Tina Kostić - Regulacija i Supervizija Elektronskog Bankarstva

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: BANKARSTVO

TEMA: REGULACIJA I SUPERVIZIJA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Mentor:

Student:

Prof. dr Predrag Radovanovi

Tina Kosti

Broj indeksa: 12281

Smer: Finansije i bankarstvoLeskovac, 2015.

SadrajUvod ...................................................................................................................................3

Regulacija i supervizija elektronskog bankarstva ...............................................................4

1. Pravni okvir .........................................................................................................4

2. Meunarodne organizacije i institucije i pravna regulativa u domenu

elektronskog poslovanja ..........................................................................................7

2.1. Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovinsko pravo -

UNCITRAL ................................................................................................8

2.2. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu - WIPO ........................9

2.3. Svetska trgovinska organizacija WTO ............................................10

3. Pravna regulativa elektronskog poslovanja u Srbiji ..........................................12

Zakljuak ...........................................................................................................................14Literatura ...........................................................................................................................15Uvod

Elektronski novac i elektronsko bankarstvo je rezultat iroke primene informaciono- komunikacione tehnologije (ICT). Razvoj informacione i komunikacione tehnologije, mnotvo tehnikih i finansijskih inovacija intenzivira konkurenciju, utie na unapreenje poslovnih procesa u bankama, izmeu banaka i u odnosu sa klijentima.Predmet istraivanja u radu je analiza karakteristika, faktora razvoja i ekonomskih efekata elektronskog novca i elektronskog bankarstva, sa ciljem da ukaemo na mogue ekonomske posledice i neophodnost inoviranja i upotpunjavanja zakonske regulative u ovoj oblasti. U radu smo poli od hipoteze da je elektronski novac i elektronsko bankarstvo, kao vid trinog komuniciranja, neophodno, da pozitivno utie na brzinu i efikasnost poslovanja i da uspenost zavisi od efikasne zatite finansijske privatnosti korisnika.Regulacija i supervizija elektronskog bankarstva

1. Pravni okvir

Rast koji je u nekoliko poslednjih godina doivelo elektronsko poslovanje u odnosu na klasine tipove poslovanja, prouzrokovao je promene pravila poslovanja i njegove regulacije. Kako elektronsko poslovanje omoguava izvravanje klasinih poslovnih zloupotreba kao to su prevare, finansijske malverzacije, ili izbegavanje plaanja poreza na nov nain, potrebno ga je posebno regulisati, jer se pravila i kontrolni mehanizmi klasinog poslovanja ne mogu primeniti. Meutim, to nije tako jednostavno, prvenstveno zato to je ovo nova oblast poslovanja koja je u stalnim i brzim promenama. Pored toga, tehnologija koja se primenjuje nije ograniena samo na jedan region, ili zemlju. To opet, sa svoje strane dovodi do problema na koji postojei pravni sistemi ne daju zadovoljavajue odgovore, poto je njihovo vaenje ogranieno teritorijom drave u kojoj se primenjuje. Izlaz je pokuan da se nae u meunarodnim organizacijama i telima kao to su Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija, ili u okviru regionalnih ekonomskih integracija, kao to je Evropska unija. Sporost u dogovaranju koja je posledica usaglaavanja stavova izmeu zainteresovanih drava, prouzrokuje relativnu neefikasnost ovih tela. Pored toga, njihove odluke su obavezne samo za one drave koje su se izjasnile da ih prihvataju. Meutim, potrebe za smanjenjem trokova poslovanja i elja za poveanjem trita koja je sublimirana u elektronskom poslovanju, dovela je do toga da mnoge razvijene zemlje ubrzano pristupaju njegovom regulisanju.

