Seminarski rad:

Razvoj modula informacionih sistema u proizvodnji za definisanje informacija o kvalitetu proizvodnje

1

o Uvod 4o 1. KVALITET 7

1.1 Definicija kvaliteta 8 1.2 Razvoj teorije i prakse u oblasti kvaliteta 10 1.3 Razvoj integralnog IS u funkciji sistema kvaliteta 12 1.4 CIM KONCEPT 14 1.5 Upravljanje kvalitetom 15 1.6 Izveštajni sistem 16

o 2. MODUL ZA DEFINISANJE INFORMACIJA O KVALITETU PROIZVODNJE 17

o ZAKLJUČAK 18o LITERATURA 19

2

REZIME

U radu su prezentovani osnovni pojmovi vezani za informacionih sistem koje je moguće razviti i primeniti u nekoj organizaciji, polazeći od klasičnih informacionih sistema pa do kompjuterski integrisane proizvodnje, uz obrazloženje polaznih postavki za uvođenje informacionih sistema i ciljeva koji se time postižu. Nakon tog je obrađen razvoj informacionog sistema kvaliteta kao elementa Integralnog informacionog sistema, gde je urađen pregled zadataka i uslova koje treba da zadovolji jedan ovakav informacioni podsistem osiguranja kvaliteta . Poseban osvrt je učinjen na CIM koncept kao najviši stepen automatizacije i integracije svih aktivnosti u sklopu kojega egzistira i modul CAQ i pokriva sve aktivnosti unutar nekog industrijskog sistema.Potom su date naznake uloge upravljanja kvalitetom i Izveštajnog sistema koji omogućava pregled zapisa sistema kvaliteta, njihovih verzija i statusaNa kraju je prikazan modul za definisanje informacija o kvalitetu proizvdonje.

3

UVOD

DEFINICIJA I ELEMENTI INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme koji po odredenoj organizaciji i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na korišcenje.

Elementi informacionog sistema su:

- hardver,

- softver,

- kadrovi,

- organizacija.

Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo: elektronski racunar, ulazno - izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.

Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbedenje informacija.

Kadrovi – to su timovi strucnjaka organizatora elektricne obrade podataka, sistem analiticara, programera, operatora i korisnika informacionog sistema.

Organizacija obuhvata razlicite organizacijske postupke, metode i nacine povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonomicnu uslugu.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONOG SISTEMA

• Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene i odgovarajuce odluke.

• Modularnost predstavlja mogucnost izrade informacionog sistema u obliku veceg broja zasebnih zaokruženih celina izmedu kojih postoji takva mogucnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem.

4

• Kompatibilnost (hardverska) – u podrucju obrade podataka kompatibilnim se smatraju uredaji koji se mogu uzajamno prepricavati i funkcionisati.

• Kompatibilnost (softverska) odnosno mogucnost izvodenja odredenih aplikativnih rešenja na razlicitim tipovima racunara ili operativnih sistema.

• Jednostavnost odnosno mogucnost da korisnici brzo ovladaju njegovim mogucnostima i da ga kao takvog prihvate.

STRUKTURA KOMUNIKACIONIH VEZA U INFORMACIONIM SISTEMIMA

Sve veze elemenata unutar informacionog sistema se mogu prikazati graficki tako što se organizacione jedinice ili elementi informacionog sistema obeleže tackama, a komunikacioni putevi izmedu njih linijama, pri cemu treba obratiti pažnju na smer kretanja informacija (u oba smera ili samo u jednom).

Struktura može biti:

- puna – u kojima sve organizacione jedinice imaju neposredna veze i mogu da neposredno izmenjuju informacije.

- zvezdasta - direktna razmena informacija se vrši izmedu jedne organizacione jedinice i svih ostalih, a ostale jedinice medusobno stupaju u vezu posredno preko jedne.

- lancana - sistem kompetencija je izražen u više nivoa. I ona može biti: hijerarhijska i kružna.

CILJEVI I ZADACI

Informacioni sistem zahvaljujuci organizaciji unutrašnje sredine obavlja funkcije prikupljanja, prenosa, memorisanja i obrade informacija, prema ciljevima, zadacima i iz njih izvedenim eksternim osobinama, koji se postavljaju u njegovoj spoljašnjoj sredini. Ciljevi razvoja informacionog sistema formulišu se kao doprinos ciljevima organizacije: povecanje produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke robe od trenutka dobijanja narudzbine, povecanje iskorišcenja kapaciteta, poboljšanje operativnog plana, smanjenje obrtnih sredstava snižavanjem zaliha, ...

