10080 Betonski Celik - Opste

5/20/2018 10080 Betonski Celik - Opste

1/70

SRPSKI

STANDARD

SRPS EN 1 8

Decembar 2008.

Identicansa EN 10080:2005

Betonski celik

Zavarivi betonski celik

Opsti deo

Steelfor thereinforcementof concrete

-

Weldable reinforcing stee

General

I izdanje

INSTITW1>11)A.S1iAND~RDIZi) \ (JlJU,SRBIJE

Referentna oznaka

SRPS EN 10080:2008 (sr)


2/70

UTORSK PR VA Z STI EN

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokurnente pripadaju lnstitutu za standardizaciju Srbije. Urnnozavanje, u

celini Hi delirnicno, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokurnenata, dozvoljeni su sarno uz saglasnost

lnstituta za standardizaciju Srbije.

~ ISS

Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

INSTlTUT ZA STANDARDIZAClJU SRBIJE

11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105

Telefoni:

Telefaks:

Prodaja:

Informacionicentar:

(Oil) 35-41-260, 35-41-261

(Oil) 35-41-257

(Oil) 25-47-496

(Oil) 25-47-293

jus [((iJius.org.yu

[email protected]

WW}y j\ _~.,.Qf.g,y.lJ


3/70

@ISS SRPS EN 10080:2008

Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije resenjem br. 514/8-52-02/2008od

29. decembra 2008. godine.

Ovaj standard je identican sa evropskim standardom EN 10080:2005 i objavljen je uz dozvolu

Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-I050 Brussels.

CEN i njegove clanice u potpunosti zadrzavaju sva prava reprodukovanja i umnozavanja evropskih

standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nacin i oni se ne mogu umnozavati bez pisanog odobrenja

CEN-a Institutu za staudardizaciju Srbije.

This standard is identical with EN 10080:2005 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36,

B-I050 Brussels.

All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to

CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in

writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.

Nacionalni predgovor

Ovim standardom povlace se i zamenjuju sledeci standardi: SRPS U.Ml.091:1986, SRPSU.Ml.092:1987,

SRPS C.K6.020:1987i SRPSC.K6.120:1986.

:.

Ovaj standard priprernila je Kornisija za standarde iz oblasti vrsta celika, pljosnatih celicnih proizvoda

limova) i profila, KS C 017.

Standard SRPS EN 10080 predstavlja prevod evropskog standarda EN 10080:2005 sa engleskog na srpski

j ezik.

Za potrebe ovog standarda izvrsene su sledece redakcijske izmene:

-

dodate su nacionalne fusnote za dodatna objasnjenja;

- standard sadrzi informativni Prilog NA u kojem se daju karakteristike betonskog celika i informativni

Prilog NB u kojem se daje vrednovanje rezultata ispitivanja.

Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih dokumenata

SRPS EN 10020:2003,

ejinicija i klasifikacija vrsta celika

EN 10020:2000, IDT)

SRPS EN 10079:2003,

ejinicija proizvoda od celika

EN 10079:1992, IDT)

SRPS EN ISO 377:2003, elik i proizvodi od celika

-

Mesto za uzimanje uzoraka i pripremanje uzoraka i

epruvete za mehanicko ispitivanje ISO 377: 1997, IDT)

Ostali evropski dokumenti na koje se ovaj standard normativno poziva nisu preuzeti kao identicni srpski

dokumenti.


4/70

EVROPSKIST N R

EUROPEAN STANDARD

NORME EUROPEENNE

EUROPAISCHE NORM

EN 8

Maj 2005.

ICS 77.140.15; 77.140.60; 77.140.65

Zamenjuje ENV 10080:1995

Verzija na srpskom jeziku

Betonski celik - Zavarivi betonski celik - Opsti deo

Steel fof the reinforcement of

concrete

-

Weldable

reinforcing steel General

Aciers pour Inrmature du bhon -

Aciers soudablespour beton

arme - Generalites

Stahlfiir die Bewehrung von

Beton -

Schweif geeigneter

Betonstahl

-

Allgemeines

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 21. aprila 2005. godine.

Clanice CEN-a obavezne su da se pridriavaju Intemih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi

pod kojima evropski standard, bez izmena, stice status nacionalnog standarda. AZurirani spiskovi i

bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata

ili od clanica CEN-a.

Ovaj evropski standard postoji u tri zvanicne verzije na engleskom, francuskom i nemackomjeziku . Verzija

na nekom drugom jeziku, nastala prevodenjem na nacionalni jezik pod odgovornoscu clanice CEN-a i

prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanicna verzija.

Clanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Ceske Republike, Danske,

Estonije, Finske, Francuske, Grcke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije,

Luksemburga, Madarske, Malte, Nemacke, Norveske, Poljske, Portugala, Slovacke, Slovenije, Spanije,

Svajcarske, Svedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizaciju

European Committee for Standardization

Comite Europeen de Normalisation

Europaisches Komitee rur Normung

Centralni sekretarijat: rue de Stassart 36, B-I050 Brussels

@2005CEN Svaprava reprodukovanjai umnozavanjau bilo komobliku i na bilo koji nacin zadrzavajuclaniceCEN-a

u svim zemljama.

Rp.f oznaka EN 10080:2005 E


5/70

SRPS EN 8 :2 8

@ISS

Sadrzaj

Strana

Predgovor 4

Predmet i podrucje primene 5

2

Normativne reference 5

3

Termini i definicije 6

4 Simbo1i 10

5

5 1

5 2

5 3

Oznacavanj e

Sipka kotur i proizvod dobijen odmotavanjem kotura

Zavarena mreza

Resetkasti nosaci 12

6

Proizvodnja ce1ika i proizvodni procesi 13

7

7 1

7 2

7 3

7 4

7 5

Propisane karakteristike 14

Zavarivost i hemijski sastav 14

Mehanicke ocobine 15

Mere masa i to1erancije 16

Cvrstoca zavarenog spoja i konfiguracija povrsine 19

Provera propisanih karakteristika 21

8

8 1

8 2

8 3

8 4

8 5

Vrednovanje usag1asenosti 21

Fabricka kontro1a proizvodnje 21

Pocetno tipsko ispitivanje 24

Sta1ni nadzor nad fabrickom kontro1om proizvodnje i kontro1no ispitivanje 27

Vrednovanje izvestavanje i preduzimanje mera 28

Ocenj ivanje dugorocnog nivoa kva1iteta 29

9

9 1

9 2

9 3

Metode ispitivanja 30

Sipke koturovi i proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura 30

Zavarena mreza 30


10

10 1

10 2

10 3

10 4

10 5

Identifikacija proizvodaca i tehnicke k1ase 30

Sipka 30

Kotur 32

Proizvod dobijen odmotavanjem kotura 33

Zavarena mreza

33


11

Provera mehanickih osobina u slucaju spora 33

2


6/70

@ISS SRPS EN 8 :2 8

Strana

Prilozi

Prilog A infonnativan Primeri tacaka zavarivanja u spojevima resetkastog nosaca 34

Prilog B nonnativan Metode ispitivanja za resetkaste nosace 35

Prilog C infonnativan Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik-

Ispitivanje cvrstoce na savijanj e 40

Prilog D infonnativan Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik

-

Ispitivanje razvlacenjem

..

49

Prilog E infonnativan Uporedivanje simbola koji se koriste u ovom evropskom standardu

sa onima koji se koriste u EN 1992-1-1 i EN 1992-1-2 55

Prilog ZA infonnativan Take ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe

Direktive EU za gradevinske proizvode 56

3


7/70

SRPS EN 8 :2 8


8/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

etonski celik

Zavarivi betonski celik Opsti deo

1

Predmet i podrucje primene

1.1 Ovim evropskim standardom utvrduju se opsti zahtevi i definicije za propisane karakteristike

zavarivogbetonskogcelikakoji se koristi za armiranjebetonskihkonstrukcija,a isporucujese u vidu gotovih

proizvodau obliku:

- sipki, koturova valjane zice, vucene zice i proizvoda dobijenih odmotavanjem kotura;

- tabli masinski zavarene mreze fabricke izrade;

- resetkastih nosaca.

1.2

Celici prema ovom evropskom standardu imaju rebrastu, urebrenu ili glatku povrsinu.

Ovaj evropski standard ne primenjuje se za:

- nezavarivi betonski celik;

- pocinkovani betonski celik;

- betonski celik premazan epoksidnom smolom;

- betonski celik otporan na koroziju;

- celike za prednaprezanje videti prEN 10138-1 do -4 ;

- urebrenu traku;

- dalju obradu, npr. secenje ili secenje i savijanje.

2

Normativne reference

Sledeci referentni dokumenti neophodni su za primenu ovog dokumenta. Kada se navode datirane reference,

primenjuje se iskljucivo citirano izdanje. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije

izdanje referentnog dokumenta ukljucujuci i izmene .

EN 10020:2000,

EN 10079:1992,

EN ISO 377,

EN ISO 7500-1,

Definition and classification of grades of steel

Definition of steel products

Steel and steel products

-

Location and preparation of samples and test pieces for

mechanical testing

ISO 377:1997

Metallic materials

-

Verification of static uniaxial testing machines

-

Part

1:

Tension/compression testing machines

-

Verification and calibration of the force

measuring system

ISO 7500-1 :2004

Steel for the reinforcement and prestressing of concrete - Test methods - Part 1:

Reinforcing bars wire rod and wires ISO 15630-1 :2002

Steel for the reinforcement and prestressing of concrete

-

Test methods

-

Part

2:

Weldedfabric

ISO15630-2:2002

EN ISO 15630-1,

EN ISO 15630-2,

NAPOMENA VidetitakodeCo2i D.2.

5


9/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

3

Termini i definicije

Za potrebe ovog evropskog standarda, primenjuju se termini i definicije dati u EN 10020:2000 i

EN 10079:1992, kao i sledeci.

3.1

betonski celik reinforcing steel

proizvod od celika sa kruZnim ili priblimo kruZnim poprecnim presekom koji je pogodan za armiranje betona

3.2

rebrasti betonski celik ribbedreinforcing steel

betonskicelik sa najmanjedva reda poprecnihrebara,koja su ravnomemorasporedenapo celoj dU:lini

3.3

uzduzno rebro longitudinal rib

jednoobrazno kontinualno ispupcenje paralelno sa osom sipke, valjane :lice Hivucene :lice

3.4

poprecno rebro transverserib

bilo kojerebrona povrsinisipke,valjane :liceili :liceosimpodu:lnogrebra

3.5

visina rebra rib height,

h

h

rastojanje od najviSe tacke rebra poprecnog ili podu:lnog do povrsine jezgra, koje se meri normalno na osu

sipke, valjane :lice ili vucene :lice

3.6

rebro i1irastojanje izmedu poprecnih rebara rib or indentation spacing, c

c

rastojanje izmedu sredista dva uzastopna poprecna rebra ili dva uzastopna urebrenja mereno paralelno na osu

sipke, valjane :lice ili vucene :lice

3.7

ugao poprecnog rebra Hinagib urebrenja angle of transverse rib or indentation inclination,

f

/3

ugao izmedu ose poprecnog rebra ili urebrenja i uzdume ose sipke, valjane :lice ili vucene :lice

3.8

nagib boka poprecnog rebra transverse rib flank inclination, a

a

ugao boka rebra meren vertikalno u odnosu na uzdu:lnu osu rebra

3.9

relativna povrSina rebra relative rib area,fR

fR

povrSina ispada/ispusta svih rebara na ravni vertikalnoj u odnosu na uzdu:lnu osu sipke, valjane :lice ili

vucene :lice, podeljena razmakom rebara i nazivnim obimom

3.10

urebreni betonski celik indented reinforcing steel

betonski celik sa utisnutim rebrima ravnomemo rasporedenim po celoj dU:lini

3.11

dubina utiskivanja urebrenja indentation depth,

t

t

rastojanje izmedu povrsine :lice i najdublje tacke urebrenja

3.12

sirina urebrenja indentation width, b

b

sirina urebrenja koja treba da se meri paralelno u odnosu na osu sipke, valjane :lice ili vucene :lice

