Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

seminarski rad

Zoran Kostić- Prikaz ličnosti

Predmet: Psihologija

Mentor: Student:

prof. dr Đurđa Grijak Marta Petrović Broj indeksa:

MPT 29/16

Zrenjanin, 2016. godina

2

Sadržaj

Biografija........................................................................................................................................................ 3

Temperament i određenje tipa temperamenta ............................................................................................ 6

Tipovi i tipologije ličnosti ............................................................................................................................... 8

Određenje tipa ličnosti prema Jungu ........................................................................................................ 8

Određenje tipa ličnosti prema Krečmeru ................................................................................................ 10

Određenje tipa ličnosti prema Šeldonu................................................................................................... 12

Teorije ličnosti ............................................................................................................................................. 14

Prikaz Fromove teorije ličnosti ................................................................................................................ 15

Zaključak ...................................................................................................................................................... 19

3

Biografija

Zoran Kostić poznatiji kao Cane (rođen 17. avgusta 1964. u Beogradu) je srpski i

jugoslovenski rok muzičar, najpoznatiji kao pevač i frontmen grupe Partibrejkers. Odrastao je u

porodici gde se kako kaže uvek slušala muzika, ali ne rokenrol. Njegova majka volela je narodnu

muziku, a on je kupujući prve ploče, otkrivajući muziku, shvatio terapeutsko dejstvo koje je

muzika imala i kakvo i dan danas na njega ima.

Najveći uticaj na oblikovanje njegove ličnosti imalo je društvo sa kojim je odrastao i koji

su kasnije postali članovi benda Partibrejkers, čiji je on frontmen i danas. Sebe u detinjstvu

opisuje kao buntovnika, autsajdera, stalno u sukobu sa nametnutim autoritetom, sa jakom

potrebom da uvek i o svemu ima svoje mišljenje. Kroz čitav život prati ga ovakva potreba, sa tim

što je naravno sa godinama naučio da svoje ponašanje kanališe. Kaže da su dve ličnosti koje su

značajno uticale na njega u životu, a to su – prvo Srđan Đile Marković, a onda Goran Bulatović

Manzanera. Obojica su bili članovi grupe Partibrejkers.

Zoran je danas, posle više od 30 godina karijere, na liniji Beograd – Zrenjanin, gde živi sa

porodicom - ženom, sinom i ćerkom kojima je jako privržen i posvećen. On može biti svrstan u

ono malo ljudi koji se trude da na neki način sačuvaju od propasti građansko društvo i njegove

vrednosti, među kojima i rokenrol sigurno ima visoko i značajno mesto. Duhovitost, ironija i

sarkazam, drže ga kao nekada, ali vreme je učinilo da se danas citiraju i neke druge, ozbiljnije

izjave legendarnog rokera.

Njegov prvi bend zvao se Kopilad, nastupili su samo jednom, na pank maskenbalu, gde su

mu slomili vilicu jer je prskao publiku "nuvanom". Pravu pevačku karijeru je započeo pak u

grupi Urbana gerila. Kasnije postaje frontmen grupe Radnička kontrola koja je nastupila 1981.

na jednoj muzičkoj smotri na Tašmajdanu kada je koncert prekinut zbog Canetovog provociranja

publike, a njegovo ponašanje je izazvalo i moralno političke rasprave u dnevnim novinama.

Kasnije ga prati reputacija kontroverznog pevača, nepredvidivog, ,,koga se publika plaši”.

,,Najveća je frka da se bude pevač, treba da si lud, ne možeš da budeš lud ako sviraš gitaru. A ja

4

nisam mogao nikako da se iskuliram, znači agresijom protiv depresije, protiv monotonije. Sve

vreme kao da si napunjen ludilom, ostaješ živ, a sve vreme se pitaš kako si ostao živ? Sve vreme

se nešto dešava, a sve vreme imaš neku pažnju”, govori Zoran o svojim muzičkim počecima.

Godinu dana kasnije, u avgustu 1982, osniva grupu Partibrejkers. Shodno svom

razuzdanom ponašanju i po doživljaju samih sebe nazvali su se Partibrejkers (Žurkolomci). Sa

jedne klupe u Tašmajdanu gde su se često okupljali on i njegovo društvo, na predlog bubnjara

Gorana Bulatovića Manze došli su na ideju da osnuju muzičku grupu. Bend kasnije biva

prepoznatljiv po stavovima članova, kao ljudi koji neće da prihvate ustaljene šeme, nego će da

razmisle sami pre nego što nešto urade.

,,Sve što ljudi pasu zdravo za gotovo, mi ćemo promeniti”, reči su Caneta u jednom

intervjuu kada opisuje ideologiju ovog benda. Ni do današnjeg dana nije se promenio. Ista ta

dečja energija i entuzijazam ga nose i pokreću i danas, hraneći i osmišljavajući čitavo njegovo

biće i postojanje. On je čovek koji uvek traži inspiraciju u svetu oko sebe, ono čime se bavi uvek

mora duboko da ga motiviše, da mu bude vrednosno blisko. ,,Ja i dan-danas ne bih da se to

prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ,

onda se nešto gubi. Često bih se zapitao odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi...”

Februara 1992. godine na njihovom koncertu u SKC-u učešće su uzeli čuveni Emir

Kusturica (ex Zabranjeno pušenje), Džoni Dep (ex Rock City Angels, The Kids) i Džim Džarmuš

(ex Del Byzantinees).

Uoči rata u Bosni, članovi Ekatarine Velike, Električnog orgazma i Partibrejkersa su

formirali ad hoc bend Rimtutituku u okviru koga su snimili ciničnu antiratnu pesmu "Slušaj

'vamo". Juna 1992. godine Rimtutituki su svirali u Beču na otvorenom prostoru u okviru

antiratnog i antirasističkog festivala.