5

Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u svojoj spoljašnjoj sredini su: u proizvodnoj funkciji da omoguci dobijanje informacija o potrebnom materijalu, radu i vremenu za realizaciju zadatog proizvodnog programa, u planskoj funkciji informacije o realizaciji planova i odstupanjima, u racunovodstvenoj funkciji, obracunu proizvodnje, informaciji o stanju zaliha, ...

Zadaci informacionog sistema su odredeni:

- organizacionom funkcijom (proizvodnja, finansijska, racunovodstvena, planska, ...)

- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje periodicnog obracuna)

- aktivnošcu u radnom procesu.

Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi u unutrašnjoj sredini su: generisanje, izbor strukture sistema za obradu podataka, generisanje alternativa i izbora racunarskog sistema, generisanje i izbor fizicke organizacije podataka, programa i procedura funkcionisanja informacionog sistema.

6

1. KVALITET

Kvalitet je planetarni i društveni fenomen današnjice. Novi koncept kvaliteta predstavlja novu filozofiju poslovanja i življenja koja omogucuje dugorocan opstanak i razvoj. Kvalitet predstavlja vrlo kompleksan koncept u teoriji i praksi menadžmenta.

Revolucija kvaliteta se najcešce vezuje za Japan posle Drugog svetskog rata. Japanska privreda je bila razrušena i uništena zbog cega joj je bila neophodna medunarodna pomoc. U Japan je, u okviru medunarodne pomoci , stigao jedan broj americkih strucnjaka i naucnika koji im je pomogao da izgrade nove fabrike i prenesu americka znanja iz oblasti menadžmenta. Kljucnu ulogu je , pored americkih strucnjaka , odigralo i Japansko udruženje naucnika i inžinjera JUSE, sa prvim direktorom Kaoru Ishikawom koji se smatra japanskim „guruom“ kvaliteta. Japan je odigrao kljucnu ulogu u ostvarivanju koncepta kvaliteta i osvojio najprobirljivija svetska tržišta.

U svim razvijenim zemljama sveta, politicari na najvišim nivoima i zvanicne državne industrije, shvataju znacaj promena koje se dešavaju i stvaraju uslove da njihove kompanije postanu bolje u odnosu na konkuranciju, kako bi opstale na tržištu, a time stvorile povoljne uslove za unapredenje zemlje.

Kljuc ovih promena je u suštinskim promenama shvatanja pojma kvaliteta i težnji ka TQM-Total Quality Managament.

I Srbija cini napore da se prikljuci težnjama razvijenih zemalja u stvaranju ambijenta koji ce obezbediti proizvodnim i uslužnim delatnostima razvoj i impementaciju sistema kvaliteta, sposobnog da izdrži tržišnu konkurenciju razvijenih zemalja. Vlada Republike Srbije je na sednici 9. Decembra 1992. godine usvojila Program unapredenja kvaliteta u Srbiji i donela Deklaraciju o politici kvaliteta. U deklaraciji se navodi da kvalitet, koji podrazumeva svetsku klasu kvaliteta proizvoda i usluga, predstavlja najznacajniji razvojni prioritet u Republici Srbiji. Unapredenje kvaliteta postaje prioritetni zadatak ne samo menadžmenta, vec i državnih oragana, obrazovnih i naucnih institucija, privrednih, profesionalnih i strukovnih asocijacija, sredstva informisanja , pa i politickih partija. Sveobuhvatno uvodenje i unapredenje kvaliteta treba da doprinese ostvarivanju ukupnog poboljšanja kvaliteta života ljudi, što

7

podrazumeva poboljšanje životnogt standarda, zaštitu životne sredine kao i zaštitu zdravlja i bezbednosti.

TQM je svojevrsna filozofija menadžmenta, nacin mišljenja i delovanja, koji su usredsredeni na: kvalitet, ucešce svih zaposlenih na unapredenju kvaliteta kroz zadovoljenje kupaca, a u korist svih zaposlenih i društva u celini.

1.1 Definicija kvaliteta

Kvalitet je udovoljavanje zahtevima (Crosby); kvalitet je želja kupaca (Feigenbaum); kvalitet znaci proizvoditi bez grešaka (Ishikawa); klijenti su istinske sudije o našem kvalitetu (Billinger)...

