Prirucnik za jeftina putovanja

marko knjiga obrenovac.qxp 1/25/2011 1:11 PM Page 1 (Magenta pla

Staro je pravilo da je najjeftinije biti bogat. Ipak,starije od toga je ono da je bogatstvo relativno.Neko je siroma{an jer nema za bazen udvori{tu svoje ku}e a drugi je bogat jer ima{e{ir. A na putu je isto kao u ìvotu. Nekome je400 eura premalo za vikend u Pragu a neko zate pare obi|e ~itav svet.

Do nedavno nismo mogli da putujemo jer sunam trebale vize, sada samo nemamo para.Iskustvo nam govori da ih ne}emo imati nisutra. Ali to nije razlog da ne putujemo, zapravo- to je razlog da otputujemo sa onim {to imamosada. Lako je biti siroma{an i nesre}an, tomoè svako. Izazov je dobiti partiju sa lo{imkartama.

Ovaj priru~nik smo sastavili sa idejom daprikupimo i podelimo iskustva i trikove zau{tedu pri odlasku na put i da vas inspiri{emona sli~ne poduhvate. A koliko }e vas put nakraju ko{tati, zavisi od toga koliko }ete sami bitiradikalni i domi{ljati.

1

marko knjiga obrenovac.qxp 1/25/2011 1:11 PM Page 1 (Black plate


Biti kod ku}e bez para, sve i da nije svakodnevnica, bedak je. Nemati para na putu isnalaziti se, to je avantura. Ili kao {to bi rekaojedan pesnik, samo da nije bio bogat: Samooni koji rizikuju da putuju jeftino, mogu saznatikoliko jeftino se moè putovati.

Ne}emo vas ube|ivati da treba putovati. Tisa ilireka Gang - nebitno je, svako novo mesto krijeneistraène potencijale, druga~ije pri~e i deonas samih. Ko na putu vidi samo ono {to jeo~ekivao i vrati se istih pogleda na svet, dàbaje i odlazio.

Prepustimo se druga~ijem i novom, budimootvoreni prema kulturama i ljudima kod kojihsmo i koje sre}emo. A sprijateljiti se sa lokalnimstanovni{tvom zna~i i tro{iti manje ili bar tro{ititamo gde treba.

Na put treba krenuti kad god se moè, ali }everovatno jeftinije biti ako idete van letnje iliprazni~ne sezone, kada su cene sme{taja i pre-voza manje. Tada ima manje turista i gu`ve, {toje vrednost samo po sebi, a i lokalnostanovni{tvo ra|e i iskrenije pomaè putnicima.

2


Zato treba izbegavati Rim za Uskrs, Veneciju uvreme karnevala ili bilo koji drugi lokalni povodkoji okuplja horde turista.

Geografski gledano, kako na ~itavom svetutako i u Evropi, jug je siroma{niji i jeftiniji odsevera, a ~esto i veseliji i prisniji. Ali i tu vaì datreba i}i gde god se ukaè prilika. âk i zavreme sezone, lako }ete na}i jeftin ili besplatansme{taj u gradovima koji nemaju punoturisti~kih atrakcija, {to ne zna~i da nemajuni{ta drugo da ponude.

Svemu se moè pristiputi organizovano ili flek-sibilno. No, grafit u Delfima kaè "ni~eg previ{e"pa tako i na putu treba imati plan od kojeg seodustaje. Rana anticipacija odlaska u nekomesto omogu}ava pronalaènje jeftinijeg prevoza i pove}ava {anse da se na|e besplatansme{taj. S druge strane, prepu{tenost samomputu }e vas voditi do mesta u kojima osme{taju i hrani ne}ete morati ni da brinete.

Moète zna~ajno u{tedeti i ako ste fleksibilni upogledu datuma leta ili puteva kojima èlite i}i,o uslovima u kojima moète spavati i da negovorimo.

3



Kao i sve drugo {to treba da znate u ìvotu, i toda treba biti obave{ten rekla vam je jo{ u~iteljica.A da se obave{tenost debelo isplati nau~ili sunas berzanski {pekulanti.

Iznalaènje jeftinih na~ina da se smestite, prevezete, prehranite i provedete klju~ jeu{tede pri putovanju. A va{ najve}i saveznik -Internet. Bilo da ho}ete da utvrdite dobro mestoza stopiranje iz Be~eja u pravcu Stokholma ilida se upoznate sa hodnicima i postavkomLuvra u 3 dimenzije, pogledajte na Netu.

Moète na}i jeftine avio karte, skontati koja vamvozna karta najvi{e odgovara, na}i besplatan ilijeftin sme{taj, povezati se sa lokalnimstanovni{tvom grada u koji idete ili bar saznatigde da potraìte ekipu koja vas moè zanimatijednom kada do|ete. A obavezno pogledajte ikakve popuste moète ostvariti tamo gde ste seuputili ako pre puta nabavite omladinsku, studentsku, novinarsku ili neku drugu karticu.

4


Iako nikada nismo sasvim svoji, samo nam jedaleko od ku}e dozvoljeno da budemo potpunoizgubljeni. Pa tako, jednom na putu, neustru~avajte se da za sve pitate lokalce.Za savete kako jeftino ìveti u odre|enomgradu (a ~esto i bilo kojem), obratite sealternativnim ekipama koje vise po undergroundmestima (koja naj~e{}e vi{e nisu pod zemljom)ili se okupljaju u skvotovima.

Kona~no, razmenjujte iskustva sa drugim put-nicima koje sre}ete po hostelima, vozovima iulicama. Iskustvo govori i da je uvek dobro naput poneti neki bedeker. Ovi vodi~i su specijali-zovani za odre|enu zemlju ili regiju i za svakopokriveno mesto izlistavaju ponudu sme{taja,restorana, klubova, turisti~kih atrakcija i drugihmesta koja mogu biti zanimljiva, a sadrè i sveneophodne mape. Me|u ljudima koji putuju saskromim budètom, najcenjeniji su oni sa etiketomLonely Planet. Ko{taju oko 15 eura a po praviluse isplate.

