УВОДУВОД УУ АГРОНОМИЈУАГРОНОМИЈУВЕЖБЕВЕЖБЕ

Асистент: Владанка Ступар

АГРОНОМИЈААГРОНОМИЈА ПољопривредаПољопривреда сесе појавилапојавила окооко 5000 5000 годгод. . препре нн..ее.; .;

сс њомњом уу везивези ( (иригацијеиригације, , мелиорацијемелиорације) ) сусу насталенастале старестаре цивилизацијецивилизације: : вавилонскававилонска, , египатскаегипатска, , кинескакинеска, , индијскаиндијска, , мексичкамексичка, , перуанскаперуанска..

ТекТек сусу ВеликаВелика географскагеографска открићаоткрића омогућилаомогућила већувећу разменуразмену разнихразних биљакабиљака ии животињаживотиња, , каокао кукурузакукуруза изиз АмерикеАмерике, , кромпиракромпира саса АндаАнда ии тдтд., ., докдок јеје индустријскаиндустријска револуцијареволуција омогућилаомогућила увођењеувођење агротехникеагротехнике ( (механизацијамеханизација, , хемизацијахемизација).).

СаобраћајнаСаобраћајна револуцијареволуција јеје омогућилаомогућила организацијуорганизацију РегионалнихРегионалних ии светскогсветског тржиштатржишта аграрнихаграрних производапроизвода..

ДанасДанас сесе разликујуразликују двадва типатипа аграрнеаграрне производњепроизводње: 1. : 1. супсистантичнасупсистантична илиили прехрамбенапрехрамбена пољопривредапољопривреда, , претежнопретежно поликултурногполикултурног карактеракарактера; 2. ; 2. КомерцијалнаКомерцијална илиили робнаробна пољопривредапољопривреда,,

Подела пољопривредне Подела пољопривредне производњепроизводње

Пољопривреда

ЗемљорадњаЗемљорадњаСточарствоСточарство

РибарствоРибарство

Ратарство

Воћарство

Виноград.

Ливадарство

Цвећарство

Говедарство

Свињарство

Овчарство козарство

Коњарство

Живинарство

Пчеларство

Повртарство

крмног биља

индустријског биља

Производња житарица

Графички приказ поделе пољопривреде

Дефиниција и подела пољопривредеДефиниција и подела пољопривреде

Подела пољопривреде са становишта климе:Подела пољопривреде са становишта климе: Пољопривреда области субполарне климеПољопривреда области субполарне климе Пољопривреда области умерене климеПољопривреда области умерене климе Пољопривреда области суптропске климеПољопривреда области суптропске климе Пољопривреда области пустињске климеПољопривреда области пустињске климе Пољопривреда области тропске климеПољопривреда области тропске климе Пољопривреда области екваторијалне климеПољопривреда области екваторијалне климе

Подела пољопривреде са становишта тржишности:Подела пољопривреде са становишта тржишности: Натурална пољопривредаНатурална пољопривреда Робна пољопривредаРобна пољопривреда Мешовита пољопривредаМешовита пољопривреда

Подела пољопривреде са становишта средстава за рад:Подела пољопривреде са становишта средстава за рад: Сакупљачка пољопривредаСакупљачка пољопривреда Мотичка пољопривредаМотичка пољопривреда Запрежна пољопривредаЗапрежна пољопривреда Механизована пољопривредаМеханизована пољопривреда

Подела пољопривреде са становишта Подела пољопривреде са становишта производне хомогености:производне хомогености: Високо хомогена пољопривреда (монокултурна)Високо хомогена пољопривреда (монокултурна) Средње хомогена пољопривреда (фармерска)Средње хомогена пољопривреда (фармерска) Слабо хомогена пољопривреда (поликултурна)Слабо хомогена пољопривреда (поликултурна)

Подела пољопривреде са становишта Подела пољопривреде са становишта интензивности:интензивности: Интензивна (велика производња у јединици Интензивна (велика производња у јединици

