Download pdf - Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 16

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 16

1/31

PROGLAENJE REPUBLIKE

Narodnooslobodilaki pokret bio je republikanski po duhu,

ali se u toku rata nije deklarisao protiv monarhije. Republikan-ski oblik vladavine nije istican kao antiteza monarhiji. Protivmonarhije s njenim oznakama naslednosti i line vlasti,ustavno ograniene ili vanustavno vrene nije se ustajalo kaoprotiv institucije nespojive s demokratijom, ve kao protivoblika vladavine s kojim su narodi imali loe iskustvo uKraljevini Jugoslaviji, posebno u toku rata. Lina vlast kraljaAleksandra i prvog namesnika iz doma Karaorevia i suvie

je duboko bila useena u svest naroda. Za vreme rata, Petar II sepoistovetio s velikosrpskom emigracijom, Mihailoviem i snaga-ma koje su u Jugoslaviji saraivale s okupatorom, odnosnoratovale protiv narodnooslobodilakog pokreta. Klasnu oznakuove saradnje izrazili bismo parafrazirajui starog pisca: da sukraljevski oficiri sluei Nemce i Italijane vodili borbu zapovratak svoga kralja. U nesrpskim krajevima Jugoslavijemonarhija je bila omrznuta i kao nosilac pansrpske ideologije.Nasuprot tome, republikanski oblik vladavine je podseao nademokratski poredak i vlast naroda. Reenje usvojeno u Jajcu osuspenziji monarhije bilo je, na jednoj strani, dovoljno za njenokasnije ukidanje, a na drugoj zadovoljavalo obzire premavelikim silama, naroito prema Velikoj Britaniji, koja je u imeodbrane ustavnog kontinuiteta prenaglaavala monarhijskutradiciju. Rat je dokraja otkrio koliko je linost monarha poemocionalnoj nezrelosti i podlonosti uticaju dvorskih koterija bila nedorasla ozbiljnosti istorijske situacije i drami koju su pre-

ivljavali narodi Jugoslavije. Da u pitanju nije bila samo mla-dost monarha vidi se iz britanskih dokumenata, koji nedvosmi-sleno ukazuju da se on nalazio pod kobnim zraenjem dvorskeokoline.


2/31

PROGLAENJE REPUBLIKE 4 5 3

Govorei na Prvom kongresu Narodnog fronta, odranom uBeogradu avgusta 1945, maral Tito je naglasio da pitanjumonarhije ne prilazi sa stanovita linosti, ve sa stanovitasistema, i konstatovao da monarhija nije mogua u Demokrat-skoj Federativnoj Jugoslaviji, jer je nespojiva s federacijom, snarodnom vlau i demokratijom, koje su proizile iz revolucije.Prema tome", kae Tito, Narodnooslobodilaki front Jugosla-vije ima otsada pravo da se bori za republiku, djelujui kaopolitiko objedinjenje koje je zasnovano ne samo na demokrat-skim nego i na republikanskim principima." Kralj je na Titovuizjavu odgovorio opozivom namesnik, smatrajui da im nijedozvoljeno da izvravaju svoje ustavne dunosti, te da su preli

preko zakletvi i obaveza koje su mu dali. U sutini, Petar II jeTitovu izjavu iskoristio za napad na Sporazum Titoubai,poto je posle saziva AVNOJ-a i Potsdamske konferencijepostalo jasno da je nestala i poslednja mogunost za restauraci-ju monarhije, s obzirom na odnos snaga u AVNOJ-u. Privreme-na vlada DFJ je kraljev akt oznaila kao neustavan, a s njenimzakljukom sloila se bez rasprave i Privremena narodnaskuptina. Narodni front Jugoslavije je u l. 11 svog Programa

izriito istakao republikansku orijentaciju programa: Narodnifront smatra da je odranje bratstva i jedinstva naih naroda,federativnog ureenja drave i istinske demokratije u Jugosla-viji neizmirljivo sa monarhistikim oblikom vladavine i borie seza to da narod na slobodnim izborima za Ustavotvornuskuptinu da svoj glas za republikanski oblik vladavine kaojedini koji odgovara interesima svih naih naroda."

AVNOJ je suvereno odluio da se ustanovi privremenoustavno ureenje, vodei rauna o unutranjem politikomodnosu snaga, meunarodnom poloaju i tenji da se organimanove Jugoslavije legitimno pravo meunarodnog predstavljanjapribavi jednim specifinim postupkom sporazumom NKOJ-as kraljevskom vladom, to je bio i cilj vodeih saveznikih sila,posebno Velike Britanije i SSSR-a, nezavisno od uzajamnoprotivurenih interesa koji su odreivali njihovu politiku. NovaJugoslavija ula je u te pregovore da bi stekla legitimnupoziciju u meunarodnoj zajednici, iako takva pozicija nije bila

potrebna da bi se osnaila smena vlasti izvrena u zemlji, jer sezakonitost pribavljala voljom drutvenih snaga koje su vrilesmenu vlasti, a ne meunarodnim priznanjem, koje se u praksinajee pretvaralo u politiko pitanje.


3/31

* D 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Stoga se ustavni provizorijum" u Jugoslaviji posle 1943.razlikovao od nekih formalno analognih situacija u istoriji,nacionalnoj i optoj: odnos drutvenih snaga bitno se izmenio,to je konstatovao i AVNOJ. U vezi s ovom promenom, tvorciodluka Drugog zasedanja AVNOJ-a i njegovi sazivai imali suna umu da svi krajevi Jugoslavije nisu do krajnjih mogunostizahvaeni narodnooslobodilakom borbom, kao i da stranifaktori i dalje raunaju na konzervativne snage u Jugoslaviji,kvislinke jedinice i politiku emigraciju.

Od svoje pojave u politikom ivotu Jugoslavije (KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca), komunisti nisu apsolutizovali uloguustavotvorne skuptine kao idealne demokratske ustanove za

proveru narodne volje, jer je njihov ulazak u ovu ustanovu iostanak u njoj zavisio od procene situacije, s tim to je premastavu iz 1919. odluku o tome morala da donese partijskaorganizacija na referendumu ili kongresu. U predratnim poli-tikim borbama za dravnopravnu reorganizaciju KraljevineJugoslavije, voenim u okviru politike narodnog fronta, komu-nisti su podravali Udruenu opoziciju na slobodnim izborima1936, u nadi da e iz ovih proizii suverena ustavotvorna

skuptina, jer su u zalaganju za progresivna naela graanskedemokratije videli mogunost da u datoj situaciji mobiliu maseza borbu protiv faistikog spoljnopolitikog kursa i obuzdajunasrtaje reima na nacionalna, socijalna i politika prava. Zakomuniste, sprovoenje slobodnih izbora za Narodnu skuptinu1936. nije oteavalo borbu za ustavotvornu skuptinu, nego ju

je, naprotiv, olakavalo. Zahtevi za slobodno izabranu konsti-tuantu bili su zahtevi za potovanje demokratskog pravagraana i za formiranje demokratskog tela koje bi trebalosuvereno da odluuje o dravnom i drutvenom ureenju zemlje.

Ideja o konstituanti nije bila strana rukovodeem jezgrunarodnooslobodilakog pokreta ni u toku narodnooslobodila-kog rata. AVNOJ je u Jajcu odluio da se za promene tokomrevolucije zatrai posle rata narodna saglasnost. Sporazumizmeu NKOJ-a i kraljevske vlade od 1. novembra 1944. izriito

je predviao ustavotvornu skuptinu. Krajem te godine unajviim britanskim krugovima vladalo je miljenje da senarodna volja uspenije izraava direktno plebiscitom nego posredno, preko ustavotvorne skuptine. Odgovarajui na

jednu erilovu poruku, maral Tito je 21. decembra istakao dajo nije odlueno na koji bi se nain najbolje mogla ustanoviti


4/31

PROGLAENJE REPUBLIKE 455

elja naroda, ali da se predvia mogunost sprovoenja plebis-cita, o emu e konanu odluku doneti AVNOJ i nova vlada.Revolucionarnim snagama u Jugoslaviji nije smetalo da se topitanje formalno rei na jedan ili drugi nain, jer je odgovorveine naroda ve bio dat tokom narodnooslobodilake borbe.

U dva navrata, 1920. i 1945, u sasvim razliitim istorijskimsituacijama, razliitim drutvenim i politikim konstelacijama,iz razliitih razloga, uostalom postavilo se pitanje suvereni-teta ustavotvorne skuptine. Suverena prava Ustavotvorneskuptine Kraljevine SHS bila su okrnjena donoenjem vladinogprivremenog poslovnika, kojim je vladar uzdignut na nivoneprikosnovenog inioca, o ijem se autoritetu nije moglo ni

raspravljati, jer je svaki poslanik bio obavezan da mu unapredpoloi zakletvu. U novoj, sasvim drukijoj situaciji 1945,odreenoj pobedom revolucije, legalna graanska opozicijapokuala je da ospori suverenost ustavotvorne skuptine prenjenog izbora i saziva, to jest prilikom razmatranja Predlogazakona o Ustavotvornoj skuptini, nalazei da predvienadvodomost (Savezna skuptina i Skuptina naroda) unapredodreuje federativno dravno ureenje. Optereena formalnim i

proceduralnim demokratskim obzirima, iza kojih se skrivalaklasna sutina politikih ciljeva, opozicija je smatrala da edvodomost vezati ruke ustavotvornoj skuptini, jer nije mogla,ili nije htela, da uvidi da ona, mada slobodna u odluivanju, nemoe biti van stvarnosti novih odnosa. Ustavotvorna skuptina

je imala da inkarnira volju naroda, izraenu u upravo zavrenojnarodnooslobodilakoj borbi.

Dravnopravni" ili ustavni provizorijum" posle 1918.trajao je vie od dve godine, dok su u novoj Jugoslaviji izbori zakonstituantu i njeno sazivanje usledili svega nekoliko meseci pozavretku rata. Od Drugog zasedanja, AVNOJ je bio najviiorgan vlasti, a na osnovu sporazuma NKOJ-a i kraljevske vladezadrao je zakonodavnu vlast. AVNOJ nisu mogli da zaobiu niveliki saveznici 1945. u krimskoj preporuci, ak ni onda kadasu, suprotno unutranjem razvoju nove Jugoslavije, preporuilida se ta revolucionarna skuptina popuni nekompromitovanimposlanicima poslednje Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavi-

je, izabrane decembra 1938. Obrazovanjem Privremene vladeDFJ, 7. marta 1945, stvoren je jedan kabinet, a paralelizamylade ukinut. Manjina u njoj (Milan Grol, potpredsednik, Ivanubai, ministar spoljnih poslova, i Juraj utej, ministar bez


5/31

* D 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

portfelja) nije mogla da se bez podrke stranih faktora otvore-no, frontalno suprotstavi politici KPJ i Narodnog frontaJugoslavije, koja je polazila od tekovina narodnooslobodilakeborbe, revolucionarno-demokratskih ustanova i socijalistikeperspektive.