5



Pravi ma|ioni~ari putuju samo sa {e{irom, mismrtnici sa rancem na le|ima. Nemogu}e jedovoljno naglasiti koliko treba biti izbirljiv pripakovanju za put, pogotovo kada se planirapro}i jeftino. Psova}ete svaku stvar vi{ka,poimence, dok budete tumarali po gradutraè}i sme{taj, ili dok na cesti ~ekate prevoz.Uverite se i da je va{ eventualni saputnik dobrospakovan, da ne biste svoju mudrost platilino{enjem tu|eg prtljaga.

Uostalom, sa {to manje stvari se krene na put,sa vi{e se ~ovek vrati. Da ne spominjemo i toda se tako dalje stigne. Mislite da je Gandiimao rezervnu plahtu za ogrtanje kada je po{aona Mar{ soli?

Pranje ve{a, ru~no ili u ve{erajima, moè vasspasiti velikih zamora na putu i reumati~nestarosti. Mnogo je zna~ajnije imati jedan parudobnuh patika nego ~etiri para cipela zarazli~ite prilike. A ponesite i jedan par papu~a,ako su bile dobre Cezaru i vama }e posluìti.

6


Ako niste sigurni da }ete isklju~ivo spavati uhostelima ili privatnom sme{taju, dosta je izvesnoda }e vam zatrebati vre}a za spavanje.Omiljeno oruìje {vajcarske armije i izvi|a~a -{vajcarski noì}, jo{ jedna je korisna stvar~ica~iji zna~aj ne treba posebno obja{njavati.

Kako vam je pri putu imunitet pod dodatnimudarom, a strina apotekarka daleko, nije lo{eopskrbiti se stvarima koje vam mogu zatrebati,ali ni tu ne treba preterivati. I tamo gde ste seuputili ima apoteka. Lekove nosite u originalnompakovanju, da ne pomislile da ste diler droge, aproverite i koje lekove moète da unesete, dane pomisle da ste diler ilegalnih lekova.

7



Jeftino putovanje ~esto podrazumeva oslanjanje na dobrotu potpunih stranaca a topovla~i sumnju u sigurnost. No, ako ste baksuzionako }e vam pasti slika na glavu dok sedite ustanu. Treba imati avanturisti~ki duh. To nar-avno ne zna~i da ne treba poneti i katanac zarazne lokere koje moète koristiti u hostelima isli~nim sme{tajima.

Pre svega, ne dràti sav novac na jednommestu. U nov~aniku treba da vam je suma zataj dan koju }ete laka srca predati dèparo{usa noèm. Ostatak novca dobro {tekujte.Postoje kai{evi, kao i razna druga ode}a, ukoju moète staviti novac tako da je skrozneprimetan. A nije lo{e da umesto da svo svojebogatstvo nosite sa sobom i razvrstavate poraznim {tekovima, imati platnu karticu kojommoète podizati novac.

Dokumenta tako|e treba ~uvati oprezno, ako nizbog ~ega drugog a ono da vam slu`benik

8


konzulata ne bi rekao "nije ni ~udo {to ste gaizgubili". Najprakti~nije je ako torbicu za paso{veète oko struka i ubacite je u pantalone ilisuknju ili bermude, ali svakako ne u kupa}e ga}e. Procedura dobijanja putnog lista, ako ve} izgu-bite paso{, moè biti lak{a ako posedujetekopiju paso{a. Od koristi je i biometrijska li~nakarta, koja vam nekad moè omogu}iti dapre|ete granicu na putu ka ku}i. Sve to nar-avno dràti na odvojenim mestima.

Ako kojom nesre}om zavr{ite upoznavaju}izdravstveni sistem umesto kulture mesta ukojem ste, svakako }e vam se isplatiti i posedovanje putnog osiguranja.

9


marko knjiga obrenovac.qxp 1/25/2011 1:11 PM Page 10 (Magenta pl

Jo{ od vremena kada je prvi ~ovek uzjahao adrugi ga upitao: "Je l' ima mesta i za mene?",stopiranje je najrasprostranjeniji na~inbesplatnog prevoza, dostupan svima. Stopiranjenije za svakoga. Treba imati strpljenja dok se stojina cesti i razumevanje za beskrajne ispovestidobre du{e koja vam je stala. Pored zen ve{tinatreba se naoruàti mapom, nekom hranom ite~no{}u, kao i ode}om i obu}om u kojoj semoè dugo izdràti na cesti.

Generalno je pravilo da }e vam pre stati ako steènsko nego ako niste, da su ve}e {anse daustopirate nekoga danju i van letnje sezone, dase na jugu Evrope ljudi ra|e opredeljuju dapokupe stranca na putu nego oni na severu, ida je za Smederevo bolje stopirati na smederevskom putu nego na zrenjaninskom. Pri stopiranju najva`niji je izbor mesta. Kad

10

marko knjiga obrenovac.qxp 1/25/2011 1:11 PM Page 10 (Black plat

kre}ete na put, obavezno se prvo dokopajteizlaska iz grada, i to onog u pravcu mesta kakom ste se uputili. Najbolja mesta su ona gdeste vidljivi i gde se kola po prirodi stvari zaustavljaju pa voza~ ima vi{e vremena daodlu~i da vas pokupi. Zapamtite - benzinskepumpe i naplatne rampe!

U zemljama Evropske unije }e vam retko kostati na otvorenom putu, a benzinske pumpe suzahvalne i jer ljude moète direktno pitati dokleidu i da li vas mogu prevesti, {to je mnogoefektivniji pristup od palca u vazduhu. Ako idetena duge staze, drìte se autoputa - zamoliteva{eg dobro~initelja da vas ostavi na poslednjojpumpi pre nego se isklju~i sa autoputa, jerpovratak iz njegovog malog sela moè bitimukotrpan.

