Fluvijalna erozija

FLUVIJALNA EROZIJA

• Fluvijalna ili rečna erozija predstavlja geomorfološki proces izgrađivanja oblika u reljefu radom rečnih tokova.

• Tekući preko topografske površine u pravcu najvećeg pada, a pod uticajem zemljine teže, rečni tokovi stvaraju vlastite oblike reljefa. To su fluvijalni oblici.

• Fluvijalni oblici mogu biti :• erozivni, ako su stvoreni usecanjem rečnog toka, • akumulativni, ako su izgrađeni nagomilavanjem

erodiranog fluvijalnog materijala na mestima gde slabi erozivna i transportna snaga rečne vode.

EROZIVNI REČNI OBLICI

• Osnovni oblici fluvijalne erozije su rečno korito i rečna dolina.

• Rečno korito je olučasti žleb kojim otiče reka, može da bude različitog izgleda u zavisnosti od sastava podloge u koju je usečeno.

• Na većim nagibima rečno korito je uže i dublje a na manjim šire, pliće i vijugavo.

• Za reku sa vijugavim rečnim koritom kaže se da meandrira. Takvo rečno korito ima reka Büyük Menderes u Turskoj, po kojoj je ova pojava i dobila naziv.

Büyük Menderes

• Na manjim prelomima u rečnom koritu nastaju brzaci a na većim vodopadi.

• Po mestu nastanka vodopadi se dele na tektonske, erozivne i akumulativne.

• Tektonski se obrazuju na rasednim odsecima, takvi su Anđeoski vodopadi (Angel) na reci Čurun, sa visinom od 979 metara.

• Erozivni vodopadi nastaju na kontaktu stena različite otpornosti. Takav je vodopad Nijagare, između jezera Iri i Ontario, visok 51 metar.

• Akumulativni vodopadi su vezani za mesta na koijma se u rečnom koritu taloži bigar. Najpoznatiji u Srbiji je vodopad Velikog Vrela u dolini Resave, visok 14 metara.

Veliko Vrelo Slapovi Krke

• Rečna dolina je elementarni i najveći oblik rečne erozije u reljefu nastao usecanjem rečnog toka, odnosno rečnog korita u topografsku površinu i širenjem njenih strana denudacionim procesom. Dolina je izdužena, nagnuta i otvorena u pravcu oticanja vodotoka, čijom erozijom delimično i nastaje. Morfološki elementi doline su dno, u kome je usečeno rečno korito, i strane, koje se dižu iznad dna u vidu odseka ili blagih padina.

• Doline se po izgledu međusobno razlikuju. Mogu da budu plitke, sa širokim dnom i blagim stranama (ravničarski predeli), ali i duboke, uske i sa strmim stranama (planinski predeli). Duboke doline sa uskim dolinskim dnom nazivaju se klisure.

Grdelička klisura Sićevačka klisura

• Duboke doline vertikalnih strana, kod kojih je čitavo dno svedeno samo na rečno korito nazivaju se kanjoni.

Kanjon Kolorada

Kanjon Jerme

Kanjon Drine

AKUMULATIVNI REČNI OBLICI

• Rečni tokovi transportuju različit materijal (blokovi, šljunak, pesak). Najveći deo tog materijala se taloži na sektorima usporenog kretanja rečne vode i na tim mestima se obrazuju rečni akumulativni oblici.

• Rečni akumulativni oblici su : plavine, rečna ostrva, aluvijalne ravni i delte.

• Plavine – se stvaraju na mestima gde rečni tok iz planinske oblasti izlazi u ravnicu, usled čega njegova transportna snaga naglo slabi. Tu se najkrupniji rečni materijal taloži u vidu prostrane lepeze ili kupe blagih strana.

• Rečna ostrva ili ade se stvaraju na sektorima usporenog kretanja ravničarskih reka. Do usporenog kretanja dolazi pri ušćima reka, u meandrima i na velikim okukama.

Veliko ratno ostrvo

• Aluvijalne ravni predstavljaju nisko zemljište pored reka, koje je, ako nema nasipa, često plavljeno. Posle svake poplave tu se taloži suspendovani nanos ili mulj koji čini ove površine veoma pogodnim za poljoprivrednu proizvodnju.

• Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u mora ili jezera. Na tim mestima prestaje rečni transport i taloži se sav materijal koji je do tad reka donela. Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se račva u veliki broj rukavaca.

Delta Misisipija

Delta Nila

Delta Amazona