D r T OM EEK M A N (L os A ngeles)

БЕЛ ЕШ К Е O ВЕРСИ Ф И К А Ц И ЈИ СРП СК Е М ОД ЕРН Е

Ак о разматрамо ж етву песничких збирки и важ нијих поетск их

прилога у к њиж евним часописима у Србији и Хрватск ој у прве две

деценије овог столећа, пада у очи да се толик о истак нутих п~сник а јавило

и афирмисало у ових двадесет година. У Србији су и Алек са Шантић, и

Јован Дучић објавили своју прву књигу, у оба случаја под насловом

Песш , 1901. године (мада су оба песника и раније штампали песме у

часописима). М илан Ракић је штампао своју прву збирку две године

касније, Сима Пандуровић је уследио 1908. год. {Посмрт не почаст и),

и Владислав Петковић-Дис 1911. год. (Ут опљене душе). Младо поколење

је следило стопе тих првих модерниста: Станислав Винавер је објавио

своју Мј ећу 1911. год., прве су песме М илоша Црњанск ога изашле

1912. год. (мада је његова прва к њига песама изашла тек 1919. год.).

К од Хрвата је 1900. изашла Назорова прва збирк а, Славенске ле-

пнде, као и друга збирка М илана Беговића; а 1902. друга Назорова

књига, Ж ивана. Пј есме М иховила Николића су се објавиле 1898. и

1905. год. Антун Г . М атош, к оји је већ стекао глас к ао к њиж евни критик ,

публик овао је песме почев од 1906. год. (иако су тек 1923. год. изашле

к ао књига). Владимир Видрић је дебитовао 1907. год., к ао и Јанк о Полић

Камов, а Драгутин Домјанић две године касније. М лада генерација је

и овде убрзо ишла за старијом: прве песме Тина Ујевића су објављене

1909. год , Распеће Владимира Ч ерине 1912, прве песме Антуна Б. Шимића

1913. његова јединствена збирк а 1920, Крлеж ин Пан 1917, први зборник

Аугуста Цесареца (Ст ихови) 1919 год. Поред тога, у Босни-Х ерцеговини

је читав низ песник а објавио своје песме у новом стилу у „ Босанск ој

Ви.та"

и др.

Ово је било доба радикалних промена у к арак теру и аону, у облик у и

садрж ају поезије у читавој Европи, па и к од Јуж них Словена. У Хрват-

ској се чак говори о „ другом препороду"

. Дух к оји се био израж авао у

традиционалном песништву 19. век а сад се дож ивео к ао застарео и

неиск рен . И споставило се да су у европск им к ултурним цецтрима уве-

дене у дејство сасвим друге к њиж евне вредности, схватања и облици

израж авања, и ж урно се теж ило за обновом песништва на српск охрват-

ск ом језик у .

2 6 5

У овом реферату ж елим да се ограничим на нек е аспек те спољашњих

техничких облика који су примљени и примењени песницима М одерне,а да се не упуштам у питања паралелних садрж ајних и тематск их про-

мена, промена у менталитету и сензибилитету и у језик у и стилу кроз

к оје је прошло песништво у тих двадесет година.

На српск у поезију 19. век а, к ао и на њену прозодију, многобројни

утицаји су ударили свој печат : к ласистичк и и романтичк и, античк и,

руск и и немачк и итд. и, да не заборавимо, утицаји народне к њиж евности ,

епск е и лирск е народне песме. П оред к ласичНих метара позната је била

и европск а силаботонск а традиција; али је и даље истакнуту улогу играо

и велик у популарност имао и силабичк и тип , делимично следећи на-

родно силабичко песништво, а делимично разликујући се од њега (осме-

рац, десетерац, једанаестерац и дванаестерац).

Ок о прек ретнице век ова осећало се да уместо оних застарелих про-

зодијских облик а треба да се нађу нове форме. Али већина пееник а још

није била потпуно свесна овог задатк а. Има врло мало расправа стручња-

к а из овог периода (а да не говоримо о изјавама самих песника) о обнови,

версифик ације. М одерна, с њеним индивидуализмом и субјек тивизмом

мало је била склона стилизацији у народном духу, имитацији типова

народног песништва, чему су се романтици так о радо предавали. Зато

је народни десетерац био занемарен (мож да и зато што је то била прозо-

дија епског, јуначког песништва par excellence, а нова је поезија била

претеж но лирски оријентисана).

