Osnovni pedagoki pojmovi

Osnovni pedagoki pojmoviProblem odreenja i meusobnih odnosa osnovnih pedagokih pojmova bio je predmet brojnih diskusija i rasprava.

Osnovni pedagoki pojmovi su: vaspitanje, obrazovanje i nastava - sva tri pojma su meusobno povezana i uzajamno se dopunjuju.

Takoe se spominju i samovaspitanje, prevaspitanje i samoobrazovanje koji se meusobno smenjuju i nadopunjuju u procesu formiranja savremene linosti.

U vaspitanju kao izrazito drutvenom procesu javljaju se razni vidovi vaspitne prakse, koji su uvek odreeni drutvenim potrebama i zavisno od njih usmeravani.

Karakter, sadraj i opta usmerenost vaspitanja, obrazovanja i nastave zavise od politikih, ekonomskih, drutvenih i kulturnih prilika drutva.

VASPITANJEVaspitanje je jedna od osnovnih, egzistencijalnih aktivnosti oveka (proces izgraivanja svestrane linosti)

Vaspitanje je najiri pedagoki pojam - sloen, kopmleksan i dugotrajan proces izgraivanja linosti. Predstavlja ukupnost uticaja i aktivnosti koje vre drutvo kao celina, pojedine socijalne grupe, institucije, porodica i pojedinci, u tenji ka ostvarenju postavljenih ciljeva.

Vaspitanje je svesno, sistematsko i planski organizovano razvijanje fizikih, intelektualnih, emocionalnih, voljnih, radnih i drutvenih snaga i sposobnosti, kod mladei i odraslih , razvijanje kod njih naunog pogleda na svet i demokratske drutvene zajednice u kojoj ive.

Vaspitanje je svojstveno samo ljudskom rodu, uvek je planski organizovano, drutveno usmereno, obuhvata razvijanje celokupne linosti i traje od roenja pa do smrti.

Znaaj vaspitanja Priroda je dovrila sva svoja dela, samo je od oveka digla ruke i predala ga upravo samom sebi. Vaspitljivost kao takva, obeleje je oveanstva. J. G. Hihte

Vaspitanje je neophodno zbog:

Koliine znanja koje treba usvojiti

Sposobnosti koje treba razviti

Meusobnog povezivanja ljudi, njihove uspenije komunikacije i suzbijanje negativnih oseanja

Naprednijeg i kontinuiranog razvoja individualnih karakteristika

Vaspitanje kao najiri pedagoki proces i pojamVaspitanje obuhvata celokupnost uticaja koje vri drutvena zajednica, uslove koje ona stvara za podsticanje razvoja linosti koja joj omoguuje proces samoformiranja. Zato se i govori o vapitaniku kao o subjektu i objektu vaspitanja.

Scheuerl H. je predloio pet slika koje su objanjavale pojam vaspitanja:

1) Odgoj kao putanje semenke da raste

2) Kao utiskivanje na votanoj ploi (tabula rasa)

3) Kao pomo pri radjanju

4) Kao vodjenje na pravi put

5) Kao buenje ili prosvetljivanje

Osnovna podruja linosti se obino dele na:

Kognitivni razvoj - obuhvata znanja i intelektualne sposobnosti

Afektivni razvoj - obuhvata stavove, miljenje, interese i emocionalne momente u odnosu oveka prema sredini i prema sebi samom

Psihomotorni razvoj - obuhvata sposobnost upravljanja motorikim aparatom ljudskog organizma.

Objanjavajui prirodu i pojam vaspitanja, njegov tok i unutranje odnose razliiti autori su stavljali akcenat na razliite njegove komponente i odlike. Moemo u tom pogledu izdvojiti dve etape:

Vaspitanje kao voenje mladih u svet i ivot odraslih.

Vaspitanje kao pedagoki oblikovanu komunikaciju ljudi sa naglaenom aktivnou onih kojih se vaspitaju.

