Zlatni standard 2-1.ppt

7/30/2019 Zlatni standard 2-1.ppt

http://slidepdf.com/reader/full/zlatni-standard-2-1ppt 1/12

Zlatni standard (1870-1914)



• U periodu od kraja Napoleonovih ratova do 1870. godine

međunaroni monetarni sistem je karakterisalo uporeno

korišdenje zlata i srebra za izrau novčida.

• Ovaj perio se označava kao ‘’era bimetalizma’’.

– Novčani sistem SAD je karakterisao bimetalizam o 1837. goine

sve o početka Građanskog rata.

– Francuska se 1873. godine odrekla bimetalizma u korist zlata. – Prenost bimetalizma je ležala u ublažavanju fluktuacija cena,

o koje je olazilo u zemljama ge je korišden samo jean o

spomenutih metala.

– U slučajevima kaa se smanjivala količina zlata, zbog čega je onopostajalo retko i skupo, nosedu ulogu novca na sebe je

preuzimalo srebro, ublažavajudi eflaciju o koje je olazilo u

zemljama ge je isključivo korišden zlatni novac.



• Bimetalizam je oživeo krah 1870. goine kao posleica

va velika šoka, oba političkog porekla.

–

Prvo je, u vreme otpočinjanja Francusko-Pruskog rata,novonastala nemačaka ržava napustila o taa važedi srebrni

standard i uvela zlatni standard.

– Zatim su SAD 1873. goine postavile zlato u sreište monetarnog

sistema.

• Ovi ogađaji su imali ve važne ekonomske

posledice:

– (1) Srebrne valute su deprecirale u odnosu na zlato, i

– (2) Otpočeo je perio usporene eflacije u zemljama

koje su prihvatile zlatni standard.



• Međunaroni zlatni stanar je bio relativno kratka

epizoda u svetskoj istoriji.

•

Pojavio se tokom 1870-ih i trajao je o početka Prvogsvetskog rata 1914. godine.

• U ovom periou je ošlo o snažnog rasta međunarone

trgovine i investicija, devizni kursevi i cene su bili stabilni,

inamičan privreni rast ovijao se u ambijentu slobonihprekograničnih tokova raa i kapitala, povedavajudi

blagostanje u svetu.

•

Sukobi politika različitih zemalja bili su izuzetno retki.• To su razlozi zbog kojih se ovo razovlje često opisuje kao

"zlatno doba" zlatnog standarda.





• Posmatrajudi broj zemalja koje su bile uključene u sistem

zlatnog stanara o 1914. goine, može se uočiti a su

voede evropske zemlje prihvatile ovaj stanar i

oržavale fiksne evizne kurseve.

• Pravila zlatnog stanaraa su čak nalagala zemljama sa

deficitom platnog bilansa da putem restriktivne kreditne

politike pojačaju procese prilagođavanja, ok su zemlje sasuficitom bile u obavezi a vrše oatnu kreitnu

ekspanziju.

• Za uspešno funkcionisanje ovog mehanizma bilo je

potrebno a ukupan iznos raspoloživog zlata u svetu omo-

gudi nesmetano ovijanje međunaronih pladanja.



• Maa su pravila zlatnog stanara isključivala primenu

sterilizacije (neutralisanje efekata suficita ili deficita

platnog bilansa na novčanu masu), vedina zemalja se nije

strogo priržavala ovih zahteva, ved je u praksi sprovoila

elimičnu sterilizaciju, čime se ublažavao proces

prilagođavanja.

• Namede se pitanje kako se može objasniti očigleanuspeh zlatnog standarda do 1914. godine? Mnogi

istraživači ovaj uspeh označavaju kao običan mit.

– Navoe se činjenice a u periou 1870-1914. svet nisu pogodili

neki ramatični šokovi (kao što je Prvi i Drugi svetski rat, Velikadepresija 1930-ih ili, čak, povedanje cena nafte o strane OPEC-a

u periodu 1973-1974. godine).



• Učesnici u sistemu zlatnog stanara su uglavnom bile

razvijene industrijske zemlje.

•

Voedi međunaroni finansijski centar je bio Lonon, ok je funta sterlinga bila glavna međunarona valuta.

• Iz toga proističe zapažanje a je zlatni stanar zapravo

postojao u krajnje mirnom periodu i da nije ni bio u praksi

testiran u nepovoljnim uslovima.

• Maa je u kratkim rokovima olazilo o značajnih

oscilacija cena, one su, u ugom roku bile prilično

stabilne.



• Istorijski podaci pokazuju da su se u periodu 1870-1914.

goine cene u najvedim trgovačkim zemljama kretale pre

u istom nego u različitim smerovima, kao što je to

zahtevao mehanizam fluktuacija cena i kretanja kovanog

novca.

• Ova činjenica, u stvari, zbunjuje savremene ekonomiste,

koji nisu mogli a pomire svoja opažanja sa postavkamamehanizma fluktuacija cena i kretanja kovanog novca

(zlatnika).

– Na primer, Frank Taussig i njegovi studenti sa Harvarda

proučavali su istorijske primere prilagođavanja bilansa pladanja1920-ih godina i bili su iznenađeni brzinom i ravnomernošdu

prilagođavanja u mnogim zemljama pre Prvog svetskog rata.



• To je praktično značilo a su platnobilansne neravnoteže

finansirane kretanjem kapitala između zemalja.

•

U zemlji koja je bila izložena olivu zlata i pau novčanemase postojali su uslovi za porast kamatnih stopa, što je

elovalo kao magnet za privlačenje stranog kratkoročnog

kapitala. Na taj način je olazilo o pokrida eficita

platnog bilansa.• Osim toga, centralne banke u periodu pre 1914. godine

nisu, u potpunosti, sledile pravila igre.

– U vedini slučajeva, centralne banke su sterilizovale neravnoteže

platnog bilansa, efektivno štitedi njihovu novčanu masu o

promena u bilansu pladanja, usmeravajudi privreu u

mehanizam prilagođavanja.



• U slučaju Velike Britanije, glavni instrument za

uspostavljanje narušene ravnoteže platnog bilansa pre

1914. goine bila je zvanična eskontna stopa (analogno

diskontnoj stopi federalnih rezervi u SAD).

• U slučaju eficita, Centralna banka Engleske je povedavala

zvaničnu eskontnu stopu činedi Lonon relativno

privlačnijim centrom za plasman zajmova i skupimmestom za uzimanje zajmova.

• Za razliku o čistog zlatnog stanara i zlatno polužnog

stanara u kojima je postojalo stopostotno zlatno pokride

novca u opticaju, u zlatno-deviznom standardu napušten

je ovaj princip.

– U čistom zlatnom stanaru evizne rezerve centralnih banaka

obuhvataju zlato i valute čiji je paritet iskazan u onosu na zlato.



• U zlatno-eviznom stanaru proširuje se pul eviznih

rezervi tako što se u njihov sastav uključuju sem zlata i

drugi oblici aktive.

• Smanjivanje zlatnog pokrida novčane mase počelo je a

otežava automatsko prilagođavanje.

• Ako je novčana masa bila pokrivena eviznim rezervama

samo sa 50%, oliv zlata u vrenosti jene novčane jeinice zahtevao je smanjivanje novčane mase za ve

novčane jeinice.

•

Možemo pretpostaviti a je ze zemlje koje se suočavaju sasmanjenom privrenom aktivnošdu i porastom

nezaposlenosti bilo neprihvatljivo delovanje deflatornog

mehanizma putem proporcionalnog sanjivanja novčane

mase.

Documents

Zlatni standard 2-1.ppt