М еђутим, полож ај силабичк ог стиха (не толико десетерна, али пре

свега једанаестерпа и дванаестерца —• српск ог алек сандринца) био је

веома снаж ан, к ао што ћемо видети , и тога стиха песници се нису лак о

одрек ли. У Х рватск ој је полож ај био нешто другачији , јер је, изгледа,

та везаност за силабизам била мање ж ива, иак о је тамо још деловала

традиција старе силабичке дубровачке поезије, ма колико је она била

п оти сн ута р оман ти к ом .

Опште је познато и често се описивало к ак ве су велике промене

проузрок овали песници к оје овде скупљам под називом „ М одерне"

— песници од Д учића и Рак ића до Ц рњанск ога, од М атош а и Н азор а

до К рлеж е — у начину и стилу израж авања, у темати ци и опредељењу

поезије. Да ли је промена у чисто версифик аторск ом погледу била исто

так о радик ална и значајна — у то има разлога да се сумња ак о разматрамо

песме, нарочито оне од старијег пок олења модерниста, са тог гледишта.

М ож емо да разлик ујемо три аспекта версифик ације: метрички аспект ,

грађа строфа, и слик — другим речима: грађење стиховног ретк а, гру-

п и сањ е сти х ов а и зав р ш етак сти х а .

Ак о почнемо са разматрањем Д учићевог песништва, онда видимо

да су ск оро сви његови стихови силабичк и уређени , већином у стиховима

од једанаест или дванаест слогова, са цезуром после петог , односно

шестог слога. Т о исто, уосталом, важ и и за Ш антића. У к аснијим годи-

нама је Д учић увео и песме са к раћи м стиховима: осмерце и деветерце,

2 6 6

к ак о су, н .пр., Јут арње, Сунчане, Вечерње it Последње песме; међутим, у

пос гедњем раздобљу свога стваралаштва он се вратио једенаестерцу

и д в ан аест ер ц у .

Д учић је назвао Војислава И лића својим великим учитељем; али се

његова версифик ација битно разлик ује од Илићеве. Војислав је оперисао

са велик ом варијацијом и силабичк ог , и тонск ог, и силаботонск ог стиха;

још је радо употребљавао к ласични хек саметар, к оји је Дучић потпуно

одбацио. Али он г ије преузео ни строго метричк е трохеје (често шесто-

стохше, понекад и к раће: оне к ратк е стихове к оје је Илић радо убацио у

стихове дуж е форме). Није ни учио занат к од Бранк а Радичевића, к оји

је певао у трохејима и јамбима и к оји се, нарочито у каснијим годинама,

јак о надахнуо народном песмом, па се зато и служ ио народном метри-

к ом — њег ов је ритам претеж но трохејск и .

Т о исто важ и, у још јачем степену, за Јован а Јовановића Змаја,

к оји је писао ск оро искључиво силаботонске, претеж но трохејске сти-

хове, и то у велик им к оличинама; он се одлик ује к ратк оћом поједт и- х

стихова (има чак двостопних трохеја), што је повезано са ж ивим, лаким

карактером његове поезије. Ђура Јак шић је певао у силаботонск им,

ак ценатск им формама. Дучићева поезија је била другог карак тера, он

се није угледао на поетику неких проминентних претходника у српској

поезији и угледао се тек на извесну страну Илићеве стихотворие умет-

ности . У опште, Д учић је мног о ограниченији у својој метрици нег о други ,

ранији српск и песници 19. век а; мож е се упоредити само са нешто ста-

ри јим Ш антићем, к ак о смо већ рек ли : Ш антић исто има већином 11- и

12-ерце, понек ад 10-ерце, највише у строфама од четири стиха или у

сонетној форми,исто так о са „ трохејск ом инерцијом "

Дучићева техиика римовања је добра; у великој већини стихова он

има пуну риму (т.ј. најчешће abab), а не непотпуну (abcb), која је доста

обична код његових претходника. Упадљив је велик и број слик ова дво-

слож них речи са трослож ним (у прак тици српск ог и хрватск ог песништва

најупотребљивија је рима од две двослож не, парок ситонски наглашеие

речи). К од Дучића налазимо стотине слик ова двослож ник а са трослож -

ницима (типа далека: јека, самоћи : ноћи, трепере: сфере), али и сликова

од две трослож не речи (многе песме у циклусима Вечерње и Последње

песж имају скоро свуда такве риме, понек ад са мањИм , ,несавршеностимас'

,

к ао н.пр . равница: тамница, заспала: к апала). К ао што се види, ово су

већином речи са нагласк ом на средњем слогу, али и на првом слогу.

