, str 67

10

Page 11: Ugovor o Lizingu

2.5 Registar finansijskog lizinga

Agencija za privredne registre vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa zakonom. Registar finansijskog lizinga počeo je sa radom 4. januara 2004. godine i predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu podataka u koju se upisuju podaci o ugovoru o finansijskom lizingu, izmene i dopune tih podataka, zabeležbe sporova koji se tiču predmeta lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu.

Davalac lizinga je dužan da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta nastupanja činjenica koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve može da podnese i primalac lizinga, ako je to određeno ugovorom o finansijskom lizingu. 14

Svrha postojanja registra i upisa ugovora o finansijskom lizingu u registar jeste dostupnost podataka o zaključenim ugovorima o lizingu (i predmetima lizinga) široj javnosti. Upisom ugovora o finansijskom lizingu u registar smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem ugovora o lizingu, odnosno niko se ne može pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci o finansijskom lizingu upisani u registar.

Podaci upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava na predmetu lizinga, niti o punovažnosti bilo kog pravnog posla.

2.6 Prednosti i nedostaci lizinga

Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj značaja lizinga predstavlja stopa učešća investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope za 2004. godinu, ova stopa kreće i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i beleži konstantan rastući trend od 2000. godine. Učešće lizinga u nabavci osnovnih sredstava u zemljama centralne i istočne Evrope je takođe značajno i u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas (najveći broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod 4%.

Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne

14 www.intermex.rs

11

Page 12: Ugovor o Lizingu

samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu. 15

Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijkog lizinga najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih troškova.

Dodatna prednost finansijskog lizinga, naročito u slučaju novoosnovanih preduzeća, jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranžmana, ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.

U inostranoj, a u poslednje vreme i u našoj ekonomsko-pravnoj teoriji iznete su ne samo brojne prednosti već i nedostaci lizing poslova. Ti nedostaci se odnose na sledeće činjenice: lizing društvo ima tipizirane ugovore (formulare), njegova cena pored efektivnih troškova dotičnog posla sadrži i rizik i dobit. Treba istaći da je svaki lizing posao poseban ekonomski slučaj za sebe. Ne samo da ono što jednom preduzeću odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduzeću, nego i ono što je preduzeću kao opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspešno i u narednom periodu. Međutim, izvesno je da u svetu razvijene tržišne privrede finansiranje lizingom predstavlja značajan činilac tokova reprodukcije i to posebno u uslovima kada su finansijski izvori ograničeni i kada je cena investicione opreme suviše visoka.

2.7 Prava i obaveze iz ugovora o lizingu

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:

obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga;

odgovornost prema primocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu;

15 www.emagazin.rs

12

Page 13: Ugovor o Lizingu

pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu naknadu, pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom osnovu;

pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase, u slučaju stečaja primaoca lizinga;

poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja lizing naknade – sud je dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja tog rešenja.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:

obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenom ugovorom;

pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporučen u skladu sa ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči sa docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu;

naknadne izmene ugovora o isporuci, sa čijom sadržinom se primalac lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane;

odgovornost za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga; obaveza održavanja predmeta lizinga; obaveza plaćanja lizing naknade; odgovornost za slučajnu propast ili oštećenje predmeta lizinga od

momenta preuzimanja predmeta; obaveza osiguranja predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti isporučioca premeta:

obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci;

odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

Procedura finansiranja putem finansijskog lizinga:

1. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporučioca predmeta; 2. ponuda isporučioca predmeta se, uz zahtev za finansiranje, predaje

davaocu lizinga, na osnovu čega davalac lizinga sačinjava ponudu za finansiranje (informativna ponuda). U nekim slučajevima, isporučilac predmeta lizinga može da sačini informativnu ponudu davaoca lizinga;

3. davaocu lizinga se podnosi dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije se može naći na Internet stranama davaoca lizinga) koja je potrebna za donošenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje;

4. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu sa davaocem lizinga;

13

Page 14: Ugovor o Lizingu

5. po potpisivanju ugovora uplaćuje se učešće i drugi troškovi predviđeni ugovorom;

6. preuzimanje predmeta lizinga od isporučioca predmeta; 7. otplata rata lizing naknade.

Vraćanje predmeta lizinga

Korisnik lizinga je dužan da davaocu lizinga po isteku ugovorenog perioda privrednog korišćenja vrati predmet lizinga. Tom prilikom on je dužan da predmet lizinga vrati u stanju u kome ga je primio, imajući u vidu one promene koje su na njemu nastale (normalno trošenje i habanje) kao posledica njegove redovne upotrebe, odnosno privrednog iskorišćavanja. Obaveza vraćanja predmeta lizinga može biti modifikovana naknadnim klauzulama o produženju važenja ugovora o lizingu za naredni period, odnosno prava na otkup predmeta lizinga. Pravo na otkup predmeta lizinga može biti određeno kao posebno pravo, koje se stiče istekom roka na koji je zaključen ugovor o lizingu, odnosno kao pravo koje je sadržano u samom ugovoru o lizingu, na način da korisnik lizinga otplatom poslednje rate lizing naknade postaje vlasnik predmeta lizinga.16

2.8 Prestanak ugovora o lizingu

Ugovor o lizingu prestaje:

istekom ugovornog roka, otkazom ugovornih strana, raskidom ugovora i

prestankom postojanja jedne od ugovornih strana.a17

Ugovor o lizingu takođe prestaje ako predmet lizinga bude uništen nekim slučajem više sile.

Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.

 Ugovorom o lizingu može se predvideti pravo primaoca lizinga da, po proteku roka

na koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom određena ili da produži ugovor o lizingu (pravo opcije).

