06. Poremećaj Metabolizma Belančevina

  • View
    101

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

PATOFIZIOLOGIJA

Text of 06. Poremećaj Metabolizma Belančevina

  • 6. POREMECAJI METABOLIZMA BELANEEVINA

    Radoslav Borota iFerenc Duimovic

    METABOLIZAMOrganizam kao celina u odnosu na spoljainju

    sredinu predstavlja otvoren energetski sistem koji,dok traje Zivot, vr5i neprekidnu razmenu materijasa okolinom i unosi energiju u vidu hemijske ener-gije. Istovremeno, unutar samog organizma odvijase ogroman broj biohemijskih reakcija koje sluie zadobryanje energije za Livotne aktivnosti ali isto takoi za izgradnlu sastojaka organizma. Hemijsku ener-giju organizam dobija iz spolja5nje sredine u viduh.u.,. i iz nie oslobada energiju procesima kataboli-

    zma. Kada su u pitanju sastojci hrane' onda katabo-lizam ukljuduje sledece Procese:

    Prvu fazu katabolizma hrane koja se odigravau gastrointestinalnom traktu. U ovoj fazi ukljuteni sumnogi organi koji u zajednidkoj saradnji obavljajudva procesa: L digestiju (varenje) koja podrazumevahidrolizu sloZenih molekula, skroba, proteina i l ipi-da u njihove najprostije sastojke, gradivne blokove,i2. apsorpciju, tj. proces prelaska prostih gradivnihmolekula, monosaharida, slobodnih aminokiselina,dipeptida i tripeptida, slobodnih masnih kiselina,monoacilglicerola, iudnih soli i elektrolita, iz inte-

    1 , U N O S

    2. VARENJE

    3, APSORPCIJA

    TRANSPORTU KRVI

    5, ULAZAKU C E L I J U

    6. CELIJSKIMETABOLIZAM

    - intermedijernimetabolizam

    - cel i jska sinteza

    ,/B

    ,l

    7, EKSKRECIJA- normalnl

    putevi- patoloSki

    putevi

    DT

    t r . .

    10"1

    Slika 6.i. Shema klinidkog pristupa ispitivaniu n.retabolizma

  • POREM EC AJ I M ETABO LIZ M A B ELANCEVI N A

    stinalnog lumena u krv. Druga i treca faza katabo-lizma kao i svi anabolitki procesi odigravaju se is-kljuiivo unutar Zivih ielija i obitno se zajedniikimimenom nazivaju i nt r a c elular ni int er m e dij arni m eta -holizam. U najSirem smislu, i to narodito u klinidkojrnedicini, kada se govori o metabolizmu neke mate-rije, onda se podrazumeva njena sudbina u organiz-mu poiev od unoSenja (il i sinteze) do ekskrecije (il irazgradnje).

    Poremeiaj i metabol izma pojedinih grupahranl j iv ih mater i ja

    Danainje tehnidke moguinosti dozvoljavajuveoma detaljno ispitivanje svih faza metabolizmakod eksperimentalnih Zivotinja pa dak i kod ljudido izvesnog stepena. Ovi podaci su od velikogzna-daia u nautnoistraZivadkom radu, ali za klinidko is-pitivanje ove su metode nepodobne i preskupe, apodaci koji se njima dobijaju nemaju bitnu ulogu upostavljanju dijagnoze i letenju bolesti. Metodamarnedicinske biohemije su intracelularni metabolidkiprocesi nedostupni i zato se klinidko ispitivanje me-tabolidkih procesa zasniva na analizi ipraienju sasta-va telesnih teinosti i ekskreta. Time se preko homeo-staze plazminog odeljka telesne teinosti sagledavametabolizam neke materije u celini organizma, amoZe se smatrati da, dokle god se sastav telesnih ted-nosti odrZava u homeostaznim granicama, postojivelika verovatnoca da je i intracelijski metabolizamneoStecen.