Pri stopiranju kola u pokretu, neki stoperi preporu~uju isticanje znaka koji indicira pravacva{eg kretanja, kako bi zaigrali na savestvoza~a koji ide na tu stranu. Ako koristiteznakove, nije lo{e sluìti se {irim (ali uvek lakoprepoznatljivim) geografskim pojmovima (npr.skra}enica za zemlju u koju idete pre negograd). Drugi smatraju da to suàva broj

11


potencijalnih kola koja bi stala i prevezli vas doslede}e raskrsnice, gde imate ve}e {anse dauhvatite prevoz do va{eg kona~nog odredi{ta,ako uop{te imate takvo odredi{te.

Stoperi sa staòm isti~u i zna~aj dopadljivostii/ili izazivanja saàljenja na prvi pogled, ali mise va{im izgledom i dostojanstvom ne}emobaviti.

Na Internetu postoji mnogo servisa koji spajajuljude koji putuju sami kolima i one kojima trebaju ljudi koji putuju sami kolima, odnosno -prevoz. Poput sli~nih servisa za provodadìsanje,i ovde moète pogledati postoje}u ponudu iliostaviti va{a potraìvanja. Za razliku odsavr{enog partnera, mnogo je lak{e na}isavr{en prevoz do èljene destinacije.

Neki }e vam naplatit deo benzina a nekima jeto samo lek protiv dosade na duga~kom putupa vam ne}e naplatiti ni{ta. Ta informacija, kaoi sve druge relevantne, stoje pored svakevo`nje pa je lako sna}i se na svakom ovakvomportalu. Ve}ina zemalja ili regiona ima lokalneportale za virtualno stopiranje pa ne postojijedan i najbolji, ve} vam savetujemo da istraìte

12


>>

ww

w.h

itchh

iker

s.or

gw

ww

.rid

e4ce

nts.

org


prema va{im potrebama. Potraìte "rideshareEurope" (ili neku drugu geografsku odrednicu)na Internetu.

13


Nekada se jeftino letelo samo kada vam nekoplati. Danas postoje stotine jeftinih aviopre-voznika koji }e vas za male pare prevesti doèljenog odredi{ta. Za razliku od standardnih,low cost kompanije u cenu karte uklju~ujusamo let i neophodne takse, a mogu}nostautomatskog povezivanja letova, obrok i napici,duty free ponuda, ljubazni osmesi osoblja idruge sekundarne usluge, naj~e{}e suizba~eni.

Karte za ove letove se kupuju na Internetu pa jeneophodno imati platnu karticu kojom moèteizvr{iti ovaj tip transakcije. Iako jeftini, i ovi letovipodrazumevaju silne takse za aerodrom iprate}e usluge, pa ponekad ~ak i taksu nasamo pla}anje i to razli~itu za razli~ite kartice. A neki posebno napla}uju dodatne usluge kao{to su torbe i osiguranje, tako da kad poreditecene razli~itih karata, proverite da li su svetakse uklju~ene.

14


Kako sistem za odre|ivanje kona~ne cene karteuzima u obzir mno{tvo varijabli (broj slobodnihmesta u avionu, dan u nedelji, deo dana,sezonske nepoznanice i sli~no), sam sistem jepostao samomisle}e bi}e ~iju }ud niko ne poznaje do kraja. Ipak, moè se re}i da {toranije kupite kartu - izvesnije je da }e ona bitijeftinija. Poèljno je da se karte kupe 2 mesecaranije, a za leto planirajte ~ak i 3-4 mesecaunapred.

Pri iznalaènju {to jeftinije karte treba biti strpljivi provesti sate i sate dok vam o~i dva put nenateknu od buljenja u ekran. Traì se najpo-voljnija karta a dolaze u obzir sve mogu}e inemogu}e kombinacije. Za{to jeftini aviopre-voznici ne lete i za Srbiju pitamo se mi, ali ni utom slu~aju ne bi trebali isklju~iti iz pretrage sveaerodrome u regionu.

Pored fleksibilnosti u pogledu mesta poletanja,treba primeniti isti princip i pri izboru mesta gdese sle}e. Naravno, uzmite u obzir i tro{koveprevoza od grada iz kojeg polazite, odnosno dograda u koji idete. Nekada }e vas let sapresedanjem, koji ~esto morate sami da skontate,iza}i jeftinije nego direktan let. A ba{ zato {to

15


<<

ww

w.a

ttitu

detr

avel

.com

/low

cost

airli

nes

ww

w.fl

ylow

cost

airli

nes.

org

ww

w.s

kysc

anne

r.ne

t


ga sami reìrate, proverite da li vam treba vizaza aerodrom u kojem presedate (npr. London)jer vam se lako moè desiti da provedete no} uimigracionoj policiji na aerodromu, {to je dàbasme{taj, primeti}ete vi, ali je ekipa smor.

Ako niste vezani za fiksne datume letova trebaistraìti i da li je karta jeftinija par dana ranije ilikasnije, ~esto se tako moè u{tedeti i duplo.Tako|e, karte su naj~e{}e jeftinije utorkom, sredom i ~etvrtkom. A neke kompanije nude idodatno povoljne letove ako u oba pravca letiteovim nepopularnim danima.

Sve jeftine avio kompanije imaju stran-ice na internetu, a postoje i sajtovi kojiupore|uju ponude razli~itih komapnije.Mnoge kompanije promovi{u nekeletove nude}i ih jo{ jeftinije nego ina~e.Dovoljno je da potraìte "low costflights".

16



Za balkanske vozove vaì da su spori kako biodavali utisak veli~ine zemlje, a prati ih i romanti~ni sentiment zbog raznolikog sveta kojimoète upoznati i spoznaja do kojih moètedo}i na dugom proputovanju. Tako je jedanMom~ilo u vozu shvatio da nije votka rakija.Evropski vozovi su ipak brì i skuplji, mada idalje okupljaju mno{tvo razli~itog sveta.