 Primalac lizinga je dužan da davaoca lizinga obavesti o svojoj odluci da otkupi

predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu, najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zaključen.

16 I. Spasić, Obaveze i prava učesnika u trostranoj finansijskoj lizing operaciji, Zbornik radnova «Novi ugovori od značaja za privredni rast Jugoslavije», Beograd, 1995. godina, str. 7517 Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 383. strana

14

Page 15: Ugovor o Lizingu

2.9 Privredni značaj lizing posla

Razvoj robne razmene u uslovima međunarodnog prometa roba i usluga, neminovno zahteva odgovarajuća pravna sredstva i razvoj pravnih formi za njegovo oblikovanje. Kad je reč o lizing poslu, ovaj ugovorni odnos se pojavio u uslovima intenzivnog rasta robne razmene u međunarodnom prometu roba i usluga. Lizing se, istorijski posmatrano, prvi put pojavio u poslovnoj praksi SAD krajem XIX. veka.

Tada je Bell Telephone Company započela sa praksom davanja telefonskih aparata korisnicima njenih usluga na korišćenje, uz odgovarajuću naknadu i zadržavanja prava svojine nad tim aparatima. Pozitivna iskustva takvog poslovanja uslovila su nagli razvoj lizing posla n e samo u SAD, v eć i u većini visokorazvijenih država. Postupno lizing posao se afirmisao ne samo kao oblik finansiranja nedovoljno platežno sposobnih poslovnih partnera, već i kao oblik nabavke visokokvalitetne i sofisticirane opreme bez neophodno pratećih investicionih ulaganja. U savremenim uslovima odvijanja međunarodnog poslovanja lizing predstavlja moderan način finansiranja, plasmana i nabavke investicione opreme. To je veoma pogodno i korisno sredstvo kako za korisnika tako i za davaoca lizinga.

Korisnik lizinga tim putem stiče pravo korišćenja predmeta lizinga, koji mu je neophodno potreban za obavljanje njegove privredne delatnosti, bez angažovanja gotovinskih ili kreditnih finansijskih potencijala. Korisnik lizinga će na ovaj način predmet lizinga staviti u funkciju stvaranja nove vrednosti kroz proces privredne delatnosti, čime će se stvoriti uslovi da će se cena (lizing provizija) za korišćenje predmeta lizinga otplaćivati iz vrednosti koja je stvorena korišćenjem predmeta lizinga. Na taj način oprema i druge stvari, koje su uzete u lizing, same sebe otplaćuju, što je mnogo povoljnije nego u slučaju kada bi se one kupovale ili nabavljale putem kredita, koji bi se morao vratiti sa kamatom.

Tome treba pridodati i činjenicu da predmet lizinga, po pravilu, čine tehnički složene stvari, čiji je ekonomski vek eksploatacije, zbog stalnog usavršavanja, daleko kraći od njihovog fizičkog veka trajanja. S druge strane, davalac lizinga takođe ima značajne koristi iz ovakvog načina poslovanja, pošto mu on omogućava brži plasman opreme i povratna ulaganja sredstava u njeno dalje usavršavanje.

 

Zaključak

Lizing je veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno rešenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća. Lizing pruža mogućnost preduzećima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing je naročito pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i nova, tek osnovana preduzeća koja često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja. Upravo zato, vlade mnogih zemalja podržavaju lizing kao važan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finansira više od četvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u

15

Page 16: Ugovor o Lizingu

zemljama u razvoju se godišnje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara.

U Srbiji finansijski lizing je u početnoj fazi razvoja. Zakon o fi nansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen u maju 2003. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za razvoj tržišta lizinga.

Postoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom:1. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema,

postrojenja, vozila i sl.).2. Primalac lizinga može biti pravno ili fizičko lice.3. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći

od dve godine od dana zaključenja ugovora.

U Srbiji je već registrovano nekoliko lizing kompanija koje već nude mogućnosti lizinga opreme, mašina i vozila. U praksi se u proseku najčešće nude ugovori trajanja 2-5 godina sa učešćem primaoca lizinga od 10-25%. Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen način ubrzaju proširenje izvora finansiranja tokova reprodukcije, jer finansijski lizing nije kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog toga što korisniku omogućava povećanje kapaciteta proizvodnje i dobiti, bez povećanja stepena zaduženosti. Lizing se kod nas najčešće koristi za kupovinu novih automobila.

Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću), iznajmljujući traženu opremu na određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuću naknadu. Lizing aktivnosti se najčešće obavljaju između tri poslovna partnera: primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najčešće je to proizvodno preduzeće), isporučioca, odnosno proizvođača ili prodavača tražene investicione opreme i lizing društva (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvođača i stavlja je na raspolaganje primaocu (korisniku).

Nije teško zaključiti da se lizing temelji na proširenoj koristi. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno uveo u sopstveno korišćenje. Isporučilac je proizvođač koji opremu nije prodao, ali je ipak došao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost svoje proizvodnje. Lizing finansijer je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na korišćenje uz naplatu naknade. Po isteku ugovora o lizingu korisnik može da odabere sledeća rešenja: da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade, da korišćenu opremu vrati ili da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je ona imala u momentu zaključivanja lizing posla.

16

Page 17: Ugovor o Lizingu

Literatura

1. Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. Godina

2. D. Kostić: Međunarodno privredno pravo, Beograd, 20133. Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/20054. www.emagazin.rs (01.02.2007.)5. www.intermex.rs (01.02.2007.)6. Privredno pravo – Prof. Dr Slavko Carić, Prof. Dr Miroslav Vitez, Doc. dr Janko P.

Veselinović, Novi Sad , 2006. godina

17