Iz navedenog može da se izvuce zakljucak da je kvalitet usaglašenost sa zahtevima i ocekivanjima internih i eksternih kupaca u svim podrucjima preduzeca, kako za proizvode tako i za usluge.

Kvalitet je postao najznacajniji strateški faktor uspeha organizacije. Reputacije, dobre ili loše, brzo mogu postati nacionalne.

Pojam „kvalitet“ može da se koristi sa pridevima kao što su : izvrstan, dobar ili nedovoljan, dok reč „svojstven“ znaci postojanje u nečemu, naročiti kao trojna karakteristika.

Definicija sama po sebi govori o značaju kvaliteta kao ključa opstanka, poslovnog uspeha i prosperiteta organizacije.

U tom smislu, aktivnosti su usmerene na:

• Preventivu za kvalitet u čitavom životnom ciklusu proizvoda ili usluge, sa ciljem približavanja radu bez grešaka

• Sticanje poverenja korisnika da sistem obezbeduje proizvode ili usluge potrebnog i dovoljnog nivoa kvaliteta.

Reputacija organizacije zavisi od kompetitivnih elemenata:

• Kvaliteta

• Pouzdanosti

8

• Roka isporuke

• Cene

• Uslova isporuke

Proizvođača i davaoca usluga, u osnovi, zanima određenija ocena kvaliteta proizvoda ili usluge kako bi se na osnovu nje, ako je potrebno , izvelo određeno poboljšanje. Svaka osobina proizvoda ili usluge od koje se traži da zadovolji potrebe korisnika ili dostigne željeni nivo upotrebljivosti, predstavlja karakteristiku kvaliteta. Kada je reč o proizvodima onda se radi najcešce o tehnickim karkteristikama, dok su karakteristike kvaliteta usluga drugačijeg karaktera.

Slika 1. Mesto kvaliteta u IS

9

1.2 Razvoj teorije i prakse u oblasti kvaliteta

Funkcija kvaliteta evoluirala je i razvijala se u skladu sa razvojem proizvodnje. U dosadašnjem razvoju teorije i prakse funkcije kvaliteta poznate su sledece glavne faze:

• Inspekcija kvaliteta;

• Prevencija kvaliteta, i

• Obezbedenje kvaliteta.

Inspekcija kvaliteta je dobro poznati postupak primanja ili odbijanja proizvoda od strane službenika inspekcijskog odeljenja. To je filozofija u čijem je jezgru koncentrisanje na traženju proizvoda sa greškom, ali ne i otklanjanje uzroka nastajanja grešaka zbog čega se u serijskoj proizvodnji pokazala vrlo neefikasnom.Povecanjem obima proizvodnje i prelaskom na masovnu industrijsku proizvodnju dolazi do promena u načinu vršenja funkcije kvaliteta. Primenjuju se različite statističke metode za ocenu prihvatljivosti proizvoda na bazi uzimanja uzorka koji čini reprezentativni deo ukupne količine proizvoda.

Osnovna karakteristika ovog oblika funkcije kvaliteta je kontrolisanje, merenje i ispitivanje karakteristika i performansi gotovih proizvoda posle proizvodnje – na kraju proizvodnog procesa. Cilj je da se otkriju i izdvoje proizvodi koji odstupaju od zadatih kriterijuma. Ti proizvodi ostaju u fabrici i mogu biti popravljeni ili odbaceni. Na taj način se sprečava isporuka neispravnih proizvoda kupcu.

Druga karakteristika ovog oblika funkcije kvaliteta je nedovoljna efikasnost i, često, neekonomičnost usled visokih troškova. Čak i u slučaju veoma rigorozne i sveobuhvatne kontrole, često se kod korisnika nađe određen broj proizvoda sa nedostacima jer uzroci nastanka grešaka nisu otklonjeni. Troškovi, koji nastaju usled organizovanja i sprovodenja takve kontrole kao i pri pronalaženju proizvoda sa nedostacima povećavaju ukupne troškove proizvodnje.