Lokalni i spori vozovi ko{taju manje odme|unarodnih i brzih pa treba kombinovati i bitistrpljiv. Nekada }ete mo}i da izlazite iz voza,dokupljujete kartu i vratiti se u isti voz, a nekada}ete se dovesti do granice jednim vozom panju pre}i drugim, ili nekako druga~ije, pa nastaviti lokalnim vozom. U nekim zemljama,vozovi su jeftiniji od autobusa (npr. Italija) a udrugima obrnuto (npr. [panija), dok su nekiskuplji i od regularnih aviona (npr. Nema~ka).

Neke nacionalne èleznice nude povlastice kojeza odre|enu nadoknadu (oko 20 eura)omogu}avaju jeftinije karte. A ono {to voz ~iniposebno zanimljivim su razli~ite karte koje vam

17


omogu}avaju da odre|eni vremenski periodkoristite bilo koji voz u nekom regionu.Najprakti~nija lokalna karta tog tipa je BalkanFlexipass koja vaì na balkanskim èleznicama ito tokom jednog meseca u okviru kojeg moèteputovati odre|eni broj dana.

Ako idete u drugom pravcu i planirate daobi|ete vi{e gradova, onda treba uzeti u obzirInter Rail Global Pass. Ova karta vamomogu}ava da koristite bilo koji voz u Evropi uodre|enom vremenskom periodu, neprekidnoili sa razli~itim kombinacijama dana. Naj~e{}emorate kupiti doplatnu kartu, ~ija cena zavisi odtipa voza. Zbog toga vam i ovde ~esto moèbiti jeftinije da do odre|ene destinacije stigneteizokola, lokalnim vozovima, nego direktnom linijom. U nekim vozovima imate mogu}nost dau{tedite vo`njom u kolima za pse, ionako stenavikli da saputnici u vozu laju o svemu isva~emu. Vi{e o globalnom i lokalnim Inter Railkartama moète na}i na Netu.

18


>>

ww

w.s

bb.c

h/en

/w

ww

.inte

rrai

lnet

.com


Uvek traìte vozove koji imaju sedi{ta drugeklase. A preporu~ljivo je da ve}e distanceprelazite no}u, jer time {tedite na sme{taju idobijate ~itav dan da na|ete {to povoljnijepreno}i{te tamo gde ste se uputili, ako to nistere{ili unapred. Ako jeste, onda sami vidite {ta}ete u~initi sa celim jednim danom.

19


<<

ww

w.s

tude

ntag

ency

.cz/

inde

x.en

.htm

lw

ww

.eur

olin

es.c

om


Kao {to je ve} re~eno, autobuski prevoz ~estomoè biti jeftinije od voza. Ako polazite iz Srbijepotraìte gasterbajterske autobuse. Oni saobra}aju na linijama kao {to je Crna Trava -Hamburg, a u ve}im gradovima ~esto ne stajuna glavnoj autobuskoj stanici, pa nije lako dobitiinformaciju o njihovim polascima i cenama, te semorate potruditi i potraìti na Internetu ili seraspitati kod ljudi ~ija je rodbina u emigraciji.Pored vela misti~nosti i jeftinijih karata, ovi auto-

busi naj~e{}e nude i neponovljivudoma}insku atmosferu. Odlazak u svet,onako, po na{ki.

U Evropi postoje mno{tvo autobuskihkompanija koje imaju pristupa~neme|unarodne vo`nje. Sve zavisi od togagde ste se uputili.

Ako na put idete autom, tu }e biti neminovnih tro{kova. [tedi se ako vas idevi{e, ako idete magistralnim putevima(tamo gde se autoputevi napla}uju), ako

20


>>

>>

ww

w.v

iam

iche

lin.c

omen

.wik

iped

ia.o

rg/w

iki/W

ay_o

f_S

t._Ja

mes


spavate u kolima ili barem kampujete. Trebase raspitati kako funkcioni{u putevi tamogde ste se uputili, da vam se ne desi dapla}ate kaznu jer niste znali da se vinjetakupuje na prvoj benzinskoj pumpi (npr.Austrija) ili ne{to tome sli~no.

U Evropi, re~ne brodove uglavnom koristenema~ki penzioneri i oni nikako ne spadajuu jeftine vidove prevoza. Ipak, naMediteranu postoji vi{e brodskih linija kojesu krajnje prakti~ne i mogu vam u{tedeti ivreme i novac.

Ako na daleki put po|ete oslanjaju}i sesamo na sopstvene transportne kapacitete,vama ne manjka avanturisti~kog duha.Jedino vam, pored dobre mape, moèmopreporu~iti neku ozbiljniju literatura od ove.Dug je put pred vama. A ako vam se ukrsteputevi sa nekim hodo~a{}em, kao {to je Putsvetog Jakova, eto vama gostoprimstvaraznih dobrih ljudi na putu.

21



Odlazak u svet je ujedno i idealna prilika da se"ponovo poveète" sa svojima. Slede}i put kadvam baba bude pri~ala o porodi~nom stablu,slu{ajte pa`ljivo i vidite dokle geografski seùgrane tog stabla. Javite se dalekoj familiji, pozivajte se na rodnu grudu i askur|ela, namuke porodi~ne i krv ro|enu. Svako je slab nasvoju krv, a putnik na udoban krevet i obilatobrok u "tu|ini".

Taktika sa davno zaboravljenim poznanicima iopskurno ste~enim prijateljima na raznimInternet dru{tvenim mreàma je ne{to blaà.Pi{ite im da dolazite, da nemate puno para i datraìte jeftin sme{taj i pitajte ih da li i vi njimanedostajete kao oni vama. Tako|e, valja obznaniti prijateljima gde ste se uputili, nekouvek ima nekog, negde...

