1. GRAA ZEMLJEMineraliStenePodela stenaUenik: Milica GrujiProfesor: Vera Milievi

2. GRAA ZEMLJENauka o grai Zemlje, njenom sastavu i istoriji naziva segeologija. Zemlja ima oblik najsliniji telu koje se zove geoid. Sastoji se iz 4 geosfere (koncentrine lopte)- litosfera ( Zemljina kora)- Zemljin omota- srednji sloj- jezgro 3. LITOSFERA Zemljina kora je spoljni stenovit omota debljine od 8 do 60km. Razlikuju se dva sloja :- SiAl je sloj od lakih elemenata ( Si i Al)- SiMa je donji deo kore u kome najvie ima Si i Mg 4. ZEMLJIN OMOTA Dopire do dubine od 1200 km. U njemu su temperature od 1200 coSREDNJI SLOJ U srednjem sloju imanajvie Fe ( gvoa) ialumosilikatne mase uobliku magme. 5. ZEMLJINO JEZGRO Najvie zadri gvoa i nikla. Pod velikim je pritiskom i na temperaturi od 5500 Co Idui u dubinu od zone neutralne temperature, na svakih 33 mtemperatura raste za 1Co 6. MINERALI Neorganska jedinjenja koje imaju homogeni sastav. Dele se na : - pirogene (nastali kristailisanjem) - taloeni ( nastali taloenjem ili kristailsanjem rastvora) - metamorfni ( nastali preobraajem ve postojeihminerala u dubini litosfere ) - sekundarni ( nastali raspadanjem minerala na litosferi ) - petrogeni ( ulaze u sastav stena ) 7. MORFOLOKO STRUKTURNE OSOBINE MINERALAMinerali se u stenama mogu javljati u sledeim oblicima :Kristalnim Kristalastim AmorfnimKRISTALNI OBLICI MINERALAOni imaju minerale ije i najsitnije estice imaju pravilangeometrijski oblik tj. oblik pravilnih poliedara. 8. KRISTALASTI OBLICI MINERALA To su minerali ija je unutranja graa pravilna, a spoljanjanije. To je naje sluaj sa mineralima koji su nastali u dubiniZemljine kore i nisu imali prostora da se pravilno razviju. Imaju vlaknast, listast ili tapiast oblik.AMORFNI OBLIK MINERALATo su minerali koji nemaju pravilnu ni spoljanju ni unutranju gradju.Izgled mase je zemljast ili staklast. 9. FIZIKE OSOBINE MINERALA 1. Tvrdoa minerala- je otpor koji mineral prua ako ga para neki drugi predmet- utvruje se na osnovu Mosove skale na kojoj su poredtvrdoa od 1 do 10 poreani minerali idui od manje otpornihka najotpornijim. 2. Fizioloka svojstva - to su boja, miris i ukusNpr. : Fe ima tamnu boju, HCl ima slan ukus a glina ima miris zemlje. 10. 3. CEPLJIVOST Ovu osobinu posedujuminerali ija je kohezijarazloita u razliitimpravcima, tako da se mineralpri udaru lomi po glatkim iravnim povrinama.4. PRELOM Deava se pri udaru mineralaija je kohezija ista u svimpravcima i takav prelom jeneravan. 11. HEMIJSKA SVOJSTVA MINERALA Minerali se sastoje najee od 2 ili vie hemijskihelemenata, ali postoje i oni koji se sastoje samo od jednoghemijskog elementa. To su dijamant, zlato, srebro, platina, iva i grafit. Delimo ih na : - silikate soli silicijske kiseline - karbonate soli ugljene kiseline - oksidi jedinjenja koja sadre O - sulfati soli sumpone kiseline - sulfidi jedninjenja sa sumporom 12. SILIKATI:1.FELDSPATI Ulaze u sastav stena. Pod dejstvom atmosferilija se raspadaju u kaolin, a tvrdoa imje 6. 13. 2.KAOLIN Ima karakteristian miris. Upija vodu , bubri i postaje plastian. Tvrdoca je od 2 3 . 14. 3.LISKUNI U stenama se nalazi u obliku tankih listova. Imaju sedefasti sjaj. Otporni su na delovanje vode i zato se esto taloe u pesku iglini. 