Osnovni pojmovi u metodici fizičkog vaspitanja

Pri izučavanju teorije i metodike fizičkog vaspitanja nailazimo na različite pojmove od kojih posebno izdvajamo sledeće: fizička kultura, fizičko vaspitanje, fizičko obrazovanje, fizička vežba, fizička aktivnost, fizičko vežbanje, motoričko znanje i umenje, motorička sposobnost,

motorički stil, taktika, trening, čas fizičkog vaspitanja, usmerena aktivnost, kinezi-terapija, rekreacija, aktivni odmor, trim, igra, sport, gimnastika.

Fizička kultura je deo opšte kulture koji obuhvata sve tekovine (materijalne i duhovne) koje zajednica preduzima u smeru svestranog razvitka i usavršavanja čoveka kao bića u celosti i posebno čoveka kao dela materijalne prirode, pri čemu se kao osnovno sredstvo primenjuju telesne vežbe.

Fizičko vaspitanje se može definisati kao planski i sistematski proces u toku kojeg se posebnim sredstvima, telesnim vežbama i aktivnostima, teži razviti i oblikovati ljudska ličnost.

Fizičko obrazovanje je sastavni deo fizičkog vaspitanja i to onaj deo koji je na najneposredniji način

usmeren ka sticanju i usavršavanju kretnih navika, fizičkih sposobnosti i teorijskih znanja iz oblasti fizičke kulture.

Fizička (telesna) vežba podrazumeva pokret ili kretanje koje činimo da bismo ostvarili neki cilj, a taj cilj je, u osnovi, uticaj na telo i organizam radi njegove transformacije.

Fizička (telesna) aktivnost podrazumeva, takođe, telesne vežbe kojima se želi postići određena transformacija kod vežbača, ali sa razlikom što ove vežbe (telesne aktivnosti) nisu strogo određene formom i sadržajem, već se karakterišu bogatstvom raznovrsnih

i, često, nepredviđenih (iznenadnih) pokreta.

Fizičko (telesno) vežbanje se može definisati kao proces razvijanja i usavršavanja telesnih pokreta i telesnog kretanja u celini primenom telesnih vežbi i telesnih aktivnosti, odnosno proces razvijanja i usavršavanja

motoričkih navika, veština, radnih sposobnosti, kao i ukupnog razvoja jedinke kao biološkog bića.

Motoričko znanje i umenje se može definisati kao mogućnost da vežbač može da uradi zadatu vežbu, motoričku formu, na način kako se ona inače tehnički pravilno izvodi.

Motorička (fizička) sposobnost označava skup prirodnih i stečenih činilaca (faktora) koji omogućuju uspešno vršenje određene motoričke aktivnosti.

Motorički stil predstavlja onu subjektivnu komponentu koju svaki vežbač unosi kod primene

određene tehnike, ili, rečeno drugim rečima, svaki vežbač primenjujući određenu tehniku u nekoj sportskoj disciplini unosi svesno ili nesvesno nešto lično, specifično, individualno, gradeći na taj način svoj stil.

Taktika podrazumeva smišljeno rešavanje konkretnih motoričkih zadataka sa ciljem da se stvore povoljniji uslovi ili situacije kako bi pojedinac ili grupa bila uspešnija od drugih učesnika u datoj aktivnosti.

Trening je specifičan oblik rada u fizičkoj kulturi u kome se kroz izbor i primenu određenih vežbi i vežbanja pojedinac ili grupa osposobljava za postizanje viših sportskih dostignuća.

Čas fizičkog vaspitanja je osnovni oblik rada u nastavi fizičkog vaspitanja u školskom fizičkom vaspitanju, gde se ostvaruju ciljevi i zadaci svakog pojedinog časa, a time i nastave ovog predmeta u celini.

Usmerena aktivnost u fizičkom vaspitanju predškolske dece podrazumeva osnovnu organizacionu jedinicu vaspitno-obrazovnog rada, odnosno osnovni oblik rada, u fizičkom vaspitanju najmlađih.

Kinezi-terapija predstavlja složenicu koja je sastavljena iz dve reči grčkog porekla - „kinezi“ i „terapija“, i koje označavaju pokret (kinezi) i lečenje (terapija), što bi značilo da sintagma u celini ima značenje „lečenje pokretima“.

Rekreacija se može definisati kao aktivnost čoveka u slobodnom vremenu, pri čemu kao sadržaj i sredstva koristi pojedine zanatske aktivnosti, grane umetnosti, pojedine oblasti kulture (gde spada i fizička kultura), tehničke aktivnosti, i sl., a u cilju ličnog osveženja, oporavka, obnavljanja snaga.

Aktivni odmor definišemo kao oblik odmora kod kojeg se koriste telesne vežbe sa ciljem da se odstrani nastali zamor.

Trim, kao pojam u fizičkoj kulturi, koristimo kao metaforu koja označava dobru pripremljenost čoveka za „plovidbu“ kroz život, koja se u velikoj meri postiže telesnim aktivnostima i vežbanjem.

Igra se definiše kao spontana i slobodna aktivnost dece i odraslih, koja im pruža zadovoljstvo i na određeni način potvrđuje njihove individualne i kolektivne sposobnosti.

Sport predstavlja pojavni oblik fizičke kulture gde pojedinac ili kolektiv, uz maksimalno zalaganje i uz primenu telesnih aktivnosti, teži da postigne što bolji rezultat u izabranoj disciplini.

Gimnastika podrazumeva vežbanja koja u najvećoj meri ostavljaju trag na biološkoj prirodi čoveka, a pre svega – uticaj na telesni rast i razvoj, razvoj unutrašnjih organa i sistema, formiranje i usavršavanje osnovnih kretnih navika.