времена)времена) Екстензивна (мала производња у јединици времена) Екстензивна (мала производња у јединици времена) Полуинтензивна (полуекстензивна)Полуинтензивна (полуекстензивна)

Подела пољопривреде са становишта Подела пољопривреде са становишта власништва:власништва: Приватна пољопривредаПриватна пољопривреда Задружна пољопривреда (колхози у бившем СССР-у)Задружна пољопривреда (колхози у бившем СССР-у) Државна пољопривреда (совхози у бившем СССР-у)Државна пољопривреда (совхози у бившем СССР-у) Закупничка пољопривредаЗакупничка пољопривреда

Место у структури привреде и функције Место у структури привреде и функције пољопривредепољопривреде

Три основна модела међузависности привредних грана:Три основна модела међузависности привредних грана: приоритет индустријеприоритет индустрије;; приоритет пољопривредеприоритет пољопривреде;; уравнотежен развој свих или главних привредних уравнотежен развој свих или главних привредних

гранаграна..

Пољопривреда као произвођач хранеПољопривреда као произвођач хране

Први и најважнији задатак пољопривредеПрви и најважнији задатак пољопривреде Исхрана становништва – важан елемент стандарда и Исхрана становништва – важан елемент стандарда и

мерило степена развијености државе. мерило степена развијености државе.

Довољна количина, квалитет и структура хране Довољна количина, квалитет и структура хране (правилна исхрана).(правилна исхрана).

Са растом дохотка и стандарда становништва Са растом дохотка и стандарда становништва смањују се издаци (процентуално) који се издвајају смањују се издаци (процентуално) који се издвајају за храну (пример Србије).за храну (пример Србије).

Пољопривреда као произвођач хранеПољопривреда као произвођач хране

Око 1/3 данашњег човечанства пати од Око 1/3 данашњег човечанства пати од неухрањености (1970-их угрожена 1/2 светског неухрањености (1970-их угрожена 1/2 светског становништва).становништва).

Од глади просечно умире 100 људи у минути Од глади просечно умире 100 људи у минути (углавном у субсахарској Африци: Етиопији, Судану, (углавном у субсахарској Африци: Етиопији, Судану, Сомалији, Чаду, Мауританији...); природни услови, Сомалији, Чаду, Мауританији...); природни услови, политички сукоби?политички сукоби?

У САД од латентне глади пати око два милиона У САД од латентне глади пати око два милиона становника, још око девет милиона угрожено је становника, још око девет милиона угрожено је умереним облицима глади, а 23 милиона умереним облицима глади, а 23 милиона Американаца се неквалитетно храни. Американаца се неквалитетно храни.

Неквалитетна исхрана изазива обољевање Неквалитетна исхрана изазива обољевање становништва, што оптерећује социјалне фондове.становништва, што оптерећује социјалне фондове. Решења се траже у повећању пољопривредне Решења се траже у повећању пољопривредне

производње и контролисању раста броја производње и контролисању раста броја становника.становника.

Повећање пољопривредне производње Повећање пољопривредне производње постиже се:постиже се: интензивирањем производње;интензивирањем производње; повећањем пољопривредних површина;повећањем пољопривредних површина; коришћењем механизације и применом коришћењем механизације и применом

аутоматизације;аутоматизације; искоришћавањем богатства мора и океана;искоришћавањем богатства мора и океана; генетским инжењерингом.генетским инжењерингом.

Контролисан раст становништва Контролисан раст становништва постиже се:постиже се: каснијим ступањем у брак;каснијим ступањем у брак; каснијим материнством;каснијим материнством; мањим бројем деце (Кина – политика једног мањим бројем деце (Кина – политика једног

детета; разлике село – град; етничке и детета; разлике село – град; етничке и религијске разлике).религијске разлике).

Пољопривреда као произвођач сировинаПољопривреда као произвођач сировина

Улога пољопривреде као произвођача сировина Улога пољопривреде као произвођача сировина расте (првенствено за индустрију).расте (првенствено за индустрију).