6


10/70

(QISS

SRPS EN 10080:2008

3.13

glatki betonski celik (plainreinforcingsteel)

betonskicelik sa glatkompovrsinom

3.14

kotur (coil)

jednostrukaduzinabetonskogcelika (obicnovaljanezice ili zice)namotanogu koncentricnimkrugovima

3.15

proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura (de-coiled product)

betonski celik izraden u koturovima i naknadno ispravljen radi dalje obrade

3.16

nazivna povrSina poprecnog preseka (nominal cross-sectional area,

An

An

povrsina poprecnog preseka ekvivalentna povrsini kruzne ravne sipke istog nazivnog precnika, d (ij. mi/4

3.17

zavarena mreia (welded fabric)

raspored uzduznih i poprecnih sipki, valjanih ili vucenih zica istog ili razlicitog nazivnog precnika i duzine,

koje su rasporedene uglavnom pod pravim uglomjedna u odnosu na drugu i spojene fabricki elektrootpornim

zavarivanjem pomocu automatskih masina na svim tackama preseka

3.18

resetkasti nosac (lattice girder)

dvodimenzionalna ili trodimenzionalna zicana konstrukcija koja se se sastoji od gornje sipke, jedne ili vise

donjih sipki i kontinualnih ili diskontinualnih dijagonala koje su zavarene ili mehanicki sastavljene sa sipkama

3.19

karakteristicna vrednost (characteristic value)

vrednost ili osobina proizvoda koja je propisana i koja se nece dostici u seriji hipotetickih neogranicenih

ispitivanja

NAPOMENA Uopste uzev, ova vrednost odgovara specificnoj tacki1)preloma pretpostavljenestatistickezastuplje-

nosti odredeneosobinematerijalaili proizvoda.

3.20

najmanja vrednost (minimum value)

vrednost ispod koje nijedan rezultat ispitivanja ne sme da padne

3.21

najveca vrednost (maximum value)

vrednost koju nijedan rezultat ispitivanja ne sme da prede

3.22

kontingent (batch)

kolicina sipki, valjanih zica, vucenih zica ili proizvoda dobijenih odmotavanjemkotura jednog nazivnog

precnika i jedne saffe ili u koturovimaili sipkama ili bilo koja kolicinazavarenemreze ili resetkastinosaCi

jednog tipa kojeje proizveojedan proizvodaci dostavljenina ispitivanjeu bilokoje vreme

3.23

fabricka kontrola proizvodnje (factory production control)

stalna unutrasnja kontrola proizvodnje koju obavlja proizvodac

3.24

polugotovi proizvod (semi-finished product)

proizvod koji zahteva dalju obradu da bi se postigle standardne i specijalne osobine propisane u ovom

dokumentu za betonski celik

Nacionalna fusnota

I)

Fractiles

tackeuzeteu pravijtJ mi' teJ; v,{)Hm.,>ie~pla im~:,~t i:bucioneunkcijenasumicnevarijable.

7


11/70

SRPS EN 1 8 :2 8

@ISS

3 25

standardna osobina standard property

osobina obuhvacena ovim dokumentom deo zahteva za fabricku kontrolu proizvodnje za svaku jedinicu

ispitivanja

3 26

specijalna osobina special property

osobina obuhvacena ovim dokumentom, koja nije odredena kao deo zahteva za fabricku kontrolu

proizvodnje za svaku jedinicu ispitivanja

3 27

standardna zavarena mreia standard welded fabric

zavarena rnreza izradena prema utvrdenim uslovima isporuke i raspoloziva sa skladista

3 28

namenski izradena zavarena mreia purpose made welded fabric

zavarena rnreza izradena prema specificnim zahtevima korisnika

3 29

uzduzna zica longitudinal wire

betonski celik u pravcu proizvodnje zavarene rnreze

3 3

poprecna zica transverse wire

betonski celik vertikalan pod pravim uglom u odnosu na pravac proizvodnje zavarene rnreze

3 31

dvostruke iice twin wires

dye zice iste tehnicke klase i nazivnog precnika postavljene jedna uz drugu kao par u zavarenim rnrezama

3 32

razmak zavarene mreze

pitch of welded fabric

rastojanje zica od centra do centra zice u tabli zavarene rnreze

NAPOMENA Zamreiu sadvostrukomzicom,razmak semeri izmedutangenti susednihzica.

3 33

prepust zavarene mreie overhang of welded fabric, UJ,

Uz U3 U4

U] Uz U3 U4

duzina uzduznih Hipoprecnih zica koje su isturene izvan centra zadnjeg spoja uzduznih ukrstenih zica u tabli

zavarene rnreze

NAPOMENA Za mrezusa dvostrukomzicom,prepust semeri od tangentnelinije susednihukrstenihzica.

3 34

duzina table zavarene mreze

length of a welded fabric sheet, L

L

mere najduze strane table zavarene rnreze, bez obzira na pravac proizvodnje

3 35

sirina table zavarene mreie width of a welded fabric sheet,

B

B

mere najkrace strane table zavarene rnreze, bez obzira na pravac proizvodnje

3 36

standardni resetkasti nosac standard lattice girder

resetkasti nosac izraden prema propisanim uslovima isporuke i raspoloziv sa skladista

3 37

namenski izraden resetkasti nosac purpose made lattice girder

resetkasti nosac izraden prema posebnim zahtevima korisnika

8


12/70

@ISS SRPS EN 10080:2008

3.38

do~je sipke (lower chord)

pOJas

set uzduznih betonskih sipki postavljenih u donji deo resetkastog nosaca

NAPOMENA UzdtiZnedonje sipkemogubitimedusobnopovezaneHinepovezane.

3.39

gornja sipka (upper chord)

uzduma sipka postavljena u gomji deo resetkastog nosaca, upotrebljena od betonskog celika Hicelicne trake

3.40

dijagonale (diagonals)

betonski celici koji povezuju gomju sipku i donju sipku resetkastog nosaca

NAPOMENA One fonniraju hannonicne krivine u slucaju kontinualnih dijagonala ili su samostalni elementi u

slucajudiskontinualnihdijagonala.

3.41

duzina resetkastog nosaca (lattice girder length, L

L

ukupna duZina resetkastog nosaca

3.42

projektovana visina resetkastog nosaca (design height of a lattice girder, HI

HI

rastojanje izmedu najnize tacke donje sipke i najvise tacke gomje sipke

3.43

ukupna visina resetkastog nosaca (overall height of a lattice girder,

Hz

Hz

rastojanje izmedu najnize tacke i najvise tacke resetkastog nosaca

3.44

prepust resetkastog nosaca (lattice girder overhang, Uj,uz

Uj,Uz

duzina dijagonala izvan Higomje sipke

UI

ili donje sipke

uz

3.45

projektovana sirina resetkastog nosaca (design width of a lattice girder,

B1

Bl

rastojanje izmedu udaljenih tacaka donjih sipki

3.46

ukupna sirina resetkastog nosaca (overall width of a lattice girder,

Bz

Bz

najveca sirina donjeg dela resetkastog nosaca

3.47

razmak dijagonala (pitch of diagonals,

Ps

Ps

rastojanje izmedu ekvivalentnih uzastopnih tacaka spojeva dijagonala sa sipkama

3.48

ugao nagiba dijagonala (angle of inclination of diagonals, v

v

ugao izmedu ose dijagonale i uzduzne ose resetkastog nosaca u ravni dijagonale u sredini visine resetkastog

nosaca

3.49

tehnicka klasa (technicalclass)

tip betonskogcelikadefinisansvojimpropisanimkarakteristikama,oznacenjedinstvenimbrojemproizvoda

3.50

klasa betonskog celika (reinforcing steel grade)

klasa ce1ika definisana svojo,,Q Jt}{,ak~7 f~9,~ ~'WjBl\ fttfJrp.jai zahtevima plasticnosti

9


13/70

SRPS EN 1 8 :2 8

@ISS

4

Simboli

Simboli koji se koriste u ovom evropskom standardu navedeni su u tabeli 1.

NAPOMENA Za uporedivanje simbola koji se koriste u ovom evropskom standardu sa onima koji se koriste u

EN 1992-1-1i EN 1992-1-2,videtiPrilogE.

Tabela 1 - Lista simbola

Nacionalnafusnota

2) CEV je skracenica u engleskOO' jt?iZ k' U2{)p:;tp.( Imf)tl:il,jqtjjiy~t~Jil~M ill .le .

1

Simbol

Ouis

Jedinica

An

Nazivna povrsina poprecnog preseka

rnmL

Aut

UkuDno izduZenie pri naivecoi sili izrazeno u Drocentima

%

b

Sirina utisnutog rebra

rnm

c

Poorecno rebro Hirazmak Doorecnih rebara ili utisnutih rebara

rnm

Cen

Vrednost uglienicnog ekvivalenta (CEV2)

% mase

Cv

ProDisana karakteristicna vrednost

a)

d

Nazivni orecnik betonskog celika

rnm

e

Prostor izmedu rebra Hiredova utisnutih rebara

rnm

IfR

Relativna povrsina rebra

-

fp

Relativna povrsina utisnutoQ rebra

-

h Visina rebra

rnm

k Koeficiient kao funkciia broia rezultata ispitivania

-

X

Prosecna vrednost rezultata ispitivania

a)

Re

NaDon tecenia

MPabJ

ReH

Gomii napon tecenia

MPaO)

m

Zatezna cvrstoca

MPabJ

miRe

Odnos zatezna cvrstoca/napon tecenia

-

'002

Konvencionalni napon tecenia pri neproporcionalnom izduzeniu od 0,2%

MPao

s

Procena standardnog odstupania

a)

a Nagib boka poprecnog rebra

0

J

UQao Doorecnog rebra Hi nagib urebrenia

0

2

O'a

Obim naorezania u ispitivaniu na zamor aksiialnog opterecenia

MPab)

O'maks.

Propisano naivece naprezanie pri ispitivaniu na zamor

MPabJ

8 Duzina Doprecne zice u zavarenoi mrezi

rnm

de

Precnik Doprecnih zica u zavarenoi mrezi

rnm

dL

Precnik uzduZnih zica u zavarenoi mrezi

rnm

L

Duzina uzduZne zice u zavarenoi mrezi Hi duzina resetkastog nosaca

rnm

Ne

Broi poorecnih zica u zavarenoi mrezi

-

NL

Broi uzduZnih zica u zavarenoi mrezi

-

Pe

Razmak poprecnih zica u zavarenoi mrezi

rnm

PL

Razmak uzduznih zica u zavarenoi mrezi

rnm

fi's

Sila smicania zavarenih spoieva u zavarenoi mrezi

kN

Restvami Stvama vrednost napona tecenia

MPaO)

Renazivni

Propisana vrednost napona tecenia

MPabJ

Re stvamilR. nazivni

Odnos stvama vrednost napona teceniaiDroDisana vrednost napona tecenia

-

Gj,

G2 G3 G4

Prirast (propisan u specifikaciii proizvoda)

a)

Uj,

U2

Prepust uzduznih zica u zavarenoj mrezi ili duzina dijagonala izvan gomje ili

rnm

donie sipke resetkastog nosaca

U3 U4

PreDust Doprecnih zica u zavarenoi mrezi

rnm

Weh

Poorecno-presecna povrsina sipke

rnml

WDi

Poorecno-presecna povrsina diiagonale

rnml

1

Proiektovana sirina resetkastog nosaca

rnm

B2

Ukupna sirina resetkastog nosaca

rnm


14/70

@ISS SRPS EN 10080:2008

Tabela 1 (zavrsetak)

Simbol

. J

Llo

Tb

Tbu

Tdm

lO,oJ. TO,I, Zj

5

Oznacavanje

Sipka koturi proizvoddobijenodmotavanjemotura

1

Proizvodi obuhvaceni ovim evropskim standardom moraju biti oznaceni sledecim podacima:

a) opis oblika proizvoda (tj. sipka, kotur, proizvod dobijen odmotavanjem kotura);

b) broj ovog evropskog standarda;

c) nazivne mere proizvoda;

d) tehnicka klasa.