    Zbog izuzetnog znadaj a poremeiaja metaboli-zma pojedinih grupa hranljivih materija koje mogubiti osnovni etioloiki faktor bolesti i l i samo prateiiporemeiaj u mnogim bolestima, ovi ie poremecajibiti prikazani u posebnim poglavljima kao:

    a. poremecaji metabolizma belandevina (protida),b. poremecaji metabolizma ugljenih hidrata (gli-

    cida),c. porenecaji metabolizma masti (lipida),d. poremecaji metabolizma telesnih tednosti (vode

    i elektrolita).Kako se kliniiko ispitivanje poremeiaja me-

    tabolizrna zasniva na ispitivanju sastava telesnih ted-nostr koje su dostupne kod doveka, poremecaji me-tabolizma pojedine grupe hranljivih materija biierazmatrane pre svega kroz promene njihovih koncen-traciia i sastirva u krvl i mokrati.

    POREM ECAJI M ETABOLIZMABELANEEVINA SERUMA

    Ako se navedeni principi primene na metabo'lizam protida, onda bi se najbolji uvid mogao steciodredivanjem bilansa azota i kinetidkim pracenjemobeleZenih proteina i aminokiselina. Kako za to u kli-nidkom radu nema potrebe, u ispitivanju metaboli-zma prot ida u l judskom organizmu prvi i osnovnikorak je odredivanje ukupne koncentracije proteinau serumu, zatim ispitivanje grupa serumskih protei-na i, konatno, po potrebi i odredivanje koncentraci-je pojedinih protidskih sastojaka plazme. Ovakvimpristupom koji se najde5ie i primenjuje, n-roguce jeutvrditi u plazmatskom odeljku telesne tednosti sle-deie poremeiaje:

    (1) hipoproteinemiju ll i hiperproteinemiju, kada jekoncentracija celokupnih belanievina serumasmanjena odnosno povecana,

    (2) disproteinemiju, kada su odnosi izmedu poje-dinih grupa belandevina seruma promenjenizbog porasta ili smanjenja neke od njih i

    (3) paraproteinemiju, kada se u serumu pojavljujunove, patoloSki izmenjene belanievine koje ni-su normalni sastojci seruma.

    (4) U posebne svrhe, ako se uzorak krvi uzme saantikoagulantnim sredstvom i izdvoji krvnaplazma, utvrduju se promene koncentracije fi-brinogena, hipofibrinogenemija i hiperfibrino-genemija.

    (5) Kada to iziskuje potreba ispitivanja pojedinihbolesti, u serumu se mere i koncentracrje poje-dinainih protidskih sastojaka seruma koji imajuvai.ne fiziolo5ke uloge (enzimi, hormoni, tran-sportni proteini, faktori koagulacije, specifitnaantitela, proteini akutne faze zapal)enja i dr.) ikoji se u njemu nalaze u veoma niskim kon-centracijama. O znaiaju odredivanja ovih pro-tida biie redi u odgovarajuiim poglavljima.Mora se odmah naglasiti da promene koncen-

    tracija pojedinih protidskih sastojaka plazme ne mo-raju uvek nastati zbog poremecaja metabolizma be-lantevina vei mogu biti posledica drugih patoloikihprocesa u organizmu. Mnogi patofizioloSki procesikao Sto su zapaljenja, prornene volumena telesne ted-nosti, nekroze i drugi, na razne naiine mogu da do-vedu do poremeiaja proteinskog sastava plazme i

    105

  • OSN OV I KLI N I CKE PATOF IZIOLOG I J E

    tirda sh,rZe za prepoznavanje tih procesa' Najveci brojbelanievinir plazme sinteti5e se u jetri, a najve6u ko-li i inu globr.rl ir-ra sintetiSu plazma celi je imunoloSkogsistemrr. Do abnornlalnih koncentracija jetrenihproteina r.i plirzmi rno2e doci zbog disfunkcije jetre-nih celi ja, ali c'eSce su tome razlozi nespecifidne re-akcije na druge bolesti. Abnormalne koncentracijeimunoglobulina u plazmi mogu predstavljati odgo-vor nil imunoloiki izazov,ali i primarnu imunolo5kudisfirnkciju i bit i neposredni uzrok simptoma'

