Click here to load reader

Ekonomske teme

  • View
    95

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ekonomske teme - grupa autora Niš 2010.

Text of Ekonomske teme

EKON OMSK E TEMENi, 2010.

godina XLVIII YU ISSN 0353-8648

EKONOMSKE TEME

4/2010

EKONOMSKE TEME Izdaje: Ekonomski fakultet u Niu Za izdavaa: Prof. dr Evica Petrovi, dekan Ureivaki odbor: Dr Dejan Spasi, Ekonomski fakultet Ni Dr Blagoje Novievi, Ekonomski fakultet Ni Dr Sreten uzovi, Ekonomski fakultet Ni Dr Vera orevi, Ekonomski fakultet Ni Dr Sran Marinkovi, Ekonomski fakultet Ni Dr Biljana Raki, Ekonomski fakultet Ni Dr Bojan Krsti, Ekonomski fakultet Ni Dr Ljiljana Maksimovi, Ekonomski fakultet Kragujevac Dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd Dr Robert Gora, University of Information Technology and Management, Rzeszow, Poland Dr Robert Vodopivec, University of Maribor, Slovenia Dr Angel Georgiev Angelov, Faculty of Management and Informatics, UNWE, Sofia, Bulgaria Dr Penka Goranova, Tsenov Academy of Economics - Svishtov, Bulgaria Dr Dino Martellato, Faculty of Economics, University "Ca' Foscari" Venezia, Italy Dr Ljubica Kostovska, Faculty of Economics Skopje, Macedonia Dr Tatiana Orekhova, Donetsk National University, Ukraine Dr Alexandru Trifu, University ,,Petre Andrei of Iasi, Romania Dr mit Gkdeniz, Marmara University, Istanbul,Turkey Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Ljiljana Stankovi E-mail: [email protected] U finansiranju ovog asopisa uestvuje MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOKI RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE Lektor: Miroslava orevi Tehnika obrada: Zvonko Ili, Ivana Ranelovi Adresa redakcije i administracije: Ni, Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja br. 11, tel. 528-606, 528-601 E-mail: [email protected] Web: http://eknfak.ni.ac.rs/Ekonomske-teme/ Tekui raun Ekonomskog fakulteta u Niu: 840-1683666-17 tampa: Kominotrade - Kraljevo Tira: 300 ISSN 0353-8648 SD 1990; UDC 33; ID 1117795

EKONOMSKI FAKULTET NI

EKONOMSKE TEME GODINA XLVIII BROJ 4 Ni, 2010.*********************************

FACULTY OF ECONOMICS NI

ECONOMIC THEMES YEAR XLVIII No. 4 Ni, 2010

SADRAJ1. Borko Krsti, Sran Marinkovi, Mirjana Jemovi AKTUELNE KONTRAVERZE O NADLENOSTIMA CENTRALNE BANKE U ODNOSU NA NJENE TRADICIONALNE FUNKCIJE ............481 Ljilja Anti, Mila Georgijevski OBRAUN TROKOVA PO AKTIVNOSTIMA ZASNOVAN NA VREMENU.....................................................................499 Slavica Cvetkovi, Jorda Radosavljevi PLANIRANJE ZALIHA REPRODUKTIVNOG MATERIJALA S CILJEM DA SE OBEZEBEDI KONTINUITET PROCESA PROIZVODNJE............ 515 Aleksandar Grubor MARKETING I USLUNA EKONOMIJA................................................. 531 Vesna Janji, Mirjana Todorovi, Dejan Jovanovi CVP ANALIZA UTICAJA TROKOVNE STRUKTURE NA DOBITAK PREDUZEA ........................................................................... 547 Vesna Stojanovi Aleksi, Jelena Eri, Sran api DEFINISANJE STRATEGIJSKE ORIJENTACIJE NOVIH PODUHVATA U OBLASTI VISOKIH TEHNOLOGIJA............................ 563 Marija Petrovi-Ranelovi, Sneana Raduki UTICAJ EKOLOKE POLITIKE NA OBLIKOVANJE EKOLOKIH PERFORMANSI STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA .......................... 575 Sneana Vujovi UTICAJ EMOCIONALNOG RUKOVOENJA NA STAVOVE ZAPOSLENIH ................................................................... 591 Branislav Mitrovi PERSPEKTIVE ZAKASNELE EKONOMSKE TRANZICIJE U SRBIJI .............................................................................. 607

2.

