Download pdf - STRUĈNIH I NAUĈNIH - vspep.edu.rs · PRIPREME ZA PISANJE RADOVA 2.1. Izbor teme Na izbor teme utiče niz faktora, pa je potrebno njihovo usklaĎivanje jer se nikada ne pojavljuju

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO – BEOGRAD

UPUTSTVO ZA PISANJE

STRUĈNIH I NAUĈNIH

RADOVA

BEOGRAD, 2018.

2

S A D R Ţ A J

Strana

U V O D .......................................................................................................................................................... 3

1. POJAM I SVRHA PISANJA STRUĈNIH I NAUĈNIH RADOVA ................... 3

2. PRIPREME ZA PISANJE RADOVA ................................................................................... 3

2.1. Izbor teme ............................................................................................................................................. 3

2.2. Bibliografska priprema ...................................................................................................................... 4

2.3. Struktura rada ....................................................................................................................................... 4

3. CITIRANJE I FUSNOTE .................................................................................................... 9

4. JEZIK I STIL PRI PISANJU RADOVA ........................................................................... 11

5. TEHNIĈKA OBRADA RADOVA ......................................................................................... 11

P R I L O Z I ............................................................................................................................................. 18

3

U V O D

Studenti na različitih nivoima školovanja imaju obavezu da napišu, urede i odbrane

odreĎene stručne i naučne radove. S tim u vezi, ovo uputstvo za pisanje stručnih i naučnih radova

namenjeno je studenima Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu radi

lakše i brţe izrade radova koji će po sadrţaju, metodologiji i tehničkom ureĎenju odgovarati

zahtevima za odreĎenu vrstu završnih radova.

1. POJAM I SVRHA PISANJA STRUĈNIH I NAUĈNIH RADOVA

Struĉni radovi su vrsta pisanih radova aplikativnog karaktera, jer se njihova svrha sastoji

u prikupljanju, objašnjavanju, proveravanju i vrednovanju poznatih činjenica, informacija i

teorija, kao i u sagledavanju njihove primene u struci.

Postoji više vrsta stručnih radova: seminarski, završni i diplomski radovi.

Seminarski rad je najjednostavnija vrsta radova. Njime se obraĎuje odreĎena tema ili

neko sloţenije pitanje teorijskog ili praktičnog karaktera. Njegovom izradom studenti produbljuju

znanja, razvijaju sposobnost akademske pismenosti i saopštavanja svojih misli, ideja i znanja.

Završni rad je stručni rad koji studenti pišu na osnovnim akademskim studijama koje

traju tri godine (180 ESPB). Tema rada treba da bude jasno definisana, sadrţajno odmerena i

usklaĎena sa mogućnostima studenata da datu temu obrade na zahtevanom stručnom nivou.

Diplomski rad je završni rad na osnovnim akademskim studijama koje traju četiri godine

(240 ESPB). Njime se proverava stručna kompetencija, sistematičnost u prikazu postojećih

znanja u nauci i osposobljenost studenata za samostalni rad. Diplomskim radom student moţe da

demonstrira i svoju osposobljenost za rešavanje praktičnih problema. Zato je ova vrsta rada po

obimu, u izvesnoj meri, šira od završnog rada.

Nauĉni radovi mogu da budu naučno-saznajni i aplikativni. Pri tome se, u oba slučaja,

primenjuju naučne metode. Zato se u ovu kategoriju radova moţe svrstati i master rad.

Master rad je završni rad master akademskih studija koje traju jednu (60 ESPB) ili dve

godine (120 ESPB). Master rad je naučno-stručni rad u kome studenti samostalno obraĎuju

odreĎenu temu pod voĎstvom mentora. Tematika koja se obraĎuje je sloţenija nego u prethodnim

vrstama završnih radova, a njena obrada podrazumeva uvaţavanje osnovnih principa naučnog

saznanja (opštost, objektivnost, sistematičnost, preciznost, pouzdanost i sistematičnost). Pored

toga, master rad treba da pruţi dokaze i o osposobljenosti studenta da se koristi naučnim

metodama, tehnikama i instrumentima istraţivanja.