Kvalitet proizvoda se utvrđuje po završetku proizvodnje kada se uklanjaju uočene greške. Otklanjanjem grešaka otkrivenih nakon proizvodnje otklanjaju

10

se samo posledice ali uzroci i dalje ostaju. Odgovornost za kvalitet drugih učesnika procesa proizvodnje ne postoji ili, ako u nekim slučajevima i postoji, ona nije direktna i odlučujuća. Posledice ovakvog pristupa pitanjima kvaliteta su:

• Nezadovoljavajući kvalitet proizvoda i nezadovoljni kupci,

• Povecani troškovi prouzrokovani potrebom za doradom neispravnih proizvoda, čije su dalje posledice više cene proizvoda zbog čega su kupci, takođe, nezadovoljni i

• Uzroci odstupanja (grešaka) se sporo otklanjaju ili se uopšte ne otklanjaju, zbog cega se sporo postiže potreban nivo kvaliteta.

Inspekcija kvaliteta, kao osnovni vid funkcije kvaliteta, se danas sve manje primenjuje – uglavnom u masovnoj proizvodnji za manje razvijena tržišta, gde se kvalitetu ne pridaje veliki značaj.

Prevencija kvalitet a je filozofija koja se zasniva na sprečavanju pojave grešaka i na trajnom uklanjanju uzroka grešaka. Cilj je da se postigne proizvodnja bez grešaka.

Obezbedenje kvaliteta je funkcija koja je, u odnosu na ostale funkcije, najkasnije počela da se razvija. Osnovne karakteristike ovog pristupa su :

• Vodeća uloga i odgovornost rukovodstva za kvalitet

• Jasno definisanje odgovornosti za kvalitet svih pripadnika organizacije

• Stalno preispitivanje i održavanje zahtevanog i željenog nivoa kvaliteta radi zadovoljenja kupaca

Pojam „obezbeđenje kvaliteta“ sugeriše da je to neka vrsta prevencije. Prevencija kvaliteta je veoma znacajan faktor ukupne funkcije obezbedenja kvaliteta. Cilj i suština obezbeđenja kvaliteta su sticanje poverenja korisnika u sposobnost organizacije da isporuci kvalitetan proizvod. Karakteristika ovog pristupa kvalitetu je vodeća uloga i odgovornost rukovodstva za kvalitet i jasno definisane odgovornosti za kvalitet svih pripadnika organizacije. S obzirom da sve funkcije organizacije utiču na kvalitet, obezbeđenje kvaliteta je način

11

permanentnog nadzora celokupne funkcije kvaliteta od strane najvišeg rukovodstva. Briga za kvalitet je na najvišem nivou - to je zadatak i obaveza najvišeg rukovodstva i osnova poslovne politike.

Koncept „totalne kontrole kvaliteta“ (TQM) sadrži tri osnovne vrste kontrola:

• Kontrola novog projekta, koja obuhvata procedure za obezbeđenje da zahtevi kupca budu potpuno shvaćeni i pretvoreni u primenjljive proizvodne specifikacije

• Kontrolu nabavke, koja obuhvata procedure za obezbeđenje da isporučilac zadovoljava postavljene zahteve

• Kontrolu proizvoda, koja obuhvata sve dokumentovane procedure i metode za obezbeđenje da proizvod zadovoljava sve zahteve iskazane u specifikaciji ili na drugi način. Ovo uključuje i aktivnosti kao što su pakovanje, instaliranje i servisiranje.

1.3 Razvoj integralnog IS u funkciji sistema kvaliteta

Poseban osvrt je neophodno učiniti na poslednji pomenuti od ciljeva uvođenja integralnog informacionog sistema, ali verovatno najvažniji cilj, a to je podrška Integralnog informacionog sistema sistemu kvaliteta putem informacionog podsistema za upravljanje kvalitetom. Razvoj informacionog sistema za upravljanje kvalitetom prikazan je na sledećoj slici :

12

Informacioni sistem za upravljanje kvalitetom ( QIS ) je sastavni deo poslovnog informacionog sistema i treba da omogući tok informacija o kvalitetu u procesu stvaranja proizvoda ili usluga, što znači da mora:

♦ posedovati strukturu koja “pokriva“ sve zahteve serije standarda ISO9000, ISO 14000 i TQM koncepta (marketing, prodaja, nabavka, razvoj proizvoda i

tehnologija, održavanje sredstava za rad, proizvodnja, kontrola kvaliteta, itd.),

♦ koristiti ili preuzeti informacije iz poslovnog informacionog sistema u informacioni sistem za upravljanje kvalitetom i obrnuto,

♦ omogućiti povezivanje sa informacionim sistemima za upravljanje kvalitetom kupaca i dobavljača,

♦ omogućiti dobijanje informacija za upravljanje kvalitetom iz domena rada poslovnih funkcija i/ ili timova za upravljanje kvalitetom,

♦ primiti rezultate merenja karakteristika kvaliteta od strane senzora u procesu i

♦ omogućiti povezivanje informacionog sistema sa sistemom kvaliteta tako da se registruju statistički podaci, izmene i, samim tim omogući efikasno upravljanje konfiguracijom.

Da bi informacioni sistem za upravljanje kvalitetom odražavao strukturu sistema kvaliteta, preporučuje se postupak generisanja informacionih zahteva na osnovu zahteva sistema kvaliteta, tako da se u sledećoj fazi poslovni informacioni sistem i informacioni sistem za upravljanje kvalitetom ugrade u CIMQ ili CIQ sistem kao informacione infrastrukture TQM-a što je prikazano na gornjoj slici broj 2.

13

1.4 CIM (Computer Integrated Manufacturing) KONCEPT

Postoje različiti koncepti CIM-a (računarski integrisanih proizvodnja) u svetu, od kojih su najpoznatiji AWF, IBM, DEC, SIEMENS, itd. Kao jedan od potpunijh je koncept firme NIXDORF (4) prikazan na sledećoj slici:

Ovaj koncept predviđa da se modul vezan za kvalitet CAQ proteže u svim nivoima i modulima i pokriva sva fukcije pa čak i funkciju tržišnih informacija tzv. modul MIS ( Management Information System ).

U sklopu CIM-a kao modul je razvijen informacioni sistem za upravljanje

kvalitetom koji treba da omogući:

14

♦ dokumentovanost sistema kvaliteta,

♦ redizajniranje tokova, frekvencija i obima informacija u svim procesima koji utiču na stvaranje kvaliteta,

♦ najmanje dnevno upravljanje kvalitetom u preduzeću na osnovu praćenja ciljeva kvaliteta i korektivnih mera,

♦ podršku ostvarivanju ciljeva kvaliteta i

♦ vezu sa ostalim CIM modulima.

Integracija CIMQ modula u CIM sistem vrši se počev od integracije ciljeva, organizacione strukture i procesa na osnovu čega sledi integracija modela podataka i koncept distribuiranih baza podataka za svaki posmatrani poslovni sistem.

1.5 Upravljanje kvalitetom

Preduzece koje želi da ispuni želje kupaca mora da ima implementiran sistem upravljanja kvalitetom. To znači da treba da ima organizacionu strukturu preduzeće koja odgovara savremenim zahtevima uslovljenim promenama koje su se desile i da ima implementiran sistem za prenos informacija koji obezbeđuje odvijanje aktivnosti bez odstupanja.

Unapređenje kvaliteta je maraton, a ne sprint, jer zahteva sistematično , potpuno i trajno menjanje postojećeg stanja na bolje. Sistem kvaliteta predstavlja promene u organizaciji, dokumentaciji, procesima i motivaciji zaposlenih, u svim funkcijama i delovima preduzeća.

Kvalitet poslovanja podrazumeve menadžment pristup, odnosno upravljanje kvalitetom poslovanja preduzeća, indetifikovano kroz poštovanje međunarodnih standarda kvaliteta.

Politika kvaliteta obuhvata namere rukovodstva i vođenje organizacije u pogledu kvaliteta.

15

Planiranje kvaliteta (QP) je deo upravljanja kvalitetom koji je usmeren na postizanje ciljeva kvaliteta i na primenu neophodnih operativnih procesa i odgovarajućih potreba za ispunjavanje ciljeva kvaliteta.

Kontrolisanje kvaliteta (QC) je deo upravljanja kvalitetom koji je usmeren na ispunjavanje zahteva kvaliteta.

Obezbedenje kvaliteta (QA) je deo upravljanja kvalitetom koji je usmeren na obezbeđivanje poverenja u ispunjavanju zahteva kvaliteta. Obezđedenje kvaliteta omogućava dokazivanje efektivnosti podsistema upravljanja kvalitetom.

Poboljšanje kvaliteta (QI) je deo upravljanja kvalitetom koji je usmeren na povećanje sposobnosti u ispunjavanju propisanih zahteva kvaliteta, koji omogućava dokazivanja efektivnosti i efikasnosti podsistema upravljanja kvalitetom.

Politika i ciljevi kvaliteta treba da odgovaraju svrsi preduzeća, da sadrže opredeljenost za ispunjavanje zahteva i stalno usavršavanje.

Poslovnik kvaliteta kao dokument koji obezbeđuje usklađenost informacija, internih i eksternih o sistemu upravljanja kvalitetom organizacije

Plan kvaliteta kao dokument koji opisuje kako se sistem upravljanja kvalitetom primenjuje na odrdeni proizvod, projekat ili ugovor.

1.6 Izveštajni sistem

Izveštajni sistem omogućava pregled zapisa sistema kvaliteta, njihovih verzija i statusa, tok svakog zapisa po procedurama od mesta nastanka do mesta arhiviranja (po organizacionim delovima i radnim mestima). Preko posebno razrađenog sistema dijagramskog prikaza moguće je pratiti i tok pojedinačnog dokumenta od kada je nastao pa kroz sve njegove faze (statuse) unutar procedure, sa tačnim vremenom i radnikom koji ga je obradio. Važno je spomenuti i izveštaje kontrole kvaliteta artikala po ulaznoj, faznoj i završnoj kontroli, kao i preglede svih standarda i njihovih karakteristika evidentiranih u informacionom sistemu.

16

Živimo u vremenu kada standardi svakim danom postaju sve važniji. Zbog toga je važno integralno upravljanje kvalitetom, ne samo kao zahtev koji nam neko nameće već i kao put za smanjivanje troškova, povećanje produktivnosti i efikasnije upravljanje preduzećem.

2. MODUL ZA DEFINISANJE INFORMACIJA O KVALITETU PROIZVODNJE:

Ovaj modul prati proces ULAZNE KOTROLE, PROCESNE KONTROLE i ZAVRŠNE KONTROLE.

U okviru ULAZNE KONTROLE elementi informacionog sistema su:

dnevnik ulazne kontrole planovi prijema materijala zahtevi za ispitivanje materijala i evidencija izvršenih ispitivanja nalog nabavci za reklamaciju materijala dobavljaču

U okviru PROCESNE KONTROLE elementi informacionog sistema su:

planovi kontrole evidencija rezultata dobijenih kontrolisanjem nakon svake

operacije(dobri komadi, loši komadi, komadi za doradu, razlog odbacivanja komada)

izrada izveštaja na osnovu rezultata kontrolisanja (statistika uzročnika škarta, kretanje dobrih i loših komada i sl.)

U okviru ZAVRŠNE KONTROLE (IZLAZNE KONTROLE) elementi informacionog sistema su:

planovi kontrole evidencija rezultata dobijenih kontrolisanjem završenih komada izrada izveštaja na osnovu rezultata kontrolisanja

ZAKLJUČAK

17

Na osnovu celokupnog teksta, dolazim do zakljucka da je izvršnost kvaliteta kao i sam kvalitet ključ uspešnosti preduzeća. Smatram da u ovom trenutku, makar u našoj zemlji, kvalitet postaje osnovni faktor razlikovanja uspešnih i ne uspešnih organizacija. Kvalitetu se sve više posvećuje pažnja i stvaraju se razlicite organizacije za standardizaciju.Kvalitet je celokupnost karakteristika nekog proizvoda, usluga, procesa ili organizacije koje se odnose na njegovu sposobnost da zadovolji iskazane potrebe i potrebe koje se podrazumevaju.

Kvalitet zavisi od mnogobrojnih faktora, po meni najbitnija je sposobnost i predanost zaposlenih, pa zatim Upravljanje kvalitetom, planiranje kvaliteta, kontrolisanje kvaliteta, obezbedenje kvaliteta i na kraju poboljšanje kvaliteta.

LITERATURA:

1. Predavanja Informacionih sistema u proizvodnji, profesor Dr. Dušan Malić2.

18

2. Alempije Veljović, Razvoj informacionih sistema i baze podataka, Centar Informatičkih Tehnologija, Beograd, 2004.3. Z. A. , Nova metoda razvoja informacionih sistema u TQM ambijentu, Menadžment totalnim kvalitetom N 2 Vol 26, Beograd 1998.4. Ivo Bakija: Osiguranje kvalitete po ISO 9000, Privredni vjesnik, Zagreb, 1991 5. http://www.golushin.co.rs/softverska-resenja/golushin-iis/kontrola-kvaliteta.html

Slika 1: http://www.fonforum.org/download/treca/Kontrola_kvaliteta/Kontrola_kvaliteta_-_Skripta.pdfSlike 2 i 3: iz literature br. 3

19