U Deklaraciji Privremene vlade DFJ, koju je njen predsed-nik, maral Josip Broz Tito, proitao preko Radio-Beograda 9.marta 1945, stajalo je da je ona obrazovana spajanjem NKOJ-ai jugoslovenske kraljevske vlade na osnovu sporazuma, ali da jeu nju ulo i nekoliko predstavnika politikih grupa koje nisubile zastupljene u ova dva tela. Jedinstvena vlada proizilazi izunutranjih i spoljnopolitikih potreba nove Jugoslavije, daje

podstrek okupljanju svih snaga koje se ne mire s kolaboracijom,i predstavlja neophodan uslov za to skoriji zavretak rata i zabrzu plansku obnovu poruene zemlje. Deklaracija je polazilaod osloboenja Jugoslavije kao prvog i najvanijeg cilja.Posebno se naglaavalo da nacionalne teritorije koje su posleprvog svetskog rata ostale van granica Jugoslavije moraju bitiprisajedinjene matici, tim pre to su se u ratu faktiki veprikljuile njoj i opredelile za Demokratsku Federativnu Jugo-

slaviju. Na osnovu principa samoopredeljenja naroda, ona jestekla pravo da te teritorije prisajedini. Nacionalne demokrat-ske tekovine izraene u odlukama AVNOJ-a oznaene su kaoosnova rada vlade. Isticalo se da e demokratska prava igraanske slobode biti proireni, ukljuujui line slobode,slobodu veroispovesti, slobodu govora, tampe i udruivanja.Vlada se izjanjavala protiv osvete nad zavedenim saradnicimaneprijatelja, ali i za kanjavanje ratnih zloinaca. Polazei od

krimske preporuke velikih sila, ona se obavezivala da AVNOJ injegovo Predsednitvo u najkraem roku popuni predstavnici-ma naprednih politikih grupa, koje se nisu kompromitovale uratu. Obavezivala se da nastavi rat do bezuslovne kapitulacijeNemake, traei od naroda da se zaloi za pobedu i obnovu.Meu vladinim zadacima navedeni su obnova privrednogivota, davanje podrke privatnoj inicijativi, reavanje pitanjaagrarne reforme i kolonizacije, izgraivanje narodne vlasti udemokratskom duhu, obrazovanje vlada federalnih jedinica,odravanje slobodnih izbora za ustavotvornu skuptinu, jedin-stvo s nerazorivom" ratnom zajednicom SSSR-a, SAD i VelikeBritanije.


6/31


AVNOJ je i nakon proirenja na osnovu krimske preporuke zapravo njene modifikacije od Odbora za popunu i proirenjeAVNOJ-a i Ministarstva za konstituantu, s Edvardom Karde-ljom na elu zadrao u svom sastavu veinu poslanikaNarodnog fronta Jugoslavije. Dotadanji program i sastavAVNOJ-a nisu bili ugroeni njegovim pretvaranjem u Privreme-nu narodnu skuptinu (PNS), koja je trebalo da kao prelaznaustanova donese politiko zakonodavstvo i pripremi izboreza ustavotvornu skuptinu. Krimska preporuka, sadrana uIzjavi o rezultatima Krimske konferencije, predviala je, semproirenja AVNOJ-a, da zakonodavna akta koja je on doneobudu podneta na ratifikaciju ustavotvornoj skuptini. Razma-

trajui predlog o proirenju AVNOJ-a, Privremena vlada DFJ jestala na gledite da treba do krajnjih granica mogunosti izaiu susret savetu koji je dala konferencija saveznikih rukovodi-laca u Jalti". Izmenu ove preporuke u smislu da se za AVNOJ,pored predratnih poslanika, predloe i istaknuti javni radnici(politiari, naunici) uslovila je injenicom to je poslednjaNarodna skuptina Kraljevine Jugoslavije bila izabrana nanedemokratski nain, a njeni poslanici veinom utonuli u

kolaboraciju s okupatorima i kvislinzima. Demokratska strankaMilana Grola predloila je 13 lanova za poslanike proirenogAVNOJ-a, Glavni odbor Saveza zemljoradnika 12 (ukljuujuipredsednika stranke Kosana Pavlovia), Hrvatska republikan-ska seljaka stranka (radievci) 9, a ubaieva HSS 4.Samostalna demokratska stranka Save Kosanovia i Jugoslo-venska republikanska stranke Jae Prodanovia dale su uAVNOJ po 11 predstavnika, Narodna seljaka stranka Drago-ljuba Jovanovia 8, a za predstavnika Socijaldemokratske

stranke predloen je Nedeljko Divac. Privremena narodnaskuptina obrazovana 10. avgusta proirenjem AVNOJ-a, radilaje do Ukaza Predsednitva PNS od 26. oktobra 1945. o njenomrasputanju. Predsednitvo PNS reilo je da se Ustavotvornaskuptina, poto se za nju obave izbori 11. novembra, sazove uzasedanje za 29. novembar.

Pored privremene vlade i AVNOJ-a, odnosno PNS, i njiho-vih predsednitava, u sistemu vlasti DFJ postojalo je i namesni-

tvo, ustanova prelaznog karaktera, u sutini dekorativna.Namesnici nisu imali bitnija ovlaenja, jer su ova pripadalaAVNOJ-u, vladi i Predsednitvu AVNOJ-a, a kasnije PNS injenom predsednitvu. Namesnitvo se moe uzeti kao formalan


7/31

* D 0


uvar prenetih kraljevskih ov l a en j a ili kao neka vrsta kontro-le sporazuma izmeu NKOJ-a i kraljevske vlade. Poznato je daznaaj jedne ustanove zavisi od njenih ovlaenja, mesta u

sistemu vlasti i odnosa s drugim organima istog ranga, a presvega od drutvenih i politikih odnosa u kojima deluje ilinosti koje je sainjavaju. Ukoliko je re o ovom poslednjemmomentu, namesnici su bili ljudi na zalasku politike karijere(Sran Budisavljevi i Ante Mandi), bez veeg uticaja upolitikom ivotu, a i lino nespremni da se zalau za stvarmonarhije u Jugoslaviji. Namesnitvo je, sutinski gledano,predstavljalo dekor ustavnosti ili vid prilagoavanja revolucio-narnih promena ustavnoj formi. Priseajui se svoje uloge

namesnika, Sran Budisavljevi je isticao da mu je, kaonekadanjem aktivnom javnom radniku, vie nego teko padalata sporedna uloga, koju je privremeno morao da vri. Proglae-njem republike i ukidanjem monarhije prestala je funkcijanamesnitva.

Privremeno narodno predstavnitvo bilo je izraz posleratnesituacije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, za razliku odPrivremene narodne skuptine, koja je konstituisana kao izraz

meunarodnih potreba nove Jugoslavije i pobednike revolucije.Popunjavanje AVNOJ-a nije proizilazo iz unutranjih potreba,ve iz meunarodnih obzira pobednika prema velikim savezni-kim silama, prvenstveno Velikoj Britaniji i SSSR-u. Za razlikuod Privremenog narodnog predstavnitva, Privremena narodnaskuptina je, radei u drugaijoj situaciji i novim drutvenimodnosima, donela potrebno zakonodavstvo u vie nego kratkomroku, a njeno Predsednitvo raspisalo izbore za ustavotvornu

skuptinu za 11. novembar 1945. Poznato je koliko su vladeKraljevine SHS kritikovane zbog odlaganja izbora za ustavo-tvornu skuptinu. Na osnovu opeg prava glasa, koje jetekovina oslobodilake borbe naroda Jugoslavije, predratnobirako telo je dvostruko uveano ukljuivanjem vojnika, ena iomladine s navrenih 18 godina; pravo glasa nisu imali aktivnisaradnici neprijatelja i pristalice predratnih faistikih organi-zacija.

Za vladu pod predsednitvom marala Tita upotrebljavanisu razni nazivi u dokumentima i tampi: Narodna vlada DFJ",Savezna vlada", Centralna vlada" pa i Ministarski savetDFJ"; sutinski gledano, meutim, odgovarajui naziv za nju jePrivremena vlada DFJ, samim tim to joj je mandat bio


8/31


vremenski ogranien ispunjavanjem sporazuma predsednikaNKOJ-a Josipa Broza Tita i predsednika kraljevske vlade Ivanaubaia.

Pored komunista, u Privremenoj vladi DFJ nalazili su se ipredstavnici drugih stranaka i politikih grupa: Milan Grol(Demokratska stanka), Ivan ubai i Juraj utej (HSS), SavaKosanovi (Samostalna demokratska stranka), Jaa Prodanovi(Jugoslovenska republikanska stranka), Edvard Kocbek (bivihrianski socijalist), Frane Frol (HSS u JNOF-u). Privremenavlada DFJ nije bila klasina koalicija, a ni sastavljena naprincipu delegacija ranijih vlada NKOJ-a i kraljevskogkabineta. Nije bila jedinstvena i monolitna jer je obuhvatala i

jezgro predstavnika graanskih snaga, ali su u njoj apsolutnuveinu imali komunisti i pripadnici JNOF-a, odnosno Narodnogfronta Jugoslavije. Mada po formi nije bila nastavak NKOJ-a,ona je to bila u sutini: po dominaciji pripadnika JNOF-a, poprogramu i stilu rada, po federativnoj strukturi. Komunisti.su uvladi imali najistaknutije prvake svoje partije: predsednikipoloaj je pripao maralu Josipu Brozu Titu, generalnom sekre-taru KPJ, mada se njegova najvia partijska funkcija nije jav-

no iskazivala; Tito se istovremeno nalazio na elu resora narod-ne odbrane, budui vrhovni komandant Jugoslovenske armije;Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK KPJ nije bio samo potpred-sednik vlade ve i ministar za konstituantu; stajao je na eluministarstva koje je u postojeoj prelaznoj situaciji bilo jednood najvanijih, jer je trebalo pripremiti pretvaranje AVNOJ-a uPrivremenu narodnu skuptinu, saglasno krimskoj preporuciefova velikih sila, organizovati izbore za ustavotvornu skup-tinu i izraditi nacrt budueg ustava. Glavni partijski ideolog,Milovan ilas, nalazio se na elu Ministarstva za Crnu Goru,kao i Pavle Gregori za Hrvatsku, odnosno Rodoljub olakoviza Bosnu i Hercegovinu. Pomenuta zemaljska ministarstva bilasu pomenuta u Beogradskom sporazumu Tita i ubaia; imalasu manji znaaj i u strukturi vlade sa stanovita tekuihposlova, ali su unapred, pre odluke Ustavotvorne skuptine,simbolisala sa neto kasnije formiranim vladama federalnihjedinica federativno ureenje Jugoslavije. Resore industrije,