2. PRIPREME ZA PISANJE RADOVA

2.1. Izbor teme

Na izbor teme utiče niz faktora, pa je potrebno njihovo usklaĎivanje jer se nikada ne

pojavljuju izolovano, već u meĎusobnoj interakciji.

Teme završnih radova rezultat su konsultacija mentora i studenta. Pri tome, teme mogu da

predlaţu predmetni nastavnici, ali se predlog moţe prepustiti i studentima.

4

Lični afinitet studenta prema odreĎenoj oblasti ima presudan značaj za izbor teme. Osim

toga, ne mogu se zanemariti i prethodna znanja i iskustvo studenta. To su bitni motivacioni

činioci i neophodni preduslovi da se rad napiše relativno brzo, lako i kvalitetno.

Tema rada moţe da bude povezana sa teorijskim aspektima naučne discipline ili sa

praktičnim aspektima nastavno-predmetne oblasti (empirijsko istraţivanje odreĎene pojave ili

analiza slučaja iz prakse).

Bez obzira da li je tema više okrenuta teoriji ili praksi, ona treba da zadovolji odreĎene

kriterijume, kao što su:

aktuelnost,

interesantnost,

podobnost za obradu (sa stanovišta dostupnosti izvora i vremena za obradu),

preciznost u sadrţaju (ni preuska niti preširoka),

konkretnost (ne apstraktna ili uopštena).

Priroda teme rada opredeljuje i način obrade. U nastavnoj praksi postoje sledeća tri

načina:

1) ako je tema teorijska, student prikuplja potrebnu literaturu, vrši izbor i strukturiranje

sadrţaja prema tezama postavljenim u okviru odreĎene teme, analizira izabrani

sadrţaj i prezentira saznanja,

2) ako je tema okrenuta praksi, student vrši izbor i strukturiranje sadrţaja prema

tezama postavljenim u okviru teme, definiše metodologiju empirijskog istraţivanja,

sprovodi istraţivanje, pri čemu se koristi i primerima iz prakse i njihovom analizom,

rešava konkretni praktični zadatak i slično,

3) teme teorijsko-aplikativnog karaktera su kombinacija prethodna dva načina.

2.2. Bibliografska priprema

Kad je izabrana tema jasno formulisana, pristupa se prikupljanju graĎe (izvora

informacija) koja će posluţiti za izradu rada i donošenje adekvatnih zaključaka.

Osnovni izvori podataka su različiti oblici pisanih materijala: knjige, monografije,

enciklopedije, radovi objavljeni u domaćim i inostranim časopisima i dr. Pisane materijale

student prikuplja samostalno ili do njih dolazi u biblioteci.

Brojne i veoma značajne informacije vezane za temu rada mogu se dobiti i korišćenjem

interneta, pri čemu se mora voditi računa o pouzdanosti i sigurnosti tih podataka.

2.3. Struktura rada

Strukturu završnih radova čine: naslovna strana, sadržaj, uvod, glavni deo (razrada

teme), zaključak, spisak literature i prilozi (po potrebi).

Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da pruţi osnovne informacije o autoru i

radu, kao što su: naziv visokoškolske ustanove, naziv studijskog programa naznaku o vrsti završnog rada, naslov završnog rada, nastavno zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora, ime i prezime studenta i broj indeksa i mesto i godina izrade rada.

5

Sadrţaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada. U njemu su navedeni

naslovi i podnaslovi koji odraţavaju njegovu strukturu i brojevi strana na kojima se nalaze.

Shodno tome, sadrţaj se piše nakon završetka teksta i njegovog straničenja. Sadrţaj moţe biti na

početku ili na kraju rada. Ispravno je i jedno i drugo, ali je prihvatljiviji prvi način.

Uvod na originalan način prikazuje suštinu problema koji će se razmatrati u radu, ukazuje

na njegov značaj, razloge (motive) za njegovu obradu i daje kratak pregled sadrţaja rada.

Poţeljno je da obim uvoda da bude na jednoj do dve strane.

