Mita Kostić - Srpska naselja u Rusiji

  • View
    164

  • Download
    22

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Latinica:Slavenosrbija (slavenoserbski: Славено-Сербія, ruski: Славяносербия) je bilo područje u Carevini Rusiji, administrativna oblast koja je postojala od 1753. do 1764. godine, na desnoj obali reke Donjec (između ušća reka Bahmut i Luganj). Dekretom Senata Carevine Rusije od 29. maja 1753. godine se daje na slobodno naseljavanje Srbima, Bugarima, Mađarima i drugim balkanskim narodima pravoslavne veroispovesti u nameri da osiguraju zaštitu granice i napredovanje južnih stepa.Slavenosrbija je bila pod neposrednom upravom Senata.Naseljenici su služili u Bahmutskoj husarskoj regimenti.Nova Serbija i Slavjanoserbija kao graničarska područja postojale su nešto više od decenije. Manifestom carice Katarine 1762. godine i Ukazom ruske vlade 1764. godine ukinute su Nova Serbija i Slavjanoserbija i uključene u sastav novih gubernija. Razlog se našao u tome što su, prodiranjem Rusije prema jugu, prema Azovskom i Crnom moru, srpska graničarska područja postala izlišna kao što se dve decenije ranije desilo sa graničarskim područjem u Habzburškom carstvu.Ruskom carstvu Srbi su u vreme postojanja granica, a i po njihovom ukidanju, dobro poslužili u ratovima koji su na raznim stranama vođeni drugom polovinom 18. veka.Vesti o Srbima koji su se odselili u Rusiju pedesetih godina 18. veka bilo je i vek kasnije, u vreme priprema za obeležavanje stogodišnjice dolaska Srba iz zavičaja u ukrajinske stepe. O tome dragocene podatke daje pismo oficira u penziji Pavla Arsenijevića iz Jelisavetgrada, upućeno patrijarhu Rajačiću 1852. godine. U njemu Arsenijević pominje potomke znamenitih Srba koji su živeli na bivšem području Nove Serbije i Slavjanoserbije. Tako se pominju: Horvati, Ševiši, Preradovići, Stratimirovići, Kneževići, Vujići, Petkovići, Avramovi, Radivojevići, Duke, Stepanovi, Živkovići, Hadžići i drugi. Sem rečenog, Arsenijević daje dragocene podatke i o naseljima, uprkos činjenici da u većini njih u to vreme gotovo da nije bilo Srba. Proslava za obeležavanje stogodišnjice seoba je pripremana u Slavjanoserbsku u Jekaterinoslavskoj guberniji. Planiralo se da se u ovom naselju podigne spomenik Jelisaveti Petrovnoj, za čije su se vladavine Srbi ovamo naselili.Odsečeni od sopstvene etničke matice, u pravoslavnoj i slovenskoj sredini, Srbi su se ubrzo pretopili u Ukrajince. Tako je vek i po posle doseljavanja ostalo samo oko hiljadu Srba u ovom području Ukrajine.Srbica:Славеносрбија (славеносербски: Славено-Сербія, руски: Славяносербия) је било подручје у Царевини Русији, административна област која је постојала од 1753. до 1764. године, на десној обали реке Доњец (између ушћа река Бахмут и Лугањ). Декретом Сената Царевине Русије од 29. маја 1753. године се даје на слободно насељавање Србима, Бугарима, Мађарима и другим балканским народима православне вероисповести у намери да осигурају заштиту границе и напредовање јужних степа.Славеносрбија је била под непосредном управом Сената.Насељеници су служили у Бахмутској хусарској регименти.Нова Сербија и Славјаносербија као граничарска подручја постојале су нешто више од деценије. Манифестом царице Катарине 1762. године и Указом руске владе 1764. године укинуте су Нова Сербија и Славјаносербија и укључене у састав нових губернија. Разлог се нашао у томе што су, продирањем Русије према југу, према Азовском и Црном мору, српска граничарска подручја постала излишна као што се две деценије раније десило са граничарским подручјем у Хабзбуршком царству.Руском царству Срби су у време постојања граница, а и по њиховом укидању, добро послужили у ратовима који су на разним странама вођени другом половином 18. века.Вести о Србима који су се одселили у Русију педесетих година 18. века било је и век касније, у време припрема за обележавање стогодишњице доласка Срба из завичаја у украјинске степе. О томе драгоцене податке даје писмо официра у пензији Павла Арсенијевића из Јелисаветграда, упућено патријарху Рајачићу 1852. године. У њему Арсенијевић помиње

Text of Mita Kostić - Srpska naselja u Rusiji

  • 100_8479a100_8486100_8487100_8488100_8489100_8490100_8491100_8492100_8493100_8494100_8495100_8497100_8498100_8500100_8501100_8502100_8503100_8504100_8505100_8506100_8507100_8508100_8509100_8510100_8511100_8513100_8514100_8515100_8516100_8517100_8518100_8519100_8520100_8521100_8522100_8523100_8524100_8525100_8526100_8527100_8528100_8529100_8530100_8531100_8532100_8533100_8534100_8535100_8536100_8537100_8538100_8539100_8541100_8542100_8543100_8544100_8545100_8546100_8547100_8548100_8549100_8550100_8551100_8552100_8553100_8554100_8555100_8556100_8557100_8559100_8560100_8561100_8562100_8563100_8564100_8565100_8566100_8567100_8568100_8569100_8570100_8571100_8572100_8573100_8574100_8575100_8576100_8577100_8578100_8579100_8580100_8581100_8582100_8583100_8584100_8585100_8586100_8587100_8588100_8589100_8590100_8591100_8592100_8593100_8594100_8595100_8596100_8597100_8598100_8599100_8600100_8601100_8602100_8603100_8604100_8605100_8606100_8607100_8608100_8609100_8610100_8612100_8613100_8614100_8615100_8616100_8617100_8618100_8619100_8620100_8621100_8622100_8623100_8624100_8625100_8627100_8629100_8631