Politikoloske Teme

  • View
    143

  • Download
    25

Embed Size (px)

Text of Politikoloske Teme

Da li je socijalizam bio gre{ka?

1

2

Fridrih A. Hajek

POLITIKOLO[KE TEME

Direktor projekta: Prof. dr Mijat Damjanovi}, PALGO centar, Beograd Priredili: Prof. dr Bo`idar Rai~evi} Prof. dr Gordana Ili}-Popov Prevodioci: Branka i ^arls Robertson Jasna Mati} Lektor i korektor: Irena Popovi} Dizajn korica: Du{an Damjanovi} Tehni~ki sekretar projekta: Jasna Mati}

Priprema i {tampa:

Tira`: 1.500 ISBN 86-83775-07-0 Izdava~: MAGNA AGENDA, Beograd

Da li je socijalizam bio gre{ka?

3

Prof. dr Mijat Damjanovi}

UREDNIK

POLITIKOLO[KE TEME

Beograd, 2002

4

Mijat Damjanovi}

Uvodne napomene

5

SADR@AJPredgovor ................................................................................................. 7 Uvodne napomene ..................................................................................11

ODABRANI ESEJIFridrih A. Hajek DA LI JE SOCIJALIZAM BIO GREKA? ...........................................41 Dejvid Held DEMOKRATIJA, DR@AVA-NACIJA I GLOBALNI SISTEM .............71 Robert Dal DRUGA DEMOKRATSKA TRANSFORMACIJA: OD GRADADR@AVE DO DR@AVE-NACIJE ........................................................ 105 Mijat Damjanovi} DR@AVA, POREDAK, VLAST ........................................................... 119 Norberto Bobio BUDU]NOST DEMOKRATIJE ......................................................... 133 Ivan Vejvoda POLITIKA I DUH SLOBODE ............................................................. 151 Milan Podunavac PRINCIP GRA\ANSTVA I PRIRODA POLITI^KOG RE@IMA U POSTKOMUNIZMU: SLU^AJ SRBIJA ............................................ 157 Pjer Manon MONTESKJE I PODELA VLASTI ..................................................... 171

6

Fridrih A. Hajek

\ovani Sartori NI PREDSEDNI^KI SISTEM, NI PARLAMENTARIZAM ............... 183 Robert J. Benet DECENTRALIZACIJA, LOKALNA VLADA I TR@ITE ................. 199Mijat Damjanovi} DILEME STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA ............................................. 219 Gregori Strejb PRIMENA STRATEGIJSKOG ODLU^IVANJA U LOKALNOJ UPRAVI 227 Selektivna bibliografija ................................................................................... 241 Pojmovnik ........................................................................................................ 243 WEB adrese ..................................................................................................... 253

Da li je socijalizam bio gre{ka?

7

PREDGOVORPostoje brojni razlozi zbog kojih je u porastu interesovanje za ja~anje polo`aja i uloge lokalne zajednice, njenih instituta i institucija, kao i za proirivanje i oboga}ivanje njihovih funkcija, delatnosti i poslova. To drutvo u malom, s obzirom na sve bogatstvo njegovih sadr`aja, kojima se zadovoljava najve}i broj ~ovekovih potreba i interesa, ostaje najpogodnija sfera za socijalne eksperimente i trajne reinovacije. Nesumnjivo je da funkcionalne i teritorijalne determinante mikrozajednice predstavljaju optimalan okvir za realnu demokratizaciju, ne samo tog segmenta ve}, putem njega, i celine sistema. I povratno, demokratsko ustrojstvo dr`ave, kvalitetna vladavina prava, kompetitivna ekonomija i otvoreno, civilno drutvo predodre|uju i uslovljavaju osobenu institucionalnu i organizacijsku matricu i njoj primerene odnose i procese u celini sistema, ali i u njegovim komplementarnim delovima. to je drutvo razvijenije, to su bogatiji sadr`aji `ivota i rada u lokalnoj zajednici, ali i izme|u nje i globalne zajednice. To nije samo susret prve vrste vlasti i gra|ana, kojima se na pouzdan na~in meri zrelost dr`avne politike, njena strategija, sadr`aji, forme i odgovornosti. To je i zona neposredne afirmacije svih najva`nijih javnih politika komunalne, obrazovne, zdravstvene, kulturne, stambene i drugih, kojima se ispoljavaju i agregiraju interesne aspiracije pojedinaca, u`ih i irih grupa, nacija. Kona~no, to je i sto`erno mesto brojnih poslovnih politika i poslovnih aran`mana malog, srednjeg i delova velikog biznisa, javnog i privatnog sektora, preduzetni~kih inicijativa. Nepotrebno je posebno naglaavati prednosti i nedostatke privredne reprezentativnosti svake lokalne zajednice, s jedne strane, i me|uzavisnosti potencijala i efekata delanja administracije i menid`menta, s druge strane. Bez obzira na to to bi osnovna jedinica projekta bila optina, ne bi bilo uputno ispustiti iz vidnog polja i druge, ire oblike teritorijalnih zajednica, zbog ve} pomenute me|uzavisnosti. Tek u sagledavanju njihovih me|usobnih interakcija, originernih, izvornih i prenetih, delegiranih nadle`nosti, mo`e se rekonstruisati i postepeno unapre|ivati kvantitativni i kvalitativni sadr`aj institucionalne i organizacijske mre`e svake konkretne lokalne zajednice. Uspeh tog poduhvata je sudbonosno uslovljen postupnom i konzistentnom promenom