Glavni deo (razrada teme) je osmišljen i argumentovan prikaz teorijske utemeljenosti

teme i praktičnih rezultata, koji se odnose na zadatu temu, metodološkog pristupa istraţivanju,

rezultata istraţivanja i njihove interpretacije. On je najvaţniji i najobimniji deo rada (obično čini

7080% rada). Zbog toga je obično podeljen na poglavlja i potpoglavlja. Svi navedeni delovi

treba da budu pravilno rasporeĎeni i signirani, meĎusobno povezani i dimenzionisani.

Raspored i signiranje delova moţe se izvesti slovima, brojevima i njihovom

kombinacijom. Najčešće se koristi signiranje pomoću sistema brojeva.

KOMBINACIJA KORIŠĆENJE KOMBINACIJA

ARAPSKIH I RIMSKIH

ARAPSKIH BROJEVA BROJEVA I SLOVA

BROJEVA

I ______________ 1. _____________ I ______________

1. _____________ 1.1. ___________ A. ____________

1.1. ___________ 1.2. ___________

1. ____________

1.2. __________ 2. _____________ 2. ____________

2. ____________ 2.1. __________ B. ____________

2.1. __________ 2.2. __________ 1. ___________

2.2. __________ 2.2.1. ____ 2. ___________

2.2.1. _____ 2.2.2. ____ a) ________

2.2.2. _____ 3. _____________ b) ________

3. ____________ 3. ____________

3.1. _________

3.1. _________ 3.2. __________ 1. ___________

3.2. _________ 4. _____________ 2. ___________

II _____________ II _____________

................................

Jedan od mogućih načina signiranja rada brojevima prikazan je na primeru 1.

Bez obzira na to za koji se sistem (način) signiranja opredelimo, on se mora dosledno

primenjivati u čitavom radu.

Primer 1.

I. ORGANIZACIJA I METODE ISTRAŢIVANJA TRŢIŠTA

1. NOSIOCI I ORGANIZACIONI OBLICI

(tekst)

1.1. Specijalizovane organizacije za istraţivanje trţišta

(tekst)

1.2. Sopstvene sluţbe za istraţivanje trţišta (tekst)

1.2.1. Istraţivanje trţišta u okviru komercijalnog sektora

(tekst)

1.2.2. Istraţivanje trţišta u okviru razvojnog sektora (tekst)

6

Radi lakšeg pisanja sadrţaja, kojim se prikazuje raspored signiranih delova rada, korisno

je u grupi "Styles" obeleţiti nivoe naslova (signiranih delova) sa "Heading 1" – osnovni naslov, a

podnaslove prema nivoima sa "Heading 2", "Heading 3", a po potrebi se mogu koristiti i niţi

nivoi (primer 2). To omogućava, kad se rad završi, automatsko generisanje sadrţaja.

Primer 2.

Prilikom pisanja glavnog dela rada, neophodno je pridrţavati se odreĎenih pravila.

Jasnoća i konciznost – prilikom pisanja treba se osloboditi nepotrebnog ("suvišnog")

sadrţaja i istorijske analize, već se usmeriti na ono što je direktno vezano za temu i što je

značajno.

Skladnost i jedinstvo delova – svi delovi teksta moraju da budu adekvatno

dimenzionisani, logički povezani u jedinstvenu celinu i usmereni na davanje odgovora na

osnovna pitanja u radu.

Isticanje sadržaja koji je značajan – bitni delovi teksta treba da dobiju odreĎeni prostor i

mesto u redosledu saopštavanja.

Razumno rasuđivanje i zaključivanje – utvrĎivanje stavova o pitanjima koja se

razmatraju u radu mora da bude razumno, pri čemu svaki stav treba da se obrazloţi i

argumentuje. Ne treba teţiti samo onim argumentima koji idu u prilog rešavanju postavljenih

pitanja, već treba kritički sagledati i različite stavove i mišljenja, ukoliko ih ima.

Korišćenje primera – poţeljno je da se sopstveni stavovi ilustruju adekvatnim primerima

radi ubedljivije argumentacije.

