2. OSNOVNI I DRUGI NAJVAŽNIJI POJMOVI

U PEDAGOGIJI

2.1. OSNOVNI POJMOVI PEDAGOGIJE:

vaspitanje, obrazovanje i nastava i njihov

međusobni odnos

2.2. DRUGI, NAJVAŽNIJI PEDAGOŠKI

POJMOVI:

samovaspitanje, samoobrazovanje,

permanentno obrazovanje, prevaspitanje,

učenje, poučavanje, školovanje

2.3. POJMOVI SRODNI PEDAGOŠKIM

POJMOVIMA:

nega, socijalizacija, resocijalizacija,

personalizacija, manipulacija

2.1. OSNOVNI POJMOVI PEDAGOGIJE:

vaspitanje, obrazovanje i nastava i njihov

međusobni odnos

2.1.1. VASPITANJE

2.1.2. OBRAZOVANJE

2.1.3. NASTAVA

2.1.1. VASPITANJE kao osnovni pojam u pedagogiji

1. Šta je vaspitanje?

2. Da li vaspitanje obuhvata samo uticaje na razvoj

dece i mladih ili i one uticaje kojima su obuhvaćeni i

odrasli ljudi?

3. Da li se pod vaspitanjem podrazumevaju samo

namerni (intencionalni) ili i nenamerni uticaji?

4. Da li pojam vaspitanja obuhvata samo pozitivno, ili

i negativno uticanje na razvoj liĉnosti?

1. Šta je vaspitanje?

1. Vaspitanje je ĉovekova aktivnost uticanja na

razvoj tuĊe ili vlastite liĉnosti.

Vaspitanje:

- predmet prouĉavanja pedagogije kao nauke,

- pojava i najširi pedagoški pojam i proces,

- specifiĉno ljudska delatnost,

- ĉovekova aktivnost uticanja na razvoj

tuĊe ili vlastite liĉnosti (samovaspitanje),

- jedan od faktora u razvoju liĉnosti

- ukupnost intencionalnih uticaja na razvoj

ličnosti, i ono obuhvata i proces

SAMOVASPITANJA.

2. Da li vaspitanje obuhvata samo uticaje na razvoj

dece i mladih ili i one uticaje kojima su obuhvaćeni i

odrasli ljudi?

2. Ako se vaspitanje definiše kao ukupnost

intencionalnih uticaja na razvoj liĉnosti, onda ono

obuhvata sve uticaje tokom ĉitavog ţivota, a to znaĉi

da taj proces obuhvata uticaje na decu, mlade, ali i

odrasle.

Ĉovek se uĉi, razvija, menja i vaspitava tokom ĉitavog

ţivota.

3. Da li se pod vaspitanjem podrazumevaju samo

namerni (intencionalni) ili i nenamerni uticaji?

3. Na razvoj liĉnosti utiĉu:

- namerni (intencionalni), ali i

- nenamerni (neintencionalni) uticaji –

funkcionalno vaspitanje.

Vaspitanje kao predmet pedagogije podrazumeva

namerno (intencionalno) uticanje na razvoj liĉnosti

(svesne, planirane uticaje).

Intencionalno nije isto što i institucionalizovano

uticanje.

U vaspitno-obrazovnim institucijama vaspitaĉi,

uĉitelji, nastavnici nekada deluju i nenamerno,

nesvesno nekim svojim postupkom.

Uvek postoje i oni uticaji koji nisu izazvani

svesnom namerom da se utiĉe na neĉiji razvoj.

4. Da li pojam vaspitanja obuhvata samo

pozitivno, ili i negativno uticanje na razvoj

liĉnosti?

Intencionalno (namerno) uticanje na razvoj

liĉnosti moţe biti:

- pozitivno (dobro, korisno, poţeljno), i

- negativno (loše, štetno, nepoţeljno).

Posledice negativnog uticanja otklanjaju se

procesom PREVASPITAVANJA.

Intencionalno (namerno) uticanje na liĉnost moţe

biti:

- direktno (neposredno) i

- indirektno (posredno, uz pomoć knjiga,

literature, medija, filma, raznih organizacija...)

