Download pdf - Principi Ekonomije

Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac

Principi ekonomije 10 principa ekonomije 1

Pojam ekonomije

Re ekonomija potie od grke rei koja znai ,,onaj koji upravljadomainstvom. Na prvi pogled, njeno poreklo moe izgledati neobino. Ali, ustvari,domainstva i ekonomije imaju mnogo toga zajednikog.

Jedno domainstvo mora da donese mnoge odluke. Mora da odlui: ko obavljaodreene zadatke i ta zauzvrat dobija? Ko kuva ruak? Ko pere ve? Ko dobija kolavie posle ruka? Ko bira ta e se gledati na TV? Ukratko, domainstvo mora daalocira svoje oskudne resurse na svoje lanove, uzimajui u obzir sposobnosti, trud ielje svakog lana.

Poput domainstva, i drutvo mora da donosi mnogobrojne odluke. Drutvo morada odlui koji e se poslovi obavljati i ko e ih obavljati. Potrebni su mu ljudi koji eproizvoditi hranu, koji e praviti odeu, koji e kreirati kompjuterski softver. Kaddrutvo jednom alocira ljude (kao i zemljite, zgrade i maine) na razliite poslove,mora da alocira i autput dobara i usluga koje ti ljudi proizvode.

Mora da odlui ko e jesti kavijar, a ko krompir. Mora da odlui ko e voziti,,ferari, a ko e se voziti autobusom.

Upravljanje resursima drutva je vano jer su resursi retki. Retkost znai dadrutvo ima ograniene resurse i da nije u stanju da proizvede sva dobra i usluge kojaljudi ele da imaju. Ba kao to domainstvo nije u stanju da svakom svom lanu da sveto on ili ona poeli, tako ni drutvo ne moe svakom pojedincu pruiti najvii ivotnistandard kome on ili ona tei.

Ekonomija prouava kako drutvo upravlja svojim retkim resursima. U veinidrutava, resurse ne alocira jedan centralni planer, ve se alokacija obavlja krozzdruene postupke miliona domainstava i preduzea. Ekonomisti, stoga, prouavaju

kako ljudi donose odluke: koliko rade, ta kupuju, koliko tede i kako investiraju svojuuteevinu. Ekonomisti prouavaju kako ljudi meusobno utiu jedni na druge. Naprimer, oni prouavaju kako mnotvo kupaca i prodavaca nekog dobra zajednikiodreuju cenu po kojoj se to dobro prodaje i koliinu koja se prodaje. Ekonomisti



analiziraju sile i trendove koji utiu na ekonomiju u celini, ukljuujui rast prosenogdohotka, udeo stanovita koji nije u stanju da nae posao i stopu rasta cena.

Prouavanje ekonomije ima mnogo aspekata; a ovu oblast ujedinjuje nekolikocentralnih ideja. U nastavku rada baviemo se osnovnim principima ekonomije tj sadeset principa ekonomije. Ovih deset principa su kratak pregled onoga to ekonomijajeste.



DESET PRINCIPA EKONOMIJE

I KAKO LJUDI DONOSE ODLUKE

Nema misterije oko toga ta je ,,ekonomija. Bilo da govorimo o ekonomiji LosAnelesa, SAD ili celog sveta, ekonomija uvek predstavlja grupu ljudi koji tokomivota svakodnevno stupaju u meusobne odnose. Poto ponaanje ekonomije oslikavaponaanje pojedinaca koji ine ekonomiju, posmatranje ekonomije treba zapoeti saetiri principa individualnog odluivanja.

I.1 Princip 1: Ljudi se suoavaju sa izborom

Ne postoji besplatan ruak!

Odluivanje rezimira izreka:

,,Ne postoji besplatan ruak.

Da bismo dobili neto to nam

se dopada, obino moramo da

se odreknemo neeg drugogto nam se, takoe, dopada.

Odluivanje zahteva

odmeravanje vrednosti jednogcilja u odnosu na drugi.

Razmotrimo sluaj studentkinje koja mora da odlui kako da alocira svojnajdragoceniji resurs - vreme. Moe sve vreme da ui ekonomiju; moe da uipsihologiju; ili, moe da podeli vreme na te dve oblasti. Za svaki sat koji provede ueijedan predmet, mora da se odrekne jednog sata koji je mogla da provede uei drugi. Zasvaki sat koji provede u uenju, ona se odrie jednog sata koji je mogla da provede udremanju, vonji bicikla, gledanju TV-a, ili na poslu s pola radnog vremena za dodatnusumu novca koju e moi da potroi.

Ili, posmatrajmo sluaj roditelja koji odluuju kako da potroe porodini dohodak.Mogu da kupe hranu, odeu ili da odu na porodini odmor. Ili, mogu da utede jedandeo svojih primanja za dane kad budu u penziji ili za fakultetsko obrazovanje svoje



dece. Kad odlue da potroe neto novca na neko od ovih dobara, imaju manje novcakoji mogu da potroe na neko drugo dobro.

Kad se ljudi grupiu u drutva, oni se suoavaju sa razliitim vrstama izbora.Klasian izbor je izbor izmeu puaka i butera. to vie potroimo na nacionalnuodbranu (puke) da bi odbranili granice od stranih agresora, to manje moemo dapotroimo na potroaka dobra (buter) da bismo podigli ivotni standard kod kue.

U savremenom drutvu vano je odmeravanje vrednosti (izbor) izmeu isteokoline i visokog nivoa dohotka. Zakoni po kojima preduzea moraju da smanjezagaenost poveavaju troak proizvodnje dobara i usluga. Zbog visokih trokova, ovapreduzea na kraju zarauju manji profit, isplauju nie plate, naplauju vie cene, ili seovi elementi kombinuju. Dakle, iako nam zakoni o zagaenju donose korist jer imamoistiju ivotnu okolinu i bolje zdravlje, oni imaju troak u obliku smanjenja prihodavlasnika preduzea, radnika i kupaca.