22


Ono {to nije po{lo za rukom proleterima svihzemalja, jeste putnicima. Dodu{e, nisu se ni onisvi ujedinili na jednom mestu ali stvarfunkcioni{e. Na Internetu moète prona}idru{tvene mreè putnika na kojima oni koji sutrenutno kod ku}e nude gostoprimstvo u svomstanu a oni na putu ga traè. Ovo je i odli~anna~in da odmah upoznate lokalce koji }e vampokazati grad i uputiti u stvari koje vas zanimaju, ijo{ va`nije - u one koje niste znali da vas moguzanimati.

Prvo morate otvoriti svoj profil u kojem jepoèljno da ostavite {to vi{e podataka o sebikao i sliku, kako bi se predstavili potencijalnomdoma}inu. Najva`niji deo va{eg profila nepi{ete sami ve} va{i prijatelji, ljudi koje steugostili kao i ljudi kod kojih ste ve} boravili.Ove reference vas predstavljaju u dobrom ililo{em svetlu i u odnosu na to olak{avaju ljudimakoje pitate za sme{taj da se odlu~e da li }e vasugostiti.

23


<<

ww

w.h

ospi

talit

yclu

b.or

gw

ww

.cou

chsu

rfing

.com


Ovi portali su jednostavni za kori{}enje.Izaberete mesto u koje èlite da idete i viditekoji ~lanovi nude sme{taj, {to moè biti krevet,kau~ ili mesto na podu. Tu su i druge rele-vantne informacije za pronalaènje idealnogdoma}ina. Kada se opredelite za nekoga,po{aljete mu zahtev za sme{tajem u kojem seukratko predstavite i objasnite za{to dolazite unjegov grad.

Zahtev treba poslati na vi{e adresa, a i u okviruvi{e ovakvih mreà, kako bi pove}ali {anse davas neko primi. Tako|e, moète se uklju~iti ulokalnu grupu unutar jedne od ovih mreà i tupostaviti zahtev za sme{tajem.

Generalno govore}i, lak{e je na}i doma}inavan sezone i u gradovima za koje vlada manje

interesovanje. No, ako se po~ne satraènjem na vreme, uspeh je izvesniji.Kaù da to pravilo vaì i za smisao ìvota.

Lep gest je poneti svom doma}inu poklon, a nemojte zaboraviti i da sami primate druge putnike u svoju ku}u.

24


Zlobnici kaù da su skvotovi za one koji moguhigijenske standarde da zamene ideologijom.Skvotova ipak ima raznih ali generalnogovore}i, nisu za svakoga. Bilo kako bilo, ovealternativne skupine ljudi, koje nastanjujunapu{tene objekte, ku}e i stanove, rado primajugoste. Naj~e{}e je ~arobna re~ to da vas jeneko preporu~io.

Raspitajte se na ulici, u alternativnim klubovimaili poznatijim gradskim skvotovima u kojima seodràvaju koncerti i izlo`be, gde su lokalniskvotovi. Idite tamo i ljubazno zamolite daostanete par dana kod njih. Obi~no odlu~uje"gazda" skvota ili se o va{oj molbi glasa, aishod je, za razliku od molbi upu}enih dràvniminstitucijama, naj~e{}e pozitivan.

U skvotu treba po{tovati pravila skvota a treba inastojati da se sprijateljite sa ljudima koji tuìve. To je preduslov da vas ne izbace, a pritom }ete lako pokupiti i kontakte za skvotove udrugim gradovima. Drugim re~ima, jednom kadu|ete u skvot - u{li ste.

25


<<

squa

t.net


Skvotovi su najrasprostranjeniji u Barseloni,Berlinu, Amsterdamu, Oslu, ali ih u su{tiniima u skoro svakom ve}em gradu, pogotovo na zapadu Evrope.

Drugi vid komuna, sa ne{to druga~ijimure|enjem i ube|enjima, u kojoj }e vam radoponuditi sme{taj su - verske zajednice. Mnogimladi katolici, naro~ito u Italiji i Nema~koj, ìveu komunama i pruàju pomo} ljudima koji imse obrate. Gledajte samo da stignete u nekopristojno doba, da ne bi bilo "ko udara takopozno u dubini no}nog mira..."

26


>>

ww

w.e

uroc

ampi

ngs.

co.u

k/en

/eur

ope


Iako kampovanje u nekom velegradu nepruà romanti~an pogled na zvezdano neboiznad nas, a jo{ manje na moralne zakone unama, kampovanje ostaje dobar na~in zajeftino no}enje. Ve}ina evropskih gradovaima dobre kampove u kojima su mesto za{ator i boravak po osobi jeftiniji od kreveta uhostelu. Imaju svu potrebnu infrastrukturu a~esto nude i prevoz do centra, po{to se popravilu nalaze na obodu grada. Ipak, gledajteda ne birate kampove sa bazenima i drugimponudama koje vam nisu nu`ne.

Ako postavite {ator u prirodi, retko ko }e vamzameriti. Me|utim u urbanim javnim prostorima,situacija je ne{to druga~ija. Osim ako ne proglasiteda ste se ulogorovali na centralni gradski trg dabi protestvovali protiv politike aktuelne administracije,{ator }e vam ukloniti bez pardona, a pritomverovatno i naplatiti kaznu za naru{avanje izgledagrada ili reda i mira. Zato uvek moète kampovati une~ijem dvori{tu. Potrebno je samo ljubaznozamoliti vlasnika ku}e, odnosno dvori{ta da tu

27


postavite {ator. Da li treba da napominjemo datom prilikom ne bi bilo zgodno da palite logorskuvatru?

