Medjunarodni prevoz putnika

U inostranstvo po strogim pravilima

LID

Iako na prvi pogled izgleda da je za bavljenje prevozom putnika iz nae zemlje u inostranstvo i nazad dovoljno imati autobus, firme koje se bave ovim poslom moraju da ispune jo niz uslova i da za to pribave mnoga dokumenta. Tek kada ispune sve to je propisano i to dokau "papirima", prevoznici mogu da dobiju neophodne dozvole za ulazak u strane zemlje. Ove dozvole nae firme dobijaju od naih nadlenih organa, to jest Odseka za meunarodni prevoz putnika pri Ministarstvu za kapitalne investicije, ali ih, u stvari, izdaju zemlje u kojima se obavlja prevoz. U elji da pomognemo svima koje ova tematika zanima, pokuali smo da detaljno objasnimo ta kau nai i meunarodni propisi, koje vrste prevoza postoje, kako se dobijaju dozvole, i sve ostalo to je u vezi sa meunarodnim prevozom putnika.

Vrste prevoza putnika

Linijski, vanlinijski...

Prema naim, kao i meunarodnim propisima, prevoz putnika je podeljen u nekoliko vrsta. Od vrste prevoza zavisi i kakve su dozvole potrebne, kako se dobijaju i drugo. Osnovna podela je na vanlinijski i linijski prevoz. Linijski prevoz se obavlja na unapred utvrenoj relaciji, i to redovno tokom dueg vremenskog perioda, na osnovu reda vonje. To su uobiajene linije izmeu dva ili vie gradova. Pojednostavljeno reeno, u vanlinijski prevoz spadaju svi prevozi koji nisu linijski. Postoji nekoliko vrsta vanlinijskog prevoza, a osnovna podela je na povremeni i naizmenini. U povremeni vanlinijski prevoz spadaju krune vonje, kao to su ekskurzije, "oping ture" i slina putovanja na kojima se ista grupa putnika vozi u inostranstvo i vraa u zemlju. U povremeni prevoz spadaju i vonje kada autobus odveze putnike, na primer u strani hotel, i vraa se prazan, a takoe i kada odlazi prazan da bi preuzeo putnike i dovezao ih u nau zemlju. Posebna vrsta vanlinijskog prevoza je naizmenini prevoz, koji se obavlja tako to autobus odvozi jednu grupu putnika, a sa istog mesta vraa drugu. Ovakva vrsta prevoza se obino izvodi tokom nekoliko meseci, kada traje sezona, da bi se odvezle i vratile grupe turista koje odsedaju u istom mestu. Na poetku sezone, tj. kada odvozi prvu grupu, autobus se vraa prazan jer jo nema grupe koju bi vratio, a za vraanje poslednje grupe autobus odlazi prazan a vraa se pun.

Osnovni princip

Reciprocitet

Svaka zemlja eli da ima kontrolu nad prevozom koji se obavlja na njenoj teritoriji i pri tome se trudi da u prvi plan stavi sopstvene interese. Zato se dozvole za prevoz izdaju na bazi reciprociteta, odnosno, grubo reeno, mi dobijamo onoliko dozvola za strane zemlje koliko mi izdamo dozvola strancima da voze kroz nau zemlju. Kod uspostavljanja meunarodnih linija, neophodno da na prevoznik ima saradnju sa nekom firmom iz zemlje u koju vozi, i da sa njom praktino podeli posao na toj liniji. U nekim sluajevima se zahteva da oba partnera obavljaju priblino jednak deo posla, ali to nije uvek obavezno.

Vrste dozvola

Bilateralne i tranzitne

Dokument kojim strana zemlja dozvoljava nekom naem prevozniku da na njenoj teritoriji obavlja prevoz zove se Dozvola za meunarodni prevoz. Ona je u svim zemljama obavezna za linijski prevoz, dok kod vanlinijskog prevoza ovo zavisi od vrste prevoza i zemlje. Za krune vonje i vonje kada autobus odlazi pun a vraa se prazan, najee nisu potrebne dozvole, a za odlazak praznog a vraanje punog autobusa obino treba imati dozvolu. U osnovi, postoje dve vrste dozvola bilateralne i tranzitne. Tranzitna, kao to joj ime kae, dozvoljava prolazak kroz zemlju bez usputnih iskrcavanja i ukrcavanja putnika, dok bilateralna dozvoljava dovoenje i odvoenje putnika. U svakom sluaju, u dozvolama se jasno definie ta prevoznik na osnovu njih moe da radi, to jest kojom trasom moe da se kree, na kojim stanicama sme da se zaustavlja, po kom redu vonje i slino.