8

Mijat Damjanovi}

politi~kog, pravnog, ekonomskog i drutvenog ambijenta, vrednosnog sistema i eti~kog kodeksa u drutvu. Podizanje kapaciteta institucija lokalne zajednice, to je radni naslov projekta koji realizuje PALGO centar uz podrku G17 plus i CRNPS, uz finansijsku podrku Ministarstva za inostrane poslove SR Nema~ke, po svim bitnim elementima organizovanja i upravljanja predstavlja izuzetno kompleksan i izazovan poduhvat koji zahteva solidan interdisciplinarni, strategijski, sistemski i dugoro~an pristup. Iz tih razloga smo se i opredelili za formiranje tematskih zbornika tekstova (Politikoloke teme, Pravne teme, Ekonomske teme, Javna i kulturna politika, Civilno drutvo i nevladin sektor), koji bi bili nu`no i dovoljno indikativni da uka`u na stanje i perspektivu spomenutih disciplinarnih podru~ja. Ova edicija, podr`ana sa jo nekoliko komplementarnih naslova (Lokalna demokratija, Ja~anje lokalne vlasti, Inicijativa za fiskalnu decentralizaciju, Uporedna iskustva lokalnih samouprava i dr.) poslu`i}e za uspostavljanje plodotvornije komunikacije izme|u eksperata/stru~njaka (oko 80), medijatora/saradnika (oko 200) i ~elnih administratora i menad`era u institucijama i organizacijama lokalne zajednice (preko 2000), u ~etrdeset gradova i optina Srbije. Tematsko usmerenje ovog projekta sadr`ano je u slede}ih pet disciplinarnih oblasti: Prvo, politikoloki kompleks, koji obuhvata elemente, strukturu, odnose i procese u politi~kom, upravnom i upravlja~kom sistemu, sa tuma~enjem njegovih klju~nih instituta, institucija i organizacija. U sklopu ovog kompleksa bi}e razmatrana i pitanja odnosa dr`ave i partije, partijskog miljea, odnosa vladaju}ih i opozicionih partija, uloge sindikata u politi~kom i ekonomskom `ivotu, najprepoznatljiviji konflikti uloga u lokalnoj zajednici i putevi njihovog prevazila`enja i dr. Drugo, analiza pravne regulative koja odre|uje i ograni~ava status, nadle`nosti, prava i obaveze institucija, kolegijalnih i inokosnih rukovode}ih tela, efekti aktuelne modernizacije pravnog sistema, lokalna mre`a pravosudnih organa, snimanje njihovih institucionalnih kapaciteta, kvalitet pravne pomo}i gra|anima pred organima vlasti i javnim preduze}ima. Tre}e, ekonomske pretpostavke, makroekonomske teme struktura privrede, karakter svojine, finansijski menad`ment, prerogative bud`eta i drugih oblika prihodovanja (analiza izvornih, ustupljenih i dopunskih prihoda lokalne samouprave, intencije politika distribucije i redistribucije finansijskih sredstava, modaliteti privatizacije ali i mikroekonomski sadr`aji koji u najve}oj meri tangiraju interese i potrebe klju~nih privrednih subjekata, programi razvoja, nova investiciona politika, javno-privatna partnerstva, vrednovanje doprinosa malih i srednjih preduze}a.

Politikolo{ke teme

9

^etvrto, kulturoloke determinante kao va`an uslov neodlo`nih promena i modernizacije rada i `ivota u lokalnoj zajednici, naro~ito onih u kojima je prisutan multikulturalizam, institucije kulture, rekonceptualizacija kulturne politike u lokalnim zajednicama, politi~ka kultura, administrativna kultura i korporativna kultura. Peto, reorijentacija nevladinog sektora u izmenjenim okolnostima pod kojim }e se unapre|ivati ~itav kompleks civilnog sektora, civilnog drutva. Posebna pa`nja bila bi posve}ena kvalitetu javnog `ivota, polo`aju i ulozi masovnih medija i stvaraocima javnog mnjenja. U svim spomenutim disciplinarnim podru~jima bi}e preispitan viestruki zna~aj udela novih informacionih tehnologija i masovnih medija, koji na presudan na~in uti~u na stvaranje opte socijetalne klime, domene rada institucija i organizacija, transparentnost njihovih odnosa i procesa, kao i ponaanje ljudi u njima. Svoje istaknuto mesto u ovom poduhvatu svakako ima i me|unarodna zajednica, supranacionalne i nacionalne institucije, organizacije, asocijacije, fondacije i agencije bez ~ije podrke efikasan i efektivan oporavak lokalnih zajednica nije izvodljiv. Identifikacija i sinhronizacija pozicija i anga`mana ovih sve brojnijih institucija kao i konglomerata vladinih i nevladinih organizacija Srbije/Jugoslavije ostaje va`an uslov bez koga se ne mogu zamisliti racionalno delanje i kontrola raspolo`ivih materijalnih i ljudskih resursa. Da bi se obezbedilo ostvarivanje osnovnih ciljeva viestrukog podizanja kapaciteta institucija lokalne zajednice i prevashodno unapre|ivanje standarda i mehanizama dobre vladavine i dobrog upravljanja, bi}e kori{}ene razli~ite komplementarne forme. Pored prethodnih istra`iva~kih zahvata i formiranja releventnih baza podataka neophodnih za sagledavanje realnog stanja klju~nih razvojnih parametara u svakoj sredini, obezbedio bi se selektivni sistem edukacije kojim bi bile obuhva}ene vode}e populacije u klju~nim institucijama lokalne zajednice. Ova forma rada bi bila propra}ena adekvatnim trening aktivnostima, instrukta`om i supervizijom. Posebna pa`nja bi bila usmerena na popularizaciju ove va`ne misije, njene dalekose`ne strategijske efekte i utilitarnost promenjenih i primenjenih