Da li rokenrol može i dalje da se izražava autentičnim jezikom ljudi koji se snalaze na

ulici, može li muzika da ostane vredna sebe i dosledna sebi mimo tržišnih diktata sveta zabave,

nikad nije bila dilema za Zorana Kostića Caneta. Po njemu, drugačija muzika i ne vredi da

postoji. Ona uvek govori nešto i kazuje nekome. Njegov cilj je, kako sam kaže, biti svedok

5

vremena u kojem živimo. Što verodostojnije davati svoj iskaz svemu što se dešava. Imati dobru

pesmu. Transportovati deo svog bića nepovratno u stihove. ,,Kada pišeš pesmu ne možeš da

kažeš ovde ću malo da se otvorim, a onde neću. Ne, to nije dobra pesma… Ogoliti svoja osećanja

- nekad prija, nekad ubija”, govori Cane kada priča o tome šta muzika za njega predstavlja.

Reč je o tipičnom predstavniku generacije koja nije izgubila nijednu važnu bitku na

svojim unutrašnjim frontovima. Njegova muzika bila je uvek ogledalo trenutnog društvenog

stanja, borba protiv veštačkih podela ljudi izazvanih ratom, protiv rasizma i bilo kakvog lažnog

osvešćenja koje se nametalo, bila je i ostala pretnja moralno i socijalno neosetljivim članovima

društva, tražeći šta je dobro, a šta zlo u svetu koji nas okružuje.

Koncertom 3. marta 2012. godine u Hali sportova u Beogradu grupa Partibrejkers je

obeležila 30 godina postojanja. Njihov najnoviji album ,,Sirotinjsko carstvo” izašao je u aprilu

ove godine(2016.godine). Izdanje je najviše posvećeno mladim ljudima koji imaju priliku da

izaberu svoju budućnost, a album je slika i prilika stanja oko nas.

Sebe danas opisuje kao čoveka koji ne voli da daje intervjue za novine, teško mu padaju

putovanja, ali da je ipak jedan od retkih ljudi koji zaista voli svoj posao. Za sebe kaže da živi za

nešto i od nečega što voli, ne otuđuje se od života. Naglašava da ga to čini da se oseća živim,

prisutnim. Brine o svojoj porodici, starim roditeljima, čita, uči, istražuje o sebi i svetu oko sebe.

Trudi se da bude koristan. Smatra da muzici duguje što je to što jeste. Poslednjih godina okrenuo

se religiji i crkvi i često se može videti na liturgijama, kao gost u emisijama religijskog karaktera

ili jedan od govornika na tribinama čija je tematika duhovnog sadržaja.

6

Temperament i određenje tipa temperamenta

Određenje pojma temperament u latinskom jeziku prvobitno je bilo srazmerna mešavina,

pravi, umereni odnos različitih elemenata. U antičkoj (Hipokratovoj) odrednici tipa ličnosti

smatralo se da postoje četiri osnovna tipa temperamenta (kolerik, sangvinik, flegmatik i

melanholik), nastala kao rezultat prikladnog mešanja bazičnih tečnosti u organizmu (žuč, krv,

limfna sluz, crna žuč). Ukoliko preovlađuje žuč imamo kolerični temperament, ukoliko

preovlađuje krv ili sangvis – sangvinični, ako preovlađuje sluz ili flegma – flegmatični, i ukoliko

preovlađuje crna žuč - melanholični. U savremenim tumačenjima termin podrazumeva zavisnost

temperamenta od metabolizma organizma, kao i od njegovih fizioloških funkcija i opštih

konstitucionalnih karakteristika.

Temperament podrazumeva jednu od osnovnih karakteristika ličnosti kao celine, jer

opisuje vrstu i stepen njenog emocionalnog reagovanja. Temperamentom dakle označavamo

koliko lako, koliko često, sa kolikim intenzitetom i trajanjem se javljaju osećanja kao i to koji

emocionalni ton (emocije prijatnosti ili neprijatnosti) preovlađuje. Predstavlja dispozicije za

način emocionalnog reagovanja, kao i brzinu, snagu i trajanje reakcija pojedinca. To je za osobu

karakterističan način reagovanja na različite draži i situacije. U novijoj terminologiji ređe se

navodi i zamenjuje se izrazima crta ličnosti, tipologija. U opštem govoru koristi se da označi

narav, ćud.

Utemeljivači moderne psihologije ličnosti pod temperamentom generalno sagledavaju

temperament kao jedan činilac opštih karakteristika individue. Ličnost, trajna karakterna

organizacija osobe, uključuje moralne i voljne komponente, kognitivnu komponentu inteligencije

i emotivnu komponentu temperamenta. Navešćemo sada shvatanja nekih značajnijih autora iz

ove oblasti radi ilustracije. Olport je na primer definisao temperament kao karakterističnu

,,emocionalnu prirodu” individue koja uključuje brzinu reagovanja i tipično raspoloženje.

Smatrao je da je temperament u velikoj meri nasleđen. Slično njemu, i Ajzenk je temperament

doživljavao kao ,,afektivni sektor” ili ,,više ili manje stabilan i trajan sistem afektivnog

ponašanja”.

7

Temperament je pod uticajem motivacije, stavova i interesovanja. Ukoliko su aktivnosti

kojima se čovek bavi vrednosno značajni, u skladu sa shvatanjima osobe i u sferi njenog

interesovanja, i aktivnosti koje sprovodi biće izvedene sa više elana. Takođe, temperament se u

toku života u izvesnoj meri menja. To se dešava zbog promena u sferi fizioloških osnova (menja

se funkcionisanje nervnog i endokrinog sistema), ali i usled rasta i razvoja ličnosti. Ukoliko se

ličnost razvija, dolazi do razvoja u svim sferama ličnosti: veće emocionalne zrelosti, tolerantnosti

na frustraciju, veće samokontrole itd. Čovek je socijalno biće i naposletku pod stalnim je

uticajem sredine i taj uticaj je dvosmeran. Okolina deluje na njega stalno ga oblikujući i

menjajući i on svakodnevno deluje na ljude iz svoje okoline.

Zoran Kostić Cane mogao bi da bude svrstan u osobe koji pripadaju kategoriji koleričkog

temperamenta. Njegove reakcije su snažne, autentične, zasnovane na jakim osećanjima. On lako i

intenzivno pokazuje ljutnju. Ne libi se da izrazi sve što oseća, da pokaže negodovanje onda kada

se sa nečim ne slaže. Lako se razdraži, što je uslovljeno prevladavanjem procesa ekscitacije u

kori velikog mozga, karakterističnim za ljude njegovog tipa temperamenta.