3.

4. 5.

6.

7.

8.

9.

10. Biljana orevi OBUKA U FUNKCIJI KULTUROLOKOG PRILAGOAVANJA ZAPOSLENIH RADU U INOSTRANSTVU............................................... 615 11. Sanja Vukovi BIHEVIORISTIKE FINANSIJE I FINANSIJSKI MENADMENT.......... 629

12. Nikola Milovi KONKURENTNOST I INSTITUCIONALNI OKVIR ZA PRIMJENU POLITIKE KONKURENCIJE U CRNOJ GORI.......................................... 641 13. Jelena Andrai, Renata Amidi UPRAVLJANJE VREDNOU U FUNKCIJI POBOLJANJA KONKURENTNOSTI PREDUZEA ......................................................... 655 14. Ivan Stefanovi DIZAJNIRANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE: INTEGRALNI PRISTUP ............................................................................ 669

UNIVERZITET U NIU EKONOMSKI FAKULTET asopis "EKONOMSKE TEME" Godina izlaenja XLVIII, br. 4, 2010., str. 481-498 Adresa: Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja 11, 18000 Ni Tel: +381 18 528 601 Fax: +381 18 4523 268

AKTUELNE KONTRAVERZE O NADLENOSTIMA CENTRALNE BANKE U ODNOSU NA NJENE TRADICIONALNE FUNKCIJE Prof. dr Borko Krsti Prof. dr Sran Marinkovi Mirjana JemoviRezime: Rad predstavlja teorijsko-empirijsku analizu meusobne uslovljenosti tri osnovne funkcije centralnih banaka: funkcije monetarne regulacije, nadzora i poslednjeg utoita banaka. Nakon pregleda osnovnih institucionalnih dilema, argumenata za i protiv institucionalne separacije i integracije funkcija, analiziramo sluaj nedavnog poremeaja likvidnosti u bankarskom sektoru Srbije. Razvijene su matrice korelacije za petogodinje vremenske serije mesenih podataka, kao i za podperiode: pre krize, u krizi i nakon krize. Utvreno je da je nedostatak likvidnosti reavan gotovo iskljuivo politikom obaveznih rezervi, koja je prilagoavana prirodi oka. Aranmani poslednjeg utoita banaka su igrali u najboljem sluaju drugorazrednu ulogu. Kljune rei: monetarna politika, funkcija poslednjeg utoita, kriza likvidnosti, bankarski sektor Srbije, korelacija kod vremenskih serija

Uvod Tradicionalno koncipirana centralna banka (u daljem tekstu CB), ima trostruki mandat, s obzirom na njenu istovremenu nadlenost za monetarnu regulaciju, nadzor i garantovanje likvidnosti bankarskog sektora. Ove tri funkcije nije uvek lako uskladiti, zbog ega se povremeno aktuelizuju rasprave o potrebi izmetanja izvesnih funkcija iz nadlenosti CB u nadlenost nekog drugog regulatornog tela. U ovom radu pokuaemo da ukaemo na znaaj koji, u ambijentu krize, ima zadravanje monetarne

Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, E-pota: [email protected] UDK 336.711, Pregledni rad Primljeno: 17.11.2010. Prihvaeno: 09.12.2010.

