FIZIOLOŠKE OSNOVE TRENINGA III

Prof.dr.sc med.

Berislav Vekić

Alfa univerzite

tMenadžmen

t u sportu

FIZIOLOŠKI PRINCIPI

za planiranje i sprovođenje trenažnog procesa, pridržavati se osnovnih fizioloških principa:

1. princip postupnosti 2. princip specifičnosti 3. princip individualnosti 4. princip revezibilnosti

1. PRINCIPI POSTUPNOSTIpostepeno povećavati opterećenje

(mladi sportisti)postepeno povećavati jačinu (intenzitet)

i trajanje opterećenjastrpljivost treneratalenat sportiste ( brzina, snaga,

izdržljivost)ne treba žuriti u razvoju kvaliteta, jer se

zanemaruju ostala fizička svojstvabrzi rezultati, a jos brži gubitak (naći

meru)

2. PRINCIP SPECIFIČNOSTI

specifičnost podrazumeva fudbaler – fudbal plivac – plivanje……pomoćne radnje moraju biti u svrsishodnosti sportavežbe snage prilagoditi datom sportu rad u periodu “aktivnog odmora” (raditi vežbe koje

nisu specifične za dati sport, to odmara mišiće i zglobove)

odmaranje kardiorespiratornog i nervnog sistemakod trkača upražnjavati npr. plivanjekada se noge odmaraju – opterećuju se ruke i

obrnuto

3. PRINCIP INDIVIDUALNOSTIvažno za trenera koji radi sa velikom grupom

sportista teško je za svakog sportistu u grupnom sportu

postaviti individualni treningpodela sportista u grupe: brzi, snažni, izdržljivi…….nikada ne treba spojiti brze i sporeneminovno dovodi do preopterećenja i povredau kolektivnim sportovima ne preskakati faze

individualnog rada po grupama (jedan talenat u kolektivnom sportu nedaje rezultat)

treninzi podređeni najboljem ne daju rezultatenepošten odnos trenerasportisti u grupi treba da napreduju, neki brze, a neki

sporije u zavisnosti od mogućnosti

4. PRINCIP REVERZIBILNOSTI

“povratak na staro”netreniranje ili povreda vraćaju sportistu na

početakza dve nedelje netreniranja aerobni kapacitet

(max.potrošnja O2) smanji se za 25%, to znači da se izdržljivost smanji za kratko vreme

princip važi za sva svojstva: snaga, brzina, izdrzljivost i elastičnost

proces zaboravljanja složenih motornih radnji

MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE U ORGANIZMU IZAZVANE TRENINGOM TRENING ZA RAZVOJ AEROBNIH SVOJSTAVA: (ovaj trening odlikuje dugotrajan rad niskog i srednjeg intenziteta koji

dovodi do porasta potrošnje O2 u mišićnim ćelijama)

u mitohondrijama dolazi do porasta enzima za veće iskorišćenje O2 i stvaranje ATP

raste sadržaj mioglobina u mišićima (do 80%) mišići pojačano oksidišu masti - štedi se glikogen sadržaj glikogena u mišićima raste aerobni kapacitet vlakana prelaznog tipa (IIa) se

povećava i smanjuje se njihova zamorljivost crvena (spora) vlakna (tip I) hipertrofišu prokrvljenost mišića raste (razmnožavaju se kapilari)

dopremanje O2 dobro.

MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE U ORGANIZMU IZAZVANE TRENINGOMTRENING ZA RAZVOJ ANAEROBNIH SVOJSTAVA: (fizički napor kratkog trajanja,a visokog intenziteta)

u angažovanim mišićima raste količina ATP, kreatinfosfata (CP), slobodnog kreatina i glikogena

raste koncentracija enzima anaerobnog metabolizma u belim (brzim) vlaknima

ako se prekorači anerobni prag, povećava se otpornost na laktate

organizam povećava toleranciju na bol i dr. neprijatne osećaje

FUNKCIONALNE PROMENE U KV I RESPIRATORNOM SISTEMU

porast minutnog volumena srca trening “tipa izdržljivosti” – opterećenje volumenom (aortna ili

mitralna insuficijencija) dovodi do povećanja lumena leve komore i hipetrofije zida

trening “tipa snage” – opterećenje pritiskom (aotna stenoza ili hipertenzija) dovodi do zadebljanja zida komore, ali se lumen komore nemenja.