A ako posedujete ciradu za auto, i metalnu konstrukciju kojom moète da je poduprete,moète svoj {ator kamuflirati u uobi~ajni urbaniprizor. Za urbano kampovanje je potrebnociradu malo prepraviti tako da se otvara kao{atorsko krilo a treba se navi}i i na ideju da setraì dobro parking a ne kamping mesto.Moète postavite mali {ator a iznad njega konstrukciju i ciradu ili spavati direktno ispodcirade. Autor ovog koncepta upozorava daizbegavate ciradu por{ea, takvu su mu ukrali.

28


Hosteli naj~e{}e okupljaju mlade ljude koji suna duèm proputovanju. A gde su mladi, tu jehaos, pa ovakva mesta dosta li~e na studentske domove, {to stvara odli~nu atmosferu.Centralna prostorija je obi~no namenjena zadruènje gostiju a tu je i zajedni~ka kuhinja. Uhostelima se obi~no mogu ~uti razne pri~e iiskustva drugih ljudi, a ~esto se moète i dobroskontati sa nekim. To je i idealno prilika daupoznate nekoga sa kim }ete nastaviti putovanjeili koga }ete posetiti na slede}em putovanju.

Sme{taj moè biti u dvokrevetnoj sobi sakupatilom ili u spavaonici sa 25 kreveta i zajedni~kim kupatilom za ~itav sprat. Naravno,cena korespondira sa komforom. Kako suhosteli orjenitsani na mlade, skoro svi svojuponudu izlistavaju na Internetu pa se tu moèuporediti {ta koji nudi i kako ga ocenjuju korisnici.

Hostele treba rezervisati unapred, posebno akoidete u sezoni ili u vreme praznika, ili u gradove

29


<<

ww

w.h

oste

lwor

ld.c

omw

ww

.hos

tels

cent

ral.c

omw

ww

.eur

opea

nhos

tels

.com


koji su popularne destinacije, a pogotovoako idete u te gradove u vreme praznika.

Pri izboru hostela treba paziti na njegovu lokaciju. Hosteli na periferiji sujeftiniji, ali treba uzeti u obzir i cenulokalnog transporta. Lako vam se moèdesiti i da sve {to ste u{tedeli namostu, odlaskom u jeftiniji hostel,potro{ite ve} prvog dana na }upriji,

poku{avaju}i da se domognete kreveta kasnouve~e. Ako ve} planirate da se no}u provodite,obratite pa`nju da li je va{ èljeni hostelotklju~an non stop.

A ose}aj koji ste imali kada su Vas terali da seiselite iz studentskog doma preko leta lako }etezaboraviti kad u nekom drugom gradu na|etestudentski dom koji se leti pretvara u jeftini hostel.

U nekim gradovima moète prona}i i neugledne hotele koji nude jeftiniji sme{taj odhostela. Takve obi~no nije lako prona}i ali ih jelako prepoznati i vredi se raspitati. A ako pitate,mogu vas pustiti i da odremate u ~ekaonicihotela, bio on oronuo ili ne.

30


U nekim gradovima, naj~e{}e primorskim (npr. Lisabon), mnogi ìtelji iznajmljuju sobe uokviru svoje ku}e i ovo se ~esto moè pokazatikao najpovoljnija varijanta za udoban sme{taj.Ovakav sme{taj se re|e nalazi preko Internetaali }e vas potencijalni doma}ini sa~ekati ve} naèlezni~koj stanici, a moète i pro{etati gradomi raspitati se. Tako|e, za razliku od hotela ihostela, i ako ste tome skloni, ovde se moètecenjkati za cenu no}enja.

31



Spavanje po parkovima, plaàma i èlezni~kimstanicama nije trajno re{enje ali no} ili dve sedaju izdràti. êkaonice na èlezni~kim stanicamasu posebno zahvalne, kada su otvorene celuno}, jer imaju krov i toplije je nego napolju.

Na nekim plaàma postoje nadstre{nice i tu{eviza one koji tu spavaju dok je na drugim mestimato zabranjeno. Tako vam se moè desiti da vasprobudi policija, a negde postoje i velike bu~nema{ine koje preme}u, i kao ~iste, pesak pa,ako ste ~vrstog sna, mogu i vas lako po~istiti.Raspitajte se kakva je situacija sa spavanjem na plaì u mestu u kojem bi zano}ilii obavezno stavite neki najlon ispod vre}e zaspavanje, bubrega vam va{ih.

Javni parkovi su uglavnom dostupni samo budnimaa ~esto ima i sumnjivih tipova, pa no}enje~esto podrazumeva skrivanje od obe stranezakona. Malo zvu~i ko holivudski akcioni film,ali ko voli...

32


U svakoj od ovih varijanti potrebno je svojestvari dodatno obezbediti. Pored stavljanjadokumenata i novca na jako nedostupnomesto, treba nekako za{titi i ~itav prtljag, zagrlitiga, vezati se ili srasti za njega.

33



Zemunski alas kaè - a alas zna - da bi obrokbio ukusan, potrebno je da ste gladni i udobrom dru{tvu. Ako se pritom jede biftek usosu od badema - lepo, ako ne - opet lepo.Restorani u evropskim gradovima su naj~e{}eskupi ali koliko ~esto jedete po restoranima kodku}e? Najjednostavnije da se jede jeftino je bitisvoj kuvar.

Cene u evropskim supermarketima - u manjimve}e, u ve}im niè - pristupa~ne su za na{erazumevanja cena hrane. Pritom, nemojte insistirati na leskova~koj paprici i somborskojfeti, vidite koje su namirnice u datoj prodavnici pristupa~ne i prilagodite va{ izbor. Ako odsedatepo hostelima, najverovatnije }ete imati i pristupzajedni~koj kuhinji (a nekad i doru~ak). No akosa sobom nosite kuvalo, spoji}ete dve uvekpoèljne stvari - jeftino i kuvano. A neki autoriidu i dalje i tvrde da sve to moè biti iurnebesno zabavno.