Jo jedan izbor sa kojim se suoava drutvo je izbor izmeu efikasnosti ipravinosti. Efikasnost znai da drutvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa.Pravinost znai da se koristi od tih resursa pravdeno raspodeljuju na sve lanovedrutva. Drugim reima, efikasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, apravinost na nain raspodele tog kolaa. Kad vlade kreiraju svoju politiku, esto sedeava da se ova dva cilja sukobljavaju.

Posmatrajmo politiku koja je usmerena na postizanje ujednaenije raspodeleekonomskih dobrobiti. Neke od ovih politika, na primer, sistem socijalne pomoi iliosiguranje u sluaju nezaposlenosti, pomau onim lanovima drutva kojima je novanapomo najpotrebnija. Druge politike, na primer, porez na dohodak pojedinca, zahtevajuod finansijski uspenih da doprinseu vie od drugih u podrci vladi. Mada ove politikedonose korist kroz postizanje vee pravinosti, one imaju i trokove u vidu smanjeneefikasnosti. Kada vlada raspodeli dohodak od bogatih ka siromanima, ona smanjujenagradu za vee zalaganje na poslu, kao rezultat toga, ljudi rade manje i proizvodemanje dobara i usluga. Drugim reima, kad vlada pokua da isee ekonomski kola naujednaenije komade, kola postaje manji.

Kada je ova tema u pitanju, posebno velike polemike potresaju SAD, moglo bi serei, decenijama. Upravo je pitanje oporezivanja bogatih bio velik motiv nekim



milionerima da se i direktno ukljue u politiki ivot. Interesantno je da su politiki

programi zasnovani na oporezivanju bogatih do sada uvek zaustavljani nakon to bi bilipokrenuti. Do kulminacije ova tema dolazi upravo u dananjosti. Aktuelni predsednikObama najustrije zagovara poreza za bogate, ali, kao to je istorijski posmatrano bilo iza oekivati, polako odstupa od svog, do sada, vrstog stava. Krajem 2012-e godineodjeknula je vest kako je Obama pristao da pomeri svoj prag bogatstva (i prag zaoporezivanje) sa 250.000,00 dolara na 400.000,00 dolara. Ni ova cifra nije konana jerjo nije dobijen odgovor iz suprotnog tabora koji trai da dodatno oporezovani budu

samo oni koji na godinjem nivou zarauju vie od 1.000.000,00 dolara.

Pre nego to iznesemo stav po ovom pitanju raistiemo neke kljune stvari. Pre

svega, kod nas postoji uvreena percepcija da su bogatai kriminalci, ljudi sumnjiveprolosti, jo sumnjivijeg morala, ali i ljudi koji su krivi zbog toga to je veina

stanovnitva siromana, to je drava u raspadu, to se loe ivi. I to nije samo danastako, ta percepcija ima svoju dugu istoriju postojanja na ovom prostoru.

Ako je neko doao do svog bogastva, ali i do 1000,00 dinara, na nezakonit nain,ako je nekoga opljakao ili ako je prekrio pravne norme i tako stekao svoj imetak ili

njegov deo, onda se situacija sa takvom osobom ne razreava debatom da li treba da

plaa vei porez, ve tako to dotini biva procesuiran za dela koja je uinio i ako se

dokae da je on kriv za ista tad ide u zatvor, imovina steena krivinim delom se

oduzima i problem je reen na pravedan i efikasan nain. Oseali smo potrebu da jasno

razluimo pitanje steenog bogatstva kako bismo na pravedan nain dalje posmatrali

ideju dodatnog oporezivanja bogatih.

Uobiajeni "argument" da bogati trebaju da plaaju vee poreze (koncepcija

progresivnog oporezivanja) sastoji se u "objaenju" da onaj ko ima vie treba i da plativie poreza, i obrnuto. Kakav je to argument? ta on poruuje? ta je njegova smisao?

Poruka je potpuno jasna: ajde da oporezujemo vie one sposobnije i uspenije,

kako bismo mogli da finansiramo one neuspenije i nesposobnije koji se nalaze ili na

socijalnoj pomoi ili u birokratsko-politikim stolicama. Niko od njih ne pravi novu

vrednost. Niko od njih ne gura drutvo napred. Niko od njih ne pravi tehnologije, izumei profite koji su osnovne pretpostavke ukupnog napretka. U pitanju su, budimo jasni,paraziti koji troe novac koji su zaradili drugi.



Postavljamo pitanje zbog ega bi drutvo tolerisalo one koji ne doprinosenapretku drutva? Njih niko ne moe terati da rade, ali onda nije pravedno ni da budu na

grbai uspenih u tom drutvu. Svako snosi odgovornost za ivot koji je izabrao. I nije

pravedno da drugi plaaju greke svakog od nas. Iznad svega, svako snosi odgovornostza svoj ivot.

Uspeni trebaju svakom drutvu. Njih ne treba tlaiti. Na njih ne treba svaljivati

nepotrebne terete. Njima treba omoguiti normalne uslove. Neka budu jo uspeniji.

Neka budu jo bogatiji. Njihov uspeh moe imati povoljne posledice po sve nas.

Spoznaja da ljudi moraju da vre izbor ne govori nam sama po sebi koje e odlukeoni doneti ili bi trebalo da donesu. Student ne bi trebalo da napusti studije psihologijesamo zato to bi, ako to uradi, poveao vreme koje mu stoji na raspolaganju zastudiranje ekonomije. Drutvo ne treba da prestane da titi okolinu samo zato toregulacija u toj oblasti smanjuje na materijalni ivotni standard. Siromane ne trebazanemarivati samo zato to pomo koja im se prua smanjuje njihovu motivaciju za rad.Ipak, saznanje da se u ivotu mora vriti izbor jeste vano, jer e ljudi verovatnodonositi dobre odluke samo ako razumeju mogunosti koje im stoje na raspolaganju.