Vaspitanje i drutvoDrutvena uslovljenost vaspitanja zapaa se jo od samih poetaka ove delatnostiVaspitanje vodi jednom sveoptem progresu i razvoju drutva.Istorijske, politike i ekonomske analize pokazuju da je vaspitanje uslovljeno socijalnom, stalekom, klasnom i politikom strukturom drutva. Vaspitanje je i istorino u smislu stalne promenljivosti u skladu sa drutveno - istorijskim promenama. Pa s tim, svaka istorijska epoha ima sebi svojstvene ciljeve, sadraje, sistem, metode i sredstva vaspitanjaCilj vaspitanja je uvek bio drutveno-istorijski uslovljen i odreen. Svako drutvo je kroz njega saoptavalo razliite interese u odnosu na proces razvoja i ponaanje ljudi, a posebno u procesu formiranja mladih generacija.Svako drutvo, klasa i socijalna grupacija teile su tome da se njihove elje i interesi prihvate za univerzalne i opte ciljeve ivota oveka, a time i vaspitanja.Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vie zamiljen i generalizovan lik oveka, linost odreenih svojstava, sposobnosti, koji ele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog lana odreenog drutva.Opti cilj vaspitanja i obrazovanja u naem drutvu je slobodna, svestrano razvijena linost.

Vaspitanje i kulturaRazvijanjem kulture, u svim njenim oblicima razvijalo se i vaspitanje. Njihova veza je uvek bila obostrana.

Vaspitanje treba shvatiti i kao stvaranje slobodnog, emancipovanog i svestranog oveka tj. uzdii ga do optimalnih istorijskih i linih generikih mogunosti.

Vaspitanje u odnosu na kulturu nema samo transferni i reproduktivni, ve i produktivni karakter, jer se inom vaspitanja stvaraju novi ljudski potencijali za svet kulture, pa i sama kulturna dobra i kulturne vrednosti.

Sutina vaspitanja nijni u vaspitaniku, ni u vaspitau, ve u onome izmeu - u procesu emancipacije, komunikacije, razmeni i meusobnom usavravanju.

Vaspitanje i radVaspitanje i rad su veito meusobno povezane i uslovljene drutvene funkcije.

Nastaju paralelno i kao preduslov nastanka samog drutva.

Van rada i drutva nema ni vaspitanja.

Kroz rad i vaspitanje ovek razvija svoje karakteristike.

Rad i vaspitanje stvaraju jednu novu vezu,na jednom novom i viem nivou razvijenosti i rada i vaspitanja.

SamovaspitanjeSamovaspitanje je svesno, sistematsko, organizovano i stalno samouticanje pojedinaca na razvoj svoje linosti i razvijanje interpersonalnih i intersocijalnih veza sa drugim ljudima i drutvenim zajednicama.

Svaki ovek uestvuje u svom procesu vaspitanja nastojei da usavri sebe u to veoj meri.

From : Ljudsko JA je onoliko veliko koliko je aktivno.Prevaspitanje

Prevaspitanje ide ka tome da sprei razvoj negativnih osobina, da se one otklone ako su se pojavile i da se linost vrati na put prihvatljivog drutvenog ivota i razvoja.

Pravo prevaspitanje se vri u posebnim institucijama, uz posebne uslove, dobar nastavni kadar i sistematsko-pedagoke mere kombinovane sa radom i aktivnim ueem samog vaspitanika.Svaki vaspitni proces je u izvesnoj meri i proces prevaspitanja.

OBRAZOVANJEObrazovanje je ui proces i pojam koji ini temelj i osnovu vaspitanja linosti.

Pre svega se odnosi na usvajanje znanja, injenica, podataka, na izgraivanje navika i umenja, usvajanje sistema vrednosti i meuljudskih pravila optenja.

Obrazovanje i vaspitanje linosti u celini ine dijalektiki jedinstven i meusobno uslovljen proces i ne mogu postojati jedan bez drugog niti mogu ostvariti eljene rezultati

Obrazovanje je ui pojam od vaspitanja, a znatno iri od nastave.