Ulogu meunarodnih organizacija vezanu za elektronsko poslovanje, moda, najbolje ilustruje OECD koji je 1996. godine doneo izvetaj pod nazivom Globalna informaciona infrastruktura globalno informaciono drutvo prvenstveno namenjen vladama lanicama, ali zahvaljujui uticaju koji ima. U Izvetaju se istie globalni karakter elektronskog poslovanja i sugerie vladama, uvaavajui sve politike i pravne razlike izmeu drava, da podstiu digitalno poslovanje, stvarajui uslove uz to manje poveanje regulacije. Kako nacionalna zakonodavstva nisu i nee biti direktno primenjiva u svim oblastima cyberspace poslovanja, potrebno je regulaciji ovog podruja pristupiti putem samoregulacije. Naroitu panju treba obratiti sigurnosti i autentinosti elektronskih dokumenata koja se razmenjuju izmeu subjekata iz razliitih drava, kako bi ona bila pravno valjana. OECD predlae da se to pre doe do zajednikih stavova vezanih za legalnost elektronskih dokumenata putem elektronskog potpisa.

Postavlja se pitanje, ije pravne norme e se koristiti u sluaju spora u prekograninom prometu robe i usluga putem mree? Nalaenjem reenja za ovaj problem, sigurno e pozitivno uticati na uspeh elektronskog poslovanja. Jedno od reenja bi moglo biti da je za pravne posledice proizale iz ugovora koji se odnose na elektronsko poslovanje, nadlean pravni sistem sa teritorije gde se nalazi prodavac. Problem se uslonjava kada se posao vodi u nekoliko zemalja. Takoe se postavlja pitanje, da li je sedite prodavca u elektronskom poslovanju tamo gde je lociran server sa koga on nudi svoju robu i usluge ili negde drugde. U globalnom elektronskom poslovanju uobiajeno je da organizacija u nekoj zemlji ima server i nita vie, to je naroito izraeno kod virtualnih organizacija koje sigurno ne potpadaju ni pod jedan geografski ogranien pravni sistem.

Regulisanje pravnih aspekata elektronskog poslovanja je veoma znaajno, jer ovaj vid poslovanja direktno dovodi u pitanje funkcionisanje tradicionalnih pravnih reima koji su zasnovani na pravilima pismene evidencije, postojanju originalnih potpisanih dokumenata i slinim faktorima koji nemaju svoje ekvivalente u domenu elektronskog poslovanja.

Za domen je bitna i injenica da elektronske tehnologije ini teritorijalne granice nerelevantnim, to takoe potkopava temelje tradicionalne pravne regulative, zasnovane na teritorijalnom principu. U sajber-prostoru postaje teko utvrditi da li se transakcija stvarno odigrala i u ijoj je pravnoj nadlenosti. Ovo je posebno problem u business to consumer elektronskim transakcijama, jer u business to business transakcijama nadleno je zakonodavstvo koje se primenjuje na zakljueni poslovni ugovor. Prema zakonskom predlogu EU (novembar 1998.), kompanije koje nude online usluge bie regulisane po zakonodavstvu zemlje u kojoj su osnovane (country of origine), a ne, na primer, po zakonodavstvu zemlje u kojoj je lociran host ili raunar, ili prema zakonu zemlje u kojoj se usluga prima. Osim pravne jurisdikcije, na listi zakonskih dilema su i sledea pitanja:

privatnost informacija, utvrivanje identiteta, sigurnost transakcije, sertifikacija i slino. Izgradnju pravne regulative za elektronsko poslovanje moemo posmatrati na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou.

to se nacionalnog nivoa tie, moe se rei da potpuno adekvatna zakonska regulativa za elektronsko poslovanje praktino jo uvek ne postoji ni u veini razvijenih zemalja najveih korisnika elektronskih tehnologija, a da se zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji jo uvek nalaze na samom poetku izgradnje legislative u ovom domenu. Kao polazite za izgradnju nacionalne ET regulative moe da poslui Model zakon za ET koji je 1996. godine razvila Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL). Model prua set meunarodno prihvatljivih pravila za nacionalne vlade u domenu elektronske trgovine. Za mikronivo-privredna drutva, Model daje instrukcije za izradu ugovora o ET sa drugim partnerima.