Njegov kolerički temperament posebno je dolazio do izražaja u mlađim godinama kada su

njegove reakcije bile izrazito burne, plahovite, naprasite, često na granici sa incidentom. Kako je

temperament sačinjen od urođenih predispozicija, pretežno je pod uticajem nasleđa i teško se

menja pod uticajem sredine, ne možemo govoriti o tome da se njegov temperament potpuno

promenio, ali možemo reći da je naučio da bude smireniji, bolje iskontroliše i kanališe svoje

reakcije u smeru koji je prikladniji. On je živahnog temperamenta, pun je energije, reaguje

snažno i duboko opaža. On je čovek istančanih emocija, promišljen i inteligentan posmatrač. Sve

što oseća prenosi u svoju muziku, način na koji je iznosi ukazuje na to koliko snažno i duboko

oseća sve o čemu u svojim pesmama peva. Čini se da mu upravo ono čime se bavi služi kao

,,ventil”, psihoterapija, način za oslabađanje od stresa, ljutnje i nezadovoljstva u odnosu na svoje

snažne doživljaje.

On je autentična ličnost čvrstih stavova i granica, koja se bori za ono što smatra ispravnim

vrednosnim i moralnim načelima. Borac za slobodu i individulanost svakog pojedinca, čovek

velike energije koga pokreće upravo vera i život u skladu sa vrednostima o kojima govori. Ipak,

čini se da je sa godinama našao način da svoje nekada neprikladne i preterane reakcije sublimira,

8

te se tako stiče utisak da je sa godinama naučio da uspostavi veću samokontrolu, da odloži

reakciju. Njegova okrenutost religiji i crkvi poslednjih godina takođe se može tumačiti kao odraz

sublimacije, okretanju duhovnim vrednostima i traženju mira i smisla života.

Tipovi i tipologije ličnosti

Tipologija ličnosti i smeštanje ličnosti u određene kategorije – tipove ličnosti nastala je iz

potrebe da se lakše i brže proceni neka ličnost. Tip ličnosti označava ceo sistem crta ličnosti. S

obzirom na to da se pod crtama ličnosti podrazumevaju međusobno povezani sklopovi

kognitivnog, afektivnog i ponašajnog funkcionisanja, pod tipovima ličnosti obuhvatamo sve te

karakteristike zajedno. Stoga, određivanjem tipa ličnosti dobijamo iscrpan uvid o ličnosti

pojedinca. Danas postoji veliki broj tipologija koje se razlikuju na osnovu kriterijuma prema

kojima se definišu. Bitno je naglasiti da nijedna tipologija ne obuhvata sve psihološke

karakteristike, niti omogućava da se ljudi striktno i rigidno razvrstavaju prema njima. Više

ukazuju na značajne skupove osobina koje se relativno često javljaju zajedno, pa ih je prema tim

pravilnostima moguće bliže svrstati jednoj nego nekoj drugoj kategoriji.

Određenje tipa ličnosti prema Jungu

Prema Jungu, jednom od najuticajnijih ličnosti dvadesetog veka, tipologija ličnosti je

razvijena duž dimenzije ektrovertnost – introvertnost. Prema njemu, ljudi se mogu svrstati u ove

dve dimenzije ličnosti na osnovu toga da li su više okrenuti ka ,,unutra”, ka sebi ili ka

spoljašnjem svetu. Zapravo, ekstravertnu ličnost odlikuje otvorenost ponašanja, spremnost na

neposrednu akciju, realističnost, interesovanje za fizičku i socijalnu sredinu u kojoj živi, učestali i

otvoreni kontakti sa drugim ljudima. Introvertnu ličnost, sa druge strane, odlikovala bi sklonost

ka razmišljanju, povučenost, uzdržanost u iskazivanju emocija, ređi i slabiji kontakti sa drugim

9

ljudima, bavljenje sopstvenim doživljajima. Oba ova suprotna stava su prisutna u ličnosti, ali je

obično jedan od njih nadmoćan i svestan. Potrebno je istaći da svaki čovek poseduje sklonosti i

ka jednoj i ka drugoj dimenziji.

Pored ova dva osnovna stava Jung je uveo četiri funkcionalna tipa – četvorodelnu

strukturu ili kvaternitet koji nalikuje mandali. Te četiri psihološke funkcije su: mišljenje,

osećanje, percepcija i intuicija.

Mišljenje – zamišljajna i intelektualna funkcija. Mišljenjem ljudi pokušavaju da shvate prirodu

sveta i sebe same. (kaže nam šta je to?)

Osećanje – funkcija vrednovanja. Tiče se vrednosti stvari, bilo pozitivne ili negativne, i to u

odnosu prema subjektu. Funkcija osećanja ljudima daje njihove subjektivne doživljaje

zadovoljstva i bola, gneva, straha, žalosti, radosti, ljubavi. (kaže nam da li je to dobro ili ne?)

Percepcija (osetljivost) – funkcija opažanja ili funkcija stvarnosti. Pruža konkretne činjenice ili

predstave o svetu. (kaže nam da nešto postoji?)

Intuicija – opažanje pomoću nesvesnih procesa. Intuitivna osoba o svom traganju za suštinom

stvarnosti ide iznad činjenica, osećanja i ideja. (kaže nam odakle je to došlo i kuda ide?)

Mišljenje i osećanje nazivaju se racionalnim funkcijama jer se služe rasuđivanjem,

suđenjem, apstrakcijom i generalizacijom. Ove dve funkcije procenjuju iskustvo i omogućavaju

ljudima da traže zakonitosti u svetu. Percepcija i intuicija su iracionalne funkcije jer one ne

procenjuju već se oslanjaju na čin opažanja.

Na osnovu ove podele, ukrštanjem dimenzija dobijamo osam različitih podtipova ličnosti.