I.2 Princip 2: Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobili

Poto ljudi moraju da biraju, odluivanje podrazumeva da se vri poreenjeizmeu trokova i koristi alternativnih pravaca delovanja. U mnogim sluajevima troakneke aktivnosti nije tako oigledan kao to to na prvi pogled izgleda.

Posmatrajmo, na primer, odluku da li da se upiete na fakultet. Korist je uintelektualnom obogaenju i ivotu sa boljim mogunostima za zaposlenje. Ali, ta jetroak? Da biste odgovorili na ovo pitanje, moete doi u iskuenje da saberete savnovac koji troite na kolarinu, knjige, sobu i hranu. Ipak, ovaj ukupni iznos nepredstavlja na pravi nain ono ega se odriete da biste proveli jednu godinu nafakultetu.

Prvi problem koji se javlja u vezi s ovim odgovorom jeste da on ukljuuje nekestavke koje, u stvari, ne predstavljaju trokove pohaanja fakulteta. ak i da steprekinuli kolovanje, morali biste negde da spavate i da se hranite. Soba i hranapredstavljaju trokove pohaanja fakulteta samo u onoj meri u kojoj su skuplji na



fakultetu nego negde drugo. Ustvari, trokovi sobe i hrane na fakultetu mogu da budu imanji nego kirija i ishrana koju biste platili da ivite za svoj gro. U tom sluaju, utedakoju biste ostvarili na sobi i hrani predstavlja korist od pohaanja fakulteta.

Drugi problem sa ovakvim proraunom trokova jeste da izostavlja najvei troakodlaska na fakultet vae vreme. Kad provedete jednu godinu sluajui predavanja,itajui udbenike, piui seminarske radove, niste u stanju da to vreme provedeteradei neki posao. Za veinu studenata, plata koje se odriu da bi pohaali fakultetpredstavlja najvei pojedinani troak njihovog obrazovanja.

Oportunitetni troak neke stvari

jeste ono ega se odriete da biste tu

stvar dobili. Prilikom donoenja bilo

koje odluke, recimo, da li da se upiu

na fakultet, donosioci treba da budusvesni oportunitetnih trokova koji

prate svaki mogui postupak. U stvari,

oni ih obino i jesu svesni. Sportisti

stasali za fakultet, koji mogu da zarademilione ako napuste kolovanje i

profesionalno se bave sportom, upotupnosti su svesni da je njihovoportunitetni troak studiranja na

fakultetu veoma visok. Ne iznenauje

njihov zakljuak da korist od studiranja

nije vredna troka.

Kobi Brajant se opredelio da umestoodlaska na koled, odmah nakon srednje

kole, sportsku karijeru nastavi u NBA za

milionski ugovor.

I.3 Princip 3: Racionalni ljudi ramiljaju o graninim sluajevima

Odluke u ivotu retko su iskljuivo crno-bele, ukljuuju i nijanse sive. Za vremeruka, odluka koju donosite nije da li ete gladovati ili se prejesti, nego da li ete uzetijo jednu kaiku krompir-pirea. Za vreme ispitnog roka, vaa odluka nije da li etepotpuno zanemariti ispite ili ete uiti 24 sata dnevno, nego da li ete provesti jo jedansat pregledajui beleke umesto da gledate televiziju. Ekonomisti koriste termingranine (marginalne) promene da bi opisali stalna sitna prilagoavanja postojeeg



plana delovanja. Imajte na umu da margina znai granica, pa marginalne iligranine promene predstavljaju podeavanja u okviru granica onoga to inite.

U mnogim situacijama, ljudi donose najbolje odluke ako razmiljaju o graninimsluajevima. Pretpostavimo, na primer, da pitate prijatelja za savet koliko godina da sekolujete. Ako on bude poredio nain ivota osobe sa doktorskom titulom i sa nainomivota nekoga ko je napustio osnovnu kolu, verovatno ete se poaliti da vam ovakvoporeenje ne pomae pri donoenju odluke. Ve ste stekli izvesno obrazovanje iverovatno treba da odluite da li da provedete jo jednu ili dve godine u daljemkolovanju. Da biste doneli ovakvu odluku, potrebno je da znate dodatne koristi koje evam doneti jo jedna godina kolovanja (veu platu tokom ivota i radost uenja) idodatne trokove koje ete pretrpeti (kolarina i plata koje se odriete dok se kolujete).Poreenjem marginalnih koristi i marginalnih trokova u stanju ste da procenite da livredi kolovanju posvetiti jo jednu godinu ivota.

Kao drugi primer uzmeemoavio-kompaniju koja treba daodlui koliko treba da naplati kartu

putnicima koji su na ekanju.

Pretpostavimo da let aviona sa 200sedita unutar zemlje avio-

kompaniju kota 100.000 dolara. U

ovom sluaju, proseni troak

svakog sedita iznosi 100.000

dolara/200, to iznosi 500 dolara..

Mogli biste doi u iskuenje da zakljuite kako avionska kompanija nikad ne bi

trebalo da prodaje kartu ispod 500 dolara Meutim, avio-kompanija moe da poveasvoj profit ako razmilja o graninim sluajevima. Zamislite da avion treba da poleti sadeset praznih sedita, a da se putnik na ekanju nalazi na ulazu, spreman da plati 300dolara za sedite. Treba li avio-kompanija da mu proda mesto? Naravno da treba. Akoavion ima praznih sedita, troak dodavanja jo jednog putnika je zanemarljiv. Madaproseni troak prevoza jednog putnika iznosi 500 dolara, marginalni troak je troaksamo jedne kesice kikirikija i konzerve osveavajueg pia koje e konzumirati dodatni



putnik. Sve dok na ekanju putnik plaa vie nego to iznosi marginalni troak, isplatise da mu se karta proda.