На сировинама из пољопривреде своју На сировинама из пољопривреде своју делатност базирају:делатност базирају: прехрамбена индустрија (млинско-пекарска, прехрамбена индустрија (млинско-пекарска,

кондиторска, кланична, за прераду меса, уља, шећера, кондиторска, кланична, за прераду меса, уља, шећера, воћа и поврћа...);воћа и поврћа...);

текстилна индустрија (вуна, лан, конопља, свила...);текстилна индустрија (вуна, лан, конопља, свила...); индустрија коже, дувана, за производњу сточне хране, индустрија коже, дувана, за производњу сточне хране,

индустрија за прераду отпадака из пољопривреде; индустрија за прераду отпадака из пољопривреде; фармацеутска индустрија;фармацеутска индустрија; све већи значај индустрије за прераду лековитог све већи значај индустрије за прераду лековитог

биља...биља... Пољопривредни производи се све више користе Пољопривредни производи се све више користе

у прерађеном стању – пољопривреда све мање у прерађеном стању – пољопривреда све мање произвођач хране, која се одмах користи, а све произвођач хране, која се одмах користи, а све више произвођач сировина за прераду. више произвођач сировина за прераду. Агроиндустријски комплекс.Агроиндустријски комплекс. Супституција вештачким материјалима, диже цену Супституција вештачким материјалима, диже цену

природним. природним.

Пољопривреда се разликује од других грана људске делатности.

Њена су главна обележја:

1. Пољопривредна производња се одвија у слободном простору (фабрика без крова) и има сезонски карактер, али и у заштићеном простору (пластеници, стакленици) када није сезонски ограничена.

2. У технолошком процесу биљна маса се постепено се повећава растењем и развојем уз средства за производњу и људски рад, уз постојање повољних климатских фактора.

3. У пољопривреди процес рада је много краћи од процеса производње јер радови у пољопривреди имају сезонски карактер (шпица радова), док раст и развој биљака тече континуирано у току вегетационе сезоне.

4. У биљној производњи обртни капитал се троши неравномерно, а враћа се одједном у току жетве – бербе.

5. Коефицијент обрта капитала у пољопривреди се креће од 0,9 до 2,4 док је у трговини и индустрији од 4 до 12 у току године.

ФакториФактори којикоји утичуутичу нана пољопривреднупољопривредну производњупроизводњу

Како у природи уопште, тако у пољопривреди влада одређени оквир живота који се обликује под деловањем низа животних фактора.

Ови фактори су абиотички: земљиште, клима ( ваздух, светлост, топлота, вода), и

биотички (гајена биљка, домаћа животиња и човек) а њима се придружују и други пратећи биљни и животињски организми,

међу којима посебна улога припада микроорганизмима, коровима, инсектима, земљишној макрофауни.

Земљиште и клима чине нераздвојну целину као извор енергије, у коју се уклапају и користе гајене биљке.

КлимаКлима Клима представља просечно стање

метеоролошких појава на одређеном простору у дужем временском периоду од најмање 30 година.

Климу поред општег појма можемо поделити и на: 1. Микроклима - клима уско ограниченог подручја-

простора. 2. Екоклима -комплекс климатских услова

формираних у оквиру једне заједнице. 3. Фитоклима - клима створена дејством биоценозе

која у своме формирању (животу) и распростирању условљава специфичне климатске услове (фитоклима шуме, воћњака, пшенице, кукуруза и сл.)

4. Наноклима - климатске специфичности које се испољавају на малим растојањима

Клима је доминантан фактор код гајења биљака (на који човек има мали утицај), а јавља се као сложени вегетациони чинилац са својим елементима:

светлост, топлота, вода и ваздух.

Светлост Сунце је главни извор светлости. Сунчева светлост

делује хемијски и физичко-топлотно. Сунчева светлост или сунчева радијација састављена је

од зрака разне таласне дужине дужине: од 280 до више од 800 nm.