Zakljuĉak je finalni deo rada. U njemu se na sistematičan i koncizan način saopštavaju

najvaţnija saznanja do kojih se došlo. On proizlazi iz čitavog sadrţaja rada, pa autor treba

paţljivo da pročita sve što je prethodno napisao. Zaključak treba da bude na jednoj do dve strane

rada.

U zaključku treba kritički da se oceni tema koja je bila predmet razrade, procene stanja ili

situacije, potvrde ili odbace postavljene hipoteze, iskaţu poruke i doprinos rada, kao i da se ukaţe

na probleme i pitanja koji bi trebalo dalje obraĎivati i proučavati.

7

Spisak literature je pregled svih izvora koji direktno ili indirektno tretiraju sadrţaj teme

rada i koji su korišćeni tokom izrade.

Ako je rad pisan latinicom, spisak literature se navodi po abecednom redu.

Ako je pisan ćirilicom, onda se navodi azbučnim redom.

Postoje različiti sistemi navoĊenja referenci. Poznati su Oksfordski, Harvardski,

Vankuverski i APA sistemi navoĎenja referenci. Sistem za koji smo se opredelili mora dosledno

da se primenjuje od prve do poslednje reference, kao i pri pozivanju na literaturu prilikom

citiranja ili prepričavanja odreĎenih sadrţaja.

Navođenje literature po oksfordskom sistemu

Oksfordski sistem navoĎenja literature koristi se u društveno-humanističkim naukama. Na

primeru 3 vidi se navoĎenje literature. Primer 3.

Knjiga jednog autora: 1. Damnjanović, P., Poslovna etika, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.

Knjiga dva autora: 2. Babić, M. i Stević, B, Menadžment – koncept i proces, MB „Centar“, Beograd, 1997.

Knjiga tri autora: 3. Čukanović-Karavidić, M., Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S., Metodologija naučnih istraživanja,

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015.

Knjiga ĉetiri i više autora: 4. Babić, M. i dr, Menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1994.

Kada su u pitanju časopisi i sadrţaji sa interneta, neophodno je, takoĎe, poštovati

odreĎene standarde (primer 4). Primer 4.

Ĉlanak iz ĉasopisa: 1. Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O, The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations, Serbian Journal of Management, University of Belgrade, Technical Faculty in

Bor, Vol. 5, No. 1, 2010, pp. 97109. Ĉlanak preuzet sa internet sajta:

2. Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog –master rada,

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf (pristupljeno 30. 09. 2018).

Navođenje literature po harvardskom sistemu

Harvardski sistem navoĎenja referenci je novijeg datuma i veoma je zastupljen u naučnoj

i stručnoj literaturi prirodnih i društvenih nauka. Prema ovom sistemu literatura se ne označava

brojevima, već se navodi abecedenim (azbučnim) redosledom.

Kako se u spisku literature navode knjige dato je u primeru 5. Primer 5.

Knjiga jednog autora: Damnjanović, P. (2015). Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.

Knjiga dva autora: Stanković, R. i Radić, V. (2014). Upravljanje kvalitetom. Beograd: Visoka škola za poslovnu

ekonomiju i preduzetništvo.

Knjiga tri autora: Čukanović-Karavidić, M., Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S. (2015). Metodologija naučnih istraživanja.

Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.

Knjiga ĉetiri i više autora: Damnjanović, P. i dr. (2012). Menadžment ljudskih resursa. Beograd: Etnostil.

8

NavoĎenje radova koji su objavljeni u časopisima, kao i sadrţaja sa interneta prikazano je

u primeru 6. Primer 6.

Ĉlanak iz ĉasopisa: Stefanović, I., Damnjanović, P. and Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary Environment Impact

upon Organizational Operations. Serbian Journal of Management. Vol. 5 (1), pp. 97109. Ĉlanak preuzet sa internet sajta:

Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. Dostupno na:

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 09. 2018].

Ako se ne moţe utvrditi pripadnost sadrţaja koji se preuzima sa interneta koristi se oznaka Anonymous.

Anonymous. http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-

izvora.html [pristupljeno 30. 09. 2018].