Kao to pokazuju ovi primeri, pojedinci i preduzea mogu da donose bolje odlukeukoliko razmiljaju o graninim sluajevima. Racionalni donosilac odluke stupa uakciju ako, i samo ako, marginalna korist akcije premauje marginlni troak.

I.4 Princip 4: Ljudi reaguju na podsticaje

Poto ljudi donose odluke poreenjem trokova i koristi, njihovo ponaanje moeda se promeni kada se promene trokovi i koristi. Tanije, ljudi reaguju na podsticaje.Kad se povea cena jabuka, ljudi odluuju da jedu vie kruaka, a manje jabuka, jer jetroak kupovine jabuka vei. Uzgajivai jabuka, istovremeno, odluuju da zaposle vieradnika i dobiju vei prinos jabuka, jer je korist od prodaje jedne jabuke takoe vea.Kao to emo videti, uticaj cene na ponaanje kupaca i prodavaca na tritu u ovomsluaju, na tritu jabuka kljuan je za razumevanje funkcionisanja privrede.

CENE BENZINA U REGIONU

Grafikon 1. Cene benzina u regionu



Kreatori javne politike nikad ne bi trebalo da zaborave na podsticaje, jer mnogepolitike menjaju trokove ili koristi sa kojima se ljudi suoavaju, a time menjaju iponaanje. Porez na benzin, na primer, podstie ljude da voze manja kola koja troemanje benzina. Taj porez podstie ljude i da se voze javnim prevozom umesto dakoriste sopstvene automobile kao i da stanuju blie radnom mestu. Da je porez dovoljnovisok, ljudi bi poeli da voze automobile na elektrinu energiju.

Kad kreatori politike ne uspevaju da shvate kako njihove politike utiu napodsticaje, esto dou do rezultata koje nisu ni nameravali da postignu. Na primer,razmotrimo politiku bezbednosti vonje automobilom. Danas svi automobili imajuugraene sigurnosne pojaseve, ali to nije bio sluaj pre 50 godina. ezdesetih godinadvadesetog veka knjiga Ralfa Nejdera Nebezbedni pri svakoj brzini izazvala je velikuzabrinutost u pogledu bezbednosti vonje. Kongres SAD je reagovao donoenjemzakona prema kojima je sigurnosni pojas morao da postane deo standardne opreme nanovim automobilima.

Na koji nain sigurnosni pojas utie na bezbednost u vonji? Direktni uticaj jeoigledan: kad osoba vezuje sigurnosni pojas, raste verovatnoa da e preiveti tekusaobraajnu nesreu. Ali, to nije kraj prie, jer zakon utie i na ponaanje tako to menjapodsticaje. Relevantni faktori su brzina i opreznost s kojom vozai upravljaju svojimautomobilima. Spora i oprezna vonja je skupa, jer troi vozaevo vreme i energiju.Kada odluuju u kojoj meri e biti oprezni, racionalni vozai vre poreenje izmeumarginalne koristi koju donosi bezbednija vonja i marginalnog troka. Oni voze sporijei opreznije kad je korist od poveane bezbednosti velika. Ne iznenauje, na primer, toljudi voze sporije i opreznije po zaleenom, nego po suvom putu.

Razmotrimo kako zakon o korienju sigurnosnih pojaseva menja vozaevobraun trokova i koristi. Sigurnosni pojasevi ine da saobraajne nesree manjekotaju, jer smanjuju verovatnou da e doi do povrede ili smrti. Drugim reima,sigurnosni pojasevi svode koristi na sporu i opreznu vonju. LJudi reaguju nasigurnosne pojaseve kao to bi reagovali na poboljanje uslova na putu brom i manjeopreznom vonjom. Krajnji rezultat zakona o vezivanju pojaseva, dakle, jeste vei brojsaobraajnih nesrea. Smanjena bezbednost vonje ima jasan, negativan uticaj napeake, koji mogu lake da doive nesreu, a (za razliku od vozaa) nemaju koristi oddodatne zatite.



Na prvi pogled, ova rasprava o podsticajima i sigurnosnim pojasevima moe da seuini kao zaludno pekulisanje. Ipak, u svojoj studiji objavljenoj 1975. godine,ekonomista Sem Pelcman pokazao je da su zakoni o bezbednim vozilima imali mnogeod ovih posledica. Prema dokazima koje iznosi Pelcman, ovi zakoni proizvode manjesmrtnih sluajeva po saobraajnoj nesrei i vie saobraajnih nesrea. Neto rezultat jemala promena broja poginulih vozaa i porast broja poginulih peaka.

Vozni park u SAD Vozni park u Evropi

Pelcmanova analiza bezbednosti vonje predstavlja primer opteg principa daljudi reaguju na podsticaje. Mnogi podsticaji koje prouavaju ekonomisti konkretniji suod zakona o bezbednosti vonje. Nikog ne iznenauje to ljudi voze manje automobile uEvropi, gde su porezi na benzin visoki, nego u SAD, gde su porezi na benzin niski.Ipak, kako pokazuje primer sa sigurnosnim pojasevima, politika moe da ima posledicekoje nisu unapred oigledne. Kad analiziramo bilo koju politiku, moramo da uzmemo uobzir ne samo direktne posledice, ve i one indirektne koje se javljaju usled podsticaja.Ukoliko ona menja podsticaje, uticae na ljude da promene svoje ponaanje.



II KAKO LJUDI REAGUJU MEUSOBNO JEDNI NA DRUGE

Prva etiri principa razmatrala su kako pojedinci donose odluke. U svakodnevnomivotu mnoge odluke utiu ne samo na nas same, ve i na druge ljude. Sledea triprincipa pokazuju kako ljudi meusobno deluju jedni na druge.