15. 4.OLIVIN Mineral maslinastozelene boje. Veoma je postojan. Pod dejstvom atmosferilija prelazi u serpentin. 16. 5.SERPENTIN Kristalie u obliku listia, a esto ima i vlaknasti oblik (azbest). 17. 6.TALK Nastaje metamorfozom olivina. Ima svetlu boju. Tvrdoa je 1. 18. STENE Stene su sastavni deo Zemljine kore. Meusobno se razlikuju po vrsti minerala koji ulaze u njihovsastav. Nauka koja je bavi prouavanjem stena naziva se petrologija. Stene koje se sastoje od samo jednog minerala su retke (krenjak od 1 minerala kalcita ) . 19. STRUKTURA I TEKSTURA STENA Ovo su vane karakteristike jer od njih zavisi vrstoastene, otpornost na habanje, glaanje, poliranje i slino. Struktura stena predstavlja oblik zrna minerala i njihoveveliine u steni. Moe biti :-zrnasta-porfirska-kristalasta-klastina 20. ZRNASTA STRUKTURA Ovakvu strukturu imaju dubinske magmatske stene. Odlikuju se zrnima priblino iste veliine. Lako se glaaju i poliraju.Npr. : Granit se sastoji od zrna minerala liskuna, feldspata ikvarca. 21. PORFIRSKA STRUKTURA STENA Karakteristina je za povrinske magmatske stene. Jasno se razlikuju krupna zrna kristala i sitnozrna masa. Ovakve stene se ne glaaju ve ostaju habave. 22. KRISTALASTA STRUKTURA STENA Ovu strukturu imajuu sedimentne stene koje su nastale iznekih drugih raspadnutih stena koje su se taloile u rastvorima.KLASTINA STRUKTURA STENA Imaju je sedimentne stene koje su nastale od mehanikih sedimenata ( od komada raspadnutih stena ). 23. TEKSTURA STENA Ona pokazuje prostoran raspored minerala u steni. Masivna tekstura Imaju je stene ija je cela masa jednolina.Od ovakvih stena moemo uzimati velike blokove. 24. PARALELNA TEKSTURA Minerali su poreani u paralelne ravni.FLUIDALNA TEKSTURA Minerali su poreani u pralalelne valovite ravni.MEHURASTA TEKSTURA Imaju stene nastale naglim hlaenjem pa u sebi sadreupljine.BREASTA TEKSTURA Imaju je stene koje su nevezane, a zatim su se povezale sanekim vezivom. 25. PODELA STENA Magmatske ( povrinske i dubinske )Povrinske su nastale hlaenjem lave na povrini litosfere.Struktura ovih stena nije ravnomerna jer zbog naglog hlaenjazrna nisu ovrsnula jednake veliine. To suplovuac, trahit, porfir, bazalit.Dubinske magmatske stene nastaju ovravanjem magme udubini Zemlje pod visokim pritiskom i temperaturom.Proces je spor pa zrna jednako ovravaju i tekstura jeravnomerna. To su granit, sijenit i gabro. 26. SEDIMENTNE STENE Nastale su mehanikim i hemijskim raspadanjem postojeihstena. Taj materijal se transportovao i taloio, pa vremenom iovrsnuo. U njihov sastav ulaze vrsti minerali poput kvarca imuskolita, a ree minerali poput kalcita i gipsa. 27. DELE SE NA : ljunane Prainaste - drobina - praina - brea - les - ljunak - konglomerat Peane Glinene - pesak- glina - pear - ilovaa- laporac 28. METAMORFNE STENE Nastaju metamorfozom magmatskih i sedimentnih stena usledvisokih pritisaka i tempreratura koji vladaju u dubini Zemljinekore. Dele se na parastene ( nastale od sedimentnih stena ) iortostene ( nastale od magmatskih stena ) . Prema struturi ih delimo na : a) kristalaste kriljce b) masivne metamorfne stene 29. KRISTALASTI KRILJCI U njih spadaju gnajs, mikaist i filit.MASIVNE METAMORFNE STENE U njih spadaju mermer i kvarc.