    Poremeiaj i koncentraci je celokupnihbelaniev ina i a lbumina seruma

    Pri normalnom metabolizmu belandevina u

    krvnoj plazmi cirkuli5e ogroman broj razli i i t ih vrstaprotidslih molekula sa najrazlidit i j im fizi ikim i he-mijskim karakteristikama kao i fizioloSkim ulogama;njihova ukupna koncentracija iznosi oko 60-80 g/l 'Meclu tim beianievinama ima jednostavnih, a i slo-Zenih heteroproteina i danas je poznata grada i funk-ciiar san.ro jednog dela tih protidskih makromolekula'Ukr.rpirn set proteina koje se u jednoj celi j i ' organi-zmu il i delu organizma nalazi eksprimiran naziva seprotettrn. Kako se pretpostavlja da u delu proteomakrvne plazme koji joi nije dovoljno ispitan postojiveliki broj belandevina sa znadajnim fiziolo5kim i pa-toloikim ulogana, danas se odvijaju obimna istra-2ivanja u okviru nauine discipline koja se nazivaprttteotrriktr (engl. profeorrri c-s). Njihov konadni cil j jecla se identif ikuju proteinikoji se karakteristidno me-njaju za svaku bolest i koji bi onda rnogli sluZiti kaobiomarkeri za dijagnosti iku i terapijsku upotrebu''fai

    ci l j joS nije postignut i zbog toga ce ovde biti opi-sani satt.to oni proteini i i ja je uioga dobro ispitana ikoji su od koristi u kliniikoj dijagnostici ' Isto tako'oni ie bit i opisani po grLrpama koje se dobijaju naosnovu ni ihove elektrotbretske pokretl j ivosti ' E/ek-tro-fttre:tt je nekada bila jedina metoda kojom je bilomogLlce r.itvrdit i patoloike promene proteina plazme',r., dott,,, se Sirokom upotrebom inlunohemijskihnretoda prete2no ide za tim da se odnah izmere kon-cr'ntracije one belantevine i i je se selektivne prome-ne oiekuiu u odredenoj bolesti. Ipak, iz didaktidkihrirzloga, pa i iz prakti inih, za one situacije gde jeclostr,rpno s.1lt lo nlerenje ukupne koncentracije pro-teinir i elektrotoreztr bide opisani i poren-recaji protei-na koji se lttogtt utvrditl ovim metodama'

    1 0 6

    Lako je izmerit i ukupnu koncentraci.iu protctnau plazmi, ali ona nema neku veliku dijagnosti ikuvrednost. S izuzetkom albuminet, pojedine frakcijepridonose srazmerno malo ukupnoj koncentracij iproteina; znatna promena udela pojedinog proteinau smesi t i ja je koncentracija srazrlerno mala ne od-rai.ava se na promenu ukupne koncentracije pa setako ne moZe ni utvrditi na ovaj naiin. Norrnalneukupne koncentracije proteina l l ' logu navesti na po-gre ine zakl jucke i ako su znatne pro l l )enc kot tcen-tracija pojedinih komponenata,,prikrivene"' Tako,na primer, pad koncentraclje albumina moZe bitikompenzovan porastom koncentracije imurloglobulina, a ta se kombinacija nalazi dosta iesto'

    HiperproteinemijaPoveiana koncentracija ukupnih proteina u

    plazmi, hiperproteinemija, po svor-ne poreklu moZetit i: apsolutna, kada je povecana kolit ina neke odbelandevina, i relativna, kada je sn-ranjena kolidinavode u kojoj su belandevine rastvorene.

    Ap s ol ut n a hip e r p r o t e i n e nt i i a nlkada n e n a staj ezbog poveianja kolidine alburnina, povi5ena koncetl-tracija ukupnih proteina obicntl nastajc zbog znat-nog poveianja koncentrac i je jedne i l i v iSe f rakc i jaimunoglobul ina. Ovo se srece zbog povecat le s in-teze imunoglobulina, u hroniinim autoin-runskimbolestima - na priner, u sistetnsktlu eritenlskomlupusu, hroni in in zapal jenj ima, c i roz i je t re i l i sar-koidozi, a narodito veliku hiperprotetnerri ju izazi-va ju paraprote inemi je zbog ekscesivne Produkci jeparaproteina.

    Relativ na hip e r protein e