Vaspitanje kao najširi pedagoški pojam i proces

obuhvata:

- proces sticanja znanja, veština i navika

(obrazovanje) – kognitivno podurĉje,

- proces razvoja psiho – motornih snaga i

sposobnosti – psihomotorno podruĉje i

- proces formiranja pozitivnih ljudskih

osobina, formiranja stavova i uverenja

(vaspitanje u uţem smislu) – afektivno podruĉje.

kognitivno

područje psihomotorno

područje

afektivno

područje

Vaspitanje se moţe posmatrati i prouĉavati kao:

- pojam (i predmet pedagogije),

- pojava,

- proces,

- delatnost (aktivnost),

- posledica i rezultat delovanja – vaspitan ĉovek

Najviši stupanj je dostizanje sposobnosti za

SAMOVASPITANJE.

Vaspitanje je:

- predmet izuĉavanja pedagogije,

- društveno-istorijska i pedagoška kategorija

(vaspitanje povezuje pojedince, generacije i

društva),

- društvena-istorijska i generacijska pojava,

- pojava i proces koji ima individualni i

društveni znaĉaj, tj. ima znaĉaj u ontogenezi i

filogenezi ĉoveka,

- znaĉajan faktor u procesu formiranja

liĉnosti (od individue do liĉnosti),

- specifiĉno ljudska delatnost, u izvesnoj

meri odreĊeno genetskim nasleĊem,

- svesna, svrsishodna, sistematiĉna i

organizovana delatnost (aktivnost),

- aktivnost koja uvek ima cilj, da uz pomoć

odreĊenih sadrţaja, metoda i sredstava doprinese

razvoju liĉnosti,

- doţivotni proces koji se ostvaruje u

institucionalnim i vaninstitucionalnim formama,

- ĉovekova ukupna aktivnost namernih

uticaja, na razvoj tuĊe i sopstvene liĉnosti, tokom

ĉitavog ţivota,

- odlikuje ga SVESNOST i INTENCIJA.

Vaspitanje ima šire i uže znaĉenje:

šire značenje:

- sveukupnost pedagoškog delovanja na sve

sfere ĉovekovog bića,

- proces usmeren ma izgraĊivanje celovite

liĉnosti, koji obuhvata pet komponenata

vaspitanja: fiziĉko, intelektualno, moralno,

estetsko i radno vaspitanje,

- proces koji obuhvata tri procesa

- proces sticanja znanja, veština i

navika (obrazovanje)

- proces razvoja psiho-motornih snaga

i sposobnosti (vaspitanje u uţem smislu) i

- proces formiranja pozitivnih ljudskih

osobina, formiranja stavova i uverenja

(vaspitanje u uţem smislu);

uže značenje:

- proces formiranja pozitivnih ljudskih osobina,

formiranja stavova i uverenja (vaspitanje u uţem smislu);

- izgraĊivanje i oblikovanje liĉnosti i karaktera,

- proces razvoja psiho-motornih snaga i sposobnosti,

psihičke sposobnosti: misaone sposobnosti, sposobnost

pamćenja, sposobnost mašte, sposobnost percepcije;

fizičke (motorne) sposobnosti: manuelne, motoriĉke,

telesne

- izgraĊivanje pozitivnih ljudskih karakteristika

(emocionalnih, voljnih, karakternih).

Vaspitanje se moţe prouĉavati sa tri razliĉita

aspekta, a to su:

1. društveno-istorijski i generacijski aspekt

2. individualni aspekt i

3. interakcijsko-komunikacijski aspekt.

2.1.2. OBRAZOVANJE kao osnovni pojam u

pedagogiji

1. Šta je obrazovanje?

Obrazovanje se moţe posmatrati i prouĉavati kao:

- pojam

- pojava

- proces

- delatnost

- posledica i rezultat delovanja (obrazovan

ĉovek).

Obrazovanje je:

- pedagoški proces u funkciji obogaćivanja

ljudskog saznanja,

- proces usvajanja sistema znanja, veština i

navika,

- temelj razvitka saznajnih (umnih) snaga i

sposobnosti ĉoveka,

- osnova za razvoj i oblikovanje nauĉnog pogleda

na svet.

Obrazovanje je društvena pojava, i kao takvo ono

ima društveni i individualni znaĉaj.

Obrazovanje kao proces:

- usvajanja znanja, veština i navika.