Navođenje literature po vankuverskom sistemu

Vankuverski sistem navoĎenja izvora poznat je i kao numerički sistem, jer se oslanja na

upotrebu brojki pri navoĎenju referenci u spisku literature. Ovaj sistem je dobio ime prema

MeĎunarodnom udruţenju urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical

Journal Editors – ICMJE), koje je sačinilo obrazac za naučne radove koji se podnose

medicinskim časopisima.

Popis referenci (izvora) u spisku literature reĎa se redosledom kojim se pojavljuju u

tekstu.

Primeri navoĎenja referenci u spisku literature dati su u prilozima 7. i 8. Primer 7.

Knjiga jednog autora:

1. Damnjanović, P. Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015.

Knjiga dva autora:

2. Babić M, Stević, B. Menadžment – koncept i proces. Beograd: MB „Centar“; 1997.

Knjiga tri autora:

3. Čukanović-Karavidić M, Karavidić S, Pantelić-Vujanić S. Metodologija naučnih istraživanja. Beograd: Visoka

škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015

Knjiga četiri i više autora:

4. Babić, M. i dr. Menadžment.Subotica: Ekonomski fakultet;1994.

Primer 8. Ĉlanak iz ĉasopisa:

1. Stefanović I, Damnjanović P, Jaško O. The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations. Serbian Journal of Management; 2010. Vol. 5 (1), pp. 97-109.

Ĉlanak preuzet sa internet sajta:

2. Blesić M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. [Internet].Dostupno na:

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 09. 2018].

Ako se ne moţe utvrditi pripadnost sadrţaja koji se preuzima sa Interneta koristi se oznaka Anonymous.

Anonymous. http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html [pristupljeno 30.

09. 2018].

9

Kombinovani sistem navođenjа literature

Nije redak slučaj da se pri navoĎenju literature kombinuju harvardski i vankuverski

sistem. U tom slučaju, autori se reĎaju po abecedi ili azbuci prezimena prvog autora uz

istovremeno odreĎivanje rednog broja. U otvorenom tekstu kod citata ili parafraziranog dela

sadrţaja nekog rada navodi se samo redni broj reference.

Navođenje literature po APA sistemu

APA sistem navoĎenja literature razvila je američka psihološka asocijacija (American

Psychological Association – APA), kojim su precizno definisane smernice o svim aspektima

procesa pisanja stručnih i naučnih radova. Po mnogima, ovaj sistem je najdominantniji u

društvenim i humanističkim naukama.

NavoĎenje knjiga i monografija u popisu literature po APA sistemu istovetno je kao i po

harvardskom sistemu (primer 5). MeĎutim, kada je u pitanju navoĎenje članaka iz časopisa i sa

internet sajtova pravila su jasno definisana (prilog 9). Primer 9.

Ĉlanak iz ĉasopisa:

1. Stefanović, I., Damnjanović, P. i Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary Environment Impact upon

Organizational Operations. Serbian Journal of Management, 5 (1), 97-109.

Ĉlanak preuzet sa internet sajta: 2. Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog –master rada. Preuzeto 30. 09. 2018, sa

http://ppf.unsa.ba/Dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf

Ako se ne moţe utvrditi pripadnost sadrţaja koji se preuzima sa Interneta koristi se oznaka Anonymous.

Anonymous. Preuzeto 30. 09. 2018, sa http://www.mycity.rs/Istorija/Pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-

izvora.html

Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i označavaju rednim brojevima. Oni imaju

odreĎeni značaj za bolje razumevanje sadrţaja rada, ali se ne mogu prikazivati u osnovnom

tekstu. To mogu biti istraţivački instrumenti (upitnici, skale procene, testovi znanja i slično),

razne tabele, grafikoni, formulari, statistički podaci, dodatni tekstovi i slično.

3. CITIRANJE I FUSNOTE

Citati se koriste za označavanje teksta koji se doslovno preuzima od drugog ili drugih

autora. Taj deo teksta se piše pod navodnicima. Treba napomenuti da se svako namerno ili

greškom (nenamerno) preuzimanje tuĎeg teksta bez navoĎenja autora smatra plagijatom i

kaţnjivo je.