II.1 Princip 5: Trgovina moe svakog dovesti u bolji poloaj

Verovatno ste na vestima uli da su Japanci konkurenti SAD u svetskoj ekonomiji. Naneki nain to jeste istina, jer amerika i japanska preduzea zaista proizvode mnogoistih dobara. Ford i Tojota konkuriu za iste kupce na tritu automobila. Kompak iToiba konkuriu za iste kupce na tritu personalnih raunara.

Ipak, lako je doi do pogrenog zakljuka kad se razmilja o konkurenciji meuzemljama. Trgovina izmeu SAD i Japana nije poput sportskog takmienja, u kojemjedna strana dobija, a druga gubi. U stvari, tano je ba suprotno: trgovina izmeu dvezemlje dovodi obe zemlje u bolji poloaj.

ROBNA RAZMENA SRBIJA-NEMAKA

Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo1990. 1111,62 1500,33 2611,66 -388,711991. 1111,30 1135,61 2251,91 -29,311996. 146,42 523,87 670,29 -77,451997. 218,01 644,54 862,55 -426,531998. 335,53 588,50 924,03 -252,971999. 165,25 384,39 549,64 -219,142000. 175,42 456,22 631,64 -280,802001. 230,05 549,95 780,00 -319,902002. 241,83 762,12 1003,95 -520,292003. 287,96 1020,65 1308,61 -732,692004. 372,70 1501,20 1873,90 -1128,502005. 445,80 1092,20 1538,00 -646,402006. 637,00 1251,10 1888,10 -614,102007. 937,50 2169,70 3107,20 -1232,202008. 1142,00 2704,40 3846,40 -1562,402009. 871,55 1944,34 2819,89 -1072,79

2010./jun 484,61 846,53 1331,14 -361,92

Tabela 1. Robna razmena Srbija-Nemaka



Da bismo videli zato, razmotriemo kako trgovina utie na porodicu. Kad jedanlan porodice trai posao, on ili ona konkurie lanovima drugih porodica koji traeposao. Porodice postaju meusobni konkurenti kad idu u kupovinu, jer svaka porodicaeli da kupi najbolju robu po najniim cenama. U izvesnom smislu, dakle, svakaporodica u privredi konkurie svim ostalim porodicama.

Uprkos ovoj konkurenciji, vaa porodica nee biti u boljem poloaju ako seizoluje od drugih porodica. Ukoliko bi se to desilo, vaa porodica bi morala daproizvodi hranu i odeu sama za sebe, izgradi sama svoj dom. Jasno je da vaa porodicadobija mnogo zahvaljujui svojoj sposobnosti da trguje sa ostalima. Trgovinaomoguuje svakom da se specijalizuje za aktivnosti koje najbolje obavlja, bez obzira dali je to rad na farmi, ivenje ili izgradnja kue. Ako trguju sa drugima, ljudi mogu dakupe raznovrsnija dobra i usluge po nioj ceni.

Ba kao i porodice, i drave imaju korist od sposobnosti da meusobno trguju.Trgovina omoguava dravama da se specijalizuju za ono to najbolje rade i da koristeraznovrsnija dobra i usluge. Japanci, su ba kao i Francuzi, Egipani i Brazilci, naipartneri u svetskoj ekonomiji u istoj meri u kojoj su nam i konkurenti.

II.2 Princip 6: Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomskeaktivnosti

Pad komunizma u Sovjetskom Savezu i istonoj Evropi osamdesetih godinadvadesetog veka verovatno predstavlja najznaajniju promenu u svetu tokom poslednjihpedeset godina. Komunistike zemlje funkcionisale su na polaznoj pretpostavci da sucentralni planeri u vladi u najboljoj poziciji da upravljaju ekonomskom aktivnou. Oviplaneri odluivali su koja e se dobra i usluge proizvoditi, koliko e se proizvoditi itroiti ova dobra i usluge. Teorija na kojoj je poivalo centralno upravljanje glasila je daje samo vlada u stanju da organizuje ekonomsku aktivnost na nain koji e unapreditiekonomsku doborbit za zemlju u celini.

Danas je veina zemalja koje su nekad imale centralne planske privrede napustilaovaj sistem i pokuava da razvije trinu privredu. U trinoj privredi, odlukecentralnog planera zamenjene su odlukama miliona preduzea i domainstava.Preduzea odluuju koga e zaposliti i ta e proizvoditi. Domainstva odluuju za koja



preduzea e da rade i ta e kupiti za svoje dohotke. Ova preduzea i domainstvazajedniki deluju na tritu, gde cene i lini interes rukovode njihovim odlukama.

Na prvi pogled, uspeh trinih ekonomija deluje zbunjujue. Konano, u trinojekonomiji niko ne tei ekonomskoj dobrobiti za drutvo u celini. Slobodna tritasastoje se od mnogih kupaca i prodavaca, brojnih dobara i usluga i svi su prvenstvenozainteresovani za linu dobrobit. Ipak, uprkos decentralizovanom odluivanju idonosiocima odluka koji su okrenuti linim interesima, trine ekonomije su sepokazale kao izuzetno uspene u organizovanju ekonomske aktivnosti koja unapreujeukupnu ekonomsku dobrobit.

U svojoj knjizi Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda objavljenoj 1776.godine, ekonomista Adam Smit izneo je najuvenije zapaanje u oblasti ekonomije:domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena nevidljivomrukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Jedan od ciljeva ove knjige jeste daobjasni kako ova nevidljiva ruka deluje kao arobni tapi.

Cene su instrument pomou kog nevidljiva ruka usmerava ekonomsku aktivnost.Cene oslikavaju i vrednost nekog dobra za drutvo, i troak koji drutvo snosi da bi todobro proizvelo. Poto domainstva i preduzea na osnovu cena odluuju ta da kupe iprodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir drutvene koristi i trokove svojih postupaka.Kao rezultat toga, cene vode pojedinane donosioce odluka ka ishodima koji, u mnogimsluajevima, maksimiziraju blagostanje drutva u celini.