Каткад Дучић употребл>ава и четворослож не речи у слику (ловоре:

проговоре), или ређе петослож не (ок рвављена: ж ена, ж ено: узнемирено,

фатаморгана: дана, стене: непротумачене). М ноги Дучићеви слик ови

су неинтересантни, традиционални (као, н.пр., уби : љуби, свега: њега,

врхунца: сунца, тишини : висини). Има и оригиналнијих (н.пр. тона:

Декамерона) и т.зв. богатих рима (кључима: недокучима, палаче: рас-

плаче). Премда није ишао новим путевима, ипак је очигледно обраћао

више паж ње својим слик овима него многи други срп ск и песници.

2 6 7

У к азали смо на Дучићеве речи од више од два слога. У вези с та вд е

се мож е поченути да је он употребио у својим стиховима — не само уклаузулама, него уопште —■ доста много дуж их, т.ј . већином трослож них

речи. У трохејск и оријентисаној српск ој и хрватск ој поезији увек се

траж е свослож не (и наравно обавезно парокситонске) речи, к оје су

природне у так вом стихотворном типу и к оје се налазе веома често у

језик у. У насумце узетом одломк у Бранк ове поезије, н .пр.,1 51% (тро-

хејских) стопа састоји се од двосложних речи, 13% од трослож них (са

дак тилским или амфибрашк им нагласк ом), 11.5% од к омбинације двеју

једнослож них речи, и 3.6% од четворослож иих2,

—• то значи да једна

реч обухвата две стопе.

Шантић има просечан постотак од 54.4% двослож ника на трохеј-

ским стопама, 12.9% трослож ника, 7.9% са две једнослож не речи и

4.2% са четворослож ним речима (20.6% свих стопа не пада у ове кате-

горије, мање више толико како код Радичевића). Код Дучића ови бројеви

изгледају овак о:3 45.6% трохејских стопа подударају се са једном дво-

слож ном речју, 14.5% пада у трослож ну реч, 7.3% има две једнослож не

речи, 4.5% пада у четворослож нике. Да су ови постоци, барем за дво-

слож не речи, али и у целини, циж и него к од Бранк а и Шантића објашња-

ва се тиме што Д учићеви стихови нису строго силаботоцск и , многе

стопе се не слаж у са трохејск ом схемом и зато нису урачунате (28.1%).

Иак о бројеви не пок азују знатне разлик е, ипак је јасно да је Дучић,свесно или несвесно, употребу двослож них речи на трохејским стопама

ограничио, да је употрсбљавао више тро- и четворослож них речи него

старији песници, И више речи к оје се не подударају са трохејским метром—

другим речима, трохејска инерција је слабија у његовој поезији.

Милан Ракић важ и за још минуциознијег версификатора него

Дучић. Код њега исто налазимо силабичких стихова (трохејско оријен-

тисаних, али не потпуно трохејск их), има једанаестераца и дванаестера-

Ца — али к од њега се сусреће сразмерно више к ратк их стихова него

код Дучића (осмерци, десетерци). Са гледалишта метрике Ракићева је

поезија доста једнолика, исто к ао и Дучићева; то важи и за риме. Скоро

сви његови стихови свршавају се на парок ситонским к лаузулама, т .ј .

ж енским римама; само нек олик о песама (н.пр. Роса пада) има мушк е

завршетке (риме). Као и Дучић, Ракић има мало револуционарног . Али

треба да се сетимо да ни старије поколење руских симболиста није увело

много новога или рево.туционарног у версификацију, и нису ни М лади

Пол>аци (осим што су Jan Kasprovvicz и неки други касније увели слободни

стих). Српски И хрватски модернисти прве генерације нису се толик о

угледали на младе верслибристе у Ф ранцуској (Gustave Kahn, Jules

Laforgue, Jean M oreas, Emile Verhaeren, Guillaume Apoll inaire и др.),

него на Бодлера и парнасисге, који су управо били тачнИ и к онзерва-

т и в н и сти х от в ор ц и .

1 П рвих 500 стопа њег ове поеме Безимена.2 Остало 20.9% се састоји од других к омбинација: углавном једна једнослож на

и једна двослож на реч (нпр. са морем, и молим, молим и) .3 Бројили смо 800 стихова, из цик ла Сенк и по води и друг их п есама.

