10. Poremećaj Acidobazne Ravnoteže

7/23/2019 10. Poremeaj Acidobazne Ravnotee

1/11

10.

POREMECAJI

CIDOBAZNE

AVNOTEZE

Zoran

Stoiii

Oiur.anje

acidobazne

ravnoteZe edan

je

ocl

na jva2ni j ih

uslor.a

s ta iuost i

unut ra5nje

sred ine,

s

obziror.n

a

to

da od

koncentracije

odonikovih

jona

zavisi

norntalno

odr.i jamje

vih

Zivotnih

procesa

u

organizr.r-u, naroii to

enzirnskih

reakcija.

Normal_

no

acic-lobazr.ro

tanje

podrazumeva

kolebanje

kon-

centracije

H-

jonir

r"r

kstraceli jskoj

etnosti

u uskim

granlcama

u rasponu

od

36

do.16

nmol / l ,

odnosno

pH

r,,rednosti

negativan

ogaritarn

koncentracije

Ho)

od

7,14

Ll t t

7,36.

Za

raz l iku

od ekstraiel i jske

etno-

s t i ,

ce l i jska

e inost

je

znatajno

k ise l i ja ,

uz

prome_

njive

vrednosti

koncer-rtracije

-

fona,

u zavisnosti

o t l

c ' e l i j ske

r re tubo l i cke

k t i r

nos t i .

HOMEOST ZAKONCE TRACIJ

JONA

VODONIKA

ACIDOBAZNA

RAVNOTEZA)

U

orgarnizntu

enorrnalno

i u

fiziolo5kirn

uslo_

vn'rrrr

t\.ara

viie

kiselih

proizr.oda.

Ovaj t, i i t tk

kise_

l inn

t ine

pre

svesa

gl jena

k ise l ina

H,CO.)

koia

se

rcvc rz ib i l n t r

tV i r r . i

ko l i i . i n i

od

2 0

0 0 0

n r n t o l a

dnevno

iz

vode

ugljen

dioksida,

nastalih

u Krebso-

vont

ciklusu.

Ovotrt

viiku

kiselina

doprinose

i

tzv.

ne isp i r r l j i ve

isel ine

o ic .

enornralno

stvara ju

u ko-

l i i ini oci80 nrnrola dner.no,pre svegapri metaboli_

zntu

ant i r rokisel ina

isteina

met ion ina,

pr i

cemu

r t a s t l i e

un tp ( ) rna

ise l ina .

u ruan jo j

n re i i

p r i

n e -

potpunoj

oksidacij i

giukoze,

kada

nastaje

mletna

kiselinir,

odnosno

pri

nepotpunoj

razgradnji

n-rasnih

k ise l in i r ,

ada

se

stvara

acetosir ietna

beta

oks ibu_

terna

kiselina.

edini

izvor

btrza

u

organizmu

su kon_

jugovane

L'raze

rganskih

kiselina

(laktati,

citrati

i

c-lr.)

i j inr

katabolizmonr

r.rastaje

ikarbonat.

I pored

tako

velikog

str.aranja

H,CO:

i

neisparl j ivih

kiselina

19 0

u

normalnom

rnetabol izmu,

koncer. i t raci jaH-)

Lr

ekstraceli jskoj

etnosti

odrZava

se

u re.lati t ,no

skin-t

gran icana

zahval ju juc i

ak t ivnost i

regu lac ion ih

si_

s len)a,

d

nosno

p

1f t '

t

,p l

t r

, i

1 , r r1 , r . . , r , ,.

Uloga

pufera

Uop5teno,

t

ren

Lltn

e koncent

racij ,,

,od


2/11

PO

REM

EC J

ACIDO

BAZN

RAV

NOTEZE

put'erski

sistern

(HCOr/H,CO.),

kako

zbog

visoke

koncer.rtracije

ikarbonata

u ekstraceli jskoj

ednosti,

tako

i

zbog toga

Sto

se

nastaii

kiseli

proizvod

u toku

put'erske

eakcije,

odnosno

nastala

ugljena

kiselina

vrlo

brzo

i efikasno

u

vidr.tCO'

uklanja

plucima

iz

organizrtta.

Pcrztrata

cndersott-Haselbahova

Hen-

r/e -so

i

Hrt

-s-s

lb rt

) ednacina

za bikarbonatni

pu-

f 'erski

ister"n lasi:

pH=

pK

+ log

HCO.