34


Kad se odlu~ite da ipak probate lokalnu kuhinju,drìte se restorana po periferiji, tu je pravi duh,hrana je obilnija, neretko i ukusnija, a svakakojeftinija. Za male pare odli~no se jede i u imigrantskim restoranima: kebab, falafel i drugiisto~nja~ki specijaliteti imaju skroz drugi ukusna lisabonskoj plaì. Ako to nije va{a {oljicaturske kafe, a tek ako imate reìm ishrane jednekamile, potraìte all you can eat restorane.Tamo se za fiksnu cenu moète na`deravati dogrla a izbor hrane je {irok.

U Italiji je rasprostanjen obi~aj da uve~e u baruuz pi}e dobijate i neograni~en pristup hrani na{vedskom stolu. Negde ovo povla~i skupljepi}e, a negde je to deo happy hour-a pa je ipi}e jeftinije. [panci su manje "{ve|ani" odItalijana, ali vam zato ponekad donesu maluzakusku uz pi}e.

Neka mesta pri zatvaranju dele preostalo pecivoili meso, a veliki lanci za male pare (oko 30centi) prodaju sendvi~e, salate i sli~ne artiklekoje ne}e mo}i da prodaju sutra zbog jaja,majoneza ili ve} ne~eg kvarljivog. U supermar-ketima je ~esto hrana kojoj isti~e rok trajanja zapar dana neuporedivo jeftinija a podjednako dobra.

35


U Danskoj i Islandu (i drugim zemljama, samore|e) alternativne ekipe se hrane skupljanjemzapakovane hrane koju veliki supermarketiodbacuju jer im je istekao rok trajanja. Ovaaktivnost, dumpster diving, negde je zakonita au drugim zemljama (gde je i |ubre li~na svojina) -ne, ali i tamo su male {anse da }e vam nekozameriti, a svakako vas ne}e privesti. U ovakvei sli~ne akcije (skupljanje preostalog vo}a ipovr}a na pijaci) }e vas najbolje uputiti lokalniskvoteri, a zna}e i za kuhinje za siroma{ne, gdeza manje od 2 eura moète pojesti dostapirin~a i mesa.

36



Pristigli, sme{teni i nahranjeni, spremni ste daistraùjete. @ivot je na ulici, buvljaku i u kafani,a tu nema ufura. Ipak, izvesno }e vas privu}i iistorija i kulturna ponuda grada u kojem ste. Unekim gradovima postoje besplatne ture gde sevodi~ima na kraju ostavlja proizvoljna suma.Negde su odre|eni muzeji besplatni, a nekiimaju dane ili sate kada ne napla}uju ulaz.Raspitajte se! A dobar po~etak su novine kojesu naj~e{}e besplatne a izlistavaju sve {to sede{ava u gradu u toj nedelji.

Mnoge institucije imaju popust za studente imlade koje ostvarujete uz odre|ene kartice.Ako i ne pripadate grupi za koju postoji popustili nemate adekvatnog dokaza, popri~ajte sanadle`nim organom. Naj~e{}e je to neko komese ljudi retko obra}aju druga~ije do sa "jednakarta...dve karte...". Objasnite mu finansijskusituaciju i za{to vam je ba{ stalo da vidite datupostavku i pitajte da li postoji neka mogu}nostza popust. Ko ima srca da ne pusti studentkinjuistorije umetnosti iz daleke Srbije na norve{ku

37


izlo`bu slikarstva? Poznavanje lokalnog jezikavam zna~ajno ide u korist.

Esnaf koji je posebno privilegovan su novinari.Kako se sloboda medija pro{irila na slobodanulaz novinara u pozori{te ostaje nejasno, alistvari stoje tako da novinarska akreditacijaotvara mnoga vrata (a za neka drasti~no smanjujecenu ulaza). Ako posedujete, ili moète nekakonabaviti, dokument na kojem pi{e PRESS i stojiva{a slika, nemojte se ustru~avati da gapokazujete svakome ko stoji na ulazu. Makar tobio troglavi pas, sa kojim vam je, ako stetabloidni novinar, susret ionako neminovan.

Ako ste namera~ili da obi|ete ve}inu znamenjajednog grada onda potraìte lokalnu turisti~kukarticu. Naime, svaki evropski grad sa vi{e od 5turisti~kih atrakcija ima u ponudi karticu kojavam omogu}ava pristup u sve, ili bar ve}inu,muzeje i lokalitete. Ova kartica je uvek znatnojeftinija od zbirne sume ulaznica na sva mestakoja su njom pokrivena.

Kada u|ete u èljeni muzej, galeriju ili nalazi{te,proverite da li postoji organizovana tura za obilazak. Ta opcija se naj~e{}e dodatno

38


napla}uje, ali kako znanje nije roba, slobodnose privalite jednoj od grupa. Neki ne}e niprimetiti, drugima }e biti svejedno, a najgore{to moè da vam se desi je da vas zamole danapustite grupu. Sasvim je mogu}e da je tojedino {to }e vas neko zamoliti na ~itavomputovanju.

39



I Dòrd` Best je, po sopstvenom priznanju,ve}inu svog bogatstva dao na ène i alkohol, aostalo spisko uzlud. U klubovima, dobar provodko{ta, pa ako ste po{li u svet sa namerom daban~ite, spremite se da veliki deo svog budètaostavite u belosvetskim kafanama.

No, i tu obave{tenost pomaè. Potraìte lokalcei sajtove ili publikacije koje izlistavaju svedoga|aje i ùrke te nedelje i vidite {ta vas zanima ikoliko ko{ta ufur. Nekada postoje lokalni internetportali preko kojih stanovnici obezbe|ujubesplatne ili jeftinije karte za razne doga|aje,ostavljaju}i turistima da pla}aju punu cenu.