Znanje: sistem ĉinjenica i generalizacija o

objektivnoj stvarnosti, koje je ĉovek usvojio i

trajno zadrţao u svojoj svesti;

Veštine (umenja): - uveţbane radnje, ĉestim

ponavljanjem radnje, steĉena psihomotoriĉka

sposobnost;

- radnje mogu biti:

mentalne: ĉitanje, pisanje, raĉunanje,

logiĉko zakljuĉivanje...

fizičke: plivanje, rukovanje alatima i

oruĊima, sviranje na instrumentima...

Veštine (mentalne i fiziĉke) su radnje koje su

priliĉno uveţbane, ali se kod njih odgovarajuće

znanje još svesno primenjuje.

Navike: automatizovana veština (umenje). Postoje

dobre i loše navike.

Navike (mentalne i fiziĉke) su radnje koje su znatno

više uveţbane u odnosu na veštine, ali sa niţim

stepenom svesnosti u obavljanju radnje.

Navike se stiĉu uveţbavanjem veština do nivoa

njihovog automatizovanog vršenja radnje.

Kod navika svest ne išĉezava potpuno, navike su

automatizovane, ali ne i refleksne (automatske) radnje.

Obrazovanje kao delatnost:

- obavlja se najĉešće u ŠKOLAMA, pod

voĊstvom nastavnika, ali i u vanškolskim

institucijama,

- najviši stupanj je dostizanje sposobnosti

SAMOOBRAZOVANJA i PERMANENTNOG

OBRAZOVANJA.

- Obrazovanje moţe biti razliĉito:

po nivou i u zavisnosti od uzrasta polaznika:

predškolsko, osnovno, srednjoškolsko, visoko

prema mestu gde se ostvaruje: porodiĉno, školsko,

vanškolsko, u slobodnom vremenu...

po karakteru: klasiĉno, humanistiĉko, prirodno-

matematiĉko, umetniĉko...

po nameni i opštosti: opšte i struĉno, profesionalno,

po načinu izvođenja: obrazovanje voĊeno od strane

nastavnika, samoobrazovanje, permanentno

obrazovanje.

2.1.3. NASTAVA kao osnovni pojam u pedagogiji

Nastava je:

- proces kojim se i obrazuje i vaspitava (u uţem

smislu) liĉnost,

- kontinuiran, planski i organizovan vaspitno-

obrazovni proces,

- temeljni deo školskog rada, u kojem se planski

i organizovano sprovodi vaspitanje i obrazovanje

uĉenika prema propisanim nastavnim planovima i

programima, uz pomoć nastavnika (voditelja,

vaspitaĉa, uĉitelja),

- u nastavi su obuhvaćena tri glavna faktora

( tzv. didaktiĉki trougao): nastavni sadrţaji,

uĉenik, nastavnik,

- u savremenim koncepcijama obrazovanja

ovaj trougao se proširuje i ĉetvrtim faktorom, a to

je: obrazovna tehnologija, (tzv. didaktiĉki

ĉetvorougao).

Didaktika je pedagoška disciplina koja se bavi

prouĉavanjem nastave.

Nastava je, kao i vaspitanje (u širem smislu),

društveno-istorijski uslovljena.

Karakter nastave zavisi od društveno-istorijskih

okolnosti u kojima se izvodi.

Nastava je sloţen proces, planski organizovan i

voĊen, gde uĉenici:

1. usvajaju znanja, stiĉu veštine i formiraju navike,

(materijalni zadatak nastave)

2. psihofiziĉki se razvijaju (formalni zadatak

nastave) i

3. svestrano se vaspitavaju (vaspitni zadatak

nastave).

Postoje razliĉite koncepcije nastave, razliĉiti oblici rada u

nastavi, razliĉita nastavna sredstva i nastavni sadrţaji.

Vaspitanje, obrazovanje i nastava su tri meĊusobno

povezana i uslovljena procesa i kao takvi ĉine

jedinstven pedagoški proces.