/

H,CO3

Kako;rK

za ugl jenu

k ise l in i

znosi

6 ,1 ,

oncent rac i -

ja

ugljene

kiseline

u

irrteri jskoj

krvi

(pri

pCO,

od

5,3

kPa)

1,2mn-rol/ l

r koncentracija

ikarbonata

ok o

2-1

nrnrol/1,

proizi larzi

da

je

pH

vrednost

jednaka

zbiru

6,1

+ logirr i tam

koli inika

koncentracije

bikar-

bonirt ir

ugljene

iseline,

dnosno

og.od

20, ojest

1,3,

tako clir " pH = 6,1+ 1,,3 7,1.lz Henderson-Hasel-

birhove

ednaiine

poizi lazi

da

ie

pH vrednost

ostati

neprometrjena

ve dok

kolidnik

izmedu

bikarbonata

i ugljene

kiseline

iznosi

20' U

reakcijama

bikarbo-

natnog

put-erskog

isterna

a

vi5kom

kiselina

koji se

stvara

pri

normalttont

n-retabolizmu,

olazi

do sma-

njenja

koli ir-r ika

koncentracije

bikarbonata

i ugljene

kiseline

usled

utroika

bikarbonata

i povecanja

kon-

centracije

ugliene

kiseline,

Sto

ezult ira

srnanjenjem

pH

vrednosti.

N{edutim,

pluioveotna

efikasno

poja-

ianom

r.'enti laci jom

klanjaju

vi5ak

H'CO,

elimina-

cijonr

CO,,

dokbultreziluienjem kiselemokrace rege-

nerilu

utroieni

bikarbonat,

te

se

ponovo

uspostavlja

norntalan

koli inik

koncentracije

HCO.

i H2CO3,

odnosno

ne dolazi

do

promene

pH vrednosti.

MoZe

se

eii da

bikarbonatni

pr"rferskih

istem

svoju

punu

efikasnost

u

oiuvanju

acidobazne

avnoeteZe

stva-

ruje

rr scr/ej,s

t,u sa

Plutima

i l tubrezima'

Uloga

pluia

P/rrc-rt

stvirruju

svoju

ulogu

u

regulaciji

acidoba-

zne avnote2e rzom eliminacij im CO', z organizma'

Porast

koncentracije

H*

jona

u arteri jskoj

krvi

predstavlja

nadra2al

za

respiratorni

centar,

usled

iega

se ubrzava

respiracija

i pojaiava

eliminacija

CO,,

te se

stoga

eakcija

CO.

+ H2O

+-+

H*

+ HCO,

upravlja

uievo,

dovodeci

do

smanjenja

jona

H u

plazmi,

al i

i do

smanjenia

bikarbonata

koji se

me -

dutinr

reger-reri5e

bubrezima

i na taj

natin

stalno

obnar,l iar

ir.rva

puf-erski

kapacitet

bikarbonatnog

puferskog

sistenra.

COl L ]

I K IV N

IJ

] E CN

CO?

P LA ZI IE

.-

(ZBOG

RAZLIKE

U PRl l lSClMAr

TKIVNI

KAPILARI

Slika

10.

.

Sherrra

iestl'ovanj

a hernoglobi

na

u odrZavanju

koncentracije

ona

H

Reakci ja

O'

+ H-,O.'

H,COr

"

H'

+ HCOI

odigrava

se

u eritrocitima

zahvaljujuci

risustvu

enzima

ugljene

nhidraze

ova

reakcija

tkivnim

kapilarima

de udesno

u

pluinim

ulevo,

uz.

a7-n

pufersku

logu

pufera

hemoglobin

hemoglobina

koji

rnenja

voju

pufersku

moc

zavisno

d toga

da

i

je

hemoglobin

oksigenisanom

li deoksigenisano

obliku.

Uloga

ubrega

Bubrezi

udestvuju

u

regulaciji

acidobazne

avno-

teLe

natri

nadina:

eapsorpcrjom

bikarbonata,

rege-

neracijom

bikarbonata

i

sekrecijonl

amonijum

jotra

(NH4*).

Reapsorpcija

ikarbonata

e

najvaZnijt

tre-

hanizam

za odr

Lavanj

a acidobazne

avnoteZe.

Bikarbonat

se

ne mo2e

reapsorbovati

direkt-

no,

nego se

prvo

u

lumenu

tubula

Pretvara

u CO2,

koii

difunduie

u tubulske

celi je

i pretvara

u bikar-

bonat.Ovaj proces e zavistanod enzima ugljenean -

hidraze

koji se

nalazi

u celi jama

ubula

i na luminal-

noj membrani

proksimalnih

tubula,

kao i od

izlui i-

vanja

H* u

iumen tubula

u

zamenu

za

natri jum

koji

se

il tr ira

zaf dno

sabikarbonatom.