Vana posledica umenosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnoujeste da: kad vlada spreava cene da se prirodno usklauju sa ponudom i tranjom, onaometa sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domainstava i preduzeakoji ine privredu. Ovo pokazuje zato porezi negativno utiu na alokaciju resursa:porezi iskrivljuju cene, a posledino i odluke domainstava i preduzea.

Ona objanjava i jo veu tetu koju nanose politike koje direktno vre kontrolunad cenama, recimo, kontrola zakupnine. Na kraju, ona objanjava i pad komunizma. Ukomunistikim zemljama cene nisu odreivane na tritu ve su ih diktirali centralniplaneri. Njima su nedostajale informacije koje se reflektuju kroz cene kad ceneslobodno reaguju na dejstvo trinih snaga. Centralni planeri pretrpeli su neuspeh jer su



pokuavali da vode ekonomiju drei jednu ruku vezanu iza lea nevidljivu rukutrita.

ADAM SMIT I NEVIDLJIVA RUKA

Moda je samo sluajnost to je uvena knjiga Adama Smita Bogatstvo narodaobjavljena 1776. godine, iste godine kada su ameriki revolucionari potpisaliDeklaraciju o nezavisnosti. Ova dva dokumenta dele zajedniko gledite tog doba daje najbolje da se pojedinci prepuste samima sebi, bez teke ruke vlade koja e upravljatinjihovim postupcima. Ovakva politika filozofija prua intelektualnu osnovu za trinuekonomiju i slobodno drutvo uopte.

Adam Smit je roen u kotskoj 5. juna 1723.godine, a umro je 17. jula 1790-e. Izvrio jesistematizaciju svih ekonomskih znanja dotada. 1776. Godine je napisao delo,,Istraivanje o prirodi i bogatstvu naroda.Objasnio je princip rada manufakturnihradionica. Tvrdio je da je radna snaga jediniinilac proizvodnje. Jedini element tritakoji je poznavao bila je ponuda. Dao jeteoriju apsolutnih prednosti ili vrednosti.Tvrdio je da radna snaga kao inilacproizvodnje nije mobilna izmedju zemalja.Teorija apsolutnih prednosti ili vrednostibazirala se na tome da zemlja treba da uvoziiz inostranstva proizvode koji su jeftiniji oddomaih (najjeftiniji u svetu), a da izvozirobu koja se proizvodi po najniimtrokovima (najnie cene u svetu).

Statua Adama Smita u Edinburgu

Zato decentralizovane trine privrede funkcioniu tako dobro? Da li zato to semoe raunati da e se ljudi ponaati jedni prema drugima s ljubavlju i dobrotom?Nipoto. Evo kako Adam Smit opisuje meusobno delovanje ljudi u trinoj ekonomiji:

ovek skoro stalno zavisi od pomoi svoje brae i uzaludno je oekivati da e muje oni pruiti samo zbog svoje dobrote. Mnogo e lake opstati ako njihovu ljubavprema samima sebi okrene u svoju korist i pokae im da je u njihovom interesu da uineono to on od njih zahteva... Ruak ne dobijamo zbog dobrote mesara, pivara ili pekara,ve zato to oni vode rauna o sopstvenim interesima...



Namera svakog pojedinca nije da povea javni interes, niti on zna u kojoj meri gapoveava... Njegova namera je samo lini dobitak, i njega ovde, kao i u mnogim drugimsluajevima, vodi nevidljiva ruka da bi postigao cilj koji je nameravao. Sledei liniinteres, pojedinac esto unapreuje interes drutva uspenije nego kada to zaistanamerava da ini.

Smit kae da uesnike u ekonomiji motivie lini interes i da nevidljiva rukaekonomije usmerava njihov lini interes ka podsticanju opte ekonomske dobrobiti.

Mnoge Smitove ideje i danas zauzimaju centralno mesto u savremenoj ekonomiji.

II.3 Princip 7: Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishode

Ako je nevidljiva ruka trita toliko mona, zato nam je potrebna vlada? Jedanodgovor glasi da je nevidljivoj ruci potrebna vlada da je titi. Trita funkcioniu samoako su zakonom zatiena vlasnika prava. Poljoprivrednik nee uzgajati hranu ukolikooekuje da e mu neko prigrabiti etvu, restoran nee sluiti obroke ako nije siguran dae ga gosti platiti pre odlaska. Svi se oslanjamo na policiju i sudove koje obezbeujevlada kako bi zakonski zatitila naa prava na ono to proizvodimo.

Postoji, meutim, jo jedan odgovor na pitanje zato nam je potrebna vlada: madatrita obino predstavljaju dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti, od ovogpravila postoje i neki vani izuzeci. Dva su glavna razloga za vladinu intervenciju uekonomiji unapreenje efikasnosti i pravinosti. Veina politika ima za cilj da uveaekonomski kola ili da promeni nain na koji se kola deli.

Mada nevidljiva ruka obino vodi trita ka efikasnoj alokaciji resursa, to nijeuvek sluaj. Ekonomisti koriste termin trini neuspeh za situaciju u kojoj samo tritene uspeva da postigne efikasnu alokaciju resursa. Jedan od moguih uzroka trinogneuspeha jesu eksternalije, odnosno uticaj postupaka jedne osobe na dobrobit nekedruge osobe. Na primer, klasini primer eksternog efekta je zagaenje. Jo jedanmogui uzrok trinog neuspeha jeste trina mo, koja se odnosi na sposobnost jedneosobe (ili male grupe) da vri nesrazmeran uticaj na trine cene. Na primer, ako jesvima u gradu potrebna voda, a postoji samo jedan bunar, vlasnik bunara ne podleerigoroznoj konkurenciji uz iju pomo nevidljiva ruka bi uspevala da zauzda line



interese. U prisustvu eksternalija ili trine moi, dobro kreirana javna politika moe dapovea ekonomsku efikasnost.