2 6 8

П оказује се да то исто важ и и за два нешто млађа модерниста, Симу

Пандуровића и Владислава Петковића-Диса. Божидар К овачевић је

говорио о новим, раније нечувеним звуковима, идејама и сликама код

модерниста, „ све то у неком дотад непознатом флуиду, ритму, распореду

слик ова, у облику к оји је на први иоглед продуж ење старих форми, али

је у исти мах свеж, чудесно нов и рафинирак"4. То је тачно, али ипак , у

ствари, једва да се мож е говорити о к онк ретним променама у ст рукт ури

њихових песама. Нема сумње да Пандуровић, у упоређењу са Дучићем,

у својим једанаестерцима и дванаестерцима има више правилних трохеја.

Нек е од његових песама читају се врло добро силаботонск и, само са

ретким трансакцентуацијалга. Трансакцентуације, уосталом, налазе сс усвој силаботонској поезији И чак су неминовне за њу, да би се избегла

монотонија. Где се налази граница између чисто силабичких стихова,

силабичк их са „ трохејском инерцијом"

, и потпуно трохејских ? Не мож е

се г оворити о ош трим г ран ицама, о н аг лом прелазу нити о к оренит о

новој техници Или прозодији.

Пандуровић је, подраж авајући Бранка и Лазу К остића, ro icao и

јампске стихове. Његова расподела строфа к ао и његов слик веома су

правилни, без знатних изузетака или покушаја обнове.5 Само распоред

рима може код њега понекад да се мења. У великој већини стихова Паи-

дуровић се служ и ж енским слик овима, а само изузетно мушким. Што

стоји на путу потпуно силаботонском карактеру многих његових песама

јесте, у ствари, пре свега прва стопа: она може да буде дактилска или

амфибрашка — а затим стих се развија, по правилу, трохејски, иако могу

да се сусрећу дактилске стопе или да буде неки прекобројан слог или

непостојећи слог . Стихови к оји су уосталом метричк и тачни и идентични

могу код њега да добију анакрузу, а други су без ње. Што се мож е ту и

тамо наћи у П андуровићевим песмама, а чега ретк о има к од Ш антића,

Дучића или Ракића, то је дак тилск а стопа између трохејских — једна

слобода која, међутим, по моме мишљењу, још не заслуж ује назив „ тонск и

стих" (к оји је својствен, између осталог, германским стихотворним си-

стемима).

Дис, који је нек олик о година старији од Пандуровића, али је почео

нешто к асније да пише песме, очевидно је био под извесним утицајем

свога савременика, опет по речима Божидара Ковачевића, „ Ое) нашу

поезију најсмелије ослобађао традиција у к ојима би замрла, и дао јој

полет" 6. То је сигурно тачно у другим погледима, али прозодијски облици

к од њега нису битно друк чији од оних к од његових претходника и савре-

меник а. Он је исто налисао силабичк е, дванаестослож не стихове, или

каткад шеснаестослож не (са цезуром после осмог слога), што је најдуж а

* У вод издању : Сима Пандуровић, Песме, Н ови Сад—Београд („ Српск а књи-

ж евност у сто к њига"

), 1959, стр . 14.

6 И ма нек олик о мањих изузетак а, — так о песма Н аши пеј заж и има неправилну

расподелу строфа.

8 У вод издању : Владислав Петковић-Дис, Песме, Нови Сад—Београд („ Српск а

к њиж евност у сто к њига"), 1959, стр. 8.

2 6 9

форма стиха која је била у употреби код Срба (Војислав Илић се такође

служ ио том мером). Поред тога се иалазе и недвосмислено трохејски

стихови. Тенденција, коју опажамо код Дучића, да се уводи сразмерно

в и ш е тр осл ож ни х и ч етв ор ослож ни х реч и , а да им а мањ е дв ослож н и х ,

не наставља се к од Диса. У песми Нај већиј ад, н.пр., 55% од стопа састоји

се од двослож ника, 15.5% од једнослож ник а; у И дили 67% од дво-

сложника, 9% од једносложника. У песми На очевом Гробу (у четворо-

стопним трохејима, иако са трансак центуацијама) чак 72 од 80 стопа

(90%) су обликовани са двослож ним, парокситонским речима (или

понек ад са две једнослож не речи).

Дис је сигурно био исто толик о прецизан као и напред поменути

модернисти — његов је слик чист, стихови И строфе у појединој песми

су једнолик е. Т о проузрок ује и у његовом случају извесну монотонију-

Међутим, има код њега и песама у одступајућим мерама, к оје доносе

нешто разнолик ости .7

Стварна и к оренита промена слика, промена у спољашњој форми

српск е песме дошла је тек са младом генерацијом к оја се родила ок о

1890. године. Први је њен представник био М илош Црњански ; његова

је прва песма била штампана кад му је било петнаест година; почео је

своју каријеру к онвенционалним стиховима. Али у својој првој збирци

(.Лирика Ит аке, 1919), чији је садржај делимично настао почетком првог

светск ог рата, израж авао се слободним стихом. Овај је тип версификације

(или радије облик стиха у коме је скоро свака версификација потиснута)почео ок о 1910— 1912 год. да добија присталице у југоисточној Европи.