Stoga, moguće je izvesti podtipove ličnosti povezivanjem ovih dimenzija (introvertan-

ekstrovertan) sa osnovnim funkcijama svesnog dela psihe: mišljenjem (ljudi kod kojih

preovlađuje ova funkcija logički rasuđuju i drže se činjenica), čuvstvom (procenjuju stvarnost na

osnovu ličnog utiska, cenjenja, naklonosti ili antagonizma), osećajima (osećaj daje konkretne

činjenice ili predstave sveta putem čula) i intuicijom (intuiciji naklonjeni ljudi ,,filtriraju” podatke

kroz nesvesno i to im omogućava da otkriju skrivene mogućnosti implicitno date u stvarnosti).

10

Na ovaj način možemo preciznije odrediti karakteristike svakog određenog tipa. Jung se u

svojoj knjizi Psihološki tipovi iscrpno bavi opisivanjem, objašnjavanjem i tumačenjem svakog

navedenog tipa ličnosti.

Zoran Kostić Cane bi prema Jungovoj tipologiji mogao bi se svrstati u ektrovertan tip

ličnosti. U situacijama kada se ostali sa njim ne slažu, umesto povlačenja, on se radije prepire i

raspravlja pokušavajući da to preinači saglasno svojim sopstvenim obrascima ili potrebama. Ipak,

on se kao pronicljivi posmatrač okoline vodi procenjivanjem stvarnosti na osnovu ličnog utiska,

na osnovu svoje naklonosti prema nečemu. U borbi za opstanak svako koristi ono što Jung zove

,,njihova najrazvijenija funkcija". On gradi svoj odnos sa svetom koristeći intelekt, osećanja,

razum, percepcije i na kraju intuiciju. On jeste zainteresovan za stanje stvari spolja, povezuje se

sa drugim ljudima i želi da utiče na svoju okolinu, međutim, ne teži konformističkom mišljenju u

prosuđivanju, teži visokoj svesnosti, a prednost daje sopstvenom sudu koje mu je značajnije nego

opšteprihvaćeno mišljenje. Iako bi on po uopštenoj klasifikaciji bio pre svrstan u ektrovertni nego

u introvertni tip ličnosti, poseduje i neke odlike koje su karakteristika introvertnih. Na primer,

njegova nezavisnot u rasuđivanju i nedostatak konvencionalnosti, koje su pre odlika

introvertnosti nego ektrovertnosti, ispravno su valorizovani i dobro balansirani u njegovoj

ličnosti.

Određenje tipa ličnosti prema Krečmeru

Sa Ernstom Krečmerom, nemačkim psihijatrom, krenulo je izučavanje psihologije telesne

konstitucije modernim putem. Tokom svoje psihijatrijske prakse postao je uveren da postoji

važna veza između telesne građe i vidljivog ponašanja, posebno tipova ponašanja koji se

ispoljavaju kod dva glavna oblika duševnih poremećaja: manično – depresivne psihoze i

shizofrenije.

Polazeći od ove ideje Krečmer je nastojao: 1) da nađe načine za objektivno klasifikovanje

jedinki na osnovu ograničenog broja fizičkih kategorija; 2) da dovede u vezu telesnu građu,

merenu ovim ustanovljenim kategorijama sa dva glavna oblika psihoza: shizofrenijom i manično

11

– depresivnom psihozom; 3) da dovede u vezu telesnu građu sa drugim oblicima ponašanja koja

spadaju u raspon normalnog, tipičnog ponašanja.

Krečmer je došao do zaključka da bolesnici koji boluju od shizofrenije pokazuju određen

telesni izgled, da su redovno visoki i mršavi i da prema tome i pripadaju takozvanom leptoznom

ili asteničnom telesnom tipu, ili da su dobro građeni i pripadaju takozvanom atletskom tipu. Oni

koji boluju od cirkularnog duševnog oboljenja redovno su niži rastom i debeljuškasti i pripadaju

takozvanom pikničkom telesnom tipu.

Polazeći od svog iskustva sa duševnim bolesnicima, Krečmer razlikuje i kod normalnih

osoba dva tipa ličnosti – shizotimni tip i ciklotimni tip. Za shizotimni tip ličnosti, po Krečmeru,

karakteristični su povučenost, ozbiljnost, laka razdražljivost, sklonost fanatičnom zastupanju

neke ideje, hladan odnos prema drugim ljudima, individualizam, sklonost ironiji, lična osetljivost

itd. Osobe koje pripadaju shizotimnom tipu pokazuju umereno razvijene iste osobine koje su kod

shizofrenih bolesnika preterano razvijene, toliko razvijene da izazivaju nenormalno ponašanje. Za

ciklotimnu ličnost karakteristični su otvorenost, društvenost, taktičnost, vedrina, srdačan odnos

prema drugima, realističnost, praktičnost, nalaženje zadovoljstva u telesnim uživanjima, sklonost

ka šali itd. To su normalno razvijene one iste osobine koje su kod obolelih od manijakalno-

depresivnog duševnog oboljenja razvijene do krajnosti.

Kao što oboleli od shizofrenije pokazuju određenu telesnu konstituciju, tako i normalne

shizotimne ličnosti pokazuju isto takvu telesnu konstituciju i pripadaju leptozomnom ili

atletskom tipu. Isto važi i za sve osobe koje pripadaju ciklotimnom tipu; ove osobe, kao i duševni

bolesnici koji boluju od manijakalno-depresivne duševne bolesti, pripadaju pikničkom tipu. Zato

je moguće na osnovu telesnog izgleda, smatra Krečmer, oceniti i osobine ličnosti i ličnost u

celini.

