Опште карактеристике града Бања Лука

одручје града Бања Лука смјештено је у

сјеверозападном дијелу Републике Српске

и Босне и Херцеговине. То је

најмногољуднији град у Републици

Српској, а други по броју становника у Босни и

Херцеговини. Простор града Бања Лука обухвата територију

од 1239км², а на снову података о попису становништва из

1991. године у граду је живјело 195 692 становника.

Претпоставља се да је број становника до 2004. године

(према пројекцији Статистичког завода Републике Српске)

повећао преко 220 000 становника. Становништво града је

просторно размјештено у 52 насељена мјеста, при чему је

изражена јака концентрације у урбаном простору, на око 121

км². Степен урбанизације је веома висок, док је број

пољопривредног становништва из године у године све мањи

(1991. је износио 5,9% од укупног броја становника).

Доминантна привредна грана у подручју града је

индустрија, од које прехрамбена и индустрија заснована на

преради пољопривредних производа ради пуним или

дјелимично смањеним капацитетом у послијератном

периоду. Сви привредни капацитети су сконцентрисани у

урбаном дијелу града, што је био основни предуслов за

имиграцију становништва, које се досељавало у град из

изразито разбијених брдско-планинских насеља.

Велике површине земљишта, погодне за

пољопривредну производњу су напуштене и запуштене,

нису адекватно искоришћене, а тиме и насељене.

Пољопривредне површине се трајно или привремено губе, а

трпе се и велики губици у производњи здраве и јефтиније

хране. Потребно је предузети мјере у процјени и заштити

пољопривреног земљишта, а нарочито обрадивог.

Географски и саобраћајни положај града

ања Лука је главни привредни,

административни и културни центар регије, са

свим обиљежјима које има један град.

Смјештена је у долини ријеке Врбас.

Распадањем Југославије нагло се измјенио геостратешки

положај, тако да је Бања Лука данас смјештена практично у

пограничној зони са Републиком Хрватском, на центалном

мјесту западнокрајишких општина Републике Српске.

Територија града Бања Лука има правоугли облик у

правцу сјевер-југ, при чему источни дио града припада

сливном подручју ријеке Врбаса, а западни, мањи дио града

припада сливном подручју ријеке Гомјенице. Максимална

удаљеност крајњих, јужне и сјеверне тачке територије града

је 55км, а западне и источне тачке 40км.

У односу на конфигурацију терена, просторни

размјештај природних ресурса, а нарочито у односу на

вриједност пољопривредног земљишта, шума, водотока,

саобраћајне и комуналне инфраструктуре испољава се пет

макропоросторних цјелина;

- источна зона (урбано подручје Бање Луке), на

површини од 190км, смјештена је у долини ријеке Врбаса, у

Бањалучком пољу, на надморској висини 140-160м;

- сјеверозападна зона, смјештена је у долини ријеке

Драгочај, између планина Козаре и Пискавице, на површини

од око 285 км, на надморској висини 200-300м;

- западна зона, смјештена у долини ријек Црквене и

Гомјенице, на површини од 290км, на надморској висини од

300-400м;

- југозападна зона, на брдско-планинском дијелу

територије града, са обје стране Врбаса, на површини од

353км, на надморској висини од 500-600м;

- јужна зона, на брдско-планинском дијелу простора

града, са источне стране ријеке Врбаса, на површини од

122км, на надморској висина од 500-1000м.

За равномјеран развој града јако је битна мрежа

локалних, регионалних и магистралних путева.

Подручје урбаног дијела града Баља Лука, са

приградским насељима, смјештено је у крајњем периферном

сјевероисточном дијелу општине, на 44º62'27" СГШ и

1

ПП

ББ

17º1'44"ИГД. Ванградско подручје смјештено је на западној

страни територије града. Овај дио града повезан је са ужим

путним правцима и то са сјеверозапада путем Бања Лука-

Ивањска-Приједор, који пролази долином, ријеке Драгочај и

котлином између планина Козаре и Пискавице. Други путни

правац иде ка западу, преко Бронзаног Мајдана, до Санског

Моста, кроз долине ријека Црквене и Гомјенице.

Југозападни дио града,као и друга насељена мјеста

тога подручја, спојене су са Бањом Луком путним правцем

Бања Лука-Крупа на Врбасу-Јајце.

Централно кроз простор града,пролази магистрални

пут Окучани-Градишка-Бања Лука-Доњи Вакуф-Сплит. То

је дионица европске мреже путева дрогог реда, која је

повезана са ауто-путем Београд-Загреб и представља добру

везу града са сусједним републикама Србијом, Црном Гором

и Хрватском.

Са централним дијелом Босне град је повезан

магистралним путем М-16, а даље преко ауто-пута

Братство-јединство и Јадранске магистрале са просторима

бивших југословенских република. Велики значај за град

представља магистрални пут Приједор-Бања Лука-Добој, у

смислу интегрисања сјеверозападног и сјевероисточног

дијела Републике и у правцу даљег развоја града и регије.

Подручје града Бања Лука је укључено у жељезнички и у

авионски саобраћај.

Жељзничка пруга Бања Лука-Добој-Тузла, повезана

је са пругом Београд-Бар и пругом Сарајево-Плоче, што

омогућава везу са бившим југословенским републикама, а

преко Загреба и Марибора и са центалном Европом.

Пред рат је изаграђен аеродром, који испуњава све

услове за међународни саобраћај и убудуће представљаће

ваздушну дестинацију, важну за јужну Европу.

Као нсајвећи центар Републике Српске, Бања Лука је

уједно и велики потрошач пољопривредних производа,

којима се највећим дијелом снадбјева увозом из Србије и

Хрватске, те од произвођача из Лијевча поља, са подручја

општине Градишка. Укључивањем расположивог

пољопривредног земљишта града Бања Лука у

пољопривредну производњу, понуда и конкуренција

пољопривредних производа би се повећала, што би знатно

утицало и на цијене ових производа на тржишту.

Природне и физичко-географске карактеристике

д свих привредних грана пољопривреда је

најуже везана са природним факторима, који

представљају резултат природних процеса,

развоја и компоненти. Ти фактори могу бити

унутрашњи и вањски. Унутрашњи фактори односе се на

насљедне особине неке врсте, а вањски на средину у којој

тај организам расте. Важна особина вањских фактора је

њихова промјењивост у времену и простору. Вањски

фактори се дијеле на биотичке и абиотичке. Компоненте

абиотичких фактора су клима, земљиште и рељеф или шире

геолошка подлога, рељеф, климатска својства територије,

водна својства и земљиште.

Према томе, познавање ових фактора, али и

геоморфолошких процреса, појава и особина подлоге

омогућује рационалније планирање простора у сврху

пољопривредне производње, индустријске и стамбене

изградње, развоја туризма као и њихову ефикасност и

интензивирање.

Геолошке карактеристике

азличитост геолошких подлога и њихове

старости је одлика подручја града Бање

Луке. Палеозојски пјешчари и шкриљци су

најстарије стијене подручја и пружају се у

виду већег хомогеног комплекса, западно од тока

Гомијенице (Бронзаног Мајдана). Изразито набран рељеф је

условио образовање дистричног камбисола, као

доминантног типа на овом матичном супстрату.

2

ОО

РР

Термо-тријаски кварцни пјешчари и конгломерати

(Пискавица, Вилуси) су матични супстрат дистричних

камбисола и сирозема, јако киселих земљишта.