Vaspitanje(u širem smislu) > obrazovanje > nastava

2.2. DRUGI, NAJVAŽNIJI PEDAGOŠKI

POJMOVI:

samovaspitanje, samoobrazovanje,

permanentno obrazovanje, prevaspitanje, učenje,

poučavanje, školovanje

2.2.1. SAMOVASPITANJE

2.2.2. SAMOOBRAZOVANJE

2.2.3. PERMANENTNO OBRAZOVANJE

2.2.4. PREVASPITANJE

2.2.5. UĈENJE

2.2.6. POUĈAVANJE

2.2.7. ŠKOLOVANJE

2.2.1. SAMOVASPITANJE:

- je proces svesne i organizovane pedagoške delatnosti

vaspitanika na razvoju vlastite ličnosti,

Ako vaspitanik aktivno radi na vaspitavanju samoga

sebe, on će:

- biti više aktivan i uspešan u nastavnom i

školskom radu,

- biti više aktivan u vannastavnim aktivnostima,

- imati razvijenu kulturu ponašanja,

- imati visok stepen samodiscipline i samokontrole,

- imati bolju sliku o samome sebi.

Samovaspitanje se moţe ostvarivati samo pod

uslovom da je osoba dostigla odreĊen stepen

zrelosti (biološko-fiziološke, intelektualne,

emocionalne, socijalne).

Samovaspitanje poĉiva na unutrašnjoj motivaciji

i ima velikog udela u procesu prevaspitavanja.

2.2.2. SAMOOBRAZOVANJE:

- je vid (oblik) procesa obrazovanja koju obavlja

pojedinac SAM ili UZ POMOĆ obrazovno-

vaspitne i druge institucije (nastavnika)

- sprovodi se radi usavršavanja i dopunjavanja

znanja i razvijanja sopstvenih sposobnosti.

Postoje dva osnovna oblika (sa mogućnošću

meĊusobnog preplitanja):

- potpuni samostalni obrazovni rad (ĉisto

samoobrazovanje) i

- voĊeno ili usmeravano samoobrazovanje

Veliku ulogu ima motivacija, namera, jasni

ciljevi pojedinca i želje.

Ono je vaţna komponenta procesa

permanentnog obrazovanja.

2.2.3. PERMANENTNO OBRAZOVANJE:

- je proces kontinuiranog, stalnog sticanja znanja,

veština i navika (obrazovanja)

- mogućnost sticanja znanja tokom ĉitavog ţivota, u

školama, ali i izvan njih

- koristi se i termin doživotno obrazovanje

- zasniva se na pravu svih ljudi na obrazovanje u svim

uzrasnim dobima života i uverenju da je škola jedna

od najvažnijih institucija za obrazovanje.

2.2.4. PREVASPITANJE (PREVASPITAVANJE):

- je proces menjanja, prepravljanja ili korigovanja

rezultata vaspitanja koje se smatra pogrešnim,

društveno štetnim.

Ovde se ostvaruju dva cilja:

1. prvo se poništavaju rezultati nepoţeljnog vaspitanja,

2. a zatim se kod vaspitanika izgraĊuju društveno

poţeljne osobine i kvaliteti.

Vaţnu ulogu imaju metode i sredstva

prevaspitanja.

Sloţeniji oblici prevapitavanja obavljaju se u

kazneno-popravnim ustanovama i spadaju u

domen penologije.

2.2.5. UĈENJE:

- je proces progresivnog menjanja i razvijanja

svih psihofiziĉkih potencijala liĉnosti, u

zavisnosti od sopstvenih mogućnosti i pod

uticajem prirodnih i socijalnih faktora.

Za uĉenje su znaĉajni procesi mišljenja,

pamćenja, zaboravljanja.

Na uspešnost uĉenja utiĉu mnogi faktori

(sposobnosti, motivacija, metode)

Metode uspešnog uĉenja.

Socijalno uĉenje, školsko uĉenje, samouĉenje.

2.2.6. POUĈAVANJE:

- predstavlja neposrednu pedagošku pomoć uĉenicima

u vaspitno-obrazovnom procesu,

- obavlja se pod neposrednim voĊenjem od strane

nastavnika,

- potrebe za pouĉavanjem postoje na svim nivoima

školovanja, pa i nakon školovanja,

- direktno pouĉavanje treba dopunjavati i smenjivati sa

samostalnim radom uĉenika, radi postepenog

osposobljavanja za samoobrazovanje.