5 2 Zavarena mreza

Zavarena mreza mora biti oznacena sledecim podacima:

a) oznaka oblika proizvoda (zavarena mreza);

b) broj ovog evropskog standarda;

c) nazivne mere proizvoda (mere zica, mere table, razmak zica, prepust);

d) tehnicka( e) klasa(e) celika.

Jedinica

kN

kN

mm

mm

mm

MPal

MPal

mm

mm

0

mm

mm

kN

kN

MPal

MPal

kN

N/s

NAPOMENAI Kratke oznake se obicno koriste za opis standardnezavarene mreze. Odgovarajuci raspored okaca

mozese videti iz tabelamoprikazanihpodatakakoje izdajeproizvodac.

NAPOMENA2 Namenski izradena zavarena mreza moze biti opisana pomocu oznaka datih na slici I ili pomocu

potpunodimenzionisanogcrteza i trebadabude identifikovanakorisnikovomreferencom.

11


15/70

SRPS EN 1 8 :2 8

\

\.

lh

--='--:~:1-- --1

::]1 I

I

-II

I

I

i

i

I

I

I

L~

___~1

Na slicije:

NL brojuzduinih fica

PL razmakuzduZnihfica

dL precnikuzduinih fica

Nc brojpoprecnihfica

Pc razmakpoprecnihzica

de precnikpoprecnihzica

L duzinauzdume zice

B duZinapoprecnezice

UI prepustuzduinih zica

U prepustuzduznihzica

U prepustpoprecnihzica

U4 prepustpoprecnihzica

Slika

1

- Geometrijske karakteristike namenski izradene zavarene mreZe

5 3

Resetkasti nosaci

Resetkasti nosaci videti sliku 2 moraju biti oznaceni sledecim podacima:

a oznaka oblika proizvoda, ilili naziv proizvoda resetkasti nosac ;

b broj ovog evropskog standarda:

12

ISS

i

1-- -

-t

-------

--------

I

i

i

i

i

, i

i

i

i

i

I

1- -1

------ ---------- -------

i I

i

I

----- - --- -- -----

--r- --- --r---

\ I

I

II


16/70

QISS

c projektovana visina resetkastog nosaca;

d nazivne mere gomje sipke, dijagonale i donje sipke;

SRPS EN 10080:2008

e tehnicka e klasa e celika za gomju sipku, dijagonalu i donju sipku.

NAPOMENA Resetkasti nosaCimogu biti opisani pomocu oznaka datih na slici 2 ili pomocu potpuno dimenzio-

nisanogcrteZai trebada buduidentifikovanikorisnikovomreferencom.

--

:::J

:E

\J

:tl

~

~

Slika 2 a

::E

~

Slika 2 b

Ps

3

Ps

Slika 2 c

Na sUcije:

1 gomja sipka

2 dijagonala

3 donjasipka

Slika 2 - Visina HI, H2 , sirina B\, B2 , prepust uJ, U2 i razmak dijagonala Ps

rdetkastog nosaca

6

Proizvodnja celika i proizvodni procesi

Proces topljenja i tip dezoksidacije celika je prema izboru proizvodaca celika.

.1

13


17/70

SRPS EN 10080:2008 @ISS

6.2 Proizvodniproees za proizvodnju koturova i sipki je po izboruproizvodaca.Kada se zahteva, kupae

mora 0 tomebiti obavesten.

6.3

Odmotavanje materijala sa koturova mora biti obavljeno masinom napravljenom za tu svrhu.

6.4

Nije dozvoljena izrada betonskog celika ponovnirn valjanjem gotovih proizvoda tj. tabli Hisma).

6.5 Sve zavarenemrezemorajubiti fabrickeizrade i masinskizavarene.Spojevi,na preseku uzdufuih zica

i poprecnih zica, morajubiti izradeni elektrootpornimzavarivanjem,da bi se obezbedio propisani otpor na

SInleanJe.

Zavarena mreza moze biti izradena od razlicitih tehnickih klasa celika u svakom praveu.

Zavarena mreza sa dvostrukom zieom moze biti izradena od dvostrukih zica u sarno jednom praveu.

6.6 Svi resetkasti nosaci moraju biti fabricke izrade i mogu biti izradeni od sipki i odmotanih koturova Hi

trake sarno za gornje sipke). Spojevi izrnedu sipki i dijagonala moraju biti izradeni elektrootpornirn

zavarivanjem ili mehanickim pritezanjem, kako bi se obezbedio propisani otpor na smieanje.

7

Propisane karakteristike

7.1

Zavarivost i hemijski sastav

7.1.1

Zavarivost se odreduje dvema karakteristikama:

- ugljenicnirn ekvivalentom;

- ogranicenjem sadrzaja odredenih elemenata.

7.1.2 Najvece vrednosti pojedinih elemenata i ugljenicni ekvivalent ne smeju preci vrednosti date u

tabeli2.

7.1.3

Vrednost ugljenicnog ekvivalenta Ceqmora biti izracunata pomocu sledece formule:

Ceq = C + Mn/6 + Cr+Mo+V)/5 + Ni+Cu)/15

I)

gde simboli hemijskih elemenata pokazuju njihov sadrzaj u mase.

NAPOMENA Za uputstvo 0 zavarivanju betonskih celika, treba videti prEN ISO 17660.

Tabela 2 - Hemijski sastav mase)3)

7.1.4 Trajnost proizvoda prema ovom evropskom standardu obezbedena je hemijskim sastavom

propisanim u tabeli 2.

Nacionalna fusnota

3)VidetiPrilogNA.

14

Ugljenika) Sumpor Fosfor Azotb) Bakar

Vrednost ugljenicnog

ekvivalentaa)

maks.

maks. maks. maks. maks. maks.

Analiza sarZe

0,22

0,050

0050

0,012 0,80

0,50

Analiza proizvoda

0,24 0,055 0,055 0,014 0,85

0.52

a) Dozvoljenoje da najveea vrednost sadrZajaugljenika bude veea od 0,03 rnase, pod uslovorn da se vrednost

ugljenicnogekvivalentasrnanjiza 0,02 rnase.

b) Veei sadcia,iiazota sudozvoljeni ako su prisutnedovoljnekolicineelernenatakoji vezuju azot.


18/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

7.2

7.2.1

Mehanicke osobine

Opste napomene

U kontekstu ovog evropskog standarda, karakteristicna vrednost je ako nije drugaCije naznaceno) donja ili

gomja granica intervala statisticke tolerancije u kojoj postoji 90 verovatnoce 1 -

a=

0,90) da 95

p

= 0,95) ili 90

p

= 0,90) vreOOostijesu ili iznad ove donje granice Hi su na ovoj gomjoj granici oOOosno

ispod nje videti tabelu 16 i tabelu 17). Ova definicija se oOOosina dugorocni nivo kvaliteta proizvoOOje.

7.2.2

Uslovi ispitivanja

Uslovi ispitivanja moraju biti oni koji su propisani u tabeli 3.

Tabela 3 - Uslovi ispitivanja mehanickih osobina

7.2.3

Zatezne osobine

7.2.3.1 Propisane vreOOostiza zatezne osobine Re,Rrr/Re,Agti gde su relevantne Re,stvarn/Re,nazivni)oraju

biti odgovarajuce propisane karakteristicne vrednosti sa

p

= 0,95 za

Re,

i

p

= 0,90 za

Agt, RmlRe,

i

Re,stvam/ Re,nazivni.

7.2.3.2

VreOOosti

Re

i

Rm

moraju da se izracunavaju koriscenjem nazivne poprecne povrsine proizvoda.

7.2.3.3 Za napon tecenja

Re)

mora se primeniti gomji napon tecenja

ReH)

Ako pojava tecenja nije

prisutna, mora se odrediti konvencionalni napon tecenja pri iduzenju od 0,2

RpO,2)

7.2.4

7.2.4.1

SUa smicanja zavarenih ili pricvrScenih spojeva

Zavarena mreza

Propisana vreOOost sile smicanja zavarenih spojeva u zavarenoj rnrezi, Fs, mora biti najmanja vreOOost.

Propisana najmanja vreOOostFs ne sme biti manja od 0,25 x Re x An, gde je Re propisani karakteristicni

napon tecenja, a An je nazivna poprecna povrsina obe vreOOosti:

a) deblje zice na spoju u zavarenoj rnrezi sajeOOostrukom zicom,

b) jeOOeod dye zice u zavarenoj rnrezi sa dvostrukom zicom dvostruke zice ujeOOom pravcu).

7.2.4.2 Resetkasti nosaci

7.2.4.2.1

Zavareni spojevi

Propisana vreOOostza silu srnicanja tacke zavarivanja u resetkastom nosacu,

Fw,

mora biti naJmanJa

vreOOost.PropisananajmanjavreOOostFwne smebitimanja od:

Fw > 0,25 X ReChx ACh

2)

ili

Fw> 0,6 x Re,Dix ADi

3)

bez obzira koja je niza.


19/70

SRPS EN 10080:2008

0,25 x

Re Di

x

ADi

4)

7.2.5

Zamor materijala

Ako se podvrgne ispitivanju izdrzljivosti uz kontrolisanu aksijalnu situ u promenljivom opsegu

naponalzatezanja, proizvod mora podneti propisani broj ciklusa naprezanja. Naprezanje mora da varira

sinusoidno, po propisanom opsegu naprezanja 2Ta,od propisanog Tmaks..

NAPOMENA 20;. i O mak,.reba da budu izraZeni na osnovu nazivne poprecne povrsine sipke, valjane ili vucene :lice.

7.2.6

7.2.6.1

Pogodnost za savijanje

Pogodnost za savijanje mora biti utvrdena ispitivanjem na savijanje

i/ili

ponovno savijanje.

7.2.6.2 lspitivanje na savijanje, ako je potrebno, mora se obavljati prema EN ISO 15630-1, sa najmanjim

uglom savijanja od 180.

Posle ispitivanja, na proizvodima ne sme biti ni napuklina ni pukotina vidljivih za osobu normalnog Hi

korigovanog vida. Precnik trna predvidenog za ispitivanje na savijanje ne sme da prede odgovarajuci najveci

precnik propisan u tabeli 4.

Tabela 4 - Precnik trna za ispitivanje na savijanje

7.2.6.3

Ispitivanje na ponovno savijanje, akoje potrebno, mora se obavljati prema EN ISO 15630-1.

Uzorci za ispitivanje moraju biti savijeni preko najmanjeg ugla od 90 oko trna koji ima precnik koji ne prelazi

odgovarajuci najveCiprecnik propisan u tabeli 5, posle starenja i zatim ponovo savijeni za najmanje 20.

Posle ispitivanja, uzorak ne sme da ima nikakve znakove loma ili napuklina vidljivih za osobu normalnog ili

korigovanog vida.

Tabela 5 -

Precnik trna za ponovno ispitivanje na savijanje

7.3

Mere, masa i tolerancije

Precnici,poprecnipresek

.3.1

Nazivni precnici do i ukljucujuci 10,0 mm moraju biti izrazeni u polovinama milimetara, a iznad 10,0 mm

moraju biti u celim milimetrima.