Na nacionalnom nivou u pogledu naina na koji bi se pravno uredili odnosi koji nastaju kada se poslovna transakcija zakljuuje korienjem raunara, postoje razne mogunosti kao to su:

dopuna relevantnih zakona odredbama koje bi ukazale na pravnu valjanost dokumenata koji je dostavljen elektronski, doneti jedinstven zakon (po Model zakonu) koji bi regulisao osnovna pitanja vezana za elektronski model zakljuivanja posla u meunarodnom i unutranjem prometu, kombinacija oba naina u meri u kojoj je to potrebno.

U okviru pravnog regulisanja na meunarodnom nivou, najznaajnije je doi do prihvatljivih pravila za legalnu valjanost elektronskog izvora i autentifikaciju elektronske procedure, kao i o drugim znaajnim pitanjima na kojima rade meunarodne institucije.2. Meunarodne organizacije i institucije i pravna regulativa u domenu elektronskog poslovanja

Internet i e-poslovanje su globalni po prirodi, to znai da bi minimum zajednikih pravila trebalo da bude doneto na meunarodnom nivou. Otuda su mnoge meunarodne organizacije ukljuene u rad na ovim pitanjima kao to su:

Meunarodna telekomunikaciona unija (engl. International Telecommunication Union - ITU),

Svetska trgovinska organizacija (engl. World Trade Organisation - WTO),

Meunarodna organizacija za intelektualnu svojinu (engl. World Intellectual Property Organisation - WIPO),

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (engl. Organisation for Economic Cooperation and Development - OECD) i dr.

Od meunarodnih organizacija koje su aktivne u radu na razvoju pravne regulative u domenu elektronskog poslovanja, analiziraemo samo neke:

Komisiju Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovinsko pravo (engl. United Nations Commission on International Trade Law - UNCITRAL),

Meunarodnu organizaciju za intelektualnu svojinu WIPO i posebno

Svetsku trgovinsku organizaciju - WTO. 2.1. Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovinsko pravo - UNCITRAL

Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo, UNCITRAL, donela je 1996. godine Model zakona za elektronsku trgovinu. Pri tome, Komisija se opredelila za formu model zakona, a ne recimo konvencije, jer se preko model zakona (naroito za oblasti koje nisu regulisane) podstie najefikasnije unifikacija najpre domaih, a zatim i meunarodnih propisa koji se odnose na odreenu oblast. Model sporazum se po pravnom principu autonomije volje, moe zakljuiti izmeu strana koje to ele za konkretan pravni posao. Takoe, Model sporazum slui za regulisanje odnosa poslovanja u nekoj konkretnoj grani, a celishodno je reenje za kompleksno regulisanje svih oblasti koje zahtevaju kontinuirano praenje i doradu.

2.2. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu - WIPO

Intelektualna svojina je proizvod intelekta koji je vlasnitvo nekog pojedinca ili organizacije i koji, prema tome, moe da odabere da ga slobodno koristi, ili da ga ustupi drugom licu, s tim da kontrolie njegovu dalju upotrebu (knjige, filmovi, softver, lekovi, i sve to je nastalo zahvaljujui napretku nauke i tehnologije). Sistem pravne zatite intelektualne svojine treba da obezbedi korist i njegovom tvorcu i drutvu kao celini u smislu odravanja lojalne konkurencije, podrke proizvodnji najnovijih proizvoda i usluga, unapreenja tehnolokog i kulturnog razvoja, rasta ukupnog fonda svetskog znanja.