Borko Krsti, Sran Marinkovi, Mirjana Jemovi

regulacije, nadzora i funkcije poslednjeg utoita banaka u nadlenosti CB, kako bi se istovremeno delovalo na ouvanje monetarne stabilnosti, kao cilja funkcije monetarne regulacije, i finansijske stabilnosti, kao cilja funkcije nadzora i poslednjeg utoita. Nedavna finansijska kriza pokazala je da ouvanje finansijske stabilnosti predstavlja jednako teak zadatak, kao i ouvanje stabilnosti cena. Kako finansijska stabilnost ne retko ostaje jedan od osnovnih ciljeva CB, postavlja se pitanje da li se moe uspostaviti odgovarajui optimum izmeu finansijske stabilnosti i stabilnosti cena. U skladu sa Tinbergenovim (1952) pravilom istovremno postizanje cenovne i finansijske stabilnosti zahteva razvoj dodatnih instrumenata monetarne i politike regulacije boniteta (navedeno prema Geraats, 2010, str. 60). Veza izmeu ove tri funkcije koje su tradicionalno dodeljene centralnim bankarskim ustanovama vrlo je kompleksna. Ovaj problem ima i svoj organizacioni aspekt, zbog ega emo u daljem tekstu vie panje pokloniti analizi brojnih argumenata za i protiv njihove institucionalne separacije versus integracije. U poslednjem delu rada pokuaemo da ovu dilemu osmotrimo i iz ugla nedavnih deavanja u Republici Srbiji. Argumenti za i protiv institucionalne separacije funkcija CB Tradicionalno se smatralo da centralna banka treba biti istovremno nadlena za monetarnu regulaciju, nadzor nad bankama i garantovanje likvidnosti bankarskog sektora. Meutim, dinamine karakteristike savremenog bankarstva doprinele su sve veoj institucionalnoj separaciji navedenih funkcija. Pritom se kao najei argumenti za institucionalnu separaciju navode (vie o tome u Goodhart, 2000, str. 8-23): homogenizacija i internacionalizacija finansijskog posredovanja, kao i konflikt ciljeva. Kako se institucije sve vie razlikuju po liniji finansijskih usluga koje pruaju, a ne po nazivu, javila se potreba za formiranjem regulatornih tela koja e vriti jedinstvenu kontrolu nad svim institucijama koje pruaju regulisane linije finansijskih usluga. Meutim, kako CB najee nije nadlena za nebankarske finansijske institucije, ukoliko bi u konanom efikasnost regulacije zahtevala formiranje jedinstvenog regulatornog tela, takvu ulogu bi, s obzirom na iznete argumente, trebalo dati nekom drugom telu. U savremenim demokratskim politikim sistemima insistira se na institucionalnoj nezavisnosti centralne banke. Kada ovakvi napori daju efekte, centralne banke postaju mone organizacije nad kojima nije mogue izvriti politiki uticaj. Izdvajanje dela nadlenosti iz delokruga rada centralne banke se onda vidi kao nain da se ogranii uticaj CB. To se482

Aktuelne kontraverze o nadlenostima centralne banke u odnosu na njene tradicionalne funkcije

obino ini izdvajanjem one funkcije za koju postoji najmanje nepobitnih razloga da ostane u okvirima centralne banke, tj. funkcije nadzora. Tome pogoduju i neki drugi argumenti. Naime, internacionalizacija finansijskog poslovanja nuno namee visok stepen nadnacionalne unifikacije procedura i mehanizama nadzora nad davaocima finansijskih usluga, ime su centralne banke, kao nacionalne ustanove, prinuene da ogranie svoju suverenost u oblasti nadzora i prihvate meunarodnu koordinaciju kao reenje. Meutim, iz slinih razloga brojne centralne banke su prinuene da ogranie svoju suverenost i u oblasti monetarne regulacije. Programi monetarne stabilizacije na bazi rigidnih reima deviznog kursa (monetarna unija, valutni odbor ili fiksni kurs) primeri su radikalno suenog instrumentarija centralne banke u monetarnoj regulaciji. Na taj nain, nacionalnoj monetarnoj ustanovi ostaje jedino funkcija poslednjeg utoita. Poslednji argument u korist institucionalne separacije pomenutih funkcija, predstavlja konflikt koji se moe pojaviti u ciljevima monetarne regulacije, s jedne strane i funkcija nadzora i poslednjeg utoita, s druge strane. Centralna banka, istovremeno odgov

Search related