Preporuceni nazivni precnici, poprecne povrsine i ,mase po duznom metru dati su u tabeli 6.

16

Nazivni precnik

Precnik trna

dmm

maks.

< 16

3d

> 16

6d

Nazivni precnik

Precnik trna

dmm

maks.

< 16

5d

> 16< 25

8d

> 25

IOd


20/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

7.3.2

Masa po duznom metru i tolerancije

Vrednosti za nazivnu masu po duznom metro videti tabelu 6) izracunavaju se iz vrednosti nazlvnog

poprecnogpresekapovrsinepomocuvrednostigustineod 7,85kg/dm3.

Dozvoljeno odstupanje od nazivne mase po duznom metro ne sme biti vece od :t4,5 na nazivnim

precnicima iznad 8,0 mm, i :t6,0 na nazivnim precnicima 8,0 mm i ispod toga.

7.3.3

Duzina sipki

7.3.3.1

Nazivna duiina sipki mora biti dogovorena u vreme upita i narucivanja.

7.3.3.2

Dozvoljeno odstupanje od nazivne duiine mora biti dogovoreno u vreme upita i narucivanja.

7.3.4

Masa kotura

Nazivna masa kotura mora biti dogovorena u vreme upita i narucivanja.

7.3.5 Mere zavarene mreze

7.3.5.1

Raspored zica

7.3.5.1.1

Opste napomene

Zice table moraju biti jednostruke zice i/ili dvostruke zice.

7.3.5.1.2 Relativni precnici zica

7.3.5.1.2.1 Za rnrezu sajednostrukom zicom, nazivni precnici zica moraju da ispune sledeci zahtev:

dmin

2 0,6 dmaks.

5)

gde je:

dmaks nazivni precnik najdeblje zice,

dmin

nazivni precnik unakrsne zice.

Ostali zahtevi mogu biti dogovoreni u vreme upita i narucivanja.

7.3.5.1.2.2 Za zavarenu rnrefu sa dvostrukim zicama u jednom pravcu, nazivni precnici zica moraju da

ispune sledeci zahtev:

0,7 ds

dT S

1,25

ds

6)

gde je:

ds nazivni precnikjednostrukih zica,

dT

je nazivni precnik dvostrukih zica.

Ostali zahtevi mogu biti dogovoreni u vreme upita i narucivanja.

7.3.5.1.3 Preporuceni razmak i prepust

Razmak uzduinih zica i poprecna zica ne smeju biti manji od 50 mm.

NAPOMENA Prepustne treba da budemanjiod 25mm.

7.3.5.2 Mere i tolerancije mera

Nazivna duzina, sirina, razmak i prepusti zavarene rnreze moraju biti dogovoreni u vreme upita i narucivanja.

17


21/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

Dozvoljena odstupanja za zavarenu mrezu su:

duZina i sirina zavarene mreze:

:1:25mrn Hi:to,5 za bilo koju velicinu;

razmak zice:

:tI5 mrn Hi:t7,5 za bilo koju velicinu;

prepusti: bice dogovoreni u vreme upita i narucivanja.

Posebni zahtevi u vezi sa tolerancijom mogu biti dogovoreni izmedu proizvodaca i kupca.

7.3.6 Mere resetkastih nosaca

7.3.6.1

Konfiguracije

Tamo gde su zice zavarene zajedno, one moraju da ispune zahtev da dmin/dmaks.ude vece od 0,3.

Ako su metalne trake zavarene za zice, mora se primeniti sledece ogranicenje:

ts2:0,15 d 7)

gde je:

d

ts

nazivni precnik dijagonale,

debljina metalne trake.

7.3.6.2

Mere i tolerancije mera

Nazivna duZina, visina, sirina i razmaci dijagonala resetkastog nosaca moraju biti dogovareni u vreme upita i

narucivanja.

Najvece proizvodne tolerancije moraju biti sledece:

duzina L : :t40 mrn ako je L ~ 5,0 m;

: :to,8 , ako je

L

> 5,0 m;

visina HI, H2

.

+1

.

-3 mrn;

sirina Bl,

B2

: :t7,5 mrn;

razmak

Ps

: :1:2,5mrn;

najveci prepust: moze biti dogovoren u vreme upita i narucivanja.


22/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

Tabela 6 Preporuceni nazivni precnici poprecne povrsine i mase po duznom metru

7.4

Cvrstoca zavarenog spoja i konfiguracija povrSine

Opste napomene

.4.1

Rebrasti i urebreni proizvodi od celika obuhvaceni ovim evropskim standardom odlikuju se svojom

konfiguracijom povrsine pomocu koje se postize cvrstoca vezivanja sa betonom.

Zahtevi u vezi sa osobinom cvrstoce spajanja rebrastih i urebrenih betonskih celika su u funkciji

konfiguracije povrsine.

Altemativno zahtevi u vezi sa osobinom cvrstoce spajanja rebrastih i urebrenih betonskih celika mogu biti

utvrdeni odgovarajucim ispitivanjima cvrstoce spajanja videti Priloge C i D. Kriterijumi ocenjivanja ovih

ispitivanja bice oni koji su dati u npr. odgovarajucoj specifikaciji proizvoda i1iprojektnom standardu. U tom

slucaju moraju se takode dati odredbe za utvrdivanje zahteva za fabricku kontrolu proizvodnje za

konfiguraciju povrsine baziranu na rezultatima ispitivanja cvrstoce spajanja.

7.4.2

7.4.2.1

Konfiguracija povrSine rebrastog celika

Opste napomene

Rebraste celike karakterisu mere broj i konfiguracija poprecnih i uzdtiZnih rebara. Proizvodi moraju imati

dva i1ivise redova poprecnih rebara ravnomemo rasporedenih po obodu. Unutar svakog reda rebra moraju

biti jednoobrazno razmaknuta. Uzduzna rebra mogu biti prisutna Hine.

Primer rebrastog celika datje na slici 3.

Rebrasti celik prema ovom evropskom standardu mora zadovoljiti zahteve date u 7.4.2.2.

Parametri rebara mogu biti propisani ili relativnom povrsinom rebra R iIi kombinacijom razmaka rebara

visine rebra i nagiba poprecnih rebara i1ina osnovu oba kriterijuma.

Merenja parametara rebara ih. moraiu biti izvedena orema.ENJSO 15630 1.