Nevidljiva ruka ponekad ne uspeva da obezbedi da se ekonomski prosperitetraspodeli pravino. Trina privreda nagrauje ljude u skladu s njihovim sposobnostimada proizvedu ono za ta su drugi ljudi spremni da plate. Najbolji koarka na svetuzarauje vie od svetskog ampiona u ahu jednostavno zato to su ljudi spremni daplate vie da bi gledali koarku nego ah. Nevidljiva ruka ne obezbeuje da svako imadovoljno hrane, pristojnu odeu i odgovarajuu zdravstvenu negu. Mnoge javnepolitike, recimo, porez na dohodak i sistem socijalne zatite, imaju za cilj postizanjepravinije raspodele ekonomske dobrobiti.

Rei da vlada u nekim sluajevima moe da pobolja trine ishode ne znai da eona uvek to i uraditi. Javnu politiku ne kreiraju aneli, ve politiki proces koji jedaleko od savrenog. Ponekad se politike kreiraju samo da bi nagradile politikemonike. Ponekad ih kreiraju lideri sa dobrim namerama koji ne raspolau potpuniminformacijama. Jedan od ciljeva studija ekonomije jeste da vam pomogne da procenitekada je vladina politika opravdana jer poboljava efikasnost ili pravinost, a kada nije.



III KAKO FUNKCIONIE PRIVREDA KAO CELINA

Zapoeli smo rad time kako pojedinci donose odluke, a zatim smo razmotrilikako ljudi meusobno deluju jedni na druge. Sve ove odluke i meusobno delovanjezajedno ine ekonomiju ili privredu. Poslednja tri principa tiu se funkcionisanjaprivrede kao celine.

III.1 Princip 8: ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvededobra i usluge

Razlike u ivotnom standardu u razliitim delovima sveta sve su izraenije.Proseni Amerikanac je 2000. godine imao dohodak u iznosu od 34.100 dolara. Istegodine, proseni Meksikanac zaraivao je 8.790 dolara, a proseni Nigerijac 800. Nijeiznenaenje da ove velike razlike izmeu prosenih dohodaka oslikavaju razlike ukvalitetu ivota. Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju vie televizora, vieautomobila, bolju ishranu, bolju zdravstvenu zatitu i dui ivotni vek nego stanovnicizemalja sa niskim dohotkom.

Promene ivotnog standarda tokom vremena takoe su velike. U SAD su dohoci

tokom istorije rasli za oko 2 posto godinje (uzimajui u obzir promene trokova

ivota). Po ovoj stopi, proseni dohodak udvostruava se svakih 35 godina. Tokom

proteklog veka, proseni dohodak uveao se oko osam puta.

ta objanjava ove velike razlike u ivotnom standardu izmeu zemalja i tokom

vremena? Odgovor je iznenaujue jednostavan. Skoro sve promene ivotnog standarda

mogu da se pripiu razlikama u produktivnosti zemalja odnosno, koliini dobara iusluga koju radnik proizvede za sat vremena. U zemljama u kojima su radnici u stanjuda proizvedu veliku koliinu dobara i usluga po jedinici vremena, veina ljudi ima vii

ivotni standard; tamo gde su radnici manje produktivni, veina ljudi mora da se

zadovolji loijim standardom. Slino tome, stopa rasta produktivnosti jedne zemlje

odreuje stopu rasta prosenog dohotka.

Fundamentalni odnos izmeu produktivnosti i ivotnog standarda jeste

jednostavan, ali su posledice dalekosene. Ako ivotni standard prvenstveno zavisi od



produktivnosti, onda su ostala objanjenja od drugorazrednog znaaja. Na primer,

moemo doi u iskuenje da porast ivotnog standarda amerikih radnika tokom

proteklog veka pripiemo zakonima o sindikatima i minimalnoj nadnici. Ipak, pravi adutamerikih radnika jeste porast njihove produktivnosti.

PROSENA ZARADA STANOVNIKA

Pozicija Zemlja Ukupno u USD$1 SAD 54,4502 Irska 50,7643 Luksemburg 52,8474 vajcarska 50,2425 Australija 44,9836 Velika Britanija 44,7437 Kanada 42,2538 Norveka 46,1539 Juna Koreja 35,406

10 Holandija 47,05611 Austrija 43,55512 vedska 37,73413 Danska 45,56014 Japan 35,14315 Francuska 38,12816 panija 34,38717 Finska 36,67618 Belgija 44,36419 Izrael 28,80420 Nemaka 40,22321 Italija 33,51722 Grka 26,29523 Portugalija 22,74224 Republika eka 19,63025 Slovaka 19,06826 Poljska 20,06927 Estonija 17,32328 Maarska 19,437

Tabela 2. Prosena zarada stanovnika po zemljama u 2011. godini



Odnos izmeu produktivnosti i ivotnog standarda ima znaajne posledice i zajavnu politiku. Kad razmatramo kako neka politika utie na ivotni standard, kljunopitanje glasi kako e ona uticati na nau sposobnost da proizvedemo dobra i usluge. Dabi poveali ivotni standard, kreatori politike moraju da poveaju produktivnost tako toe obezbediti da radnici budu bolje obrazovani, da imaju sredstva koja su im potrebnaza proizvodnju dobara i usluga i pristup najboljoj raspoloivoj tehnologiji.

III.2 Princip 9: Cene rastu kad drava tampa previe novca

Januara 1921. godine u Nemakoj dnevne novine su kotale 0,30 maraka. Manjeod dve godine kasnije, novembra 1922. iste novine su kotale 70.000.000 maraka. Sveostale cene u toj privredi porasle su za slian iznos. Ova epizoda predstavlja jedan odnajspektakularnijih istorijskih primera inflacije, porasta opteg nivoa cena u ekonomiji.