Za pravilno korišćenje citata treba imati u vidu šta, zašto i kako se citira.

Citiraju se veoma koncizne formulacije (definicije, kratka precizna objašnjenja i sl.),

delovi teksta koji se uklapaju u kontekst pisanja i delovi teksta na koji se daje kritički osvrt.

Misao se citira radi dokazivanja vlastitih stavova, naročito kada je tekst u citatu od većeg

značaja, ili češće za ilustraciju sopstvenog mišljenja.

Preuzeti tekst (misao) treba navoditi odmereno i adekvatno.

Treba izbegavati citate koji su poznati i široko korišćeni, a ako je baš neophodno

pozivanje na taj deo tekst, bolje je posluţiti se prepričavanjem.

Pored teksta, mogu se citirati i brojke, procenti i druga pisana dokumentacija.

10

Fusnote su zabeleške ili napomene koje se pišu pri dnu stranice ispod kraće horizontalne

linije radi rasterećenja osnovnog teksta. Pišu se sitnijim slovima i označavaju arapskim brojevima

koji su malo podignuti. Brojevi počinju jedinicom i dalje se reĎaju po rastućem nizu. Treba voditi

računa da se uvek istim brojem obeleţi fusnota u podtekstu, kao i reči u tekstu na koje se odnosi.

Broj fusnote u tekstu, ako nije na kraju rečenice, piše se iza interpukcijskog znaka, a ako se citat

ili prepričani tekst završava tačkom, onda iza tačke (primer 10).

Primer 10. Za razumevanje ponašanja potrošača treba ima ti u vidu „da je motivaciono ponašanje izazvano nekom

potrebom“,1 što ukazuje da je to ponašanje usmereno ka odreĎenom cilju ne bi li se ta potreba zadovoljila.

Najvaţnija zakonitost u zadovoljavanju potreba ogleda se u hijerarhijskoj organizaciji po principu prioriteta u

redosledu zadovoljavanja. „Kad pojedinac uspe da zadovolji vaţnu potrebu, posle toga će nastojati da zadovolji

onu koja je sledeća po značaju“.2

1 Damnjanović, P, Marketing i odnosi s javnošću, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo,

Beograd, 2009, str. 56.

2 Kotler, F. i Keler, K, L, Marketing menadţment, Prevod sa engleskog jezika dvanaestog izdanja knjige, Data status, Beograd, 2006, str. 185.

Uputstva za pisanje fusnota

Word omogućava da se brojčane oznake fusnota automatski reĎaju rastućim nizom u

tekstu i pri dnu stranice. U tu svrhu se kursor postavi na mesto u tekstu gde se ispisuje broj

fusnote i izabere kartica „References“, a u okviru nje iz grupe „Footnotes“ stavka „Insert

Footnote“ (primer 14). U otvorenom tekstu biće napisan broj fusnote koji je po redu, a u

podnoţju stranice taj isti broj pored koga treba da se unese potrebna informacija o autoru i izvoru

iz koga je doslovno preuzet ili parafraziran deo teksta (primer 15). Primer 14.

11

Primer 15.

4. JEZIK I STIL PRI PISANJU RADOVA

Priroda teksta podrazumeva i odgovarajući jezik. Za izraţavanje naučnih znanja

neophodno je da se koristi jezik činjenica i pojmova. Zato pri pisanju stručnih i naučnih radova

treba imati u vidu iskustvena saznanja o prirodi i karakteristikama jezika koji odgovara naučnoj

oblasti. MeĎutim, da bi on ostvario svoju saznajnu funkciju, reči i rečenice moraju imati smisla u

teorijskom i praktičnom pogledu.

Ako je tekst napisan gramatički i pravopisno korektno, onda je lakše iskazati ono što se

ţeli, a čitaocu da shvati ono što je napisano. Dakle, jezik nije samo sredstvo za saopštavanje

misli, već i bitna pretpostavka da misao bude jasno izloţena i obrazloţena da bi bila shvaćena.