19

Nazivni Koturovi i

Nazivna poprecna Nazivna mas a po

precnik

Sipke

proizvodi

Zavarena Resetkasti

povrSina

duznom metru

dobijeni

mrda nosaci

mm

odmotavaniem

mm2

kg/m

4.0 X X 12.6 0 099

4.5

X X

159

0.125

5 0

X

X X

19 6

0 154

5.5

X X X

23 8 0 187

6 0

X X X X

28 3

0.222

6.5

X X X 332

0260

7 0

X X

X

38 5 0 302

7 5

X X X

44 2 0.347

8.0

X

X

X X 503

0.395

8 5

X

X X

56 7 0 445

9 0

X X X

63 6

0 499

9 5

X X X

70 9 0 556

10 0

X X X

X

78 5

0617

11.0

X X X

95 0

0 746

12.0

X X

X X

113

0 888

14.0

X X X X 154

1 21

16 0

X X

X X

201

1 58

20.0

X

314

2 47

25.0

X

491

3 85

28.0

X 616

4.83

32.0

X 804

6 31

40 0

X 1257

9 86

50 0

X 1963

15 4


23/70

SRPS EN 8 :2 8

@ISS

B~

~

~~~~

fl ~ ~

,L \\~,\ i

J:dJ:JJ:J1J

NAPOMENA Slika ilustrujeprimerdvareda poprecnihrebara.

Slika 3 - Konfiguracija rebra

7 4

Poprecna rebra

7.4.2.2.1 Vrednosti za razmak rebara, visinu rebra i nagib rebra treba da budu u granicama datim u tabeli 7,

gde je

d

nazivni precnik sipke, valjane zice ili vucene zice.

Tabela 7- Granice za parametre rebara

7.4.2.2.2 Poprecna rebra imaju polukruzni oblik i stapaju se postepeno ujezgro proizvoda.

7.4.2.2.3 Poprecna rebra obuhvataju najmanje 75 oboda proizvoda, a izracunava se na osnovu nazivnog

precnika.

7.4.2.2.4 Nagib boka poprecnog rebra (a) mora biti ~ 45 i prelaz od rebra do jezgra proizvoda mora biti

zaobljen po radijusu.

7.4.2.3

Uzduzna rebra

Tamo gde su prisutna uzduzna rebra, njihova visina ne sme da prede 0,15 d gde je d nazivni precnik

proizvoda.

7.4.3

Konfiguracija povrSineurebrenog betonskog celika

7.4.3.1

Opste napomene

Urebrene celikekarakterisumere, broj i konfiguracijaurebrenja.Urebreni celici moraju da imaju najmanje

dva jednako rasporedena reda urebrenja. Urebrenja formiraju ugao nagiba sa osom sipke, valjane zice Hi

vucenezice.

Primer urebrenog celika prikazan je na slici 4.

20

Visina rebra

Razmak rebara

Nagib rebra

h

c

od 0,03

d

do 0,15

d

od 0,4 d do 1,2 d

od 35 do 75


24/70

@ISS

SRPS EN 1 8 :2 8

c

NAPOMENA Slika ilustrujeprimer tri reclaurebrenja.

Slika 4 Konfiguracija urebrenja

Urebreni celik prema ovom evropskom standardu mora da ispuni zahteve date u 7.4.3.2.

Parametri urebrenja mogu biti propisani ili relativnom povrsinom urebrenja

fp

Hikombinacijom parametara

urebrenja propisanim u tabeli 8 Hipomocu oba kriterijuma.

Merenja parametara urebrenja iJP moraju biti izvedena prema EN ISO 15630 1.

7 4 3 2

Konfiguracija urebrenja

Vrednosti parametara urebrenja moraju biti u okviru opsega datih u tabeli 8 gde je

d

nazivni precnik sipke

valjane zice i vucene zice.

Urebrenja formiraju ugao nagiba sa dye uzduzne ose pod 35 do 75.

Tabela 8 Granicne vrednosti za parametre urebrenja

7 5 Provera propisanih karakteristika

Za proveru propisanih karakteristika primenjuju se metode ispitivanja u skladu sa tackom 9.

Betonski celici prema ovom evropskom standardu proizvode se uz stalan sistem fabricke kontrole proizvodnje

koja osigurava isti nivo poverenja u usaglasenost gotovih proizvoda bez obzira na proizvodni proces.

Sistem fabricke kontrole proizvodnje ukljucuje vrednovanje propisanih osobina kako je to opisano u 8.1.2 i 8.1.3.

Proizvodacima koji imaju sistem fabricke kontrole proizvodnje koji je u skladu sa EN ISO 9001 i koji se

odnosi na zahteve ovog evropskog standarda priznaje se da zadovoljavaju zahteve za fabricku kontrolu

proizvodnje iz ovog evropskog standarda.

8 1 2

8 1 2 1

Uzimanje uzoraka i ispitivanje gotovih proizvoda

Provera standardnih osobina

Za proveru standardnih osobina uzimanje uzoraka i ispitivanje moraju biti kako je propisano od 8.1.2.1.1 do

8.1.2.1.4.

8 1 2 1 1

Sipke i koturovi

Jedinica ispitivanja uzima se od sarze ili dela sarZe.

21

Dubina urebrenja

Sirina

Razmak

Zbir razmaka

t

c

izmedu urebrenja

maks.

od 2

d

do 1

d

odO ddol Od

od 4

d

do 1 5

d

75

d

rednovanje usaglasenosti

8 1

Fabricka kontrola proizvodnje

8 1 1

Opste napomene


25/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

Ispitivanje mora biti kako sledi:

a) za hemijski sastav, jedna analiza po uzorku; hemijski sastav (analiza sade) celika mora odrediti

proizvodac celika;

b) za ispitivanja i/ili ponovna ispitivanja na savijanje, mase po duznom metru i konfiguracije povrsine,

jedan uzorak za ispitivanje po jedinici ispitivanja i nazivni precnik;

c) za ispitivanje zatezanjem, jedan uzorak za ispitivanje na 30 t sa najmanje tri uzorka za ispitivanje po

jedinici ispitivanja i nazivni precnik.

Rezultati ispitivanja moraju se vrednovati u skladu sa 8.1.3.

8.1.2.1.2

Proizvodi dobijeni odmotavanjem kotura

Kontrolor proizvoda u procesu proizvodnje mora izvrsiti kontrolu u skladu sa postupkom FPC4), koji

obezbeduje da sipke koje se dobiju odmotavanjem koturova i dalje imaju iste osobine kao sto su imale pre

odmotavanja kotura. Ovaj postupak ukljucuje, kao najmanje, sledece:

a) vizuelni pregled u pogledu ostecenja konfiguracije povrsine svakog obradenog kotura;

b) merenje konfiguracije povrsine na najmanje jednom uzorku na dan i proizvedenoj kolicini;

c) ispitivanje zatezanjem sa ucestaloscu od najmanje jednog uzorka po tipu masine (valjak ili obrtac)

nedeljno od svake od dye obradene kolicine. Uzimanje uzoraka mora biti takvo da sve masine i koliCine

budu obuhvacene u periodu od sest meseci. Sarno jedan uzorak mora biti uzet iz svakog kotura.

NAPOMENA Ispitivanjesemoze vrsitisamostalnoHiu saradnjisa proizvodacemkotura. Ispitivanjane treba shvatati

kaoispitivanjazapustanjeproizvodau promet,veckaoosnovu

zaocenudugorocnognivoa kvaliteta (LTQL5)kakoje

opisanou 8.5.

8.1.2.1.3

Zavarena mreza

Jedinica ispitivanja se sastoji od tabli iste kombinacije armatumih tehnickih klasa i precnika proizvedenih na

istoj masini za zavarivanje najvece mase od 50 1.

Za proveru osobina, uzorci se uzimaju u skladu sa tabelom 9. Ti uzorci mogu biti uzeti po proizvodacevom

izboru, ili na jednoj tabli ili na razlicitim tablama, pod uslovom da se ispituju razliCite zice.

Sve mere propisane zavarene mreze (duzina, sirina, razmak, prepust) (videti 7.3.5) moraju biti izmerene.

Proizvodac celika mora odrediti hernijski sastav (analiza sarze) materijala. UsaglaSenost (sa standardom) mora biti

potvrdena proizvodacu zavarene mreze, sto mora ukljuciti izjavu 0 hernijskom sastavu, ako to kupac zahteva.

Tabela 9 - Plan uzimanja uzoraka za zavarenu mrezu

Nacionalne fusnote

4)Skracenica u engleskomjeziku od Factory Production Control .

5)Skracenica u engleskom jezH~J;QQ:r'U:;O 1g;~~Qu,' 1i;tY\ ;.;~,ela~

22 .

Osobina Broi uzoraka poiedinici ispitivania

Re

> 2a)

Rm Re

2a)

Re act. Renom:

2a)

ut

> 2a)

Mere

> 1

Sila smicania

2C)

Masa

po dUZnommetruCl)

>

2a)

Savitliivoste)

> 2a)

Konfil uraciia Dovrsine

> 2a)

a) I zauzdufui pravac, I zapoprecni pravac.

b) Tamo gdeje primenljivo.

c) Videti 7.2.4.1.

d) Moze semeriti pre zavarivanja.

e) Moze seoceniti na komponentnim zicama, ispitivanjem i/ili ponovnim ispitivanjemna

saviianie.


26/70

@ISS SRPS EN 10080:2008

8.1.2.1.4 Resetkasti nosaci

Jedinica ispitivanja se uzima od resetkastih nosaca iste kombinacije armaturnih tehnickih klasa i precnika

proizvedenih na istoj maSiniza zavarivanje najvece mase od 50 1.

Uzorci se moraju uzeti u slucaju bilo kakve izmene u merama komponentnog materijala Hi upotrebljenih

tehnickih klasa celika i najmanje pojednom proizvodnom danu pojednoj masini.

Za svaku kombinacijunazivnih precnika, modiftkacije visine i duZineresetkastognosaca ne uticu na broj

uzorakakoje trebauzeti.Broj uzoraka sipki i dijagonalapojedinici ispitivanjadatje u tabeli 10.

Sve mere propisanog resetkastog nosaca duZina, visina, sirina, razmak) videti 7.3.6) moraju biti izmerene.

Tabela 10- Plan uzimanja uzoraka za resetkaste nosace

Hemijski sastav analizu sarze) materijala mora odrediti proizvodac celika i dostaviti proizvodacu

resetkastog nosaca za svaki odlivak, ako to kupac zahteva.

8.1.3

Vrednovanje rezultata ispitivanja

8.1.3.1

Re Agh RmlRe Re,stvarn; Re,nazivni

8.1.3.1.1

Cvpropisan kao donja granica

Ako specifikacija proizvoda predvida Cv kao donju granicu, smatra se da su rezultati u skladu sa ovim

evropskim standardom ili ako:

a) su sve pojedinacne vrednosti vece Hijednake propisanoj karakteristicnoj vrednosti Cv,

b) Hi:

. x~ Cv + a1

8)

gde je a1 dato u specifikaciji proizvoda

. sve pojedinacne vrednosti su vece od Hijednake Cv- a2 9)

gde je

a2

dato u specifikaciji proizvoda.

Osobina

Bro.i uzoraka po .iedinici ispitivan.ia

Re

la)

Rrr Re

la)

Re

stvarn;

Re

nazivniD)

la)

APt

la)

MereC)

1

Sila smicaniaQ), e)

2

Masa po duZnom metro )

la)

Savitliivostg)

l

a) Svaka sipka i dijagonala.

b) Tamo gde je to primenljivo.

c) Svaki tip nosaca.

d) Svaka sipka.

e) Videti 7.2.4.2.

t) Moze se meriti pre zavarivanja.

g) Moze se oceniti na komponentnim Zicama ispitivanjem i/iIi ponovnim ispitivanjem na

saviianie.


27/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

8.1.3.1.2

Cvpropisan kao gornja granica

Ako specifikacija proizvoda predvida Cy kao gomju granicu, smatra se da su rezultati u skladu sa ovim

evropskim standardom ili ako:

a su sve pojedinacne vrednostijednake Hinize od propisane karakteristicne vrednosti Cy,

b Hi:

. x

:SCy

03

10

gde je 03dato u specifikaciji proizvoda

. sve pojedinacne vrednosti su jednake ili nize od

Cy 04

11

gde je

04

dato u specifikaciji proizvoda.

8.1.3.2

Savitljivost, sUasmicanja, konfiguracija, masa po duznom metru

U ispitivanju i/ili ponovnom ispitivanju na savijanje, svi uzorci za ispitivanje moraju da ispune zahteve koji

su propisani za proizvode.

Ako se ispituje sila smicanja zavarenih Hipricvrscenih spojeva, sve pojedinacne vrednosti moraju da ispune

propisane zahteve za proizvode.

Ako se ispituje konfiguracija povrsine, rezultati moraju da ispune zahteve za proizvode. Ako se ispituje masa

po dliZnom metru, nijedna pojedinacna vrednost ne sme biti izvan tolerancija propisanih u 7.3.2.

8.1.3.3 Jedinice za ispitivanje koje nisu u skladu sa propisanim zahtevima mogu biti ponovo ispitane

prema postupku koji se sprovodi u sistemu fabricke kontrole proizvodnje FPC .

8.1.4

Mogucnost pracenja

Obavezna je mogucnost da se isporuceni kontingenti mogu identifikovati i pratiti do proizvodaca i, ako je

potrebno, do njihovih proizvodnih podataka. Proizvodac mora da uspostavi i odrZava potrebnu evidenciju i

identifikuje proizvode i shodno tome njihovu otpremnu dokumentaciju.

NAPOMENA Evidencija treba da se odrzava pomocu procesora shodno nacionalnim odredbama.