Prema ovoj klasifikaciji Zoran Kostić Cane bi pripadao shizotimnom tipu ličnosti, čiji je

pandan u telesnoj konstituciji leptozomni ili atletski tip. Suštinski, on je ozbiljan čovek, svemu

pristupa sa ozbiljnim, filozofskim stavom. On je neumoljivi i oštri kritičar društva u kojem živi,

njegove izjave često su protkane njemu svojstvenim humorom koji je zapravo protkan gorčinom

prema svemu onome što ne odobrava i što smatra za pošast pravim vrednostima. On sa jedne

strane nalazi svoju veliku misiju u tome da bude hroničar vremena u kojem živi i prosvetitelj kroz

12

muziku koju stvara, tako što je deli sa onima koji su istog senzibiliteta, a sa druge strane ne želi

da bude deo ostatka društva koji predstavlja antitežu svemu tome. Često je u njegovim rečima

prisutna ironija, hladnoća, nešto što se lako može protumačiti kao nadmenost i gard, a zapravo je

njegova odbrana. On je individualac, čovek koji uživa da se osami u čitanju, kontemplaciji smisla

života i postojanja. Lična osetljivost sa kojom doživljava svet oko sebe ogleda se u pojačanim

emocijama i lakoj razdražljivosti.

Određenje tipa ličnosti prema Šeldonu

Šeldonov rad emirijski daleko nadmašuje rad njegovih prethodnika i upravo istraživanja

Šeldona i njegovih saradnika ponajviše čine ovu oblast izučavanja značajnom. Proveravajući da li

se mogu razlikovati određeni tipovi telesne konstitucije (Šeldon je smatrao da se konstitucija tiče

onih odlika jedinke koji su relativno stalni i nepromenljivi – morfologija, fiziologija, endokrina

funkcija itd. i može se suprotstaviti onim odlikama koji su relativno labilniji i podložniji

pritiscima sredine, kao što su navike, društveni stavovi, vaspitanje i slično), došao je do

zaključka da mi možemo razvrstavati ljude s obzirom na njihov telesni izgled u tri kategorije:

one kod kojih preovlađuje takozvana endomorfna komponenta, one kod kojih preovlađuje

mezomorfna i one kod kojih preovlađuje ektomorfna komponenta.

Jedinka kod koje se ističu endomorfne karakteristike odlikuje se mekoćom i oblom

pojavom. U skladu sa ovom mekoćom i osobinom zaobljenosti pojavljuje se kao odlika i

nedovoljna razvijenost kostiju i mišića i relativno nizak odnos površina – masa. Ljudi kod kojih

se ističu endomorfne telesne karakteristike imaju razvijen srednji deo tela, stomak, a kosti i mišići

su im slabije razvijeni. Ljudi kod kojih preteže mezomorfna komponenta imaju razvijene kosti i

mišiće i izgledaju čvrsti i žilavi. Mezomorfno telo je snažno, grubo, otporno na povrede i uopšte

opremeljeno za naporne i iscrpljujuće fizičke zahteve. Atletičar, pustolov ili profesionalni vojnik

možda bi najbolje bili obdareni ovim tipom telesne građe. Najzad, ljudi kod kojih dominira

ektomorfna komponenta imaju slabo razvijene mišiće i nežnu i labilnu telesnu građu. U odnosu

na svoju masu ektomorf ima veću spoljašnju površinu tela od drugih tipova telesne građe, a

13

njegova površina preteže nad masom. Usled svoje srazmerno velike spoljne površine ektomorf je

preterano izložen spoljašnjem draženju. Ovakva telesna građa slabo je prijemčiva za takmičarske

i dugotrajne fizičke radnje.

Na sličan način kao što je ispitivao telesne osobine, Šeldon je ispitivao i osobine ličnosti.

Počeo je od pretpostavke da se, uprkos postojanju višestrukih površinskih dimenzija ili

promenljivih na osnovu kojih bi se moglo opisivati ponašanje, u njihovoj osnovi nalazi mali broj

osnovnih sačinitelja koji su odgovorni za svu površinsku raznovrsnost i složenost stoga je

pristupio stvaranju tehnike za merenje tih osnovnih sačinitelja. Opet je zaključio da se mogu

razlikovati grupe osobina ličnosti koje se redovno javljaju zajedno. Na osnovu toga koje od tih

grupa osobina ličnosti preovlađuju, možemo govoriti o tri tipa ličnosti: viscerotoničkom,

somatotoničkom i cerebrotoničkom tipu ličnosti ili temperamenta.

Viscerotonički tip karakterišu emocionalna uravnoteženost, doslednost u ponašanju,

tolerantnost prema drugima, srdačan odnos prema ljudima, praktičnost, realizam, sklonost prema

udobnosti. Osoba koja pripada ovom tipu je opuštena, reaguje sporo, uravnotežene je naravi,

tolerantna u odnosima sa drugima, uopšte, to je osoba sa kojom se lako sarađuje.

Somatotonički tip odlikuju aktivnost, pokretljivost, energičnost, hrabrost, težnja za vlašću

i gospodarenjem, agresivnost, netrpeljivost, sklonost izlaganju opasnosti, nedostatak takta i

saosećenja sa drugima. Za ovakvu osobu su od najveće važnosti akcija, moć i nadmetanje.

Cerebrotonički tip se ističe kontrolisanjem svojih postupaka, sklonošću ka razmišljanju,

uzdržljivošću i povučenošću, izbegavanjem društva i bučne sredine, velikom osetljivošću,

fizičkom neotpornošću i lakim zamaranjem. Jedinka je povučena u sebe, bojažljiva (stidljiva),

mladolikog je izgleda, plaši se ljudi, a najsrećnija je u malim, izolovanim prostorima. Reaguje

preterano brzo, san joj je loš i više je sklona samoći, naročito prilikom uznemirenosti. Takva

osoba stalno pokušava da izbegne privlačenje pažnje na sebe.

Proveravajući računskim putem našao je da postoji visoka korelacija između određenih

telesnih tipova i određenih tipova ličnosti – endomorfnom telesnom tipu odgovara viscerotonički

tip ličnosti, mezomorfnom somatotonički, a ektomorfnom cerebrotonički tip ličnosti. S obzirom

14

na to da postoji visoka korelacija, mi smo u mogućnosti, prema Šeldonu, po telesnom izgledu

oceniti i osobine ličnosti.

Prema Šeldonovoj tipologiji, Cane bi se mogao svrstati u mezomorfni tip fizičkog izgleda,

i prema tome pripada somatotoničkom tipu ličnosti jer ga odlikuju nedostatak strpljenja i takta,

velika hrabrost u izražavanju svoje ličnosti, netolerantnost, impulsivnost koja ga navodi da u

trenutku izgovori i uradi nešto zbog čega kasnije zažali.