Stil je samostalni jezički izraz, tj. način izraţavanja misli. On je deo čoveka i godinama se

gradi. U njemu veliki udeo pripada talentu, ali on traţi i kontinuirani trening kroz pisanje i

pismeno izraţavanje.

Stil je individualna karakteristika, ali i oblik interpretacije sadrţaja u pogledu logičnosti,

preciznosti i jasnoće. To znači da autori stručnih i naučnih radova treba da koriste stručno-naučne

termine i druge reči u pravom, a ne u prenosnom značenju, da pri pisanju obuzdaju svoje emocije

u interesu verodostojne interpretacije podataka.

12

5. TEHNIĈKA OBRADA RADOVA

Seminarski, završni, diplomski i master radovi pišu se na papiru formata A4 (primer 16),

sa marginama: gornja 2,5 cm, leva 3,0 cm (radi poveza), donja 2,5 cm i desna 2,5 cm (primer

17). Pri tome je prored 1,5, a novi red uvučen 1,25cm (primer 18). Oblik slova (font) je Times

New Roman, veličine u osnovnom tekstu 12 pt (primer 19).

Primer 16. Primer 17.

Primer 18

13

Primer 19.

Kod koričenja za seminarski rad, pravi se naslovna strana (prilog 1), a kod završnog

(prilog 2), diplomskog (prilog 3) i master rada (prilog 4) obavezne su korice i naslovna strana.

Na koricama rada ne piše se naslov teme rada niti se stavljaju bilo kakvi simboli. Naslov

završnog rad se piše na naslovnoj strani.

Obim stručnih i naučnih radova se najčešće izraţava u autorskim tabacima (jadan a/t

sadrţi 30.000 karaktera – slovnih mesta, što iznosi 16 stranica teksta na formatu A4.

Obim radova koje pištu studenti je:

seminarski rad: do 1 a/t, odnosno od 22.000 do 30.000 slovnih mesta (1216

stranica),

završni rad: 22,5 a/t, odnosno 60.000 75.000 slovnih mesta (32stranica),

diplomski rad: 33,5 a/t, odnosno 90.000 100.000 slovnih mesta (45stranica),

master rad: 44,5 a/t, odnosno 110.000 135.000 slovnih mesta (60stranica).

Obim pisanog rada treba shvatiti relativno, jer on zavisi od teme koja se obraĎuje u radu.

Ako se ţeli utvrditi da li je obim napisanog rada u definisanim okvirima, onda se broj slovnih

mesta odreĎuje na sledeći način: u podnoţju otvorenog dokumenta pokrenuti opciju Words:

(primer 20). Otvoriće se prozor Word Count gde se moţe očitati broj slovnih mesta (karaktera),

pri čemu se i razmak izmeĎu reči tretira kao jedno slovno mesto (primer 21). Ukoliko u radu

postoje slike, šeme, grafikoni i sl., prostor na stranici koji oni zauzimaju računa se kao da je

ispunjen tekstom.

Primer 20.

14

Primer 21.

Slike, tabele, grafikoni i sl. mogu se dati u sklopu teksta, a ako su obimniji na posebnoj

stranici u prilogu. U podnoţju slike piše se redni broj slike i njen naziv (primer 22). Ako je slika

preuzeta od drugog autora, onda se ispod naziva slike navodi izvor iz koga je slika preuzeta ili se

to navodi u fusnoti.

Primer 22.

Slika 1. Kružna ekonomija

Tabele sadrţe neophodne podatke prikazane na pregledan način. Iznad tabele se daje

redni broj tabele i naziv u što kraćem obliku (primer 23), a ako je tabela preuzeta iz nekog izvora

onda se u podnoţju tabele navode bibliografski podaci tog izvora i stranica sa koje je tabela

preuzeta.

15

Primer 23.

Tabela 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu

POL f %

MUŠKI 336 50,0

ŢENSKI 329 49,0

B.O. (bez odgovora) 7 1,0

UKUPNO 672 100

Često se u pisanju master radova koriste i grafikoni, koji se označavaju rednim brojevima

i svaki od njih ima svoj naziv (primer 24). Primer 24.