saobraaja, spoljne trgovine, rudarstva i prosvete drali sutakoe komunisti (Andrija Hebrang, Todor Vujasinovi, NikolaPetrovi, Bane Andrejev Ronkata i Vladislav Ribnikar). Hebrang

je bio povuen iz Hrvatske na rad u federaciju posle kritika


9/31

' I O U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLTTCT.TA

njegovog rada kao separatistikog, ali to ira javnost, pa ak isastav KPJ, nije znao. Ministarstvom finansija je rukovodioSreten ujovi Crni, lan Politbiroa CK KPJ. Na elu Ministar-

stva unutranjih poslova stajao je pop Vlada Zeevi, istaknutipartizanski prvak iz zapadne Srbije, lan KPJ od 1942. godine.Zeevi nije imao istaknuto mesto u partijskoj hijerarhiji, ali jekao svetenik, ija je popularnost probila granice Jugoslavije,zahvaljujui propagandi narodnooslobodilakog pokreta i na-prednih iseljenikih krugova, mogao garantovati u oima jav-nog mnjenja da e se unutranji organi drati demokratskihpravila u predstojeim izborima. Uostalom, organima bezbedno-sti (Odeljenje zatite naroda OZN-a), na Zapadu poznatimkao tajna politika policija", rukovodio je Aleksandar Ranko-vi Marko", lan Politbiroa CK KPJ i general-lajtnant JA.Odeljenje zatite naroda stvoreno 13. maja 1944. godine nalazilose po tadanjem formacijskom sastavu u okviru Ministar-stva narodne odbrane a ne Ministarstva unutranjih poslova.

U rukama rukovodilaca KPJ nalazili su se, prema tome,najvaniji resori, ako izuzmemo Ministarstvo spoljnih poslova.Nominalni nosilac spoljne politike je bio ubai, ali su poslovi

s inostranstvom (ukljuujui meunarodne odnose i komuni-stike veze) bili koncentrisani, kao i ranije (dok je JosipSmodlaka bio u NKOJ-u prvi partizanski poverenik za spoljneposlove), u rukama marala Tita. Glavne linije spoljne politikeformulisao je i iznosio Tito u svojstvu predsednika Privremenevlade DFJ. Prepiska izmeu Tita i Staljina, odnosno drugihsovjetskih najviih zvaninika (politikih i vojnih) odvijala sebez publiciteta. Tito je s E. Kardeljem drao sve konce spoljne

politike u vreme transke krize. Dok je ubai vodio delegaci-ju nove Jugoslavije u San Francisko na osnivaku skuptinuUjedinjenih nacija, usput nastojei da rei pitanje pomoi poZakonu o zajmu i najmu, dotle je Tito (formalno na osnovuovlaenja Namesnitva) boravio u Moskvi, gde je potpisaoUgovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu dve zemlje,oznaen u jugoslovenskoj javnosti kao kamen temeljac jugoslo-venske spoljne politike.

Ostale resore drali su predstavnici graanskih grupa i partij akoji su bili pripadnici narodnooslobodilakog pokreta (iz redovaHSS Frane Frol i Zlatan Sremec, ili poznati pisac, katolikimislilac, prvak hrianskih socijalista i Osvobodilne fronteEdvard Kocbek); sledili liniju JNOF-a (kao ef Jugoslovenske


10/31


republikanske strane Jakov Jaa Prodanovi); orijentisaniprema naprednim snagama u Jugoslaviji za vreme boravka uemigraciji (prvak samostalne demokratske stranke Sava Kosano-vi, vatreni branilac obnove Jugoslavije u inostranstvu); politia-ri koji su vaili za rusofilski, odnosno slovenski orijentisane. Vanstranaka u Vladi su se nalazili istaknuti javni radnici i ranijipolitiari, ali sada bez stranakog opredeljenja (Josip Smodlaka,Vasa ubrilovi).

Deklaracija Privremene vlade DFJ predviala je dovrava-nje dela narodnog osloboenja Jugoslavije, reavanje seljakogpitanja, proirenje socijalnih prava i politikih sloboda.

Ministarstva privremene vlade DFJ za zemlje Jugoslavije

bile su izraz njene federativne strukture i decentralizacije, alinisu predviena prvim Ustavom FNRJ. Posle stvaranja privre-mene vlade DFJ obrazovane su i vlade federalnih jedinica.Dotadanja zemaljska predstavnika tela izgubila su krajemrata atribute narodnooslobodilaki" i antifaistiki" i pretvo-rena u narodne skuptine. Vlade federalnih jedinica obrazovanesu aprila 1945: predsednik srpske bio je Blagoje Nekovi,hrvatske dr Vladimir Bakari, makedonske Lazar Kolievski,

bosanskohercegovake Rodoljub olakovi i crnogorske BlaoJovanovi. Vlada Slovenije obrazovana je u Ajdovini 5. maja,pod predsednitvom Borisa Kidria. Predsednici ovih vlada bilisu sekretari nacionalnih, odnosno pokrajinskih partijskih komi-teta, sem bosanskohercegovake. Deklaracije vlada federalnih

jedinica uglavnom su se podudarale s Deklaracijom SFJ. U timvladama su se, pored komunista, nalazili i pripadnici drugihstranaka, kulturni i drugi javni radnici, koji u sastav najviihizvrnih organa nisu ukljuivani po stranakom opredeljenjunego po stavu prema narodnooslobodilakoj borbi, osloboenjui demokratskom preobraaju Jugoslavije, po stavu prema faizmu.

Na stvaranje Srbije kao sloene federalne jedinice trebalo jejo saekati. Vojvodina se nalazila pod vojnom upravom, a naKosovu i Metohiji ona je zavedena tek februara 1945, kaorezultat masovne albanske kontrarevolucionarne pobune. Osimtoga, Vojvodina jo nije bila razgraniena sa Hrvatskom.Februara 1945. je doneta odluka o podeli Sandaka. Predstojalo

je i odravanje kongresa Komunistike partije Srbije, ije jeodravanje predvieno jo oktobra 1943. i jo jednom potvrenona Visu juna 1944. godine.


11/31

^ 1 0


Odluka o deobi Sandaka doneta od Predsednitva AVNOJ-abez konsultovanja naroda, suprotno volji dela politikogrukovodstva ove oblasti, uticala je da jedan deo vodeih ljudi

Sandaka ne uestvuje u njenoj primeni. Za deo manjine radilose o politikoj greci". Sreten Vukosavljevi, presednik, iMirko Cukovi, trei potpredsednik ZAVNO Sandaka, odbilisu da prisustvuju poslednjem zasedanju ZAVNO Sandaka. Oninisu ni potpisali odluku o podeli ove oblasti izmeu Srbije iCrne Gore.

Pitanje autonomija nije razmatrano u odlukama Drugogzasedanja AVNOJ-a iako se radilo o ustavnim aktima usutinskom znaenju rei, novoj magna carta Federativne

Jugoslavije. Tito je marta 1944. pisao da e se Vojvodina nai usastavu one federalne jedinice za koju se izjasni narod. Vienego jasno da se moglo raditi samo o Srbiji. U Vojvodini jeivela relativna veina Srba koji su duhovno bili vezani za Srbe

juno od Save i Dunava, za koje je opet Vojvodina bila centarsrpske kulture u modernom dobu. U Vojvodini je ivelatradicija autonomije. Prve ideje o autonomiji su starijeg poreklai javljaju se kod srpskog ivlja u revoluciji 1848. godine kada je

Majska skuptina u Sremskim Karlovcima proglasila srpskuVojvodinu i time istakla zahteve za njenom autonomijom uokviru Austrije. Poznato je takoe, da je Vojvodina imalatradiciju autonomije u vidu crkveno-kolske autonomije, uki-nute 1912. godine. Vojvodina se i 1918. u jednoj drugojistorijskoj situaciji isto tako opredelila za direktno ujedinjenjesa Srbijom ulazei preko nje u Jugoslaviju, nasuprot tankojstruji koja je traila put preko Zagreba, odnosno Narodnogvijea Slovenaca, Hrvata i Srba.

Na prelazu u 1945. istaknuti prvaci narodnooslobodilakogpokreta isticali su istorijske i kulturne veze Vojvodine i Srbije.Aleksandar Rankovi je na Velikoj oslobodilakoj antifaistikojskuptini Srbije isticao da se u Vojvodini zaela nova srpskakultura, da u njoj ivi izmeano stanovnitvo Srbi, Hrvati,Maari i druge manjine da ona ima posebne istorijske i drugeokolnosti, da u Vojvodini ive veinom Srbi i da su oni krvlju itradicijom povezani sa Srbima u Srbiji. Pitanje Vojvodine reiesam narod Vojvodine i to tako to e istovremeno uvrstiti vezusa Srbijom i obezbediti sebi ona posebna prava koja proizilazeiz specifinog poloaja Vojvodine. Jovan Veselinov je decembra


12/31


1944. podvlaio da velika veina naroda u Vojvodini eli dabude u boljim odnosima sa braom Srbima.

Kosovo i Metohija nisu imali tradiciju autonomije, tako daje u sluaju ove oblasti prevagu imala nacionalna strukturaoblasti sa albanskom veinom.

Narodnooslobodilaki pokret je razlikovao pojam teritori-jalne od kulturne autonomije za one manjine koje nisu bilekompaktno naseljene na odreenom podruju. Postojale su ioblasti kao administrativne jedinice. No, pokrajina Vojvodina ioblast Kosmeta razlikovale su se po politikim, administrativ-nim i kulturnim kompetencijama od administrativnih oblasnihjedinica. Teze o izgradnji narodnooslobodilakih odbora kao

lokalnih organa vlasti, koje je donelo Ministarstvo za konsti-tuantu Privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije(Hardeljev resor), maja 1945, prave razliku izmeu autonomijaoblasti u kojima ive nacionalne manjine i administrativnihoblasti. Kao autonomne oblasti navode se maja 1945. Vojvodi-na, Kosovo i Metohija i Trst.