Teorije ličnosti

Teorije ličnosti se razlikuju po tome šta proučavaju, koje metode pri tome koriste. Te

razlike su određene različitim predubeđenjima i orijentacijom teoretičara i istraživača i

stavljanjem težišta na pojedine aspekte ličnosti. Posledica toga je nepostojanje jedne opšte

prihvaćene definicije ličnosti. Uprkos različitosti i nemogućnosti da svi aspekti ličnosti budu

obuhvaćeni jednom teorijom to ne predstavlja slabost, već naprotiv nešto što daje značaj i snagu

ovom složenom zadatku. To doprinosi otkrivanju velikog broja podataka o ličnosti, čime se

obogaćuju saznanja kojima raspolažemo i dobijamo bolji uvid za nauku i praksu. Danas imamo

veliki broj različitih teorijskih pristupa u proučavanju ličnosti.

Pri proučavanju jedne ličnosti izučava se struktura, dinamika i razvoj ličnosti. Struktura

se odnosi na identifikovane i opisivane komponente koje čine ličnost, zatim na povezanost,

organizaciju i integraciju tih komponenti. Dinamika je proučavanje načina povezanosti i

funkcionisanja u strukturi ličnosti, proučavanje mehanizama i procesa koji pokreću na aktivnost i

dovode do interakcije, na taj način utičući na ponašanje. Razvoj ličnosti odnosi se na stupnjeve,

zadatke razvoja kroz koje ličnost treba da prođe u procesu sazrevanja.

U ovom radu opredelili smo se za prikaz ličnosti kroz socijalnu teoriju ličnosti Erika

Froma.

15

Prikaz Fromove teorije ličnosti

,,Čovek je po prirodi savršen, ali ga nesavršeno društvo otuđuje i tera na destruktivnost.”

(E.From)

Erik From u svom pristupu izučavanju ličnosti naglašava značaj kulturnih, socijalnih,

ekonomskih i etničkih faktora na formiranje ličnosti.

Suštinska tema svih Fromovih tekstova je da se čovek oseća usamljeno i izolovano zbog

toga što je odvojen od prirode i drugih ljudi. U svojoj knjizi Bekstvo od slobode (1941) From

razvija tezu da je čovek, kako je sticao sve veću slobodu kroz istoriju, postajao sve usamljeniji u

isto vreme. Ovo osećanje se javlja kao posledica distanciranja čoveka od prirode. Sloboda

zapravo postaje nešto negativno od čega čovek želi da pobegne. To je zbog toga što zapravo ova

vrsta slobode nije prava, autentična sloboda bliska esencijalnoj ljudskoj prirodi, već kompromis

između izvornih ljudskih težnji i rastućih zahteva društva. Čovek se oseća otuđen od socijalne

sredine u kojoj živi zbog načina na koji se ona prema njemu ophodi, što čini da se oseća kao

stvar, a ne kao punopravan i uvažen član zajednice. Zapravo, čovek se ne ceni prema onome što

su njegovi neprikosnoveni ljudski kvaliteti, već na osnovu toga koliko poseduje, koliko može

doprineti u materijalnom smislu. Ovo je uticalo na to da rad postane rutinski umesto da bude

kreativan i stvaralački. Nasuprot tome, čovek se u kapitalistički orijentisanom društvu oseća kao

neko ko treba da zadovolji očekivanja drugih, gubeći pri tome svoj identitet i integritet.

Sa tim u vezi je pojam socijalnog karaktera, to jest razvijanje onih osobina ličnosti koje

su poželjne s obzirom na ustrojstvo aktuelnog društva, kako bi se ono održalo i skladno

funkcionisalo. Društvo čini da čovek smatra da su vredne one osobine koje su trenutno cenjene

na tržištu ličnosti i radne snage. Izlaz je u tome da se čovek izbori za pokušaj da bude svoj, da

utvrdi šta je njegovo istinsko ja i koje su to norme i vrednosti koje vode ostvarivanju njemu

inheretnih potencijala.

From je otkrio i pet tipova socijalnog karaktera: primalački, eksploatatorski, skupljački,

trgovački i produktivni. Ovi tipovi predstavljaju različite načine na koje se jedinke mogu odnositi

prema svetu i jedna prema drugoj. Jedino poslednji tip se može smatrati zdravim i izražava ono što je

16

Marks podrazumevao pod ,,slobodnom svesnom delatnošću”. Svaki čovek objedinjuje u sebi ovih pet

tipova ili orijentacija prema svetu, mada jedna ili dve orijentacija mogu biti kod svake osobe istaknutije

nego ostale. Kasnije dodaje i šesti tip karaktera – nekrofilni, gde naglašava da je život jedini

prvobitni potencijal, i da je smrt sekundarna i javlja se kad su sve životne snage osujećene.

U skladu sa svim prethodno rečenim From razmatra čovekov odnos prema moći i slobodi.

Čovek ima moć jedino ukoliko može da ostvari svoje potencijale. U praksi, on je podređen kako

prirodnim silama tako i autoritetu u društvu. Društvo koje uskraćuje slobodu pojedincu utiče da

se on ne može optimalno razvijati. Takođe, postoji opasnost da njegov razvoj krene u smeru koji

šteti i njemu samom i društvu, što ga navodi na destruktivnost.

From razlikuje racionalni od iracionalnog autoriteta. Kod racionalnog autoriteta izvor je u

sposobnosti i kompentetnosti, a ne u strahu. Funkcija mu je u pružanju pomoći, pomaganju i

usmeravanju, teži ka tome da u budućnosti sam sebe razreši superiornosti. Iracionalni autoritet

označava iracionalni strah, vlast nad ljudima. From ga naziva inhibirajućim (nasuprot

racionalnom pomažućem) i ovaj tip autoriteta podrazumeva kvalitativnu vrednosnu razliku

između autoriteta i podređenih.