Тријаско-јурски рожњаци и глинци (Ивањска,

Пискавица планина) и дијабаз-рожњачке стијене, рожњаци,

глинци, геауваке (јужне падине Козаре, Црни Врх) су

заступљени као већи комплекси. У простору дијабаз-

рожњачке формације присутна су већа тијела везаних

прашкастих седимената и мања дијабаза (Пријечани). Због

нешто блажег рељефа, на поменутим стијенама осим

хомогених дистричних камбисола присутне су и земљишне

комбинације са илимеризованим земљиштима.

На силтитима, које карактерише изломљен рељеф,

јављају се углавном дистрични камбисоли.

Нешто већа тијела серентинита су разбацана по

падинама Козаре и на простору Црног Врха, а већи

комплекс сепентинисаног перидотита се простире источно

од насеља Врбање. За серпентинисане перидотите је важно

истаћи појаву (нпр. серпентинофита), биљака које су везане

за перидотите.

Верфенски пјешчари и глинци граде већа тијела

југозападно од Бронзаног Мајдана и на простору Вилуса.

Пјешчари су богати кварцом, а шкриљци лискунима.

Флишни комплекс на подручију града има велико

пространство, а значајно је да су то углавном

пољопривредне површине, погодне за узгој највриједнијих

култура. Подручје бањалучког флиша је дио велике

сарајевско-зеничко-бањалучке зоне.

На основу састава и старости серија издвојено је

више флишева и пакета, од јурскокредног до еоценског.

Састав серија чине стијене: лапорци, пјешчари,

конгломерати, брече и лапоровити кречњаци. Зависно од

компоненти у матичном супстрату настају дистрични или

еутрични камбисоли, затим долази до појаве двослојних

земљишта и комбинације еутричних смеђих и

илимеризованих земљишта.

На миоценским лапорима и глинама, у условима

хидроморфизма благоталасастих терена, образовале су се

смонице ( Рамићи, Драгочај ). Комбинација смеђих

земљишта и рендзина образовала се на партијама лапора са

лапоровитим кречњаком.

Значајне површине делувијално-пролувијалних

наноса, формираних на јужним и југоисточним странама

Козаре, прекривене су оброначним псеудоглејом, а на

терасама дуж Врбаса терасним псеудоглејом.

Алувијуми су различитог механочког састава:

најчешће су шљунковити, рјеђе пјесковити са муљем.

Издвојени су карбонатни и безкарбонатни флувисоли.

Једри кречњаци су широко распрострањени на

Мањачи, Тисовцу и Осмачи. Старости су од доњо-тријаске

до миоценске. Могу да се јаве са доломитима или са

рожњацима, туфитима. Обликује их низак проценат

нераствореног остатка, најчешће испод 1%. У креди су

издвојени банковити и танкоплочасти кречњаци, које

одликује слабија карстификованост. Важна одлика ових

кречњака је појава стјеновитости, као компоненте у

земљишним комбинацијама типа „мозаик“ и као фактора

који утиче на производност кречњачких земљишта, у

смислу смањења продуктивне површине. Због

проводљивости воде, кречњаци повећавају сувост, што има

утицаје на појаву одређене вегетације (ксеротермне

заједнице ).

Мозаичан распоред еволуционе серије кречњачких

зенљишта је основна одлика једрих кречњака, као

посљедице подземног рељефа, којег изазива крашка

хидрологија.

Доломити граде велике комплексе на Мањачи, на

простору Змијања, све до потока Пискавице, затим на

Старчевици и Осмачи. Јављају се као једри, који су

доминантни по пространству ( Мањача ) и као кристаласти.

Доломити се спорије растварају а значајна одлика им је

одсуство стјеновитости. На једрим доломитима се образују

органоминералне црнице, у комбинацији са смеђим

земљиштима.

На кристаластим доломитима настају рендзине, који

су често једини тип земљишта на већем простору. И црнице

и рендзине су најчешће под пашњацима, јер се ради о

плитким земљиштима, с тим што су колувијални варијетети

погодни за узгој кромпира високог квалитета.

3

Рељефске одлике подручја града

рад Бања Лука смјештен је у сјеверозападном

дијелу Републике, те са сусједним општинама

чини једну географску цјелину. Општа

карактеристика овог подручја у орографском смислу је

постепено издизање рељефа, од савске котлине на сјеверу,

према југу. На сјеверу, на ниском брежуљкастом рељефу,

истичу се планине Мотајица, Просара, Козара, а између њих

смјештено је Лијевче поље, надморске висине 90-100м.

Централни дио терена, гдје је дијелом смјештен град Бања

Лука, уз друге ниже планине заузимају и планине Мањача и

Осмача. Између јижних планина Козаре и сјеверних падина

Мањаче, односно источних и сјевероисточних дијелова

Мајданске планине, смјештена је приједорско-омарска

долина.

Подручје равничарског дијела, захвата равница

Бањалучког поља и долине притока Врбаса и Сане (Врбања,

Гомјеница, Бркалос и др.), на надморској висини око 150 м.

Квартарне наслаге иловача, глина, силикатни

пијескови и шљункови (терасе изнад Гомјенице и Драгочаја)

су благо таласасти терени који представљају прелаз из

долинског у брдски терен.

Подручје побрђа (150-600м): Црног врха, Бјељевине,

Бехремагинице, јужне падине Козаре и Пискавице граде

стијене дијабаз-кречњачке формације. То је простор брдског

појаса, јако набораног рељефа, који је услов за образовање

доминантних киселих смеђих земљишта. Сански палеозоик

Стрмца и Вилуса граде рожњаци, пјешчари и серпентинске

стијене који условљавају јако изражене, а понегдје и

екстремне орографске прилике. Развој земљишта и распоред

земљишних типова има исте законитости као и земљишта

настала на стијенама дијабаз-рожњачке формације.

Под утицајем површинских вода, на теренима са

матичним супстратом од серпентинита, нарочито је

изражено стварање јаруга и стрмих ријечних корита. За

разлика од серпентинита, пјешчари и рожњаци су отпорнији

на вањски утицај, па подручја са таквим подлогама имају

благо изражене орографске карактеристике, са доста мањих

падина. Силикатни и силикатно–карбонатни предјели јаче

изломљеног рељефа су претежно прекривени шумама или

ливадама и пашњачким површинама, док су они са мање

стрмим рељефом, на којима су обично и дубока земљишта

под пољопривредним културама. Код силикатних терена

треба истаћи значај елемената рељефа (експозиција,нагиб и

др.) и њихов утицај на педогенезу, појаву ерозије и распоред

вегетације.

Подручје планинских масива (400-1236м): Осмаче,

Тисовца, Чемернице и Мањаче, на јужном дијелу града,

грађено је од кречњачких и доломитних формација. Треба

истаћи да неки дијелови подручја имају изражене одлике

крашког микрорељефа, тј. присуство мањег или већег броја

вртача, то је тзв. богињави рељеф. Богатство кречњачког

рељефа треба додати кањоне Врбаса и Сутурлије.

Једре доломите,који заузимају највеће пространство

на Мањачи, одликују елементи макро-рељефа и мезо-

рељефа, док је појава вртача углавноим везана за доломите

који у себи имају релативно висок садржај калцијум

карбоната (кречњачки доломити око села Локвари).