(Разуме се, било је појединих случајева слободног стиха и у ранијој срп-

ској поезији). Н .пр., стихови његовог ПролоГа у збирци Jl upm a Ит аке

од неједнаке су дуж ине, а строфе од неједнаке структуре. Постоји слик ,који се често одржао и у стваралаштву следбеника слободног стиха,нарочито у словенск им к њиж евностима. У осталом, рима није нешто на

што се Црњански особито усредсредио, нема к од њега нарочито орнги-

иалних или упадљивих рима; има додуше нек их неједнак о-наглашених,

к ао ш то су , н .пр ., п оетик а : дик а, в и ш е : ми р и ш е, п р ава : к р ав а : осл о-

бођава. Има неколико „ сиромашних" слик ова (н.пр. све: зре), и тауто-

лошких (носи : носи), који уствари никак ви сликови нису. У неким пес-

мама је сасвим или делимично изоставио слик . Његови сгихови, уоста-

лом, нису без ритма, ту и аамо чак имају извесну метричк у правилност .

Ода вешалима, н.пр. (из 1917 год.), има већином строфе са алтернацијом

од четири и три икта (или стопе) и са једним ненаглашеним слогом, или

два, или чак три, Између наглашених слогова. Н еправилну алтернацију

трохеја и дак тила показују, н.пр., и песме ЈуГославиј и, Смирај и Поздрав

(ове две последње су и без риме).

* Види, нпр., Opiuj e, где се смењују 13-сложни и 4-слож ни стихови — они по-

следњи са мушк ом римом — или П есму без речи, где има редом, у свак ој строфи, два

стиха од три трохејск е стопе и један стих од шест стопа; или Пет песама; или Први

загрљај , к ој а има сасвим неправилну дуж ину стихова и строфа.

2 7 0

Неке песме из ове збирке приближавају се по својој /цетричк ој

структурн силабичк ој поезији: к .пр. Ја, т и и сви савреж ни парови (1919)састоји се од узастопних десетераца и дванаестераца, у пет сгрофа од

шест стихова са слик ом, чак са разним ун т̂ рашњим слик овима. „ Страж и-

лово" из 1921 год. има стихова врло неједнаке дужине, неједнаких стро-

фа, и свуда има слик , само у неправилном редоследу. Једна је песма

правилиије изграђена него друга; али се ретк о налази к од Црњанскога

обичан , препознатљив и доследно проведен метар, прави .ша строфик а

и л и сл и к о в н а сх ем а .

Станислав Винавер се још свесније него Црњански побунио против

старе версификацпјс, сматрао је да је српско песништво било, како је

рекао, проклето десетерцем и трохејом, у којима су се Дучић, Ракић и

Пандуровић заглавили. У својим есејима и у књизи о Лази Костићу

бавио се ритмом, метром и мелодијом у поезији уопште, и нарочито у

К остићевој . Па и сам је нок ушавао да створи мелодијск е стихове; али

није ж елео да иск ористи к онвенци онална и отрцана средства нормалне

сгрук туре стопа, стихова и строфа.

Риму није одбио, иако је није применио у свим песмама, понек ад

само у једном делу песме8; али већина његових песама и«а потпуну, чак

И доста вешту слик овну схему. Често је риму к ористио ради хумористич-

к ог ефек та9. Његови су слик ови понек ад инвентивни и довитљиви (тамо :

ткамо), састављених од необичних речи, к оје се пре њега нису сусретале

у позицији риме (обзорја: неоспорја: предгорја, или луке: руке: бруке:

шљук е: хуке). Понекад слик овно слагање обухвата три слога. Уопште

његова употреба речи је необичнија, тежа, измишљенија него код ње-

гових претходника. Стилистички, такође, његови су стихови више ни-

јансирани; он се служи, н.пр., антепозицијом зависне именнце у ге-

нитиву пред доминантну именицу („ земље челикова к ора") и одвајањем

именице од придева к оји јој припада. Читав дух његове поезије (као и

поезије Црњанског) сасвим је другачији од духа претходне епохе у

поезији. Први пут у српској књиж евности иступа неко к о се поиграва

са стихом на несташан цачин. У том погледу Винавер мож е да се

упореди (премда не у истим размерама и на исти начин) са футуристима

у Русији и, н.пр., са Julianom Tuwimom у Пољској . М ож е се ук азати

на једну вешту песму к ао што је Сви смо ми камена, у к ратким шесто-

слож ним стиховима, или на његове „ телеграфск е сонете" (једнослож не

стихове) и друге случајеве слик овне акробатик е. У прк ос његовој одврат-

ности многе његове песме ипак имају јасну трохејск у тенденцију ; има и

мање-више јампск их и дактилских песама (н .пр. Tpece се древни т рон).