Deklaracija o osnovnim pravima nacija i graana Demo-kratske Federativne Jugoslavije, iji je autor Moa Pijade, bila je

zamiljena kao neka vrsta ugovora izmeu jugoslovenskihnacija za stvaranje zajednike drave, imajui uzor u Deklara-ciji Prvog kongresa sovjeta iz decembra 1922. godine. U njoj sepominju Vojvodina i Sandak, ali ne i Kosovo. No, i zaVojvodinu i Sandak stoji u Pijadinom Nacrtu da imaju pravoda kasnije odrede svoj odnos i poloaj u federaciji. Glavninarodnooslobodilaki odbor Vojvodine je trebalo da postanePokrajinsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Vojvodi-ne i da kao takvo imenuje pokrajinsku narodnu vladu dok se nerei njegov status. Isto reenje bi se primenilo i na Sandak, stim to bi najvii organ vlasti u ovoj pokrajini privremeno biooblasni narodnooslobodilaki odbor.

Predsednitvo Antifaistike skuptine narodnog osloboe-nja Srbije na vanrednom zasedanju 79. aprila 1945. jeusvojilo Zakon o narodnoj vladi Srbije, prvoj vladi federalnihjedinica izabranoj u Jugoslaviji. Na vanrednom zasedanjusrpske skuptine uzele su uee i delegacije Vojvodine i Kosova

i Metohije. Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine je 6.aprila 1945. u Novom Sadu konstatovao da su se narodiVojvodine na zborovima i sastancima izjasnili za ulazak uzajednicu sa federalnom Srbijom kao autonomna pokrajina. U


13/31

^ 1 0


delegaciji su se nalazili: Blako Raji, titillami biskup izSubotice, Vasa Staji, knjievnik, Jovan Veselinov, AleksandarMo, Aleksandar evi, predsednik Glavnog narodnooslobodi-

lakog odbora, prota Alimpije Popovi, Stevan Doronjski, otiPal, Lajo Jaramazovi i drugi.Na Antifaistikoj skuptini narodnog osloboenja Srbije

izneto je, budui da u Vojvodini ivi relativna veina Srba, daGlavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine eli da ona budeu okviru federalne Srbije. Glavni Narodnooslobodilaki odborVojvodine smatra da je ogromna veina stanovnitva svihnarodnosti u Vojvodini za ovakvo reenje. Pitanje manjina biereeno u duhu odluke AVNOJ-a. to se tie Nemaca, oni se

iskljuuju od manjinskih i uopte graanskih prava u naojzemlji. Kanjavaju se i bie kanjeni svi oni iz redova maarskemanjine koji su zajedno sa Hortijevim delatima" ubijali imrcvarili na srpski narod i ostale slovenske narode uVojvodini". Poteni Maari" uivae u naoj pokrajini svaprava koja im kao manjini pripadaju. Izmeu slovenskihnaroda Vojvodine postojae srdani bratski odnosi na bazipotpune ravnopravnosti."

Predsednitvo AVNOJ-a imenovalo je Komisiju za utvriva-nje granice izmeu Vojvodine i Hrvatske 19. juna 1945. usastavu: M. ilas, Vicko Krstulovi, Milentije Popovi, JovanVeselinov, Jer ka Zlatari, pod ilasovim predsednitvom. Pri-likom razgranienja izmeu Vojvodine (Srbije) i Hrvatske, srezovizapadnog Srema: vukovarski, vinkovaki i upanjski, pripali sufederalnoj Hrvatskoj. Hrvatskoj je pripala i oblast Baranje, jomaja izuzeta iz sastava Vojvodine.

Oblasna narodna skuptina Kosova i Metohije je 910. jula1945, kada su prole najtee posledice kontrarevolucije, izrazilaelju da bude prikljuena federalnoj Srbiji kao njen sastavnideo. No, i pre toga delegacija Kosmeta na Antifaistikojskuptini narodnog osloboenja Srbije aprila 1945. je stavila doznanja da se predstavnici Kosova i Metohije, izraavajui eljuCrnogoraca, iptara i Srba izjanjavaju za prisajedinjenjeSrbiji.

Povodom odluke Antifaistikog vijea narodnog osloboe-nja Sandaka i izjave delegata Glavnog narodnooslobodilakogodbora Kosova i Metohije, rezolucija Antifaistike skuptinenarodnog osloboenja Srbije je naglasila da je time federalnaSrbija dobila iru osnovu za izgraivanje svoje dravnosti.


14/31

PROGLAENJE REPUBLIKE 38 6

Prikljuivanje Vojvodine i Kosova i Metohije Srbiji kao sloenojfederalnoj jedinici Demokratske Federativne Jugoslavije potvr-dilo je i Tree zasedanje AVNOJ-a avgusta 1945. godine.

Septembra 1945. doneti su zakoni o administrativnoj podeli

Srbije, o ustanovljenju i ustrojstvu autonomne pokrajine Vojvo-dine i kosovsko-metohijske oblasti. Zakonom je predvieno dase Srbija, kao federalna jedinica u sastavu DFJ, sastoji odokruga: beogradskog, valjevskog, vranjskog, kragujevakog,kruevakog, leskovakog, moravskog, novopazarskog, niskog,pirotskog, podrinskog, poarevakog, timokog, toplikog, ui-kog, aanskog i podruja grada Beograda; od Autonomnepokrajine Vojvodine i od Autonomne Kosovsko-Metohijske obla-

sti. Zakonima je predvieno da ove pokrajine, odnosno oblasti,ine sastavni deo Srbije u iju Narodnu skuptinu birajusrazmeran broj narodnih poslanika.

Privremena vlada DFJ nastavila je obnovu zemlje organizo-vanu od NKOJ-a, koristei se iskustvima sa slobodne teritorije.Pored dobrovoljnog rada, primenjivani su takmienje i sistemudarnih nedelja. Obnovu su nosili omladina, lanovi JNOF-a,organi uprave, vojne jedinice, sindikalno organizovani radnici.

Za vladu je u prolee 1945. izvanredan znaaj dobijala poljopri-vredna proizvodnja, jer je trebalo ishraniti narod i vojsku, azemljoradnici su veinom bili u vojsci ili na pozadinskimdunostima, zemlja tokom rata slabo obraivana, nemakamanjina preteno napustila teritoriju Vojvodine i Slavonije ipovukla se s jedinicama Vermahta, dok je preostalo stanovni-tvo logorisano. Predsednik Privremene vlade i ministar narod-ne odbrane naredio je 6. maja da se za poljoprivredne radoveupotrebi vojska u pozadini fronta. Na dravnim poljoprivred-

nim dobrima upotrebljavana je i radna snaga iz nemakihlogora. U obnovi su primarni bili nacionalni izvori, mada jeUnra, na osnovu ugovora s Privremenom vladom DFJ iz marta1945, davala besplatnu pomo, koja je poela da pristie u Trst,Split, ibenik juna te godine, obuhvatajui hranu, lekove,poljoprivredne sprave, stoku, automobile, lokomotive. Unra jeslala sanitetske i tehnike ekipe, a pomogla je i pri repatrijacijizbegova iz severne Afrike. Ministarstvo socijalnog osiguranja

nastojalo je da zbrine na stotine hiljada siroadi, invalida,izbeglica i interniraca. Od aprila do jula 1945. uvedena jejedinstvena novana jedinica dinar DFJ. Pred sudovima zaprestupe protiv nacionalne asti odgovaralo se za dela intelek-


15/31

^ 1 0


tualne, ekonomske, upravne, vojne i druge saradnje s neprijate-ljem. Na Beogradskom univerzitetu formiran je Sud asti da gaoisti od saradnika neprijatelja. KPJ i JNOF organizovali sumasovne demonstracije protiv ratnih lif erana ta, pekulanata,

nabijaa cena, nesavesnih trgovaca koji su skrivali robu. Najavnim raspravama se ratnim bogataima oduzimala dobitsteena za vreme rata. Javne tuioce pomagali su narodnituioci dostavljajui im prijave, tube, miljenja. Sudovi su sedemokratizovali uvoenjem porotnika, odnosno presuditelja,to je opozicija kritikovala kao laicizaciju pravosua". Predvojnim sudovima odgovarali su etnici, ustae, balisti i drugiratni zloinci i saradnici neprijatelja, jer je nova vlast nastojala

da iskoreni faizam i njegovo duhovno i politiko naslee.eril je pokuao da ugrozi samostalni razvitak Jugoslavijei na Potsdamskoj konferenciji, odranoj od 16. jula do 1.avgusta 1945, poslednjoj konferenciji voa tri saveznike sile udrugom svetskom ratu: Staljina, Harija Trumana i erila,kojega je, posle izbornog poraza konzervativaca, na konferenci-

ji zamenio laburista Klement Atli.Period od Jalte do Potsdama, kao i sam rad konferencije u

Potsdamu, pokazivao je dubinu jaza izmeu saveznika u shvata-nju demokratije, posebno sa stanovita primene Deklaracije oosloboenoj Evropi, donete na Krimskoj konferenciji. Prilikomrazmatranja situacije u jugoistonoj Evropi, na Potsdamskojkonferenciji je zaotreno pitanje primene i potovanja Deklara-cije. Ona je predviala da saveznike sile ,,za vreme privremenenestabilnosti u osloboenoj Evropi" usklauju akcije u pomaga-nju osloboenih saveznikih zemalja, kao i onih satelitskih",da na demokratski nain reavaju neodlona politika i eko-

nomska pitanja. Potvrena je vera u naela Atlantske povelje iDeklaracije Ujedinjenih nacija. Iza razliitih shvatanja demo-kratije i interpretacije Deklaracije o osloboenoj Evropi skrivaose, u sutini, sukob razliitih interesa velikih sila. Zapadnisaveznici su optuivali SSSR da je u Rumuniji, Bugarskoj iMaarskoj prekrio usvojena naela; Sovjeti su uzvraali da tanaela nisu potovana u Grkoj. Prema arlsu Bolenu, najotri-

je rei u Potsdamu pale su zbog Balkana. Govorei o statusu

britanskih i amerikih predstavnika u balkanskim zemljama,eril je ponovio konstataciju iz vremena transke krize osputanju elezne zavese" oko tih zvaninika, na ta je doaoStaljinov komentar da se radi o dejim priama".


16/31


erilovi napadi na Potsdamskoj konferenciji nisu mimoila-zili ni Jugoslaviju, mada se njen poloaj morao odvojiti odpoloaja zemalja koje su u ratu bile na strani Osovine, jer su onena Zapadu tretirane kao poraena strana i vazali" SSSR-a.