Према утицају на чланове агробиоценозе, део спектра од 300 до 400 nm делује на смањење хабитуса биљке и дебљање листова.

Зона до 500 до 700 nm важна је за фотосинтетску асимилацију угљеника, али најјача је апсорпција сунчевог светла у хлорофилу у зони од 600 до 700 nm (црвена зона спектра).

Зона од 700 до 800 утиче на продужење раста биљака, а више од 800 nm има топлотни ефекат.

То је главни извор топлотне енергије за транспирацију биљака.

Приближно половина укупне сунчеве радијације отпада на топлотни ефекат, следи фотоситнтетски учинак а тек на трећем месту остали утицаји на чланове у агробиоценозе.

Приказ сунчевог спектра по таласним дужинамa

Сунчева светлост има следећу улогу :

1. Извор је енергије у исхрани (фотосинтези)

2. Утиче у образовању хлорофила (зеленог дела биљке)

3. Око 50 % светлосне енергије која доспе на лист трансформише се у топлоту, па биљка транспирацијом воде одржава температурни режим.

4. Активира ферменте који регулишу разне животне процесе (клијање семена, образовање хлорофила и сл.)

Притицање сунчеве енергије на површину земље није свуда једнако, зависи од географског положаја, годишњег доба, доба дана и временских услова.

СветлостСветлост делуједелује својимсвојим::

СаставомСаставом ИнтензитетомИнтензитетом ии ДужиномДужином трајањатрајања

Интензитет сунчеве светлости

Количина сунчеве енергије која долази на горњу границу атмосфере врло је велика и износи 1,36 x 1026 kWm2.

Од наведенe количинe eнeргијe на површину зeмљe стигнe њeн мaњи дeo (0.9 – 1.1 x 1026 kWm2). И тако мaлa кoличинa енергијe јe за aгробиoцeнoзу врлo велика.

Феномeн oдбијањa сунчeвe светлoти са пoвршинe називa се албедо.

Биљкама је за нормалан раст и развој потребна одређена количина светлости, али се у томе оне разликују и то:

1. Хелиофите - за свој развој траже много светла (кромпир, дуван, соја, сунцокрет, кукуруз, паприка, лубеница, итд).

2. Семискиофите - за свој развој захтевају осредњи интензитет светлости (тикве, детелине, неке сорте пасуља, парадајз)

3. Скиофите - биљке сене.

За гајење пољопривредних култура, важна је минимална количина светла изражена у луксима.

Лукс је међународна јединица за количину светлости.

Лукс је количина светлости која испушта једна свећа мерена на удаљености од једног метра.

Грашак треба 1100 лукса да би ушао у фазу зрења,

кукуруз 1 400 – 1 800, јечам и пшеница 1 800 – 2 000, дуван 2 200 – 2 800, пасуљ 2 400 лукса, паприка и до 4000 лукса.

Принос кромпира при различитом осветљењу (по Klappu)

Пропустљивост светлости од стране биљке

Пропуштање светлости кроз лист

Дужину сунчеве светлости

На екватору је дужина дана и ноћи увек једнака ноћ и дан трају по 12 часова.

Идући од екватора према половима дужина дана и ноћи се мења. У летњим месецима, дужина дана расте а зими опада.

Дужина дана и ноћи важан је геофизички фактор за живот на Земљи. То се у првом реду односи на биљке, јер су се оне као аутотрофни организми током своје еволуције прилагодиле стаништима. Према томе, ритам њихова живота је прилагођен одређеној дужини дана и ноћи.

Ближе екватору, дужина дана у доба активне вегетације је краћа, а према половима је дужа.

С обзиром на дужину дана и ноћи у време активне вегетације, биљке делимо на оне из подручја кратког и на оне из подручја дугог дана.

Ако се биљка из подручја кратког дана пренесе у подручје дужег дана, настаје поремећај који

називамо фотопериодичка реакција, односно биљка реагује на дужину дана. То је тзв. фотопериодизам.