М еђутим, многим друтим песмама недостаје препознатљив метар.

Т рећи изванредни новатор српск ог стиха био је М омчило Н аста-

сијевић. Д алек о од Винаверове леж ерности, он је створио песнички

опус к оји је отмен, одабран, врло утанчан, али и веома к омпак тан, лапи-

8 Н пр., К ашедрала има 18 строфа, од к ојих четири имају слик ааа.

9 Види, нпр., Лу дилом опаких му дролиј а или К ад у ђеш у зачарани к ру Г; многе

песме из збирк е М ј ећа.

2 7 1

даран и зато делимично херк етичан. П отпуно је одбацио старовреаденск е

прозодијск е форме, па и риад је к од њега играла споредну улогу —

к аткад се појављује у иначе слободној, нериадованој песади, а често уопште

недостаје.

Растк о Петровић је ишао још к орак даље. Осим у иеким, од најра-

нијих песавда, неада к од њега везаног стиха, свуда је вдетар нередован или

просто одсутан, свуда су строфе неједнаке, а риада, ако постоји, произ-

вољно је примењена, она мож е да буде хетероакцентна или неправа.

У песми Једна ст ара ариј а . . . има стихова од Три до 28 слогова. Т име

је Петровић, из модерниста к оји су се родили у 1890-м годинама и који

су се појавили крајем или одмах после првог светског рата, најмодернијипесник , т.ј . тотално предан модерном начину израж авања, начину два-

десетог век а, изван свих традиција.

М ада су се јавили у раздобљу између ратова многи песници са

консервативном или к онвенционалном версифик ацијом, нису играли

водећу улогу, са изузетк ом так вог талента, к ао што је Десанк а М ак си-

мовић. Једанаестерац и дванаестерац скоро су били мртви. Са надреа-

листима слободни стих је постао мање-више заједничком својиномсрпск ог песништва. М етар, строфик а и слик свак ак о нису нестали, али

њихова је улога много ограциченија него у поезији пре првог светског

рата. Т акви песници као што су Црњански (иак о је његова улога била

краткотрајна, јер се окренуо прози), Винавер, Видаковић, У јевић изра-

ж авали су се на нов начин и њихови стихотворни облици и методе одра-

ж ав али су н ов и став уметн ик а у и змењ ен ом св ету .

У хрватск ом песништву су се традиције и развитак разликовали одположаја у Србији. Силвије Страхимир Крањчевић, претходник М о-

дерне, написао је претеж но силаботонске, трохејск е стихове у разним

к онфигурацијама строфа и рима; у његовим стиховима доста често се

сусреће и дак тил. Није се увек придрж авао строгих формалних правила:

многе песме пок азују извесну лабавост у метру и у распореду сликова.

Исто так о как о његови српски савременици, барем они старији, написао је

и хексаметре (н.пр. Господскому каст ору, која је и без риме, супротно

српск ом хек саметру) . Његова дуж а поема М ој сиј е има мушких и дактил-

ских клаузула и нема слик а; ок ситонске к лаузуле јој дају јампски к арак -

тер. Крањчевићеви млађи савременици (као, н .пр., Иво Војновић, Анте

Т ресић Павичић и Антун Г. Матош) нису се мање придржавали про-

зодијских облика него што је ипак у већини својих радова учинио Крањ-

чевић. Интересантно је да је Матош, који упркос својој важној новатор-

ск ој улози није био ек спериментатор са облицима, пише своју песмуМ ора у нек ој врсти слободног стиха, са стиховима од 2, 3, 4, 5 и 6 стопа,

са нередовном анак рузом и без поделе у строфе. Он има заједничк о

са нек им другим хрватск им песницима да ту и тамо примењује синерезу

(к оја се само ретко сусреће к од Срба).