Prava intelektualne svojine ustupaju se u skladu sa nacionalnim zakonima i meunarodnim konvencijama. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu i Svetska trgovinska organizacija zaduene su za primenu mnogobrojnih meunarodnih konvencija i ugovora kao to su:

Pariska konvencija o zatiti industrijske svojine, prva konvencija iz ove oblasti, koja datira jo iz 1883. godine, Bernska konvencija koja se bavi zatitom knjievnih i umetnikih dela, Rimska konvencija posveena zatiti izvoaa, proizvoaa fonograma i radio-TV organizacija. Takoe, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu je 1996. godine donela dva ugovora koji stimuliu i olakavaju elektronsku trgovinu i preuzimanje razliitih sadraja sa mree i to WIPO Ugovor o autorskom pravu (engl. Coryright Treaty) i WIPO Ugovor o izvoenjima i fonogramima (engl. Performances and Phonograms Treaty). Ovi ugovori idu dalje od Bernske Konvencije i ukljuuju odredbe o pravu komuniciranja, zloupotrebi u domenu tehnolokih mera i integriteta informacije. Dodatni podsticaj zatiti intelektualne svojine i definisanju njene vanosti dao je Sporazum u vezi sa merama zatite prava intelektualne svojine sa efektom na trgovinu (engl. Trade Related Intelectaul Property Agreement - TRIPS), usvojen od strane lanica Svetske trgovinske organizacije, nakon Urugvajske runde multilateralnih pregovora (1986-1994), koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine. Ovaj sporazum obuhvata sve oblasti intelektualne svojine i predstavlja prvi meunarodni Ugovor o intelektualnoj svojini koji zahteva usvajanje i primenu specifinih mera primene i procedure reavanja sporova.2.3. Svetska trgovinska organizacija - WTO

Prema analizi strunjaka WTO, elektronska trgovina ima i kvantitativan i kvalitativan uticaj na meunarodni sistem trgovanja koji je u njihovoj nadlenosti i postaje nezaobilazna tema razgovora na novoj rundi multilateralnih trgovinskih pregovora, od interesa za sve zemlje lanice WTO, bez obzira na nivo njihove razvijenosti i trenutnu ukljuenost i prisustvo na elektronskom tritu.

Inae, pitanja vezana za tretman elektronske trgovine inicirana su na drugoj WTO Ministarskoj konferenciji, odranoj u enevi 1998. godine. Imajui u vidu svu sloenost i kompleksnost liste pitanja u okviru WTO, posebno je interesantan i nov segment koji tretira problematiku vezanu za ukljuenje elektronske trgovine u sistem meunarodnog multilateralnog trgovanja. Radi se o setu pitanja koja su od posebnog znaaja prvenstveno za razvijene zemlje, gde je taj vid trgovanja najvie i razvijen i koje nastoje da meunarodnim regulisanjem ovog domena obezbede svoje interese i perspektivne profile u ovoj oblasti. S druge strane, su zemlje u razvoju koje i ako jo udaljene od problema elektronskog poslovanja ne smeju dozvoliti da se fundamentalna pitanja u ovom domenu ree bez uvaavanja i njihovih potreba i interesa. Ove zemlje su svesne da neukljuivanje u savremene elektronske mogunosti poslovanja vodi u marginalizaciju i na periferiju ekonomskog napretka, tako da je njihovo aktivno prisustvo u reavanju svih pitanja vezanih za ET od samog poetka neophodno i korisno.

Eksponencijalni rast Interneta, dao je vei znaaj elektronskom poslovanju, nego to se to uopte moglo naslutiti u toku Urugvajske runde pregovora, tako da je tema multilateralnog regulisanja elektronskog poslovanja tek kasnije mogla biti definisana i ukljuena u sistem WTO, sa perspektivom da postane jedna od znaajnih tema nove runde multilateralnih trgovinskih pregovora. To se obrazlae injenicom to je kvalitativan uticaj ET daleko vei i dublji, jer elektronska trgovina utie na trgovinske politike i trgovinsku konkurentnost svih zemalja, tako da ova tema za WTO postaje izuzetno vana iz sledeih razloga:

Trgovinske politike. Moraju biti redizajnirane saglasno novim potrebama elektronskog komuniciranja, gde dostupnost informacionim mreama postaje nezaobilazan element nacionalnih politika. Paralelno sa trgovinskom, neophodne promene je potrebno realizovati i u investicionoj, fiskalnoj i monetarnoj politici zemlje koja uvaava nove relacije elektronskog trita i sve njegove implikacije. Socijalna dimenzija ET takoe mora biti zastupljena i prisutna, naroito u domenima vezanim za trening i obuku potrebnih profila kadrova.