Поремећај се манифестује тако што биљка не може нормално да цвета и доноси плод.

Међу културним биљкама постоје разлике у погледу захтева биљака према дужини дана, па тако имамо:

1. Биљке кратког дана (конопља, памук, просо, пасуљ, соја, дуван, кукуруз и паприка). То су биљке које за стварање генеративних органа траже дужину дана мању од 12-14 часова.

2. Биљке дугог дана (овас, шаргарепа, репа, лан, грашак, раж, пшеница, црвена детелина и спанаћ). То су биљке које за стварање генеративних органа траже дужину дана преко 12-14 часова.

3. Неутралне биљке (хељда, сунцокрет, јечам озими, европске сорте чичоке, парадајз и репица).Подједнако се развијају и у условима дугог и кратког дана.

Топлота Главни извор топлоте је сунце. Атмосфера се загрејава топлотном

радијацијом копна и мора јер сунчево зрачење пролази кроз атмосферу, а да је практично не загрејава.

Зато је топлота ваздуха при површини земљишта највећа, а опада при порасту надморске висине. Постоји ритам дневног загревања и хлађења изменама дана и ноћи .

Промене топлоте дању и ноћу (по Geigeru i

Kessleru)

СунчевоСунчево зрачењезрачење

ПросторниПросторни распоредраспоред топлотетоплоте ПросторниПросторни распоредраспоред топлотетоплоте можеможе битибити

хоризонталнихоризонтални ии вертикалнивертикални.. ХоризонталниХоризонтални распоредраспоред топлотетоплоте нана ЗемљиЗемљи зависизависи одод

географскегеографске ширинеширине ии углаугла падањападања сунчевихсунчевих зраказрака.. ПоларнаПоларна 72-90 72-90 ººгеогргеогр. . ширинеширине,, АртичкаАртичка 66-72 66-72 ºº,, СубартичкаСубартичка 58-66 58-66 ºº, , ХладнаХладна умеренаумерена 45-58 45-58 ºº,, ТоплаТопла умеренаумерена 34-45 34-45 ºº,, СубтропскаСубтропска 23-34 23-34 ºº,, ТропскаТропска 15-23 15-23 ºº.. ЕкваторијалнаЕкваторијална 0-15 0-15 ºº..

Хладни појас

Умерени појас

Топли појас

У вертикалном распореду топлоте присутно је правило по којем на сваких 100 м надморске висине температура опада за 0.6ºЦ (вертикални термички градијент), а са сваким 1ºC смањења средње годишње температуре, вегетација касни 5 дана.

За европске прилике је 600 m надморске висине граница гајења термофилних биљака (кукуруз, винова лоза и воћке), 800 m је граница озимих усјева, 1000 m јарих култура. То је уједно граница гајења ораничних биљних врста.

До 1000 до 2000 m зона је висинских шума и травњака, а изнад 2000 m је појас камена, вечитог снега и леда.

На топлотне прилике осим географске ширине и надморске висине утиче и експозиција терена.

Јужне су експозиције топлије, (пример у Централној Европи 400 м северне експозиције одговара 550 м надморске висине јужне експозиције у термичком погледу).

За агрикултуру су важне кардиналне температурне тачке , а то су температурни минимум, оптимум и максимум. Испод температурног минимума и изнад максимума физиолошки процеси престају, а најповољнији су при температурном оптимуму.

При томе је најважнији распон температура од 0 до 45ºC.

У агроекосистему све биљке немају једнаке захтеве према топлоти, па се оне у том погледу деле на:

1. Термофилне - (прилагођене су вишим температурама). То су биљке јужних подручја и не подносе мразеве (кукуруз, памук, сирак, просо, кикирики, парадајз, паприка, пасуљ, диња, лубеница, смоква и сл.).

2. Криофилне - (прилагођене су нижим температурама). Потичу из умереног климатског подручја (стрна жита, грашак, црвена детелина, репа, лук, салата, многе траве, купус, спанаћ, крушка, јабука и др.)