Zapadni saveznici su im osporavali upotrebu ugovornogkapaciteta dok se s njima ne zakljue mirovni ugovori. Diskusi-

ja o prirodi demokratije u balkanskim dravama i o primeniDeklaracije otkrivala je visok stepen razmimoilaenja izmeuratnih saveznika. Jugoslavija je napadana zbog povrede Dekla-racije o osloboenoj Evropi, uopte zbog nedemokratskihmetoda vladavine i nepotovanja dogovora velikih sila, dogovo-ra iji su nosioci bili Britanci s erilom na elu. Britanski

premijer je pourivao sazivanje Potsdamske konferencije, pri-dajui poseban znaaj stanju u zemljama jugoistone Evrope sastanovita dogovora izmeu Velike Britanije i SSSR-a i njiho-vog razliitog tumaenja demokratije. Razvojem dogaaja uJugoslaviji nisu bili zadovoljni ni Amerikanci. U Trumanovompodsetniku za Potsdamsku konferenciju naglaeno je da sedeklaracija iz Jalte ne sprovodi, politiki protivnici partizana"uklanjaju, vri konfiskacija imovine bez zakonskog osnova,crkva proganja, industrija monopolizuje i podravljuje, a indu-strijska proizvodnja stavlja pod dravnu kontrolu imenovanjemkomesara i izborom radnikih poverenika. Prema DozefuDevisu, efu Ureda Bele kue za kontrolu ratne pomoi, eril

je na Tita bio jo ogoreniji" nego na arla de Gola. Njemu sene sme dopustiti", navodi Devis erilove rei, da po svojojvolji omei, okupira i pripoji delove Austrije i oblast Trsta. To

je stvar Konferencije mira." Tito", rekao je on, krajnje jenepouzdan, komunista, i potpuno pod uticajem Moskve." eril

je, oigledno, bio nezadovoljan to u Jugoslaviji nije bilaostvarena podela uticaja. Koliko on vidi, Titovo dranjeodrava sovjetsku politiku i akciju, i neuspeh saradnje u svimovim zemljama otkriva ono s ime e se Evropa suoiti i tatreba oekivati od Sovjeta . . ." tampa SAD pisala je u vremePotsdama o Jugoslaviji kao zemlji bez demokratije, u kojoj jezavedena komunistika diktatura, koja je satelit SovjetskogSaveza, napominjui da Srbija nije nikada primila Tita i da ga

nikada nee primiti, jer su je partizani pocepali i u njoj zavelistrahovit teror. Prema ovoj propagandi, Hrvati su ostali verniMaeku i rimokatolikoj crkvi.


17/31


arls Bolen je zabeleio da je eril na Potsdamskojkonferenciji bio ozlojeen i na Amerikance i na Sovjete, jer supotiskivali tradicionalni britanski uticaj na Balkanu. Nastojao

je da dramatizuje sluaj Jugoslavije, namerno zaboravljajui pritome vie stvari: prvo, da je revolucionarni prevrat iz korenaizmenio odnos snaga u Jugoslaviji; drugo, da Britanija, zarazliku od ostale dve svetske sile, izlazi iz drugog svetskog rataoslabljena; i tree, da Staljin i Truman nisu bili raspoloeni darazmatraju njegove albe na razvoj prilika u Jugoslaviji. eril

je 19. jula izneo drugoj dvojici lidera sledei predlog: ,,Bezobzira na ratne uslove, naela utvrena u Sporazumu Tito--ubai nisu u potpunosti sprovedena. Na osnovu deklaracijeizdate u Jalti poeljno je da do zakljuka sadanje konferencijeefovi triju vlada izdaju saoptenje u kojem e podsetiti nainjenicu da su one priznale jugoslovensku vladu na osnovusporazuma u Jalti i Sporazuma Tito-Subai, oekujui da eon biti sproveden u bliskoj budunosti." Prema njegovimreima, AVNOJ nije bio reorganizovan, sudstvo nije bilovaspostavljeno, Tito je nametnuo partijsku organizaciju spolicijskom kontrolom i strogo kontrolisanom tampom kao u

faistikoj zemlji". Jugoslavija, po erilu, nije opravdavalanade iz vremena Jalte. Od britanskog pritiska najvie suoekivali eksponenti graanskih snaga u privremenoj vladi i,kasnije, u Privremenoj narodnoj skuptini. No odnos snaga uJugoslaviji je bio takav da ni Staljin, po kome je ona izvrilasporazum u Jalti, ni Truman, koji je rekao da je doao daraspravlja o svetskim pitanjima", nisu mogli da ga ne potuju,pa je predlog britanskog premijera odloen u stvari,definitivno odbaen. Posle erilovog poraza na izborimaodnosno po zavretku Potsdamske konferencije, zapoelo jeproirivanje AVNOJ-a, na osnovu preporuke Krimske konferen-cije, pa je samim tim omogueno njegovo pretvaranje u Privre-menu narodnu skuptinu.

Optube protiv Jugoslavije uoi i u toku Potsdamskekonferencije podravali su jugoslovenski politiki emigrantisnabdevajui amerike i britanske politiare, diplomate i novi-

nare materijalima o nedostatku sloboda, komunistikoj dikta-turi i progonima demokrata. Zapadna propaganda nije presta-jala da hrani svoje korisnike parolom o gaenju osnovnihprincipa demokratskih sloboda iz Sporazuma Tito-ubai.Poseban objekt napada bila je politika policija" OZNA.


18/31


Vlatko Maek je uoi sastanka u Potsdamu optuivao jugoslo-vensko rukovodstvo za sputanje gvozdenog zastora nadJugoslavijom". Ivan Frange, otpravnik poslova u Jugosloven-skoj ambasadi u Vaingtonu, traio je da amerika vladakontrolie izborne pripreme i same izbore.

Zahtevi graanskih politiara u vreme Potsdama samopotvruju koliko su graanske snage bile nemone da se bezoslonca na strane faktore odupru razvitku revolucije u Jugosla-viji. Potsdamska konferencija je uticala na bre popunjavanjeAVNOJ-a u skladu s krimskom preporukom, jer je postojeiOdbor za proirenje AVNOJ-a zapravo Ministarstvo zakonstituantu, koje je praktino obavljalo taj posao kasnio u

odabiranju nekompromitovanih poslanika. Grol je bio nezado-voljan to se sednice Privremene vlade DFJ ne odravajuredovno. Podneo je maralu Titu memorandum u kome jestajalo da e ostati u vladi samo pod uslovom da se najhitnijepostigne sporazum o proirenju AVNOJ-a, da nova skuptinadonese osnovne zakone o slobodi tampe, govora, o izborima, ograanskoj sigurnosti i o karakteru novog reima. Krajem jula1945. ubai je dao podrku Grolu da se obrazuje Komitet

ministara za prouavanje zakona i proirenje AVNOJ-a, u kojisu uli: Edvard Kardelj, predsednik, Milan Grol, Sava Kosano-vi, dr Juraj utej, Frane Frol, Andrija Hebrang i JaaProdanovi; ali, prema oceni graanskih predstavnika u tomtelu, komunisti" nisu nameravali da se odreknu eljeznekontrole". Za razliku od Grola, ubai nije eleo da istupiprotiv DFJ, smatrajui da reim" ima svu fiziku vlast usvojim rukama, da je narodni front neizbean i da je jedinaalternativa graanski rat neprihvatljiva. Za njega je

najvanije bilo da se, obrazovanjem koalicije stranaka, pa ma unjoj Komunistika partija imala i odluujui uticaj, izbegneskrivanje jednopartijskog sistema pod platom narodnog fronta.

Poto Grolu nije polo za rukom da Komitetu nametne svojepoglede na izradu zakonskih projekata u smislu pronalaenjakompromisne formule, njegova grupa je u Privremenoj narodnojskuptini pristupila kritici toga zakonodavstva sa stanovitapovrede demokratskih naela. Graanska opozicija je gledala

na stvaranje jedinstvene vlade kao na podelu vlasti. DragiJoksimovi, poslanik Privremene narodne skuptine, traio jeda se sprovedu izbori za organe lokalne vlasti, jer se kuagradi od temelja", a ne od krova", i donese zakon o slobodi od


19/31


straha. Ova opozicija je 1945. bila kristalizacioni centar gra-anskih snaga u Srbiji i Jugoslaviji. Grolovim poslanicima uPNS prilo je i nekoliko poslanika iz drugih graanskih

grupacija, tako da je opoziciju novom zakonodavstvu inilonajvie 17 glasova.Polazei od zapadnih shvatanja demokratije i od formalnih

merila, neprihvatljivih za KPJ posle pobede revolucije, Grolovijednomiljenici su istupali protiv politike iskljuivosti KPJ,politikih procesija" narodnog fronta, traili zaborav nevolj-nih ogreenja" u ratu; Grol je govorio o uslovima sveopteekonomske krize i nesmirene atmosfere". List M. Grola Demo-kratija se pozivao na zahteve iz naroda da bude vie Hunre

manje Hozne". Za njega je Sporazum Tito-ubai znaiopodelu vlasti izmeu komunista i ostalih progresivnih politi-kih partija".

Grol je osporavao nacionalnu individualnost Makedonacasmatrajui da etniki sloen slovenski ivalj Makedonije odli-kuju naravi, mentalitet, ekonomski i socijalni standard vienegoli obeleja posebne nacije; on je sumnjao u mogunost da izvie nareja" tog ivlja nastane jedan jezik. Po njemu, za

Makedoniju nije bilo napretka bez uea u irokom kulturnomopticaju; govorio je o nedeljivosti linije Morave i Vardara, nakoju je gledao kao na plua Srbije", posebno istiui uznemi-renje u Pomoravlju zbog tendencija podizanja nove braneprirodnom razvoju opteg ivota. Grolov jednomiljenik Mihaj-lo Boovi prelazio je preko revolucije 19411945, nalazei daje. pitanje Crne Gore skinuto s dnevnog reda 1918. njenimujedinjenjem sa Srbijom, koje je odgovaralo tenjama naroda idobilo meunarodnu potvrdu. Zahtevi demokrata da se ufederaciji vodi rauna o pojedinim nacionalnim grupama koje svojom snagom, brojnom i ekonomskom, ili pak svojimgeografskim poloajem predstavljaju njen stub skrivali sutenju za prevlau ovih.

Graanska opozicija je, uz pomo zapadnih sila, nastojalada izgradi legalnu osnovu rada i ostvari podelu vlasti s KPJ.Ona je razvijala propagandu o svemoi privatnog duha, njego-voj spasonosnoj ulozi, opasnostima koje mogu da nastanu zaprivredu zemlje ako se dovede u pitanje klasina ekonomskaorganizacija. Za Grola je brzina agrarne reforme bila nespojivas njenom efikasnou. S pozom objektivnosti istupio je protivcepkanja" poseda; s druge strane, duboko je sumnjao u


20/31


dobrovoljni karakter zadrunih ustanova. Klasni smisao istupa-nja Grola i njegovih jednomiljenika bio je naznaen i unjihovom zalaganju da se deo crkvene imovine izuzme odagrarne reforme. Ekonomski argumenti protiv reforme naroito

nisu nedostajali voi frakcije samostalnih demokrata van naro-dnog fronta Duanu Dudi Bokoviu, koji je upozoravao da e senjome priiniti nenadoknadiva teta. Suprotstavljajui seavionskoj brzini" agrarne reforme, Bokovi, inae krupanzemljoposednik, nastojao je da, u interesu poljoprivredne pro-izvodnje, zemljini maksimum bude to vei.