Kad ve} gledate sve doga|aje, vidite i kojagalerija ima otvaranje pa pre izlaska svratite nakoktel. Retko kad }e vam traìti poznivnicu,pogotovo ako ste prikladno obu~eni i imatestav "posle Pikasa se nije desilo ni{ta zna~ajnou slikarstvu". Sli~nu taktiku moète primeniti ina festivalima, ako kojim slu~ajem putujete sakoferom od gitare i stavom "posle Hendrixa - ja".

40



Kao i kod ku}e, i na putu vam svaki dinar zna~i,dodu{e ne ba{ dinar al' dobro sad. Kako nemateradnu dozvolu (jer valjda ne biste ~itali priru~nikza jeftino putovanje) ostaju vam drugi vidoviprikupljanja sredstava. Najdostupniji je - reciklaà. Neko daje pare za reprogramiranjeljudi, a to treba iskoristiti. Naj~e{}e postojeaparati koji vam za ambalaù daju novac. Tako uBerlinu za 3 prazne konzerve dobijete para zajednu punu.

Jo{ ve}e pare se mogu povratiti ili uzeti uklubovima i na festivalima, koji za vra}ene fla{e i~a{e daju i preko jednog eura. Ako se celojstvari pristupi studiozno i zarada moè bitiakadmeska - preko 200 eura za jedan festivalski dan.

Slede}a varijanta je da se uglavite u kapitalisti~kilanac preprodaje: Kinez napravi konzervu, êhje napuni pivom, multinacionalna korporacija jeotkupi i stavi u prodaju u [paniji, mali preduzetnik je kupi od velikog dobavlja~a, a viod malog preduzetnika za pola eura, pa je onda

41


ohladite i uve~e je prodate Amerikancu za 2eura na uli~nom fetivalu u Barseloni. Recimo...

Put u inostranstvu ne treba provesti u potrazi zana{ima. Ionako }e oni vas prona}i. No, akovam ba{ zagusti sa kintom, kao i obi~no, setitese odakle ste. Potraìte srpsku, jugoslovensku,pravoslavnu, filatelisti~ku ili bilo koju druguzajednicu koja vas, iz nekog razloga, moèsmatrati jednim od svojih i predo~ite im situaciju ukojoj ste. Ponudite se da kre~ite, kosite ba{tu,~istite sneg, perete su|e, gudite gusle ili na bilokoji drugi na~in doprinesete ne~ijemdoma}instvu. Za to vas ne mogu legalno platitiali vas mogu ~astiti pedesetak eura, a neretkoponuditi i hranom i sme{tajem.

Ponekad je mogu}e u hostelu deùrati jednusmenu ili raditi ne{to drugo u zamenu zano}enje, a postoje i druga mesta koja okupljajuljude na proputovanju i nude part time {ljake zaodre|enu nadokandu.

Talentovani ili ne, uvek moète zapevati, zaplesati, slikati ili glumiti na ulici velikih gradova iizvu}i koji osmeh ili nov~i} prolazniku.

42


43



Za razliku od jeftinih romana, Priru~nik za jeftinoputovanje ne sadrì velike misli na kraju.Zapravo, on ne sadrì ni jednu veliku misao, are~enice poput "brzi vozovi su skuplji" te{ko jeuop{te okarakterisati kao misao.

Ovaj priru~nik samo upu}uje na to gde senalaze velike misli i prave stvari - na putu. A odputovanja vas deli samo udarac {akom o sto,pakovanje i podizanje palca u vazduh.Prepustite se avanturi i druga~ijem. Oslonite sena dobrotu ljudi i va{u sposobnost da sesna|ete.

A budite i vi oslonac drugima. Kada vidite nekogakome moète pomo}i tako {to }ete mu pokazatipravac, dati savet ili povesti ga kolima, u~initeto. Ponudite va{ kau~ preko Interneta, pokupitestopera, platite turu putnicima namernicima,pozovite ogladnele na ru~ak, skvotujtenapu{tenu fabriku...

Ovaj priru~nik nema ni kraj. On ima svega 48strana a ostalo je na vama.

44


ww

w.w

ikitr

avel

.org

thor

ntre

e.lo

nely

plan

et.c

omw

ww

.ser

biat

rave

lers

.org

ww

w.g

dest

inac

ija.c

om


45



46


Priredio: Marko Aksentijevi}

Svojim iskustvom, savetima i duhom u~estvovali u izradi:

Jerko Bakotin, Nina ûki}, Gordan Velev,

Vladimir Polovina, Milica Zupunski, Marko Poga~ar,

\or|e Milijanovi}, Natalija Mileti}, Dragana Jovanovi},

Tamara Trivanovi}, Robert Kozma, Milan Aleksi},

Emanuela Pendjer Mendes, Milena Solomun,

Jelena Dragi{i}, Ben Bassauer i mnogi drugi.

Dizajn i ilustracije: {kart

Lektura: Ruìca Marjanovi}

Izdava~ ~etvrtog izdanja: Kancelarija za mlade Uprave

gradske op{tine Obrenovac

Za izdava~a: Du{ko Krsti}

Tira‘: 500

47


ww

w.g

rupa

484.

org.

rsw

ww

.foss

erbi

a.or

gw

ww

.mla

di.o

bren

ovac

.rs

creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/


48

Priru~nik je nastao u sklopu projekta Ka beloj [engenskoj listi-monitoring mape putaGrupe 484, realizovanog uz podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo-Srbija. Stavovi izneti u ovom dokumentu nisu nu`no stavovi Fondaza otvoreno dru{tvo-Srbija.

Ovo delo je licencirano Creative Commons licencom"autorstvo - deliti pod istim uslovima". Ova licencadozvolja umnoàvanje, distribuciju i javnosaop{tavanje dela, i prerade, ako se navede imeautora i ako se prerada distribuira pod istom ilisli~nom licencom. Kopiju ove licence vidite na:

Beograd, februar 2011.


Education

Prirucnik za jeftina putovanja