Reapsorpci. lon

bikarbonata,

odnosno

ovim

stalnim

kruZenjem,

uva

se

kapacitet

pufera.

H'

jon

koji se

zlutuje

u proksi-

malnom

tubulu

u

zamenu

za

Na* potide

iz

vode u

tubulocit ima

i u

lumenu se

ponovo

veZe

u vcldu'

od -

nosno

na tai

nai in

ne menja

se

ravnoteZa

H- i ne

t z

p l r c a

a.i

lZBO']

RAZLIKE

U

PR1TISKU

ZEOG

AFINITETT\

t13

PREN4AO2I

-

a'r

f,: l l i l i l :

zgoc

aezrtx:

tl

KONCENTRAC

]] KAORElL]I

TAT

G. lB t .

N . IA 02

-:

ao . ZB { i l ; R/ i lL KF

L l

P R

T i S K l l r

,,

t , , u , : l

PLUCNI

APILARI

1 9


3/11

OSNOV

KLIN CKE

ATO

ZIOLOG

JE

"'i.lf66;

lr'.f"\1

* l

)

HzCOr

I HeCOe

'o)

|

-t

cb

t v t t \

Jf"T--co+o

glomerul i

lumen

_ _

bubreZnih

tubula

celi je

bubreZnih

tubula

Slika

10.2.

Reapsorpcija

ikarbonata

bubrezima

stv.lr ir

novi bikarbonat,

samim

tim ovim

mehani-

zmonl

ne r-noZe

e

sprar.i t i

acidoza,

ali

se uva

rav-

note2a.

Regcne

oci, i t l t ikarbonaln

u

bubrezima

ostva-

rnje se

stim

mehanizmima

kao

i reapsorpcija,

l i

se

or.im

nrehanizurom

odstranjuje

H* iz organizma

i

stvara

novi bikarbonat,

zbog dega

e

ovaj

mehani-

zam

veoma

pogodan

za

korekciju

acidoze.

Pre regeneracije

ikarbonata

mora

doii do

re -

apsorpcije

ovog

anjona.

U

fizioloikim

uslovima,

ako

seh-ri ikiselamokraca,nema zluiivanja bikarbonata

pntem bubreg:r,

'ec clolazi

do njegove

potpune

reap-

sorpcije

svedok

ie

koncentraciia

bikarbonata

u

plaz-

B-

Na+

Na+ HCOt

Slika

i0.-1.

Korekci j i r

acidoze

bubre2r.rim

mehanizmotn

t92

mi

(odnosno

u

fi l tratu)

ispod

24 nrmol/I.

Mehani'

zam regeneracije

bikarbonata

vezan

je

za

distalni

tubul

koga

karakteriSe

prisustvo

ugljene

anhidraze

u tubulocit ima

ali ne i

na luminalnoj

strani

tubula.

Naime,

tubulske

eli je

aerobnim

metabolizmom

stal-

no proizvode

COr

koji

sa H,O gradi

ugljenu

kiseli-

nu.

Stepen

ifuzije CO,

iz

tubulocita

u ekstratel i jskr

prostor

determini5e

azlika

pCOr u iel i i i

i van cehje.

Kada se

ekstraiel i jski

pCO, poveca,

drfuzija

se us-

porava

i pCO, u

celi jama

raste.

obratno,

kada se

smanji

ekstraiel i jski

HCOr-

iz tubulocita

zlazi

pret-

hodno

nastali

HCO3 nastao

disocryaciiom

celi jama

stvorene

H2CO3. Ovaj

bikarbonat

nastao

e

iz vla-

stitog

teli jskog

CO, a

ne iz bikarbonata

u lumenu

tubula

i stoga

pretstavlja

ist

dobitak

bikarbonata.

Sekretovani

H* u lumenu

distalnih

kanalica

prir l laju

konjugovane

baze

slabih

srednje

akih

kiselina

koje

su

tu dospele

iltracijom,

a koje

e

prethodno

elektrii-

no

pokrivao

natri jum.

Ovaj

tnehanizall l

stvirratl ja

bikarbonata

i

sa

ime

povezano

zlui ivarl je

H*

jona

stimuliSu

pad ekstraceh.lskog

ikarbonata,

to se de

Sava

metaboli ikoj

acidozi,

kao i porast

ekstraceli j-

skog

pCOr

u respiratornoj

acidozi.

Na ovaj

natin bu-

breg

efikasno

ostvaruje

komperrzttci. i tr

cido:e

Sa

smanjenjern

pH tubulske

tec'nttsti

ekreto-

vani

Hn iz tubulocita

prima

tttottovodttt.t ik

irsf:rt

(HPO4

-)

i prelazi

u divodonik

ios fa t

(H,POr

) ,

dalje, sekretovani Hn prirr-raju reatinin

i organski

anjoni.