Grol i njegove pristalice nisu bili samo protivnici ekspropri-jacije i nove uloge drave u privredi, nego su i irili defetizam,

nevericu u vlastite nacionalne snage, precenjujui sklonost uinostranstvu da se pomogne Jugoslaviji. Svako izdvajanje izmeunarodne sprege" Grol je smatrao jednakim samoubistvu,a svako isprsivanje" lakomislenou. Ogrezli odranije upraznoslovlju o demokratiji, pripadnici njegove stranke senikad ozbiljnije nisu ni bavili ulogom drave u privredi iekonomskim problemima. Opozicija je uporno nastavljala datrai pomo spolja i podvrgava revolucionarnu stvarnost meu-narodnoj proveri. Njeni pogledi otkrivali su zavisnost njenograzmiljanja i politike akcije od stava meunarodnih inilaca.to je uticaj opozicije u Jugoslaviji bivao manji, to se ona vieokretala prema inostranstvu.

Portretirajui Grola kao nosioca politike podele vlasti s KPJ1945, Dragoljub Jovanovi, voa tzv. narodnofrontovske opozi-cije, istie njegovu usamljenost u jednoj za njega tuojsredini". Jovanovi je u njemu video oveka opsednutog Demo-kratskom strankom i doslednog protivnika saradnje s komunisti-ma, ali ne i izdajnika". Po Jovanoviu, Grol je 1945. odbijao daue u narodni front jer nije znao ta je to, dok je partija" zanjega ve bila neto". U sutini, on je bio poklonik formalnedemokratije i vaspitanik zapadne kulture. Za Jovanovia je onipak pripadao stranci koja je, uprkos jugoslovenskim amblemi-ma, nosila velikosrpski peat.

Frontalni otpor usvajanju Zakona o agrarnoj reformi ikolonizaciji, kao i njegovoj primeni, pruile su rimokatolika i

Srpska pravoslavna crkva. Nadbiskup Stepinac je donoenje temere i njenu primenu na crkvene posede tumaio kao ugroava-nje materijalne egzistencije crkve i nameru da se dovede upitanje njena duhovna funkcija. Crkvena hijerarhija je prigova-


21/31


rala to se tako vaan zakon donosi pre saziva ustavotvorneskuptine. Iznoeno je miljenje da konana odluka o crkvenimposedima pripada iskljuivo Svetoj stolici. Za Srpsku pravo-slavnu crkvu je predlaganje ovog zakona bio antisocijalan,

nehuman akt, koji grubo vrea socijalnu pravdu; pravljene suotre aluzije o primeni grube sile za unitenje crkve kao takve.im je PNS ozakonila agrarnu reformu, poeli su da se javljajuzahtevi da se crkva obeteti za oduzete posede.

Nasuprot graanskoj opoziciji oko koje su se, objektivnokao oko centra, okupljale sve graanske snage u Jugoslaviji,nezavisno od njihove heterogenosti, nacionalne i politike,razliitih motivacija stajao je Narodni front Jugoslavije kao

optenarodna politika organizacija, koja je predstavljala poli-tiku osnovu DFJ. Rukovodeu ulogu u ovoj jedinstvenojpolitikoj organizaciji naroda Jugoslavije imala je KPJ. Narod-ni front Jugoslavije je nastao objedinjavanjem zemaljskihorganizacija Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta, stvo-renih u federalnim jedinicama nakon Drugog zasedanjaAVNOJ-a, odnosno tokom 1944. godine, s izuzetkom Osvobodil-ne fronte Slovenije.

KPJ nije odbacivala graanske stranke samo zbog njihovekompromitacije pre i u toku rata nego, pre svega, zbog sukobadva gledita: komunistikog i graanskog gledita o demokratiji.Za KPJ je simbol demokratije bila optenarodna organizacija NFJpod vodstvom komunista, a za graanske prvake viestranakisistem i izborno glasako odmeravanje. Dragoljub Jovanovi jegovorio da vredi onoliko koliko si glasova na izborima dobio.Postojalo je i nasleeno shvatanje monolitizma u SSSR-u ikomunistikom pokretu jo iz vremena osnivanja Kominterne.

KPJ je insistirala na monolitnosti NOF-a vodei rauna oobezbeenju mira i kompaktnosti novog poretka proizilog izotrih socijalnih i nacionalnih sukoba koje su raspirivalegraanske snage iz svih frontova: konzervativnih i antikomuni-stikih iz inostranstva, faistikih, nacionalistikih, klero--faistikih, antijugoslovenskih. Individualno iskazivanje ovihgrupa podrano je samo u onim krajevima Jugoslavije gde sukoreni stranakog ivota i politike borbe bili tradicionalno

izraeniji i dublji, kao u Srbiji i Hrvatskoj, u odnosu na HSS,pri emu je rukovodstvo revolucije u toku narodnooslobodila-ke borbe i borbe za meunarodno priznanje moralo da vodi raunao saveznikim zahtevima za obezbeenje uslova za demokratsko


22/31


izraavanje politike volje, dajui o tome garantije meunarod-no sankcionisane. Povremene izjave rukovodeih ljudi KPJ oviestranakom sistemu proizilazile su tek iz preuzetih obaveza,imajui iskljuivo taktiki karakter.

Osnivaki kongres Narodnog fronta Jugoslavije, odran uBeogradu 57. avgusta 1945, usvojio je program (Osnove)organizacije i izabrao njeno rukovodstvo s Josipom BrozomTitom, predsednikom, i Sretenom ujoviem, generalnim sekre-tarom. U temeljna programska naela spadali su ouvanjedravne celine i nezavisnosti DFJ, borba za potpuno ujedinja-vanje svih naroda Jugoslavije, ukljuujui i one koji su dotle bilipod tuinskom vlau, podvrgnuti bezobzirnom nacionalnom

ugnjetavanju. Narodni front se izjanjavao za republiku, brat-stvo i jedinstvo, federativno ureenje, ravnopravnost naroda,demokratiju, a u oblasti socijalnog obezbeenja obavezivao dase bori ,,za puno ostvarenje prava na rad, prava na odmor,prava na leenje, za svakog fizikog i umnog radnika, kao i zaobezbeenje u starosti i za sluaj radne nesposobnosti". Premaovom programu, Narodni front se starao o zbrinjavanju, odgaja-nju i pomaganju svih rtava oslobodilakog i ranijih ratova, o

uvoenju odgovarajuih formi socijalnog osiguranja za radninarod na selu, o stvaranju iroke mree sanatorijuma i leilita,invalidskih i deijih domova i kolonija, namenjenih najirimslojevima grada i sela. Narodni front se zalagao za uee enau svim oblastima politikog i drutvenog ivota.

Predsednitvo Privremene narodne skuptine raspisalo je11. septembra 1945. izbore za Ustavotvornu skuptinu za 11.novembar. Zakazani izbori su bili osmi po redu opti izbori od

osnivanja Jugoslavije, a drugi po redu za ustavotvornu skupti-nu, posle 25 godina. Tim povodom je Izvrni odbor NFJ na danraspisivanja izbora izdao proglas lanstvu. Osnovne parole oveorganizacije pozivale su na jaanje bratstva i jedinstva iravnopravnosti naroda, razvijanje saveza radnika i seljaka isvih drugih progresivnih slojeva drutva, zalagale se za savez saSSSR-om i prijateljstvo s ostalim saveznicima. Glavni odborJSRNJ objavio je predizborni proglas radnikoj klasi Jugoslavi-je 25. oktobra. Graanske stranke u Narodnom frontu takoe

su izdale predizborne proglase, i to: Jugoslovenska republikan-ska stranka, Narodna seljaka stranka, Savez zemljoradnika iSamostalna demokratska stranka.


23/31


Graanske snage suprotstavljene revoluciji bezuspeno supokuavale da obrazuju vlastiti front i suprotstave se snagamaoko Narodnog fronta. Ostaci starih stranaka van Narodnogfronta, crkveni krugovi oko Stepinca i politika emigracijanastupali su s uverenjem da se radi o nestabilnosti poretka idiktaturi komunista. Govorilo se da je vek DFJ od frtalj ure".Na nianu graanske opozicije i neprijatelja novog poretka bila

je naroito OZNA, najistureniji odred KPJ u odbrani revolucije.Strankama i grupama van NFJ nisu pravljene zakonske smet-nje, ali su one onako malobrojne i sa starim programima,okrenute vie prolosti nego budunosti bile pod njegovimneprekidnim moralno-politikim pritiskom. Rimokatoliki epi-

skopat objavio je 20. septembra 1945, dakle u jeku izbornekampanje, Pastirsko pismo, koje je predstavljalo najotvorenijinapad na novi poredak. Duhovni tvorac pisma bio je nadbiskupAlojzije Stepinac, koji se nije lako mirio s nestankom nezavi-sne" hrvatske drave niti odricao prekrtavanja pravoslavnogivlja, koje je zagovarao u uslovima rata.

Stepinac je saekao osloboenje u Zagrebu, iako je marta1945. na krnjoj" biskupskoj konferenciji, organizovanoj od

ustaa, kojoj je ton dao poznati ustaki propagandista IvoBogdan, doprineo usvajanju Martovskog prosvjeda" katoli-kog episkopata protiv ubijanja katolikih svetenika. Stepinac ibiskupi su protestovali zbog pogibije fratara iz samostana nairokom Brijegu koji su se orujem suprotstavljali jedinicamaNOVJ. Martovskim prosvjedom" ustalo se i u odbranu neza-visne" hrvatske drave, a protiv beogradskog reima pod kojimse podrazumevala Privremena vlada DFJ obrazovana tri nede-lje pre odravanja biskupske konferencije. Ustae su iskori-stile Prosvjed" i za svoje alibistike pokuaje kod zapadnihsaveznika, predstavljajui NDH kao odbranu od bezbonogkomunizma i boljevike ekspanzije. Po osloboenju Hrvatske,Stepinac je udostojen da se nae sa dr Vladimirom Bakariem,predsednikom vlade federalne Hrvatske, da sedi u loi Hrvat-skog sabora, nalazei se tek formalno u nekoj vrsti custodiahonesta. Poetkom juna 1945. predsednik Privremene vladeDFJ Tito razgovarao je u Zagrebu sa biskupom Salis-Sevisom i

nadbiskupom Stepincem, nastojei da nae reenje za zate-gnute odnose izmeu drave i katolike crkve, ali bez uspe-ha. Tito je traio samostalnije ponaanje katolike crkve, zarazliku od Stepinca koji je upuivao na Svetu stolicu kao


24/31


jedino nadlenu da raspravi sva pitanja u odnosima izmeudrave i crkve, iako je konkordat bio anahronian akt umodernim meunarodnim odnosima, a i katoliki svetenici pridravajui se discipline centralizovane katolike crkve ipak bili dravljani DFJ. Na praznik ustanka u Hrvatskoj, 27.

jula 1945. nadbiskup Stepinac se nalazio na sveanoj tribiniodakle su politiki prvaci posmatrali defile jedinica Jugosloven-ske armije.