Dve strane čoveka, ljudska i životinjska čine osnovne uslove ljudske egzistencije. Postoje

specifično ljudske potrebe kao što su svest, razum, samosvest, mašta, koje se ne sreću u

životinjskom svetu. Istovremeno, postoje i neke zajedničke odlike čoveka i životinja (fiziološke

potrebe, rudimenti instinkta, nagoni). From smatra da su ove specifične ljudske potrebe

nasleđene, isto kao i biološke. One su se zapravo formirale u toku evolucije čoveka i savremeni

čovek ih rođenjem dobija. One su jednako snažni i značajni motivi kao i biološki. Smatra da treba

odbaciti redukcionističko gledište prema kojem motivacija može biti intenzivna samo kada služi

organskim fizičkim potrebama, tj. da samo instinkti mogu imati intenzivnu motivacijsku snagu.

Naprotiv, smatra da je ostvarivanje specifičnih ljudskih potreba važno za zdrav život čoveka.

Ovo su po Fromu najvažnije specifično ljudske potrebe:

1. Potreba za povezanošću - ljudi imaju potrebu za emocionalnom vezanošću sa ostalim ljudima,

među kojima najviše zadovoljstva pružaju oni koji su zasnovani na produktivnoj ljubavi.

2. Potreba za prevazilaženjem - odnosi se na čovekovu potrebu da se izdigne iznad svoje

17

životinjske prirode, da postane stvaralac. U slučaju kada se stvaralačke težnje sputavaju, čovek

postaje rušilac. From ističe da ljubav i mržnja nisu dva suprotstavljena nagona, već su i jedna i

drugo vezane za čovekovu potrebu da prevaziđe svoju životinjsku prirodu.

3. Potreba za ukorenjenošću - ljudi žele prirodne korene, žele da budu sastavni deo sveta, da se

osećaju kako pripadaju negde. Sa jedne strane, čovek nalazi najpogodniji i najzdraviji koren u

osećanju bratstva sa drugim ljudima. Sa druge strane, čovek želi osećanje ličnog identiteta, da

bude autentična jedinka. Ukoliko neko nije u stanju da ostvari svoj cilj ličnim stvaralačkim

naporom, onda može sebi da obezbedi izvestan znak raspoznavanja i na taj način što će se

poistovetiti sa nekom osobom ili grupom. Na primer, građanin se identifikuje sa državom, radnik

sa preduzećem u kojem radi… U tom slučaju osećanje identiteta proističe iz pripadanja nekome,

a ne iz toga šta neko jeste.

4. Potreba za jedinstvenim identitetom – osećanje ličnog identiteta, da bude određena i posebna

ličnost, takođe proističe iz potrebe za pripadanjem nekome (društvo, grupa...)

5. Potreba za orijentacionim okvirom – Ljudima je potreban stabilan i usaglašen način opažanja i

poimanja sveta. On može biti racionalan ili iracionalan ili imati elemente i jednog i drugog. To je

potreba za svojom ideologijom, za načinom razumevanja i objašnjavanja sveta oko sebe, na

primer povezivanje sa religijom.

Između teorije ličnosti čiji je utemeljivač Erih From i životne filozofije kojom se vodi

Zoran Kostić, a koja u velikoj meri odražava njegovu ličnost, mogu se povući brojne paralele. Pre

svega, kao što je From veličao ljudske vrline u pravcu nezavisnog delovanja i korišćenja razuma

radi izgrađivanja moralnih vrlina, a ne da bi se pripadalo nametnutim moralnim vrednostima

autoriteta, tako se i celokupna životna ideologija Zorana Kostića može objasniti sličnim

težnjama. Njegov život zasniva se na traganju za ljubavlju, za slobodom. Čovek ne može živeti

kao objekat, čak iako ima svu sigurnost koju želi. On stalno traži dramatičnost i uzbuđenje, jer

kada zadovoljstvo ne bi nalazio na višem nivou, mračniji i destruktivniji aspekti njegove ličnosti

preuzeli bi primat. Strasti i ono što ga pokreće su u relaciji sa funkcijom koju imaju u njegovom

životnom procesu, a to je da on svoje potrebe za pripadnošću, identitetom, stvaralaštvom, ličnim

orijentacionim okvirom ostvaruje. Umesto njegove ogromne stvaralačke energije, vrlo lako bi

mogla doći do izražaja ona rušilačka strana. Međutim, on je neko čija je ličnost čvrsto

18

integrisana, utemeljena oko vrednosti i principa kojima se vodi, i u celini zdrava, funkcionalna i

zrela ličnost.

Intenzitet njegovih strasti proizilazi iz potrebe čitavog organizma da se održi – da

napreduje i fizički i mentalno. Ove strasti su u srži njegove egzistencije i stoga ne mogu čekati da budu

zadovoljene. One ga uzbuđuju, teraju napred, čine njegov život punim i vrednim, čine ga živim. Ove

strasti dakle za njega imaju pokretačku snagu, prave od njega biće koje uspeva da pronađe autentični

smisao života. On jeste aktivni stvaralac svog života i to je utkano u svaku njegovu sferu. Sve što radi je

sa tim ciljem – da se poveže sa iskonskom potrebom za samoostvarenjem i životom u skladu sa tim.

Zanimanje koje je odabrao nije samo njegova profesija od koje živi. To je njegov životni poziv, u koji je

on upleo svu svoju ideologiju, verovanja, način svog života. On je umetnik koji kroz svoj rad izražava

sebe kao individuu zadovoljavajući na taj način i brojne druge potrebe koje From navodi kao specifično

ljudske potrebe, a to su potreba da se sa drugima poveže, da bude stvaralac, kreator koji pretače u reči

svojih pesma čitav svoj mikrokosmos. To je njegova religija, ritual, kult, jedini način života koji može i

želi da prihvati. Lišavanjem svega toga lišio bi se onoga što za njega predstavlja srž ideologije u koju

veruje i za koju se zalaže.