3. Мезотермне – биљке које имају осредње захтеве за топлотом.

Утицај високих температура Најштетнији утицај високих температура је због

великог повећања евапотранспирације при чему се у биљци дешавају неповратне појаве у структури и метаболизму биљке (коагулација протоплазме и дехидрација), долази до деструкције хлорофила, повећава се транспирација и дисање и све то доводи до убрзаног зрења - присилног зрења.

Таква појава нарочито је позната код стрних жита као “топлотни удар” када температура ваздуха достигне

вредност од 33ºC , уз ниску релативну влажност ваздуха може се у року од неколико сати прекинути вегетација пшенице у фази воштаног зрења и узроковати штурост зрна уз опадање квалитета и висине приноса.

Штетно дејство високих температура може се ублажити добром обезбеђеношћу водом, орошавањем и уравнотеженом минералном исхраном, односно квалитетном агротехником.

Утицај ниских температура На температурама испод 0о C, престаје

активна вегетација, термофилне биљке угињавају, а криофилне прелазе у стадијум мировања (криптовегетација). Озиме врсте захваљујући постепеном прилагођавању на ниске температуре (каљењу) могу да поднесу веома ниске температуре

У току зиме ниске температуре узрокују измрзавање површинског слоја земљишта, те се он издиже као кора која издизањем младих биљчица кида коренов систем. Ова се појава назива “подлубљивање” и веома је штетна за озима стрна жита.

Међутим, ниске температуре погодују неким луковичастим и кртоластим врстама, јер без ниских температура оне не клијају - период стратификације.

Касни пролећни мразеви (април - мај) су изузетно опасни, као и мразеви који се јављају у рану јесен

(трећа декада септембра и прва декада октобра) када је вегетација још у току.

Вода

Кружење воде у природи

Формирање облака

кондензација

евапотранцпирацијаИзлучиванје облака

Вода за биљку има следећу улогу: 1. Учествује у грађи ћелије и биљног ткива. 2. Врши усвајaње и транспорт минералних материја

растворених у води у друге органе (ове функције обавља корен).

3. Врши транспорт биљних асимилатива створених у зеленим органима (проводним судовима) у друге ћелије и органе.

4. Учествује у изградњи органске материје, активира ферменте, регулише метаболизам.

5. Ствара одређену напетост (тургор, у случају недовољне обезбеђености биљка губи тургор и вене).

6. Учествује у транспирацији, избацивање воде у облику водене паре из биљке. Постоји стоматерна и кутикуларна транспирација, прву биљка регулише отварањем и затварањем стома, а друга је пасивни облик транспирације.

7. Обавља регулисање температуре (терморегулатор). 8. Помаже при разлагању резервних материја у семену

деловањем ензима.

Биљке се у односу на потребе за водом знатно разликују. Та се потреба испољава у осигурању воде за изградњу биљног ткива и за транспирацију. Па се оне с тога деле на:

1. Ксерофите - лако се прилагођавају условима суше (сирак, просо, мрква, кукуруз, сунцокрет, суданска трава, шећерна репа, тикве).

2. Хигрофите - захтевају велике количине воде (соја, паприка, конопља, пиринач, овас , лупина, црвена детелина).

3. Мезофите - троше умерену количину воде (пшеница, раж, кромпир, јечам, црни лук).

Општа подела климе према аридности-

хумидности Подела климе према аридности-

хумидности (географска) Укупна количина годишњих падавина(мм) <250 аридна 250-500 семиаридна 500-1000 субхумидна 1000-1500 хумидна 1500-2000 перхумидна 2000-3000 перхумидна 3000-4000 перхумидна >4000 перхумидна

Један милиметар падавина одговара количини од 1 литра на површини од 1 m2 или 10 тона на један хектар.

На пример, количина од 720 mm годишњих падавина одговара 7 200 000 l по хектару, а то чини притисак од

720 kg/m2.