Moe se posmatrati kao proces i rezultat. Kao proces ono obezbeuje razvijanje sposobnosti linosti, pod rukovodstvom nastavnika, uz aktivno uee uenika organizovanim vaspitnim ustanovama, a kao rezultat ono se pojavljuje kao osnova za dalje usavravanje i uslov uspenog rada i ivota u drutvu.

Prema svom sadraju ono moe biti opte i struno, a to se stupnjeva ono moe biti osnovno, srednje, vie i visoko.

SamoobrazovanjeSamoobrazovanje je samostalna, svesna aktivnost pojedinca koja je usmerena na sticanje znanja, vetina, navika, razvoj sposobnosti i naunog pogleda na svet.

Obrazovanje i samoobrazovanje se meusobno dopunjuju.

Danas postoje izvanredni uslovi za samoobrazovanje (radio, televizija, kompjuteri, kursevi, seminari, predavanja...)

I pored velikog znaaja i brojnih mogunosti za samoobrazovanje, treba znati da se kao uslov postavlja izvestan stepen obrazovanosti, samostalnosti i sposobnosti za samoobrazovanjem usled nedostatka pomoi i vostva nastavnika koje je veoma znaajno za podsticanje vaspitanika, ispravljanje njegovih krivih usmerenja i pruanje olakica u radu.

Za samoobrazovanje potrebna je svest uenika, poznavanje tehnika uenja, jaka volja i razvijena interesovanja. Ono je nezaobilazno u savremenom drutvu u kome se sve vie razvijaju nauka, tehnika i drutveni ivot.

NASTAVANastava je uvek bila, manje ili vie, svesno, planski organizovan, jasno usmeren i sistematski voen proces. Za nju je karakteristian organizovan proces, jasno usmeren, odvija se u koli po utvrenom planu i programu, pod rukovodstvom nastavnika i uz aktivno uee uenika.

kola nije ustanove gde se samo daju, prenose znanja na mlada pokolenja, ve ustanova koja omoguava uee uenika u nastavi - ona je interakcija uenika i nastavnika

Nastava predstavlja najdublji izraz jedinstva vaspitanja, samovaspitanja, obrazovanja i samoobrazovanja.

Nastava ima materijalni, formalni i vaspitni zadatak

U nastavi postoji nastavnik,uenik i nastavno gradivo (DIDAKTIKI TROUGAO). Odnos ovih faktora veoma je znaajan za adekvatniju organizaciju i izvoenje nastave.

Nastavnik, na temelju nastavnog programa i plana, planira gradivo, bira sredstva, metode i oblike rada, organizuje nastavu, njome rukovodi i odgovara pred drutvom za njen uspeh. Njegov rad se zove pouavanje.

Od nastavnika se sve vie zahteva da bude prijatelj, ovek od poverenja, savetnik, prenosilac odreenih kulturnih vrednosti, onaj koji doprinosi razvoju linosti u celini.

Od linosti nastavnika u velikoj meri zavise kvantitet i kvalitet uenja, nastavni i vaspitni postupci, oblici rukovoenja, klima u razredu - to zajedno dovodi do odreenih vaspitnih rezultata.

Uenik u nastavi stie znanja, vetine i navike, razvija sposobnosti, pogled na svet i formira se kao linost. To se u pedagogiji zove uenje.

Nastavno gradivo je odreeno nastavnim planom i programom, predaje se u vidu predmeta i zavisi od tipa kole, uzrasta uenika i prilika pod kojima kola radi.

U najirem smislu nastavno gradivo predstavlja celokupno ljudsko generacijsko iskustvo koje valja preneti na generacije koje dolaze i u tom ih procesu osposobiti za dalje bogaenje te zalihe iskustava. Svaki konkretni nastavni proces organizuje se na osnovu izbora iz te sume iskustva, tj. na temelju odreenog nastavnog plana i nastavnog programa.