Mada se u SAD nikad nije desila inflacija slina onoj u Nemakoj, dvadesetihgodina dvadesetog veka, povremeno je inflacija ipak predstavljala problem za privredu.Tokom sedamdesetih, recimo, ukupni nivo cena vie se nego udvostruio, a predsednikFord nazvao je inflaciju dravnim neprijateljem br. 1. Za razliku od tog perioda,inflacija je tokom devedesetih godina bila na nivou od oko 3 posto godinje, po ovojstopi bilo bi potrebno preko 20 godina da se cene udvostrue. Poto visoka inflacijanamee razliite trokove drutvu, odravanje inflacije na niskom nivou predstavlja ciljkreatora ekonomske politike irom sveta.

ta je uzrok inflacije? U skoro svim sluajevima visoke ili trajne inflacije, krivacje, izgleda, isti porast koliine novca. Kada vlada emituje velike koliine novca uzemlji, njegova vrednost opada. Poetkom dvadesetih godina u Nemakoj, kad su ceneu proseku trostruko rasle meseno, i koliina novca je trostruko rasla svakog meseca.Ekonomska istorija u SAD ukazuje na slian, mada manje dramatian zakljuak: visokainflacija iz sedamdesetih bila je u vezi sa brzim rastom koliine novca, a niska inflacijaiz devedesetih bila je u vezi sa sporim rastom koliine novca.

Nikako nije za pohvalu to to je upravo naa zemlja postigla svetski rekord kadaje inflacija u pitanju. U toku 1992. godine inflacija u SRJ iznosila je 19810,2%. Inflacijase nastavila i u 1993. godini.



Tokom 1993 SR Jugoslavija jebila pogoena hiperinflatornomkrizom. To je najvea inflacijakoja je zabeleena u Srbiji, a i uistoriji oveanstva. Ceneproizvoda su rasle veoma brzoak i vie od 300% za samonekolika sata i esto je dinarpostajao samo pare papira.Kurs marke je skakao svakogdana. Sve vie novca setampalo i nove novanice suimale sve vie nula.

Ako je kafa kotala 1.000.000,00 dinara, za par sati bi cena kafe iznosila 2.000.000,00dinara. Tri specifina inioca doprinela su ubrzanju inflacije i njenom prelasku uhiperinflaciju u prolee 1993.:

1. dolo je do masivne ekspanzije novane mase usled drastinog pojeftinjenjacene kredita u aprilu 1993.

2. trebalo je doneti odluku o finansiranju etve 1993.3. desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mrei. Zamrzavanje cena

juna 1993, pojavili su se pekulanati, verceri, finansijeri, preduzetnici, bogatiindividualnih potroai..

III.3 Princip 10: Drutvo se na kratak rok suoava s izborom izmeu inflacije inezaposlenosti

Kad vlada povea koliinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je inflacija.

Drugi rezultat, barem na kratak rok, jeste nii nivo zaposlenosti. Kriva koja ilustrujeovaj kratkoroni izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti naziva se Filipsova kriva, poekonomisti koji je prvi istraivao njihov meusobni odnos.

Filipsova kriva i dalje predstavlja kontroverzno pitanje meu ekonomistima, madau dananje vreme veina ekonomista prihvata ideju da se drutvo na kratak rok suoavasa izborom izmeu inflacije i nezaposlenosti. To jednostavno znai da, tokomjednogodinjeg ili dvogodinjeg perioda, mnoge ekonomske politike guraju inflaciju i



nezaposlenost u razliitim smerovima. Kreatori politike suoavaju se s tim izborom bezobzira da li inflacija i nezaposlenost zapoinju na visokom nivou (kao to se desilopoetkom osamdesetih), na niskom nivou (krajem devedesetih) ili negde izmeu.

Izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti samo je privremenog karaktera, ali moeda potraje i nekoliko godina. Filipsova kriva je zato kljuna za razumevanje mnogihkretanja u ekonomiji. Konkretno, ona je vana za razumevanje poslovnog ciklusa nepravilnih i uglavnom nepredvidljivih fluktuacija ekonomske aktivnosti, izraenihbrojem zaposlenih ili proizvodnjom dobara i usluga.

Kreatori politike mogu da iskoriste izbor izmeu inflacije i nezaposlenostiprimenom razliitih instrumenata politike. Menjanjem obima trokova vlade, iznosa kojiona oporezuje i koliine novca koji se tampa, kreatori politike mogu da utiu nakombinaciju inflacije i nezaposlenosti koja e se ostvariti u privredi. Poto su oviinstrumenti monetarne i fiskalne politike potencijalno toliko moni, pitanje kakokreatori politike treba da ih koriste da bi kontrolisali ekonomiju i da li uopte treba da ihkoriste, predmet je stalne rasprave.



IV ZAKLJUAK

Svaki ekonomski princip analizira proces reprodukcije, razmatra rezultate itrokove reprodukcije preduzea, a tek uzeti ukupno odreuju ukupan rezultat kvaliteta

ekonomije preduzea.

U praksi, principi produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti ostvaruju seistovremeno; znai povezani su i ostvarenje jednog deluje na ostvarenje drugog. To semoe objasniti na primeru: ako se poveava koliina proizvoda po jednom radniku

smanjuje se veliina trokova po jedinici proizvoda, a poveava se dobitak po jedinici

angaovanih sredstava.

Poslovanje preduzea moe biti ekonomino, a da nije rentabilno. Razlog ovomodnosu mogu biti i niske prodajne cene proizvoda, slaba potranja za proizvodima natritu, visoki trokovi reprodukcije.

Poslovanje preduzea moe biti rentabilno, a da istovremeno nije ekonomino.Razlog ovakvoj situaciji moe biti konjuktura naih proizvoda na tritu, to se

odraava kroz visoke prodajne cene, iako je poslovanje neekonomino. Ovakav odnos

moe da bude kratkorono povoljan, a na dui period ovakav odnos se ne moe odrati.