19

Zaključak

Zoran Kostić Cane može se uvrstiti u onu grupu ljudi koje sa pravom možemo nazvati

urbanim gradskim legendama. Rođen i odrastao u Beogradu, imao je burnu mladost koju su

obeležili stalni nastupi sa različitim bendovima. Veliki uticaj na oblikovanje njegove ličnosti

imali su prijatelji sa kojima je odrastao i koji su delili istu ideologiju kao i on. Njegov istančani

estetski doživljaj umetnosti i potreba da ima stav i mišljenje o svemu što ga okružuje, bili su

njegova odlika još od ranih mladalačkih dana. Kako je odrastao u vreme pank roka, sloboda

izražavanja za njega je bila i ostala najprirodnija pojava. Njegovo trajanje i uticaj na domaćoj

javnoj sceni zaista su retkost, on je čovek koji je u javnosti prisutan više od trideset godina i koji i

dalje motiviše i pokreće na razmišljanje ljude koji ga slušaju. Njegovo glavno načelo da se bude

svoj, da se teži pravim vrednostima i slobodi u svakom smislu te reči, i dalje je to ostalo i on

dosledan sebi i danas nastavlja da stvara muziku koja je izraz njegove najdublje autentičnosti. On

je srećno oženjen čovek, privržen porodici, čiji život, iako je javna ličnost ni u jednom segmentu

nije estradizovan jer bi to značilo otuđenje od njega samog, a on je neko ko se protiv toga bori.

Na osnovu analize koju smo u ovom radu obavili, možemo da zaključimo da je on čovek

koji se svrstava u koleričan tip temperamenta što podrazumeva naprasitu narav, neočekivane,

često burne reakcije, snažne u svom ispoljavanju. On je buntovnik i oštri kritičar društva čime

često odaje utisak hladne i nadmene osobe. On je čovek koji brzo misli, brzo opaža i reaguje.

Prema Jungovoj tipologiji svrstava se u ektrovertan tip ličnosti, međutim, kao što je i sam Jung

naglašavao, većina ljudi spade u ambivertni tip ličnosti, koji obuhvata neke odlike i jedne i druge

dimenzije. Ekstravertan je po tome što je okrenut ka ljudima, energičan, svoju ideologiju iznosi

na uvid drugima. Ne libi se da u javnosti iskaže svoj stav, da zastupa svoje mišljenje, da reaguje

ka spoljašnjem svetu, zanimaju ga događaji koji se dešavaju u spoljašnjoj psihičkoj realnosti. Sa

druge strane, odlikuju ga i nezavisnost i potreba za spoznavanjem sebe, za promišljanjem, kao i

određena doza nepristupačnosti što su više odlike introvertnosti. Prema Krečmerovoj tipologiji on

spada u shizotimni tip ličnosti i odlikuje se ozbiljnošću, razdražljivošću, ličnom osetljivošću,

specifičnim smislom za humor u kojem ima primesa ironije i nadmenosti, nepristupačnošću za

druge ljude usled svog izraženog individualizma. Po Šeldonovoj klasifikaciji spada u

20

somatotonički tip ličnosti, odlikuju ga nedostatak strpljenja i takta, impulsivnost u postupcima i

govoru zbog čega nekada nije u stanju da odloži reakciju, već reaguje ,,na prvu loptu” i često

preterano.

Prema Fromovoj teoriji, ličnost Zorana Kostića Caneta oslanja se na mnoge postulate za

koje se From u svojoj teoriji zalaže kao važne na putu ka ispunjenom i svrsishodnom životu.

Nepristajanje na kompromise na uštrb sopstvenog identiteta i integriteta, borba za sopstveno ja,

nepodilaženje masi i očekivanjima okoline, samo su neke karakteristike koje odlikuju ličnost

Zorana Kostića. Njegova okrenutost religiji poslednjih godina odraz je težnje ka višem stepenu

duhovnosti, povezivanjem sa samim sobom i uspostavljanjem dubokog smisla u razumevanju

života u svoj njegovoj veličanstvenosti. On je osoba koja je pronašla način da svoje zanimanje

podigne na nivo stvaralačkog čina, a to je ono što From podrazumeva pod bazičnim ljudskim

motivima - samoostvarenje, o čemu govori u svojoj čuvenoj knjizi Anatomija ljudske

destruktivnosti, dajući prednost socijalnim vrstama motiva kao najvažnijim za zdrav život u

odnosu na niže, biološke potrebe čije zadovoljavanje nije od suštinske važnosti za zdrav život

čoveka.

21

Literatura

1. Zvanični sajt grupe Partibrejkers http://partibrejkers.rs/

2. Zoran Kostić Cane: Hobi mi je da budem normalan http://www.pulsonline.rs/pitajte-

poznate/zoran-kostic-cane-hobi-mi-je-da-budem-normalan/x0r6rnw

3. Zoran Kostić Cane: Najviše smetam samom sebi http://www.pulsonline.rs/pitajte-

poznate/zoran-kostic-cane-najvise-smetam-samom-sebi/67cre6l

4. Otvoreno sa CANETOM Zoranom Kostić: Ovo je vreme prodaje magle

http://www.blic.rs/zabava/vesti/otvoreno-sa-canetom-zoran-kostic-ovo-je-vreme-prodaje-

magle/8v52082

5. Zoran Kostić Cane: Narode moj, mora da ti ide dobro kad se ne buniš

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/zoran-kostic-cane-narode-moj-mora-da-ti-

ide-dobro-kad-se-ne-bunis/

6. Opis ličnosti pomoću tipova – tipologija ličnosti – power point prezentacija

http://documents.tips/documents/opis-licnosti-pomocu-tipova-tipologije-licnosti-.html

7. From, E. (1975) Anatomija ljudske destruktivnosti. Naprijed: Zagreb

8. Grupa autora sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu (2014) Leksikon obrazovnih termina

9. Hol, K. S., Lindzi, G. (1998). Teorije ličnosti. Nolit: Beograd

10. Jung, K. G. (2014) Psihološki tipovi. Nova knjiga: Beograd.

11. Kaprara, Đ. V., Ćervone, D. (2003). Ličnost: determinante, dinamika i potencijali.

Dereta: Beograd

12. Krstić, D. (1988) Psihološki rečnik. Vuk Karadžić: Beograd

13. Rot, N. (2004). Opšta psihologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd