1nastanak i Razvoj Ekonomije

UVOD U OSNOVE

EKONOMIJE

Oktobar 2014.

Zašto izučavati ekonomiju?

• Mnogobrojni razlozi...

• Prvo: ekonomija je svuda oko nas.

potrebe koje trebamo da zadovoljimo na tržitu kupovinom nekog proizvoda ili korišćenjem neke usluge

monetarne promene na tržištu...

odnos inflacije i nezaposlenosti ...

odnos ponude i tražnje na tržištu...

• Drugo:Izučavanjem ekonomije, shvatićemo

kako funkcioniše tržište roba, usluga, novca,

kako učesnici na tržištu ostvaruju dobit.

Zašto izučavati ekonomiju?

• Treće, ekonomija pruža odgovore na pitanja:

o nejednakosti u raspodeli društvenog bogatstva i

da li se jaz bogatih i siromašnih može prevazići i šta utiče da on postoji.

• Ono što je možda i najbitnije je da znanje ekonomije omogućava da aktivno učestvujemo u razumevanju okruženja.

• Na kraju, izbor zanimanja je najbitnija ekonomska odluka..

• “Naravno proučavanje ekonomije vas ne može učiniti genijem. No, bez ekonomije kocka života bačena je na vašu štetu.“P.Samjuelson.

• Bez znanja Osnova ekonomije, ne postoji mogućnost da spoznamo i neke druge ekonomske nauke, kao što je menadžment, bankarstvo, marketing, finansije i dr.

Osnovna pitanja ekonomske

organizacije

1. Šta se proizvodi i kada?

2. Kako se proizvodi?

3. Za koga se proizvodi?


organizacije

1.ŠTA SE PROIZVODI I U KOM OBIMU?

• Ovo pitanje se odnosi na donošenje odluke koje proizvode proizvoditi i u kojim količinama.

• Ko određuje koje proizvode i koliko tih proizvoda da proizvodimo?

• Kroz odnos proizvodnje i potrošnje, obim i strukturu potreba i način njihovog zadovoljavanja – određuje društvo u uslovima tržišne privrede.

• Ovde uočavamo dva ekonomska interesa i zahteva: proizvođača i potrošača.


organizacije

• Eknomske nauke se upravo bave optimalnim odnosom ovih interesa i zahteva.

• One se bave optimalnim odnosom proizvodnje sredstva za proizvodnju i sredstava za potrošnju u smislu racionalne upotrebe resursa koje će tržište valorizovati uz što potpunije zadovljavanje ljudskih potreba.

• Na primer: hoće li društvo proizvoditi više ili manje mostova, mašina, zgrada, puteva ili više ili manje odeće, obuće, hrane,nameštaja, automobila, lekova, turističkih putovanja.


organizacije

• KAKO SE PROIZVODI?

• Ovde je reč o opredeljenju društva koje tehnologije da koristi odnosno s kojim resursima da proizvodi.

• Društvo mora odrediti ko će ostvariti proizvodnju, s kojim resursima i koje će tehnike i tehnologije koristiti.

• Kako ćemo proizvoditi električnu energiju i da li dovoljno koristimo sunčevu ili energiju vetra...

• ...imamo li uopšte pririodnih uslova za to?

• Ko će se baviti poljoprivredom, ko industrijom, ko obrazovanjem...?


organizacije

• ZA KOGA SE PROIZVODI?

• Ovde treba istažiti zakone i mehanizme raspodele društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka na pojedine delatnosti, pojedine privredne subjekte, slojeve stanovništva i pojedince.

• Ovde se postavlja pitanje o ekonomskoj motivaciji kao osnovnoj pokretačkoj poluzi menadžera, preduzetnika i vlasnika radne sposobnosti.

• Takođe, ovde se postavlja i pitanje stepena iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta, problem siromaštva, nezaposlenosti i inflacije.


organizacije

• Predmet osnova ekonomije, odnosno ekonomske nauke su upravo ova pitanja i ona daje odgovore na njih.

• Ekonomija rasvetljava različite načine na koje društvo može da odgovori na navedena pitanja.

• Ovo je značajno jer svako društvo mora imati način za određivanje koja dobra će se proizvoditi, kako proizvoditi i kome će prodavati.

• Ono što uslovljava odabir ili način, jesu ograničeni resursi svakog društva ili izobilje kojim raspolaže.


organizacije

• Ekonomija ukazuje na alternative ekonomskih sistema (tržišni, državni, mešoviti) jer proučava različite mehanizme koje društvo može upotrebiti da bi raspodelilo oskudne resurse ili efikasno korišćenje resursa koji su izraženi u jednom društvu.

• Ekonomija kao sinonim za sve ostale ekonomske nauke, u fokusu svog izučavanja ima cilj da se naučno definišu svi ekonomski zakoni, principi i mehanizmi funkcionisanja jednog društva.

1. Pojam ekonomije

• Reč EKONOMIJA grčkog porekla - oikonomίa,

• oiko znači kuća, nómos znači zakon, što u prevodu znači upravljanje kućom, domaćinstvom, imanjem.

• Odnosno, nastojanja ljudi da uz data ulaganja ostvare maksimalno moguće rezultate.

• Šire posmatrano, pojam ekonomije ukazuje na proces stvaranja, obnavljanja i uvećavanja materijalnog bogatstva društva rukovodeći se principima domaćinskog gazdovanja.

• PREDMET IZUČAVANJA EKONOMIJE je utvrđivanje načina, metoda i postupaka kako se stvaraju, uvećavaju i reprodukuju materijalna dobra, a sa njim i bogatstvo društva, zajednice, države.

2. Istorijski razvoj

• Razvoj ekonomske nauke u okviru razvoja društvenih nauka počinje nastajanjem i razvijanjem buržoaskog društva.

• Međutim, ekonomska misao se javlja mnogo ranije tačnije još u starom veku (u Egiptu, Mesopotamiji, Kini, staroj Grčkoj).

• Egipat: irigacioni sistemi, propisi o poljoprivrednim radovima, izgranja hramova, nasipa.

• U Mesopotamiji se pojavljuju pitanja vezana za organizaciju privređivanja.

• U Kini se ekonomske ideje nalaze u propisima o kvalitetu proizvodnje.

Istorijski razvoj

• Aristotel je u delu "Politika i Etika" definisao ekonomiju kao veštinu stvaranja dobara u proizvodnji i prometu sa ciljem snabdevanja domaćinstva.

• Platon se u svom delu "Republika i zakoni" bavi analizom novca i objašnjava njegovu pojavu u robnoj razmeni.

• Ksenofan u delu "Ekonomikos " iznosi svoja shvatanja o značaju prozvodnje.

• Naučnici stare Grčke su se bavili otkrivanjem shvatanja privrednog života kroz određene ekonomske pojmove ( novac, vrednost, upotrebna vrednost).

• Postulate opšte eknomske teorije i kao predvodnici u savremenu ekonomiju čine politička ekonomija i osnovi ekonomije.

Istorijski razvoj

• Politička ekonomija kao nauka nastaje u periodu

snažnog razvoja kapitalističkog načina

proizvodnje.

• Njenom formiranju značajno su doprineli Vilijem

Peti i P. Boagijber, dok se kao osnivači klasične

političke ekonomije javaljaju Adam Smit i David

Rikardo.

• Oni su došli do spoznaje o ekonomskim

zakonima kapitalističkog načina proizvodnje.

Istorijski razvoj-

Škole koje su prethodile pojavi klasične političke ekonomije

• Merkantilizam je pravac koji prethodi pojavi klasične političke ekonomije.

• Dominantnu ulogu imao je u XVII i XVIII veku.

• Predstavnici merkantilističke misli (Tomas Man, Antoan de Monkretjen, Antonio Serra i dr.)

• Smatrali su da se bogatsvo jedne zemlje predstavlja u novčanom obliku u vidu određene količine zlata ili srebra koja se dobija putem spoljne trgovine, a na osnovu većeg izvoza od uvoza roba.

Istorijski razvoj-Škole koje su prethodile pojavi klasične političke ekonomije

• Oni su zastupali ideju da država treba svojim snažnim protekcionističkim merama da obezbedi suficit u trgovačkom bilansu zemlje i da time doprinese uvećanju nacionalnog bogatstva.

• Nedostatak ove škole je što su se oni zadržavali na proučavanju površinskih pojava privrednog života usled čega njihova saznanja nisu bila dovoljna da bi se oformila politička ekonomija kao nauka.

• Odnosno, oni su se bavili samo prometnim procesom, zapostavljajući izučavanje zakona procesa proizvodnje.


• Fiziokratizam je škola koja se javlja u XVIII

veku, kao reakcija na stavove merkantilista.

• Oni ističu materijalnu proizvodnju kao najvažniju

privrednu delatnost.

• Međutim, oni su se bavili analiziranjem isključivo

poljoprivredne proizvodnje u kojoj se, prema

njhovom shvatanju jedino obavlja proizvodni rad

i predstavlja osnovni izvor društvenog bogatstva.


• Po njima industrija i zanatstvo samo prerađuju

sirovine iz poljoprivrede, a trgovina ih premešta

iz ruke u ruku.

• Za razliku od merkantilista, oni su zauzimali stav

da je nužno obezbediti ekonomsku samostalnost

svih subjekata u privredi i zalagali su se za

prepuštanje privrede prirodnim zakonima po

principu Laissez faire –dozvoliti slobodno

privređivanje bez bilo kakvog mešanja države.


• Klasična politička ekonomija

• Nastaje u periodu (XVIII i XIX vek)

značajnih tehničko-tehnoloških

pronalazaka i već oformljenog

kapitalističkog društva kao novog načina

proizvodnje.

Istorijski razvoj

• Doprinosi klasične političke ekonomije bili su u sledećem:

1. ona je došla do spoznaje nučnog metoda apstrakcije koji joj je omogućio da se privreda sagleda kroz celovit sistem međusobno povezanih ekonomskih kategorija koje izražavaju zakone odvijanja društvene reprodukcije;

2. postavila je temelje teorije radne vrednosti koja obuhvata celinu ekonomski procesa i odnosa u jedninstvenom sistemu;

3. ustanovila je da proizvodni rad predstavlja pravi izvor društvenog bogatstva;

4. definisala je teoriju slobodne konkurencije;

5. konačno, ističe se pitanje zakona vrednosti i raspodeleproizvoda između društvenih klasa kao osnovni predmet izučavanja političke ekonomije kao nauke.

Istorijski razvoj

• Makrsistička politička ekonomija

• Razvija se na nasleđu klasične političke ekonomije.

• Glavni predstavnik je K. Marks.

• Nastaje u funkciji kritike kapitalističkog načina proizvodnje sa stanovišta dugoročnih tendencija njegovog razvoja i stvaranja uslova za njegovo prevazilaženje i nastajanje novog društva.

Istorijski razvoj

• Jedan od najznačanijih rezultata MPE je spoznaja dijalektike osnovnih zakona razvoja ljudskog društva, odnosno sagledavanje složenog kompleksa pitanja međusobnog odnosa i usklađivanja razvoja proizvodnih snaga i prizvodnih odnosa.

• Marks definiše:

razliku između konkretnog i apstraknog rada,

otkriva izvor i društvenu prirodu viška vrednosti i

shvatanja kapitala kao društvenog odnosa koji uslovljava da se proizvodnja obavlja kao proces proizvodnje i prisvajanja viška vrednosti i uvećanja kapitala.

Istorijski razvoj

Istorijska škola političke ekonomije

• Pojavila se sredinom XIX veka. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji je primenjivala u izučavanju ekonomskih procesa.

• Karakterisitike: negira postojanje ekonomskih zakona jer svaka zemlja ima specifičan istorijski razvoj, zagovara državnu protekcionističku ulogu.

• S obzirom da ne ispituje pojave i procese u njihovoj unutrašnjoj povezanosti i međuzavisnosti, kao i zbog načina tretiranja i primene naučnog metoda, ova škola se svrstava u jedan od pravaca vulgarne političke ekonomije.

Istorijski razvoj

Subjektivna škola političke ekonomije

• Pojavljuje se u drugoj polovini XIX veka. Kao osnovni predmet političke ekonomije ističe subjektivni odnos čoveka prema stvarima.

• Ona se bavi istraživanjem načela koja označavaju ponašanje pojedinca koje garantuje maksimiziranje njegove korisnosti ili preferencije.

• Ovaj pravac je u savremenoj ekonomskoj teoriji poznat pod nazivom neoklasična ekonomija

Istorijski razvoj

• Osnovni pravci razvoja ekonomske nauke u XX veku

• Akademska rasprava u prvoj polovini XX veka zasnivala se na problemima inflacije i nezaposlenosti kao i određenim aktuelnim pitanjima odvijanja privrednih ciklusa (akumulacija kapitala, ekonomske krize).

• Dominiraju dve škole neoklasične ekonomije:

Kejnzijanizam-pravac ekonomike tražnje i

Monetarizam-pravac ekonomike ponude.

Istorijski razvoj

• Kejzijanizam je pravac ekonomske misli koji se zalagao (iako su Kejnsa proglašavali teoretičarem državnog kaptalizma) za značajnu aktivnost države samo za vreme dok se ne postigne puna zaposlenost privrednih kapaciteta i radne snage, a kada se postigne takvo stanje, privredu je potrebno prepustiti slobodnoj konkurenciji.

• Ovaj pravac je prisutan i danas u vidu neokenzijanizma.

• Monetaristi su se zalagali za podsticaje na strani ponude, oslobađanjem proizvođača od visokih poreza i drugih dažbina, uz stabilnu vrednost novca, slobodnu igru tržišnih zakona uz znatno manje angažovanje države.

Istorijski razvoj

• Sredinom XX veka neoklasična ekonomska nauka sve više napušta područje istraživanja teorije vrednosti i sadržaj zamenjuje novom naučno-istraživačkom orijentacijom koja se naziva Ekonomiks ili Osnovi ekonomije.

• U ekonomiju se uvodi ponašanje ljudi, polazeći od dve osnovne odrednice od retkosti i efikasnosti.

• Osnovi ekonomije polaze od teorijskih saznanja i svojom širom obuhvatnošću teorijskih pitanja privrednog sistema i ekonomske politike određene društvene zajenice neposredno doprinose uspešnom rešavanju pitanja privrednog razvoja.

2.DEFINISANJE EKONOMIJE

KAO NAUKE

• Ekonomija je izučavanje kako društva koriste oskudne resurse da bi proizvela vredna dobra i raspodelila ih različitim ljudima.

• Ova definicija upravo naglašava da su dobra ograničena i da društvo mora efikasno upotrebljavati svoje resurse.

• Situacija ograničenosti je ona u kojoj su dobra u odnosu na želje ograničena, te privreda treba na najbolji način da koristi resurese.

• Odnosno privreda treba da funkcioniše efikasno pri korišćenju društvenih resursa u zadovoljavanju ljudskih želja i potreba.

2.DEFINISANJE EKONOMIJE

KAO NAUKE• Tokom poslednjih pola veka proučavanje ekonomije se

širilo tako da je obuhvatilo široku lepezu tema kao što su:

ponašanje kamatnih stopa i cena akcija u okviru finansijskih tržišta,

poslovne cikluse,

međunarodnu trgovinu, finansije i uticaj globalizacije,

državne politike u funkciji brzog ekonomskog rasta,

efikasne upotrebe resursa,

pune zaposlenosti,

stabilnosti cena i pravedne raspodele dohotka i sl..

Dakle, sve ovo u funkciji efikasnog korišćenja ograničenih resursa u zadovoljavanju ljudskih potreba i želja.

3. MIKROEKONOMIJA I

MAKROEKONOMIJA

• Osnivačem mikroekonomije smatra se Adam Smit.

• U Bogatstvu naroda (1776.) je razmatrao kako se određuju individualne cene zemlje, rada i kapitala, ali i definisao snage i slabosti tržišnog mehanizma.

• On je utvrdio da sve što je dobro za pojedinačnog privrednog subjekta mora biti prihvatljivo i za društvenu zajednicu.

3. MIKROEKONOMIJA I

MAKROEKONOMIJA

• Mikroekonomija kao nauka bavi se ponašanjem pojedinačnih privrednih subjekata ili pojednih delova privrede i njihovim međusobnim odnosima.

• U okviru ove nauke problematika je :

teorije cena, troškova i tržišta kao i

problematika konkurencije,

motivacije poslovanja i

problematika raspodele dohotka,

ekonomske funkcije države.

3. MIKROEKONOMIJA I

MAKROEKONOMIJA

• Makroekonomija se bavi ukupnim delovanjem privrede.

• Kejns je prvi razvio teoriju makroekonoomije kroz analizu šta uzrokuje privredne cikluse sa naizmeničnim periodima visoke nezaposlenosti i visoke inflacije.

• Danas, makroekonomija ispituje mnogo različitih područja kao što su pitanja:

određivanja ukupnih investicija i potrošnje,

kako centralne banke upravljaju novcem i kamatnim stopama,

šta uzrokuje međunarodne finansijske krize i zašto neke nacije brzo rastu dok druge zaostaju.

REZIME

• Osnovna pitanja ekonomske organizacije:

1.Šta se proizvodi i kada?, 2. Kako se proizvodi? 3. Za koga se proizvodi?

• Ekonomija u fokusu svog izučavanja ima cilj da se naučno definišu svi ekonomski zakoni, principi i mehanizmi funkcionisanja jednog društva.

• EKONOMIJA je reč grčkog porekla – oikonomίa, odnosno oiko znači kuća, nómos znači zakon, što u prevodu znači upravljanje kućom, domaćinstvom, imanjem.

• Nastanak i razvoj ekonomske misli.

• Razvoj ekonomije kao nauke.

• Postulate opšte ekonomske teorije i kao predvodnici u savremenu ekonomiju čine politička ekonomija i osnovi ekonomije.

• Škole: Merkantilizam, Fiziokratizam, Klasična politička ekonomija, Marksistička politička ekonomija; Istorijska škola političke ekonomije; Subjektivna škola političke ekonomije; Kejnzijanizam, Monetarizam.

• Ekonomija je izučavanje kako društva koriste oskudne resurse da bi proizvela vredna dobra i raspodelila ih različitim ljudima.

• Mikroekonomija kao nauka bavi se ponašanjem pojedinačnih privrednih subjekata ili pojednih delova privrede i njihovim međusobnim odnosima.

• Makroekonomija se bavi ukupnim delovanjem privrede.

PITANJA ZA PONAVLJANJE

GRADIVA1. Koja su osnovna pitanja ekonomske organizacije i šta ona znače?

2. Zašto ekonomija ukazuje na alternativne ekonomske sisteme i koji su to sistemi?

3. Ekonomija kao sinonim za sve ostale ekonomske nauke, u fokusu svog izučavanja ima ....

4. Koje značenje ima reč ekonomija i koje je njeno poreklo?

5. Koje su karatkeristike ekonomske misli u starom Egiptu, Mesopotamiji i Kini?

6. Koje su karakteristike ekonomske misli u antičkoj Grčkoj?

7. Koje su karakteristike merkantilsta?

8. U čemu je doprinos fiziokrata?

9. Koji su doprinosi klasične političke ekonomije u razvoju ekonomske misli?

10. Zašto se istorijska škola političke ekonomije nazivala vulgarnom?

11.Objasniti kejzijanizam kao pravac ekonomske misli.

12. Objasniti monetarizam kao pravac ekonomske misli.

13. Objasniti definiciju ekonomije.

14. Koje teme proučava ekonomija?

15. Po čemu je u ekonomiji poznat Aristotel?

16. Po čemu je poznat Džon Majnard Kejns?

17. Po čemu je značajan Adam Smit?

18. Šta Marks definiše kroz marksističku političku ekonomiju?

19. Objasniti problematiku kojom se bavi mikroekonomija.

20. Koja područja obrađuje makroekonomija?

Documents

1nastanak i Razvoj Ekonomije