Uloge vlada i kompanija. S obzirom na to da se prva iskustva i znanja o elektronskom poslovanju nalaze u sektoru kompanija koje ga primenjuju, vlade koje ozbiljno pristupaju dizajniranju ekonomskog ambijenta svoje nacionalne ekonomije novim uslovima informatike ere ovo moraju imati u vidu. Znanja i iskustva korporativnog sektora moraju biti udruena sa znanjima vladinih eksperata u jednoj novoj vrsti partnerstva usmerenog na pripremu nacionalne ekonomije za poslovanje u novom digitalnom veku.

Odnos izmeu elektronske i klasine (fizike) trgovine. I pored bitnih razlika, obuhvat elektronske trgovine je tako irok da se ne sme i ne moe iskljuiti ni kada je u pitanju problematika vezana za pitanja tipina za klasinu trgovinu kao to su carine, osiguranje, bankarstvo, transport. U svim ovim domenima adekvatna reenja se moraju nai i za transakcije obavljene elektronski.

3. Pravna regulativa elektronskog poslovanja u SrbijiU naoj zemlji je prisutna i sve vie se razvija svest o neophodnosti i velikoj koristi od primene elektronskog poslovanja. Taj novi model poslovanja obezbeuje ekonominost poslovanja, lake komuniciranje sa domaim i inostranim partnerima i komercijalne prednosti na tritu. U poslovnim krugovima Evropske unije i SAD-a sve je vie prisutno shvatanje da se elektronskim poslovanjem zadobija znaajna komparativna prednost na tritu. Oblast elektronskih komunikacija je u savremenom svetu jedan od najznaajnijih inilaca privrednog i drutvenog razvoja. Naa drava, po uzoru na Evropsku uniju, mora da se postara da privredna drutva u tom sektoru posluju u uslovima konkurencije i meusobne ravnopravnosti, uz uvaavanje interesa korisnika njihovih usluga. Upravo iz svih ovih razloga postoji velika potreba da se i u naoj zemlji donese Zakon o elektronskom poslovanju, ija je priprema poela 2000. godine i jo uvek je u nacrtu. Zakon o elektronskom potpisu donet je 2004. godine, a Krivini zakon je 2003. godine izmenjen i dopunjen sa nizom potpuno novih inkriminacija, posebno u oblasti zatite raunarskih programa, Internet mree i protoka podataka, bezbednosti podataka na mrei, hakerskih upada i raznih zloupotreba.

Unoenjem ovih krivinih dela u svoje zakonodavstvo Srbija je ispunila najvei deo svojih obaveza prema Direktivi EU o zatiti raunarskih programa iz 1991. godine i prema Konvenciji Saveta Evrope o sajber kriminalu iz 2001. godine. Predviene su veoma otre zatvorske kazne za neovlaene upade na raunare, krau ili oteenje raunarskih programa i podataka (sa raunara, Interneta, elektronskih medija), pravljenje i irenje virusa, lano prikazivanje elektronske obrade podataka, namerno zaguenje mree, spamovanje i ometanje funkcionisanja Interneta, neovlaeno spreavanje ili ometanje pristupa Internetu ili drugoj javnoj raunarskoj mrei i dr.