Po apostolskom administratoru akovakom Antunu Aka-moviu, septembarska poslanica Katolikog episkopata je mora-la da se objavi da bi javnost videla da kompetentni krugovimogu vladi i narodima katolike vere u Jugoslaviji rei to

danas titi" katoliku crkvu. No, postoji i momenat donoenjaPoslanice koji oigledno nije bio sluajno izabran ba uoiizbora, kako bi se inostranstvu skrenula panja na progon crkvei vernika u Jugoslaviji, egzekuciju" svetenika i vernika ieksproprijaciju crkvene zemlje da bi se crkvi navodno onemo-guila duhovna aktivnost.

Grupa graanskih politiara u emigraciji predvoenaSlobodanom Jovanoviem, Jovanom Banjaninom, Milanom Ga-

vriloviem, Vjeeslavom Vilderom i drugima podnela je 10.septembra memorandum Savetu ministara inostranih poslovavelikih sila u Londonu, optuujui reim u Jugoslaviji da nemanita zajedniko s demokratijom i da predstavlja diktaturuKPJ. Ovi politiari su od saveznikih sila traili da se uJugoslaviji obrazuje vlada od lanova svih demokratskih partija iuspostavi kontrola izbora, jer je, navodno, graanski rat ve biozapoeo. Grol je podneo ostavku na poloaj potpredsednikavlade 20. avgusta 1945, neposredno po zavretku Potsdamskekonferencije, kada je bilo jasno da savezniki voi ne namera-vaju da interveniu u Jugoslaviji. Po Titovoj oceni, smiljene subile i ostavke Ivana ubaia i Juraja uteja na lanstvo uprivremenoj vladi DFJ, podnete 6. oktobra.

SAD su povodom ostavke ubaia uputile notu Forin ofisui Ministarstvu inostranih poslova SSSR-a, koja polazi od togada se iskljuivanjem jedne strane sporazuma (ubaia) kreodredbe preporuke saveznika donete na Jalti. Stejt department

je predlagao da saveznike vlade izraze nadu da e Tito iubai uloiti napore da ponovo uspostave saradnju u jedin-stvenoj vladi. Izbori pod sadanjim okolnostima bili bi poamerikom stavu prejudicirani, zbog ega su predlagali da se


25/31

* D 0


predloi njihovo odlaganje. Sovjetski Savez je odbio inicijativuSAD za odlaganje izbora. SAD su tada sa Velikom Britanijompodnele notu maralu Titu 6. novembra 1945. godine, u kojoj

je podvuena odgovornost SAD ,,kao jedne od tri potpisnicepreporuke sa Jal te", te da izbori s obzirom na ostavkuubaia nee biti rezultat slobodno izraene volje naroda,,,jer se odravaju pod pokroviteljstvom samo jedne stranepotpisnice Sporazuma", usled ega se zahteva njihovo odla-ganje.

U Beogradu je 27. septembra poeo da izlazi list Demokrati-ja, a u Zagrebu je objavljen prvi broj Narodnog lista glasaovjenosti, pravice i slobode, glasila hrvatske seljake politi-

ke", iji je izdava bila Marija Radi, udova Stjepanova; ovajlist je odmah zabranjen zbog antidravnog sadraja. List se usvom prvom i jedinom broju (jer je odmah bio zabranjen)zalagao za rehabilitaciju Maeka, za vaskrsnue HSS-a iviestranakog ivota. Jedinstveni narodnooslobodilaki front jetretiran kao drugo ime za KPJ, a maral Tito kao stranac usvojoj domovini". Iz novina poput Vjesnika i Borbe izbijao jetu duh, koji nije bio na". U verziji ovog lista, Franja Gai je

bio postavljen dekretom" od strane onih koji nisu imalinikakve veze sa Radievom HSS. Nova drava i KPJ suotvoreno napadane kao nenarodne tvorevine koje za ideal imajuklasnu diktaturu i odravanje svemoi partije, u skladu sa.naelima internacionalnog marksistikog socijalizma", koji jeekonomski i politiki razvitak temeljito demantovao. Upravljalose po revolucionarnom naelu jedne partije, bez oseanja zapravne i politike tradicije naroda, bez obzira na vlastite za-kone, uz nedostatak slobode oveka i pojedinca. Opozicija jefederaciju videla kroz trijalistiku prizmu. Kritici su podvrga-vane Titove rei o granicama federalnih jedinica koje spajajukao niti u mramoru bez njihovih stvarnih kompetencija. SnageKPJ su osuivane za komadanje hrvatske zemlje, pri emu senajverovatnije ciljalo na razgranienje federalne Hrvatske iSrbije, odnosno autonomne Vojvodine, kao i na konstituisanjeBosne i Hercegovine kao zasebne i ravnopravne federalne

jedinice s ostalima u sklopu DFJ, kao i zbog komplikovanja"

srpsko-hrvatskih odnosa vie negoli u prolosti.Sr ovih i drugih kritika svodila se na pokuaje zaustavlja-

nja revolucionarnog procesa, osporavanje tekovina revolucijekao konanih, suprotstavljanje kategorija graanskog vienja


26/31


drutvenih odnosa revolucionarnom pojmu demokrati] e, fede-rativnog ureenja, politike organizacije ivota i oblika vlada-vine, poricanje vodeeg poloaja komunista u politikom siste-

mu i sueljavanje KPJ i njenih voa sa HSS i Vlatkom Maekomi drugim zatvorenim prvacima".Nemona da se javno odmerava s Narodnim frontom, opozi-

cija je proglasila apstinenciju, stvarajui time utisak o loemupravljanju zemljom, primeni ravih zakona, atmosferi nespo-kojstva, voenju izborne kampanje pod pritiskom. Paljenjeprimeraka Demokratie 18. oktobra u Beogradu, od lanovaSKOJ-a i USAOJ-a, dalo je osnov Demokratskoj stranci danapadne nepotovanje politikih sloboda. U jeku izborne kam-panje ustanovljena je kutija bez liste" kako bi se razbio utisakda e se glasati samo za vladinu listu.

Glasalo se kuglicama. Celokupnu organizaciju i politikustranu izbora sprovela je organizacija Narodnog fronta i novevlasti. Demokratija je sa sumnjom prihvatala zvanino saoptenibroj brisanih, zahtevajui da se objavi statistika brisanih izbirakih spiskova po srezovima. Napadane su uline konferen-cije i osude graana na njima, anonimne dostave, ogreenja o

propise. Ponaanje komunista i njihovu jednostranaku voljukritikovali su posle izbora ak i politiari u sastavu Narodnogfronta: Dragoljub Jovanovi, Milo Moskovljevi, Franjo Gai idrugi. Za izbore je bila karakteristina opta mobilizacijaPartije, visok stepen politizacije, opte oduevljenje organizo-vanih masa, dvostruko uveano birako telo. Od izbornog inanapravljena je opta politika manifestacija.

Od 8.383.455 upisanih biraa na izbore je 11. novembra

izalo 7.432.469, to jest 88,66%, to znai da je procenatapstinencije prelazio 11,34%. Savezna kandidatska lista Narod-nog fronta dobila je ukupno 6.725.047 glasova. Time su senarodi Jugoslavije i formalno izjasnili pred oima celog sveta za novo dravno ureenje, revolucionarni razvitak i republi-kanski oblik vladavine.

Ustavotvorna skuptina, sazvana u Beogradu 29. novembra1945, na dvogodinjicu zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, donela je,

na predlog 115 poslanika Srbije, Deklaraciju o proglaenjuFederativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), svoj prviustavotvorni akt. FNRJ je definisana kao savezna narodnadrava republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda,koji su slobodno izrazili volju da ostanu ujedinjeni u Jugoslavi-


27/31

^ 1 0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ji. Ovom odlukom Konstituante prestala je funkcija namesni-tva, uvedenog Sporazumom Titoubai. U ime narodaJugoslavije konano je ukinuta monarhija, a Petar II, s ostalimivim lanovima dinastije Karaorevia, lien svih prava.

Dragica Mugoa je utvrdila da je ambasador Riard Pater-son 29. novembra 1945. traio od svoje vlade da ne priznapromene oblika vladavine u Jugoslaviji. Sistem u Jugoslavijibio je po njemu neprijateljski prema Americi i Britaniji,prividno zbog transkog problema, a stvarno zato to bezruske podrke i ruskih metoda ne bi mogao zadrati vlast".Odbijanjem priznanja trebalo se suprotstaviti Sovjetskom Save-zu i njegovim namerama da uspostavi komunistike reime u

stranim zemljama", a na drugoj strani bi se podrala opozicija uzemlji. Paterson nije trpeo jugoslovenski sistem. Za njega jeBeograd bio glavni grad jedne od sovjetskih republika".Ambasadorova predubeenja nisu mogla promeniti odlukuSAD da se prizna oblik vladavine, ali je otkrivao stav SAD, po-novnim akreditovanjem Patersona u Beogradu, da s Jugosla-vijom odravaju samo formalne odnose. Vlada SAD je bila uzategnutim odnosima sa Jugoslavijom od transke krize.

Vaington je neprijateljski gledao na oslon Jugoslavije na SSSR,a na drugoj strani, na unutranji razvitak Jugoslavije koji je svevie poprimao forme socijalizma nalik onome sovjetskom. DinAeson je smatrao da SAD ne nameravaju da odobre bilo kakavfinansijski kredit Jugoslaviji sve dok Titova vlada ne pokaemnogo oigledniju spremnost za irom demokratizacijom".Novoproglaenu Republiku vlada Velike Britanije je priznala22. decembra 1945. godine, a vlada SAD sutradan, pod uslovomda jugoslovenska vlada prizna sve postojee ugovore izmeu

SAD i Jugoslavije. Ambasador Paterson je poetkom januara1946. godine bio poluzvanino obaveten o Titovoj elji daposeti SAD posle obrazovanja nove vlade FNRJ, ali su SADodbile ovu ponudu preko E. Kardelja i S. Kosanovia.

Po donoenju prvog ustava Republike, Ustavotvorna skup-tina je nastavila rad kao Narodna skuptina FNRJ. Ustav jerealno izraavao postojeu strukturu vlasti, naglaavao znaajnjenih izvrno-politikih organa vlade i poverenitva narod-

nih odbora davao osnovu za nacionalizaciju imovine buroa-zije i prelaz na centralizovano planiranje, otvarajui putevesocijalistikog razvitka na bazi narodne vlasti.


28/31


Na osnovu nove ustavne prakse, Narodna skuptina je 1.februara 1946. potvrdila listu vlade FNRJ koju je sastaviomandator maral Josip Broz Tito, posle formalne konsultacije spredstavnicima svih partija koje su se nalazile u Narodnomfrontu. Za potpredsednika Ministarskog savjeta" i predsedni-ka Kontrolne komisije pri vladi FNRJ imenovan je EdvardKardelj, za drugog potpredsednika Jaa Prodanovi, .za ministrebez portfelja Kirilo Savie, Dimitar Nestorov i Milovan ilas, zaministra inostranih poslova Stanoje Simi, narodne odbraneJosip Broz Tito, saobraaja Todor Vujasinovi, pomorstva AnteVrkljan, pota Drago Marui, spoljne trgovine in. NikolaPetrovi, finansija Sreten ujovi, unutranjih poslova general-

na jtnant Aleksandar Rankovi, pravosua Frane Frol, za mini-stra industrije i predsednika Planske komisije Andrija Hebrang,za ministra rudarstva Bane Andrejev, trgovine i snabdevanja drZaim arac, poljoprivrede i umarstva dr Vaso ubrilovi, radaVicko Krstulovi, graevina Vlada Zeevi, i informacija SavaKosanovi. Obavetavajui Moskvu o novoj vladi, Josip BrozTito i Edvard Kardelj su stavljali do znanja da u njoj rukovode-u ulogu imaju lanovi KPJ, sa pristalicama Narodnog fronta

Jugoslavije, meu kojima se nalaze neki istaknuti prvaci SDS iJugosloveni kao Zaim arac, slovenofili kao Vaso ubrilovi irusofili kao Kirilo Savi.

Brz rad Ustavotvorne skuptine i naelna jednodunost udebatama objanjavaju se injenicom to je novi politikisistem, izrastao u toku narodnooslobodilake borbe, sada traiosamo formalnu, ustavnu potvrdu. Ustavna osnova nove Jugosla-vije temeljila se na odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a,drugim odlukama ustavnog znaaja i zakonima koji su predonoenja Ustava regulisali ustanove novog dravnog ureenja inove drutvene odnose. Novo ureenje i poredak nastali su uratu, a ne tokom rasprava u Ustavotvornoj skuptini. Ustavnareenja nisu bila plod stranakih nadmetanja, zamornih politi-kih dogovora, kompromisnih formula predstavnika raznih dru-tvenih snaga. Ustav je dolazio da potvrdi postojeu situaciju,ali vodei rauna i o perspektivi razvitka. Mnoga njegovareenja bila su anticipirana jo u ratu: skuptinski sistem

zasnovan na jedinstvu vlasti, federativno ureenje, izbornopravo, zborovi biraa, jednakost mukaraca i ena pred zako-nom, zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje irazdora, naela agrarne reforme, konfiskacija kao posebna


29/31


forma stvaranja optenarodne imovine. Ustavom su proglaenisuverenost naroda i savezni karakter drave. Osnovicu vlastiinili su narodne skuptine i narodni odbori, jedinstvenisamoupravni organi vlasti na svome podruju, iz kojih suproisticali drugi, njima podreeni organi. Odredbe o drutveno--ekonomskom ureenju predviale su tzv. meovit sistem pri-vrede: dravni, koji je imao odluujuu ulogu, s obzirom nasredstva u njegovom vlasnitvu; zadruni, iji je znaaj nagla-en u okviru nove ekonomike i privatni, naroito jak u po-ljoprivredi, graevinarstvu, zanatstvu i trgovini. Rad privat-nog sektora bio je odreen optedrutvenim interesom.

Demokratska Federativna Jugoslavija se iz temelja razliko-

vala od Kraljevine Jugoslavije, iako u meunarodnoj zajednicinije predstavljala nov subjekt.

Narodi i nacionalne manjine Jugoslavije izali su iz rataujedinjeni oko Komunistike partije. Pod njenim vodstvomformirali su oruane snage kao deo jedinstvenih jugoslovenskihsnaga, svoju dravu demokratsku i federativnu zajednicuravnopravnih naroda. Izmenjen je oblik vladavine proglaenjemrepublike i ukidanjem monarhije. Tokom rata razvile su se

nove, revolucionarno-demokratske norme ponaanja.Razbijanje starog dravnog aparata u toku revolucije tekloje uporedo s izgraivanjem nove dravne organizacije, koja jepoivala na principu demokratskog centralizma, jedinstva vla-sti, samouprave i federalizma. U politikom sistemu oruanerevolucije monolitna KPJ imala je rukovodeu ulogu, koju jeostvarivala preko organa narodne vlasti i masovnih antifaisti-kih organizacija. Ona je sauvala svoju individualnost i integri-

tet odbacujui saveze s drugim politikim snagama (izuzetak subili privremeni i prelazni elementi kompromisa u zavrnoj fazirata i neposredno posle osloboenja, koji nisu mogli da utiu naprirodu novog poretka i pravac revolucionarnog kretanja).Stojei na elu revolucionarnog procesa, KPJ je radila nastalnom produbljivanju drutveno-politikih promena i daljemrevolucionisanju svesti masa ukljuivanjem ovih u vrenje javnevlasti i drutvene poslove u okviru savetodavnih tela,odbora, komisija i drugih ustanova posredne demokratije. Par-

tija je proklamovala kao cilj da u sistemu revolucionarne demo-kratije to vie doe do izraaja iva snaga narodnih masa".


30/31


Jednopartijski sistem revolucionarne demokratije imao jepo zavretku rata sve elemente diktature proletarijata, koju je uime radnike klase ostvarivala KPJ kao njena avangarda. Kaonosilac dravnog sistema i drutvenog ureenja, KPJ je ispunja-

vala celokupan politiki prostor, neposredno odluivala o prav-cu razvitka, ostvarivala svoju volju posredstvom dravnogaparata, zakonodavstva i masovnih politikih organizama, ijisu programi izraavali partijski program na toj etapi drutve-nog razvitka. Monolitizam KPJ je proizilazio iz shvatanja oprevazi partijske organizacije nad pokretom, avangarde nadradnikom klasom; mase su, otud, u svojoj demokratskoj akci-ji ograniavane pritiskom centralizma i hijerarhijsko-institu-

cionalnom strukturom, ali su na tom stepenu razvitka i svesti,te masovnoj ideologizaciji KPJ prihvatale kao istorijsku nu-nost postojee ograniavanje u situaciji u kojoj se Jugoslavijanalazila na izlasku iz rata.

Na ruevinama stare drave stvorena je nova, federativnazajednica naroda i nacionalnih manjina, kao negacija estoja-nuarskog dravnog i nacionalnog unitarizma. U njenom grae-nju uestvovali su, nezavisno od neravnomernog razvitka na-rodnooslobodilake borbe, svi jugoslovenski narodi, izraavaju-i u toku rata svoju volju da ostanu sjedinjeni u njoj, na osnovuprincipa nove nacionalne politike, za koju su se s orujem u ruciizjasnili. Oni su u ratu stvorili temeljne ustanove u vidujedinstvenih narodnooslobodilakih odbora negirajui takodualizam graanske vlasti, dvojstvo uprave i samouprave stvorili glavne tabove i zemaljska antifaistika vea i Jedin-stveni narodnooslobodilaki front kao politiku osnovicu novedrave.

Federacija naroda Jugoslavije, nastala u toku rata i revoluci-je i ustavno regulisana januara 1946, zasnivala se na principudvojne dravnosti, jer je pored savezne postojalo i est dravalanica. Dravnost federalnih jedinica, odnosno narodnih repu-blika, izraavala se ustavno u vie pravaca. Koristei se u tokunarodnooslobodilake borbe pravom naroda na samoopredelje-nje, federalne jedinice su odluile da zajedno ive u, novojJugoslaviji. One su imale svoju teritoriju, spoljne dravne

oznake (grbove, zastave), donosile svoje zakone, planove ibudete, birale svoje organe vlasti. Sem dravnosti, federalnejedinice su bile i nosioci suvereniteta, ogranienog u onoj meri ukojoj je to pravo bilo preputeno saveznoj dravi. Suverenost


31/31

* D 0


lanica saveza proklamovana je uglavnom iz politikih razloga.Ustavotvorci su, zapravo, eleli da u posleratnoj situacijipodvuku kako su jugoslovenski narodi stekli uslove za slobodani nesmetan nacionalni razvitak, mimoilazei injenicu da jenjihova suverenost ograniena etatistikim konceptom vlasti isvemoi izvrno-politikih organa u prvoj fazi ivota noveJugoslavije.

Pred narodima Jugoslavije otvarale su se 1945. nesluenemogunosti razvitka, na novim politikim i socijalnim osnova-ma, kao rezultat nestanka graanskog poretka, koji se odosnivanja nalazio u permanentnoj politikoj, nacionalnoj idrutveno-ekonomskoj krizi. Agrarnom reformom ukinuti su

ostaci feudalizma i eksproprisani veleposedi, a likvidacijomkapitalizma u industriji i bankarstvu dravni sektor privredepostao je materijalna osnova revolucionarne vlasti nasuprotstarom sistemu, u kome je privatna svojina predstavljala sveto,neprikosnoveno pravo.

Za razliku od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kojaje, nezavisno od istorijske utemeljenosti nastanka i progresivno-sti njene pojave, nastala i u uslovima neutralizacije oktobarske

revolucije, odnosno kao brana razlivanju boljevizma na jugEvrope nova Jugoslavija je roena u okvirima drugog svet-skog rata, u sreditu naprednih pokreta na Balkanu i u jugoisto-noj Evropi uopte, kao narodna republika, s tenjom da ostvarisocijalizam na osnovu ravnopravnosti svojih naroda, kao neza-visna drava, izloena pritisku velikih kapitalistikih sila, kojesu na nju gledale kao na bazu za irenje socijalizma i revolucio-narne ideologije.