У малом опусу Владимира Видрића налазимо извесну несташну

атмосферу, к оја понек ад подсећа на Jul iana T uwima, иа Vi tezslava N ezvala

у Ч ехословачк ој, или на Винавера. М ноге његове песме (са стиховима

2 72

од 2, 3, 4 или 5 стопа) имају лабаву струкТуру, стихови су са анакрузомили без ње и имају дактилске између трохејских стопа. Слик је углавиом

непотпун (abcb), понекад има окситонску клаузулу. Није био Видрићоснивач нове хрватске метрике, како га је звао Антун Барац у својојмонографији о њему

10, али је писао у разноликим, лаким и слободним,

лабавим формама у већем степену него већина његових савременика.

Драгутин Домјанић је био у још већој мери парнасистом него Видрић;али у својој версификацији много личи на њега. Нахшсао је углавном

песме са исправним, редовцим стопама (највише трохејским, али и дак -

тилским или оба, варирајући их, а понекад и са амфибрасима), са нор-

малним строфама и сликом (често непотпуним: abcb; онда не-римујућистихови, први и трећи, често иад ју мушке клаузуле). Чини се да су несамо Домјанић, него уопште хрватски песници били више него Србисклони да употребе тернарне стопе (дактиле). Домјанићеве кајкавске

песме ни су се разли к овале од ш ток авск их ш то се тиче стих отв орних

облика. У својим каснијим песмама он нагиње још више него у ранијим

једном лаком, наивном, глатком и беспроблемном стилу, једном начинупевања к оји личи на народну песму; међутим, неке од ових песама имајувешту еуфонију са потпуном римом и алет ерацијом (Фшурице, Мрак,Зденец, Месечина).

Миховил Николић у својој версификацији много личи ца Видрића

и Д омјанића; његови су стихови ритмичк и и метричк и, углавном лак и,

силаботонск и уређени, али се он често не придрж ава к рутих схема.

Слик ови су његови доста к онвенционални. У малом броју његових

песама (н.пр. Ож уј ак, Пирна пј есма) цалазимо слободни стих, у коме је

Н ик олић био пионир ; али ради се само о нек олик о случајева.

Његов савременик Владимир Назор исто се обратио слободном

стиху, иак о само ретк о у својим ранијим делима (Мора), — то је била

еволуција к оја је изменила к арактер његовог к аснијега рада (види,

н.пр., његов Чамац на Купи) . Његова је поезија врло обимна и писана

у току лшогих година, зато се мож е наћи у њој велик а разноврсност

песничк их облика и типова. У многим својим најбољим песмама приме-

нио је слободцију версифик ацију и одвојио се од к рутих конвецција у

области метра и строфике — такође и од конвецција којих су се други

модернисти још придрж авали. С друге стране, написао је, н.пр., целу

књигу под насловом Десет ерци (1930), декасилабичне стихове (који ту

и тамо подсећају на стих народних песама).

М ного је драстичније било иступање Јанк а П олића К амова, к оји је

1907. год. пренеразио не само ширу публику, него и друге модернисте

својом збирком Псовка (написаном 1905. год.), у којој има песама напи-

саних у слободном стиху, не-ортодок сних и чак шокирајућих, как о по

садржају так о и по облицима. Међутим, збирка Ишт ипана харт иј а,

која је следовала исте године, била је од почетка до краја написана у

10 Антун Барац, Видрић, Загреб, 1940; цитирано код Антуна Шољана у њего-

вом уводу књизи : Владимир Видрић, Пј есме, Загреб („ Пет стољећа хрватске књи-

ж евности"), 1970, стр. 18.

2 7 3

везаНом стиху ; К амов се овДе послуж ио Тешк им, строгим формама,

написао је сонете и чак нек е песме у хек саметру . Слободни стих још није

к оначно победио.

Т ак о се испоставља да су хрватски модернисти, рођени пре 1890.

год., у нешто већем степену него српски савременици варирали своју

прозодију и у неким се случајевима сасвим ослободили од везаног стиха;

усред млађих, рођених после 1890. год., тенденција ка слободним облици-

ма била је, к ао и к од Срба, јача и распрострањенија.

Владимир Ч ерина још је певао на к онвенционални начин, у духу

старијих хрватских, па и српских песника-модерниста. Пуно слободнији

је био већ одмах први песнички рад М ирослава Крлеж е: у својим књи-

гама П ану Три симфониј е и др. применио је разне, наизменичне метричк е

форме (у српској и хрватск ој поезији то се уствари увек своди на тро-

хејск е и дактилск е стопе); понек ад он додаје анак рузу, понек ад је изо-

ставља. У век има риму, али она нема утврђеног места или распореда.

Упрк ос оном недостатку строге везаности и доследности, његова поезија

чини ритмички утисак . Т о важ и у већој мери за Аугуста Цесареца, код

к ога је све било нешто правилније него к од Крлеж е.