2.2.7. ŠKOLOVANJE:

- opšti naziv za pohaĊanje nastave, savladavanje

programskih sadrţaja i sticanje odgovarajućih

svedoĉanstava i diploma,

- školovanje je uţi pojam od obrazovanja, jer

obrazovanja ima i izvan škole, a u drugom smislu

je širi pojam od obrazovanja, jer sadrţi i druge

oblike vaspitanja, nego što je obrazovanje izvan

škole,

- moţe biti: obavezno i neobavezno, redovno i

vanredno, u školama, na radnom mestu, dopisno,

na daljinu, besplatno, uz naplatu, nekoliko

godina, nekoliko meseci...

2.3. POJMOVI SRODNI PEDAGOŠKIM

POJMOVIMA:

nega, socijalizacija, resocijalizacija,

personalizacija, manipulacija

2.3.1. NEGA

2.3.2. SOCIJALIZACIJA

2.3.3. RESOCIJALIZACIJA

2.3.4. PERSONALIZACIJA

2.3.5. MANIPULACIJA

2.3.1. NEGA:

- briga o zdravlju, osiguranje materijalnih i

emocionalnih uslova za fiziĉki i psihiĉki razvoj

dece, mladih, ali i starih i nemoćnih lica,

- zaštita od telesnih i psihiĉkih oštećenja, koja

ukljuĉuje i socijalni aspekt prevencije od štetnih

uticaja.

2.3.2. SOCIJALIZACIJA:

- lat. socius=drug

- je proces prilagoĊavanja zahtevima društvene

sredine, usvajanjem ponašanja, pravila, normi i

vrednosti koji su u njoj opšteprihvaćene i priznate,

- za nju je znaĉajno socijalno uĉenje,

- primarna socijalizacija (poĉinje u porodici, nastavlja

se u vrtiću, školi...),

- liĉnost koja nije socijalno zrela podloţna je raznim

vidovima manipulacije.

2.3.3. RESOCIJALIZACIJA:

- osobe koje nisu pravilno socijalizovane

potrebno je ukljuĉiti u proces resocijalizacije,

- to je proces kojim se osobi pomaţe da ponovo

prihvati društveno poţeljne norme i društveno

poţeljne oblike ponašanja,

(ukljuĉenje u društvenu sredinu bolesnika posle

ozdravljenja, prestupnika posle izdrţane

kazne....)

2.3.4. PERSONALIZACIJA:

- razvoj svesti o sebi,

- proces kojim ljudska jedinka postaje liĉnost,

- vaspitanje je znaĉajno u personalizaciji liĉnosti,

- razvijajući svoja individualna, specifiĉna

svojstva, ĉovek postaje persona (liĉnost),

- svaki pojedinac treba da razvije svoju

individualnost po kojoj se, kao liĉnost, razlikuje

od drugih.

2.3.5. MANIPULACIJA:

- je proces veštog rukovanja, upravljanja i sraĉunatog

delovanja na osobe kao objekte, bez prava na vlastito

mišljenje i postupke,

- dehumanizovani oblici uticanja na neke osobe,

podloţne manipulaciji, ili nesposobne da joj se odupru,

- vaspitanje nije manipulacija,

- demagogija (sistem uveravanja i zavoĊenja

pojedinaca ili grupa, putem dvosmislenih poruka i

kroz zanemarivanje istine).

Literatura korišćena za pripremu predavanja za deo:

2.OSNOVNI I DRUGI NAJVAŢNIJI POJMOVI U PEDAGOGIJI:

1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor, Uĉiteljski fakultet

2. Branković, D., Ilić, M. (2003): Osnovi pedagogije, drugo, dopunjeno

izdanje, Banja Luka, Comesgrafika

3. Vilotijević, M. (1999): Didaktika, knjiga 1., Beograd, Nauĉna

knjiga/Uĉiteljski fakultet

4. Grandić, R. (2004): Uvod u pedagogiju, priruĉnik, Novi Sad, izdanje

autora

5. Malić, J. – Muţić,V. (1989): Pedagogija¸Zagreb, Školska knjiga

6. Trnavac,N., ĐorĊević, J. (1992): Pedagogija, Beograd, Nauĉna knjiga

7. Pedagoška enciklopedija (1989) redakcija Šimleša, P., Potkonjak, N.,

tom 1. i 2., Beograd, ZZUINS