Uverenje o osposobljenosti

Prvi korak

Meunarodnim prevozom mogu da se bave samo preduzea koja su za to registrovana, a da bi neka firma dobila dozvolu za meunarodni prevoz putnika, potrebno je da prethodno ispuni uslove za dobijanje Uverenja o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog prevoza u drumskom saobraaju. Dokumentacija kojom se to dokazuje se podnosi Minstarstvu za kapitalne investicije. Jedan od osnovnih uslova je da se firma bavila prevozom u domaem saobraaju najmanje tri godine, ili da se pre donoenja Zakona o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju (to je bilo 1998. godine), bavila meunarodnim prevozom. Pomenuti uslov za iskustvo u domaem prevozu nije u propisima do kraja definisan, to jest nije sasvim razjanjeno kojom vrstom prevoza je trebalo da se bavi prevoznik. Meu najvanijim uslovima je i dovoljan broj vozila, o emu direktor preduzea treba da podnese izjavu. Za vanlinijski prevoz je potrebno da firma ima najmanje dva autobusa, a za linijski najmanje tri za prvu liniju, a za svaku sledeu jo jedan. Autobusi mogu da budu vlasnitvo firme ili iznajmljeni, uz uslov da broj iznajmljenih vozila ne sme da bude vei od broja vozila u vlasnitvu. Jedan od uslova je i finansijski, pa firma mora da priloi potvrdu ili garanciju banke da raspolae zakonom odreenim sredstvima. Iznos se odreuje tako to firma za svako sedite u autobusima koje koristi mora da ima dinarski iznos u vrednosti od 100 evra, a minimalan iznos po autobusu je 2.500 evra. Ako, na primer, prevoznik ima dva autobusa sa po 48 sedita, minimalni iznos na raunu mora da bude 9.600 evra. Takoe je neophodno posedovanje odgovarajueg parking prostora, to se vidi iz Reenja o ispunjenosti uslova za otpoinjanje i obavljanje javnog vanlinijskog i linijskog prevoza putnika. Svi prevoznici, i u domaem i u meunarodnom saobraaju, ovo reenje dobijaju jednom godinje od Inspekcije za drumski saobraaj. Predvieno je da se za svako vozilo prilau i sertifikati o ispunjenosti ekolokih i bezbednosnih normi (npr. Euro 3 itd.). Poto za ove karakteristike ne postoje ogranienja, niti je definisan nain dobijanja sertifikata, oni u praksi nisu obavezni. Jo neka pravila za izdavanje Uverenja za obavljanje meunarodnog prevoza u drumskom saobraaju nisu sasvim definisana, pa se ova uverenja, u stvari, i ne izdaju kao poseban dokument, ve Ministarstvo uvidom u dokumentaciju samo utvruje da li prevoznik ispunjava uslove za njegovo dobijanje, i taj podatak se koristi pri izdavanju Dozvola za obavljanje prevoza.Red vonje

Drugi korak

Jedan od preduslova za dobijanje dozvole za prevoz putnika u linijskom prevozu je da prevoznik dobije odobrenje za red vonje na liniji koju planira da otvori. To u sutini znai da on treba da usaglasi svoje planove sa drugim prevoznikim firmama. Usaglaavanje linija se obavlja jednom godinje u Privrednoj komori Srbije i to tako to se najpre, do 31. oktobra, prikupljaju svi zahtevi za uspostavljanje linija. U Privrednoj komori se ovi zahtevi uporeuju, i zatim se krajem godine usaglaavaju na sastanku prevoznika. Osnovni cilj je da se linije ne preklapaju, to jest da dva prevoznika ne obavljaju prevoz na istoj relaciji u isto ili slino vreme. Jedno od pravila je da na linijama kraim od 500 kilometara razmak izmeu polazaka mora da bude najmanje osam sati, a za linije due od 500 kilometara minimum je osam sati. Nove linije ne mogu da "uu u termin" postojeih, osim ako prevoznik koji ve ima liniju ne da saglasnost. Ako se dogodi da dve firme u istoj godini podnesu zahtev za rad na istoj relaciji, one svoje redove vonje ne moraju da usklauju. Kada se usklaivanje zavri, firma dobija pravo na uspostavljanje linije, to jest odobrava joj se red vonje koji je traila na odreenoj liniji, to jo ne znai da je dobila dozvolu za obavljanje prevoza. Inae, kod vanlinijskog prevoza ne postoji bilo kakvo usaglaavanje trasa i termina izmeu prevoznika, niti je potrebno da bilo ko odobri red vonje.