Разноликости рељефа бањалучког простора треба додати

појаву благо заталасаних заравни, смјештених између

кречњачко доломитних брда Мањаче и Змијања (Стричићко

поље, Добрињско поље и др. мања поља). То су котлине и

долине, испуњене иловачама и глинама, те силикатним

шљунком и дробином.

Хипсометријски појаси

ељеф подручја града Бања Лука

представљен је и по хипсометријским

појасима, који су због прегледности

подјељени у седам зона. Подјела је приказана нумерички и

картографски. Хипсометријски појаси, површине и

процентуална заступљеност су како слиједи:

4

ГГ

РР

Надморска висина ha %

до 200 14.842 11.98

200-400 48.842 39.40

400-600 37.421 30.20

600-800 10.846 8.75

1000-1200 9.107 7.35

1200-1399 578 0.47

Укупно 123.898 100.00

Табела 1.

Граф 1.

Уочава се да је највећи дио територије града

смјештен на надморској висини од 200-600м (70%),што

указује да је у орографском смислу,подручје брежуљкасто-

брдовито.

5

Прoцјeнa eлeмeнaтa вoднoг билaнсa

6

ЗЗ

a прoцјeну зeмљиштa, пoсeбнo зa прoцјeну њeгoвe

eкoлoшкo-прoизвoднe вријeднoсти, oбeзбјeђeнoст, oднoснo

нeoбeзбјeђeнoст вoдoм зaузимa врлo знaчaјнo мјeстo.

Мeђутим, дeфинисaњe влaжнoсти зeмљиштa јe дугoтрaјaн и

тeжaк пoсao, пa и кaдa сe тo oбaви имa oгрaничeн

прoстoрно-лoкaлни и врeмeнски кaрaктeр.

Кaкo пoдручјe Бaње Лукe кaрaктeришe мнoгo

зeмљиштa (41 кaртoгрaфскa јeдиницa), рaзличитих

свoјстaвa, нaмeћe сe пoтрeбa зa јeднoм упрoшћeнијoм

прoцјeнoм влaжнoсти зeмљиштa. Нaшу пoтрeбу

зaдoвoљaвaмo прoцјeнaмa вoднoг билaнсa. Oбрaчун вoднoг

билaнсa oмoгућaвa и прoцјeну eлeмeнaтa рeжимa влaжнoсти

зeмљиштa.

Прoцјeнa вoднoг билaнсa извршeнa јe мeтoдoм

Тoрнтвaјт-Мaтeр, нa oснoву пoдaтaкa зa мeтeoрoлoшку

стaницу Бaњa Лукa (153 м н.в.).

Oбрaчун вoднoг билaнсa oбухвaтиo јe пeриoд oд

1951. дo 2001. гoдинe (51 гoдинa), зa свaку гoдину пoсeбнo.

Кao рeзeрвa, биљкaмa приступaчнe вoдe, узeтa јe вријeднoст

oд 25 мм, зa плиткa скeлeтнa зeмљиштa типa црницa и

рeндзинa, oднoснo зa зeмљиштa типa мoзaикa сa вeликoм

стјeнoвитoшћу, 50 мм зa срeдњe дубoкa зeмљиштa и срeдњe

стјeнoвитe мoзaикe и кoнaчнo 100 мм, зa дубoкa зeмљиштa

и мoзaикe мaлo стјeнoвитe, с вeћим учeшћeм дубљих

зeмљиштa. Рeзeрвe вoдe у зeмљишту oд 25 и 50 мм су врлo

нискe, a рeзeрвa oд 100 мм јe нискa. Нa oснoву oбрaчунa,

кoји јe oбaвљeн зa свaки мјeсeц у три дијeлa (сa трeћинoм

сумe мјeсeчних пaдaвинa и трeћинoм пoтeнцијaлнe

eвaпoтрaнспирaцијe) дoбијeни су слeдeћи eлeмeнти вoднoг

билaнсa:

Нaјмaнјa влaжнoст зeмљиштa (кao пoчeтнa -

улaзнa влaжнoст зeмљиштa) у oбрaчуну јe врeмeнски

рaспoрeђeнa кaкo слијeди:

7

Табела 2.

У

прoсјeку

нaјмaњa рeзeрвa вoдe, у зeмљиштимa сa пoтeнцијaлнoм

(мaксимaлнoм) рeзeрвoм oд 25 мм јe 13.4 мм (9.72-24.75), штo

јe 53.6% мoгућих рeзeрви, a нaјвишe их јe у сeптeмбру мјeсeцу,

11.8%. Зa зeмљиштa пoтeнцијaлних рeзeрви 50 мм минимaлнe

рeзeрвe су 34.8 мм (23.54-49.37) или 69.6% пoтeнцијaлa, a

нaјвишe их јe у aвгусту мјeсeцу, 21.6%, дoк рeзeрвe (100 мм

пoтeнцијaл) oд 65.9 мм су нaјзaступљeнијe у aвгусту и тo

31.4%. Минимaлнe рeзeрвe урeднo oдрeђују и пoчeтaк

хидрoлoшкe гoдинe, кoји сe у прoсјeку рaчунa сa oктoбрoм.

Пaдaвинe и oбнaвљaњe влaжнoсти зeмљиштa су

дeтaљнo oбрaђeнe у пoглaвљу o клими. Oвдјe јe пoтрeбнo, сaмo,

нaглaсити дa зeмљиштa сa пoтeнцијaлним рeзeрвaмa oд 25 и 50

мм, свaкoг нaрeднoг мјeсeцa, изa мјeсeцa сa минимaлнoм

влaжнoсти, пoпунјaвaју свoјe рeзeрвe тј. пoстижу мaксимaлнe

рeзeрвe вoдe, дoк кoд зeмљиштa сa пoтeнцијaлнoм рeзeрвoм oд

100 мм тo сe нe пoстижe у 32% гoдинa. Пoтрeбнo јe нaглaсити,

дa дaни сa пaдaвинaмa мaњим oд 1 мм у тoку вeгeтaциoнoг

пeриoдa, нe утичу нa пoвeћaњe рeзeрвe вoдe у зeмљишту, кao

дa прaктичнo нe прeкидaју низ бeскишних дaнa.

Рeзeрвa

приступaчнe

вoдe (мм)

Нaјмaњa влaжнoст зeмљиштa јaвљa сe у мјeсeцу

Гoдинe бeз

смaњeних

рeзeрви

јуну јулу aвгусту сeптeмбруoстaли

мјeсeци

% зaступљeнoсти гoдинa

100 7.8 11.8 31.4 21.6 19.6 7.8

50 5.9 15.7 21.6 19.6 29.4 7.8

25 2.0 - 9.8 11.8 27.4 49.0

8

КЛИМА БАЊЕ ЛУКЕ

Температура ваздуха

емпература ваздуха је, као један од основних

климатских елемената, за потребе

предстојећих активности у вези ТЕ-ТО "Бања

Лука", обрађена на основу резултата

континуираних метеоролошких мјерења ГМС Бања Лука.

Обрадом је обухваћен репрезентативан период 1961-1990.

године, који чини

последњу стандардну климатолошку нормалу. Ради

добијања комплексног увида у температурни режим Бање

Луке и околине, карактеристике температуре ваздуха су

изражене са девет параметара, и представљене табеларно и

графички. Резултати специјалних обрада и прорачуна

презентовани су у наредним поглављима.

Средње месечне и средња годишња температура ваздуха

Подручје Бање Луке има средњу годишњу

температуру ваздуха 10.6оС и годишњу амплитуду од 21.1

степени (разлика средњих мјесечних температура ваздуха

између најхладнијег и најтоплијег месеца), Таб. 1.1.1. У

обрађеном периоду средња годишња температура ваздуха се

кретала у интервалу од 9.7 оС (1964. године) до 11.7оС (1990.

године).

Табела 3. Средње месечне и средња годишња вредност температуре ваздуха, у °C, Бања Лука 1961-1990.

ЈАН ФЕБ МАР АПР МАЈ ЈУН ЈУЛ АВГ СЕП ОКТ НОВ ДЕЦ ГОДИНА

xs -0.6 1.6 6.1 10.9 15.6 18.9 20.5 19.8 16.0 10.8 5.9 1.1 10.6

MAX 4.3 7.7 9.6 14.2 18.0 21.4 23.4 21.8 20.0 14.8 12.2 5.3 11.7

MIN -7.4 -8.8 1.6 7.9 12.7 17.0 18.5 16.6 13.1 7.3 1.5 -3.5 9.7

2.6 3.5 2.3 1.6 1.4 1.0 1.1 1.3 1.5 1.6 2.1 2.2 0.6

Јануар је, са просечном температуром ваздуха -0.6оЦ,

најхладнији месец. По ниским вредностима средње мјесечне

температуре, после јануара, следе децембар, са 1.1оЦ, а

затим фебруар са 1.6оЦ. За фебруар, који је у обрађеном

периоду имао средње температуре у опсегу од -8.8 оС до 7.7 оС, је особено да од свих месеци има највеће стандардно

одступање око просека.

Најтоплији месец је јули, са температуром 20.5оС,

који је у обрђ|еном периоду имао средње температуре у

опсегу од 18.5оС до 23.4оС. По високим вредностима средње

мјесечне температуре, после јула, следе август, са 19.8оС, а

затим јуни са 18.9оС.

Средње мјесечне и средња годишња количина падавина

Просечна годишња количина падавина на подручју

Бања Луке, по подацима из обрађеног репрезентативног

периода 1961-1990. година, износи 1030.6мм, Таб. 1.2.1.1. У

периоду последње стандардне климатолошке нормале, која

је наменски обрађена, годишња количина падавина је

варирала од 685.1мм до 1281.2мм. На основу коефицијента

варијације од 14.6%, може се рећи да је годишња количина

падавина претежно стабилна вредност.

Расподела просјечних мјесечних количина падавина

представљена је графички на Сл. 1.2.1.1. Расподела

10

ТТ

просечних мјесечних количина падавина показује приметну

равномерност. У топлијем делу године излучи се више

падавина него у хладнијем делу године. На подручју Бања

Луке највише падавина се региструје почетком лета, а

најмање крајем зиме. Максимум просјечних мјесечних

количина падавина, 110.8мм, припада јуну, док минимум

63.4мм, припада фебруару. Оваква расподела падавина је

једна од карактеристика умјереноконтиненталне климе.

Априлске количине падавина најмање варирају око просека,

док октобарске имају највеће варијације. У обрађеном

периоду није било ни једног месеца без падавина.

Табела 4. Мјесечне и годишња просјечна вриједност количине падавина, у мм, највћће, најмање и стандардна девијација у обрађеном периоду, Бања Лука, 1961-1990. година

ЈАН ФЕБ МАР АПР МАЈ ЈУН ЈУЛ АВГ СЕП ОКТ НОВ ДЕЦ ГОДИНА

xs 69.5 63.4 78.9 86.9 97.7 110.8 94.6 93.5 82.1 74.5 91.5 87.2 1030.6

MAX

135.6 194.6 152.7 149.5 192.0 276.7 222.9 304.2 205.5 275.7 196.0 206.9 1281.2

MIN 8.6 12.6 16.5 26.5 14.2 59.2 25.5 5.6 19.0 14.2 23.4 8.3 685.1

37.5 38.1 37.0 29.4 49.3 48.4 47.7 56.6 47.6 49.1 41.5 52.4 151.2

Граф 2. Просјечна (Рс), максимална (Рмаx) и минимална (Рмин) мјесечна количина падавина, Бања Лука, 1961-1990.

Релативна влажност ваздуха

елативна влажност ваздуха се најчешће користи као мјера присутности водене паре у ваздуху. Дефинише се као однос присутне водене паре и максимално могуће водене паре за дате услове. Релативна влажност ваздуха је сложен метеоролошки параметар, једна иста

бројна вредност релативне влажности ваздуха добија се при

различитим вредностима температуре сувог и влажног термометра. Дневни ход релативне влажности је супротан ходу температуре ваздуха. Дневни минимум релативне влажности ваздуха региструје се у раним поподневним сатима, у најтоплијем делу дана. Дневни максимум релативна влажност ваздуха достиже током ноћи.

Средње месечне и средња годишња релативна влажност ваздуха

Просечна месечна релативна влажност ваздуха у Бања Луци креће се од 70.2%, у априлу, до 84.3% у

децембру, Таб. 1.3.1. Ове вредности су графички приказане на Сл. 1.3.1.

11

РР

Табела 5. Средње месечне и средња годишња вредност релативне влажности ваздуха, у %, Бања Лука 1961-1990.

ЈАН ФЕБ МАР АПР МАЈ ЈУН ЈУЛ АВГ СЕП ОКТ НОВ ДЕЦ ГОДИНА

xs 83.0 79.7 73.8 70.2 71.7 72.9 70.7 74.3 79.1 81.5 82.2 84.3 77.0

MAX

88.0 87.0 82.0 78.0 83.0 87.0 78.0 83.0 85.0 86.0 90.0 91.0 81.7

MIN 76.0 71.0 65.0 57.0 59.0 65.0 60.0 63.0 70.0 76.0 68.0 78.0 70.8

3.8 4.3 4.4 4.3 5.1 4.4 4.9 5.2 4.0 2.6 5.0 4.0 2.5

Граф 3. Просечна (Usr(%)), максимална (Usr-max (%)) и минимална (Usr-min(%)) месечна релативна влажност ваздуха, Бања Лука 1961-1990.

У хладнијем делу године релативна влажност има више вредности а у топлијем (април-септембар) делу године ниже вредности. Јануарска просечна вредност је најстабилнија, а августовска има највеће стандардно одступање.

Просек за годину износи 77.0%. У обра|еном репрезентативном периоду, годишња вредност се кретала у интервалу од 70.8%, 1983. године, до 81.7%, 1964. године.

Број дана са релативном влажношћу ваздуха: У 50 %, 30 % и 80 % у 14 сати

За описивање услова влажности у Бања Луци и околини обра|ени су и подаци о бројевима дана са карактеристичним вредностима релативне влажности

ваздуха. Резултати обраде су дати табеларно у Таб. 1.3.2.1, Таб. 1.3.2.2 и Таб. 1.3.2.3, а графички приказ на Сл. 1.3.2.

Учесталост праваца ветра и средње брзине по правцима

а потребе добијања стандардних климатолошких информација о карактеристи-кама просечне расподеле праваца и брзина (из јачина) ваздушних струјања на подручју Бања Луке извршена је обрада резултата осматрања

правца и јачине ветра у периоду 1961-1990. Детаqни резултати обимне обраде табеларно су приказани у Таб. 1.4.1 и Таб. 1.4.2.

12

ЗЗ

Табела 6. Учесталост праваца ветра са припадајућим брзинама и тишинама (у промилима) за годину и по сезонама, Бања Лука 1961-1990.

N NE E SE S SW W NW C

Година

~естина

брзина

184 159 82 70 64 65 113 126 138

1.8 1.8 1.7 1.2 2.0 2.6 1.9 1.5

Јесен

~естина

брзина

185 157 75 54 59 60 107 133 170

1.6 1.6 1.7 1.1 1.8 3.4 1.7 1.3

Лето

~естина

брзина

164 142 102 112 63 50 113 116 138

1.9 1.9 1.6 1.1 1.3 1.4 1.9 1.6

Проле}е

~естина

брзина

178 135 78 74 75 87 134 119 120

2.1 2.1 1.8 1.4 2.5 2.6 2.2 1.8

Зима

~естина

брзина

210 202 71 41 59 64 97 135 122

1.5 1.5 1.6 1.3 2.6 3.2 1.9 1.4

Граф 4. Ружа ветра (за годину), Бања Лука 1961-1990.

Климa сa глeдиштa пoљoприврeднe прoизвoдњe

д пoстaнкa чoвјeкoвe врстe вријeмe и пoјaвe

у aтмoсфeри билe су прeдмeт интeрeсoвaњa,

сaмим тим штo јe свa aктивнoст билa у вeћoј

или мaњoј мјeри услoвљeнa врeмeнoм. Зaтo

пoстoјe и брoјни дoкaзи, a први пoзнaти уџбeник из

мeтeoрoлoгијe пoтичe oд Aристoтeлa (350 гoдинa пријe

Христa). Дaљим рaзвoјeм нaукe, првeнствeнo физикe, a

oткрићeм oдрeђeних инструмeнaтa, нa вишe мјeстa пoчињe

сe сa мјeрeњимa и сaкупљaњeм рaзних мeтeoрoлoшких

пoдaтaкa, кao и сa њихoвoм oбрaдoм. Тeк у 19. вијeку

пoчињe нaгли рaзвoј у нaуци и тeхнoлoгији и тaдa сe мoжe

гoвoрити o изгрaднји мoдeрнe мeтeoрoлoгијe.

Мeтeoрoлoгијa, дaнaс имa вишe грaнa, a дoстигнути

рeзултaти мeтeoрoлoгијe примјeњују сe у рaзним нaукaмa и

у прaкси зa нaјрaзличитијe пoтрeбe. Тaкo пoљoприврeднa

мeтeoрoлoгијa (aгрoмeтeoрoлoгијa) прoучaвa утицaј

aтмoсфeрe нa живoт биљнoг свијeтa.

Oснoвни зaдaтaк aгрoмeтeoрoлoгијe јe пoмoћ

пoљoприврeди, у штo бoљeм искoришћaвaњу климaтских

мoгућнoсти пoдручјa, нaрoчитo у сaвлaдaвaњу нeпoвoљних

13

ОО

врeмeнских пoјaвa, сa циљeм пoстизaњa висoких и

стaбилних принoсa. У прoцeсу фoтoсинтeзe при кoјoј зeлeнe

биљкe прeтвaрaју пoтeнцијaлну eнeргију у oргaнскe

мaтeријe, пoрeд свих oстaлих чинилaцa, нaјвeћи знaчaј имaју

инсoлaцијa, тeмпeрaтурa, влaжнoст вaздухa и пaдaвинe.

Из нaпријeд aнaлизирaних мeтeoрoлoшких eлeмeнaтa

видљивe су вријeднoсти пoмeнутих чинилaцa, тe сe мoгу

oдрeдити пoкaзaтeљи у вeгeтaциoнoм пeриoду зa oснoвнe

мeтeoрoлoшкe пoдaткe.

Примјeнa aгрoмeтeoрoлoшких пoдaтaкa јe нeoпхoднa

зa плaнирaњe у пoљoприврeди, имaјући у виду зaвиснoст

пoљoприврeднe прoизвoднјe oд климe. Тo јe у првoм рeду

знaчaјнo зa кoришћeнјe и зaштиту зeмљиштa.

Дa ли ћe извoђeњe нeких видoвa пoљoприврeднe

прoизвoдњe бити успјeшнo или нe углaвнoм зaвиси oд

климaтских услoвa, oднoснo тачнa прoцјeнa aгрoклимaтских

рeсурсa јe прeдуслoв квaлитeтнoг кoришћeњa и гaздoвaњa

зeмљиштeм.

Сунчeвo зрaчeњe

Сунчeвa eнeргијa сe мoжe испитивaти нa oснoву

пoдaтaкa o глoбaлнoм зрaчeњу, билaнсу зрaчeњa или

трaјaњу сијaњa Сунцa (инсoлaцијa), штo јe у oвoм случaју

рaђeнo. Oви пoдaци су вeoмa знaчaјни, кaкo би сe кoд

плaнирaњa утврдилo слјeдeћe:

дaтум сјeтвe нa нaвoдњaвaним пoвршинaмa;

укупнa кoличинa сувe мaтeријe и пoтeнцијaлнoг принoсa;

пeриoди oптимaлни зa сушeњe пoљoприврeдних прoизвoдa;

пoтeнцијaлнa eвaпoтрaнспирaцијa, итд.

Пaдaвинe

Aнaлизирaњeм рeжимa пaдaвинa у плaнирaњу

пoљoприврeднe прoизвoдњe, пoдрaзумијeвa сe пoзнaвaњe

њихoвe укупнe кoличинe и рaспoдјeлe тoкoм вeгeтaциoнoг

пeриoдa, a утврђујe сe:

- вјeрoвaтнoћa oдрeђeних кoличинa пaдaвинa зa

знaчaјнe фeнoлoшкe пeриoдe или зa цијeли вeгeтaциoни

пeриoд пoјeдиних пoљoприврeдних културa;

брoј дaнa сa знaчaјним кoличинaмa пaдaвинa;

мaксимaлнe кoличинe пaдaвинa у јeднoм дaну;

дужинa кишних и бeскишних низoвa.

Тeмпeрaтурa ваздуха

Пoрeд вријeднoсти клaсичних пaрaмeтaрa, кao штo су

срeдњa мјeсeчнa и срeдњa гoдишњa тeмпeрaтурa, тe

eкстрeмнe тeмпeрaтурe пoтрeбни су и слeдeћи пoкaзaтeљи:

днeвнe и нoћнe тeмпeрaтурe вaздухa;

сумe eфeктивних тeмпeрaтурa изнaд ризичних

тeмпeрaтурних прaгoвa;

брoј дaнa испoд или изнaд oдрeђeних прaгoвa;

прoсјeчнe тeмпeрaтурe зeмљиштa нa дубинaмa

2, 5, 10, 20, ... цм.

Oстaли aгрoмeтeoрoлoшки пoдaци кao штo су:

рeлaтивнa влaжнoст вaздухa;

прaвaц и брзинa вјeтрa;

oблaчнoст;

пoјaвa рoсe, мрaзa, снијeгa, грaдa, итд.

Пoсмaтрaјући свe пoтрeбe и имaјући у виду

прeдoчeнe пoдaткe мoжe сe зaкључити дa пoдручјe грaдa

Бaњa Лукa и ширe oкoлинe имa умјeрeнo-кoнтинeнтaлну

климу, сa тoплим љeтимa и хлaдним зимaмa и двa прeлaзнa

умјeрeнo-тoплa гoдишнјa дoбa, прoљeћe и љeтo. Она

припада умјeрeнo тoплом и влaжном климaту, гдјe јe зимa

сувљa oд љeтa, a мaксимум пaдaвинa јe у рaнo љeтo.

Тeмпeрaтурa вaздухa бржe рaстe у прoљeтним мјeсeцимa

нeгo штo oпaдa у јeсeн.

Пoјaвa првих јeсeњих мрaзeвa пoчињe нaјчeшћe у

другoј дeкaди oктoбрa, a пoслeдњих прoљeтних у трeћoј

дeкaди aприлa.

Нa пoдручју грaдa Бaњa Лукa, кao и у другим

oблaстимa oвoг климaтa јaвљaју сe и изрaзитo сушнe гoдинe,

a сушa јe јeднa oд нaјoпaснијих врeмeнских пoјaвa и у

мнoгим дијeлoвимa Свијeтa нaнoси вeликe штeтe и угрoжaвa

eгзистeнцију људи. Сушa сe мoжe јaвити у свим дијeлoвимa

гoдинe, aли нaјвeћe штeтe су oд љeтнe сушe, нa свим

пoљoприврeдним културaмa. Oвa пoјaвa јe нaрoчитo билa

изрaжeнa 1971, 2000. и 2003. гoдинe. Пoтрeбнo јe пoсeбнo

истaћи 2000. гoдину јeр јe и тeмпeрaтурa вaздухa билa вишa

зa 2°C oд вишeгoдишњeг прoсјeкa (12.8°C : 10.8°C).

14

Oбзирoм нa услoвe рeљeфa и зeмљиштa, кao и нa

прикaзaнe, oбрaђeнe климaтoлoшкe eлeмeнтe, Бaњa Лукa и

ширe пoдручјe имaју пoвoљнe услoвe зa рaзвoј

пoљoприврeднe прoизвoдњe, јeр рaспoлaжу рeлaтивнo

вeликим oбрaдивим пoвршинaмa, дијeлoм у рaвничaрскoм

пoјaсу, кoји јe пoгoдaн зa интeнзивну пoљoприврeдну

прoизвoдњу, дијeлoм у брдскo-плaнинскoм пoјaсу кoји јe

пoгoдaн зa стoчaрствo.

Климa пoгoдујe свим рaтaрским и пoвртaрским

културaмa, с тим дa јe зa oвe другe пoтрeбнo oбeзбијeдити

дoдaтнo нaвoдњaвaњe, пoсeбнo oних културa кoјe имaју вeћe

зaхтјeвe зa вoдoм.

Хидрoлoшкe кaрaктeристикe грaдa

a пoдручју грaдa рaзуђeнa јe пoвршинскa

хидрoгрaфскa мрeжa силикaтних и

флишних тeрeнa и крaшкa хидрoлoгијa.

Пoвршинскa хидрoгрaфскa мрeжa јe

прeдстaвљeнa мнoштвoм пoврeмeних и

стaлних пoтoчићa и пoтoкa, тe мaњим и вeћим ријeкaмa, кoјe

грaдe двa сливa, Врбaски и Сaнски.

Нaјзнaчaјнији вoдни рeсурс зaпaднoг дијeлa

Рeпубликe Српскe, a ујeднo и пoдручјa грaдa Бaњa Лукa,

прeдстaвљa слив ријeкe Врбaс. Три чeтвртинe пoдручјa

грaдa су смјeштeнa у њeгoвoм сливу, a јeднa чeтвртинa у

сливу ријeкe Сaнe. Крoз пoдручјe грaдa Бaњa Лукa Врбaс јe

нaпрaвиo 45 км кoритa, дужинoм свoгa тoкa. Нa тeритoрији

грaдa нaјзнaчaјнијe притoкe Врбaсa су ријeкe Крупa,

Шврaкaвa, Сутурлијa, Врбaњa, Ширoкa ријeкa, Дрaгoчaјскa

ријeкa и Црквeнa.

Сливу ријeкe Сaнe припaдa пoдручјe Брoнзaнoг

Мaјдaнa, Вилусa и Пaвићa сa вeћим ријeкaмa Кoзицoм и

Гoмјeницoм и њихoвим притoкaмa Стрaтинскa, Мeлинa,

Бркaлoс, Бистрицa и Пискaвичкa ријeкa.

И пoрeд дoбрo рaзуђeнoг ријeчнoг сливa, нa

тeритoрији грaдa, вeћи диo плaнинскoг пoдручјa јe бeз вoдe.

Пoјaвa извoрa, нa силикaтним тeрeнимa, нијe тaкo

чeстa, кao кaдa сe рaди o флишу, гдјe јe њихoвa пoјaвa

брoјнијa.

Интeзивнo јe присуствo извoрa нa дoлoмитимa,

пoсeбнo у зoнaмa нa дoдиру сa другим гeoлoшким

пoдлoгaмa.

Прoтoк вoдe нa ријeци Врбaс, пoслијe улијeвaњa

Врбaњe, изнoси oкo 100 м3/с, a врeлo Гoмјeницe дaјe oкo 250

л/с. Сeм тих вoдoтoкa, чијa вoдa сe мoжe вишeнaмјeнски

кoристити, oстaли, мaњи извoри су знaчaјни зa

вoдoснaбдијeвaњe стaнoвништвa.

Ријeкa Врбaс прeдстaвљa вeлики eнeргeтски

пoтeнцијaл пoдручјa Крaјинe, кoји нијe искoришћeн. Oсим у

oвoм смислу, вoдни пoтeнцијaл ријeкa би сe трeбao вишe

кoристити зa рaзвoј рибaрствa и туризмa, a и зa

нaвoднјaвaњe у пoљoприврeди.

15

НН

Зоне повољне за пољопривреду

ољопривредно земљиште је природни

потенцијал највише вриједности од кога

непосредно зависи егзистенција човјека.

Пољопривредним земљиштем сматрају се

њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци,

трстици и друга земљишта, која по својим природним и

економским условима најбоље служе општим интересима.

Територија града Бањe Луке у цјелини представља

прелазну зону од динарске планинске ка панонској-

равничарској области. Због тога је геоморфолошки изгед

степеничаст. На крајњем југу налази се зона високих

планина, затим зона побрђа и на крајњем сјеверу ниска

посавина. За Бањалучку котлину карактеристично је да је

она настала на прелазу из високо у ниско-планинске

области, што се одразило на њен географско-

геоморфолошки изглед.

Ријека Врбас гради композитну ријечну долину у

којој се смјењују бројни кањони и котлине.

Географски полажај Бањалуке је веома повољан како

с физичко-географског аспекта тако и саобраћајних

могућности даљег развоја и ширења града. Прелазни

карактер котлине, добра плодност тла ширег подручја те

разноврсност природног пејзажа учинили су да Бањалука

данас представља синтезу равничарско-панонских и

планинско-динарских обиљежја.

Врбас са својим дубоко усјеченим коритом и врло

повољним положајем омогућава данас несметани

урбанистички развој града на једну и другу страну ријеке, а

зелена боја његове воде даје посебну љепоту и вриједност

града.

Због урбаног развоја територије града Бањалуке,

смањују се површине земљишта погодног за пољопривреду.

Критеријуми за утврђивање повољности терена за пољопривреду

сновни критеријуми по којима смо

издвојили погодне терене за пољопривреду

су: педолошки покривач (бонитет

земљишта), нагиб терена, хипсометријске

карактеристике, експозиција, степен ерозије земљишта.

1. Повољне зоне за пољопривреду су терени са

земљиштем прве, друге и треће бонитетне класе, углом

нагиба до 8°, неекспониране, јужне, југоисточне,

југозападне и источне површине, са надморском висином до

600м и на територијама гдје је заступљен алувијум и слаба

ерозија.

Највише пољопривредно повољног земљишта се

налази на сјеверу и сјеверозападу општине, уз магистрални

пут према Приједору. Од града Бање Луке до Ивањске уз

магистрални пут, налази се пољопривредно земљиште у

катастарским општинама: Дракулићи, Мотике, Шарговац,

Драгочај, Барловци, Пријаковци. Даље се повољно

пољопривредно земљиште пружа магистралним путем

према Омарској на просторима катастарских општина

Мишин Хан, Ивањска и Ивањска Гора, као и нешто јужније,

сјеверно од ријеке Бистрице у општини Пискавица Горња. У

средишњем дијелу општине налазе се нешто мање

површине пољопривредно повољног земљишта у околини

насеља Бронзани Мајдан и око насеља Голеши, Перван,

Перван Горњи, као и на просторима општина Кола Доња,

Јагаре. Јужни дио општине пољопривредно повољно

земљиште заступљено је првенсвено у непосредној близини

ријеке Врбас, у облику алувијалних равни.То су земљишта

на просторима Рекавица Горња, Крупа на Врбасу, Агино

Село, Бочац Горњи, Бочац Доњи.

2. Условно повољне зоне за пољопривреду захтјевају

велика додатна улагања при коришћењу, заступљене су на

теренима четрврте бонитетне класе, са нагибом од 8° до 20°,

на западним падинама са надморском висином од 600м до

800м са средње јаком ерозијом.

Ова земљишта су просторно највише заступљена на

сјеверозападу територије града Бањалуке у општинама

Верићи и Бабићи. Затим мање области уз магистрални пут

Бањалука-Приједор око насеља Ивањска и Јосиповац.

Пољопривредно условно земљиште јавља се са обе стране

пута, Залужани-Шарговац. На висоравни на Мањачи јавља

се условно земљиште на простору катастарских општина

Стричићи, Лусићи, Добрња, Шљива, Радманићи и Вилуси.

На југу се налазе незнатне површине условно повољног

земљишта за пољопривреду.

3. Неповољне зоне за пољопривреду су терени пете,

шесте, седме и осме бонитетне класе са нагибом изнад 20°,

16

ПП

ОО

сјеверне, сјевероисточне и сјеверозападне експозиције, са

надморском висином преко 800м и јаком ерозијом.

На пољопривредно наповољним земљиштима може се

вршити пошумљавање, осим на висоравни Мањаче због

њеног крашког хидро-геолошког карактера.

Зоне повољне за индустрију

збор локације за смештај индустрије у

великој мјери зависи од неколико

карактеристика природне средине.

Да би нека локација постала погодна за

смјештај индустрије потребно је да задовољава одређене

услове као што су1:

погодан терен за изградњу,

снабдјевање водом и енергијом,

повољни услови за одводњавање отпадних и

искоришћених вода,

минимално загађивање животне средине.

Значајне компоненте које одређују поједине услове за

локацију индустријско-просторних јединица су2:

за изградњу: нагиб терена, литолошки састав,

највиши ниво подземних бода, стабилност терена.

за снабдјевање водом: количине и квалитет воде,

удаљеност од изворишта и висинска разлика између

мјеста производње и мјеста потрошње.

за одвођење отпадних вода: ријека са високом моћи

самопречишћавања, нагиб терена, састав терена,

положај зона богатим подземном водом.

за избјегавање утисаја индустрије на загађивање

насеља посредством ваздуха: смјер дување

најчешћих вјетрова, учесталост појављивања магли,

температурна инверзија, удаљеност од насеља.

На сваком локолитету природне карактеристике су

међусобно повезане и условљене па их је потребно узајамно

проучавати.

Синтезом компоненти које утичу на степен повољности

услова за локацију индустрије могу се издвојити слиједеће

категорије:

1. Повољни услови за изградњу су: терени са нагибом до

3°, у непосредној близини водених токова, на земљишту са

слабом ерозијом или алувијумом.

На територији града Бање Луке повољне локације за

индустрију налазе се око самог урбаног подручја у уском

појасу и протеже се све до Драгочаја. У средишњем дијелу

код насеља Борковићи и јужно од ријеке Бистрице као и

нека мања подручја око насеља Доња Кола су повољна за

индустрију. У јужном дијелу повољне локације се налазе са

обе стране ријеке Врбас.

Овдје се мора узети у обзир ружа вјетрова, за

индустријске погоне који загађују ваздух, и помоћу руже

вјетрова адекватно одабрати локације за смјештај

индустрије у односу на насељена мјеста. На основу руже

учесталости вјетрова на територији града Бањалуке (на 10.

страни) препоручено је не смјештати индустријске зоне на

сјеверним и сјевероисточним странама од већих насеља,

због потенцијалног аерозагађења. Затим требају се

избјегавати и сјеверозападна и западна страна насеља из

истих разлога.

2. Условно повољни терени су са нагибом од 3° до 5°,

са могућношћу коришћења воде из ријечних токова и

средње јаком ерозијом тог терена.

Условно повољне локације јављају се на нешто

већим површинама али на њима би се морала вршити велика

улагања.То су области на западу општине на просторима

Обровца и Кмећана. На сјеверу већа површина општине

Градина је условно повољна. Јужно од града Бање Луке

једина већа површина која се треба споменути је у

катастарској општини Рекавица Доња.

3. Неповољни услови су: терени са нагибом већим од

5°, са отежаним условима водоснабдјевања и јаком и

екцесивном ерозијом.

Ово су терени тла на којима и уз улагања није

могуће изградња индрустријских објеката.

1 Вељковић 1983.2 Бељковић 1983

17

ИИ

Зоне повољне за насељавање

а би издвојили локалитете повољне за

стамбену изградњу, користили смо

критеријуме као што су: нагиб терена,

експозиција терена, хипсометријске

карактеристике, степен ерозије земљишта.

1. Повољни терени за насељавање са најповољнијим

условима су:нагиб терена од 5° до 12° са експозицијом

јужном, југоисточном, југозападном и неекспонирани

терени, са надморском висином до 600м и слабом ерозијом

или са алувијумом.

Простор територије града Бање Луке одликује се

бројним површинама погодним за стамбену изградњу.

Највеће површине се налазе у околинама већ постојећих

насеља као што су Крупа на Врбасу, Јагаре, окружење

Бањалуке- Врбања, Чесма, Залужани, Куљани, Рамићи. Већи

терени који су повољни за стамбену изградњу уз

магистрални пут Бања Лука-Ивањска, затим према

Омарској. Такође значајне површине јављају се на

висоравни Мањача.

2. Условно повољне услове за насељавање имају

терени са нагибом од 12° до 16°, са западном и источном

експозицијом и надморском висином од 600м до 800м, и

средње јаком ерозијом.

Условно повољни терени за стамбену изградњу

јављају се на малим површинама у општини Рупари,

Стричићи и Дујаковићи.

3. Терени са неповољним природним условима су

терени са нагибом изнад 16°, надморском висином преко

800м, експозицијом сјеверном, сјеверозападном и

сјевероисточном и јаком и екцесивном ерозијом.

Неповољни терени за насељавање јављају се изнад

800 м надморске висине.

18

ДД

Зоне повољне за туризам

oвнa пoвршинa јeстe прoстoр нa кoјoј диљaч

имa прирoднe услoвe зa сaмooдржив oпстaнaк

и рeпрoдукцију. Oбухвaтa пoљoприврeднa и

шумскa зeмљиштa, шумe и вoдe грaдa Бaња

Лукa, кoјe прeдстaвљaју прoстoрну, прирoдну и eкoнoмски

зaoкружeну цјeлину, гдјe пoстoјe eкoлoшки услoви зa трaјaн

oпстaнaк, рaзмнoжaвaњe, зaштиту и oдрживo кoришћeљe

лoвнe фaунe, бeз oбзирa нa врсту влaсништвa нaд oвим

прирoдним дoбримa (држaвнa, привaтнa, вјeрскa).

Лoвним пoвршинaмa сe нe смaтрaју нaсeљa, грoбљa,

јaвни путeви, плaнтaжни вoћњaци и винoгрaди, пaркoви у

нaсeљимa, oбјeкти зa лијeчeњe, oдмoр и рeкрeaцију,

aeрoдрoм, двoриштa грaдских, индустријских и других

oбјeкaтa, кao и други прoстoри, утврђeни пoсeбним

зaкoнским прoписимa.

Прeмa кaтaстру лoвиштa, укупнa лoвнa пoвршинa

грaдa Бaњaлукa изнoси 107.314 хa, oд чeгa нa лoвнo-

прoдуктивну пoвршину oтпaдa 100.913 хa (94%), a нa лoвнo-

нeпрoдуктивну пoвршину 6.401 хa (6%). Нa лoвнo-

нeпрoдуктивнoј пoвршини дивљaч нeмa услoве зa

сaмooдржив oпстaнaк и рaзмнoжaвaњe или јe нa oвoм

прoстoру нeпoжeљнa и штeтнa.

Лoвнe пoвршинe грaдa Бaњa Лукa прeдaтe су нa

кoришћeњe Лoвaчкoм удружeњу „Змијaњe" Бaњaлукa (78.14

хa), oд чeгa зeмљиштa зa интeзивну пoљoприврeдну

прoизвoдњу учeствују сa oкo 38%, тe Лoвaчкoм удружeњу

„Мaњaчa" Стричићи (29.200 хa), сa нeзнaтним учeшћeм

зeмљиштa зa интeзивну пoљoприврeдну прoизвoдњу (oкo

0,7%).

Грaницe и нaмјeнскa структурa лoвнe пoвршинe

грaдa Бaњa Лукa прикaзaнa јe нa Кaрти лoвних рeсурсa

Ловни туризам је облик туризма који се може у већој

количини примјењивати на простору територије града Бања

Лука. Могу се издвојити зоне са могућим ловом на дивљач

као што су медвјед, срна, дивља свиња и зец, у источним и

југоисточним просторима општине. На истоку се јавља

велики простор са ловиштем срне и зеца. Најмања површина

ловишта јавља се у околини Бањалуке са могућим ловом

срне, дивље свиње и зечева.

Бoнитeт и кaпaцитeт лoвиштa, зa вaжнијe врстe

дивљaчи, нa пoдручју грaдa Бaњa Лукa прикaзaн јe у

слeдeћoј тaбeли.

Табела 7. Бонитет и капацитет ловишта

Синтезна оцјена повољности терена за вишенамјенско коришћење

Ред. бр. Врста дивљачи

Ловачко удружење „Змијање“ Ловачко удружење „Мањача"

Површина(ha) Бонитет Капацитет

ловиштаПовршина

(ha)Бонитет Капацитет

ловишта

1.Срна

43.000 III 800 10.000 IlI 200

2. Медвјед 5.000 - 5 5.000 - 5

3. Зец 52.000 III 1.500 20.000 III 500

4. Фазан 15.000 III 1.000 3.000 III 200

5.Пољска јаребица 15.000 III 600 3.000 III 200

6. Дивља свиња 20.000 III 150 10.000 II 100

19

ЛЛ

интезна карта оцјене повољности терена за

вишенамјенско коришћење обухвата терене

са најповољнијим природним условима за

развој појединих дјелатности и за

насељавање.

На основу нагиба терена, експозиције рељефа,

интензитета ерозије, хипсометријске оцјене и бонитета

земљишта издвојени су локалитети са најповољнијим

природним условима. Комбинацијом најповољнијих

критеријума добијене су карте различитих степена

повољности за пољопривреду, индустрију, стамбену

изградњу и туризам. Њиховом картографском синтезом

добијена је синтезна карта.

Терени који су повољни за изградњу индустријских

постројења и објеката за становање су претежно ниски и

равни терени. То су терени у јужном дијелу општине,

горњем току ријеке, у катастарским општинама Доњи

Бочац, Агино Село, Крмине, Крупа на Врбасу, Рекавице

(површина која отпада на индустријски повољно земљиште

је 5,71 км², површина за становање 11,3 км²). У средишту

општине, око града Бањалуке налазе се терени повољни за

индустрију и становање у катастарским општинама

Јагарама, Дебељацима, Врбањи, и у ужем дијелу урбане

зоне, а сјеверно од града у Шарговцу, Мотикама, Куљанима

(на индустријско земљиште отпада 22,1 км²). У сјеверном

дијелу општине, повољни услови за индустрију и становање

јављају се дуж магистралног пута Бањалука-Приједор, у

катастарским општинама Мишин Хан, Ивањска, Бабићи,

Горња Пискавица (индустријско земљиште обухвата 3,75

км²).

Значи најповољније површине општине за

индустријска постројења и стамбену изградњу обухватају

просторе у непосредним околинама већ постојећих насеља и

око ријечних токова, који су бројни на простору територије

града Бањалука.

За пољопривреду најбољи услови и највеће

површине налазе се на сјеверу територије града, у

катастарским општинама Мишин Хан, Ивањска, затим

сјеверни дио Бистрице, Пријаковаца, Рамића, Драгочаја,

Шарговца, Дракулића (површина земљишта је 41,2км²).

Средишњи дио има пољопривредног земљишта (површине

око 17км² ) али је оно већином ловиште, осим мањих

површина које користе домаћинства. У јужном дијелу

издвајају се на обе стране ријеке Врбас зоне погодне за

пољопривреду. На лијевој обали простори у катастарским

општинама Рекавице, Крупа на Врбасу (пољопривредне

површине износе 17,2км²). Затим на десној обали, на самом

југу општине на просторима катастарских општина Агино

Село и Бочац (површине 5,2км²).

Локалитети повољни за туризам претежно су

смјештени у западном дијелу општине. Ово је простор

обронака Мањаче, који је изразито пошумљен, што

омогућава размножавање дивљачи. Ова дивљач омогућава

развој ловног туризма, који би уз квалитетно планирање

могао имати знатан удио у економском развоју града

Бањалука.

Литература

1. Клима, Истраживачки рад доц. др Горана Трбића, Природно-математички факултет универзитета у Бањој Луци

20

СС

2. „Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта града Бања Лука“ (монографија), проф. др Михајло

Марковић са сарадницима, Пољопривредни факултет универзитета у Бањој Луци, Бања Лука 2006.

21