Meutim, izrada, donoenje i implementacija Zakona o elektronskom poslovanju, u okvirima postojeeg pravnog sistema otvara mnoge probleme. Treba imati u vidu globalne okolnosti: integraciju u Evropsku uniju, odnosno injenicu da ovaj zakon, kao i svaki drugi, treba da se uklopi u postojei zakonski sistem, koji je na putu harmonizacije sa zakonskim sistemom Evropske unije. Posebno treba voditi rauna o nizu lokalnih faktora, koji se na prvom mestu odnose na postojee domae zakone koji su na snazi i reguliu oblasti u tesnoj vezi sa ovom oblau.

Na ponueni tekst Nacrta zakona o elektronskom poslovanju, date su znaajne primedbe. Naime, Nacrt zakona se samo delimino bavi reenjima vezanim za elektronsku trgovinu, a veina lanova zakona je usmerena na regulisanje odnosa provajdera informacionih tehnologija. Zbog toga predstavnici privrednih drutava koja se bave poslovima elektronskog poslovanja, smatraju boljim reenjem da se odvojeno rade dva zakonska teksta, jedan koji e regulisati odnose u oblasti elektronske trgovine, a drugi u oblasti elektronskog poslovanja.

U Privrednoj komori Beograda, dogovoreno je da se od predstavnika zainteresovanih privrednih drutava formira multidisciplinarna Radna grupa koja e, uzimajui u obzir domaa iskustva i iskustva razvijenih zemalja i zemalja u okruenju, predloiti donoenje zakonskog teksta koji e zadovoljiti potrebe kako elektronske trgovine, tako i u celini elektronskog poslovanja, vodei rauna o usklaenosti predloenih reenja sa ostalim zakonima (Zakon o trgovini, Zakon o obligacionim odnosoma i dr.).

Zakljuak

Razvoj e-bankarstva vezan je za sve iru primenu raunarske i telekomunikacione tehnologije u procesu obrade i prenosa podataka i informacija. Ove tehnologije dovode do krupnih promena u funkcionisanju banaka. Pokrenuti procesi dovode do uvoenja novih postupaka i tehnologija, koje sobom nose nove izazove i mogunosti.

Tehniko - finansijske inovacije, sa svoje strane, vode intenziviranju konkurencije u svim segmentima. Dolazi, ne samo do reinenjeringa poslovnih procesa u bankama, ve i do reinenjeringa u poslovnim procesima i odnosima izmeu samih banaka, banaka i njihovih klijenata i izmeu klijenata i treih lica meusobno.

Klasino bankarsko poslovanje i lini susret sa klijentima sve se vie zamenjuju automatizovanom proizvodnjom i isporukom usluga. Trokovi velikih transakcija se smanjuju, a bankarske i finansijske usluge depersonalizuju. Usled ubrzanog irenja elektronskih bankarskih sistema dolazi do velikih preokreta u sutini samog e-bankarstva, koje sve vie postaje sinonim modernog bankarstva.

Danas bankarsko poslovanje u potpunosti poiva na tehniko - tehnolokim resursima, a informaciono komunikacione tehnologije postaju vodi za strategiju i reinenjering. Stoga smatram da je bilo jako vano upoznati se s ovom problematikom iz ugla regulative elektronskog poslovanja, tj. elektronskog bankarstva.

Literatura

Vujovi, S., Elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2005.

Zeevi, M., Bankarstvo, Evropski Univerzitet, Beograd, 2009.

Jednak, J., Finansijska trita, BP, Beograd, 2006.

Jednak, J., Jednak, D., Finansijska trita, BP, Beograd, 2008.

Pantovi, V., ini, S., Starevi, D., Savremeno poslovanje i internet tehnologije, Ingraf, Beograd, 2002.

Pantovi, V., ini, S., Starevi, D., Savremeno poslovanje i internet tehnologije, Ingraf, Beograd, 2002, str. 201.














Vujovi, S., Elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2005, str. 244.




PAGE 4

Documents

Tina Kostić - Regulacija i Supervizija Elektronskog Bankarstva