Dobijanje dozvole

Poslednji korak

Dozvole za prevoz u stranoj zemlji se dobijaju uz posredovanje naeg Ministrastva za kapitalne investicije. Sva potrebna dokumenta se predaju ovom ministarstvu, a ako su ispunjeni uslovi, ono u kontaktu sa organima stranih zemalja od njih dobija dozvole. Meu potrebnim dokumentima za linijski transport su odobren red vonje i ugovor sa stranim partnerom. Ministarstvo najpre proverava da li prevoznik ispunjava uslove koje odreuju nai propisi, a zatim upuuje zahtev za izdavanje dozvole u zemlju u kojoj je krajnje odredite prevoza. Procedura donekle zavisi od drave o kojoj je re, a kada se od nje dobije bilateralna dozvola, sledi obezbeivanje tranzitnih dozvola od zemalja kroz koje autobus prolazi izmeu nae zemlje i zemlje u kojoj se linija zavrava. Strani organi svoje dozvole alju naem ministarstvu, a od njega na kraju prevoznik dobija dozvole za sve zemlje kroz koje prolazi, ukljuujui i nau. Postupak dobijanja dozvola za linijski transport obino traje nekoliko meseci, a one vae tri do pet godina. Procedura je slina i za vanlinijski transport ali moe da bude jednostavnija jer se ova vrsta dozvola sa mnogim dravama obezbeuje na bazi kontingenata. To znai da nae ministarstvo od odgovarajueg organa strane zemlje unapred dobije izvesnu koliinu praznih dozvola, obino u zamenu za istu koliinu naih dozvola. Kada neki prevoznik trai dozvolu da bi obavio neki pojedinani prevoz, nije potrebno ekati da nae ministarstvo stupi u kontakt sa stranim organima, ve ono jednostavno izdaje stranu dozvolu koju je prethodno dobilo.

Prevoz bez dozvola

U nekim sluajevima prevoz se moe obaviti i bez dozvole, i to samo u vanlinijskom prevozu. Razliite zemlje imaju razliita pravila, a u veini se za krune ture ne zahteva dozvola. Ima i izuzetaka, pa su za Italiju neophodne dozvole i za krune ture. Dozvole esto nisu potrebne ni za vonje kada autobus odlazi pun a vraa se prazan. Za obrnut sluaj (odlazak praznog i povratak punog autobusa) neophodne su dozvole, koje se esto teko dobijaju, jer se svaka zemlja trudi da onemogui stranoj firmi da uzima putnike sa njene teritorije, jer time uzima posao domaim prevoznicima. Naa zemlja ima poseban sporazum o tranzitnim dozvolama sa Bugarskom, tako da za prolazak kroz ovu zemlju nisu potrebne dozvole.

Pravila

Zabranjeno sve to nije dozvoljeno

Pri prevozu u inostranstvu, nai prevoznici moraju strogo da se pridravaju pravila, to pre svega znai da rade ono to im je dozvolom odobreno. U tranzitnim zemljama je zabranjeno primati ili iskrcavati putnike, a u zemlji u kojoj je odredite ne sme se obavljati unutranji transport. To znai da ako naa firma na osnovu dozvole vozi iz Beograda, preko Minhena do tutgarta, ona u Maarskoj ne sme ni da prima ni da iskrcava putnike, dok u Nemakoj sme da iskrca putnike i u tutgartu i u Minhenu, ali ne sme da primi putnike u Minhenu da bi ih prevezla do tutgarta. Isto tako, kada vozi u suprotnom smeru, ne sme da prevozi putnike od tutgarta do Minhena, ve u ovim gradovima sme samo da prima putnike. Za nepotovanje ovih pravila kazne su veoma visoke, i do nekoliko hiljada evra. Neki put se ak deava da se prekraj tretira i prema zakonima koji se direktno ne odnose na prevoz, pa se recimo moe dogoditi da se zbog prevoza putnika unutar strane zemlje trai plaanje carine na autobus, jer se smatra da se prevoznik bavio lokalnim prevozom, a to ne sme da radi vozilom koje nije uvezeno.

Ekologija

Bez vrstih prepreka

Mada se na Zapadu veoma vodi rauna o ekologiji, kod izdavanja dozvola nema uslova koji su vezani za ekoloku podobnost autobusa. I u naim propisima se ovi zahtevi pominju bez veih detalja, pa u praksi nisu bitni. Ipak, to ne znai da u inostranstvo moe da se ide bilo ime, jer bez obzira na to to nema konkretnih zahteva za ispunjavanje Euro normi, i pri rutinskoj kontroli policija moe da uputi autobus na tehniki pregled ako im se uini da "suvie dimi" ili da je neto drugo u pogledu ispravnsti sumnjivo.

Dobro je znati

Sopstveni prevoz

Sportski klubovi, na primer, i druge organizacije koje sopstvenim autobusom ele da putuju u inostranstvo, u pogledu dozvola se tretiraju isto kao prevoznika preduzea. Takva putovanja spadaju u vanlinijski prevoz i, poto su to obino kruna putovanja, za njih u najveem broju zemalja nije neophodna dozvola.

AutomobiliU naem zakonu su kao vozila za meunarodni prevoz putnika navedeni samo autobusi, a ne i automobili i kombi vozila. To bi moglo da znai da prevoz kombijem ili automobilom nije dozvoljen, ali u praksi se on ne spreava.

LizingPravilima za izdavanje Uverenja za osposobljenost odreeno je da broj vozila uzetih u zakup ne sme da bude vei od broja vozila u vlasnitvu. Lizing se pri tome tretira kao obian zakup, to preduzeima koja na lizing nabavljaju vozila moe da predstavlja ozbiljan problem.

V.L.

Prilog je objavljen na sajtu Spediter.com u saradnji sa casopisom SAT Plus