Антун Б. Шимић је у првим својим делима (прву је песму штампао

1913. год.) применио стандардне прозодијск е форме, али се усред пе-

сама из 1917— 1919. г од . налазе так ве песме к ао М олит ва, к оја је на-

писана искључиво у слободном стиху без слик а. Мн оге су так ве песме

сабране у збирци Преображ ења из 1920. године (једина к оја је изашла за

његовог ж ивота).

Овде треба да се помиње Т ин У јевић, највећи хрватск и песник це-

лог овог раздобља. У већини својих песама и он је применио доста тачна,

строга правила. Д одуше, прва стопа многих његових песама мож е да

почне дактилски или амфибрашк и, — вероватно се те стопе морају

читати са слабим, мало емфатичним нагласк ом; то исто налазимо к од

многобројних других хрватск их и српск их песник а. У ток у извесног

доба, двадесетих година, особито за време његовог боравка у Београду

и к онтак та са надреализмом, У јевић је написао и слободне стихове.

Затим се вратио везаности, строфи и рими, иак о себи допушта слободе

к оје би по к ласичном стандарду 19. век а биле неприхватљиве.

Н а к рају да управимо поглед на Босну и Х ерцеговину. Н арочито у

Сарајеву се у года нама пре првог светск ог рата скупила читава група

младих песник а. И зраж авали су се у многим разнолик им формама: од кла-

сичних силабичних метара (н.пр. Плава ноћ Димитрија Митриновића

је у хек саметрима) прек о силаботонских (Царски сонет и М илоша Ви-

дак овића, неке песме Драгутина М раса и Д раге Радовића) и тонских

стихова (н.пр. Видак овићева Свет лост ) до разних градација слободног

стиха (н.пр. већина Андрићевих песама), и још даље до песме-у-прози ,

која је извесно време била права мода и к оју су писали Боривоје Јевтић,

И во Андрић и др.

2 74

Из овог се види да се пре три четврти столећа збила далекосежна

еволуција у спољашњем изгледу песништва на српск охрватском језик у,

к оја је, разуме се, само једна манифестација дубље промене у погледима

И сензибилитету песника. Стари поетски, прозодијски облици нису мртви,

има и у садашњој поезији следбеник а везаног и римованог стиха, али је

модерно доба увело велику разнородност и слободу у песничко стварање

к оје је без сумње јак о раширило и обогатило могућности песничк ог

и з р аз а.

t

2 7 5

D r T h om as E ekm an

V E R SI F I CAT I ON OF T H E SE RB I A N A N D CROA T I A N M OD E RN

S u m m a r y

T he character of a l i teratur e has rarely changed so much in such a short t ime as the

lit erature, and particularly the poetry, of the South Slav countries in those twenty years

f rom the end of the last century to the end of W orld W ar One. W hat do Jovan Jovanović

Zmaj or even Aleksa Šant ić have in common with Vladistav Petković-Dis or Rastko Pe-

t rović? T hei r themes, the spi r it of thei r poems, are completely dif ferent . But is t here so

much dif ference in thei r poet ics, in t he technical means by which the poets of the 19th

century and the „ Modernists" expressed themselves?

I n this paper, the principal prosodic systems of some distinguished representat ives

of the M odern in the Serbs and Croats are considered. I t is sown that Ivan Dučić, M ilan

Raki ć and even Sima Pandurovi ć and D is preserved and extended many f eatures of the

t radit ional poet ics of the 19th century in their methods of versif icat ion ; they mainly used

a very restricted number of forms of the syllabic system. T he same goes for thei r versif ica-

t ion and for their гћут е; thi s i s i llustrated by some examples. T here are certain dif ferences

i n the use of longer words: in Dučić there are proport ionately more three- and four-syllable

words than in hi s predescessors and contemporari es.

I t is only with the younger poets: M iloš Crnjanski, Stani slav Vinaver etc. that radical

changes in the system occur . I nstead of a gradual t ransit ion to the modern forms, they

int roduce „ f ree verse" in at least part of their poems, getting ri d of all forms of metre and

verse, and even partly abandoning rhyme. We see the same in the Bosnian poets (Vida-

ković, Jeftić, Andrić) and in Croat ia, where the syl labo-tonic tradition was stronger and

the older generation of M odernists had at their disposal a slightly greater liberty of methods

of versif icat ion, but where at t he same t ime as among the Serbs f ree verse appeared (Janko

Polić Kamov, then T in Ujević and Antun B. Šimić).

2 7 6