H* ne mogu

primit i

sulfat

i hlorid,

jcr

slt

ttr

konjugovane

baze

akih

kiselina

koie

ne pokaztrju

teZnju da

se

edine

sa

H*. Stoga

:lui i t ' tut. ic

str l , l ' , t trt

h lor ida

mokracom

zahteva

z lu i ivan je

natr i junrrr '

ukoliko

natri jurn

nije

zamenjen

uekim

ntetaboli ikitr l

katjonom,

odnosno

amonijum

jonol.t-t

NH.,*).

Ovirlt

procesom

se sa

edne

strane

dovrit iva

regeneracija

bikarbonata,

koja

e

zapotela

posle potpune

reapsorp-

ci je

tclg

anjona, a

sa druge

strane

sprecava

gtrbitak

natrijuma

iz organizma.

NH.,*

u tubulocitinra

ttasta

je pod uticajem enzima glutamirtozekoja katalizr-r1e

hidrolizu

glutamina

pri iemu

nastaje glutatr-r i t t

amonijum

jon.

Celi jske

membrane

su

uepropustl j ive

za NHr*

ko j i

kao slaba

rsel ina

isoc i ra

raH-

i NH.

koji kao

liposolubilan

lako procesorn

difuzije

(pa-

sivne

sekrecije)

prolazi

kroz

celi jske

nretrtbr:rne'.

ri

tome treba

mat i

u v idu

da

e

disoc i iac i ia

iabe ise-

l ine utol iko

slabija

ukohko

je

sredina

u kti loj

se nala-

zi

kiseli ja

i obratno.

lz tog

razloga

nortt laln


4/11

PO

REMECAJ

ACI OBAZN

RAV

OTEZE

cla

e

celi iskir

ednost

ovde

kiseli ja

od glomerulskog

fi l trata

pa

je

i stepen

disocijaci je

NHo*

znatajno

rnanji

u

celi jama

nego

u tubulskoj

tetnosti.

Drugim

reiima,

sekreci. ia

NH.

se

poveiava

sa

poveianjem

kiselosti

mokrace,

s

tim

da

ovo

poveianje

nije

tre-

nutno

neqo

dosti2e

svoj

maksimum

posle

nekoliko

dirna.

Sekreto'r'ani

NH.

se

u

lumenu

distalnog

tu -

bula

oclmah

spaja

sa

sekretovanim

H* u

NHn*

koji

zan-renjuje

atri jum

u

elektrdnorn

pokrivanju

sulfa-

ta

i h lor ida.

Bubreg,

dakle,

izlutuie

H*

jone

u vidu

slabih

i

srednje

akih

kiselina

(H,PO.,, katjona

kreatinina

i

orgar-rskih

iselina

-

rz.v.

i tracioni

aciditet

mokrace)

i u

vidu

amonijun

jona.

Normalno

jadina izludiva-

r-rjaitracionog

aciditetir

znosi

oko

30

mmol/24h

a

jaiina

iz-lui ivanja

amonijum

jona

oko

40 mmol/24h'

Na ovaj naiin bubreg \reorla

efikasno

elimini5e

iz

organizura

vi5ak

H*

jona,

s

obzirom

na to

da mo-

kraca

moZe

bit i

i hi l jadu

puta

kiseli ja

(minimalni

pH

a.a)

od

arteri jske

krvi.

Dakle,

bubreg

ma

meha-

nlznle

ne sal ' t lo

za

regulaciju

acidobazne

avnoteZe

vec

za korekcijr-r

cidoze.

Medutim,

bubreg

uspeSno

kornpenzuje

statle

alktt loze

obzirom

na

to

da mo-

kraca

mo2e

bi t i

i bazni ja

maksimalni pH

8) od

pla-

znre,

Sto

se

de5ava

upravo

kada

u organizmu

postoji

vi5ak

baza.

U ovonr

siutaiu

bubrezi

odstranjujuvi5ak

bikirrbonata

u

plazmi

tako

Sto

u

distalnim

tubuli-

ma prestaje eapsorpcijabikarbonata kao posledica

smarnjene

ktivne

sekrecije

H- '

POREMECAJI

CIDOBAZNE

RAVNOTEZE

Pttrertrecaii

rcidobazne

avnoteZe

mogu

u

orga-

nizntu

uzrokovati

Proll lene

koje

ugroZavaju

Zivot'

Lrosebno

ukoliko

se

koncentracija

H*

jona

izrazito

povecit

pH

Documents

10. Poremećaj Acidobazne Ravnoteže