8.2

Pocetno tipsko ispitivanje

Uzorci se uzimaju kao slucajni iz proizvodnogmaterijaladostavljenogza ispitivanje.Obavezno treba voditi

racuna da se obezbedi da uzorci stvamo odrazavaju osobine materijala koji ce biti ispitivan. Ispitivanja se

obavljajuna celompoprecnompreseku proizvoda.Svakapripremauzorkamorabiti u skladusa EN ISO 377.

8.2.1 Standardne osobine

8.2.1.1

Sipke i koturovi

Za svaki proizvodni proces, tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje definisani su u tabeli 11, a plan

ispitivanja dat je u tabeli 12.

24


28/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

Tabela 11- Tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor

sipki i koturova

Tabela 12

- Plan ispitivanja za propisane karakteristike sipki, koturova i proizvoda

dobijenih odmotavanjem koturova

10

10

10

10

3

3

3

1

Osobina

Sipke/koturovi

valjana fica, vucena fica)

broj ispitivanja po sadi)

8.2.1.2


Proizvodi moraju biti uzorkovani i ispitani prema tabeli 12 za svaki tip masine valjak ili odmotac) za

odmotavanje kotura i iz svakog kotura. Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz svakog kotura za najveci i

najmanji precnik.

8.2.1.3

Zavarena mreia

Proizvodi moraju biti uzorkovani i ispitani iz svake masine.

Za svaki proces izrade, tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje vrse se kako je dato u tabeli 13, a

plan ispitivanjaje dat u tabeli 14.

Tabela 13 - Tip i broj ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje

i stalni nadzor zavarene mreie

25

Operacija

Precnik

Frekvenciia

Standardne osobinea)

Zamor materiialab)

Pocetno tipsko

Gomji, srednji i donji deo

3 ispitivanja po precniku

5 uzoraka na svakom

ispitivanje

obima precnika

sipke/kotura valjane zice,

uzorkovanom

vucene zice)

precniku

Stalni nadzor

Jedan precnik po potrebi)

3 ispitivanja po precniku

5 uzoraka jednom

sipke/kotura valjane zice,

godisnje

vucene zice)

a) Ispitivanjestandardnihosobinavrsi se prematabeli 12.

b) Tamo deieDotrebno.

Operacija

Precnik

Frekvenciia

Standardne osobinea)

Zamor materiialab)

Pocetno tipsko

NajveCi, srednji i najmanji deo

3 jedinice za ispitivanje za

5 uzoraka na svaku

ispitivanje

opsega velicine kombinacije

j ednu meru

uzorkovanu meru

precnika)

Stalni nadzor

Jedna veliCina kombinacije

3 jedinice za ispitivanje za

5 uzoraka jednom

orecnika) po potrebi)

iednu meru

odisnie

a) Standardneosobinese ispitujuprema tabeli 14.

b) PoDotrebi.


29/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

8.2.1.4

Resetkasti nosaci

Proizvodi se uzorkuju i ispituju iz razlictih kombinacija precnika betonskog celika koji predstavljaju

proizvodacev asortiman velicina.

Ispitivanja se vrse na uzorcima odabranim iz 3 jedinice za ispitivanje videti 8.1.2.1.4 .

Za svakujedinicu za ispitivanje, za pocetno tipsko ispitivanje, ispituje se broj uzoraka definisan u tabeli 15.

Tabela 15- Broj uzoraka za pocetno tipsko ispitivanje i stalni nadzor resetkastih nosaca

8.2.2

Ispitivanje zamora materijala

8.2.2.1

Sipke i koturovi

U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka iz razlicitih

sipki Hikoturova u skladu sa tabelom 11.

8


U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka sa svake

proizvodnelinije izjednog tipa masineza odmotavanjeza najveciprecnik.

8.2.2.3 Zavarena mreza

U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, uzima se 5 uzoraka, ukljucujuci

zavareno mesto, iz razlicitih zicajednog nazivnog precnika u skladu sa tabelom 13.

8.2.2.4 Resetkasti nosaci

Za resetkaste nosace nije PO~~?19}sp.it~oojb,~,~m9~N}~N:m?j~Ja.

Osobina

Broi ispitivania poiedinici za is itivanie za

e:orniu sipku

diiae:onale

doniu sipku

Poprecni presek

2 2/2 2/2

masa po duinom metro

Re

2 2/2

2/2

Rm Re

2 2/2 2/2

Re stvam/Re nazivnia

2

2/2

2/2

ut

2 2/2 2/2

Konfiguraciia povrsineD

2

2/2

2/2

Sila smicania

3 -/- 3/3C

Mere

1 po iedinici

a U slucajevimakadato odgovara.

b Za rebrast i urebrenbetonskicelik.

c Zapricvrscenespoievevideti7.2.4.2.2.


30/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

8.3

Stalni nadzor nad fabrickom kontrolom proizvodnje i kontrolno ispitivanje

8.3.1

Opste napomene

Cilj stalnog nadzora je:

a da se potvrdi daje sistem fabricke kontrole proizvodnje i dalje u skladu sa zahtevima 8.1;

b da se odaberu uzorci za kontrolno ispitivanje prema 8.3.2;

Stalni nadzor se obavlja s ciljem:

c da se izvrsi kontrola proizvodacevog sistema fabricke kontrole proizvodnje radi potvrdivanja da on i

dalje funkcionise na zadovoljavaju6i nacin;

d da uzimanje uzoraka i ispitivanje proizvoda budu kako je opisano u 8.3.2.

8.3.2

Kontrolno ispitivanje uzoraka uzetih u fabrici

8.3.2.1

Sipke i koturovi

8.3.2.1.1 Standardne osobine

Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda kako je definisano u

tabelama 11 i 12.

Ispitivanja se obavljaju na slucajno uzetim uzorcima iz svake faze proizvodnog procesa. Uzorci se odabiraju

tako da se najveCi broj osobina ispita u periodu od 5 godina.

8.3.2.1.2 Zamor materijala

U slucaju da specifikacija proizvoda zahteva ispitivanje zamora materijala, jednom godisnje uzima se

5 uzoraka iz razlicitih sipki ili koturova jednog precnika. Uzimanje uzoraka se obavlja na takav naCin da

obuhvati najve6i broj razliCitih precnika iz proizvodnog asortimana u toku 5 godina.

8.3.2.2


8.3.2.2.1 Standardne osobine

Uzorci se uzimaju iz jednog kotura i precnika obradenog za svaki postupak ispravljanja. Plan ispitivanja je

dat u tabeli 12.

NAPOMENA Uzorci treba da budu takvi da sve masine i veliCine budu obuhvacene u periodu od 24 meseca.

8.3.2.2.2 Zamor materijala


5 uzoraka sa svake proizvodne linije za jednu masinu za odmotavanje za najve6i precnik. Uzimanje uzoraka

se obavlja tako da obuhvati kombinaciju procesa proizvodnje materijala i tip masine za odmotavanje tokom

perioda od 5 godina.

8.3.2.3 Zavarena mreZa

8.3.2.3.1

Standardne osobine

Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda prema tabelama 13 i 14.

Ispitivanja se obavljaju na uzorcima uzetim slucajno iz svake faze procesa proizvodnje. Uzimanje uzoraka se

obavlja na takav nacin da obuhvati najve6i broj i zastupljenost osobina po proizvodacevom asortimanu

osobina tokom perioda od 5 odina.

27


31/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

8 3 2 3 2

Zamor materijala


5 uzoraka slucajnim uzimanjem uzoraka iz zica proizvedenih u svakom procesu proizvodnje. Uzimanje

uzoraka se vrsi tako da osigura najveci broj i zastupljenost osobina u periodu od 5 godina.

8 3 2 4 Resetkasti nosaci

8 3 2 4 1 Standardne osobine

Standardne osobine se proveravaju uzimanjem uzoraka i ispitivanjem proizvoda prema tabeli 15.

Ispitivanja se vrse na uzorcima uzetim slucajnim uzimanjem uzoraka iz svake faze procesa proizvodnje.

Uzorci se odabiraju tako da najveci broj osobina bude ispitan tokom perioda od 5 godina.

8 3 2 4 2

Zamor materijala

Kod resetkastih nosaca nije potrebno ispitivanje zamora materijala.

8 4 Vrednovanje izvestavanje i preduzimanje mera

8 4 1

Pocetno tipsko ispitivanje

Za svaki program ispitivanja vrsi se statisticko vrednovanje rezultata ispitivanja uz primenu odgovarajuCih

metoda.

Ako rezultati za ispitivanje standardnih osobina ili zamora materijala pokazu da proizvodnja nije u skladu sa

zahtevima, onda se proizvodac ne moze pozivati na ovaj evropski standard. Proizvodac mora preduzeti

odgovarajuce mere da bi ispravio uocene nedostatke. Mere zavise od tipa i znacaja uocenih nedostataka, ali

mogu da ukljuce izmene u proizvodnji i uslovima kontrolisanja.

8 4 2 Stalni nadzor

Za svaki program ispitivanja, iskljucujuci materijal dobijen odmotavanjem kotura, obavlja se statisticko

vrednovanje rezultata ispitivanja uz primenu odgovarajucih metoda. Rezultati, ukljucujuCi statisticku analizu

rezultata ispitivanja, evidentiraju se u izvestaju 0 nadzomom pregledu.

Vrednovanje rezultata nivoa kvaliteta proizvodaca mora da se vrsi svakih sest meseci.

Ako rezultati ispitivanja standardnih osobina ili zamora materijala pokazu da proizvodnja nije u skladu sa

zahtevima, preduzimaju se odgovarajuce mere. Mere zavise od tipa i znacaja uocenih nedostataka i mogu da

ukljuce:

- intenziviranje fabricke kontrole proizvodnje povecan broj ispitivanja ;

-

promenu uslova proizvodnje;

- povecan broj kontrolnih pregleda.

8 4 3 Standardne osobine

Kako za pocetno tipsko ispitivanje tako i za stalni nadzor smatra se da su proizvodi u skladu sa zahtevima

ako ispunjavajupropisanezahteve ispitivanja.

8 4 4

Ispitivanje zamora materijala

Tamo gde to zahteva specifikacija proizvoda, i za pocetno tipsko ispitivanje i za stalni nadzor smatra se da su

proizvodi u skladu sa ovim evropskim standardom ako izdrze propisani broj ciklusa koji se zahteva u

specifikaciji proizvoda. U slucaju bilo kakvog neuspeha, ispitivanje se mora smatrati nevazecim ako je

nastalo zbog defekta na uzorku koji se ispituje ili zbog nedostatka na povrsini koja se ispituje a nalazi se

neposredno uz stezaljke masine za ispitivanje; u tom slucaju, vrsi se dodatno jednokratno ispitivanje videti

EN ISO 15630-1 .

28


32/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

Ako se prethoOOopomenuti kriterijumi ne ispune, jedna dodatna serija od pet komada za ispitivanje mora biti

odabrana iz reprezentativne nazivne ve1icine. Ako su ispunjeni kriterijumi za ovu dopunsku seriju, smatra se

da je materija1 u sk1adu sa ovim evropskim standardom. Ako ne bude tako, moraju se obaviti istrazivanja i

preduzeti odgovarajuce mere.

8.5 Ocenjivanje dugorocnog nivoa kvaliteta

8.5.1

Opste napomene

Rezultati ispitivanja svih uzoraka iz kontinuirane proizvoOOje uporeduju se i statisticki ocenjuju za Re, Agt,

RmlRe

i Re,stvam/Re,nazivnigde je to relevantno) uzimajuci u obzir rezultate u proizvoOOji u toku sest meseci i1i

za pos1eOOjih200 rezultata.

8.5.2

Vrednovanje rezultata ispitivanja

VreOOovanjese vrsi za nazivni precnik.

Za Re,Agti RmlRe,mora biti ispunjen sledeCi zahtev:

x -

ks

? Cv

12)

Za oOOosRe,stvam/Re,nazivnigornje granice RmlRe mora biti zadovo1jen sledeci zahtev:

X + ks ? Cv

13)

gdej~

x

s

k

Cv

prosecna vreOOost;

procena standarOOog odstupanja;

koeficijent naveden u tabe1i 16 za Re i u tabe1i 17 za Agt, RmlRe i Re,stvam/Re,nazivni;

propisana karakteristicna vreOOost.

PrethoOOopomenuto zasniva se na pretpostavci da je zastup1jenost ve1ikog broja rezultata norrna1na, ali to

nije zahtev ovog evropskog standarda. Medutim, sledece alternativne metode mogu se primeniti za

uspostav1janje usag1asenosti proizvoOOjesa zahtevima ovog evropskog standarda:

a) graficke metode, ukljucujuCi kontrolne dijagrame;

b) neparametarske statisticke metode.

Tabe1a 16 - Re - Koeficijent k kao funkcija broja n rezu1tata ispitivanja

za pouzdan procenat neuspeha od 5 [p= 0,95] pri verovatnoci od 90 )

29

n

k

n k

5

3,40

30

2,08

6

3,09

40

2,01

7

2,89

50

1,97

8

2,75

60

1,93

9

2,65

70

1,90

10

2,57

80

1,89

11

2,50

90

1,87

12

2,45

100

1,86

13

2,40

150

1,82

14

2,36

200

1,79

15

2,33

250

1,78

16

2,30

300

1,77

17

2,27

400

1,75

18

2,25

500

1,74

19 2,23 1000 1,71

20

2,21

> 1000

1,64


33/70

SRPS EN 10080:2008


34/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

10.1.1.1.2 Oznaka sadrzi sledece:

a simbol koji obelezava pocetak oznake;

b numericki sistem kojim se identifikuje proizvodac, koji sadrzi broj drzave porekla i broj fabrike.

10.1.1.1.3 Numericki sistem kojim se identifikuju drzava porekla i fabrika mora koristiti jednu od sledeCih

metoda:

a broj normalnih rebara Hiurebrenja izmedu prosirenih rebara ili urebrenja za primer videti sliku 5 ;

b broj normalnih rebara ili urebrenja izmedu nedostajucih rebara ili urebrenja;

c brojeve na povrsini sipke;

d utisnute ili urezane oznake sa brojem normalnih rebara ili urebrenja izmedu njih.

1\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\

I

Pocetak

Drzava br. 4 Fabrika br. 16

Slika 5 - Primer proizvodaceve identifikacione oznake koriscenjem prosirenih rebara

10.1.1.1.4 Simbol koji pokazuje pocetak oznake mora biti jedan od sledeCih:

a tamo gde metoda oznacavanja koristi prosirena rebra ili urebrenja, simbol kojim se identifikuje pocetak

oznake sastoji se od dva uzastopna prosirena rebra ili urebrenja za primer videti sliku 5 ;

b tamo gde metoda oznacavanja koristi nedostajuca rebra ili urebrenja, simbol kojim se identifikuje

pocetak oznake sastoji se od dva uzastopna nedostajuca rebra ili urebrenja;

c tamo gde su brojevi utisnuti na povrsinu sipke, simbol koji pokazuje pocetak oznake mora biti X i1i0;

d tamo gde su oznake utisnute ili urezane na povrsinu, pocetak oznake mora se sastojati od dye oznake

izmedu jednog para normalnih rebara ili urebrenja.

10.1.1.1.5 Drzava porekla mora biti oznacena brojem izmedu 1 i 9, prema tabeli 18 za primer videti sliku 5 .

10.1.1.1.6 Broj fabrike mora se sastojati od jednocifrenog ili dvocifrenog broja izmedu 1 i 99, osim za

mnozioce 10 za primer videti sliku 5 .

Tabela 18- Identifikacija ddave porekla

10.1.1.2 Glatki celici

10.1.1.2.1

Glatki celici moraju biti identifikovani istim informacijama kao i rebrasti i1iurebreni ce1ici.

10.1.1.2.2 Informacije moraju biti ili date pomocu oznaka utisnutih ili urezanih na proizvod ili odstampane

na prikacenoj etiketi.

Ddava Broi ddave

Austriia, Ceska Republika, Nemacka, Poliska, Slovacka

1

Belgiia, Holandiia, Luksemburg, Svaicarska

2

Francuska,11adarska 3

Italiia, 11alta, Sloveniia

4

Velika Britaniia, Irska, Island

5

Danska, Estonia, Finska, Letoniia, Litvaniia, Norveska, Svedska

6

Portugal, Spaniia

7

Kipar, Grcka

8

Droge drzave

9


35/70

SRPS EN 10080:2008

QISS

10.1.2 Identifikacija tehnicke klase

10.1.2.1 Rebrasti i urebreni celici

10.1.2.1.1 Tehnicka klasa mora biti identifikovana brojem proizvoda sifra koji dodeljuje i registruje

evropska organizacija. Broj proizvoda odreduje propisane karakteristike.

1 1 2 1 2

Broj proizvoda mora biti utisnut na drugi red rebara Hi urebrenja, ili dat bilo kojom metodom

koja na proizvodu ostavlja trajan znak koji se ne moze brisati. U svakom slucaju, taj znak mora biti

ponovljen na razmaku od najvise 1,5 m.

10.1.2.1.3

Broj proizvoda mora da sadrzi sledece:

a simbol koji pokazuje pocetak oznake;

b numericki sistem koji pokazuje broj proizvoda.

1 1 2 1 4

Sistem koji ukazuje na broj proizvoda mora da bude jedan od onih koji se koriste za

identifikaciju proizvodaca videti 10.1.1.1.3 Hibilo koja metoda kojom se na proizvodu ostavlja trajan znak

koji se ne moze brisati.

10.1.2.1.5

Simbol koji ukazuje na pocetak oznake proizvoda mora biti jedan od sledecih:

a tamo gde metoda oznacavanja koristi prosirena rebra ili urebrenja, simbol koji ukazuje na pocetak

oznake mora se sastojati od tri uzastopna prosirena rebra Hiurebrenja za primer videti sliku 6 ;

b tamo gde metoda oznacavanja koristi nedostajuca rebra ili urebrenja, simbol koji oznacava pocetak

oznake mora se sastojati od tri uzastopna nedostajuca rebra Hiurebrenja;

c tamo gde su brojevi utisnuti na povrsinu sipke, nije potreban nikakv simbol za pocetak;

d tamo gde su oznake utisnute Hi urezane na povrsinu, pocetak oznake mora da se sastoji od dva para

oznaka izmedu uzastopnih parova rebara ili urebrenja.

Za druge metode oznacavanja, ako je potreban simbol koji ukazuje na pocetak oznake proizvoda, to mora

biti trajan znak na proizvodu koji se ne moze brisati.

NAPOMENA Ako se brojevi Citaju vertikalno duz ose proizvoda, brojeve treba citati od vrha ka dnu.

10.1.2.1.6 Broj proizvoda mora da se sastoji od trocifrenog broja izmedu 101 i 999, osim urnnozaka

broja 10. Za primer videti sliku 6 .

Slika 6

-

Primer identifikacije za proizvod br. 226 sa prosirenim rebrima

10.1.2.2 Glatki proizvodi

10.1.2.2.1 Glatki celicimorajubiti identifikovanipomocu istih informacijakao i rebrasti iliurebreni celici.

10.1.2.2.2 Informacije moraju biti Hi date pomocu oznaka utisnutih na proizvod, ili odstampane na

prikacenojetiketi.

10.2 Kotur

10.2.1 Rebrasti, urebreni ili glatki kotur identifikujuje na isti nacin kao stoje opisano u 10.1 za sipku.

10.2.2 Za kotur, identifikacija koju daje proizvodac odnosi se na fabriku koja garantuje finalne mehanicke

osobine za kotur proizvod .


36/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

10.2.3 Pored toga, dopunska oznaka mora biti data na pocetku oznake proizvoda da naznaCi da je proizvod

proizveden kao kotur. Dopunska oznaka mora biti jedna od sledecih:

a tamo gde sistem oznacavanja koristi prosirena rebra ili urebrenja, dopunska oznaka je jedno dodatno

prosireno rebro ili urebrenje na pocetku oznake proizvoda;

b tamo gde sistem oznacavanja koristi nedostajuca rebra Hi urebrenja, dopunska oznaka je jedno dodatno

nedostajuce rebro ili urebrenje na pocetku oznake proizvoda;

c tamo gde sistem oznacavanja koristi brojeve, dopunska oznaka je jedno C;

d tamo gde sistem oznacavanja koristi oznake utisnute na povrsinu, dopunsku oznaku Cine dye oznake

izmedu para normalnih rebara, postavljene neposredno pre pocetka broja proizvoda.

10.3 Proizvod dobijen odmotavanjem kotura

10.3.1 Pored proizvodaceve identifikacije stavljene na proizvod, jedna identifikaciona oznaka uredaja za

odmotavanje stavlja se na proizvod Histampa na prikacenoj etiketi.

10.3.2 Broj proizvoda se mora utisnuti na proizvod tokom valjanja ili tokom dalje prerade.

10.4 Zavarena mreZa

Pored proizvodacevih oznaka i oznaka proizvoda utisnutih na pojedinacnim zicama, jedna etiketa se kaci na

snop zavarene mreze da naznaci proizvodaca zavarene mreze i tehnicku e klasu e proizvoda.

10.5 Resetkasti nosaci

Pored proizvodacevih oznaka i oznaka proizvoda utisnutih na pojedinacnim zicama, jedna etiketa se kaci na

resetkasti nosac da naznaCiproizvodaca resetkastog nosaca i tehnicku e klasu e proizvoda.

11 Provera mehanickih osobina u slucaju spora7

11.1 Kad god utvrdivanje neke osobine propisane u ovom evropskom standardu kao karakteristicna

vrednost dovede do spora, ta vrednost mora biti proverena biranjem i ispitivanjem tri komada za ispitivanje

od razliCitih komada iz kontingenta koji se pregleda.

Ako je jedan rezultat ispitivanja manji od propisane karakteristicne vrednosti, i komad za ispitivanje i metod

ispitivanja moraju biti pazljivo prouceni. Ako postoji neka lokalna greska u komadu za ispitivanje ili razlog

da se veruje da se neka greska dogodila u ispitivanju, rezultat ispitivanja se odbacuje. U tom slucaju se

obavlja dodatno jednokratno ispitivanje.

Ako su tri validna rezultata ispitivanja jednaka Hiveca od propisane karakteristicne vrednosti, smatra se da je

kontingent u skladu sa ovim evropskim standardom.

Ako nije tako, primenjuju se zahtevi iz 11.2.

11.2 Ako se ne ispuni 11.1, ispituje se 10 dodatnih uzoraka za ispitivanje koji se uzimaju od razlicitih

proizvoda u kontingentu.

Smatra se da je kontingent u skladu sa ovim evropskim standardom ako je prosecan rezultat ispitivanja za

10 komada za ispitivanje veci od karakteristicne vrednosti, a pojedinacne vrednosti su vece od najmanjih i

nize od najvecih vrednosti odgovarajuce specifikacije proizvoda. Ako nije tako, kontingent se odbacuje.

Nacionalna fusnota

7 VidetiPrilogNB BS4449:2,9P5

33


37/70

SRPS EN 10080:2008

Prilog A

informativan

Primeri tacaka zavarivanja u spojevima resetkastog nosaca

SlikaA.1

?n1

~

~~

~

1n 1

~~

,V3 {l

~a

~

{b

SlikaA.2

SlikaA.3

SlikaA.4

Slika A.5

Slika A.6

Slika A.7

Slika A.8

Slika A.9

*Tacka zavarivanja

34

UD

0iJ

~

~

lJ

X\

.j

\ \

ct\

A~


38/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

Prilog B

normativan

Metode ispitivanj a za resetkaste nosace

B.1 Opste napomene

Osobine sipke i dijagonala utvrduju se prema ENISO 15630-1, osim mera videti B.2 i sile smicanja

spojevakojaje opisanaod B.3 doB.7.

B.2 Merenje mera reSetkastog nosaca

B.2.1 Komad za ispitivanje

Komad za ispitivanje mora biti resetkasti nosac u stanju u kojemje isporucen.

B.2.2 Oprema za ispitivanje

Visina, sirina i duzina resetkastog nosaca mora biti merena pomocu instrumenta koji ima rezoluciju od I mm

ili boljeg.

B.2.3 Postupak merenja

Resetkasti nosac mora biti postavljen na ravnu povrsinu. Visina i sirina moraju se utvrditi na srednjoj poziciji

duzine resetkastog nosaca.

Za utvrdivanje razmaka, mora se izmeriti rastojanje iznad pet razmaka, a zatim izracunati prosecna vrednost.

B.3 Ispitivanje na smicanje

B.3.1 Ispitivanje na smicanje na tackama zavarivanja

B.3.1.1 Opste napomene

Ista metoda ispitivanja mora se primeniti za tipsko ispitivanje i fabricku kontrolu proizvodnje.

B.3.1.2 Princip metoda ispitivanja

Cvrstoca varova moze se utvrditi bilo kojom od dye metode. Izbor metode se prepusta proizvodacu.

Metoda I

Princip metode I jeste ispitivanje zatezanjem, koje se primenjuje na sipku resetkastog nosaca kako je

prikazanona sliciB.I. U tom ispitivanju,dijagonalaresetkastognosacase ogranicava.


39/70

SRPS EN 10080:2008

Na slici je:

1 sipka

2 dijagonala

a izgled sa prednje strane

b izgled sa bocne strane

@ISS

CD

~

a

b

Slika B t

Principmetode ispitivanjat na smicanje

Metoda 2

Princip metode 2 jeste ispitivanje zatezanjem koje se primenjuje na dijagonalu resetkastog nosaca kako je

prikazano na slici B.2. U tom ispitivanju sipka resetkastog nosaca se ogranicava.

36


40/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

@

~

a

b

Na slici je:

1 sipka

2 dijagonala

a izgled sa prednje strane

b izgled sa bocne strane

Slika B.2- Princip metode ispitivanja 2 na smicanje

Ispitivanja prema obe metode vrse se na takav naCinda se izbegne rotiranje komada za ispitivanje [uporediti

slike B.1 b i B.2 b ].

Ispitivanje tacke zavarivanja izmedu celicne trake i dijagonale mora biti obavljeno pomocu odgovarajuceg

uredaja.

B.3.2 Ispitivanje na smicanje na pricvrScenim spojevima

B.3.2.1 Opste napomene

Primenjuju se razliCite metode ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje i fabricku kontrolu proizvodnje. U

slucajevima spora, moraju se primeniti metode ispitivanja prema slici B.3.

B.3.2.2 Princip metode ispitivanja za pocetno tipsko ispitivanje

Ispitivanje mora biti izvrseno kao ispitivanje cvrstoce zatezanjem koje se primenjuje na dijagonalu sa spojem

ugradenim u beton videti sliku B.3 .

37


41/70

SRPS EN 10080:2008

~

@ISS

~

Na slici je:

2 dijagonala

3 donja sipka

4 beton

5 celik

Slika B 3 Princip ispitivanja na smicanje na pricvrScenim spojevima ugradenim u beton

Kvalitet betona treba da bude najmanje C20/25.

NAPOMENA Veze dijagonala treba da budu izbegnute videti sliku BA .

@

Na slici je:

2 dijagonala

3 donja sipka

4 cevCica za sprecavanje adhezije/veze

Slika B 4 Probni uzorak za ispitivanje na smicanje prema slici B 3

B 3 2 3 Princip metode ispitivanja za fabricku kontrolu proizvodnje

Sila zatezanja se primenjuje na dijagonalu. Donja sipka je pricvrscena u uredaju da bi se izbeglo uvrtanje

sipke videtislikuB.5 .

38


42/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

~

~

Na slid je:

2 dijagonal

3 donja sipka

Slika B.S

-

Metoda ispitivanja na smicanje na pricvrScenim spojevima

za fabricku kontrolu proizvodnje

B.3.3 Aparat za ispitivanje

B.3.3.1 Masina za ispitivanje zatezanjem

Koristi se masina za ispitivanje zatezanjem klase 1 ili 0,5 prema EN ISO 7500-1.

B.3.3.2 Ddac

Za podupiranje dijagonala mora se koristiti poseban ddac metoda 1 ili za sipke metoda 2 . Ddac se

pricvrscuje u gomjim celjustima masine za ispitivanje zatezanjem.

U slucaju metode 1, drzac mora da sprecava savijanje uzorka za ispitivanje u toku ispitivanja.

U slucaju metode 2, drzac mora da sprecava uvrtanje uzorka za ispitivanje u toku ispitivanja.

B.3.4 Uzorak za ispitivanje

Uzorak za ispitivanje se iseca iz resetkastog nosaca a da se pri tome ne osteti tacka zavarivanja.

B.3.5 Postupak ispitivanja

Uzorak za ispitivanje se postavlja u drzac ili pre ili posle postavljanja ddaca na masinu za ispitivanje

zatezanjem.

Sila zatezanja se primenjuje na slobodnu duzinu uzorka za ispitivanje.

Brzina naprezanja mora biti ista kao za ispitivanja zatezanjem u elasticnom opsegu.

Najveca sila i lokacija loma moraju biti evidentirane videti takode 7.2.4.2.1 .


43/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

Prilog C

informativan

Ispitivanje veznog mesta za rebrasti i urebreni betonski celik-

Ispitivanje cvrstoce na savijanje

C.t Predmet i podrucje primene

Ovaj Prilog C propisuje metodu za ispitivanje karakteristika vezivanja za rebraste i urebrene sipke i zice koje

se koriste kao armatura u betonskim konstrukcijama.

Ispitivanje cvrstoce na savijanje je namenjeno za odredivanje vezivanja betonskog celika i treba da sluzi kao

osnova za uporedivanje armatumih sipki i zica priblizno istog precnika sipke ili zice, ali sa razlicitim

konfiguracijama povrsine.

Metoda ispitivanjaje primenljiva za betonski celik u precnicima ~ 32 mm.

NAPOMENA Metodase bazira na RILEM PreporuciRCS, Ispitivanje veznogmesta za betonski celik. 1.Ispitivanje

cvrstocena savijanje,2. izdanje 1982.

C.2 Normativne reference

EN 1766,

EN 12390-3,

Proizvodi i sistemi za zastitu i popravku betonskih konstrukcija - Metode ispitivanja -

Referentni beton za ispitivanje

spitivarife stvrdnutog betona - eo 3: Pritisna cvrstoca uzoraka za ispitivanje

C.3 Princip ispitivanja

Princip metode ispitivanja jeste da se optereti greda nosac za ispitivanje jednostavnim savijanjem sve dok

se ne dogodi potpuni prekid veznog mesta betonskog celika u jednoj od polugreda ili sve dok se sam

betonski celik ne polomi. U toku opterecenja, meri se klizanje dva kraja betonskog ce1ika.

Greda upotrebljena za ispitivanje sastoji se od dva paralelopipedna armirana betonska bloka medusobno

povezana u donjem delu betonskim celikom cije ce vezno mesto biti ispitivano, a u gomjem delu celicnom

sarkom zglobom . Mere dva bloka i sarki odreduju se precnikom betonskog celika koji ce biti ispitivan.

Princip ispitivanja je ilustrovan na slikama C.l do CA.

Mere greda za ispitivanje zavise od nazivnog precnika betonskog celika cija ce adheziona snaga biti

odredivana. Za nazivne precnike manje od 16 mm, koristi se uzorak grede tipa A, a za nazivne precnike

jednake ili vece od 16 mm, koristi se uzorak grede tipa B, videti slike C.3 i CA.

NAPOMENA Iskustvo ispitivanja sipke sa precnicima vecim od 32millje ograniceno. Da bi se koristi1ametoda

ispitivanja iz ovog pri10ga za tako velike precnike, treba obaviti program tipskog ispitivanja da bi se vrednova1a

primen1jivostmetodeispitivanja.

C.4 Uzorci i probni uzorci

Ako treba da se ispituju razlicite velicine iste tehnicke klase betonskog celika i iste konfiguracije povrsine,

oni se mogu grupisati u serije. Svi precnici velicine u okviru grupe moraju imati istu konfiguraciju u

pogledu rebara Hiurebrenja. Grupisanje je prikazano u tabeli C.l.

40


44/70

@ISS

SRPS EN 10080:2008

NAPOMENA Imati istu konfiguracijupovrsine podrazumevada odnos izmedu visine rebra/preenikasipke ili zice i

razmakarebra/preenikasipke ili zice, kao i nagib rebra, bude isti. Sliena definicijaprimenjujese za betonskeeelike sa

urebrenjima.

Tabela C.1- Serija precnika betonskog celika za ispitivanje veznogmesta

Za svaku seriju i tip konfiguracije povrsine sa reprezentativnim precnikom serije vrsi se po dvadeset pet

ispitivanja cvrstoce na savijanje. Uzorci moraju biti odabrani tako da se na najmanju meru svedu varijacije u

konfiguraciji povrsine u okviru serije. Ako se svi uzorci ne uzmu iz iste sipke ili zice, onda ih treba uzeti iz

sto je moguce manjeg broja sipki ili zica.

Ako reprezentativni precnik serije nije proizveden, ispituje se najveci precnik proizveden u seriji.

Ako betonski celici sa istom konfiguracijom povrsine ali sa razlicitom propisanom granicom tecenja treba da

budu karakterisani, ispitivanja se obavljaju sa proizvodom koji ima najvisu propisanu granicu tecenja.

Konfiguracija povrsine betonskog celika koji se koristi u ispitivanju mora biti opisana u skladu sa 7.4 i

merena u skladu sa EN ISO 15630-1. Svi parametri potrebni za izracunavanje relativne povrsine rebra ili

relativne povrsine urebrenja moraju biti izmereni i zabelezeni.

C.5 Oprema za ispitivanje

C.5.1 Kalupi za izradu greda za ispitivanje

Kalupi za izradu greda za ispitivanje treba da budu napravljeni od celika, livenog gvoZda ili bilo kog drugog

neupijajuceg materijala koji ne reaguje sa komponentama betona. Posle upotrebe treba odrzavati

vodonepropusnost i mere.

C.5.2 Celicne sarke

Sarka mora biti formirana od dva komada celika u T-obliku, kako je prikazano na slikama C.l i C.2, koji

medusobno povezuju poprecna unutrasnja lica dva bloka. Sirina sarke je ista kao sirina grede. Sarke su

prikazane na slikama C.5 i C.6.

C.5.3 Sistem za regulisanje sila

Mehanizam za primenu sila treba da se instalira sa sistemom za regulisanje sila koji im omogucava da se

povecavaju kontinuirano, u okviru granica opisanih u C.5.5.

C.5.4 Sistem za primenu sila

Sistem za primenu sila mora da obezbedi da se sila primenjuje vertikalno u odnosu na dejstvo na gomju

povrsinu grede.

Mehanizam za primenu sila sastoji se od celicnih rotirajucih nozeva ili valjkastih lezajeva; dva za

podupiranje uzorka grede, a druga dva za opterecenje.

Sioke Hiiice

Naziv serije

Opseg nazivnih precnika Reprezentativni nazivni

d

precnik serije

mm mm

Mali precnici

d

10 8

Srednii precnici

10 < d < 20 16

Veliki orecnici

20 < d < 32 32

Vrlo veliki precnicia

32 < d 50

Svaka velicina koja ce biti

iSDitivana

a NAPOMENA Iskustvoiz ispitivanjasipki sa preenicimaveCimod 32mmje ogranieeno.Da bi se

primenio metod ispitivanja iz ovog priloga za tako velike preenike, treba obaviti program tipskog

ispitivanjada bi se ocenilavrimenliivostmetode isvitivania.


45/70

SRPS EN 10080:2008

@ISS

C.5.5 Instrumenti za merenje sila

Sile se mere sa preciznoscu od najmanje 1 od najvece sile dobijene pri ispitivanju.

Uredaj za ocitavanje ima oznaku najvece sile dostignute u toku ispitivanja.

C.5.6 Instrumenti za merenje klizanja

Instrumenti za merenje klizanja moraju biti precizni do :to,01 mm.

C.6 Priprema uzoraka

C.6.1 Betonski celik koji se ispituje

Sipka za ispitivanje je u stanju onako kako je proizvedena bez rastresite troske, po mogucstvu potpuno

oslobodena korozije i, ako je potrebno, temeljno oCiscena od masti odgovarajuCim sredstvom za skidanje

maziva, npr. karbon-tetrahloridom (CC14)ili etilen-trihloridom (CzHCb). Sipka za ispitivanje mora biti bez

ikakve masinske obrade. Ako sipka za ispitivanje korodira, stanje sipke mora biti opisano u izvestaju 0

ispitivanju i eventualno potkrepljeno fotografijama povrsine.

Sipka se ne sme Cistiti ni na koji nacin koji bi eventalno izmenio njenu hrapavost.

Uzorci za ispitivanje uzeti iz koturova ispravljaju se pre ispitivanja prema EN ISO 15630-1:2002, tacka 4.

C.6.2 Pomocna armatura

Pomocna armatura treba da ima istu cvrstocu i karakteristike povrsine kao betonski celik koji se ispituje.

Slike C.5 i C.6 prikazuju komponente za pomocnu armaturu.

C.6.3 Plasticne kosuljice

Kosuljice koje se koriste da bi se izbeglo prianjanje betona za betonski celik koji se ispituje moraju da budu

od plastike. Te kosuljice moraju biti krute, tako da se ne bi deformisale u toku ispitivanja.

C.6.4 Beton

C.6.4.1 Opste napomene

Beton za uzorak grede, kao i cilindricni komadi za ispitivanje, proizvode se, postavljaju i skladiste prema

EN 1766 sa kvalifikacijama datim u C.6.4.2.

C.6.4.2 Klasa cvrstoce betona

Beton mora biti ili tipa C(0,70) sa ciljnom vrednoscu pritisne cvrstoce od (25 :t 5) MPa, ili tipa C(0,45) sa

ciljnom vrednoscu pritisne cvrstoce od (50:t 5) MPa, mereno na cilindricnom uzorku 150 mm x 300 mm i

i

Documents

10080 Betonski Celik - Opste