Grafikon 1. Proizvodnja automobila u zemljama CIE od 1998-2016. godine

Matematiĉki izrazi (formule, jednaĉine) se prikazuju na sredini stranice i oni imaju

svoju numeraciju (primer 25).

Primer 25.

( ) ( ) ( ) ( ( ) ( ))

Sloţeniji matematički izrazi prikazuju se pomoću funkcije koja se naziva Equation. Ona

se aktivira pritiskom na Insert u gornjem levom delu Toolbar-a, kada se u desnom uglu pojavljuju

znaci π (Equation) i Ω (Symbol). Pritiskom kursora na jedan od ta dva znaka dobija se prozor za

unošenje matematičkokg izraza.

Straničenje rada je veoma značajan postupak, jer bez toga nije moguće napisati sadrţaj

rada. Uobičajeno je da se numerisanje prve, naslovne, strane izostavlja (ali se podrazumeva).

Nakon toga, vrši se numerisanje sadrţaja. Ovo numerisanje vrši se rimskim brojevima.

Numerisanje ostalih stranica vrši se arapskim brojevima.Numerisanje se obično vrši u donjem

desnom uglu.

0

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

1400000

1600000

1998 2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012 2014 2016

Češka Mađarska Poljska

Rumunija Slovačka Srbija

16

Na računaru ove radnje se odvijaju atomatski prema unapred zadatim parametrima (Insert

> Page Numbers...> Izbor mesta oznake broja stranice (primer 26). Primer 26

Izbor forme oznake broja stranice i broja strane od koje se počinje numerisanje vrši se

preko opcije Format Page Namber (primer 27 i 28). Primer 27.

Primer 28.

17

Završni, diplomski i master radovi pišu se u najmanje pet primerka, od kojih je jedan

uraĎen u tvrdom povezu (3 za članove komisije, 1 za arhivu i 1 za kandidata koji brani završni

rad).

Uz svaki završni rad koji se arhivira prilaţe se i elektronska forma rada na CD-u.

18

P R I L O Z I

19

Prilog 1. Naslovna strana seminarskog rada

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNIŠTVO

(16 pt, Bold)

SEMINARSKI RAD

(14 pt, Bold)

Predmet: MARKETING

(14 pt, Bold)

NASLOV SEMINARSKOG RADA

(1622 pt, Bold, zavisno od broja reči u naslova)

Mentor: Student:

Prof. dr Milan Mitrović Jovan Marković

(14 pt) Br. indeksa: (14 pt)

Beograd, 2018. (14pt)

20

Prilog 2. Korice završnog rada


I PREDUZETNIŠTVO

(16 pt, Bold)

ZAVRŠNI RAD

(36 pt, Bold)

Student:

Jovan Marković

Br. indeksa: (14pt)


21

Naslovna strana završnog rada


I PREDUZETNIŠTVO

(16 pt, Bold)

ZAVRŠNI RAD

(14 pt, Bold)

NASLOV ZAVRŠNOG RADA


Mentor: Student:


(14 pt) Br. indeksa:

(14 pt)


22

Prilog 3. Korice diplomskog rada

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO

(16 pt, Bold)

DIPLOMSKI RAD

(36 pt, Bold)

Student:

Jovan Marković

Br. indeksa:

(14pt)


23

Naslovna strana diplomskog rada


I PREDUZETNIŠTVO

(16 pt, Bold)

DIPLOMSKI RAD

(14 pt, Bold)

NASLOV DIPLOMSKOG RADA


Mentor: Student:


(14 pt) Br. indeksa:

(14 pt)


24

Prilog 4.Korice master rada

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO

(16pt, Bold)

MASTER RAD

(36 pt, Bold)

Student:

Jovan Marković

Br. indeksa: (14pt)


25

Naslovna strana diplomskog rada


I PREDUZETNIŠTVO

(16 pt, Bold)

MASTER RAD

(14 pt, Bold)

NASLOV MASTER RADA


Mentor: Student:


(14 pt) Br. indeksa: (14 pt)