ova sposobnost uvećanja srca se nemože neograničeno razvijati – treba preći na razvoj drugih svojstava

sportisti imaju veću zapreminu plazme (hiperhidracija) puls u miru se snižava (bradikardija) posledica snažnog udarnog

volumena TA u miru se diskretno smanjuje u toku aktivnosti raste TA (sistola), dok dijastola diskretno opada disajni volumen se povećava Max.potrošnja kiseonika raste; za tri meseca treninga za 30%, a

da bi dosegao porast od 50% do 2 god.

FAKTORI TRENINGA

1. početni nivo pripremljenosti2. intenzitet opterećenja3. trajanje opterećenja4. učestalost opterećenja5. način treniranja6. motivacija

1.POČETNI NIVO PRIPREMLJENOSTI Pitanje: da li je trenutni nivo odraz genetskih

svojstava ili prethodnog treningaPitanje je važno naročito kod promene sportske

grane

Visok nivo odraz utreniranosti = napredak sporVisok nivo odraz genetike = eksplozivan razvoj

kvaliteta = talenat

2. INTENZITET OPTEREĆENJA

intenzitet opterećenja je individualan zavisi od nivo utreniranosti, starosti, pola, staža

itd.minimalan stimulans za razvoj aerobnih

svojstava je rad koji prelazi 50% VO2 (max. potrosnje kiseonika)

aerobna senzitivna zona kada je efekat treninga najveći iznosi između 70-85% max. pulsa

senzitivna zona je 140-170/minpragovni puls PP= MP+0,6 (Pmax – Pmin)

FAKTORI TRENINGA

3. trajanje opterećenja:kratko = brže duže = sporije (ne prihvata se)minimalno trajanje aerobnog rada iznosi 90 min

4. učestalost opterećenja:nedeljno ne više od 3 aerobna treninga i max. 2

anaerobna treninga (uključena i takmičenja)

anaerobni trening sa laktatima preko 20mmol/l traži 48 sati oporavka

kiselost truje mitohondrije, smanjuje nivo resp. enzima

neadekvatan anaerobni trening smanjuje izdržljivost

5. NAČIN TRENINGA

5. način treninga: trening velike mišićne grupe na ritmičan

aeroban način (spore kontrakcije) razvija izdržljivost

maratonac – biciklistaza održavanje nivoa pripremljenosti važniju

ulogu ima intenzitet, nego trajanje i učestalost treninga

npr. trkači u toku sezone mogu da smanje obim (trajanje i učestalost), a da jačinu održava samo trkama, a da pri tome ne dođe do pada forme

fudbaler – čestim utakmicama održava aerobni nivo

FAKTORI TRENINGA

6. motivacijamedicinska psihologija

KO NEMA MOTIV I NE TREBA DA SE BAVI

SPORTOM

POKRETLJIVOST (FLEKSIBILNOST)

Šta je pokretljivost?Pokretljivost je sposobnost izvođenja pokreta

optimalne amplitude, odnosno opseg mogućeg pokreta u jednom zglobu ili u nizu zglobova.

Karakteristika pokretljivosti je da je obim pokreta različit za svaki zglob

Od čega zavisti stepen pokretljivosti u zglobu?

OD ČEGA ZAVISTI STEPEN POKRETLJVOSTI U ZGLOBU?

Unutrašnji faktori:1. oblik zgloba2. tip i struktura zgloba3. otpor unutar samoga zgloba4. koštana struktura koja ograničava pokrete5. dužina,elastičnost i tonus mišića i veza6. agonisti i antagonisti7. elastičnost kože8. masa interponovanih mišića9. Goldžijev tetivni organ10. mišićno vreteno sa mehanizmom

miotatičkog refleksa

OD ČEGA ZAVISTI STEPEN POKRETLJVOSTI U ZGLOBU?

Spoljašnji faktori:1. uzrast2. pol3. spoljašnja temperatura4. doba dana5. aktivnost (prethodna ili trenutna)6. stanje CNS7. motivacija i prednost vežbanju za razvoj

pokretljivosti8. otpor odeće ili opreme9. stadijum procesa oporavka povređenog

zgloba ili mišića

ULOGA ČVRSTINE ZGLOBAčvrstina se postiže preko aktivnih i pasivnih

zglobnih stabilizatora (tenzora)pasivni stabilizatori: zglobna čahura i

zglobne vezeaktivni stabilizatori: mišići

stabilnost zgloba: 47% zgloba čahura i ligamenti

41% mišićna fascija 10% tetive 2% kožamišićna fascija ima najviše elastičnog tkiva

KAKO VEZIVNO TKIVO DELUJE NA ISTEZANJE?

Pod dejstvom istezanja vezivno tkivo deluje: 1. elastičnom komponentom 2. plastičnom komponentomKakav je krajnji efekat?Faktori:1.veličina sile istezanja2. trajanje istezanja3. temperatura tkiva

Najveće istezanje – dejstvo umerene sile,dugo trajanje, temperatura mišića od 40C.

U ČEMU JE ZNAČAJ SPINALNOG REFLEKSA?

1. omogućava brzu reakciju na događaj2. podešavanje položaja tela3. refleks uklanjanja-zaštita od povrede4. neprekidna i tačna procena mehaničkog

stanja mišića5. refleksi istezanja nadziru mišićni tonus

Miotatički refleks je refleks koji štiti mišić od prekomernog istezanja

NAČIN MERENJA POKRETLJIVOSTI

neposredno – u stepenima (precizno)posredno – u centimetrima (manje precizno)

zavisi od dužine delova tela, ruke, noge, trup.Obim pokretljivosti1. vratna kičma F 45 E 452. lumbalna kičma F 90 E 303. zglob ramena: lat.elevacija 90 unutr.rot. 904. zglob lakta: F 150 hiperekstenzija 105. ručni zglob: dorzalna F 35-60 plant.fleksija

50-606. zglob kuka: F 130-140 E 10 abd.40 aduk.

207. zglob kolena: F 120 hiperekstenzija 5-10 8. skočni zglob: dorzalna F 20 plat. F 40

PREKOMERNA POKRETLJIVOST

Usled istezanja mišića i vezivnog tkiva dovodi do smanjenja stabilnosti zgloba, dalje istezanja opterećuje ligamente i tetive ( produženje ligamenata 6%), ova labavost zgoba dovodi do nestabilnosti i povrede

Pokretljivost se najviše povećava do 16.godine sa starenjem se smanjujeRazlozi: nagomilavanje Ca i povećana

adhezija, povećan nivo fragmentacije i dehidratacije, promena u hemijskom sastavu tkiva, zamena mišićnih vlakana sa masnim kolagenim vlaknima

VRSTE POKRETLJIVOSTI

1. AKTIVNA POKRETLJIVOST – što veća amplituda pokreta

Statička – spor pokret, trajanje nekoliko sekundi, maksimalna amplituda

Dinamička – brz pokret, sa zamahom, amplituda veća zbog inercije

2. PASIVNA POKRETLJIVOST – uvek statička, zauzimanje i održavanje maksimalne amplitude pokreta elovanjem spoljnih sila – pomoć partnera, trenažera,. Ovaj način istezanja se koristi kod relaksacije, oporavak nakon povrede itd.

OD ČEGA ZAVISI EFEKAT VEŽBI ISTEZANJA?

Efekat zavisi od:1. obima – izražen dužinom trajanja istezanja

(što duže istezanje traje, veći efekat povećanja pokretljivosti)

2. intenzitet – izražen veličinom sile istezanja i nije isti za sve zglobove, odnosno pokrete

najveći efekat se postiže kada je sila umerena, a trajanje dugo

DA LI IMA PITANJA?